Pretraivanje interneta

Pretraivanje internetaMogunost pretraivanja internetaNaini pretraivanja internetaProgrami za pretraivanje

Mogunost pretraivanja interneta

Pretraivanje interneta nam omoguava Pretraiva veba. Pretraiva veba(engl.web search engine) predstavljainternet servis, ija je svrha traenje informacija navebu, i to uglavnom zadavanjem kljunih rijei, a mnogo rjee odabirom ponuenih stavki.

Neto vie o pretraivau.....Ishod pretrage se najee prikazuje kao spisak veb-sajtova koji sadre traenu informaciju, uz mogunost da se veb stranice koje su odgovor na upit posjete sa strana pretraivaa.Veb je razvioTim Berners-Lii njegove kolege,1990. godine. Za neto vie od dvije decenije, postao je najvei izvorinformacija u istoriji ovjeanstva. Procjenjuje se da je ukupan broj dokumenata i zapisa u bazama podataka, stotine milijardi.Do kraja 2005. godine, ve je bilo preko milijardu korisnika interneta irom svijeta. Pronalaenje informacija na internetu je postalo bitan dio svakodnevnih ivotnih aktivnosti. U stvari, pretraivanje je druga najpopularnija aktivnost na vebu, izae-pote, sa preko 550 miliona pretraga svaki dan.

Iako internet sadri ogroman broj informacija , rezultat nije uvijek povoljan.

VEBDa bi uili o pretraivanju interneta , morate nauiti ta je VEB i kako funkcionie.Veb se sastoji od povrinskog i dubinskog (takoe skriveni ili nevidljivi veb). Svaka stranica na povrinskom vebu ima loginu adresu koja se nazivaveb adresa(engl.Uniforme Resource Locator - URL). Veb adresa stranice omoguava njeno direktno uitavanje. Suprotno tome, dubinski veb sadri stranice koje nije mogue direktno uitati kao i zapise u bazama podataka koji su skladiteni u sistemima baza podataka. Smatra se da je dubinski veb 100 puta vei od povrinskog.

Veb ima ustaljenu emu po kojoj se vri pretraivanje....

Resources = izvoriSearch engine = program za pretraivanjeMeta search engine = program koji koristi podatke saostalih pretraivaa da bi proizveo sopstvene rezultate pretrageQuery = pitanje (podatak koji elimo da dobijemo)Response = odgovor

Naini pretraivanja internetaInternet se najee pretrauje pomou browseara (programa za pretraivanje). Osim pretraivaa (o kojima emo kasnije neto vie nauiti) internet se moe pretraivati pomou CMD-a i TELNET-a. Pretraivanje pomoi Command prompt-a i telneta-a su neto komplikovaniji i nude manje opcija u odnosu na browsere. Danasnji kompjuteri imaju tu mogunost samo za posebne sluajeve (kada na primjer zbog virusa nismo u mogunosti da koristimo pretraiva).

Na lijevoj strani je prikazan telnet , a na desnoj cmd.

Telnet . . .

Command prompt ( interfejs komandne linije) (. command-line interface, CLI) , . .

PretraivaiProgrami za pretragu internetaNajpoznatiji su:Google Chrome (Google-ov pretraiva)Internet explorer (Microsoft-ov pretraiva)Mozila Firefox (besplatan pretraiva istoimene korporacije)Safari (Apple-ov pretraiva)Opera (besplatni pretraiva , napravljen od strane Opera softwares)

Google chromeGoogle Chrome WebKit.

2. 2008. , 11. 2008. . 2011. , 20,65%

Mozila firefox (. Mozilla Firefox) . , . 9. 2004, 1.0, .

safariSafari je internet pregleda koji je razvila amerika kompanija Epl.Prvo beta izdanje Epl je objavio u januaru 2003. godine za operativni sistem Mac OS X. Safari je takoe osnovni pregleda za ajfon. Verzija za operativne sisteme vindous pojavila se juna 2007. godine.