U Kragujevcu, kreativnost vidimo kaokamen temeljac u transformacijikulturnog modela koji bi trebalo daparalelno raste i podr`ava tako dugoo~ekivan industrijski i ekonomskinapredak grada, a on bi, zauzvrat,trebalo da zaustavi dugogodi{nje

uru{avanje institucija kulture.Ova veza uvek je bila i bi}eneraskidiva, akragujeva~ko pozori{tedobilo je zadatak da jeme|u prvim institucijama

kulture, jo{ jednom, kao prisvom osnivanju daleke 1835,osvetli.

O`ivljavanje kragujeva~kogpozori{ta je proces u kojem pored

pokretanja „uspavanog“ pogona iresursa paralisanih kriznim godinama,

anga`ujemo kreativne pojedince,umetnike iz zemalja regiona i {ire, koji}e svojim radom menjati strukturu i

sliku pozori{ta i grada. Danaspo prvi put izvodimokomediju Ri~arda BinaJedan ~ovek, dvojicagazda koja se, posle

uspe{nog predstavljanjana sceni Nacionalnog teatrau Londonu, trenutno

prikazuje na Vest endu iBrodveju. Dizajn plakata uradio

je Goran Dimi}, zavi~ajni umetnikna „privremenom radu“ u Budimpe{ti.

Uz premijeru ove komedije paralelnopripremamo dramu Dvanaestoricagnevnih ljudi Red`inalda Rouza. Rediteljje Nil Flekman (SAD), a u saradnju smopozvali pozori{ta iz Zenice (BiH) i

Virovitice (Hrvatska). Ova slo`enakoprodukcija tri regionalna teatra iz trisusedne zemlje, uz podr{ku AmbasadeSAD, jedan je od modela kojim }e segraditi pozori{ni ivot u uslovima„tr`i{ta“ kulture na kojem se razumemobez prevoda. Kad je re~ o prevodima saengleskog, oba dramska teksta je zakragujeva~ko pozori{te preveo vrsniprevodilac i pozori{ni ljubitelj \or|eKrivokapi}, koji ivi u Parizu i Beogradu.

Kako se danas, koje je u vremenskojturbulenciji i u`urbanosti ve} postalosutra, pravi predstava, pozori{te, fabrika,{ta je to grad u 2012? Kako se svemutome odmah i neprimetno priklju~ujepro{lost stvaraju}i mit? Ko su stanovnicitog bezvremenog grada, iza kojih ostajusva mu~na socijalna pitanja? [ta je to {tosvako od nas treba da razume i u~ini

kako bi Kragujevac uhvatio ritamvremena u kojem je sve sa`eto i brzo, ikojim ive London, Njujork, Zagreb,Sarajevo i drugi gradovi u kojima ve}uspe{no pulsiraju predstave Ri~ardaBina, re`ira Nil Flekman i igraju hrvatski ibosanski glumci? Sve ovo samo su nekaod pitanja na koja kragujeva~kopozori{te danas poku{ava da odgovori.Konkurs Kragujevac u pam}enju i izvanpam}enja poziv je dramskim piscima dasvoje tekstove {alju kragujeva~kompozori{tu do po~etka nove sezone.Najbolje tekstove.

Knja`evsko-srpski teatar nagradi}euklju~ivanjem u savremeni pozori{nitrenutak, a autore }e prepoznati kaonove snage koje integri{u vreme iprostor svojom kreativno{}u iposve}enim radom.

Pi{e

Neboj{a Bradi}

NOVE SNAGE

Model pozori{nog `ivota u uslovima „tr`i{ta“ kulture

PREMIJERE U KNJAZEVSKO-SRPSKOMTEATRU U KRAGUJEVCU

p e t a k , 4 . m a j 2 0 1 2 .

12JEDAN ^OVEK,

DVOJICA GAZDA

DVANAESTORICA

GNEVNIH

LJUDI

<

BritanskihumorBrend Britanski humor po-znat je {irom sveta, i ka-rakteristi~an je izraz za ko-mediju nastalu u Britaniji.Fraza ima specifi~nu nijansui u jednu grupu stavlja razli~itevrste zabave kao {to su Monti Pajton, Apsolut-no fantasti~ni i Li Evans. [ta to britanskom smi-slu za humor daje tako poseban identitet?

Mnoge komedije u kojima danas u`ivamo udirektnoj su vezi sa ranim komedijama iz perio-da Restauracije. Posle 18 godina puritanske za-brane svih javnih nastupa, komedije koje su po-novo otvorile pozori{ta 1660. prevazilazile sugranice dobrog ukusa sa temama seksualno-eksplicitne prirode, za kojima je vladala „glad“ usvim slojevima dru{tva, koju je predvodio i pot-hranjivao ^arls II.

Sli~no je i danas, jer Britanci zapravo nikadnisu izgubili ose}aj u`ivanja u pornografiji. Zai-sta, moda se utvr|ivala pod pokroviteljstvomnove gradske radne klase nastale u eri postin-dustrijske revolucije, koja je nagrnula da slu{akomi~ne pesme i {ega~enja u Viktorijanskimmjuzik-holovima. Mjuzikl je ostao najpopular-nija forma zabave vi{e od 100 godina.

Dana{nja pro{irenja na malim mestima iznadpabova, koje su koristili uglavnom stand up ko-mi~ari i eksperimentalne pozori{ne trupe, direkt-no vode poreklo od mjuzik-holova, koji su svojivot zapo~eli u salonskim barovima. Vremenom

su intelektualci i vi{a klasa bili privu~eni na te ne-pretenciozne varijetete. Neki izvo|a~i kojima sedivimo do{li su na televiziju ba{ iz takve tradici-je: Ken Dod, Morekamb i Vajz, Hilda Bejker, Sten-li Holovej, Tesi O’[i, pa ~ak i Des O’Konor.

Nedavno otkri}e knjige Viktorijanskih komi-~arskih {ala (na univerzitetu u Man~esteru) do-nosi redak uvid u komediju izvo|enu u engle-skim gradovima 50-ih godina 19. veka. Tu semo`e na}i svega nekoliko {ala o elezni~kim ne-sre}ama i mnogo raznovrsnih o borbi polova.To je uglavnom suptilan humor, ali sa predvidlji-vim podozrenjem prema enama. „Da li si video{e{ir moje devojke? Ja sam joj to poklonio. Da lisi video njen aket? Ja sam joj to poklonio. Da lisi video njeno plavo oko? Ja sam joj to dao“.

Ponekad se britanski humor svodi jednostav-no na „pi-pi-ka-ka“, jer ne mo`e se pore}i da suBritanci oduvek bili fascinirani telesnim funkcija-ma - sklonost koja nedostaje ameri~kom humo-ru. Maks Miler, velika zvezda mjuzikla, uvek je nascenu donosio dve knjige {ala - jednu belu i jednuplavu. Publiku bi pitao iz koje knjige bi eleli da im~ita. Publika bi uvek birala plavu knjigu, zato {toje bilo poznato da sadr i {kakljiv materijal. Otudapoti~e termin, plava {ala. Miler je dva puta bio za-branjivan, zato {to je „udarao suvi{e nisko“.

Mo`da je najbolji vizuelni prikaz britanskoghumora dat na „so~nim“ razglednicama Donal-da MekGila, koje su se rasprostranile 30-ih godi-na 20. veka, prodav{i se u {esnaest miliona pri-meraka godi{nje na vrhuncu uspeha. Ove bez-obrazne slike sigurno su izvr{ile uticaj i na kraljanesta{luka, Benija Hila. Njegove TV emisije, uformama mjuzikla, imale su ~etrdeset godinauspeha u Britaniji i ostale popularne {irom sve-ta, ~ak i posle njegove smrti. Njegove seksisti~-ke ideje bile su omra`ene kod feministi~kog po-kreta tokom 70-ih i 80-ih godina, ali je to samododatno doprinelo njegovoj dra`i.

II

12/1

p e t a k , 4 . m a j 2 0 1 2 .

IIIp e t a k , 4 . m a j 2 0 1 2 .

B eogradski glumac Petar Ben~ina (27),stalni ~lan ansambla BDP, gostuje upredstavi Jedan ~ovek, dvojica gazda,tuma~e}i lik jednog od dvojice gazda -Stenlija.

Ro|en u Zemunu,diplomirao je u klasi profesoraDragana Petrovi}a Peleta nabeogradskom FDU, a nizzna~ajnih uloga ostvario je,sem na mati~noj sceni (Sve omojoj majci...), u JDP (Banat),Madlenijanumu (Tajna GreteGarbo), u`i~kom Narodnom pozori{tu (Prokletaavlija)... Dobitnik je nagrade gran pri TatjanaLukijanova za 2011. Publika ga prepoznaje i pozapa`enim ulogama u doma}im TV serijama

poput Ono kao ljubav, Miris ki{e na Balkanu iVojna akademija.

- Sa Neboj{om Bradi}em radio sam svoju prvuprofesionalnu predstavu. Bio je tada upravnikBDP. U tom pozori{tu ostvario sam va`ne uloge,gluma~ki me izuzetno dobro poznaje, a sara|ivalismo i na predstavi Prokleta avlija u koprodukcijitri teatra iz tri razli~ite dr`ave. Dao mi je dapro~itam komad Ri~arda Bina Jedan ~ovek,dvojica gazda u trenutku kad sam imao ponudu iza anga`man u jednom beogradskom pozori{tu,ali sam se opredelio za ovaj projekat jer mi je unjemu ponu|ena izazovnija gluma~ka uloga -obja{njava Ben~ina svoj anga`man u Kragujevcu.

Zna da je Binov tekst veliki svetski pozori{ni hitkoji se sa uspehom igra u Londonu i Njujorku.

- Pozori{te, gde god se ono nalazilo, ~ine ljudi.Tekst je sjajan, a glumci odli~ni i posve}eni radu.Probe su trajale nekad i deset sati dnevno.Najva`nije je da su svi dali sve od sebe i dapredstava koju privodimo premijeri ima potencijalda zaista bude spektakl - iskren je Ben~inapovodom tre}e svetske premijere Binovog komada

u Kragujevcu i saradnje sakragujeva~kim glumcimakoje od ranije nije poznavao.

- Spontano sam ostvariokontakt i neku vrstuprijateljstva sa svakim odnjih - tvrdi sagovornikDanasa, glumac kojem jeovo prvi profesionalnianga`man van Beograda,

ako se izuzme projekat Prokleta avlija koji surealizovala pozori{ta iz U`ica, Tuzle i Virovitice.

Ben~inu od septembra o~ekuje rad na predstaviSmrt trgova~kog putnika, ameri~kog klasika ArturaMilera, u BDP sa, kako sam nagla{ava,„fenomenalnom gluma~kom ekipom“.

Pi{e

Kal MekKristal

PLAVA [ALA

Beni

Hil

PREMIJERE U KNJAZEVSKO-SRPSKOM TEATRU U KRAGUJEVCU

TEKST: Ri~ard Bin (verzija Goldonijeve drameSluga dvojice gospodara);

PREVOD: \or|e Krivokapi};RE@IJA: Neboj{a Bradi};SCENOGRAF: Milivoje [tulovi};KOSTIMOGRAF: Jelena Janjatovi};KOMPOZITOR: Dragoslav Tanaskovi};SCENSKI POKRET: Vera Obradovi};LICA: ^arli ^arli Patak Klen~ - Vladan @ivkovi};

Polin Klen~ - Sanja Mateji}; Hari Dangl - Sa{a Pili-

povi}; Alan - Milo{ Krstovi}; Doli - Isidora Rajkovi};Lojd Boateng - Aleksandar Milojevi}; Fransis - Mio-drag Pejkovi}; Rej~el Krab - Katarina Mitrovi}; Sten-li Stabers - Petar Ben~ina; Alfi - Mili} Jovanovi}; Ga-ret - Ivan Vidosavljevi}; Policajac - Nenad Vulevi};Taksista - ^edomir [tajn; Barmen - Nikola Miloje-vi}; Kristina - Marina Peri} Stojanovi}; ANSAMBL:Du{an Staniki}, Zdravko Maleti}, Dragan Stoki};

VIS GAZDE: Nevena Brzakovi}, Dragoslav Tana-skovi}, Ivan Filipovi}, Nikola Milojevi}.

Nagra|ivani pisac Ri~ard BinRi~ard Bin autor je, izme|uostalih, drama Ljudi iz Engle-ska Veoma Dobro (nominacijaza najbolju novu komedijuOliver) i ^ita~i misli (za Nacio-nal); Jeretik i @etva (pobedniciza najbolju novu dramu kojudodeljuje Kru`ok kriti~ara,2006); Apartman za mladence(nagrada koju dodeljuje Pir-son nova predstava, 2002), Is-pod Kitovih le|a (NagradaD`ord`a Devina, 2002) i Tost za Rojal kort; Velik mo-ma za trupu Bez d`ointa, za Lirik Hamersmit i na tur-neji; Engleska igra za Hedlong na turneji; U klubu zaHampsted teatar; Na krovu za Hal trak; Smara~i bogaza londonski Bu{ i njujor{ku Sinapsu; [ljepni porodi-cu Robinson za Lajv teatar, Njukasl na Tajnu i GospodinEngleska za [efild krusibl. Njegove radio-drameuklju~uju Osveta Robina huda, Nepotopljivi, O paco-vima i ljudima (poslednje dve nominovane za Soninagradu) i Ju~e. Radio je na adaptaciji filma Ku}a iga-ra Dejvida Memeta i napisao novu verziju Hipohon-dera za Almeidu. Dobitnik je vi{e presti`nih priznanjaza najbolju dramu i najbolju komediju. Komedija Je-dan ~ovek, dvojica gazda dobila je nagradu Ivningstandarda pozori{ne publike Londona.

Jedan ~ovek,dvojica gazdaSvetski pozori{ni hit komedija Jedan ~ovek, dvojica gazda dobila je nagraduIvning standarda i pozori{ne publike Londona. Posle uspe{nog predstavljanjana sceni Nacionalnog teatra u Londonu, trenutno se prikazuje na Vest endu iBrodveju. Knja`evsko-srpski teatar po prvi put u Srbiji izvodi dramu RilardaBina u re`iji Neboj{e Bradi}a ~ija je premijera ve~eras u 20 sati.

4. MAJ 2012.

25. MAJ 2012.

PETARBEN^INA:Nisamspavao 56sati u nizu

Petar Ben~inaPozori{te gdegod se ono nalazilo, ~ine ljudi

Dvanaestorica gnevnih ljudiTEKST: Red`inald Rouz;PREVOD: \or|e Krivokapi};RE@IJA: Nil Flekman;SCENOGRAF: Milivoje [tulovi};

KOSTIM: Jelena Janjatovi};LEKTOR: Ljiljana Mrki} Popovi};ASISTENTI RE@IJE: ^edomir [tajn, Nikola Milojevi}ULOGE: Porotnik 1 - Vladan @ivkovi} (KST); Porot-

nik 2 - Ivan Vidosavljevi} (KST); Porotnik 3 - IgorGolub (KV); Porotnik 4 - Miroljub Mijatovi}(BNP); Porotnik 5 - Adis Mehanovi} (BNP); Porot-nik 6 - Zdravko Maleti} (KST); Porotnik 7 - Dragan

Stoki} (KST); Porotnik 8 - Mirko Babi} (KST); Po-rotnik 9 - Antun Vrbenski (KV); Porotnik 10 - Ni-kola Milojevi} (KST); Porotnik 11 - ^edomir [tajn(KST); Porotnik 12 - Mili} Jovanovi} (KST).

Regionalna pozori{na pri~aKnja`evsko-srpski teatar krajem aprila ugostio je reditelja iz SAD, Nila

Flekmana, koji }e provesti neko vreme u Kragujevcu i sa ansamblompozori{ta raditi na predstavi Dvanaestorica gnevnih ljudi.

Tri ambasade SAD (u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini) kao i tri gra-da iz ovih zemalja - Kragujevac, Virovitica i Zenica, ujedinili su se u radu naovom pozori{nom projektu. U predstavi }e igrati po dva glumca iz Zenice(BNP) i Virovitice (KV), dok }e kragujeva~ki teatar (KST) u najboljem sve-tlu predstavljati osam glumaca odabranih na kastingu za predstavu.

Rad na predstavi otpo~eo je 30. aprila, a premijera je zakazana za 25.maj u Kragujevcu. Narednog dana, u predstavi }e premijerno u`ivati Beo-gra|ani, Zenica }e predstavu videti 28. maja, a Virovitica 31. maja.

Drama Dvanaestorica gnevnih ljudi Red`inalda Rouza, u re`iji NilaFlekmana, studija je li~nosti u procesu sudskog sistema. Pri~a o tome dajedan ~ovek (ili mala grupa ljudi) mogu da naprave promenu, vredna je po-mena, pogotovo danas. Lako je biti razo~aran paljbom ~injenica, ponu|e-nih dokumenata, podrazumevaju}ih la`i - svejedno da li se to doga|a nasudu ili na izborima. Ali, pronala`enje snage da se sve to odgurne u stranui u okviru ljudskih mogu}nosti u~ini sve ono {to se mo`e za boljitak poje-dinca i zajednice, osnovna je ideja Dvanaestorice gnevnih ljudi.

Drama je ra|ena po istoimenom filmu koji se mo`e na}i pod imenomVelika porota. Publika u Srbiji nije dosad imala priliku da gleda komadera|ene na osnovu aktuelne verzije ovog starog ameri~kog teksta.

Pojedinci mogu svetda menjaju naboljeDvanaest gnevnih ljudi klasi~na je ameri~ka predstava koja opi-

suje kako osnovne vrednosti i demokratski sistem koji je pod-neo isku{enja vremena mogu da ujedine zemlju sa toliko raz-

li~itosti kao {to je Amerika. Drama pokazuje da ljudi moguda delaju kao jedan, iako poti~u iz razli~itih okru`enja i ima-ju razli~ita mi{ljenja. Ona tako|e pokazuje da pojedinac

mo`e svet da promeni nabolje.Ameri~ka ambasada i Beogradu i Knja`evsko-srpski teatar u Kragu-

jevcu zajedni~ki su producenti predstave, koju }e re`irati Nil Flekman,ameri~ki re`iser koji je dosad radio na mnogobrojnim projektima {i-rom sveta. S obzirom na poruku koju predstava nosi, ambasade SAD uZagrebu i Sarajevu pridru`i}e se kako bi ova predstava postala regio-nalni projekat. Svaka zemlja poslala je po dva glumca da u~estvuju uovom poduhvatu, a grupa }e provesti mesec dana u Kragujevcu kako biizgradila poslovne veze li~no i me|usobno izme|u pozori{ta. Drama}e biti na turneji po regionu tokom maja.

Rajan Rolands{ef Kancelarije za medije i kulturu Ambasade SAD u Beogradu

IZAZOVI

de, hiljade, i jo{ na hiljade glumaca u Njujor-ku“, re{io je da se posveti {ou-biznisu. Odoca je, ipak, nasledio „kliker za biznis“.Okrenuo se produkciji u Njujorku. Flek-man je bio generalni direktor Igra~ke trupe

Pola Tejlora, velikog savremenog koreogra-fa koji ima i sopstvenu trupu i sklapao je anga-

`mane i ugovore za trupu sa takvim zvezdama po-put slavnog Rudolfa Nurejeva.

U saradnji sa Brusom Majklom, radio je turnejebrodvejskih mjuzikala, bio je koproducent nacional-nih turneje baletskih kompanija, ali i promoter kon-ceptualnih umetnika {irom SAD i Kanade. Organi-zovao je italijansku festivalsku turneju za glavneigra~e Njujor{kog gradskog baleta i Ameri~kog balet-skog teatra, i bio je jedan od ameri~kih producenataza Donjecki balet iz Ukrajine, sa Vladimom Pisare-vim u glavnoj ulozi. Tokom sezone 1990, Flekmanje bio producent latinoameri~kog debija na Brodve-ju, mjuzikla 42. ulica, na ~elu sa argentinskom po-stavom, u Metropoliten teatru u Buenos Airesu.

- Kao producent prvo sam radio produkcije sa„tu|im“ parama, a potom i sopstvene investicije.Rade}i 42. ulicu u Buenos Airesu unajmio sam sjaj-nog koreografa, velike plesa~ke zvezde i upitao samih da li bi oni imali ne{to protiv da ja re`iram pred-stavu. Odgovorili su da ne. Uradili smo projekat i ja

sam shvatio da je re`ija ba{ ono ~ime sam `eleo dase bavim ~itavog svog `ivota. Od tada sam fokusi-ran na pozori{nu re`iju - ka`e Flekman.

Kao pozori{ni reditelj radio je u SAD, a zatim seobreo (1994) u Ukrajini, pa u Rusiji u Sankt Peter-burgu (2001), potom u Turskoj, gde je vi{e puta po-stavljao na scenu pozori{ne komade poput Hamle-ta, mahom sa mla|im glumcima.

Kad je re~ o Dvanaestorici gnevnih ljudi, nagla-{ava da se „sam javio“ En Meri Mur, ata{eu zakulturu ameri~ke Ambasade u Beogradu. U Am-basadi su `eleli da se igra komad koji je potpuno,„do kraja“, ba{ ameri~ki. Rekao sam im da to on-da mora biti drama iz sudnice i opredelio se ba{za ovaj tekst, jer on, po meni, na najbolji na~in po-kazuje sve ameri~ke vrednosti. U ovom tekstuuo~ljive su sve vrline i mane na{eg dru{tva i na{ihljudi, a smatram da nikad ne treba idealizovati i-

vot i ljude - obja{njavaNil Flekman svoj anga-`man u kragujeva~kompozori{tu, dodaju}i daosnovna svrha demo-kratije jeste da su ljudiprimorani da sara|uju,iako „svako vu~e nasvoju stranu“ kako bido{li do kona~nog re-{enja.

Po njemu, na najbo-lji na~in to ilustruje iova, regionalna pozori-{na saradnja tri ku}e izSrbije, Hrvatske i Bosne

i Hercegovine. Prvi utisci sa proba komada koje supo~ele 30. aprila u kragujeva~kom pozori{tu veomasu pozitivni.

- Glumci su vrlo profesionalni, imaju svoj pravipristup „kako“, spremni, voljni, zagrejani i motivi-sani. Iako se svi jo{ ne poznaju izme|u sebe, vidi seda se povezuju tokom rada - tvrdi Flekman, za ko-ga je poznato da na sceni kao reditelj voli „dinami-ku i stalna de{avanja“. Kako }e mu to po}i za ru-kom sa porotnicima u Dvanaestorici gnevnih ljudivide}e se na premijeri u kragujeva~kom teatru, 25.maja.

R editelj predstave Dvanae-storica gnevnih ljudi, ~i-je su probe otpo~ele ukragujeva~kom Knja-`evsko-srpskom teatru,

je Amerikanac Nil Flekman. Kakosam ka`e, a to se vidi iz njegovog dosa-da{njeg rada i karijere, „on je potra`io ovajprojekat“, i na{ao ga je u koprodukciji tri pozo-ri{ta iz Kragujevca, Virovitice i Zenice.

Nil Flekman poreklom je iz Luizijane. Otacmu je biznismen iz Teksasa, a majka glumica izNjujorka. Brat i sestra su advokat i doktorka, aNil je, kako voli da istakne, „zaka~io umetni~kivirus na majku“. Diplomirao je na Univerzitetau Luizvilu, a zavr{io je postdiplomske pozori{nestudije na Fakultetu umetnosti Kolumbija Uni-verziteta. Svoj debi kao glumac imao je u pred-stavi Rozenkrac i Gildenstern su mrtvi Nacional-ne trupe Toma Stoparda, a ~iji je producent bioDejvid Merik.

- Kako sam studirao ruski jezik, bio sam od-uvek vezan za pozori{te i za dramu. Prvi glu-ma~ki posao koji sam dobio bio je velika {ansa ito na nacionalnom nivou i nisam je propustio -ka`e Flekman.

Ali kako je, po njegovim re~ima, „hiljade, hilja-

NIL FLEKMAN:Nikada ne treba idealizovati `ivot i ljude

Nil FlekmanU tekstu „Dvanaestoricagnevnih ljudi“uo~ljive su sve vrline i mane ameri~kog dru{tva i ljudi

UMETNI^KIVIRUS

Televizijski i filmski dramski pisacRed`inald RouzRed`inald Rouz (10. decembar 1920 - 19. april2002) bio je ameri~ki filmski i televizijski dramskipisac, najvi{e poznat po svojim radovima u ranimgodinama TV drame. Rouzov rad prepoznatljiv jepo svom pristupu kontroverznim dru{tvenim i po-liti~kim temama. Njegov realisti~ni pristup dopri-neo je stvaranju dela {kole ivota za TV dramu, {toje bilo izuzetno uticajno na antologijske progra-me 50-ih godina 20. veka.

Prvu TV dramu, Autobus za nedo|iju prodao je1950, za Si-Bi-Es dramsku antologiju - programStudio jedan, koja je i{la u`ivo, a ~etiri godine ka-snije napisao im je i Dvanaest gnevnih ljudi. Naosnovu te drame kasnije je snimljen crno-belifilm.

„Okru`enje u velikoj sudnici napravljenoj od dr-venih dasaka bilo je tako impresivno i ozbiljno, sasudijom srebrne kose, da me je oborilo s nogu. Biosam zaprepa{}en. Bio sam u poroti za ubistvo iznehata i upali smo u tu u`asnu, ustru raspravu ko-

ja se je odvijala u sobi za porotu i trajala osam sati.U to vreme pisao sam drame u trajanju od jednogsata za Studio jedan i pomislio sam kakva scena zadramu“ (se}anja na internet bazi podataka).

Rouz je dobio Emi nagradu za svoju TV dramui nominaciju za Oskara za njenu filmsku adaptaci-ju 1957. Pisao je za sve tri velike TV stanice koje suradile u periodu od 1950. do 1980. Stvorio je i na-pisao Branioce (1961), dramu koja se odvijala nasudu i davala se jednom nedeljno, a koja je nasta-la iz jedne Rouzove epizode Studija jedan (dve Eminagrade za dramsko pisanje).

Rouzova TV novela Neverovatni svet HoracijaForda poslu`ila je kao osnova za Zonu sumraka(1963) u kojoj su glavnu ulogu igrali Pet Hingl,Nen Martin i Rut Vajt. Epizoda je emitovana 18.aprila 1963. (Bi-Bi-Si) kao epizoda 15, ~etvrtog se-rijala. Tema je bila kako se pro{lost uvek veli~ausled potiskivanja i samocenzure negativnihaspekata. Se}amo se dobrih stvari, a lo{e zabora-vljamo.

Rouz je kao scenarista Kriminala na ulicama(1956), adaptirao svoju TV novelu Elginski sat iz1955. Snimio je ~etiri filma sa britanskim produ-centom Juanom Lojdom - Divlje guske, Morski vu-kovi, Ko se usudi, pobe|uje i Divlje guske II.

12/2

11 22 33 44 55 66 77 88 99 1010 1111 1212

<

IV p e t a k , 4 . m a j 2 0 1 2 .

P redstava Dvanaestorica gnevnih ljudi ko-ja se radi u kragujeva~kom pozori{tu, za-jedni~ki je, regionalni projekat tri pozo-ri{ne ku}e iz Srbije, Hrvatske i Bosne iHercegovine - Knja`evsko-srpskog tea-

tra (KST) iz Kragujevca, Kazali{ta Virovitica (KV) iBosanskog narodnog pozori{ta (BNP) iz Zenice.

Najstarije srpsko pozori{teNa poziv kneza Milo{a Obrenovi}a u Kragujevac je

1834. do{ao Joakim Vuji}, „slaveno-serbski spisatelj“,sa zadatkom da organizuje rad pozori{ta. Vuji} je1835. osnovao Knja`esko-srbski teatar, i sa platom od10 talira mese~no postavljen za njegovog direktora.

Trupa ovog prvog nacionalnog pozori{ta bila jesastavljena od dr`avnih ~inovnika i |aka. Kako utrupi nije bilo `ena, mu{karci preobu~eni u `enskekostime tuma~ili su njihove uloge.

Prva predstava Fernandoi Jarika odigrana je na Srete-nje, 15. februara 1835, povo-dom dono{enja Sretenjskogustava u Kragujevcu. SemFernanda i Jarike (Vuji}evprevod) na repertoaru Knja`esko-srbskog teatra to-kom tog februara 1835, dok je trajala Sretenjskaskup{tina nalazili su se jo{ i komadi, mahom Joaki-movi prevodi i posrbe Kocebua - La Pejruz, Bedni sti-hotvorac i [najderski kalfa, kao i prigodni komadiSerbija u vreme Svetoga Knjaza Lazara u 16 predsta-vlenija, Vostanovlenije Serbije ~rez Svetlog KnjazaMilo{a u 10 dejstava i Boj na a~ku.

Predstave su davane i narednih godina a na Vuji-}evom repertoaru pored standardnih, bilo je i „sve-~anih predstavlenija“ povodom gostovanja visokihzvanica. Prvi srpski teatar imao je i svoj stalni orke-star, Knja`esko-srbsku bandu, koja je svirala izme|u~inova, kao i komada sa pevanjem.

Poniklo u vreme borbe za nacional-nu nezavisnost i u periodu kada su po-stavljeni temelji kulturnom `ivotu uSrbiji, pozori{te u Kragujevcu delilo jesudbinu svog naroda, odr`avaju}i kon-tinuitet preko raznih dru`ina i pozori{nih formacija.Obnovljeno posle Drugog svetskog rata, postalo jenajotvorenija kulturna institucija grada ~ije se delo-vanje ose}alo u u`oj i {iroj sredini. Na sceni ovog po-zori{ta odnegovana je ~itava plejada vrsnih umetni-ka koji su ostavili dubokog traga u istoriji pozori{neumetnosti zemlje. Teatar u Kragujevcu koji je nosioime osniva~a prvog srpskog teatra Joakima Vuji}a, iz-rastao je po svom repertoarskom izrazu i scenskomtretmanu u moderno savremeno pozori{te.

Ucrtani na svim mapama hrvatskog pozori{nog `ivota

Po~eci kazali{nog `ivota u Virovitici se`u u sampo~etak 20. stolje}a, to~nije u 1900, kada su virovi-ti~ki glumci 3. velja~e u gostionici Gr~i}, uz koncertTambura{kog dru{tva Sloga, odigrali {alu Sluge mu-zikanti. A od 1945, kada je tada{nja kazali{na dru`i-na odigrala Nu{i}evu Kijavicu u re`iji AleksandraBjelousova, viroviti~ko kazali{te bilje`i vi{e od {estdesetlje}a neprekidnog profesionalnog rada.

Viroviti~ka kazali{na tradicija odr`ala se i u te{kimvremenima kad su se u drugim ~ak i znatno ve}imgradovima kazali{ta gasila, a ovda{nje je opstalo prije

svega zahvaljuju}i bezrezervnoj potpori gra|ana Vi-rovitice. Kazali{ni umjetnici svojim su sugra|animavra}ali umjetni~kim kvalitetom i brojnim predstava-ma - u {est i pol desetlje}a postojanja odigrali su vi{eod 400 premijera i prikazali blizu 10.000 predstava.

Danas se ustalila brojka od {est premijera i oko200 predstava u sezoni. Polovica predstava odigra seu Virovitici, a ostatak izvedbi odigra se u svim osta-lim dijelovima Hrvatske, a ~esto i izvan nje (Rusija,Jermenija, Slovenija, BiH, Srbija i Makedonija). Kododabira premijernih naslova jednaka pa`nja posve-}uje se djeci i odraslima. Takva repertoarna politikau posljednjih desetak godina viroviti~ko je kazali{te

ucrtala na sve mapehrvatskoga kazali-{nog ivota i omogu-}ila sudjelovanje naprakti~no svim do-

ma}im kazali{nim festivalima, kako na onima gdjese igraju predstave za „odraslu“ publiku, tako i na fe-stivalima scenskog stvarala{tva za djecu.

Umjetni~ki ansambl danas broji deset glumaca tejednoga redatelja i kontinuirano je pomla|ivanglumcima. Nastupi viroviti~koga kazali{ta posljed-njih godina zapa`eni su, dobro ocijenjeni od emi-nentnih hrvatskih kazali{nih stru~njaka i kriti~ara tevi{estruko nagra|ivani. Sve te nagrade, kao i pozivina festivale i kritike, svjedo~e da je {est i pol desetlje-}a duga tradicija profesionalnog kazali{ta ostaviladubok trag, ali i postavila dobar temelj za jo{ ve}e us-pjehe u sezonama koje su pred nama.

Najzna~ajnija umetni~ka institucija centralne BiH

Bosansko narodno pozori{te Zenica osnovano jepo~etkom 1950. Repertoar pozori{ta bri`ljivo je sa-stavljan s ciljem da bude savremen i anga`iran. Po-stavljana su djela najzna~ajnijih svjetskih dramati-~ara te brojnih bosanskohercegova~kih i ju`noslo-venskih autora. Tokom svoje historije BNP Zenica jeizgradilo prepoznatljiv stil i zauzelo zna~ajno mjestou porodici bosanskohercegova~kih teatara. Prezenti-raju}i vrhunska teatarska ostvarenja BNP Zenica jeu~estvovalo i bilo laureat na brojnim teatarskim fe-stivalima, smotrama i susretima na prostorima ex-yu. Pozori{te je gostovalo u Crnoj Gori, ^e{koj, Hr-vatskoj, Italiji, Kazahstanu, Makedoniji, Nema~koj,Poljskoj, Sloveniji i Srbiji. Za plodan rad i umjetni~-ka dostignu}a pozori{te je dobilo brojne nagrade idru{tvena priznanja.

Osim teatarskih,BNP Zenica organi-zator je i doma}inrazli~itih kulturnih izabavnih programa imanifestacija, zna~ajnih za cjelokupan kulturni ivotu gradu Zenici, u Zeni~ko-dobojskom kantonu i {ire.

BNP Zenica u okviru svojih produkcijskih mogu}-nosti tokom jedne pozori{ne sezone premijerno iz-vodi devet do 11 predstava namijenjenih publici raz-li~itih uzrasta. Dvije do tri predstave namijenjene sudjeci i omladini, ostatak „odrasloj“ publici. Vo|enoambicijom da ide ukorak s vremenom, da doprinosirje{avanju dilema savremenog ~ovjeka, BNP Zenica

se u svom kreativnom postupku jasno opredje-ljuje za njegovanje i afirmisanje bosanskoher-

cegova~kog knji`evnog i dramskog naslijeda.Tako|er, posebna pa`nja u repertoarskoj

politici poklanja se dramatizacijama zna-~ajnih doma}ih i stranih proznih djela, te

stimulisanju i afirmisanju mladih dra-mati~ara.

Tokom 60 godina postojanja BNPZenica je izraslo u najzna~ajniju

umjetni~ku instituciju u central-nom dijelu Bosnei Hercegovine.Kroz svoje umjet-ni~ko djelovanjeBNP Zenica po-stalo je sredi{te i

stjeci{te ne samo teatar-skog nego svekolikog

umjetni~kog i kultur-nog ivota.

12 gnevnih ljudiVerujemo da jezasedanjeporotesvetili{te, aiskustvonam govorida jesu mudri,blago na{ezemlje. Ve}ina njih, me|utim, izbegavadu`nost da bude u poroti. Pozivi dolaze unezgodnom trenutku i ~ovek mo`e dapoludi zbog toga. Kad se jednom nekouklju~i u rad porote, shvata da je tosu{tinski, sastavni deo demokratije.Glasamo na izborima, prikriveno iliotvoreno preziru}i drugu polovinudru{tva, idiote koje ne vide svetlo na krajutunela. U sobi za porotu, pokornoshvatamo da smo mi sami sebi uto~i{te. Tunema sitni~ara, koji tro{e stotine milionana reklamiranje, name{tenih tipova sapreba~enom jaknom preko ramena koji secere u TV kameru, nema prepreka koje binas okrenule protiv na{ih kom{ija.

U sudnici vidimo siroma{nog mu{karcaili `enu - verovatno kriminalca, mo`da`rtvu - uhva}enu u ma{inu dr`ave, are~eno nam je da smo u periodu na{eslu`be, mi ta Dr`ava. Advokati mogu i `eleda la`u, poku{avaju da skrenu pa`nju,ulep{aju i zbune, a ipak ni{ta ne stojiizme|u osumnji~enog i dvanaest razli~itih,odgovornih inteligentnih ljudi. Porotnici suodvu~eni od svog svakodnevnog `ivota inaterani da izgovore stra{nu zakletvu. Tazakletva ima toliku snagu, da pored nje,bra~na zakletva, a tako, na`alost i jeste,izgleda kao uslovna.

Biblija obiluje molitvama protivkrivokletstva. Veliki broj ljudi mora da sesuo~i sa Bo`jim gnevom zbog la`nogsvedo~enja. „Pristrasnost u su|enju nevalja. Onaj koji r|avom ka`e - Ti si nevinbi}e proklet i omrznut“. „Ne svedo~i protivsvog kom{ije bez povoda“, „La`ni svedokne}e pro}i neka`njeno“, „U presudi nemojimati naklonosti prema bogatima, nitidavati prednost sirotinji“.

Sede}i u poroti te{imo se zboggubljenja vremena, misle}i - „Mogao sami ja biti na optu`eni~koj klupi, na pravdiBoga. Da je bilo tako, Bo`e sa~uvaj, `eleobih da ti ljudi u poroti, prestravljeni kao ija, budu odgovorni, i da ne napravegre{ku u {ta se i ja zaklinjem“...

Porota ima uputstvo da prihvatistandarde „opravdane sumnje“. Svaki ~lan}e, naravno na svoj na~in izneti mi{ljenje.U tome je genijalnost su|enja predporotom, {to ova specifi~na shvatanja iprimene apstraktnih pojmova moraju bitiodbranjene pred grupom. Samostalnagrupa razli~itih ljudi mora da primenisopstveno zajedni~ko shvatanjeapstraktne ideje na niz diskutabilnih~injenica i konfliktnih izlaganja i da do|edo jednoglasnog zaklju~ka.

Ovde se mega-polo`aj, ne~uven posvojoj slo`enosti, apsurdan u razliciizme|u proizvo|a~a i kupca, politi~ara iglasa~a, zabavlja~a i publike svodi naveli~inu jednostavne dru`ine. Drama kojuova dru`ina izvodi je poznata od davnina.Neiskusni pitaju - „[ta }emo uraditi saosobom X?“ Iskusni odgovaraju - „Dr`itega tamo, dok se ne povu~emo irazmislimo“.

Protagonisti drame zatekli su se usituaciji koju je neko drugi nametnuo.Dobra drama, a Dvanaest gnevnih ljudi tojeste, ostavlja sumnju u re{enje. Onaupli}e publiku u probleme protagonistatako da mo`e razmatrati argumente, ~asjedne, ~as druge, sve dok ne postanebeznade`no, upornost i kreativnost autorane donese otkrovenje, a publika mo`enapustiti pozori{te iznena|ena otkri}emmogu}nosti smirenja.

PREMIJERE U KNJAZEVSKO-SRPSKOM TEATRU U KRAGUJEVCU

Pi{e

Dejvid Mamet

MI, DR@AVA

Kragujevac - Virovitica - Zenica ili KST, KV i BNP

Posebno izdanje lista Danas posve}eno premijerama predstava „Jedan ~ovek, dvojica gazda“ i „Dvanaestorica gnevnih ljudi“ u Knja`evsko-srpskom teatru u Kragujevcu

Urednik Dragan Sto{i};

saradnik Zoran Mi{i}; prelom Zoran Spahi}

NE IGRAJ NA ENGLEZE - gostovanje BDP, 2. maja od 20 sati, sce-na Joakim Vuji};JEDAN OVEK, DVOJICA GAZDA - premijera 5. maja od 20 sati, sce-na Joakim Vuji}, reprize na istoj sceni 6. 8. i 17. maja;LEPOTICA LINEJNA - autor teksta Martnin Makdona, re`ija Mili} Jova-novi} uz supervizorstvo umetni~kog direktora Neboj{e Bradi}a, 9. ma-ja od 20 sati, scena Joakim Vuji}, 12. maja gostovanje u Poljskoj, 19. ma-ja gostovanje u Bugarskoj - Festival Vrace. 31. maja gostovanje u Fo~i;GUSARI - autor teksta Milo{ Janou{ek, re`ija Jano anji, 10. maja od 13sati, scena Joakim Vuji};NO] U KAFANI TITANIK - autor teksta i reditelj Neboj{a Bradi}, 15. ma-ja od 20 sati, scena Joakim Vuji}, 16. maja gostovanje u Pirotu na Susre-tima Joakim Vuji};DVANESTORICA GNEVNIH LJUDI - premijera 25. maja od 20 sati, sce-na Joakim Vuji}, 26. maja gostovanje u Beogradu, 28. maja u Zenici, 31.maja u Virovitici;NAPOMENA - na sceni Joakim Vuji}, od 13. do 18. maja u terminimaod 10 i 12 sati odr`a}e se Me|unarodni lutkarski festival Zlatna iskra.

MAJ 2012. U KNJA@EVSKO-SRPSKOM TEATRU

<