Predstava „Mađarska Elektra” je nastala zahvaljujući sarad-nji umetnika Pozorišta „Evan-gelium”, Pozorišta „Petefi ” iz Šoprona i Pozorišta „Foraš” iz Đera. Premijera produkci-je bila je u martu 2011. go-dine pod pokroviteljstvom Pozorišta „Evangelium”, a ove godine povodom Dana mađarske kulture zaintere-sovani su predstavu mogli pogledati u Senti, Subotici, Feketiću i Adi.

U prostorijama Druge mesne zajednice Ada je 28. janua-ra, na izmeštenom prijemu stranaka konzulata Mađar-ske, skoro 160 ljudi predalo zahtev za dobijanje mađar-skog državljanstva po po-jednostavljenom postupku. Na teritoriji naše opštine ovo je bio šesti izmešten prijem stranaka, u toku kojih je skoro 900 ljudi predalo zahtev.

Skupštinu opštine Ada su nedavne optužili da određe-nim medijskim kućama ne dozvoljava uvid u svoj rad, što navodno dovodi do toga, da ti mediji ne mogu prika-zati stanovnicima opštine rad Skupštine, naglasio je predsednik opštine Zoltan Bilicki na konferenciji za štampu održanoj 21. janu-ara. On je oštro odbacio ove navode.

Omladinska organizacija „IFIX“ iz Ade ima iza sebe veoma uspešnu godinu u toku koje su organizovali širok spektar aktivnosti za decu i mlade iz naše op-štine, uključujući i veoma popularnu seriju dodatne nastave koja je ostvarena u okviru programa „Prilika za učenje svakome!”. Nas-tava u toku zime pauzira, ali od proleća žele da na-stave program.

Centar za sport i fi zičku kulturu ima iza sebe izuzetno uspešnu go-dinu, u kojoj je Centar raznim ak-cijama doprineo promociji spor-ta i podizanju svesti o značaju zdravog načina života, ne samo u Adi, nego i u drugim naseljima u opštini. Prema rečima direktora Centra, Ticijana Kertvelješija ove godine žele da dodatno prošire obim svojih aktivnos-ti i dalje prodube uspostav-ljenu saradnju sa sportskim klubovima.

Praznik naše kultureDana 22. januara smo slavili Dan mađarske kulture, u spomen

tome da je – prema spisima – Ferenc Kelčei (Kölcsey Ferenc) 1823. godine na ovaj dan završio rukopis himne. Rođendan himne je naša moderna istorija proglasila za Dan mađarske kulture, za dan kada se možemo prisetiti o našem najvažnijem zajedničkom blagu, koji daje važnu karakteristiku našeg postojanja, koji nas razlikuje od drugih naroda.

Danas skoro da i nema takve zajednice, koja ne oseća sve snažniju odgovornost prema tome kako da očuva svoj kulturni imidž, identitet, odnosno onu nacionalnu kulturnu baštinu, koja može biti izvor samo-poštovanja i poštovanja prema drugima. Prema stručnjacima u našem slučaju sve ovo poziva na hitno okretanje prema kulturnim vrednosti-ma. Za naglašavanje važnosti okretanja prema kulturnim vrednosti-ma naravno nije dovoljan jedan jedini dan, naime tome težinu, ili pak smisao može da da jedino mogućnost procesne realizacije.

Pitanje je samo, da li ćemo prepoznati, želimo li prepoznati sve ovo. Odgovor naravno nije jednostavan. Naime postoje oni koji samo odmahuju i kažu da ih sve ovo ne interesuje, naime kultura nije sva-čija. Ako ovo posmatramo prema defi niciji antropologije kulture, pre-ma kojoj je kultura skup svih onih saznanja jednog datog društva, koje obezbeđuju koheziju i opstanak ljudske zajednice, onda očigledno tre-ba da se protivimo ovakvim izjavama, naime sa ovog aspekta kultura je svačija. Ako međutim uzmemo drugi glavni smisao kulture, tako-zvanu visoku kulturu, koja predstavlja oblast vezanu za obrazovanje, kulturni život, onda nažalost imamo manje argumenta za protivljenje. Ali bilo koji smisao da je pred nama, činjenica je, da je veoma teško odrediti nekakvu neizdiferenciranu istinu, pogotovo ako ne želimo upoređivati bilo kakve odlomke klišea.

Najverovatnije je baš banalnost, razmišljanje prema klišeime jed-no od najvećih problema same kulture, koja u mnogim slučajevima ne zna, ili ne želi da se obnovi, da se modernizuje. Mnogi su ubeđeni, da kultura ne bi trebala samo da znači postojanje u prošlosti, nego osla-njanje na poštovanu i cenjenu tradiciju i vrednosti, i nadogradnju na iste, naime možda bi baš to mogao biti ključ opstanka: konstruktivno gledanje u budućnost, koja se gradi na tradicionalnim vrednostima i normama, želja ka konstruktivnom stvaranju, koja je sposobna da se distancira od okova sopstvenog interesa.

Moderna kultura naravno treba da predstavlja i prošlost, naime gradi se na njoj, od nje se hrani. U ovom smislu i mi mađari možemo biti veoma ponosni, naime mađarska kultura ima veoma duboke ko-rene, istovremeno je i veoma bogata. Što je za nas prirodno, to je dru-gima, pod predpostavkom da su otvoreni za upoznavanje i prihvatanje kulturnih vrednosti, za divljenje. Isto tako se i mi divimo produktima drugih kultura. To je pomalo slično tome da dok Boban Marković i nje-gov orkestar uživa veliku popularnost u Mađarskoj, istovremeno Sto-člani romski orkestar iz Mađarske može da napuni halu u Beogradu. Očigledno ni jedno ni drugo nije slučajnost.

Baš zbog ovih stvari bi bilo od izuzetnog značaja to, da u znaku okretanja prema kulturnim vrednostima, ovde u Vojvodini, na polju susreta kultura, koje se međusobno znatno razlikuju, još više obrati-mo pažnju na svoje vrednosti, na svoju tradiciju i da iste na odgova-rajući način prenesemo – u znaku oslanjanja na poštovanu i cenjenu tradiciju i vrednosti, kao i nadogradnje na iste.

E n d r e M a r i a š

VODIČ KROZ OPŠTINU – Osnivač: Lokalna Samouprava Opštine Ade. Izdaje: Bibli-oteka Sarvaš Gabor. Glavni i odgovorni urednik: Aron Čonka direktor. Saradnici: And-raš Horvat, Gabor Husak, Daniel Madaras, Endre Mariaš, Tamara Nađbali, Žofi a Pal, Aleksandra Popov, Robert Žoldoš. Prevodilac: Čaba Berec. Lektor: Katalin Kavai Muči. Grafi čki saradnik: Tibor Balint. Adresa redakcije: Biblioteka Sarvaš Gabor, Trg Oslo-bođenja 3/A, 24430 Ada. Broj telefona biblioteke: 024/851-115. Broj telefona direktora:024/851-615. E-mail adresa: biblioteka.ada@gmail.com, newspaperada@gmail.com.

008 (497.113 Ada) VODIČ kroz opštinu = Községi kalauz / glavni i odgovorni urednik Aron Čonka. - 2013, br. 03. - Ada : Biblioteka Sarvaš Gabor, 2013. - Ilustr. ;29 cm. Mesečno. - Tekst na srp. i mađ. jeziku. - Tekst na mađ. jeziku štampan usuprotnom smeru.

ISSN 2334-9301 COBISS . SR-ID 281820423

3

Delo je nastalo u 16. veku, arhaičnog je jezika, ipak je razumljiv i prijatno i za da-našnju publiku.

– Da, radi se o tekstu koji je nastao pre ere Šekspira, što je zanimljivo zato što današnji Englez ne razume engleski iz doba Šekspira, a mi, mađarski iz ere pre Šekspira, doduše ne lako, ali ipak razumemo. Godi čoveku da u njegovoj kulturi postoje ovako izuzetno zna-čajne i trajne vrednosti.

Koje su te vrednosti predstave koje mogu biti važne za ljude u 21. veku?

– Iza predstave stoji tradicija a ne konvek-cionalno pravljenje pozorišta koje je karak-teristično od druge polovine 19. veka. Ona ukazuje na veoma karakterističnu i izuzetno značajnu fi lozofsku, pristupnu razliku. Da-našnja poruka je po meni prvenstveno ta, da je poštenje, moralno držanje, kažnjavanje koje sledi nakon greha, kazna za krivicu ne-minovnost, kako na nivou pojedinca, tako i na nivou društva, odnosno da nam je za očišćenje potrebno razjašnjenje stvari iza kojeg treba da stoji odgovarajući etički, moralni pristup, jer bez njega je naše obnavljanje nemoguće. Verujem, da ako danas pogledamo naokolo u državama srednje i istočne Evrope, ili pak negde drugde, onda možemo da se zamislimo kakav moralni ili nemoralni sistem karakteri-še stvari sveta.

Predstava u Adi je zadnja stanica tur-neje po Vojvodini. Kakvi su Vam utisci, kako je vojvođanska publika primila predstavu?

– Iskustva su mi pozitivna, niz smo poče-li u Senti gde smo osetili otvorenost i dobar pristup publike. Nije lako uključiti se u pred-stavu, naročito za srednjoškolce. Naime, u ovoj produkciji gledalac ništa ne dobija na gotovo, to jest predstava je praktično jedna mogućnost, a ne niz tvrdnji. Za razaznava-nje koda sistema u produkciji potrebno je da gledalac predstavi pristupi sa interesova-njem i aktivnom otvorenošću, što je prema mom iskustvu ovde u Vojvodini izvanredno funkcionisalo.

Zašto je baš ovaj komad izabran za Ne-delju mađarske kulture?

– Smatram da za ovu priliku ni sa lupom ne bismo pronašli bolje delo. Naime ovo je jedna od prvih onih mađarskih drama koja nije religiozna, a istovremeno ima uzbudljivu temu: jednu staru grčku temu adaptira u ma-đarsko okruženje, šta više u našoj produkciji se pored toga nalazi i više narodnih pesmica i dve narodne pesme čango-Mađara, koje pre-mošćavajući vekove dotiču nekakve drevne vrednosti, osnovne vrednosti mađarskih obi-čaja i sa time i mađarske kulture.

Šta poručujete vojvođanskim čitaoci-ma na Dan mađarske kulture?

– To da idu u pozorište, da vole svoju za-jednicu i da održe u životu zajednicu kojoj pripadaju. U nedostatku doživljaja kulture ostajemo bez korenja i odvezujemo se, kao da ništa nismo bili. Opstanak identiteta se nalazi u kulturi. Jezik, kultura i razmišljanje je takvo trojstvo kroz koje pojedinac može postati au-tonoman i u dobrom smislu, samosvestan čo-vek i uopšte nije svejedno da li našu sudbinu kroji niz dobro osmišljenih odluka ili nas nosi bujica.

T a m a r a N a đ b a l i

Bez kulture smo bez korenjaPublika iz Ade je povodom Dana mađarske kulture imala priliku da pogleda predstavu pod

nazivom „Mađarska Elektra” (Magyar Elektra)

Predstava „Mađarska Elektra” je nastala zahvaljujući saradnji umetnika Po-Predstava „Mađarska Elektra” je nastala zahvaljujući saradnji umetnika Po-Pzorišta „Evangelium”, Pozorišta „Petefi ” iz Šoprona i Pozorišta „Foraš” iz Đera. Premijera produkcije bila je u martu 2011. godine pod pokroviteljst-

vom Pozorišta „Evangelium”, a ove godine povodom Dana mađarske kulture za-interesovani su predstavu mogli pogledati u Senti, Subotici, Feketiću i Adi. U vezi predstave smo razgovarali sa Andrašem Patakijem direktorom-glavnim režise-rom Pozorišta „Petefi ” iz Šoprona.

Predstava pod nazivom „Mađarska Elektra” je posle više naselja u Vojvodini i u Adi

postigla veliki uspeh

Komad je arhaičnog jezika, ipak je razumljiv i prijatan i za današnju publiku

– Iskustva su mi pozitivna, niz smo poče-li u Senti gde smo osetili otvorenost i dobar pristup publike. Nije lako uključiti se u pred-stavu, naročito za srednjoškolce. Naime, u ovoj produkciji gledalac ništa ne dobija na gotovo, to jest predstava je praktično jedna mogućnost, a ne niz tvrdnji. Za razaznava-nje koda sistema u produkciji potrebno je da gledalac predstavi pristupi sa interesova-njem i aktivnom otvorenošću, što je prema mom iskustvu ovde u Vojvodini izvanredno

„MAĐARSKA ELEKTRA”Grčke drame su sve ispričale o čo-

veku i od tada svako doba sebi pono-vo prepričava grčke tragedije. Tako je sa njima uradio i mladi Bornemisa koji je 1558. godine dok je učio u Beču napisao svoje delo pod nazivom „Ma-đarska Elektra”, čije je originalno ime „Tragedija na mađarskom jeziku iz So-foklesove Elektre” (Tragoedia magyar nyelven az Sophocles Electrájából) tač-no ukazuje da je mladi pesnik stvorio originalno delo.

„Jezik Bornemise i danas aktivno deluje na uvo i mozak, u svojoj starini ne nosi užegli, nego onaj fi ni ukus koji vreme daje starom dobrom vinu.” – primetio je Aladar Šeplin na početku prošlog veka. Sam Bornemisa je svoje delo ovako preporučio čitaocima (gle-daocima): „Ovu igru gledajte takvom zabavom u kojoj se način života čove-ka namešta na moralnost. U kojoj ćete videti za koje gadosti plaćaju skupu cenu ogroman kralj i kraljica Grčke. (…) Iako je ovaj prevod na mađarski sa paganskog jezika, prema izreci sv. Pavla svako pismeno je pisano u korist sviju nas…”

4

Cilj radnika Biblioteke pored podsticanja na čitanje bilo je i podsti-canje na kreativnost i na formiranje mišljenja. Pred žiri, sastavljen od saradnika Biblioteke su u sve tri kategorije stigli kvalitetni i temeljno razrađeni radovi. Organizatori su od učenika od 1. do 4. razreda očeki-vali preporuku za tri bajke, a od učenika od 5. do 8. razreda i srednjoš-kolaca prikazivanje tri književna dela.

U kategoriji učenika od 1. do 4. razreda prvu nagradu je osvojila Agneš Gordoš, drugu Balaž Berta, a treću su zaslužili Andrej To-kić i Branislav Bogoljević. Specijalnu nagradu su dobili Lila Čuri, Šara Čuvik, Boglarka Fodor, Adam Galik, Fabian Pamer i Kristi-an Teleki.

U kategoriji učenika od 5. do 8. razreda žiri je prvu nagradu i pri-godnu knjigu dodelio Viktoru Volfordu, drugu nagradu je dobio Mate Gordoš, a treću Bence Gordoš. U ovoj kategoriji je žiri specijalnu nag-radu dodelio Čengi Lajko. Posebnu nagradu Turističke organizacije opštine Ada su dobile dve učenice osnovne škole sa Palića Nora Bog-nar i Sintia Božo.

U kategoriji srednjoškolaca prvu nagradu je osvojila učenica Teh-ničke škole Ada, Zita Mesaroš, drugu Teodora Tot, a treću Nikoleta Mura.

( p p )

Krenimo sa čitanjem!Dan mađarske kulture je protekao sa proglašenjem rezultata i dodelom nagrada

Na konkurs – prikaz knjiga Dečijeg odeljenja Bibliote-Na konkurs – prikaz knjiga Dečijeg odeljenja Bibliote-Nke „Sarvaš Gabor” koji je objavljen još u decembru Nke „Sarvaš Gabor” koji je objavljen još u decembru Nuz slogan Krenimo sa čitanjem!, od mladih čitalaca je pristiglo ukupno 37 radova. Od pristiglih radova žiri je nagradio 19 radova, a imena dobitnika su objavili 22. januar na Dan mađarske kulture.

– Program koncerta smo sastavili tako da prvi deo bude u vezi sa Božićem, a u drugom delu smo izvodili poznata, veoma popularna dela. U toku programa publika je mogla uživati i u predstavi gostujućih izvođača koji su na kraju zajedno sa nama otpevali verziju koju mi izvodimo popularne pesme iz fi lma Osvajanje (Honfoglalás) pod naslo-vom Potrebna je još jedna reč – rekao je Janoš Birkaš dirigent Kamer-nog hora „Musica Humana” i dodao: hor ima iza sebe veoma uspešnu godinu, naime ove godine je slavio dvadesetogodišnjicu postojanja po-vodom čega su stvorili novi festival kamernih horova, a zahvaljujući Lokalnoj samoupravi opštine Ada svoju riznicu su obogatili sa novim prestižnim priznanjem.

– Preko više od deset godina smo organizovali deo Bardoš festi-vala koji se izvodi u Srbiji, što smo ove godine prepustili horu iz Zrenjanina, a po prvi put smo organizovali Festival kamernih ho-rova „Presveto trojstvo”. U toku jeseni smo bili organizatori Susreta horova vojvođanskih Mađara koji se svake godine održava u dru-gom mestu. Za nas je najvažnije da se naše društvo ne raspadne, da volimo to što radimo, da cenimo muziku, da se cenimo međusobno i da pokušamo postići da i mladi zavole horsku muziku – istakao je Janoš Birkaš.

Rukovodioci hora se nadaju da će uspeti i u sledećoj godini održati one veze koje su u proteklim godinama izgradili, zahvaljujući čemu, na veliku radost potiske publike, žele ponovo da ugoste najeminentnije horove iz Vojvodine i Mađarske.

G . H .

Svečani koncert Kamernog hora „Musica Humana”

Kamerni hor „Musica Humana” je 27. decembra u crkvi Kamerni hor „Musica Humana” je 27. decembra u crkvi KPresvetog trojstva publiku obradovala sa božićnim-KPresvetog trojstva publiku obradovala sa božićnim-Knovogodišnjim koncertom fantastične atmosfere. Hor svoj veliki svečani koncert tradicionalno održava između Božića i nove godine sa ciljem da se preko istog zahvali sta-novnicima opštine na celogodišnjoj saradnji. Program kon-certa je i ove godine bio veoma šarolik.

Hor je i ove godine obradovao publiku sa izuzetno bogatim svečanim koncertom

5

Skupštinu opštine Ada su nedavne optužili da određenim medijskim kućama ne dozvolja-va uvid u svoj rad, što navodno dovodi do toga, da ti mediji ne mogu prikazati stanovnicima opštine rad Skupštine, naglasio je predsednik opštine Zoltan Bilicki na konferenciji za štam-pu održanoj 21. januara. On je oštro odbacio ove navode rekavši da su snimci sa sednica Skupštine opštine svakome dostupne uz uslov da niko nema pravo da sa njima manipuliše.

– Ove optužbe oštro odbacujemo,jer su snimci sa sednica Skupštine opštine svakome dostupne. Opšte je poznato da Lokalna samo-uprava od prve polovine prethodne godine za svaku investiciju, za svaki utrošak novčanih sredstava treba da sprovede javnu nabavku i zbog toga smo u skladu sa odredbama odgova-rajućeg Zakona raspisali javnu nabavku za do-kumentovanje rada Lokalne samouprave i sa njenim radom povezanih događaja, uključuju-ći i snimanje sednica Skupštine opštine. Javnu nabavku je osvojila „Pro Media” iz Ade, koja ni vlasnički, ni imovinski nikakve veze nema ni

sa jednom kablovskom televizijom iz Ade. „Pro Media” shodno zaključenom Ugovoru, doku-mentuje svaki događaj za čije snimanje dobije poziv, uključujući i sednice Skupštine opštine, a potom snimke dostavlja nadležnima iz Lokal-ne samouprave, a u slučaju Skupštine opštine predsedniku i sekretaru SO koji snimak stav-ljaju na raspolaganje svim onim medijskim kućama koje to zatraže. Ovo se ne odnosi samo na lokalne televizije, nego i na bilo koju regio-nalnu ili državnu televiziju. Želim da naglasim, da ovi materijali uopšte nisu tajni, treba samo da se zatraže, što prema našem saznanju slično funkcioniše i na višim nivoima vlasti – rekao je Zoltan Bilicki, i dodao: – Snimke sa sednica Skupštine opštine je jedan distributer redovno tražio i uvrstio u svoj program, međutim drugi distributer isti nije tražio, pa samim tim nije ni stavio na program. Naime, prema njegovom nezvaničnom stavu ne emituje materijale koje su drugi snimili. Sve to je naravno izazvalo negodovanje među korisnicima koji koriste usluge pomenutog distributera, što je dovelo

do toga da je distributer pokušao da Lokalnu samoupravu prikaže kao krivca za to što nije prikazao svojim gledaocima sednice Skupštine opštine. Želim da naglasim da su snimci bilo kome dostupni, sa time, da niko nema pravo da sa njima manipuliše, nego svako mora da snimke stavi u svoj program u formi u kojoj je tražio i dobio. Želim ovom prilikom da tra-žim izvinjenje od građana koji koriste usluge tog distributera što u zadnjim mesecima nisu imali priliku da prate rad Skupštine opštine i istovremeno moram da naglasim da do toga nije došlo krivicom Lokalne samouprave, nego samoga distributera.

Predsednik opštine je ujedno skrenuo paž-nju zainteresovanima i na to da će se javna nabavka i ove godine sprovesti. Kako je rekao, u roku od nekoliko nedelja će raspisati odgo-varajući konkurs na koji očekuju da se prija-ve svi zainteresovani koji ispunjavaju uslove konkursa.

E . M .

Snimci su dostupni svakomePredsednik opštine Ada demantuje tvrdnje da se nekim medijskim kućama

ne omogućava da steknu uvid u rad Skupštine opštine

U prostorijama Druge mesne zajednice Ada je 28. januara na izmeštenom prijemu stranaka konzulata Mađarske skoro 160 ljudi predalo zahtev za dobijanje mađarskog držav-ljanstva po pojednostavljenom postupku. Na teritoriji naše opštine ovo je bio šesti izmeš-teni prijem stranaka, a u toku kojih je skoro 900 ljudi predalo zahtev. S obzirom na veliko interesovanje u našoj opštini se sledeći izme-šten prijem stranaka planira za april.

U Generalnom konzulatu se raduju da se ne smanjuje zainteresovanost za dobijanje mađarskog državljanstva po pojednostavlje-nom postupku. Istovremeno se i dalje obraća izuzetna pažnja na kontrolu poznavanja ma-đarskog jezika, naglasio je konzul dr Gabor Kovač, koji je rekao, da mesto prijema zahte-va na to ni na kakav način ne utiče.

– Nema razlike u pogledu da li se zahtevi preuzimaju u Generalnom konzulatu mađarske Subotica ili prilikom izmeštenih prijema strana-ka jer sa istom strogošću i doslednošću vršimo proveru znanja mađarskog jezika. Naravno ne radi se o akademskom nivou, očekujemo srednji nivo, znanje svakodnevnog mađarskog jezika, što znači da čovek treba biti u stanju da samo-stalno završava svoje poslove i izrazi svoje mi-sli na mađarskom jeziku –objasnio je dr Gabor Kovač i dodao, kao što je poznato, oni đržavljani Mađarske koji nemaju prijavljenu adresu na te-

ritoriji Mađarske treba da se registruju u birački spisak ukoliko žele da učestvuju na predstojećim parlamentarnim izborima u Mađarskoj.

- Iz Vojvodine je oko dvadeset hiljada lica iskoristilo ovu mogućnost i registrovalo se kod Nacionalne izborne kancelarije. Registracija je moguća na više načina. Ispunjen registracioni zahtev se u zatvorenoj koverti Nacionalnoj iz-bornoj kancelariji može dostaviti poštanskim putem. Ovu zatvorenu kovertu, ukoliko ne želi poslati preko pošte, može doneti do nas u Glav-ni konzulat, odnosno možete predati prilikom izmeštenih prijema stranaka. Naglašavam, u zatvorenoj koverti! Znači mi ne sakupljamo ni-

kakve informacije u vezi ovoga, baš zato je taj-nost obezbeđena – podvukao je konzul i dodao: – Druga mogućnost je onlajn registracija, što se može uraditi na sledećim sajtovima: www.valasztas.hu, odnosno www.nvi.hu. Moguć-nost za registraciju se zaključuje 15 dana pre izbora zakazanog za 6. april, ali ako uzmemo u obzir da u slučaju registracije poštanskim putem, može proći i 3-5 dana dok zahtev stigne do Nacionalne izborne kancelarije, onda treba da naglasim da bi bilo dobro da se pismo uputi pre 15. marta. Nakon tog datuma bolje je izab-rati onlajn rešenje, naime tamo postoji moguć-nost, da se dobije povratna informacija ako eventualno zahtev nije pravilno popunjen.

Od onih koji su predali zahteve saznajemo da su isti predali iz raznih razloga, ali najvi-še njih se složilo da im veoma mnogo znači to što mađarsko državljanstvo mogu dobiti po pojednostavljenom postupku. Emilija Košpal Sabo, saradnica Lokalne samouprave Ada je rekla, da je ovo bio već šesti izmešten prijem stranaka na teritoriji naše Opštine Ada u toku kojih je skoro 900 ljudi predalo zahtev i do-dala da se uzevši u obzir veliko interesovanje građana, za april planira sledeći izmešten prijem stranaka na koji već primaju prijavu zainteresovanih.

E . M .

Prijem stranaka konzulata MađarskeU našoj opštini je na izmeštenim prijemima stranaka skoro 900 ljudi

je predalo zahtev za dobijanje mađarskog državljanstva

Prilikom izmeštenog prijema stranaka predaja zahteva se odvija brzo i glatko

6

Kako ocenjuješ prvo polugodište programa dodatne nastave IFIX-a?

– Program smatram veoma uspešnim, naime na osnovu povratnih in-formacija od đaka koji učestvuju u programu i od njihovih roditelja čini se sasvim jasnim da je aktivnost veoma mnogo pomogla đacima u tome da postanu uspešniji na polju učenja. Zahvaljujući marljivosti dece i pomoći naših aktivista imamo iza nas mnoštvo uspešnih usmenih i pismenih ispi-tivanja, a naravno rezultati su vidljivi i u polugodišnjem svedočanstvu. Sve to nas ispunjava velikim zadovoljstvom, naime dokazuje, da naš rad ima konkretne rezultate. Inače serija dodatne nastave je ostvarena u okviru programa Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice pod nazivom „Prilika za učenje svakome”.

Ko je predavao na dodatnoj nastavi, koliko aktivista je učestvova-lo u programu?

– Besplatne časove je držalo dvanaest mladih meštana, uglavnom sred-njoškolci i studenti, ali bilo je među njima i nekoliko mladih nezaposlenih koji su nekako povezani sa obrazovanjem i smatraju važnim pomaganje osnovaca. Đaci koji su nas potražili mogli su dobiti pomoć iz matematike, mađarskog, srpskog, engleskog i nemačkog jezika, kao i fi zike, hemije, isto-rije i geografi je. Časove smo promovisali na našem sajtu, u lokalnim osnov-nim školama, kao i na oglasnoj tabli drugih javnih ustanova.

Koliko đaka je učestvovalo na časovima?– Imali smo 15 stalnih đaka koji su u toku nedelje u više navrata dolazili

na časove, a pored njih bilo je i 8-10 učenika koji su dolazili povremeno, pre pismenih i kontrolnih radova. Naši najpopularniji časovi su bili matemati-ka, nemački i engleski jezik, zatim istorija, geografi ja i srpski jezik. Časovi su organozovani za osnovce od kojih su kod nas u najvećem broju dolazili učenici 5. i 8. razreda.

Kakve su povratne informacije, od koliko opomena su spašeni đaci?

– Sličnu seriju dodatnih časova smo u toku prošlih godina već više puta organizovali, tako da su mnogi već na početku 2013/2014 školske godine računali na ovu akciju. Povratne informacije su veoma pozitivne, između naših đaka i predavača se stvorio pravi prijateljski odnos a zahvaljujući tome je na časovima sve vreme bila prisutna izuzetna atmosfera koja je u velikoj meri povećala motivisanost učenika. Mogu da kažem da su nas deca zavolela, a i mi njih. Rezultat svega toga je da smo naše đake spasli za više od deset nedovoljnih ocena, ali naravno znatno su poboljšane i ocene iz onih predmeta u kojima im nije pretila opomena.

Kako procenjuješ, da li će se program nastaviti?– Konkurs na osnovu kojeg smo obezbedili materijalne uslove za us-

pešno funkcionisanje akcije je glasio samo za prvo polugodište. Pošto u najhladnijim mesecima grejanje velike sale IFIX-a za nas predstavlja težak zadatak i velike izdatke, primorani smo na dužu pauzu, ali ako uspemo obezbediti novu donaciju onda od proleća želimo da ponovo pokrenemo seriju dodatnih časova u IFIX-u, radi toga da i u drugom polugodištu pruži-mo pomoć đacima kojima je neophodna.

T a m a r a N a đ b a l i

Prilika za učenje svakome !Serija besplatnih dodatnih časova Omladinske organizacije „IFIX“ iz Ade u toku

zime pauzira, ali od proleća žele da nastave program

Omladinska organizacija „IFIX“ iz Ade ima iza sebe ve-Omladinska organizacija „IFIX“ iz Ade ima iza sebe ve-Ooma uspešnu godinu u toku koje su organizovali širok spektar aktivnosti za decu i mlade iz naše opštine,

uključujući i veoma popularnu seriju dodatne nastave koja je ostvarena u okviru programa „Prilika za učenje svakome!”. Nastava u toku zime pauzira, ali od proleća žele da nastave program, u vezi toga smo razgovarali sa predsednikom Udru-ženja, Ištvanom Mikušakom.

Aktivisti Udruženja za zaštitu životne sredine „Zelentarka” su prvu kalendarsku godinu svog postojanja zaključili, a drugu otvorili radom. Sa ulica i javnih površina Mola su 21. i 22. decembra otklonili oko 2 tone smeća, a socijalno ugroženima su podelili 15 paketa namir-nica. Dana, 18. januara su očistili put od Potisja do atarske granice sa Bačkim Petrovim selom u dužini od oko 6km.

Rukovodioc udruženja Ferenc Baić je našem listu izjavio da su u decembru od smeća očistili dve ulice. Ulice Novaka Radonića i Marša-la Tita su među najdužima u naselju, kada se to uzme u obzir, naža-lost nije iznenađujuća količina sakupljenog smeća.

Dana 21. decembra su socijalno ugroženima podelili 15 paketa na-mirnica. Rukovodioc je još dodao, da su pakete namirnica i gorivo za radove obezbedili predsednik opštine Ada Zoltan Bilicki i Lokalna samouprava opštine Ada.

U Molu naspram Rekreacionog parka su lani zasadili 400 sadnica drveća koji prema stručnjacima odgovaraju okruženju. U okviru rad-ne akcije na kraju godine izvršili su radove održavanja oko sadnica,

odstranili su osušeno bilje a polovina ukupnog otpada je odavde sa-kupljeno.

U januarskoj radnoj akciji je od Potisja do atarske granice sa Pe-trovim selom u dužini od oko 6km, ukupno 24 aktivista sakupilo raz-bacani komunalni otpad, stari nameštaj, i drugi otpad, koji su odvezli sa dve prikolice.

Pored Lokalne samouprave radove su podržali i Mesna zajednica Mol, glavni koordinator subotičkog odeljka Caritasa Gabor Ric, zatim Atila Almadi, Gabor Almadi, Erne Šoljmoši, Zoltan Kalmar, Laslo i Dora Sabo, Marija i Šandor Lajko, Rozalija Šipoš, ml. Ferenc Sel i član saveta Mesne zajednice Mol, Dragoljub Bajić.

Radovi se nastavljaju i u februaru kada će zemljište pripremiti za 60 autotohtonih topola koje takođe žele zasaditi u Rekreacionom centru u Molu. Oni koji žele pomoći u radovima i da se priključe akci-jama Udruženja opširnije informacije mogu naći na internet stranici: www.zelentarka.hupont.hu.

( p p )

Kakve su povratne informacije, od koliko opomena su spašeni

Između đaka i predavača se stvorio pravi prijateljski odnos

Aktivisti Zelentarke u akcijiJanuar je protekao sa čišćenjem sela i podelom paketa

7

U toku večeri zainteresovanima su preda-vanja održala četiri stručna savetnika Poljo-privredne stručne službe Senta , Ana Prijo-vić, Nataša Ademi, Eržebet Vimer Talpai i Dževat Ademi koji su obradili više tema koje značajno mogu doprineti razvoju i moderni-zaciji poljoprivrede. U toku predavanja bilo je reči o osiguranju, o stvarima u vezi pore-za, o bliskom odnosu između poljoprivrede i životne sredine, o značaju analize zemljišta, o racionalnoj upotrebi mineralnih đubriva, o zaštiti bilja i primeni herbicida, o poljopriv-rednoji mehanizaciji, kao i o pravom odabiru i održavanju mašina.

Nakon prezentacije predavači su zamolje-ni, da iznesu zašto smatraju važnim konstan-tno obrazovanje, informisanje proizvođača, odnosno da imaju saznanja u temama koje su i oni obradili.

– Održala sam predavanje na temu Značaj osiguranja useva, zasada, plodova i životinja na poljoprivrednom gazdinstvu. Pošto su se vremenske prilike promenule ovaj faktor je postao neizračunjliv, tako sve više opasnosti preti zemljištu, usevima. Zato sam imala za cilj da prezentacija pruži važne informacije o vrstama osiguranja, što može doprineti po-većanju broja osiguranja i smanjenju šteta u slučaju loših vremenskih prilika – objasnila je Ana Prijović i dodala: – Kako se iz razgovo-ra sa proizvođačima ispostavilo većina njih ne sklapa osiguranje. Pored ovoga prisutni-ma sam govorila i o informacijama u vezi poreza, naime na predavanjima u drugim naseljima su mi postavili mnoga pitanja u vezi ove teme, naravno pitanja je i ovde bilo u izobilju.

– Smatram veoma važnim obučavanje proizvođača, naime samo tako možemo raz-vijati poljoprivredu, ako informacije stignu do gazdi koji nauče iskoristiti mogućnosti koje se nalaze u informacijama, znanju i na-učnim rezultatima, odnosno nauče primeniti sve to što nauče, ugrađenjem istog u proces proizvodnje – naglasila je Nataša Ademi koja je održala predavanje na temu Zaštita životne sredine i poljoprivreda - Racionalna upotreba mineralnih đubriva. –Sa predavanjem sam želela ukazati na značaj zaštite životne sredi-ne i doprineti razvoju ekološko odgovornog razmišljanja, jer to nije samo odgovornost i obaveza poljoprivrednika, nego i celog društ-va, svake generacije u društvu. Svako teži ka što većem prinosu, ali u mnogim slučajevima preteruju što se posebno manifestuje prili-kom upotrebe đubriva, što je opasno, jer je

moguće da prekomerno korišćenje đubriva više ne stimuliše rast bilja, međutim lako je moguće da dovede do kontaminacije zemljiš-ta i vode. Baš zato sam ukazala na značaj analize zemljišta i na načine, koje mogu da olakšaju pravilno i racionalno korišćenje đubriva jer ne rasipajući đubrivo na osnovu iskustva ili nasumično, nego prema preporu-ci stručnjaka, dovodi do toga da se upotreba prilagođava potrebama biljaka i zemljišta što stvara ravnotežu u unosu hranjivih materija, što osigurava optimalan rast bilja – dodala je Nataša Ademi.

– Osnovno sam se trudila da proizvođače upoznam sa raznim načinima, mogućnosti-ma zaštite bilja. Naime došlo je vreme da se sa totalne zaštite bilja pređe na integralno. Potrebno je menjati pristup – rekla je Eržebet Vimer Talpai koja je održala predavanje na temu Osnovni pojmovi zaštite bilja i pregled razvoja metoda zaštite bilja uz prezentaciju EU standarda. – Preduslov za integralnu zaš-titu je donošenje odluka o potrebi tretmana određenih kultura protiv određenih štetoči-na na osnovu signalizacija ili kratkih progno-za objavljenih na sajtu „PIS Vojvodina”. Moj cilj je da se podigne svest proizvođača, da na osnovu prognoze za zaštitu bilja donose odluku o korišćenu pesticida. Pravilna upot-reba složenog metoda smanjuje i troškove zaštite bilja. Hemijsku zaštitu bilja treba da

prethode drugi metodi: Agrotehničke , fi zič-ke , biološke ili biotehničke. Hemijska zaštita bilja je poslednje sredstvo, kada već drugi metodi nisu adekvatno zaštitili naše gajene biljke.

Preduslov za članstvo u EU je uvođenje dnevnika prskanja. Važno je da se strikno pridržavamo uslova navedenih u detaljnom uputstvu za korišćenje pesticida, na primer za koju biljku, u kojoj fazi razvoja i pod ko-jim uslovima, u kakvim dozama itd., se može koristiti neki preparat. Bilo bi važno da pro-izvođači prepoznaju potrebu za precizno vođenje dnevnika prskanja, radi njih samih, naime osnovni uslov za poštovanje uslova bezbednosti hrane je detaljno vođena doku-mentacija o upotrebi pesticida – rekla je Er-žebet Vimer Talpai.

– Održao sam predavanje pod nazivom Pravilna i bezbedna upotreba atomizera i pr-skalica, da okupljeni poljoprivrednici dođu do što više korisnih informacija u vezi prove-re i konstatacije funkcionalnosti istih. Tokom prezentacija proizvođači prate novine u vezi poljoprivrednih mašina kroz kojih nauče mnoge stvari, istovremeno imaju priliku da postavljaju razna pitanja u vezi sa nejasnim stvarima, ili sa temama koje ih interesuju - rekao je Dževat Ademi.

Stručni savetnici Poljoprivredne stručne službe Senta žele da i ubuduće pružaju struč-nu pomoć, ne samo proizvođačima iz Sente, nego i onima, koji žive u obližnjim naseljima, uključujući i proizvođače iz Opštine Ada i da time doprinose olakšavanju njihove situacije i razvoju poljoprivrede u našem regionu.

G a b o r H u s a k

Predavanja za poljoprivredneproizvođače u Molu

U sedištu KUD „ Čoboljo” iz Mola su u decembru stručnjaci Poljoprivredne U sedištu KUD „ Čoboljo” iz Mola su u decembru stručnjaci Poljoprivredne U stručne službe Senta , Ana Prijović, Nataša Ademi, Eržebet Vimer Talpai i U stručne službe Senta , Ana Prijović, Nataša Ademi, Eržebet Vimer Talpai i U Dževat Ademi održali predavanja za lokalne poljoprivredne proizvođače u okviru projekta koji ima za cilj konstantno obrazovanje, odnosno pripremanje proizvođača za očekivanja Evropske unije.

Predavanja Poljoprivredne stručne službe Senta je pratilo veliko interesovanje

8

Članovima pobedničke ekipe medalje i pehar su uručili predsed-nik opštine Zoltan Bilicki, direktor Centra za sport Ticijan Kertve-lješi, i predstavnik porodice Balog Bele, Robert Balog. Pobedniku je pripala novčana nagrada od 130 000 dinara, drugo plasiranom 60 000 dinara, a trećem 30 000 dinara.

Na turniru je učestvovalo 32 ekipe iz mesta i iz okoline. Za najboljeg igrača turnira izabran je Andor Nađ (T-1), za najboljeg golmana Zoran Ćurčić (Flamingo), a najbolji strelac turnira bio je Sebastijan Kuntić (Romel). Turnir je organizovao Centar za sport i fizičku kulturu opštine Ada, a glavni pokrovitelj bila je Lokalna samouprava opštine Ada. Igrači pobedničke ekipe bili su: Zoltan

Harmat, Čaba Koso, Atila Đeri, Arpad Đeri, Norbert Nuspan, Akoš Žoldoš, Andi Taci, Sebastijan Kuntić, Aleksandar Dimić i Zoltan Đere.

č i n

TURNIR U MALOM FUDBALU U ADI

Pobedila je ekipa„Romel” iz Sente

Na ovogodišnjem Memorijalnom turniru „Balog Bela” pobedila je ekipa „Romel” iz Sente

U okviru niza predavanja u zgradi Druge mesne zajednice u Adi, prvo predavanje je održao „Raiffeisen Agro” Beograd. Firma je osnovana 1876. godine, a danas već ima fi li-jale u više evropskih zemalja. U Srbiji je sa ra-dom počela 2008. godine, od tada proizvođači-ma nudi više vrsti semena pšenice, kukuruza, suncokreta i soje. Na predavanju smo čuli i to da poljoprivrednici pokazuju veliko intereso-vanje prema ponudi ove fi rme. Predstavnici fi rme su prisutnima među ostalog izneli i to da neki njihovi hibridi kukuruza mogu da do-nesu prinos od čak 7-8 tona po hektaru.

Na predavanju održanog 16. januara zemljo-radnici su mogli saslušati i predstavnike fi rme „Agrimatco”. Prvo je bilo reči o suplementaciji hranljivih materija, o formi upotrebe mineral-nog đubriva, folijarnog đubriva, mikroelemena-ta, kao i o važnosti vremenskog redosleda korišćenja, sve to u svetlu upoznavanja prisutnih sa rezultatima raznih agrohemijskih istraživanja. U vezi toga predavači su dotakli i mogućnosti vezivanja u zemljište unetih makro i mikroele-menata, kao i njihovu ekonomsku manu, naime – kako je opšte poznato – neodgovarajuća agro-tehnička primena (urušavanje strukture zemljiš-ta, nepravilno zalivanje, nepravilno korišćenje mineralnog đubriva itd.) može potencijalno rezultirati nepovoljnu promenu pH vrednosti zemljišta. Proizvođači su dobili vrednu infor-maciju iz oblasti zaštite i nege bilja istakavši mehanizme delovanja fungicida i insekticida,

pravilno korišćenje herbicida i efekat ovih pre-parata na životnu sredinu. Jedan distributer po-ljoprivredne mehanizacije prikazao je funkcio-nisanje modernih sejalica i prskalica, a potom je

jedna francuska fi rma prisutnima predstavila deo svoje ponude od materijala za rasadu koje su najpogodnije za naš region.

Da bi se semenje koje raspolaže sa izvan-rednim genetskim sposobnostima sve ka-rakteristike ispoljile, nezaobilazan zahtev je primena moderne agrotehnike, obezbeđenje

potrebnih hranjivih materija, kao i povoljni vremenski uslovi za biljku koju gajimo. Ovo poslednje u 80%-a doprinosi uspešnoj imple-mentaciji rezultata koji su postignuti u ople-menjivanju biljaka. Dokaz za gore iznešeno je prinos šećerne repe u 2013. godini, naime ova-ko istaknute rezultate u oblasti proizvodnje šećera u našem regionu od postojanja Fabrike šećera u Senti još nisu zabeležili zahvaljujući čemu su proizvođači mogli biti zadovoljni i sa cenom i sa prinosom .

U okviru niza predavanja u zgradi Druge mesne zajednice u Adi poljoprivredna preda-vanja se nastavljaju u februaru. Organizatori zainteresovane očekuju svakog četvrtka od 18 sati.

D a n i e l M a d a r a s

Počela su poljoprivredna predavanjaPočeo je sada već tradicionalni niz poljoprivrednih predavanja u zgradi Dru-Počeo je sada već tradicionalni niz poljoprivrednih predavanja u zgradi Dru-Pge mesne zajednice u Adi. Prvo predavanje je održao „Raiffeisen Agro” iz Pge mesne zajednice u Adi. Prvo predavanje je održao „Raiffeisen Agro” iz PBeograda, a potom su se zemljoradnicima obratili predstavnici fi rme „Agri-matco”. Predavanja se nastavljaju i u februaru,a zainteresovane očekuju svakog četvrtka od 18 sati.

Proizvođači iz Ade su prema predavanjima pokazali ogromno interesovanje

Žolt

Činč

ik

Dana 12. januara 2014. godine završen je tradicional-ni zimski Memorijalni turnir u malom fudbalu „Ba-log Bela” na kojem je trijumfovala ekipa „Romel”

iz Sente. U fi nalu je tim iz Sente sa ekipom „Flamingo” iz Ade odigrao nerešeno 2:2, a pobedu je ostvarila boljim izvođenjem penala. Treće mesto je pripalo ekipi „T-1” iz Ade pošto se igrači ekipe “Korner” iz Sente nisu pojavili na utakmici.

9

– 2013. godina je bila veoma aktivna u sportskom životu naše opštine, naime želeli smo da postignemo da se sve ono što je bilo pozitivno i dalje nastavi, istovremeno smo pokušali da u sportski život unesemo i mla-dalački polet i energiju, a u skladu sa time, pokrenuli smo i nekoliko novih inicijativa. Od ovih jedna od najuspešnijih je Fausto- amaterska liga u malom fudbalu na opštin-skom nivou, koji je uglavnom namenjen onim građanima, koji vole da igraju fudbal, ali nemaju priliku da se aktivno bave spor-tom. Sa teritorije naše opštine prijavilo se ukupno šesnaest timova, što znači da je istim svake nedelje data mogućnost za sto šezdeset osoba da aktivno provede slobodno vreme, a i mogućnost prijateljima i članovima njiho-vih porodica da dođu da ih bodre – rekao je Ticijan Kertvelješi i dodao da su pored odras-lih u sportski život pokušali uključiti i decu, jer je pored ostalih programa pokrenuta i škola rukometa na Utrinama.

– Tokom leta smo uspešno konkurisali kod Pokrajinskog sekretarijata za sport i omla-dinu, uz čiju podršku je organizovan jedno mesečni rukometni kamp na Utrinama, gde smo mlade dočekali sa raznim predavanjima i zanimanjima. Prema kampu je interesova-nje bilo ogromno, pa smo odlučili, da zapo-četi rad nastavimo u saradnji sa muškim ru-kometnim klubom, a zahvaljujući tome dva stručnjaka kluba od tada na Utrinama drže nedeljno dva treninga. Ovo selo smo izabrali zato što ovde ranije nije postojao organizovan sportski život, tako da mladi nisu imali mo-gućnost da se aktivno i kvalitetno bave spor-tom. Učestvovali su jedino na aktivnostima u formi samoorganizovanja. Sada se međutim odvija ozbiljan profesionalni rad, čiji rezultat između ostalog može biti da one talentovane mlade igrače, koji su zahvaljujući radu dos-tigli određeni nivo, možemo uključiti u rad grupa u Adi, dalje šireći onu bazu koju deca i mladi čine u rukometnom životu naše opšti-ne - naglasio je direktor Centra za sport i fi zič-ko vaspitanje, dodajući da se sportski život na selu u prošloj godini nije razvijao značajno samo na Utrinama, nego i u Molu gde je pored nekoliko dobro uspelih manifestacija ponovo otvorio svoja vrata i Rvački klub.

– Letos je takođe zahvaljujući uspešnom konkursu organizovana škola odbojke u Molu gde smo pored toga zainteresovane iznenadili sa košarkaškim turnirom na otvo-renom na koji su se mnogi prijavili. Ovo je zbog toga bilo naročito važno za nas, jer smo prihod od turnira iskoristili u dobrotvorne svrhe. Što se tiče sportskog života Mola, važ-no je takođe naglasiti da smo u saradnji sa zvaničnicima pokrajinskih organa i Rvačkog saveza uspeli da ponovo pokrenemo Rvački klub sa dugom tradicijom na čijim treninzi-ma već učestvuje oko trideset-četrdeset mla-dih koji su u protekloj godini već uspešno učestvovali na više takmičenja i osvojili prve medalje, što sa jedne strane dokazuje da je bilo opravdano da se klub ponovo pokrene, a sa druge strane , da je u klubu krenuo kva-litetan stručni rad.

Direktor Centra za sport i fi zičku kulturu je rekao da je nedavno završena izgradnja i opremanje objekta od odlučujućeg značaja u sportskom životu Mola, sportske hale, što znači da će ubrzo, nakon tehničkog prijema mladi meštani moći koristiti halu.

– Mogućnosti koje nudi sportska hala moći će s jedne strane da iskoriste đaci osnovne škole koji će na časovima fi skulture imati odlične uslove, a sa druge strane i članovi sportskih klubova iz Mola, kao i rekreativci. Istovremeno, hala je pogodna i za veće mani-festacije što nam omogućava da prilikom or-ganizacije ne računamo samo sa sportskom halom u Adi, nego da program podelimo na više lokacija, što će događaje učiniti mnogo dinamičnijim. Mislim prvenstveno na Miku-laš-kup, na koji je i 2013. godine stiglo veoma mnogo ekipa, ali da smo imali još jednu halu, moglo je da bude još više učesnika, ili na već pomenutu Fausto-ligu, gde smo utakmice še-snaest ekipa mogli rasporediti u jednu halu, ali ako se poveća broj prijavljenih timova, ukazaće se potreba da se igra na dve lokaci-je. Isto se može reći i za Memorijalni turnir „Bela Balog”, na koji se ukupno prijavilo tri-desetdve ekipe, što je veoma lep broj, ali na-ravno cilj je da se broj učesnika još više pove-ća – rekao je Ticijan Kertvelješi, koji je u vezi ovogodišnjih planova dodao da su od aprila, kada je preuzeo rukovođenje Centra, uspeli

da ostvare mnoge postavljene ciljeve, ali ima nekoliko čije ostvarenje tek predstoji.

– Jedan od ciljeva je organizacija mara-tona koji u svakom slučaju želimo da ostva-rimo u 2014. godini. Ali velika želja nam je i da kupimo mali autobus koji će biti na raspolaganju sportistima iz opštine. Naime, putovanje na stranu na žalost predstavlja veoma visoke troškove za klubove, dovoljno je samo da navedem primer ženskog ruko-metog kluba čije ekipe se takmiče u više raz-ličitih uzrasnih kategorija, tako da je neka grupa skoro uvek na putu. Mislim, da bi ku-povina autobusa bilo korisno ulaganje. Pošto i Sportski pansion spada u našu nadležnost, veoma nas raduje da smo u proteklom perio-du uspeli povećati kvalitet naših usluga, ali u skorije vreme planiramo dalji razvoj objekta sa ciljem da još više povećamo iskorišćenost istog. Želimo da još više produbimo saradnju sa sportskim klubovima iz opštine, da pono-vo organizujemo ligu u malom fudbalu, koja je veoma popularna, kako za igrače, tako i za publiku, ali pored toga želimo da postignemo da u svakom naselju omogućimo bavljenje sportom za decu i omladinu, doprinoseći time ne samo promociji sporta, nego i stva-ranju svesti o važnosti zdravog načina života – podvukao je direktor Centra za sport i fi zič-ku kulturu.

A n d r a š H o r v a t

Sport za svakoga!Direktor Centra za sport i fizičku kulturu, Ticijan Kertvelješi govori

o prošlogodišnjim rezultatima i o ovogodišnjim planovima

Centar za sport i fi zičku kulturu ima iza sebe izuzetno uspešnu godinu, u kojoj je Centar raznim akcijama doprineo promociji sporta i podizanju svesti o značaju zdravog načina života, ne samo u Adi, nego i u drugim

naseljima u opštini. Prema rečima direktora Centra,Ticijana Kertvelješija ove godine žele da dodatno prošire obim svojih aktivnosti i dalje prodube uspos-tavljenu saradnju sa sportskim klubovima, ali planovi, između ostalog uklju-čuju i kupovinu manjeg autobusa, koji bi značajno olakšao putovanje članova sportskih klubova.

Ticijan Kertvelješi

1010

Vesti lokalne samoupraveIZGRADNJA PARKIRALIŠTA KOD INDUSTRIJSKE ZONE

Početkom januara je počela izgradnja parking prostora, kod ulaska u Industrijsku zonu. Cilj radova je da teretna vozila, koja čekaju ne ometaju promet i da time tranzitni saobraćaj u Indus-trijskoj zoni postane neometan.

PREGOVORI U VEZI KANALIZACIONE MREŽEPredsednik opštine Zoltan Bilicki i Đerđ Horti,šef Odelenja

za kapitalne investicije i za lokalni ekonomski razvoj su 16. janu-ara u Beogradu pregovarali sa fi rmom sa kojom je Lokalna sa-mouprava zaključila ugovor o izgradnji celokupne kanalizacije u delu naselja Ada, tkz. Taban. Ugovorom je obuhvaćena teritorija, koju graniče ulice Makedonska, Marka Miljanova, Moša Pijade i Lenjinova. Ukupan iznos investicije je 11.094.314,15 dinara, od kojeg je naša opština na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dobila 9 miliona dina-ra, a preostali deo fi nansira Lokalna samouprava. Prema očeki-vanju radovi u ovom delu naselja uskoro kreću, što dokazuje da rukovodstvo opštine ozbiljno misli sprovođenje ovog projekta, za koji pored konstantnog konkurisanja i lobiranja naravno Lo-kalna samouprava računa i na dalju saradnju građana.

DOGOVOR O KAPITALNIM INVESTICIJAMAPredsednik opštine Ada, Zoltan Bilicki i šef Odeljenja za ka-

pitalne investicije i za lokalni ekonomski razvoj Đerđ Horti su 29. januara u Novom Sadu pregovarali sa Nebojšom Malenko-vićem, direktorom Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Centralna tema sastanka bile su sufi nansirane investicije, koje su u toku. Bilo je reči o radovima na izgradnji kanalizacije, o završetku doma za učenike, o nastavku obilaznice i o predaji Sportske hale u Molu.

NOVINE U VEZI SLUČAJA „SOKOLI POTISJE“Opština Ada se ne odriče mogućnosti povratka barem jednog dela

bivše Fabrike alatnih mašina „Potisje“. Kako je poznato 2007. godine je Reshat Sokoli, kao fi zičko lice kupio nekadašnju Društvenu fi rmu „Potis-je“ i usled toga od 1. januara 2008. godine ima poresku obavezu prema opštini. Pošto svoju obavezu nije ispoštovao, 2010. godine smo u smislu sa Zakonom o poreskom postupku pokrenuli prinudnu naplatu. Urađen je popis i zaplena imovine. U Katastru je u korist Opštine Ada upisana hi-poteka u vrednosti od 46.730.043,30 dinara. Pošto gore pomenuti obvez-nik na ime poreskog duga do dana današnjeg nije uplatio ni jednu paru, u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o poreskom postupku pok-renut je postupak prodaje njegove imovine putem javne licitacije. Prva licitacija za prodaju je zakazana za 27. februar 2014. godine. Važno je znati, da ako nekretnina ni posle treće licitacije ne bude prodana, pome-nuti objekat nakon 21. jula prelazi u vlasništvo Lokalne samouprave.

KLIZALIŠTE U ADIPredsednik opštine Ada Zoltan Bilicki, potpisao je Ugovor za zakup

klizališta od sintetičkog leda, od skoro 200 m2, zahvaljujući čemu će lju-bitelji klizanja imati priliku da i u Adi uživaju u ovom sportu. Klizalište je postavljeno u Rekreacionom centru, na rukometnom terenu, gde je zainteresovanima obezbeđeno 70 pari klizaljki, različitih veličina, koje se mogu besplatno koristiti, šta više, zahvaljujući zvaničnicima Lokal-ne samouprave nije samo koriščenje klizaljke besplatno nego i ulazni-ca. Klizalište radi radnim danima od 12,00 do17,00 časova, a vikendom od 10,00 do 17,00 časova. Radove montiranja klizališta su 29. januara obišli predsednik opštine Zoltan Bilicki, kao i pokrajinski poslanici iz naše opštine Tamaš Tot i Jožef Tobiaš.

INFORMISANJE CIVILNIH ORGANIZACIJAPredstavnici Lokalne samouprave su 29. januara održali informi-

sanje civilnih organizacija o nedavno raspisanom konkursu. Na foru-mu je pored zamenice predsednika opštine Ada, Monike Urban bila prisutna i šefi ca Odeljenja za opštu upravu, društvene delatnosti i za-jedničke poslove, Lea Kovač Dobo, koja je ujedno i stručni saradnik za rad sa civilnim organizacijama, kao i Roža Rakoš, član Opštinskog veća za oblast kulture, koje su saslušale i odgovorile na pitanja pred-stavnika organizacija.

OBNOVLJENA JE ZGRADA ZABAVIŠTA I ŠKOLE NA OBORNJAČIDana, 15. januara je svečano stavljena u funkciju obnovljena zgra-

da zabavišta i škole na Obornjači, zahvaljujući čemu su deca iz tog naselja drugo polugodište započeli u mnogo boljim okolnostima. Pre primopredaje urađeno je renoviranje krovne konstrukcije i ponovno postavljanje crepa, kao i zamena vrata i prozora, zatim zamena pod-ne obloge, kao i potpuno unutrašnje krečenje. Obnavljanje zgrade je u potpunosti fi nansirala Lokalna samouprava opštine Ada, ukupni iznos radova je oko 2 miliona dinara. Zgrada je svečano stavljena u funkciju uz prisustvo predsednika opštine Zoltana Bilickog i zamenice pred-sednika Monike Urban. Tako su deca sa Obornjače drugo polugodište već započeli u renoviranoj zgradi.

11

Bilo da se radi o jednom ili drugom sluča-ju, smatramo da ovakav pristup štetno deluje na razvoj opštine, a i mesne zajednice i baš se zato nadamo da će čelnici Mesne zajednice Mol što pre shvatiti značaj postavljanja inte-resa zajednice u prvi plan, umesto sopstvenih interesa, a isto tako treba da shvate važnost namenskog trošenja javnih prihoda, baš kao što se to od njih očekuju, ili bi očekivali nji-hovi birači.

Bez obzira što smo sa žaljenjem konstato-vali pretpostavljenu neobaveštenost čelnika mesne zajednice, kao i nameru ubiranja jef-tinih političkih poena bezveznim foliranjem, što su to u proteklim godinama i činili, na nji-hova pitanja i ovog puta dajemo jasne i jedno-stavne odgovore, jer rad Lokalne samouprave Ada i dalje je javan i što se tiče svih građana i što se tiče čelnika dotične mesne zajednice, pošto mi, javna sredstva-što je za njih možda nepojmljivo-trošimo promišljeno i odgovorno u interesu razvoja naše opštine i poboljšanja standarda naših građana.

RADNICI MESNE ZAJEDNICE MOLPITANJE: 1. Ko i kada je dao zvaničan

predlog i doneo odluku da u Mesnoj zajed-nici Mol može biti samo jedno zaposleno lice i to samo sekretar?

ODGOVOR: Uputstvom koje je opština Ada dobila od ministra fi nansija za izradu budžeta za 2014. godinu, a koji je u skladu sa odredba-ma Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, utvrđen je maksimalan broj zaposlehih u lokalnoj ad-ministraciji i to 78 zaposlenih na neodređeno i 8 na određeno vreme. Ovom prilikom u taj maksimalan broj prvi put su pored zaposle-nih u organima jedinice lokalne samouprave, ustanovama koja se fi nansiraju iz budžeta (osim ustanova u oblasti obrazovanja, zdrav-stva i predškolskih ustanova), privrednim društvima i drugim oblicima organizovanja čiji je jedini osnivač jedinica lokalne samo-uprave (osim javnih preduzeća), a koja se fi nansiraju iz budžeta, uključena i zaposlena lica u mesnim zajednicama (kojih je tada bilo

11 lica). Uzimajući u obzir tadašnje stanje, kao i potrebe mesnih zajednica i indirektnih koris-nika određen je limit svakom od pomenutih.

Tu napominjemo da za razliku od svih drugih indirektnih korisnika budžeta opšti-ne, kod kojih nadležni organ opštine daje saglasnost na akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, a samim tim i na broj izvršilaca, kod mesnih zajednica to nikada nije bilo slučaj s obzirom da od opšti-ne kao osnivača nikada nisu tražili ni saglas-nost ni odobrenje za zapošljavanje lica, a niti u svojim fi nansijskim planovima to nisu iskazali, te su u pogledu zapošljavanja na taj način samovoljno izbegle kontrolu opštine u tom pogledu. Svaki budžetski korisnik, osim Mesne zajednice Mol ispoštovao je uputstvo i preuzeo adekvatne mere u planiranju budže-ta za 2014. god.

PITANJE: 2. Da li ste imali saznanja koli-ko ima zaposlenih u mesnim zajednicama i na kojim poslovima?

ODGOVOR: Da, imali smo saznanja, među-tim nismo bili u mogućnosti da zadržimo sve ove zaposlene i zato je organizovan sastanak sa sekretarima svih mesnih zajednica i uputili smo svim mesnim zajednicama dopis lokalne samouprave gde smo jasno dali smernice za izradu budžeta za 2014. godinu. Smatramo da je svakoj mesnoj zajednici dovoljno jedno za-posleno lice i to sekretar, znajući činjenicu da su one za obavljanje knjigovodstvenih i drugih administrativnih usluga, pisanje projekata itd. angažovale i do sada privatnog preduzetnika, odnosno agenciju. Smatramo da čišćenje ulica u Molu, Mesna zajednica Mol može da organi-zuje i angažovanjem Javnog komunalnog pre-duzeća ili drugog preduzeća kako to rade i osta-le mesne zajednice na teritoriji opštine Ada.

PITANJE: 3. Smatramo da ste imali saz-nanja da u Mesnoj zajednici Mol ima 4 (četiri) zaposlena, ko i kada je predložio i doneo odluku da ima samo jedan radnik zaposlen u MZ Mol?

ODGOVOR: Ako pažljivo pročitate Vaša pi-tanja broj 1 i 2 kao i odgovore na ta pitanja, onda će Vam biti potpuno jasno da je pitanje broj 3 bilo besmisleno i nepotrebno.

PITANJE: 4. Kako želite da izbegnemo neželjene posledice koje mogu da nastanu ako plate i prateći troškovi redovno zapos-lenim radnicima u Mesnoj zajednici Mol ne budu isplaćeni?

ODGOVOR: Ti redovno zaposleni radnici bi trebalo da dobiju radnu knjižicu i otprem-ninu, za šta je odgovorno lice sekretar mes-ne zajednice. Budžetom predviđeni iznos za plate je predviđen za jednu osobu, a ne za četiri. Inače iste neželjene posledice ima sva-ka lokalna samouprava na koju se odnosi to Uputstvo ministra i Zakon.

FINANSIRANJEI PRIHODI MZ MOL:

PITANJE: 1. Mesna zajednica Mol preda-la fi nansijski plan za 2014. godinu u saglas-nosti sa stavkama uvedenog Mesnog samo-doprinosa za teritoriju Mola, ko i kada i za čiji nalog izmenio u potpunosti preda-ti fi nansijski plan i tako predočio Opštin-skom veću i time onemogućio ispoštovanje Mesnog samodoprinosa kao namenskog sredstva?

ODGOVOR: Svaka MZ treba da usvoji svoj fi nansijski plan u roku od 45 dana od usva-janja Odluke o budžetu.(23. decembar 2013. gonine – budžet Opštine Ada za 2014. godi-nu). Ono što je Mesna zajednica Mol preda-la trebao je biti predlog fi nansijskog plana i kao takav se razmatrao da li je u skladu sa zakonskim propisima i Uputstvom ministra. Pošto Mesna zajednica Mol nije postupila po propisima, Skupština opštine Ada je usvoji-la budžetom predviđena sredstva za Mesnu zajednicu Mol. U odnosu na predlog fi nansij-skog plana koji su imali usvojena budžetska sredstva razlikuje se samo u domenu predvi-đenih sredstava za otpremnine i visine mase za zarade. Što se tiče poštovanja programa mesnih samodoprinosa, posmatrajući Vaš fi nansijski izveštaj u periodu od 01.01.2013. do 30.09.2013. konstatujemo da se Mesna za-jednica Mol ne pridržava svojih planova. Na primer, za 2013. godinu troškovi funkcioni-sanja Mesne zajednice Mol su planirani na nivou od 1.560.000,00 dinara, a već u prvih deset meseci je potrošeno 3.246.514,00 dina-ra. Isto tako možemo ustanoviti da učešće u izgradnji ulične fekalne kanalizacije koja je u materijalu referenduma, a isto tako i u Vašem planu za 2013.godinu, i predviđena je na nivou od 1.680.000,00 dinara, ostvarena u 0%. Za učešće u projektu “Orlovača” predvi-đeno je 480.000,00 dinara, a ostvareno je 0%. Isto bih koristio priliku da postavim pitanje u kom delu ste ispoštovali materijal referendu-ma, odnosno plan trošenja sredstava mesnog samodoprinosa, tokom 2013. godine?

Protiv interesa zajednice?!Odgovori na postavljena pitanja od strane čelnika Mesne zajednice Mol

Predsednica i zamenik predsednice Mesne zajednice Mol Stanka Mihajlov i Predsednica i zamenik predsednice Mesne zajednice Mol Stanka Mihajlov i PTibor Vilagoš su nedavno postavili nekoliko pitanja u vezi odluka lokalne samouprave koje se tiču rada ove mesne zajednice, a sa kojima su pokušali

da dovedu u pitanje ispravnost naših odluka. Sa žaljenjem možemo konstatovati da iza postavljanja ovih pitanja ne stoji samo najdublja pakost i potreba za ubi-ranjem jeftinih političkih poena, već i visok stepen neobaveštenosti i neznanja. Nepoznavanje zakona otvara mnoga pitanja u vezi sa radom mesne zajednice, iz-među ostalog, koliko može da bude efi kasno pridržavanje i sprovođenje određe-nog zakona, bez njegovog poznavanja. Ako se, međutim ne radi samo o neznanju, nego o namernom pogrešnom tumačenju i foliranju, onda se već postavlja pitanje i moralnog pristupa vođenja mesne zajednice.

1212

Možemo konstatovati, da na nepredviđe-ne potrebe građana gde je planiran iznos za 2013. godinu 240.000,00 dinara, Vi ste uspeli da potrošite za prvih 9 meseci 2013. godine 909.484,00 dinara, i to bez donetog rebalansa na Savetu mesne zajednice i bez saglasnos-ti nadležnog organa opštine što je apsolut-no protivzakonito. I dodajući svemu ovome, ako se dodaju računi za gorivo ispostavlje-ni na ime Vilagoš Tibora, Mihajlov Stanke i Mihajlov Jovice i isto tako računi prodav-nica mešovitih roba gde je potrošeno skoro 600.000,00 dinara u roku od samo 6 mese-ci, možemo konstatovati, da je Vaša briga o trošenju sredstava mesnog samodoprinosa u skladu sa programom samo foliranje i da građani Mola nisu osetili nikakav pozitivan efekat od plaćanja mesnog samodoprinosa. Sve investicije na teritoriji MZ Mol, lokalna samouprava realizuje sama, a na teritoriji ostalih mesnih zajednica u saradnji sa mes-nim zajednicama.

PITANJE: 2. Zašto o izmenama nije pra-vovremeno obaveštena Mesna zajednica Mol?

ODGOVOR: MZ Mol, kao i ostale mesne zajednice i svi budžetski korisnici su obave-šteni blagovremeno, tome svedoči činjenica da su sve mesne zajednice osim MZ Mol, i svi budžetski korisnici apsolutno ispoštovali sve što je traženo od njih. I vi znate da je vama poslat dopis 24.10.2013. godine kao i da smo mi kao predstavnici lokalne samouprave pri-sustvovali na sednici Saveta u Mesnoj zajedni-ci Mol 20.11.2013. godine, u skladu sa Vašim zahtevom, i gde su Vam predočene sve mo-gućnosti i predlozi rešenja. Pošto se sednice Saveta MZ Mol snimaju, o ovoj sednici morate da imate video zapis.

PITANJE: 3. Smatrate li da Savet Mesne zajednice Mol treba da bude obavešten blagovremeno i da primedbe i saglasnost na ove izmene?

ODGOVOR: Savet jeste obavešten, a njego-va uloga nije da daje primedbe i saglasnosti, nego da izvršava uputstva osnivača i da prati zakone.

PITANJE: 4. Zašto su ostvarena sredstva Mesnog samodoprinosa za 2013. godinu zadržana na računima opštine Ada i da li je to po Vama izvorni prihod opštine?

ODGOVOR: Mesni samodoprinos nije po nama, nego po Zakonu o fi nansiranju lokalne samouprave izvorni prihod opštine. Sredstva mesnog samodoprinosa u 2013. godini nisu zadržana, osim sredstva ostvarena u posled-nja 3 dana u 2013. godini, koja se prenose i plaćaju mesnoj zajednici u 2014. godini.

PITANJE: 5. Zašto Mesna zajednica Mol po Vama ne može imati sopstvene prihode a ostali indirektni korisnici da?

ODGOVOR: Opet naglašavam da ne po nama, nego po Zakonu o budžetskom siste-mu, Mesne zajednice (ne MZ Mol, nego sve mesne zajednice) ne mogu imati sopstvene prihode, a isto tako koristim priliku da Vas zamolim, da ubuduće više se bavite čitanjem zakona i propisa kao i lobiranjem kod repub-ličkih i pokrajinskih vlasti u korist mesne

zajednice koju predstavljate, a manje po-stavljanjem smešnih pitanja kojima direktno upućujete na Vaš amaterski pristup. Dovo-dimo u pitanje stručnost svih ljudi koji su potpisali to pismo i dovodimo u pitanje kako uopšte predsednik Saveta MZ Mol sme da potpiše ovako smešna pitanja kad je njegova dužnost da se stara o zakonitosti rada Mesne zajednice.

PRIMEDBEPRIMEDBA: 1. Jasno nam je da je Mesni

samodoprinos uveden na teritoriji Mola javni prihod, ali to je javni prihod Mesne samouprave Mola i direktno se koristi za potrebe izglasanog samodoprinosa.

Smatramo da u odluci o Mesnoj samo-upravi od 29.11.2007. godine Službeni list 2007/17 Opštine Ada u članu 19. lepo piše da je to sopstveni prihod Molske mesne za-jednice.

ODGOVOR: Bez obzira na to, šta je navede-no u toj odluci, novi zakonski propisi koji su u međuvremenu doneti, imaju se primeniti, što pretpostavljamo da znate.

PRIMEDBA: 2. Uticaj na rad i funkcioni-sanje Mesne zajednice Mol

Smatramo da: Skupština opštine Za-konom je ovlašćena da Statutom opštine , kao aktom više pravne snage, uređuje osnivanje i rad mesnih zajednica ali nije ovlašćena da uređuje ona pitanja koja se po Zakonu autonomno uređuju aktima mesne zajednice, odnosno nije ovlašćena da uređuje poslove koje vrši mesna za-jednica, njene organe i postupak njihovog izbora, organizaciju i rad organa, način odlučivanja i druga pitanja od značaja za mesne zajednice, budući da se ta pitanja saglasno Zakonu, uređuju aktima mesne zajednice u skladu sa Statutom opštine. I ako sredstva samodoprinosa bude zadrža-vana, Savet mesne zajednice moraće done-ti Odluku o prestanku samodoprinosa na teritoriji Mola, jer ne može ispoštovati Od-luku o uvedenom samodoprinosu.

ODGOVOR: Sredstva samodoprinosa neće biti zadržana, ukoliko Vi šaljete Vaše zahteve u skladu sa budžetom opštine (sa kojim morate uskladiti svoj fi nansijski plan do 6. februara), a naravno nemate ni prava da kao Savet do-nesete odluku o prestanku samodoprinosa na teritoriji Vaše mesne zajednice jer su odluku o uvođenju mesnog samodoprinosa građani Mola izglasali na referendumu, te ista odluka se može menjati na način i prema postupku predviđenom za njeno donošenje. Naravno ukoliko ne izrazite dovoljnu sposobnost da radite u skladu sa zakonom, uputstvima i pro-pisima, u bilo kom trenutku možete dati svoju ostavku.

PRIMEDBA: Zbog blagovremenog reša-vanja postavljenih pitanja i funkcionisa-nja Mesne zajednice Mol, molimo Vas da u roku od 7 dana dostavite nam odgovor na postavljena pitanja sa pratećom dokumen-tacijom.

ODGOVOR: U cilju rešavanja nastale prob-lematike blagovremeno smo Vam dostavljali tokom oktobra, novembra, decembra i janu-ara svu dokumentaciju, zasedali sa predstav-nicima Mesne zajednice Mol na zvaničnim i nezvaničnim sednicama i davali predloge za rešenje problema. Ukazujemo Vam da Vašim nepostupanjem ni po jednom predlogu reše-nja dolazite u situaciju mogućih dalekosežnih posledica po građane MZ Mol.

PRIMEDBA: Kako dosad nismo imali ra-zumevanje za naše probleme i niti ste želeli rešiti iste zajednički sa nama, smatramo da moramo da se obratimo i drugim nad-ležnim institucijama, organima i inspek-cijskim službama da bi dobili pravnu zaš-titu.

ODGOVOR: Naravno, Vaše obraćanje nad-ležnim institucijama, organima i inspekcij-skim službama nismo shvatili kao pretnju, jer u Vašim obraćanjima nikad to ne radite, a i predlažemo da se obavezno obratite, pored navedenih organa i Agenciji za borbu protiv korupcije po pitanju vaših funkcija.

Z o l t a n B i l i c k i , p r e d s e d n i k o p š t i n e A d a

13

05. februar, sreda, 15.00Kreativna radionicaMesto: dečje odeljenje biblioteke

05. februar, sreda, 16.30„Kerekítő” – Igrice za decuMesto: izložbena sala

05. februar, sreda, 17.15„Kerekítő” – Vežbe sa lutkamaMesto: izložbena sala

07. februar, petak, 19.00Promocija knjige Besedeš Ištva-na i Nađ Abonji ArpadaIzdavačka kuća „zEtna”Mesto: čitaonica

08. februar, subota, 19.00Dobrotvorni bal „Suli-buli”Mesto: Neven Kulturno društvo, UtrineOrganizator: „Junitis“ omladinka organizacija

09. februar, nedelja, 19.00Pozorišna predstava „Halál a Balkánon”Amatersko Pozorište „Mara” iz Bačke TopoleMesto: pozorišna sala

10. februar, ponedeljak, 9.00Izložba grupe „Mozaik“Mesto: predvorje pozorišne sale

12. februar, sreda, 15.00Popodne sa bajkamaMesto: dečje odeljenje biblioteke

12. februar, sreda, 16.30„Kerekítő” – Igrice za decuMesto: izložbena sala

12. februar, sreda, 17.15„Kerekítő” – Vežbe sa lutkamaMesto: izložbena sala

19. februar, sreda, 15.00Društvene igreMesto: dečje odeljenje biblioteke

19. februar, sreda, 16.30Predavanje dr. Reisinger JanošaMesto: svečana sala SO Ada

19. februar, sreda, 16.30„Kerekítő” – Igrice za decuMesto: izložbena sala

19. februar, sreda, 17.15„Kerekítő” – Vežbe sa lutkamaMesto: izložbena sala

20. februar, četvrtak, 17.00Susret autora sa čitaocima - Turi Andrea: „Rólad is szólhat-na“Mesto: čitaonica

21. februar, petak, 18.00Međunarodni dan maternjeg jezika – Klub čitalacaMesto: čitaonica

22. februar, subota, 17.00Maskirana povorkaMesto: Dom KUD „Vadvirág”Organizator: Društvo za negu tra-dicije „Vadvirág“

22. februar, subota, 18.00Humanitarni koncertMesto: pozorišna salaOrganizator: KUD „Novak Rado-nić“

24. februar, ponedeljak, 16.00Lutkarsko pozorište u izvođe-nju Mesaroš Enike i Orovec Ce-cilijeMesto: dečje odeljenje biblioteke

26. februar, sreda, 15.00Jezičke igreMesto: dečje odeljenje biblioteke

26. februar, sreda, 16.30„Kerekítő” – Igrice za decuMesto: izložbena sala

26. februar, sreda, 17.15„Kerekítő” – Vežbe sa lutkamaMesto: izložbena sala

27. februar, četvrtak, 15.00Opštinska smotra recitatoraMesto: svečana sala SO Ada

28. februar, petak, 11.00Oterajmo zimu – faršangMesto: Centar AdeOrganizator: Kulturno društvo „Aranykapu“

*U sastavljanju programa naš partner je Turistička organizacija opštine Ada

Manifestacije za februar*

Direktorica Turističke organizacije opštine Ada Eržebet Manojlović je izjavila, da su od Pokrajinskog sekreta-rijata za poljoprivredu dobili 250.000 dinara za organizaciju dočeka nove godine, Božićnih programa u Adi i Molu, i za održavanje Božičnog vašara. Pored toga je Pokrajinski sekretarijat za privredu sa 210.000 dinara podržao izradu turističke mape i brošure, čemu je i Lokalna samouprava doprinela sa 90.000 dinara.

– Izrada turističke mape opštine je za nas, kao a za fi rmu, koja je pripre-mila publikaciju bio veliki posao. Tu-ristička organizacija je dala tačan opis o tome, kakvim turističkim objektima i atrakcijama raspolaže naša optine i gde im je lokacija – kazala je Eržebet Manojlović. –Mapa ne sadrži samo tu-rističku ponudu Ade, nego i Mola, kao i ostalih manjih naselja. Publikacija

sadrži mesta za smeštaj, sport i rekre-aciju, kao i restorane, tojest svaki po-stojeći objekat od lovačkog turizma do rekretivnog turizma. Uskoro počinju Sajmovi turizma, na kojimo želimo prezentovati mapu, da bi se zaintereso-vani upoznali sa turističkim potencija-lom Opštine Ada. Mapu želimo obezbe-diti i turistima, koji nas posete, da vide koje turističke objekte mogu da obiđu. Mapa se uskoro štampa, kada bude gotova biće svima besplatno dostupna u kancelariji Turističke organizacije – iznela je direktorica.

Eržebet Manojlović je izjavila, da je prema Opštini Ada sve veće intereso-vanje od strane domaćih i inostranih turista, a lokalni turizam se razvija. Kako je rekla, sve više turista stiže iz Mađarske, koji zbog nestabilne situaci-je u zadnje dve decenije nisu dolazili. Razvoju su doprineli i bratski gradovi, čiji predstavnici rado dolaze u Adu, a i u svom okruženju promovišu ovdašnju turističku ponudu.

č i n

Objavljuje se turistička mapaPublikacija će uskoro biti dostupna u Turističkoj organizaciji opštine Ada

Lokalna samouprava opštine Ada i Turistička organizacija opštine Ada su u više na-Lokalna samouprava opštine Ada i Turistička organizacija opštine Ada su u više na-Lvrata uspešno konkurisale u pokrajini, od koje su dobile ukupno 460.000 dinara za održavanje svečanih manifestacija, kao i za izradu mape i borošure o programu

opštinskih priredbi za 2014. godinu.

Prema direktorici Turističke organizacije u Adu dolazi sve više turista iz Mađarske

1414