ContentsUVOD21.PREDKOLSKO VASPITANJE32.PREDKOLSKI ODGOJ DECE U EVROPI42.1.Razlike u ulozi asistenata52.2.Polazak u kolu63.UNAPREENJE PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA U SRBIJI (IMPRES)7ZAKLJUAK9LITERATURA10

UVOD

Predkolski uzrast obuhvata period od 3. do 7. godine (period ranog detinjstva prema J. Leskoeku) i obino se u praksi deli na mlai uzrast od 3. do 4. godine, srednji od 4. do 5. godine i stariji od 5. do 6. godine, odnosno do polaska deteta u kolu. Razlike izmeu pomenutih uzrasta nisu tako otre, mada izuzetaka uvek ima. Ipak, mogu se istai odreene posebnosti u morfoloko-fiziolokom i psiholokom pogledu. Pre nego to iznesemo neke od bitnih razlika kada su u pitanju ove etiri kategorije treba dati jedan opti presek uzrasnih karakteristika za decu od 3. do 7. godine. Na ovom nivou uzrasnog razvoja dece zapaa se ubrzan rast, ali ne i ravnomeran rast pojedinih delova i regija tela. Rast ekstremiteta, posebno donjih, znatno je bri od razvoja trupa, dok rast glave zaostaje u odnosu na obe pomenute regije, znai rast organizma u celini jo uvek nije harmonian. Panja je nestalna i povrna, zbog ega imitacije, podraavanje dramatizacije treba da budu osnovni metod tokom psihomotorikih aktivnosti. Potreba za kretanjem i telesnim aktivnostima veoma je izraena, to vaspita treba uvek da ima u vidu u svom pedagokom radu. Kod mlaeg uzrasta od 3 do 4 godine panja dece je labilna i brzo menjaju raspoloenje. to se tie srednjeg uzrasta od 4 do 5 godina deca imaju sklonost prema podraavanju, imitaciji, jo uvek je dosta izraena, te je kao metod rada treba primenjivati.Dete se samo oblai i svlai, penje uz stepenice i umnogome je samostalnije u svim aktivnostima. Da bi rad sa decom ovog uzrasta bio uspean moraju postojati odreene metode rada. Te metode zavise od mentaliteta naroda i sredine u kojoj ive. Pa tako imamo razliite metode zavisno od sredine, drave i ureenja drutva.

1. PREDKOLSKO VASPITANJE

Predkolsko vaspitanje i obrazovanje podrazumeva vaspitanje i obrazovanje dece predkolskog uzrasta, odnosno uzrasta od est meseci do polaska u osnovnu kolu. Pripremni predkolski program ostvaruje se kao program pripreme za polazak u osnovnu kolu u okviru predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Ostvaruje se sa decom u godini pred polazak u kolu, u trajanju od etiri sata dnevno, najmanje devet meseci. Nosioci predkolskog vaspitanja i obrazovanja su predkolske ustanove. Osniva predkolkse ustanove moe da bude: Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo pravno i fiziko lice. U okviru predkolskog programa ustanove, ostvaruju se redovni programi vaspitno-obrazovnog rada u celodnevnom i poludnevnom trajanju, a mogu da se ostvaruju i drugi posebni i specijalizovani programi, u skladu sa potrebama i interesovanjima dece, roditelja, odnosno staratelja, prema mogunostima predkolske ustanove i jedinice lokalne samouprave: programi posebnih oblasti vaspitno-obrazovnog rada programi negovanja jezika i kulture nacionalne manjine prigodni i povremeni programi koji imaju za cilj ostvarivanje kulturnih i rekreativnih aktivnosti, odnosno odmora dece programi podrke porodici programi za rad sa decom u porodici (porodine jasle, ''bebi servis'') drugi programi i oblici rada i usluga, u skladu sa zakonom. Blii uslovi o vrstama, nainu ostvarivanja i finansiranja posebnih, specijalizovanih programa i drugih oblika rada i usluga koje ostvaruje predkolska ustanova definisani su pravilnikom. Predkolska ustanova obavlja i delatnost kojom se obezbeuje ishrana, nega, preventivno-zdravstvena zatita i socijalna zatita dece predkolskog uzrasta, u skladu sa zakonom. Izuzetno, delatnost predkolskog vaspitanja i obrazovanja moe da se obavlja i u koli, u skladu sa Zakonom.

2. PREDKOLSKI ODGOJ DECE U EVROPI

Rani i predkolski odgoj i obrazovanje u veini zemalja Europske unije nalazi se u nadlenosti dva ministarstva. Rad institucija koje se brinu o deci do 3 godine uglavnom je u rukama Ministarstva zdravstva i socijalne skrbi, a institucije koje se bave odgojem i obrazovanjem dece starije od 3 godine Ministarstva obrazovanja. Ovakva slika daje nam naslutiti koje su to postojee uloge profesionalaca ranog i predkolskog odgoja i obrazovanja, kao i delatnosti institucija koje se brinu o deci rane i predkolske dobi. Izmeu niza spomenutih uloga koje se pojavljuju u ranom i predkolskom odgoju i obrazovanju u Europskoj uniji, prema SEERPO projektu (Oberhuemer, 2010.) mogue ih je grupirati u poje- dine specifine skupine, a na temelju osposobljenosti za rad s pojedinom dobnom skupinom dece. Europska unija, prema tome, posjeduje bogatstvo od est kategorija profesionalaca u ranom i predkolskom odgoju i obrazovanju, ukljuenih u neposredni odgojno-obrazovni rad. Dakle, svaka od 27 zemalja priklonila se najee jednoj ili dvema kategorijama profesionalaca koji u skupinama ranog i predkolskog odgoja i obrazovanja nose centralnu ulogu. Skupinu Early childhood professional ine profesionalci koji se obrazuju za kombinaciju odgoj i obrazovanje. Ranoj i predkolskoj dobi ovde je dan zaseban status i jasno je odvojen od osnovne kole. To su profesionalci koji su osposobljeni za rad sa decom od roenja do polaska u kolu, to znai da je i na odgajatelj bio deo ove skupine. Sledi skupina Pre-primary professional. Oni su svojevrsni specijalisti za predkolu, ime pokrivaju najue podruje delovanja, a koje se temelji na dve ili tri godine pre polaska u kolu. Njihovo osposobljavanje stavlja naglasak na komponentu obrazovanje. Za razliku od predkolskih specijalista, skupina Pre-primary and primary school professional, kako i sam naziv kae, obrazovana je za rad sa znatno irom dobnom skupinom. Iako je mogue da se u delu svog kolovanja fokusiraju na rano detinjstvo, temeljni je naglasak ipak na dominantnom kolskom sektoru. Socijalni pedagog, odnosno Social pedagogy professional, osposobljen je za rad sa svim dobnim skupinama, koje se ne moraju nuno odnositi samo na detinjstvo, no uprkos tome obavlja centralnu ulogu u skupini dece predkolske dobi. Spomenute skupine profesionalaca pokrivaju, pre svega, skupine sa decom iznad 3 godine, ili iskljuivo, ili kao deo svoje uloge. No, njima moemo dodati jo dve skupine profesionalaca koji deluju iskljuivo u sektoru ranog odgoja i obrazovanja, tj. s decom do 3 godine. Njihova osposobljenost i delatnost esto i nije iz podruju odgoja i obrazovanja, ve zdravstva i nege. To su Infant-todler professional i Health/care professional, a za koje u Europskoj uniji pronalazimo najvie neslaganja u svim podrujima od osposobljavanja, de- latnosti, nadlenosti, zapoljavanja, plate. Kad bi trebalo izdvojiti osobine evropskog profesionalca u ranom i pred kolskom odgoju i obrazovanju, tada bi jedna od njih svakako bila vezana uz delatnost unutar matine institucije predkolskog odgoja, a koja ukljuuje neposredan rad s decom. Druge dve specifinosti odnose se na proirenje djelatnosti i kompetencija odgajatelja na porodicu i kolu.2.1. Razlike u ulozi asistenata

Posljednjih godina uvia se nunost ukljuivanja dodatnih osoba u odgoj i obrazovanje dece rane i predkolske dobi, a koje bi svojim sposobnostima pokrile delove rada koji zahtijevaju pomo ili specijalizaciju. Unutar Europske unije ta je potreba reena razliito no u veini sluajeva radi se o ulozi asistenta koji uz odgajatelja sudeluje u neposrednom procesu odgoja i obrazovanja, iako ni to nije pravilo. Oni se, zavisno od zemlje, uglavnom razlikuju u (ne)kvalifikacijama i stepenu obrazovanja. Tako, asistent u Sloveniji (pomonik uzgojitelja) moe imati i prvostepenu diplomu, a najmanje diplomu srednje pedagoke kole. On radi uz odgajatelja, veim delom se s njim preklapa u radnom vremenu i ukljuen je u odgojnono.obrayovni rad. S druge strane, Portugal ima asistenta koji deluje kao podrka odgajatelju, ali nije izravno ukljuen u odgojno-obrazovni rad s decom. Njegove obaveze vezane su za sigurnost i higijenu dece, pomo pri obrocima ili superviziju u doba popodnevnog odmora. Rumunija npr. ima predijatrijskog asistenta koji poseduje zdravstveno obrazovanje i radi samo u jaslicama, s decom do 3 godine. Latvijski early childhood assistent dolazi u dva oblika jedan pomae u nepedagokim zadacima, dok je drugi uveden u vrtie koji provode program, i on je ukljuen u mnoge aktivnosti, a prvenstvena mu je uloga individualizirana briga o pojedinom detetu. No , nije neobino da ponegde slubeni naziv pozicije asistenta ne odreuje ulogu unutar grupe tako npr.. na Malti kindergarten assistant ima potpunu odgovornost za skupinu dece, te samostalno obavlja posao, no moe raditi samo u vrtiima koja primaju djecu od 2,9 do 4 godine. Potrebno je naglasiti da za obavljanje tog posla asistenti moraju imati diplomu koju stiu nakon 2 godine specijaliziranog kolovanja, te poinju raditi ve s 18 godina. Odnedavno se krenulo s dokolovanjem na prvostepenoj razini, a time se proiruje mogunost delovanja asistenata profesionalaca na dob do 7 godina, to su prva dva razreda osnovne kole (Early childhood education and care). Zapoelo se i s Master programom, a sve u duhu stava Europske unije prema detetu, detinjstvu i vanosti obrazovanja profesionalaca u ranom i predkolskom odgoju i obrazovanju. Vidljivo je da u Europskoj uniji postoji neujednaenost u shvaanju uloge asistenta u ranom i predkolskom odgoju i obrazovanju, njegovim potrebnim kvalifikacijama dobi dece s kojom radi, podruju rada i odgovornostima.

2.2. Polazak u kolu

Druga specifinost uloge profesionalca ranog i predkolskog odgoja i ob-razovanja odnosi se na kolu. Mnoge drave Europske unije uvidele su vanost ukljuivanja odgajatelja u rad kola bilo da se radi o pripremnim razredima za decu koja nisu pohaala vrti, obveznom prelaznom razredu ili kao deo sistema organizacije slobodnog vremena. Pri tome je vano primetiti da e razliitaa dob obveznog ulaska dece u kolu, od 4. (Severna Irska) do 7. godine. Veina zemalja odluila se za 6. godinu kao poetak kolovanja. Jedan deo njih poetak ob- veznog kolovanja vidi u prelaznom razredu, gde neizostavnu ulogu ima odgajitelj. Naziv takvih grupa variraju od zemlje do zemlje: pre-primary education, pre-school class, preparatory class, class zero, reception class itd. ali je svima temeljna funkcija olakati detetu polazak u kolu. Iako i kod nas u predkoli rade odgajatelji, iz obveznog kolskog sastava u potpunosti su izostavljeni. U ostatku Europe gotovo je pravilo da odgajatelj radi u koli. Tako je npr. u vedskoj teacher for young children osposobljen, osim za rad u vrtiima, i za rad u predkolskim razredima koji deluju u sklopu kola te u saradnikim aktivnostima sa kolskim uiteljima i pedagozima za slobodno vreme, a koje se odvijaju u prva dva razreda osnovne kole (7-8 godina). Te aktivnosti teacher for young children moe izvoditi samostalno ili uz uitelja. Predviena je mogunost i da se delovanje ovih odgajatelja proiri na decu do 11 godina. U Holandiji uloga uitelja obuhvata rad s decom od 4 do 12 godina, s tom razlikom da se pri kraju svog obrazovanja studenti opredjeljuju za dobnu grupu 4-8 ili 9-12, no svi su oni prvostupnici obrazovanja koji rade u osnovnim kolama jer je ona obvezna za decu od 4 godine. Predkolski uitelj u Poljskoj moe imati prvostepenu diplomu ili u podruju predkolskog obrazovanja ili u podruju ranog obrazovanja. Nezavisno o kojoj se diplomi radi, njegovo podruje rada ukljuuje i nulti razred u osnovnoj koli te rad u kolskim klubovima, odnosno slobodnim aktivnostima, posebno kad se radi o estogodinjacima. Meutim, zbog razlika u programima razliitih kola, postoji i mogunost da poljski predkolski uitelj zavri objedinjeni studije za predkolskog i kolskog uitelja. I poljski early child- hood educator moe raditi u organizaciji provoenja slobodnog vremena za decu kolske dobi (6-12). Estonija je predvidela Kindergarten pedagogua i u pripremnom i prelaznom razredu.

3. Unapreivanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji (IMPRES)

Unapreivanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji (IMPRES) zajedniki je projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije i Evropske unije koja je za njegovu realizaciju izdvojila 3,75 miliona evra iz Pretpristupnih fondova (IPA) namenjenih Srbiji. Opti cilj projekta bio je da doprinese socijalnoj inkluziji i smanjenju siromatva unapreivanjem usluga u oblasti predkolskog vaspitanja i irenjem dostupnosti za svu decu, posebno onu iz osetljivih grupa. Svrha projekta bila je unapreivanje uslova za predkolsko vaspitanje i obrazovanje dece, posebno iz osetljivih grupa, putem unapreivanja kvaliteta ponude predkolskih programa i proirenja prostornih kapaciteta predkolskih ustanova. "Postavili smo prave temelje za napredak. Ne samo temelje za ovih sedam novih vrtia koje smo izgradili, nego i za sveobuhvatnu modernizaciju predkolskog sistema u skladu sa najboljim evropskim i globalnim praksama", rekao je Devenport. "Sve u svemu pruili smo bolje uslove za razvoj i uenje za oko 1.700 maliana uzrasta od 3 do 5,5 godina irom Srbije. Vaspitaima smo pruili novo znanje, metode i sisteme da unaprede svoj rad. Ali ono to je takodje vano je da smo pruili podrku i roditeljima, jer pouzdano znam da su neke tate ali najvie mame sada mnogo rastereenije i da se mogu posvetiti sebi ili nai posao, to pre nisu mogle," dodao je. U aktivnosti projekta ukljueno je 15 pilot optina i gradova: Poarevac-Kostolac, Petrovac na Mlavi, Aranelovac, Leskovac, Kruevac, Raanj, Surdulica, Gadin Han, Bela Palanka, Uice, Tutin, Ruma, Beoin, abac i Mali Zvornik. Na zavrnoj konferenciji predstavljeni su rezultati projekta koji je trajao od februara 2011. do aprila 2014. godine. "Evropska unija e nastaviti da bude va glavni partner u modernizovanju obrazovnog sistema, kao to smo to do sada inili. Da podsetim da je od 2000. do danas Evropska unija uloila vie od 62 miliona bespovratnih sredstava u reformu obrazovanja u Srbiji," rekao je Devenport. [footnoteRef:1] [1: http://www.europa.rs/projects/projektne_aktivnosti/4016/EU+i+Ministarstvo+prosvete+za+bolje+i+dostupnije+pred%C5%A1kolsko+vaspitanje+u+Srbiji.html]

ZAKLJUAK

Obrazovanje je proces u komedrutvoprenosi akomuliranoznanje, vetine ivrednosti, s generacije, na generaciju. Izraz kola jegrkare. Bukvalno bi znailadokolica,rekreacija. U starim drutvimakolovanjeje bilo dostupno samo malom broju ljudi, onima koji su imali novca ili vremena. Obrazovanje u svojoj modernoj formi, to podrazumeva nastavu u posebno izgraenim zgradama, poeo je da se razvija postepeno. Obrazovni sistemi irom sveta su razliiti, to se moglovideti kroz ovaj seminarski rad. Tako to je zakon i ustav irom sveta razliit tako je i sistem obrazovanja razliit. U srbiji postoji preko 180 lanova zakona o obrazovanju koji govore o obrazovnom sistemu, jedan od njih je npr. clan 1. Ovim zakonom ureuju se osnove sistema predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, i to: principi, ciljevi i standardi obrazovanja i vaspitanja, nain i uslovi za obavljanje delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, vrste programa obrazovanja i vaspitanja, osnivanje, organizacija, finansiranje i nadzor nad radom ustanova obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova), kao i druga pitanja od znaaja za obrazovanje i vaspitanje. Kao to se moglo videti u poslednjem delu rada, sve zemlje koje nisu lanice Evropske Unije tee da uvedu i da iskoriste sve pozitivne strane zakona obrazovanja iz drava lanica. Obrazovni sistem u Srbiji nije bas najsavreniji ali se uskoro nadamo pomaku.

LITERATURA

EACEA P9 Eurydice (2012) Graanski odgoj i obrazovanje u Evropi, Izvrna agencija za obrazovanje, audiovizualnu politiku i kulturu Slubeni glasnik RS br. 26/13 Danijela Blanua Troelj (2012), Profesionalci ranog I predkolskog odgoja I obrazovanja u Evropskoj Uniji http://www.europa.rs/projects/projektne_aktivnosti/4016/EU+i+Ministarstvo+prosvete+za+bolje+i+dostupnije+pred%C5%A1kolsko+vaspitanje+u+Srbiji.html

10