Drenik ND d.o.o. Predrag Nikoli, Seminarski rad Tissue papir maina

Fan pumpa i vertikalni preista

Nakon pripreme mase, suspenzija mase gustine od priblino 4% se mainskom pumpom preko Eger-ventila transportuje do fan-pumpe. Tu se pripremljena masa mea sa sitovom vodom iji se protok kontrolie, i fan-pumpa transportuje tu suspenziju preko vertikalnog preistaa (uredjaj koji po principu sita zadrava krupnije neistoe, da ne bi dospele u papirnu traku) u natok.

NATOK

Natok je jedan od najvanijih delova papir maine, koji utie na operaciju formiranja papirne trake. On predstavlja posebno hidrodinamiki profilisan rezervoar, u koji dolazi masa pomeana sa sitovom vodom, konzistencije od priblino 0,2%, i iz njega se ta smea u obliku mlaza izliva u prostor izmedju de pokretne trake - sita i filca. Osnovna svrha natoka je pripremanje i obezbedjenje ravnomernog izlivanja papirne mase na pokretno beskrajno sito, na kome se, uz istovremeno odvodnjavanje formira papirna traka. Da bi se postiglo ujednaeno izlivanje, natok mora da ispuni odredjene tahnoloke uslove: Dobro formiranje i sloenost papirne trake, stabilan i ujednaen popreni presek izlivanja mase, fleksibilnost u podruju visokih brzina, pogonsku sigurnost, stabilnost prema toplotnim i hidrauliko-masenim devijacijama, i lak pristup unutranjosti radi pranja.

Na naoj maini tip natoka je trostepeni difuzni zatvoreni natok pod pritiskom. U ovakvom tipu natoka masa se nalazi pod pritiskom, radi uskladjivanja brzine izlaska mlaza iz natoka. Difuzni deo natoka sastoji se od difuznih cevi postavljenih celom irinom, kroz koje prolazi suspenzija mase, a koje osiguravaju turbulentan tok disperzije mase po irini (to prouzrokuje uniformnu raspodelu brzina toka fluida), sa ciljem ujednaenja brzina, i deflokulacije (razbijanje flokula, grudvica mase u suspenziji, nastalih najee zbijanjem dugih vlakana celuloze, a koje izazivaju pojavu "oblaastih" zona u papirnoj traci), radi bolje sloenosti papira. Takodje, uloga difuznog dela je vrlo bitna i zbog mehanikih osobina papirne trake. Naime, jedan od ciljeva natoka kao hidrodinamike maine je da se osigura jednaka koncentracija (g vlakana/ g mase) mase po celoj irini natoka, to je od krucijalne vanosti za mehanike osobine papira, jer ako je to postignuto, pozitivna posledica toga je uniformnost gramature po irini papirne trake, ime se osigurava i jednaka jaina po irini papira, a koja je jedan od bitnih preduslova za dobru obradivost papira u kasnijoj preradi u konvertingu.

Natok i oblik strujanja mlaza mase iz natoka

Podeavanja natoka

Podeavanje gramature, Eger ventil

Protok mase kroz natok definisan je radom fan-pumpe i Eger ventila. Eger-ventilom (koji moe biti u automatskom ili manuelnom reimu), odredjuje se gramatura papira, jer Eger ventil odredjuje koliki e protok samlevene mase (koja dolazi sa sistema za pripremu mase - Approach sistema) ui u natok, to znai da direktno odredjuje koja e koliina papirne mase biti u papirnoj traci. Eger je regulisan od strane centralnog PLC-a za automatsko upravljanje procesom, koji dobija podatke o suvoj gramaturi (gramaturi suve papirne mase - vlakana), vlazi i vlanoj gramaturi papirne trake od skenera. Skener ima veliku frekvenciju merenja (oko 100 merenja u sekundi), i meri vlanu i gramaturu kreui se po irini papirne trake, kao i ostale relevantne parametre. Na osnovu toga centralni PLC sistem rauna da li e se Eger ventil pritvoriti ili otvoriti, a da bi se odrala konstantnom vlana gramatura koju zadajemo na ekranu sa osnovnim parametrima porocesa.

Fan pumpa,podeavanje brzine mlaza iz natoka i odnosa jaine MD/CD

Protok kroz fan pumpu definie ukupan protok suspenzije kroz natok. On se definie brojem obrtaja fan-pumpe u minutu. Naravno, ako se ovaj protok povea, on izaziva i poveanje brzine isticanja mlaza iz natoka. Za odnos jaina papirne trake u mainskom i poprenom prvcu (MD/CD) vrlo je bitna upravo brzina isticanja mlaza iz natoka, koja naravno utie i na razliku brzina izmedju brzine mlaza i brzine kretanja filca. Naime, mlaz je najee sporiji od sita, a poveavanjem brzine mlaza (to se moe uraditi na dva naina: smanjenjem razlike brzina mlaza i sita na ekranu za praenje i podeavanje osnovnih parametara, ili poveanjem broja obrtaja fan-pumpe, a time i protoka kroza natok), se poveava jaine papirne trake u poprenom pravcu, a smanjuje jaina u mainskom pravcu, dakle, smanjuje se odnos jaina MD/CD. Nna naim mainama obino se tei da ovaj odnos jaina bude priblino jednak 2/1 (1000m MD naspram 400-500m u CD), dok bi za ubruse i salvete taj odnos trebalo da bude blizu 1,5/1, pa ak i do 1:1.

Natok, former valjak, sito (levo), filc (desno)

Podeavanje otvorenosti usta natoka

Podeavanjem otvorenosti "usta natoka" utie se na brzinu isticanja mlaza suspenzije mase iz natoka. to je otvorenost usta natoka vea, brzina je manja, i obrnuto. Regulisanjem ovog parametra moe se uticati na sloenost papirne trake, a time i na jainu papira. Poveanjem otvorenosti usta natoka poveava se sloenost.

Lokalna korekcija zazora na ustima natoka i uticaj na gramaturu

Po irini natoka postoje zavrtnji kojima se moe lokalno korigovati otvorenost usta natoka na uskim segmentima po irini. Ovom postupku se generalno retko pribegava, i to u situacijama kada se labortorijskim merenjima utvrdi da postoje znatne razlike u jaini papirne trake po irini, pa se onda pojedini zazori otvaraju (ime se lokalno poveava gramatura na tom segmentu), a pojedini pritvaraju (grmatura se smanjuje), u cilju izjednaavanja gramature (a time i jaine) papirne trake po irini. Principijelno, ovakvom podeavanju se vrlo retko pribegava. Podeavanje smera glavnog toka vlakana se zato ne vri ovim putem, nego regulacijom povratnog toka natoka.

Krugotoci vode

U naoj fabrici postoje za svaku mainu po dva sistema za sakupljanje i transport vode - primarni i sekundarni krugotok vode. Primarni krugotok vode ini takozvana sitova voda, voda koja prolazi kroz sito nakon formiranja papirne trake. Ona se skuplja u rezervoaru sitove vode, prenosi do kade sitove vode, odakle ide na fan-pumpu, i ponovo kroz vertikalni preista na natok, former, prolazi kroz sito, i tu se krug kompletira. Viak sitove vode preliva se u kadu povratne vode, koja je deo sekundarnog krugotoka vode. U kadu povratne vode sliva se sva voda prikupljena sa maine osim sitove, kao i deo vode sa flotatora. Iz ove kade deo vode se koristi za razblaivanje mase na mlinovima, deo za palpere, deo ide na flotator na preiavanje, odakle u kadu preiene vode. Ova voda se koristi za veinu priceva na maini, osim onih gde postoji zahtev za vodom bez vlakanaca (kao to su igla-pricevi).

Sito i filc

Sekcija sita i filca predstavlja dve trake koje rotiraju nezavisno jedna od druge, ali su u dodiru na oko 1400 oko former cilindra (slika gore). Naa papirna maina pripada tipu Crescent Former. Mlaz suspenzije mase koja izlazi iz natoka ulazi u prostor izmeu sita i filca. Pod uticajem velike centrifugalne sile masa se odvodnjava. Veliki deo ove vode prolazi kroz sito u kadu sitove vode. Ta voda se kasnije koristi za razblaivanje mase u fan - pumpi i za razvlaknjivanje mase u palperima, i deo je primarnog krugotoka vode (Sitova voda). Vlakna se zadravaju na situ i formiraju papirnu traku. Posle former cilindra sito i filc se vie ne dodiruju a papirna traka ostaje na filcu (zbog vee adhezije papirna traka filc, nego papirna traka sito, to je posledica vrste materijala od kojih su sito i filc napravljeni). Filc transportuje papirnu traku koncentracije oko 12% do sune partije.Sito je izradjeno od plastinih polimera, a filc od sintetikih vlakana. Postoje razliite konstrukcije sita i fileva (2-slojni, 2,5-slojni, 3-slojni), to utie na retenciju sita i stepen odvodnjavanja filca.

Stepen retencije sita je bitna veliina koja se laboratorijski odredjuje, i ukazuje na efikasnost zadravanja vlakana na situ. Stepen retencjie predstavlja odnos (Cnatok - Csit.vode)/Cnatok. Dakle, procentualno pokazuje koliko se vlakana pri formiranju papirne trake zadralo na situ i otilo u papirnu traku, a koiko je kroz sito otilo u sitovu vodu i nastavilo da krui u primarnom krugotoku vode. Naravno, cilj je da retencija na situ bude to vea, zbog ega se u nekim sluajevima dodaju retenciona sredstva, koja poveavaju retenciju.

Vakuum presa

Nakon formiranja, delimino odvodnjena papirna traka je prirodnom adhezijom vezana za filc, i njime se transportuje do vakuum prese i Yankee cilindra. Vakuum presa je uplji valjak sa perforiranim spoljanjim delom, koji je pokretan, dok je unutranji uplji deo statian. Unutranji deo poseduje takozvanu "usisnu zonu", kroz koju se vri odvodnjavanje papirne trake. Kada se papir na perforiranoj spoljanjosti prese nadje iznad usisne zone, koja je otvorena prema spoljanjosti, dolazi do dejstva vakuuma prese, koji prouzrokuje izvlaenje vode iz papirne trake, prolazak kroz perforacije spoljanjeg dela prese, prolazak unutranji deo, i transport do posude za odvajanje vode i vazduha. Regulacijom poloaja usisne zone moe se regulisati efikasnost odvodnjavanja prese. Kao i regulisanjem jaine vakuuma prese. Papina traka transportovana pomou filca dolazi do mesta dodira vakuum prese i Yankee cilindra (nip). Presa je u dodiru sa filcem, dok je Yankee cilindar u dodiru sa papirom. Yankee cilindar je uplji valjak prenika 3-6 m, ija je spoljanjost sainjena od gvodja, i ija je funkcija zavrno odvodnjavanje i suenje papirne trake. Taka dodira vakuum prese i Yankee cilindra je mesto visokog pritiska (linijski pritisak 25-60 N/mm). Pod ovim pritiskom dolazi do naglog odvodnjavanja papirne trake. Voda iz papirne trake prolazi kroz filc, i naputa ga, pod uglom koji se moe podeavati, a koji utie na efikasnost odvodnjavanja prese, a teoretski za najoptimalnije odvodnjavanje iznosi 10. Papirna traka pre dolaska na presu ima koncentraciju (suvou) 12-22%, a nakon prese koncentracija je do 39%. Presovanje je najjeftinija operacija odvodnjavanja papirne trake pri kojoj istovremeno dolazi i do uguavanja papirne trake, ime se poboljavaju njena mehanika svojstva. Kada se suvoa papirne trake pred ulazom u sunu grupu povea za 1%, kapacitet sune grupe se poveava za 5 10%, a trokovi suenja se smanjuju za 5%. Cena presovanja je oko 9 puta manja od cene suenja, ali intenzitet odvodnjavanja na presi je ogranien.

Vakuum-presa

ivotni vek filca, mo odvodnjavanja i kondicioniranje sita i filca

U proizvodnji tissue-papira postoji pojam koji se zove "ivotni vek filca". Ovaj pojam oznaava ciklus izmedju dve zamene filca, to u praksi traje 45-60 dana. Na poetku ivotnog veka, odmah nakon stavljanja filca, filc se natapa vodom i puta odredjeno vreme kroz mainu bez papirne mase, da bi se pod pritiskom valjaka "ispresovao", i dobio vrstu, konzistentnu strukturu koja e odgovarati daljim zahtevima proizvodnje. Kada filc prodje taj period, spreman je za proizvodnju, i njegova mo odvodnjavanja je na maksimumu, odnosno filc pri maksimalnim brzinama moe da propusti neophodnu koliinu vode, i papirna traka je optimalno i maksimalno odvodnjena na presi, pre suenja.

Raspodela korienja vode na tissue papir maini - ista i preiena voda visokog i niskog pritiska

Nakon odvajanja papirne trake od filca, filc se kree sekcijom koja slui za njegovo ienje, natapanje vodom, odvodnjavanje, i pripremu za dalji kontinualan rad. Odmah nakon odvajanja papirne trake od filca, filc nailazi na deo sekcije koji ini vrlo bitan set uredjaja za njegovo ienje (slika). Prvi u redu je takozvani "Floaded nip" - prskalica koja natapa filc velikom koliinom iste vode niskog pritiska. U ovoj vodi moe biti rastvoreno sredstvo za kondicioniranje (pranje) filca, koje je po hemijskom sastavu anjonski ili nejonski surfaktant, najee detergent. Filc zatim nailazi na valjak, i pod velikim pritiskom tog valjka, kao i velike centrifugalne sile (usled velike brzine rotiranja valjka), voda sa sredstvom za kondicioniranje penetrira kroz unutranju strukturu filca, istei pritom unutranje pore filca od eventualnih mikrovlakanaca koja su ula u pore. Voda ulazi u filca sa strane koja nije bila u kontaktu sa papirnom trakom, i izlazi kroz stranu koja je bila u kontaktu sa papirnom trakom, na odredjeni nain "otpuavajui" filc. Nakon ovoga, filc nailazi na set priceva i "Sauger". Prvo su na redu "igla pricevi" - pricevi sa uskim mlazevima iste vode visokog pritiska (20 bar), koji, (kreui se frekventno levo - desno da ne bi otetili povrinsku strukturu filca dejstvom u jednu taku) dodatno iste unutranju strukturu filca, i to dejstvujui na onu stranu filca koja je bila u kontaktu sa papirnom trakom. Zatim sledi "Sauger", koji predstavlja kutiju sa vakuumom sa dve upljine izmedju kojih se nalazi plastina lajsna ("letva" Saugera). Kroz dva uplja dela vri se odvodnjavanje filca od vode koja je ostala u njegovoj unutranjosti nakon "Floaded nip-a" i "igla priceva". Debljinom lajsne Saugera regulie se vreme koje deo filca provede pod dejstvom vakuuma na datoj brzini, ime se regulie i intenzitet ienja filca. Kada je lajsna ua, kontaktno vreme filca sa Saugerom je vee, ienje je efikasnije, i efikasnost i ivotni vek filca se produava. To je bio konkretan sluaj sa mainom PM1 - Kada je stigla nova, ua lajsna, ivotni vek filca se produio za ak 25-30%. Nakon ovog tretmana slede pricevi sa preienom vodom visokog pritiska, i dalji tretman filca. U sekciji filca mogu postojati 1 (PM1) ili dva Saugera (PM2) - zavisno od kapaciteta i maksimalne brzine maine.

Vakuum kutija - Sauger

pricevi visokog pritiiska se ne smeju putati na poetku ivotnog veka filca, da ne bi otetili njegovu (povrinsku i unurtanju) strukturu udarima mlazeva vode pod visokim pritiskom. Efikasnost ili "mo" odvodnjavanja filca moe se meriti specijalizovanim uredjajima koji prikazuju njegovu propusnu mo na razliitim pozicijama u obliku grafika, ali to se po pravilu ne radi esto. U svakodnevnim industrijskim uslovim prati se intenzitet vakuuma na vakuum-presi. Naime, kako se vremenom unutranja struktura filca zapuava usled impregniranja mikrovlakana u strukturu, potreban je sve vei intenzitet vakuuma da bi se struktura filca oistila. To se vrlo jasno moe pratiti na sistemu za monitoring i automatsko upravljanje. Dakle, na poetku ivotnog veka filca, njegova propusna mo je velika, intenzitet vakuuma velike vakuum-pumpe (sa kojom je povezan sistem vakuum-prese) neophodan za optimalno odvodnjavanje papirne trake je na minimalnoj vrednosti. Kako se vremenom i radom filc zapusava mikrovlaknima, vakuum raste, zbog ega se u odredjenim vremenskim razmacima (npr po 10 min po asu, na poetku) aktiviraju "igla pricevi", da bi se filc isisti, otpuio, i doveo ponovo u optimalno stanje, koje se moe utvrditi po padu vakuuma velike vakuum-pumpe. Vremenom je potrebno ukljuivati "igla priceve" u sve veim vremenskim intervalima da bi se osigurala optimalna efikasnost odvodnjavanja kroz filc, i na kraju se dolazi do perioda u kome je neophodno da "igla pricevi" budu stalno ukljueni. Posle toga primeuje se da i pored ovakvog tretmana vakuum na velikoj vakuum-pumpi nastavlja da raste, pa je, da bi se ostvarila jednaka efikasnost odvodnjavanja, neophodno smanjiti brzinu maine. Poto ovo loe utie na proizvodnost i ekonomsku opravdanost celog procesa, u skladu sa mogunostima za pauziranje proizvodnje na maini, ovaj period se proglaava krajem ivotnog veka filca, filc se skida, i stavlja se novi, i zapoinje ciklus ivotnog veka novog filca.

SUENJE

Uticaj suenja na svojstva papira

Za vreme suenja papirna traka menja niz fiziko-hemijskih osobina. Pri suenju se papir oslobadja slobodne (vode izmedju vlakana) i vezane vode (vode ugradjene vodoninim vezamaza polimerne celulozne lance fibrila). Ovim se papir skuplja u sva tri pravca, a najvie po debljini, i menjaju mu se plastinost, gipkost, hidrofilnost i vrstoa. Odstranjivanjem vode dolazi do tesnog dodira izmedju vlakana i njihovih mikrofibrila, ime se stvaraju uslovi za nstajanje vodoninih veza izmedju slobodnih hidroksilnih grupa na povrini mikrofibrila susednih vlakana. Do ovih pojava dolazi postepeno: na suvoi papirne trake od 55% traka se skuplja najvie po debljini, a veze medju vlaknima se zasnivaju na silama trenja. Na 60% vode nestaje sa povrine vlakana, ali ostaje u njihovim unutranjim kapilarima. U ovom trenutku nastupa povezivanje vlakana vodoninim vezama. Posledica toga je skupljanje papira u tri smera. Kod suvoe od 70% dolazi do skupljanja samih vlakana, a time i papira. U ovoj fazi skupljanje papira je najvee. Dovrava se formiranje vodoninih veza medju vlaknima, papir dobija maksimalnu jainu, ali mu se smanjuje elastinost. Kod brzih suenja papira, kao to je sluaj u proizvodnji tissue papira, dolazi do breg oslobadjanja vode, i ostaje takorei mreasta struktura papira. Manja je gustina nego kod sporijeg suenja, a takoe i mehanika jaina (manji broj priblienih vlakana, i vodoninih veza izmedju mikrofibrila), ali je vea poroznost, mo apsorpcije, vodonepropusnost i voluminoznost, koji su bitne odlike tissue papira.

Suna partija

Sunu partiju maine za proizvodnju tissue papira ine Yankee cilnidar, i dve sune haube, koje se nazivaju "Suva i mokra" hauba. Poto su maine za proizvodnju tissue papira vrlo brze, i suenje papirne trake se odvija vrlo velikom brzinom, to znai da je za takav proces neophodna velika termodinamika efikasnost. Ovo zahteva visoke temperature grejnih fluida, visoke koeficijente prenosa toplote, to manje toplotne otpore, i veliki protok fluida koji vri zagrevanje sistema. Sa stanovita termodinamike, mehanizam suenja u proizvodnji tissue papira je konduktivno - konvektivni prenos toplote, uz prenos mase vodene pare. Sa Yankee cilindra odvija se konduktivni prenos toplote na papirnu traku, pri emu se claga iz papira zagreva, i kao posledica toga njen napon pare postaje vei od napona pare vlage u vazduhu na atmosferskom pritisku, i zato se ona pretvara u paru, i u vidu pare naputa papirnu traku. Sa hauba duva vazduh zagrejan na visoku temperaturu, koji dolazi u kontakt sa papirnom trakom, o znai da je ovaj prenos toplote konvektivnog tipa. Takodje, dolazi do isparavanja vlage iz papira, to predstavlja tehnoloku operaciju prenosa mase. Vazduh se kree vrlo brzo, turbulentnim tipom strujanja, ime se smanjuje debljina laminarnog filma vazduha koji se kree sporo i u kome je vazduh zasien vlagom, i u kome je skoncentrisan otpor prenosu mase i konvektivnom prenosu toplote. Vlaga iz papirne trake prelazi u stanje pare, i kao takva vri zasienje (ovlaivanje) suvog vazduha, koji kao medijum odnosi sobom tu vlagu. Suenje dakle pretstavlja simultani prenos toplote i mase (vodene pare). Mehanizam prenosa mase ogleda se u difuziji zagrejanih molekula vode kroz unutranju strukturu papirne trake, i naputanje papira od strane zagrejanih molekula pare koji prvo vre molekulsku difuziju kroz difuzni laminarni film, onda vre konvektivnu molarnu difuziju kroz kroz prelazni turbulentni sloj, a zatim prelaze u masu okolnog vazduha, to se naziva otparavanjem.

Unutranji presek Yankee cilindra

Yankee cilindar predstavlja uplji valjak u kome se u unutranjem delu uvodjenje i odvodjenje vodene pare, koja se dovodi iz kotlovskog postrojenja, na zadatom pritisku i temperaturi, i sa zadatim protokom neophodnim za suenje pri toj brzini maine i gramaturi. Stoga se cilindru zagreva povrina (liveni elik), na koju sa filca prelazi papirna traka, i sa koje se vri konduktivni prenos toplote na papir u cilju suenja trake. Poto se ovim prenosom toplote para u Yankee cilindru hladi, dolazi do kondenzovanja vodene pare na unutranjim zidovima cilindra. Usled dejstva centrifugalne sile i pritiska pare, vodeni kondenzat se nalazi na unutranjim zidovima, odakle se skupom cevica, uz paru, odvodi iz Yankee cilindra. Ova smea iz cilindra odlazi u parno-kondenzacioni sistem, koji e biti naknadno obradjen. Na efikasnost zagrevanja spoljanjeg omotaa Yankee cilindra presudno utie debljina filma kondenzata, koji predstavlja glavni otpor prenosu toplote sa pare na omota. Ako se naprimer (usled nedovoljno dobre pripreme vode za kotao, ili dejstvom mehaniko-oksidativne erozije) cevice za odvod kondenzata zapue crnim oksidom gvodja, poveava se koliina kondenzata u cilindru, smanjuje se efikasnost prenosa toplote sa strane vodene pare na omota, i kao posledica toga, biva potrebno mnogo vie pare za suenje papira, to predstavlja znaajno poveanje trokova suenja, koji su jedni od najveih u celom procesu ove proizvodnje. Zbog toga je dobra priprema vode za kotlovsko postrojenje, a i celokupna priprema vode, u papirnoj industriji veoma bitna stvar, na kojoj se u principu ne sme tedeti.

3-D model sunih hauba

Sune haube visokog uinka predstavljaju komore kroz koje se ventilatorima uduvava vreo vazduh, koji je zagrejan u gorionicima, direktno na papirnu traku. Haube znatno poboljavaju proces otparavanja, jer vreo vazduh ima kapacitet da velikom brzinom primi dosta vodene pare sa papira. Temperatura vazduha za suenje se kree u rasponu 150-500C, (kod nas oko 450C), dok brzina vazduha pri sudaru sa papirnom trakom iznosi do 100m/s. Da bi se turbulencijom razbio laminarni sloj vlagom zasienog vazduha, koji predstavlja otpor prenosu toplote i mase, vazduh se uduvava posebno kostruisanim izduenim mlaznicama po uglom, a ovlaeni vazduh se odsisava kroz posebne otvore rasporedjene izmedju mlaznica. Vei deo iskorienog vazduha se ponovo, nakon zagrevanja na radnu temperaturu, ubacuje u sunu zonu. Manji deo zamenjuje se sveim vazduhom. Odnos povratnog i sveeg vazduha je takav da ni u jednom trenutku ne moe da dodo zasienja.

Yankee cilindar i sune haube

Sistem za zagrevanje vazduha u haubama

Upravljanje sunom partijom

Sistem za zagrevanje vazduha u haubama je opremljen gorionicima, dovodom i odvodom vazduha, razmenjivaima toplote i ventilatorima. Najbitniji parametar koji se zadaje sistemu za automatsko upravljanje je izlazna vlanost papirne trake, prema kojoj se proraunavaju svi parametri hauba neophodni za optimalno suenje, a takodje se proraunava i neophodna temperatura Yankee cilindra, i prema tome se podeava koliina dovedene pare. Naravno, ovim parametrima se moe upravljati i na drugi nain - moemo (na primer, u nedostatku vodene pare) smanjiti uinak suenja Yankee cilindrom, a pojaati suenje haubama, i obrnuto. Mogue je detaljno upravljanje - na upravljakom panelu mogu se kontrolisati parametri hauba, brzine ventilatora, temperatura vazduha. Takodje, moemo na panelu menjati i pritisak u Yankee cilindru, ili temperaturu Yankee cilindra. Kada izvedemo jednu promenu, ostale promene u sistemu se automatskom regulacijom prilagodjavaju promeni koju smo zadali, ime se postie velika fleksibilnost upravljanja procesom, i mogunost da operateri u svakom trenutku po potrebi interveniu promenom odredjenih procesnih parametara, a da rad sistema ostane stabilan.

Korekcija vlanosti po irini papira

Zbog raznih razloga moe doi do nejednake vlanosti po irini papirne trake: nejednakost gramature po irini, nejednaka propusna mo filca po irini, nejednak pritisak prese po irini papirne trake. Ova pojava, koja se jo naziva i neujednaenost profila vlanosti je vrlo nepoeljna, jer direktno utie na dejstvo hemije za krepovanje papira, smanjujui joj efikasnost, to se direktno odraava i na jainu i oblik papirne trake. Moe doi do pojave tzv "pletenica" na papir, ili uzdnih linija, falti, "upavih" kruia nastalih na mestima dobrog odvodnjavanja prese. Na ovu pojavu najee se reaguje podeavanjem otvorenosti takozvanih "komora". Komore su segmenti na koje je po irini izdeljena suna hauba. Korekcijom otvorenosti svakog segmenta (otvaranjem ili pritvaranjem), suenje haubom se na odredjenim segmentima poveava ili smanjuje, ime se postie ravnomernija ujednaenost profila vlanosti papira.

Profil suve gramature, vlane gramature i vlanosti

po irini papirne trake

Parnokondenzacioni sistem

Parno-kondenzacioni sistem ima svrhu optimizacije rada sunog postrojenja. Nakon izlaska vodene pare i kondenzata iz Yankee cilindra, ova smea dospeva u separator pare i kondenzata (SEP-1 na slici). Tu se para odvaja, i ulazi u proces pripreme za ponovni ulazak u Yankee cilindar. Na ovaj nain ostvaruju se utede u sistemu, jer se ve zagrejana para samo dogreva i vraa u sistem. Koliina pare i toplote koja nedostaje da bi pripremljena para odgovarala zahtevima procesa (brzini maine, gramaturi, ulaznoj i izlaznoj vlagi papira) se nadoknadjuje sveom pregrejanom parom iz kotlovskog postrojenja, koja je na viokoj temperaturi (blizu 450C) i pritisku (oko 16 bar). Za potrebe meanja ohladjene (tzv sekundarne) pare i svee vodene pare koristi se termokompresor (PV1-4 na slici). U termokompresoru, nakon prolaska svee pare kroz mlaznicu, dolazi prvo do pretvaranja potencijalne energije visokog pritiska u kinetiku energiju velike brzine (oko 700 m/s), pri emu dolazi do usisavanja sekundarne pare. Pare se meaju, a zatim ekspanduju, pa se kinetika energija pomeane pare pretvara u potencijalnu energiju pritiska pare, pri emu je taj pritisak vei od pritiska sekundarne (ohladjene) pare. Time je sekundarna para dobila dodatnu energiju i spremna je za ponovno iskoriavanje kao grejni fluid Yankee cilindra.

Model toka fluida u parnom ejektoru

Popreni presek

Termokompresor sa brzinama

termokompresora

fluida prikazanim u boji

Upravljanje parno kondenzacionim sistemom

Upravljanje PKS-om omoguava grupa regulacionih ventila, od kojih su najvaniji: LV1-6 koji slui za povratak kondenzata u kotlovsko postrojenje, FV1-5-za otputanje vika pare u atmosferu, FV2-5-za napajanje termokompresora sekundarnom parom, i PV2-4-za napajanje Yankee cilindra pripremljenom parom. Podeavanjem njihove otvorenosti utie se na parametre pare, i konduktivno suenje Yankee cilindrom.

ema PKS-a na upravljakom panelu

Krepovanje i hemikalije za coating

Slika 1: Proces suenja i krepovanja

Coating se definie kao tanak sloj organskih ili neorganskih materija koje se taloe na Yankee cilindru, a potiu iz procesa (wet end), ili se direktno nanose putem prskalica (spray boom) na Yankee cilindar.

Nanoenje coatinga ima 2 osnovne funkcije: 1) Omoguava zahtevani stepen adhezije papirne trake na Yankee cilindar, neophodan da bi se procesom krepovanja ostvarile traene mehanike osobine krepovanog papira; 2) Slui za zatitu Yankee cilindra, a i noa za krepovanje ("abera"), da ne bi dolo do preteranog oteenja istih pri velikom trenju koje se javlja pri velikim pritiscima i brzinama procesa krepovanja.

Krepovanje, uopteno gledano, ima sledee efekte na mehanike osobine papira: Smanjenje jaine na istezanje, smanjenje gustine papirne trake, poveanje zapremine (bulk), smanjenj gramature, poveanje istezanja papirne trake, i poveanje mekoe na dodir.

Mehanizam krepovanja

Slika 2: Mehanizam krepovanja

Mehanizam krepovanja moe se podeliti u etiri faze prikazane na slici 2: 1) Papirna traka se odvaja od cilindra i formira savijeni deo, zavojnicu

2) Daljim nagomilavanjem papirne trake, povrh prve, formiraju se dodatne zavojnice

3) Dolazi do kolapsa te gomile-klastera papira, i papirna traka sada zauzima poloaj tako da prati ivicu cilindra

4) Proces se ponavlja, i krepovani sloj se odvaja od noa za krepovanje ("abera"), izguran od strane novih slojeva.

Posmatrajui mehaniku procesa krepovanja, moemo definisati postojanje "mikrokrepa"-kao sitnih, okom nevidljivih talasa papira, koji ulaze u sastav "makrokrepa"-krupnijih talasastih klastera koji su vidljivi golim okom i pod lupom. Pri savijanju papirne trake u procesu krepovanja dolazi do unutranjeg otenja celuloznih vlakana koja ulaza u strukturu papirne trake, to je glavni uzrok smanjenja jaine papira u mainskom pravcu. Dakle, proces krepovanja izaziva strukturnu promenu papirne trake, to izaziva znatne promene njenih osnovnih mehanikih osobina.

Uticaj krepovanja na makrostrukturu papirne trake

Uticaj krepovanja na mikrostrukturu papirne trake

Vrste coatinga

Coating se najoptije moe podeliti na "prirodni" i hemijski. U "prirodni" coating svrstavaju se sve one materije koje na Yankee cilindar dolaze iz procesa ("wet end"), i tu spadaju: hemiceluloze, sitna vlakna ("fines") i fibrilni materijali, neorganske materije iz procesa i procesne vode i hemijski procesni aditivi (razne "wet end") hemikalije. Povrina Yankee cilindra je prekrivena razliitim materijama, koje zajedno vre uticaj na adheziju na cilindar, i ine vrlo kompleksnu strukturu. Na slici se mogu videti neke od tih materija: Hemiceluloza, neorganske materije, koloidne estice, karbonatne naslage, adhezivno vezivno sredstvo. (Napomena: materije na slici nisu prikazane u realnom odnosu veliina)

Kompleksna kompozicija prirodnih i vetakih

materijala na povrini Yankee cilindra

Hemijski coating (Yanke coating chemicals) predstavljaju hemikalije koje se nanose direktno na Yankee cilindar, i dele se na: adhezive, release, hemikalije za zatitu cilindra ("protection") i modifikatore.

Adhezivi

U adhezive spadaju: PAE smole (poliaminoamid-epihlorohidrin), PVOH (polivinilalkohol), poliamini, kopolimeri polivinil-acetata, derivati celuloze, lepkovi ivotinjskog porekla, modifikovani poliakril amidi, polivinil acetat, polietilenimin, polivinilamin, kopolimeri poliakrilne kiseline.

Bitne karakteristike polimera koje utiu na njihova adhezivna svojstva su: Molekularna masa, nivo crosslinking-a (ukrtenih veza izmedju dva polimerna lanca) i aktivna crosslink mesta u trenutku upotrebe.

Faktori koji najvie utiu na razvoj adhezije su: hemijske karakteristike adhezivnog polimera, temperatura, vlaga, vreme polimerizacije i pH. Takodje, na adheziju mogu uticati i tvrdoa procesne vode (poveava je), sadraj soli u vodi (poveava adheziju i mekou), dodatak retencionih sredstava i sredstava za jainu na mokro i suvo (poveava je i ini sloj otpornijim), slobodni hlor (stvara lepljiv I neuniforman coating), sredstva protiv penjenja (imaju release efekat).

Ovde e posebna panja biti preikazana na uticaj pH, temperature I vlanosti.

Fizikohemijski mehanizmi adhezije na Yankee cilindar

Fizikohemijski fenomeni koji omoguavaju adheziju papira na cilindar su:

1) Adsorpcija/hemisorpcija

Van Der Waals-ove sile (coating-metal, vlakno-coating)

Kiselo-bazne interakcije (vlakna-coating, zavisi od adhezivne hemije)

Vodonine veze (vlakna-coating)

2) Mehaniki interlocking (coating-metal, vlakno-coating)

3) interdifuzija (vlakno-coating)

Slika : Fizikohemijski mehanizmi adhezije

na Yankee cilindar

PAE adhezivi

Slika : Crosslinking PAE

Slika : Non-crosslinking PAE

Poliamidoamin-epihlorohidrin je prvi korieni sintetiki adheziv. Ranije su se proizvidjai tisea oslanjali na prirodnu adheziju, poteklu iz sistema (vlakna, procesna voda), a onda je, pri korienju PAE kao hemikalije za poveanje jaine na mokro (Wet strenght resin), primeeno da se poveala adhezija papira na cilindar, pa se poelo sa prskanjem PAE direktno na cilindar, radi bolje kontrole krepovanja. Razvijeni su razni sintetiki adhezivi, ali je PAE i dalje najkorieniji, i osnova je za razne vreste adheziva, modifikovanih PAE. PAE se deli na crosslinking i non-crosslinking PAE.

Osnovna razlika izmedju crosslinking PAE i non-crosslinking PAE je u prisustvu acetidinijum-jona (Slika). Crosslinking PAE se aktivira na visokoj temperaturi Yankee cilindra, visokoj pH, i poveanju koncentracije (odvodnjavanje cilindra i papira suenjem). Pri tome se odigrava crosslinking reakcija stvaranje ukrtenih lanaca polimernih makromolekula, kojom nastaje ukrtena polimerna struktura, i poveava se molekularna masa. Ovaj PAE se jo naziva i thermosetting, zbog izgradnje polimera na visokim temperaturama. Performanse crosslinking PAE-a su osetljive na pH. Ovaj polimer gradi moe izgraditi vrlo guste mreaste strukture na cilindru, i zato je stabilan pri varijacijama vlage.

Non-crosslinking PAE nema acetidinijum-jon, crosslinking reakcija je kod njega ve zavrena, tako da mu se molarna masa ne poveava na Yankee cilindru. Performanse su mu manje osetljive na promene pH, a osetljiv je na varijacije vlage.

Release

Osnovne funkcije hemikalija za otputanje papirne trake ("Release") su omoguavanje lake kontrole adhezije na cilindar, i podmazivanje ivice abera, i time smanjivanje trenja i intenziteta troenja abera, ime mu se produava ivotni vek, i operacija krepovanja ini stabilnijom. Hemikalije za otputanje papirne trake po sastavu mogu biti emulgovana ulja, nejonski surfaktanti, ili katjonski surfaktanti. Release hemikalije omoguavaju "fino" podeavanje adhezije - na primer, kada imamo optimalnu koliinu adheziva po povrini Yankee cilindra (2 mg/m), a adhezija na cilindar je suvie velika (papir se teko odvaja i cepa), tada, ako ne elimo da smanjujemo koliinu adheziva zbog zatite cilindra, moemo pristupiti poveanju release-a da bismo izvrili finu korekciju adhezije, i omoguili lake odvajanje papira aberom od cilindra. Treba imati u vidu da je odvajanje mogue pospeiti i mehanikim putem - poveanjem pritiska abera, ali to se ne smatra optimalnim reenjem, jer se tada aber vie troi, a na dui period mogua su i oteenja povrine Yankee cilindra. Pritisak abera na cilindar treba drati na vrednosti do 4 bar.

Pronalaenje odnosa koliine doziranja adheziva i release-a u datoj situaciji na maini zahteva strpljenje i metodino isprobavanje dok se ne dodje do reenja. Mora se imati u vidu i da adhezija moe varirati u zavisnosti od tipa celuloze koji je unet,a takodje vrlo zavisi i od dodavanja sredstva za jainu na mokro. Poto su ta sredstva najee epoksidni lepkovi, oni mogu dosta da poveaju adheziju, i stoga se pri proizvodnji npr salveta i ubrusa dozira manja koliina adheziva nego to je uobiajeno.

Modifikatori

Osnovne funkcije modifikatora su: unapredjenje kontrole adhezije i debljine filma coatinga, omekavanje coatinga, i unapredjenje uniformnosti coatinga, i poveanje efekta otputanja papirne trake. Po hemijskom sastavu mogu biti surfaktanti (nejonski i katjonski), neorganske hemikalije (fosfati), i humektanti (koji plasticiziraju coating zadravajui vlagu).

Protection

Protection hemikalije slue za zatitu Yankee cilindra. Po hemijskom sastavu protection je najee monoamonijum-fosfat (MAP). Zatita Yankee cilindra ostvaruje se na taj nain to MAP vri hemijsku reakciju sa gvodjem sa povrine Yankee cilindra stvarajui veoma tvrde i teko rastvorne fosfatne soli gvodja. Time se obrazuje zatitni film na povrini Yankee-cilindra, a takodje se fosfatima popunjavaju i mikropukotine koje su nuno prisutne na povrinskoj strukturi omotaa od gvodja. Zbog ovoga se nakon bruenja (grinding) Yankee-cilindra sprovodi dugotrajna i komplikovana procedura nanoenja MAP-a na cilindar, jer je tretirana povrina cilindra osetljiva, i treba je to pre zatititi, da ne bi oksidirala zbog vlanosti, a treba i zapuiti pukotine na povrini. Za ovu proceduru je neophodna zagrejanost cilindra, i uniformna raspodela temperature po povrini cilindra, da bi hemijska reakcija bila uniformna, i svuda se odigrala istim intenzitetom, stvarajui unifomni zatitni film. Protection takodje ima ulogu da pobolja kompatibilnost povinskih energija izmedju coatinga i gvozdene povrine cilindra, poboljavajui i kvalitet samog filma coatinga, a takodje protection moe zatititi organske adhezive od termooksidativne degradacije.

Faze coatinga na cilindru

Kao to se vidi na slici, coating prolazi kroz razliite faze u toku svog boravka na Yankee cilindru. Faze su, po redosledu: dehidratacija, crosslinking, ponovno vlaenje (zbog vlage prisutne u papirnoj traci), setting ("mirni" deo, u toku koga je papir zalepljen na cilindar adhezionim silama hemikalija, i u kome se odigrava suenje papira putem cilindra i hauba), skidanje coatinga aberom, i put do ponovnog nanoenja hemije za coating na cilindar. Pri krepovanju se skida jedan deo filma coatinga, koji se nakon toga nadoknadjuje ponovnim nanoenjem hamikalija uz pomo priceva.

Uticaj fizikohemijskih osobina coating hemikalija na krepovanje

CREPE CONTROL

HIGH ADHESION

SOFT COATING

CLOSE CREPE

GOOD BULK

SOFT TISSUE

S obzirom na vrstinu filma coatinga i njegovom otporu skidanju sa cilindra uz pomo abera, moe se govoriti o takozvanom "tvrdom" i "mekom" coatingu. Takodje, postoje adhezivi koji, u odnosu na koliinu u kojoj se nanose na cilindar, daju jau ili slabiju adheziju papira na cilindar. Ove osobine coatinga imaju bitan uticaj na osobine papira. Na slikama se vidi kakav uticaj na papir proistie iz razliitih kombinacija tvrdoe i jaine coatinga. Optimalnom kombinacijom smatra se meki adheziv jakog dejstva.

Mehanika krepovanja

Slika : Uglovi pri krepovanju

Na slici su obeleeni nazivi osnovnih uglova koje razlikujemo kada posmatramo krepovanje sa mehanikog stanovita. To su: ugao naleganja abera () - kontaktni ugao, ugao otrenja abera (), i ugao krepovanja (). Generalno, poveanjem ugla krepovanja dobija se finiji, sitniji krep, a time i meki tissue papir. Poveanje ugla krepovanja moe se postii na nekoliko naina: Postavljanjem abera pod manjim uglom (smanjenje , i time poveanje ), otrenjem abera pod uglom (direktno poveanje ), ili poveanjem visine abera (veim izvlaenjem abera iz draa). Naravno, suprotnim dejstvima smanjuje se ugao krepovanja , i dobija se grublji papir.

Pri stalnom kontaktu abera sa Yankee cilindrom (ija je spoljanja povrina je napravljena od tvrdjeg materijala nego aber) dolazi do "troenja" abera - njegovog habanja, pri emu se kao posledica smanjuje ugao krepovanja , i dobija se grublji papir vee debljine. Ovo predstavlja jasan signal da je neophodno to pre promeniti aber.

Slika: Grubo krepovanje

Slika : Fino krepovanje

Praenje osnovnih parametara procesa i upravljanje preko kontrolnog panela

Osnovni parametri procesa mogu se pratiti i menjati na posebnom monitoru, koji je prikazan na slici. Ovi parametri su automatski regulisni, a i medjusobno su povezani, sistemom automatskog upravljanja. Na monitoru se moe zadati ciljna vrednost odredjenog parametra, i upravljaki sistem nizom regulacionih kola upravlja taj parametar, i sve one koji su medjuzavisnostima vezani za njega, prema ciljnoj vrednosti.

Panel za upravljanje parametrima procesa

Osnoni parametri koje na ovom panelu oitavamo i reguliemo su:

- Gramatura (Basis weight) - Osnovna, ciljana vlana gramatura koju elimo da na papir ima. Meri se pomou skenera, sa velikom preciznou. Menjanjem ove vrednosti utie se na protok mase, otvorenost Eger-ventila, protok sitove vode. Vrlo je bitno da skener bude dobro kalibrisan i vrlo precizan u merenjima, jer je vlana gramatura jedno od najvanijih merljivih svojstava papira.

-Suva gramatura (Dry Weight)-Ova vrednost pokazuje nam koliko ukupno po kvadratnom metru ima mase celuloze, ne raunajui vlagu. To je masa koju bismo dobili suenjem uzorka papira povrine 1m, Moe se laboratorijski izmeriti, uzimanjem i suenjem uzorka, ime se proverava tanost skenera.

- Otvorenost Eger ventila (Stock Valve Position)-Povezan je sa gramaturom, regulie koliko e mase sa pripreme mase ui u fan pumpu i natok.

- Vlaga (Moisture)- Razlika izmedju vlane i suve gramature. Kada promenimo ovaj parametar , regulacioni sistem, da bi dostigao nau zadatu vrednost vlage, menja i prilagodjava temperaturu vlane i suve haube, i pritisak i temperaturu u Yankee cilindru.

- Temperature vlane i suve haube (Temperature Hood Wet/Dry)-temperature zagrejanog vazduha koji prolazi kroz prvu i drugu sunu haubu, i time sui papir sa njegove gornje strane.

- Jet-Wire-odnos brzine kretanja mlaza suspenzije koja se izliva na former valjak iz natoka, i brzine sita. Promenom ovog parametra utiemo na orijentaciju vlakana u papirnoj traci. to vie smanjujemo tu razliku prema nuli (odnosno to vie ubrzavamo isticanje mlaza iz natoka), to se vie orijentacija vlakane u papirnoj traci kree ka poprenom pravcu, ime se poveava mehanika zatezna jaina kidanja papira u poprenom pravcu, na raun smanjenja jaine u mainskom pravcu. Obrnuto vai za smanjenje brzine isticanja mlaza. Kada menjamo ovu vrednost, Jet/Wire, sistem automatske regulacije menja brzinu fan pumpe (ubrzava je ako smo poveali brzinu mlaza), ime se vea koliina sitove vode sa masom izliva na former, a poveava se i hidrodinamiki pritisak u natoku.

- Pritisak pare u cilindru (Steam pressure Yankee)-pritisak pare u Yankee cilindru je povezan sa temperaturom, i uskladjen je sa zahtevima suenja, odnosno zadate vlage u papiru.

- Brzina maine (Yankee speed)-Brzina okretanja Yenkee cilindra, koju smatramo brzinom maine. Proizvedena masa papira jdobija se mnoenjem ove brzine maine, gramature i irine papirne trake.

- Mehaniki odnos krepa (Crep Ratio)-Predstavlja odnos brzine kretanja Yankee cilindra i namotaa (Pope reeler). Predstavlja odnos za koliko je procenata namota sporiji od cilindra, a time i za koliko procenata smo pri namotavanju mehanikim putem "suzbili" papirnu traku. To je okvirna vrednost krepa koju zadajemo, a regulisanjem koliine hemije za krepovanje se trudimo da i laboratorijski izmereno istezanje papira bude blisko toj vrednosti. Stepen istezanja, pored zatezne jaine papira i gramature, spada u najbitnije osobine papira, i redovno se laboratorijski prati. Istezanje vrlo mnogo utie na obradivost papira na mainama za konverting.

- Pope speed-Brzina namotaa

Namota

Nakon operacije suenja i krepovanja, papir se odvaja od Yankee cilindra, i prebacuje do namotaa. Tangencijalni namota (poperoller) je opte prihvaeni tip namotaa, koji omoguava stabilno i sigurno namotavanje papirne trake, bez posebne sinhronizacije periferne brzine rolne sa brzinom papirne trake. Namota se sastoji od noseeg pogonskog bubnja, tambura na koje se namotava papir, para viljukastih leajeva krajeva tambura, para pomonih viljukastih nosaa (u koje se smetaju pazne tambure i gde se vri poetno namotavanje rolne), i uredjaja za njihovo pokretanje. Nosei valjak ima sopstveni pogon, i njegova brzina moe se podeavati, ime se odredjuje vrednost mehanikog krepa (odnos obodnih brzina Yankee cilindra i noseeg valjka namotaa). Mehanikim krepom postiemo sabijanje papira do odredjenog stepena, to mu daje fleksibilnu strukturu, i omoguava laku obradivost papira na mainama za konverting. Na kontrolnom panelu podeava se duina papirne trake nakon koje se automatski prekida namotavanje na datu tamburu, i poinje namotavanje na sledeu, ime se odredjuje tana masa Jumbo rolne koju elimo da imamo.

Slika i parametri namotaa na kontrilnom panelu

Skica namotaa

Premota

Nakon namotavanja, jumbo rolne se prebacuju na prmota - mainu za seenje i premotavanje jumbo rolni. Nae maine imaju mogunost premotavanja papira u 1, 2 i 3 sloja. Namotavanje u 1 sloju se vri za potrebe salveta, pri emu se prave rolne uih formata. Namotavanje u 2 i 3 sloja se praktikuje za potrebe toalet papira, kuhinjskih ubrusa i dvoslojnih salveta. Premota se sastoji od premotaa, na koji se montiraju jumbo rolne, i namotaa. Premotai su opremljeni uzdunim rezaima (sa tanjirastim noevima) i noseim i regulatorskim valjcima. Radna irina uzdunih rezaa odgovara radnoj irini papir-maine. Noevi rezaa se rasporedjuju prema irini formata koji se dobijaju premotavanjem, koji su uskladjeni sa irinama maina za konverting papira. Na namotau postoji i pritisni valjak koji regulie tvrdlinu namotavanja (vrstinu rolne), i kome se programira pritisak kojim valjak deluje na rolnu na namotau u zavisnosti od prenika rolne (pritisak pritisnog valjka opada sa poveanjem prenika rolne na namotau). Pri finalnom namotavanju bitno je da je papir pravilno namotan, da se ivice uvek poklapaju, to jest da nema skretanja ("beanja") papira levo-desno. Takodje, mora se voditi rauna o prekidima i zakidima na papiru, i oni moraju biti obeleeni na rolni, da bi operateri u konvartingu mogli da prilagode brzinu maine za konverting i svoje reakcije, i uspore mainu da ne bi dol obeleeni na rolni, da bi operateri u konvartingu mogli da prilagode brzinu maine za konverting i svoje reakcije, i uspore mainu da ne bi dolo do problema, od kojih je najei namotavanje i lepljenje papira na emboser ili valjak sa lepkom. Takodje, pri premotavanju se mora voditi rauna da ne dodje do falti, koje nastajuguvanjem papira. Najee se javljaju uzdune falte, koje su esto posledica nejednakog profila vlanostipo irini papira i naglih skokova vlanosti u bliskim zonama papira po irini. U tom smislu najzahtevnije je premotavanje jednoslojnog papira, koji je na naim mainama za premotavanje vrlo sklon pravljenju uzdunih falti. Mogu se javiti i poprene falte, koje nastaju nedovoljno dobrom regulisanou krive pritiska kog pritisnih valjaka, pri emu moe doi do toga da i valjci suvie jako pritisnu rolnu, pri emu dolazi do poprenog "zarozavanja" papira. To se najee deavalo kada rolne dostignu vee prenike, a pritisni valjak i dalje ima relativno veliki pritisak.

Premota

RECEPTURE

U proizvodnji tissue papira koriste se celuloze dugog vlakna i kratkog vlakna, kao i CTMP celuloza. Generalno, duga ceclulozna vlakna daju papiru jainu, i intenzivnije se melju na lmlinovima, da bi re intenzivnije razvlaknila (fibrilizacija), ime se poveava kontaktna povrina vlakana, i stvara mogunost za izgradnju veeg broja vodoninih veza medju fibrilima nakon dehidratacije u procesu suenja, ime se direktno poveava jaina papira. Celuloza kratkih vlakana generalno daje papiru mekou. Ta vlakna se u primarnom postupku ne melju, ve samo razvlaknjuju, a kasnije, u smei sa dugim vlaknima, prolaze kroz proces mlevenja na mainskom mlinu. Posebna vrsta kratkih vlakana koja se koristi zbog svojih naroitih svojstava su vlakna eukaliptusa. Ona daju izrazitu makou papiru, a mogu proi i proces mlevenja kroz specijalno dizajnirane noeve za mlin (noevi velike gustine, velike povrine dodira, sa malom silom koja se predaje vlaknima po rotaciji mlina), ime se donekle podie jaina papira, a ne gubi mnogo na mekoi. CTMP celulozna vlakna se koriste u malim procentima (5%), i dodavanjem ovih vlakana se poveava zapremina (bulk) papira, i njegova upojna mo vode.

Za razliite vrste papira koje proizvodimo, u naem pogonu se koriste razliite kombinacije celuloza u odredjenim procentima:

RECEPTURE

% vlakna

PAPIR

Papir za nas - standardna receptura

Sulfitna duga vlakna. 20

Sulfatna duga vlakna 20

Kratko (bukva) vlakno 55

Kratko (drvenjaca) vlakno ..5

Papir za K plus Hrvatska

Eukaliptus ....50

Sulfitna duga vlakna. 10

Sulfatna duga vlakna 20

Kratko (bukva) vlakno 20

Papir- robna marka

Sulfitna duga vlakna . 10

Sulfatna duga vlakna ..20

Kratko (bukva) vlakno 65

Kratko (drvenjaca) vlakno ..5

Papir de luxe

Sulfitna duga vlakna 20

Sulfatna duga vlakna 20

Kratko (bukva) vlakno 60

Papir prodaja formati

Sulfitna duga vlakna ..20

Sulfatna duga vlakna 10

Kratko (bukva) vlakno . 65

Kratko (drvenjaca) vlakno .. 5

UBRUSI I SALVETE

Ubrus za nas

Sulfitna duga vlakna 30

Sulfatna duga vlakna .30

Kratko (bukva) vlakno ..30

Kratko (drvenjaca) vlakna .10

Salvete za nas

Sulfitna duga vlakna .30

Sulfatna duga vlakna 30

Kratko (bukva) vlakno .30

Kratko (drvenjaca) vlakno 10

Ubrusi i salvete prodaja formati

Sulfitna duga vlakna .20

Sulfatna duga vlakna 20

Kratko (bukva) vlakno. 55

Kratko (drvenjaca) vlakno .5

U nedostatku sulfitne celuloze dugog vlakna, poveava se procenat sulfatne celuloze.

HEMIKALIJE

Adhezivi

Fennocrepe A4

Sastav: Polyamide-amine (PAMAM) 20-25%

Polethylene-polyamine 5-10%

Poliamidoamin je polimer razgranate strukture, iznutra manje gustine, a velike periferne povrinske gustine. Osnovni monomeri PAMAM-a se dobijaju reakcijom etilen-diamina i metil-akrilata. Koristi se kao vezivno sredstvo, adheziv, i kao jedna komponenti viekomponentnih epoksidnih smola. Naziva se i "Dense star polymer", karakterie ga visok stepen molekularne uniformnosti, uska raspodela molarne mase, specifian, pravilni ragranati oblik, i visokoefikasna terminalna povrina, a sa svakom novom "granom" broj funkcionalnih grupa se duplira. Koristi se kao "curing agent"- sredstvo za aktivaciju i poboljavanje svojstava adheziva, ima primenu i kao reagens za poboljavanje adhezije mastila i tonera na papir, staklo, plastiku ili metal. Zbog svoje strukture poveava crosslinking (razrgranato, mreasto povezivanje lanaca makromolekula polimera).Molekuli ovog polimera mogu se koristiti za inkapsulaciju raznih materija, mogu biti nosioci manjih molekula ili funkcionalnih grupa u svojim upljinama unutranje strukture, ili u povrinskoj strukturi.Zbog velike mogunosti dobijanja strukturno perfektnih molekula, i dobrog kontrolisanja razvoja strukture,nalazi i primenu u specijalizovanim obastima polimerne hemije. Na ovaj molekul se moe nagraditi veliki broj razliitih funkcionalnih grupa, pri emu se utie na strukturu i fizikohemijske karakteristike polimera. PAMAM je rastvorljiv u vodi i etanolu. Dodavanjem hidrofilnih funkcionalnih grupa rastvorljivost u vodi mu se poveava.

Monomer PAMAM-a

Struktura "Dense star" PAMAM-a.

Polietilen-poliamin Strukturni analog polietilen-glikola, sa NH- grupom umesto O- atomsOligomerni polietilen-amini se koriste kao "curing agets" za epoksidne smole, kao aktivator i komponenta za poboljanje adhezije. "Curin agents" podstiu crosslinking odrdjenih polimera, i generalno, podstiu polimerizaciju. Primeri hemikalija ove vrste su, naprimer, trietilen-tetramin (TETA) ili dietilen-triamin (DETA). Amino grupe reaguju sa epoksidnom grupom smole prilikom polimerizacije. Polietilen poliamini su reaktivni, to je i generalno karakteristika amina. Mogu se koristiti i kao uvrivai (hardener) u smeama, jer poveavaju viskozitet smea, a mogu graditi i gelove (npr hloridna so). NH2 i NH grupa se lako protnoizuju, pa se u kiselim rastvorima ovi amini ponaaju kao polikatjoni. Koriste se i kao komponente jonoizmanjivakih smola, jer su selektivni proputaju CO2, a zadravaju O2.

Polietilen-poliamin

Fennocrepe A4 spada u grupu takozvanih "mekih coating adheziva", ili "kvauih" (rewettable) adheziva. Kod ovih adheziva je crosslinking reakcija uglavnom ve odigrana u proizvodnom procesu, pa se ne odigrava na Yankee cilindru. Manje su osetljivi na varijacije pH, ali su vrlo osetljivi na varijacije vlage.

Fennocrepe A2

Sastav: Polyethylene-polyamine 20-25%

Jo jedan adheziv, ovog puta isti polietilen poliamin, o kome je bilo rei u okviru analize sastava Fennocrepe A4.

Fennocrepe AM+

Sastav: Adipic acid-diethylentriamine-epichlorohydrin polymer 10-20%

2-metil-4-izotiazolin-3-1

Adipinska kiselina Dikarboksilna organska kiselina. Rastvorljiva je u vodi, pKa =4,43. U industriji se koristi kao prekursor za najlon, kao agens za formiranje gelova, kao matriks za kontrolisano otputanje aktivne supstance (u farmaceutskoj industriji). U naem sluaju ima ulogu prekursora oligomera za crosslinking adheziva na Yankee cilindru.

Adipinska kiselina

Dietilen-triamin (DETA) Poseduje reaktivnu NH2 -grupu. Higroskopna je supstanca (ima izraenu visoku upojnu mo vode), rastvorljiva je u vodi i organskim rastvaraima, a nerastvorna je u prostim ugljovodonicima. Predstavlja strukturni analog dietilenglikola. Ima slabo bazne osobine. Jo jedna hemikalija iz grupe oligoetilen-amina. Kao i srodne hemikalije (npr gorepomenuta TETA), koristi se kao "curring agent" za adhezive, ali i kao aktivator za nitroeksplozive. U naem sluaju predstavlja aktivator za polimerizaciju i crosslinking,i sredstvo za poboljanje adhezivnih svojstava rezultujueg polimera.

Dietilen-triamin (DETA)

Epihlorohidrin (hlormetiloksiran, 1-hloro-2,3-epoksipropan) Supstanca slabo rastvorna u vodi i polarnim rastvaraima.Koristi se kao prekursor u proizvodnji epoksidnih lepkova. U tom procsu kovertuje se u bisfeno a diglicidil-etar. Nalazi upotrebu i kao sredstvo za poveanje jaine papira (zato je i komponenta Wetress-a, sredstva za poveanje jaine tissue papira na mokro), i to ak i kada se zahtevaju vrlo velike jaine papira-npr kod papirnih vrea, papirnih filtera. Koristi se i kao crosslinking agens u proizvodnji Sephadex-a (vrsta hromatografske smole).

Epihlorohidrin

Dakle, u sastav adjeziva Fennocrepe AM+ ulazi polimer, iju strukturu ine prekursor za najlon (adipinska kiselina), prekursor za epoksidne smole (epihlorohidrin), i aktivator za polimerizaciju i crosslinking (dietilen-triamin, DETA).

2-metil-4-izotiazolin-3-1 - Koristi se u industriji kao biocid i prezervativ (ima zattno mikrobioloko dejstvo, formirajui zatitni film). Kao biocid, slui za kontrolu rasta mikroba u procesnoj vodi. esto je korien u te svrhe u papirnoj industriji ("Kathone), kao sredstvo za kontrolu organskih mikrobiolokih naslaga i sluzi (slime). Slui i kao antimikrobni agens u lateks-adhezivima, i u coatingu za papir (to je na sluaj). Ovo je vrlo tetna i kancerogena hemikalija, izaziva poremeaje u nervnom sistemu, i zato se sme koristiti samo u ogranienim, vrlo malim koliinama.

2-metil-4-izotiazolin-3-1

Fennocrepe AM+ zovemo "tvrdim adhezivom". U tu grupu spadaju crosslinking adhezivi kod kojih se crosslinking reakcija odigrava direktno na Yankee cilindru. Oni stvaraju vodonepropustljivi plastini coating film na povrini Yankee cilindra. Otporni su na vlagu i stvaraju tvrdji film, to znai da se manja koliina njihovog filma moe skinuti aberom u odnou na meke adhezive.

Fennocrepe RS2

Sastav: smea mineralnih ulja i nejonskih surfaktanata

Mineralna ulja - parafini - CnH2n+2 - imaju klasinu ulogu "release" hemikalije, omoguavaju preciznu kontrolu adhezije papira na Yankee cilindar.

Nejonski surfaktanti - nemaju jonski naboj; surfaktanti su povrinskiaktivne supstance-smanjuju povrinski napon na granici faza, i time omoguavaju stabilizaciju emulzifikacije kapljica ulja u vodenoj sredini, i obrnuto. U naem sluaju - stabilizuju kapljice ulja koje u filmu caotinga imaju dejstvo slabljenja adhezije i olakavanja odvajanja papirne trake, jer coating hemikalije su rastvorene u vodi, i papirna traka ja vlana, to moe smanjiti dejstvo ulja za "release", i zato ta ulja treba stabilizovati u to optimalnijoj meri surfaktantima.

Sredstvo za poveanje jaine na mokro Wetress PA 21

Sastav: Adipic acid-diethylentriamine-epichlorohydrin polymer 10-20%

Kao to se vidi, sredstvo za poveanje jaine papira na mokro (Wetress PA 21) ima identian hemijski sastav kao glavna komponenta adheziva Fennocrepe 681 AM+. Dakle, sutinski to je adheziv koji se dodaje u pripremljenu masu pre sjedinjenja mase sa sitovom vodom. Dakle, taka doziranja je pre fan-pumpe, da bi su fan pumpi, pri velikoj turbulencijim, dolo do intenzivnog meanja i pravilnog rasporedjivanja ove hemikalije u celuloznoj masi. Ova hemikalija ostvaruje svoje puno dejstvo pri suenju. Isparavanjem molekula vode iz strukture opapira dolazi do spajanja mpolimernih molekula sa celuloznim mikrofibrilima putem poztivnih jona (preko visoko reaktivne NH-grupe). Jaina papira na mokro se poveava "sazrevanjem", odnosno stajanjem due vreme, to ukazuje na injenicu da reakcija povezivanja polimernih jona Wetress-a ne prestaje formiranjem papirne trake, nego se nastavlja, i da, dok god postoji hemijski potencijal () kao pogonska sila za ovu reakciju, ugradjivanje polimernih jona i povezivanje sa mikrofibrilima (i time ojaavanje papira) e trajati. Osim jaine na mokro, dodatkom Wetrss-a se pojaava i jaina papira u suvom stanju.

Sredstvo za spreavanje stvaranja naslaga kamenca na vakuum pumpama

Fennoscale 43F

Sastav: Na-polyacrilate

U naem pogonu koristi se hemikalija Fennoscale 43 (Na-poliakrilat). Poliakrilna kiselina je u neutralnom vodenom rastvoru anjonski polimer. Zbog toga spada u grupu polielektrolita. Jedno od svojstava poliakrilata je i da moe da absorbuje i zadri veliku koliinu vode, mnogo puta vee zapremine od sopstvene, zbog ega se u industriji koristi i kao SAP (superabsorbent). Absorpcija se odigrava na takav nain da se voda u njemu, putem vodoninih veza ugradjuje u razgranatu strukturu polimera, vezujui se za aktivna mesta O - atome. U naem sluaju ovaj polimer nalazi upotrebu kao sekvestrant, koji vezuje Ca jone iz vode, i na taj nain spreava taloenje kamenca (CaCO) na procesnoj opremi. Takodje svrha mu je i da stvori mekani zatitni film koji se lako spira, za razliku od naslaga kamenca koje su dosta tvrdje.

Na-poliakrilat

Sredstvo za poboljanje flokulacije

Fennopol A 321

Sastav: kopolimer akrilamida i Na-akrilata.

Dejstvo sredstava za flokulaciju celuloznih vlakana zasniva se na vezivanju makromolekula polimera, koji maju pozitivno naelektrisanje, za vlakna, koja su nosioci negativnog naelektrisanja. Zatim se vei broj estica povezuje u krupnije aglomerate - flokule, koj se sjedinjuju sa mehuriima vazduha pod pritiskom, i tako isplivavaju na povrinu vode u flotatoru. Cilj flokulacije je efikasnije transportovanje estica celuloze kada su u krupnijoj formacjii

Flokulacija povezivanjem estica pomou polimera

Akrilamid (prop-2-enamid) je prekursor za poliakrilamid, koji se koristi u tretmanu otpadnih voda, i za kondicioniranje zemljita. Takodje, koristi se i kao superabsorbent.

Natrijum-akrilat - Forma kopolimera daje ovoj smei takozvani modifikovani jonski polimerni karakter. Protonizovani akrilamid moe da vee vlakna kao koagulant, a natrijum-akrilat moe da spoji ve nastale flokule u vee aglomerate.

Sredstvo protiv penjenja

U proizvodnji papira voda je stalno u pokretu, ime dolazi do razvoja mehurova. U istoj vodi mehuri su relativno veliki i nestabilni, jer imaju veliki povrinski napon. Medjutim, u primarnom i sekundarnom krugotoku vode postoji veliki broj kontaminanata - sitna vlakna, razne hemikalije (hemikalije za pranje sita i filca dosta pomau razvoju pene), estice prljavtine iz procesa, koloidne estice, mikrobioloke naslage. Sve one smanjuju povrinski napon mehuria i olakavaju stabilnost pene. Zbog toga se koriste hemikalije protiv penjenja.

ematski prikaz procesa razvoja pene u istoj

i kontaminiranoj vodi

Aerotech 5077

Sastav: Smea masnih alkohola

Alkoholi svojom strukturom deluju na mehurie poveavajui im povrinski napon, i na taj nain smanjuju njihovu stabilnost u vodi. Predstavljaju povrinskui aktivne supstance niskog hidrofilno-lipofilnog balansa (HLB), samoemulzirajueg tipa.

Protection - Fennocrepe 644 ME (MAP)

Sastav: Monoammoniumphosphate, NH4PO3, 20%

Klasian prtection za Yankee cilindar. Fosfati imaju mali proizvod rastvorljivosti, pa lako grade taloge. U ovom sluaju - tvrdi talog ("protection") - koji popunjava mikroprsline na gvozdenom omotau Yankee cilindra i stvara zatitni sloj, da se povrina cilindra ne bi oteivala pod konstantim vibrirajuim udarcima abera.

Biocidi

Biocidi su hemikalije koje se koriste radi kontrole i spreavanja razvoja mikroorganizama. U naem sluaju koristi se smea NaOCl i NaBr u razmeri 3:1. NaOCl je klasino sredstvo za hlorisanje vode, vri oksidaciju sredine i na taj nain ubija irok spektar bakterija. Slui i kao aktivator za NaBr (Fennosurf 400), jer tek u smei sa NaOCl dolazi do gradjenja reaktivnog NaOBr. Laboratorijskim merenjem koncentracije hlora u istoj vodi moe se pratiti i kontrolisati da li se NaOCl dozira u adekvatnim koliinama.

Sredstvo za pranje filca - Fennotrol 6000

Sastav: Alkyl alcohol (C12-C14)-etoxylated

Povrinski aktivna supstanca (surfaktant), nejonski, poseduje hidrofilni i lipofilni deo. Ima svojstva detergenta, to znai da omoguavaju rastvaranje sitnih naslaga prljavtine u vodi, i njihovo spiranje. Lipofilni deo molekula surfaktanta se povezuje sa neistoama, a hidrofilni gradi vodonine veze sa molekulima vode, i na taj nain se stvara struktura koja omoguava odnoenje neistoa zajedno sa molekulima surfaktanta.

Ista hemikalija, Alkyl alcohol (C12-C14)-etoxylated, je aktivna supstanca i sredstva za pranje i zatitu sita Fennocor K30, koji je sredstvo dispergujueg tipa.

Sredstvo za pasivizaciju sita Fennopas 8850

Sastav: Epicholorohydrin-dimethylamine copolymer

Jo jedna hemikalija iz serije kopolimera dimetilamina i epihlorohidrina. Jedinica linearne forme ovog kopolimera koja se ponavlja je -CH2-CHOH-CH2-N+(CH3)2-. Prisustvo kvaternarne amonijum-grupe je uzrok veoma jakog katjonskog naboja ovog kopolimera u opsegu pH vrednosti u kojima se veina operacija u proizvodnji papira odigrava.

Generalno, postoje dve vrste hemikalija za zatitu sita disperzanti i hemikalije koje prave film na situ. Disperzanti su hemikalije koje razaraju estice prljavtine, vlakanaca, mikrobioloke naslage, lepljive materije, koje svojim adhezivnim dejstvom mogu da se nalepe na sito, i time ugroze njegovu mo odvodnjavanja, i samu operaciju formiranja papirne trake. Hemikalije koje grade film na situ taloe se na situ i stvaraju zatitni sloj (u naem sluaju katjonski), koji onemoguava lepljenje estica neistoe na situ.

PUTANJE U RAD I UPRAVLJANJE RADOM MAINE ZA PROIZVODNJU PAPIRA PM1

Ovom procedurom propisani su radnje i postupci za upravljanje radom maine za proizvodnju papira, poev od unoenja celuloze sa skladita u pogon, pa do predaje ustreovane rolne magacinu gotovih proizvoda.

Mainu za proizvodnju papira-PM1- opsluuje 5 radnika u smeni (rukovalac maine za proizvodnju papira, pomonik rukovaoca maine za proizvodnju papira,pomonik rukovaoca maine za proizvodnju papira- radnik na palperu papira, viljukarista), pomonik rukovaoca maine za proizvodnju papira-radnik na premotau I kategorije (istovremenoi viljukarista).

Energetiari su pomonici rukovaocima na obe maine za proizvodnju papira.

PAPIRNA MAINA

Rukovalac maine za proizvodnju papira

Rukovalac maine za proizvodnju papira rukovodi smenom na maini, plus energetiar, u neposrednoj saradnji sa poslovoom, glavnim tehnologom, glavnim inenjerom za odravanje, inenjerom za elektroodravanje, tehnologom, efom Slube odravanja i magacionerom gotovih proizvoda.

Rukovalac maine za proizvodnju papira organizuje, prati i koordinie rad u svojoj smeni, poev od unoenja celuloze sa skladita pa do skladitenja premotanih i ustreovanih rolni u magacinu gotovih proizvoda.

Na osnovu ove procedure rukovalac maine za proizvodnju papira upravlja radom maine, obezbeujui da njegovi pomonici, svako na svom delu posla, izvravaju poslove i radne zadatke struno, odgovorno, uz primenu mera zatite na radu i koristei propisana zatitna sredstva i opremu, predviena za odreeno radno mesto.

Rukovalac maine za proizvodnju papira mora se detaljno upoznati sa poslovima i radnim zadacima koje on izvrava.

Rukovalac maine za proizvodnju papira mora se upoznati i sa poslovima i radnim zadacima svojih pomonika, ukljuujui i poslove energetiata i otraa abera, kako bi ih mogao kontrolisati.

Rukovalac maine za proizvodnju papira u toku rada proverava da li njegovi pomonici izvravaju svoje poslove i radne zadatke na nain propisan ovom procedurom.

Rad na maini za proizvodnju papira, poinje, odvija se i zavrava pod neposredniom kontrolom rukovaoca.

Rukovalac maine za proizvodnju papira neposredno sarauje sa poslovoom, slubom odravanja, tehnologom i magacinom gotovih proizvoda.

Rukovalac maine za proizvodnju papira izvrava naloge poslovoe i tehnologa.

Rukovalac maine za proizvodnju papira odgovoran je poslovoi.

Prijem smene i upravljanje radom maine za proizvodnju papira:

1.Pruzima pogon i mainu najkasnije do 06,00, 14.00 odnosno 22.00.

2.Upoznaje se sa radnim nalogom koji je u toku, stanjem proizvodnje i pogona-kroz pisani izvetaj rukovaoca iz prethodne smene.

3.Proverava da li je smena kompletna, stanje radne odee i zatitne opreme, kranova, i viljukara, a zatim vri proveru stanja u pogonu i o tome usmeno obavetava poslovou a u svesku za izvetaje konstatuje:

-stanje maine (priprema mase, papirna maina, premota, stre maina), pogona, kranova, viljukara, vaga, stanje i rad sistema za otpraivanje i sistema za odvlaivanje i kogeneraciju, stanje instrumenata i

alata, stanje abera, raspoloivi prostor za smetaj gotovih rolni, istou maine i pogona, stanje vrata i prozora, stanje pumpi visokog pritiska;

4.Kontaktira sa tehnologom i informie ga o stanju, uz obaveznu proveru ima li nekih promena u vaeem nalogu za proizvodnju.

5.U izvetaju prethodne smene proverava da li su se sa stanjem upoznali i izvetaj parafirali: poslovoa, tehnolog, mainsko odravanje i elektroodravanje i ukoliko nisu insistira da to uine.

6.Uporedo sa praenjem rada maine, rukovalac papirne maine kontrolie rad svojih pomonika, po

pisanoj proceduri za te poslove, koja je sastavni deo ove procedure.

7.Kontrolie namotavanje papirne trake i za svaku damno rolnu kondstatuje postojanje broja

prekida.

U sluaju veeg broja prekida, rupa i loeg kvaliteta papira informie poslovou, tehnologa i glavnog tehnologa i postupa po njihovoj odluci.

U sluaju neslaganja u stavovima oko mera koje treba preduzeti, odluka glav nog tehnologa je konana.

8.Obezbeuje uzimanje uzoraka papira sa dambo rolne i dostavu Laboratoriji, a po dobijanju rezultata preduzima mere koje mu naloi tehnolog.

9.Kontrolie premotavanje papira i u stalnom je kontaktu sa majstorom na ROL-u i tehnologom u cilju to kvalitetnijeg premotavanja papira.

Dozvoljeno je najvie dva prekida na jednoj rolni, uredno vidno obeleena. U sluaju pojave vie prekida, rupa zakida i dr. Obavetava tehnologa i postupa po njegovoj odluci.

10.Od majstora na ROL-u zahteva da podloga ispred vage bude uvek presvuena istom folijom, da se stre maina odrava u istom i ispravnom stanju kao i da se vri paljivo premetanje rolne sa vage na stre mainu i kvalitetno streovanje.

11.Od pomonika na pripremi mase zahteva da se koristi celuloza po recepture,da se bale celuloze paljivo stavljaju na trake i u palper ubacuju po propisanom postupku.

12.Od energetiara zahteva izvravanje zadataka u kotlarnici i na pripremi vode po pisanoj proceduri za ove poslove, kao i blagovremeno izvetavanje o problemima.

13.Odgovoran je da kranovima rukuju samo radnici koji su zavrili obuku,

14.Odgovoran je da se za rad na visini angauju samo radnici koji su zavrili obuku

15.Papirna maina se moe zaustaviti u sluaju vie sile (nestanak struje, kvar) i planski, po odluci glavnog inenjera i/ili glavnog tehnologa.

Bez obzira na razlog, o svakom zaustavljanju papirne maine, rukovalac izvetava direktora proizvodnje.

Isto ini i za nastavak rada.

U toku svakog prekida rada maine, dok se radi na otklanjanju uzroka zastoja, rukovalac papirne

maine organizuje da se maina oisti-opere.

16.POSTUPAK PUTANJA MAINE U RAD:

-ukljuivanje uljne centrale da zagreje ulje do odreene temperature,

-putanje u rad pumpe 19 i izdavanje naloga kotlovoi za pokretanje flotatora (vodenog filtera),

-podizanje pritiska ulja u sistemu i uspostavljanje protoka ulja,

-putanje u rad yankee cilindra,

-putanje u rad pumpe 23B (svea voda niskog pritiska) da kvasi filc, a zatim pokretanje filca i ostalih

pumpi u zavisnosti od brzine filca

-ukljuivanje procesnih ventilatora i gorionika,

-putanje hemije da tretira yankee cilindar (atheziv i reliz). Koliina hemije procentualno zavisi od brzine

maine.

-podizanje brzine maine na 200m/min.

-putanje u rad ostalih pumpi za vodu (22, 22B i 23-preiena i ista voda), a zatim pumpe 47,

Putanjem pumpi za vodu stvara se uslov za putanje velike i male vakuum pumpe P25 i P26.

Kada je maina ubrzana na 300m/min spustiti dva abera na yankee cilindar (uslov) i podii presu, a zatim ubrzati mainu do odreene brzine.

-putanje u rad fan pumpe i postepeno podizanje brzine,

-putanje u rad namotaa brzinom koja zavisi od naloga,

Nakon navedenog papirna maina je spremna za putanje papirne trake po sledeem postupku:

-pustiti mlin E21 i pumpu P6, nakon ega e se pojaviti papirna traka na yankee cilindru (rukovalac PM1),

-zatvoriti haube (pomonik na PM1),

-ukljuiti mealice u kadama (radnik na palperu PM1),

-pustiti u rad razvlaknjiva E5 (radnik na palperu PM1),

-pustiti u rad primarni vertikalni preista E3B

-pustiti preista E3

-pustiti pumpu P3B,pumpu P2B,

-pustiti mlin E6 (radnik na palperu PM1), pumpu P3, pumpu P2,

-mlinove E6 i E21 napanovati do zadate vrednosti (stepen mlevenja) radnik na palperu PM1,

Kada se papirna traka dovede u stanje za namotavanje (vlaga, jaina, istegljivost) moe se pristupiti sprovoenju trake na namota.

Kada su svi parametri papirne maine dovedeni manuelno priblinim vrednostima (pritisak pare u yankee cilindru, temperatura u haubi, otvorenost BTG ventila) pustiti mainu u automatski reim rada.

NASTAVAK RADA NAKON PREKIDA ZBOG NESTANKA STRUJE

Po dolasku struje, nakon prekida napajanja, postupak je sledei:

-u elektrosobi resetovati dovodni napon,

-ukljuiti raunare u kontrolnoj sobu,

-ponititit i resetovati sve alarme po sekcijama (sve elektromotore,elektroventile, pumpe),

ukljuiti uljnu centralu i pokrenuti yankee cilindar. Ukoliko temperatura ulja u uljnoj

centrali padne saekati dok dostigne zadati nivo (uslov za pokretanje yankee cilindra i filca).

17.Proizodni i kuni red u pogonu:

-na radno mesto se, po pravilu dolazi, 10 (deset minuta pre poetka smene);

-na radno mesto se dolazi u radnoj odei (prema godinjem dobu) i zatitnoj obui,sa zatitnom opremom

prema radnom mestu (maske,rukavice, epovi za ui)

-pogon se prima u urednom i istom stanju, ukljuujui i zatitna stakla na sistemu za otpraivanje i komandnu sobu, i u toku smene isti tri puta, drugi i peti sat

smene i sat pre predaje smene;

-za pranje i ienje se ne koristi voda iz hidrantske mree, osim-izuzetno, za hitno pranje filca pumpom visokog pritiska,

-ormarii sa protivpoarnim crevima su plombirani i mogu se koristiti samo u sluaju poara (nakon gaenja traiti od Slube za bezbednost i zdravlje na radu da se ponovo plombiraju),

-protivpoarni aparati uvek moraju biti umotani u PVC foliju;

-rolo vrata moraju biti ispravna, leti uvek, do kraja otvorena, zimi do kraja zatvorana

-istou prostora ispred ulaza na palpere PM1 i PM 2 odravaju radnici na palperu);

-istou prostora za smetaj gotovih rolni, ispred ulaza-izlaza na ROL-u PM2 do carinskog magacina odravaju radnici na ROL.u PM2,

-ica i trake, nakon raspakivanja bala celuloze, odlau se odmah na za to odreena mesta,

-vage na pripremi mase-palperu, moraju uvek biti ukljuene i iste,

-viljukari moraju biti ispravni, isti i napunjeni,

-svetla u pogonima se ukljuuju/gase prema stepenu vidljivosti za normalan rad,

-istou komandnih soba, toaleta, garderobe u prizemlju i prostora na PM1 od PM do izlaza, radnim danima, u prvoj smeni, odrava istaica, a u drugoj i treoj smeni, radnim i neradnim danima, zaposleni.

-otpadna celuloza iz prerade (rifuzna), po pravilu se ubacuje na papirnim mainama, pod neposrednom kontrolom rukovaoca papirne maine;

-otpadna celuloza, bale koje na tehnolog izdvoji u kart, kao i bale koje tehnolog Prerade izdvoji u kart, odlau se ispred ulaza na palper PM1, a seku u drugoj i treoj smeni, u zavisnosti od koliine,

-u komandnoj sobi PM uvek mora imati vode za pie, komplet prve pomoi, pojasevi za rad na visini i

kompleti alata za intervencije koje rade radnici na papirnoj maini,

-pauzu za obrok radnici koriste prema dinamici proizvodnje, radnici na palperu na radnom mestu, a ostali u komandnoj sobi ili u garderobi,

-za privremeno naputanje pogona, bez obzira na razlog, mora se traiti i dobiti saglasnost rukovaoca papirne maine

-pogon se naputa po predaju smene, po pravilu na kraju smene.

-iz fabrike se ne izlazi pre kraja smene 06.00, 14.00 odnosno 22.00,a kontroliu rukovaoci maine za proizvodnju papira i poslovoe,

Pomonik rukovaoca maine za proizvodnju papira

Pomonik rukovaoca maine za proizvodnju papira pomae i izvrava neposredne naloge rukovaoca na PM.

Redovni radni zadaci po prijemu smene:

-provera koliine naotrenih abera

-provera pumpe,dizni i filtera za hemiju

-kontrola protoka hemije (merenje)

-ienje motora (fan pumpa, vakuum pumpe,motori yenkija, motora former valjka, vertikalnog sita)

-ienje vinbracionog sita u kadi T16(pumpa P19)

-ienje tambura od ostatka papira (kada to ne stigne pomonik na Rol aparatu)

-upravljanje kranom

.odravanje istoe oko PM

-izvrava neposredne naloge rukovaoca PM

Radni zadaci na PM nakon prekida rada:

-pranje maine:mase koja se skuplja na etajuem pricu,sauher, ispod plastinih abera na valjcima, igle, lepeze)

-zamena istaa i krep abera

-ienje lira i izduvavanje namotaa

Radni zadaci na PM u toku zastoja:

-ispustiti vodu na eger ventilu

-izduvavanje maine komplet, od haube do namotaa

-pranje maine i pogona oko maine

-ienje dizni za hemiju i pranje filtera za hemiju

Radni zadaci na PM u toku zamene filca:

-zamena dizni i/ili igala koje loe bacaju vodu

Rukovalac PM je duan da obui pomonika za putanje maine u rad.

PRIPREMA MASE-PALPER

Pomonik rukovaoca maine za proizvodnju papira- radnik na palperu

Radnik na palperu PM1 je istovremeno i viljukarista.

BEZ ODOBRENJA POSLOVOE VILJUKAR NE MOE DAVATI DRUGIM RADNICIMA U

FABRICI NITI PRERADI.

U sluaju rada preko jedne linije celulozu u magacin unosi viljukarista sa palpera PM2, po nalogu poslovoe-

Radnik na palperu je duan da na posao doe najmanje 10 minuta pre poetka smene, da se presvue u radno odelo i obuu i javi rukovaocu PM od koga dobija izvod iz radno naloga, odnosno usmenu informaciju da se nastavlja rad po ve izdatom nalogu.

Sa recepturom upoznaje i viljukaristu na pripremi mase da bi on potrebnu celulozu uneo u magacin.

Postupak po dolasku na radno mesto:

1.Upoznaje se sa radnim nalogom i napomenama prethodne smene u knjizi zapaanja, prima radno mesto i

konstatuje:

-stanje linija palpera i koliinu celuloze na trakama;

-koliinu mase u kadama;

-stanje lanaca;

-koliinu celuloze, po vrstama iz radnog naloga, u magacinu;

-stanje viljukara (ispravnost, napunjenost baterija, stanje vode u elijama akumulatora,istou,eventualna oteenja);

-stanje vage;

-ispravnost rolo vrata, svetla u pogonu i svetla ispred rolo-vrata;

-istou pogona i ispred pogona;

-stanje creva za pranje;

-stanje cerada-pokrivki na kadama;

-koliinu otpadnog papira u rolnama za seenje,

i o svemu izvetava rukovaoca PM

2.Pristupa redovnim obavezama:

-daje nalog viljukaristi da u magacin unese celulozu po vrstama i koliinama navedenim u radnom nalogu

KADA NA PM1 radi preko jedne linije, viljukarista unosi celulozu i u magacin PM1.

-Vizuelno kontrolie rad svih motora,pumpi,mlinova,ventila. Obraa panju da li je neki motor promenio zvuk,tj da se po njegovom zvuku primeti nepravilnost u radu istog (ovo se, osim na poetku smene, povremeno radi u toku cele smene).

-Proverava vertikalne preistae tekih neistoa i oistiti ih po sledeem postupku (PRVA SMENA

svakog dana):zatvoriti gornji ventil na preistau da ne bi opao pritisak u mlinu, a zatim otvoriti donji ventil. Kada prljava masa izae zatvoriti donji ventil, napuniti kadu vodom a zatim otvoriti gornji.Postupak ponoviti koliko je puta potrebno dok se preista ne oisti.

-proverava ventile za razreenje mase.

-prilikom dueg zastoja maine ove ventile treba zatvoriti.

-proverava kaieve u podrumu palpera

3.PUNJENJE PALPERA

Postoje dva palpera: PRVI- za celulozu kratkih vlakana i DRUGI-za celulozu dugih vlakana.

Postupak punjenja i pranjenja je isti za oba palpera:

-raspakuje bale celuloze na manje pakete rasecanjem ice, koju odlae na odreeno mesto pored bunara;

-viljukarista stavlja pakete celuloze na pokretnu traku,

-u radni nalog upisuje vreme ubacivanja, broj kocki,po palperima, vrsti i vremenu ubacivanja i ubacuje ih u palper.

-pre ubacivanja kocki u palper treba pustiti vodu do odreenog nivoa da bi ublaila pad kocke celuloze,da ista pri padu ne bi otetila ZVEZDU koja melje celulozu.

-prema dobijenoj recepturi ubaciti kocke u palper u cilju dobijanja propisane koncentracije.

Kadu kratkih vlakana puniti maksimalno do 75% nivoa.

-razvlaknuti masu u palperu a zatim isprazniti palper do kraja a napuniti kade. Pranjenje palpera se obavlja preko kontrolne table koja se nalazi pored palpera.

Pokretanje i zaustavljanje palpera kao i putanje i zaustavljanje vode i upravljanje

pokretnom trakom se vri preko kontrolne table koja se nalazi pored samog palpera

OTPADNI PAPIR vraen iz prerade, nakon seenja, ubacuje se u palper najvie 300 kg po jednom

palperu. Pre svakog ubacivanja obavestiti rukovaoca PM.

KONTROLA KADA:

Mix mainska kada se kontroliu se sa pulta za pripremu mase koji se nalazi pored kade.Kao kontrola da li je radnik na pripremi sipao dovoljnu vode u palper za zadatu recepturu,na samoj kadi postoji displej na kome pie koncentracija mase u kadi.

Radnik na pripremi treba povremeno da pogleda u displej radi samokontrole.

Kade imaju i senzore koji ne dozvoljavaju punjenje kade preko odreenog nivoa zbog spreavanja prelivanja istih.

Radnik na pripremi preko displeja meraa u svakom trenutku moe videti koliki je nivo mase u kadi.

VANO:

Dva puta meseno, u prvoj i treoj nedelji, petkom, u prvoj smeni, isprazniti palpere i obavestiti i poslovou i slubu odravanja da izvre pregled.

KUNI RED NA RADNOM MESTU

-na radno mesto se dolazi najkasnije 10 minuta pre poetka smene;

-radno mesto se naputa nakon predaje sledeoj smeni;

-na radnom mestu se koristi propisana odea i obua i zatitna sredstva;

-u toku smene se odrava istoa radnog mesta koje se isti po potrebi, ukljuujui i prostor ispred ulaznih

rolo vrata:

-svetla u pogonu i ispred ulaznih vrata ugasiti nakon svitanja, ukoliko je vidljivost dobra;

-rolo vrata su otvorena dok je spoljna temperatura iznad 10 stepeni. Pri niim temperaturama rolo vrata su

otvorena dok se unosi celuloza.

-nepoznatim licima ne dozvoljava ulazak u pogon ve ih upuuje na ulaz u fabriku.

UPRAVLJANJE VILJUKAROM

Radnik na palperu PM1 moe upravljati viljukarom ako je za to osposobljen i izvrio je lekarski pregled.

Dunosti :

-da prilikom preuzimanja smene proveri stanje viljukara (ispravnost, da nema vidnih oteenja,stanje baterija

i nivo destilovane vode, da li je i koliko napunjen),

-da proveri koja celuloza se koristi po radnom nalogu a zatim koliko te celuloze ima na linijama dugih i

kratkih vlakana i u pogonu, i o tome obavesti radnika na palperu,

-da u pogon unese celulozu po vrstama i koliini koje mu odredi radnik na palperu,

-da prilokom uzimanja celuloze sa skladita viljukarom rukuje paljivo, bez naglih pokreta,

-da se u toku vonje viljukara, sa ili bez tereta, redovno oglaava zvunim signalom,

-da po nalogu radnika na palperu podie celulozu na linije kratkih i dugih vlakana,

ukoliko oseti da viljukar ne radi dobro, odmah obavetava rukovaoca na papirnoj maini,

-da icu i trake od raspakovanih bala odlae van pogona na za to odreeno mesto,

-da zajedno sa radnikom na palperu, odrava higijenu radnog prostora,

BEZ ODOBRENJA POSLOVOE VILJUKAR NE MOE DAVATI DRUGIM RADNICIMA U FABRICI NITI PRERADI.

PREMOTA-ROL

Pomonik rukovaoca maine za proizvodnju papira-radnik na premotau I kategorije

NAMENA I OSNOVNI DELOVI PREMOTAA

Premota se koristi se za premotavanje i formatiranje papira, a sastoji se iz tri rampe koje su meusobno povezane kardanima i namotaa na kome se papir namotava i formatira.

Sve rampe imaju pogonske kaieve uz pomo kojih se premotava papir.

Svaka rampa se moe zasebno pokretati u zavisnosti od toga u kom je poloaju upravljaka ruica na reduktoru.

Na premotau postoje tri poloaja ruice-da se kree unapred,unazad i neutralan poloaj-ler.

POSTUPAK PREMOTAVANJA

Papir koji je na maini namotan na tambure kranom se dovozi sputa na odreenu poziciju koja je u tom trenutku slobodna na rol aparatu.

Papir se provlai ispod i iznad ipki koje su zakrivljene na sredini(lire) i valjaka,zakrivljenih na sredini(banana valjci) i na namotau se povezuje sa hilznom kroz koju je provuena ipka.

Zatim se sputaju rampe(u zavisnosti od potrebe moe se vriti izrada ednoslojnog,dvoslojnog ili troslojnog papira).

Svaka rampa moe raditi nezavisno od druge.

Papir se pre namotavanja prevlai preko noeva.

Postoje donji i gornji noevi. Donji noevi su fiksni,i oni su vidu valjka u koji su urezani kanali.

Gornji noevi se teluju(mogu se pomerati levo i desno,u zavisnosti od formata koji se see) i oni ulaze u kanale na donjem nou. Gornji noevi stoje pod odreenim uglom i po principu makaza seku papir u zadati format.

Na krajevima donjeg noa nalaze se usisnici koji viak papira (afal)koji je odseen odvode putem cevi nazad u brouk palper papir maine.

Namota se sastoji iz mandrela-koji slui da se fiksira ipka koja je provuena kroz hilznu,rajder valjka ili jahaa koji sa gornje strane pritiska balu,i pokretne rampe koja slui za izbacivanje (sputanje gotove bale na vagu).

Bala koja je premotana sa premotaa se sputa na vagu gde se meri i gde se na nju lepi zatitna folija sa bonih strana.

Bala se zatim die viljukarom i prenosi na stre mainu gde se cela obavija zatitnom stre folijom.

Svaka bala se posebno meri i ima svoju deklaraciju sa bar-kod nalepnicom na kojoj se nalaze svi podaci o vrsti,garmaturi,preniku i duini premotanog papira.

Premotaem se upravlja putem kontrolnog panela,a i svaka rampa poseduje posebne komande pomou kojih se teluje zatezanje i poloaj tambura na rampama.

POKRETANJE PREMOTAA

-Kranom doneti i postaviti tambure na koje je namotan papir (u zavisnosti od toga koji se papir radi

postavljaju se jedna, dve ili tri tambure za jednoslojni,dvoslojni ili troslojni papir).

-Zatim se isti povezuje sa hilznom na namotau.

-Sputaju se rampe da bi pogonski kaievi nalegli na koturove.

-Ukljuuje se hidraulina stanica.

-Proverava se da li je hilzna dobro fiksirana na namotau (da li je mandrel u dobrom poloaju i da li je

sputen rajder valjak)

-Proverava se da li su noevi natelovani i postavljeni za seenje odreenog formata.

-Ukljuuju se usisnici za odvoenje afala,zatim se namota uta u rad na manjoj brzini i pristupa se

telovanju,zatezanju papira i podeavanju lira i banana valjaka da bi se otklonile neravnine na papiru(falte).

-U zavisnosti od situacije i stanja papira brzina se dalje podie.

-Maksimalna brzina kojom bi premota smeo da radi je 1400m-min.

SISTEM RADA NA PREMOTAU

Premota opsluuju dva radnika(majstor i pomonik, koji je, istovremeno, i viljukarista).

Dunosti pomonika rukovaoca maine za proizvodnju papira-radnika na premotau I kategorije:

-da vodi rauna o kvalitetu premotanog papira, pravilnosti obeleavanja rolni i voenja podataka o

premotanim rolnama,

-da prati rad maine, procenjuje mogue nedostatke i kvarove i o tome obavetava rukovaoca papirne

maine,

-da pravilno popunjava deklaracije

-da unosi ispravne podatke u raunar(bar kodovi za bale)

-da kontrolie stanje noeva i koliinu istih

-da kontrolie nivo ulja u reduktorima u hidraulinoj stanici

-da ne naputa radno mesto dok mu ne doe smena

-da kolegi iz naredne smene predoi trenutno stanje na premotau

-da uredno u svesku primopredaje unosi podatke o vrsti, kvalitetu i koliini premotanog papira.

-da odmah po prijemu smene pristupi otklanjanju moguih zastoja i problema na premotau.

Pomonik rukovaoca maine za proizvodnju papira-radnik na premotau II kategorije

-da bale preuzima sa vage viljukarom i odnosi ih na streovanje,

-da odlae streovane bale u magacin na odreeno mesto u dogovoru sa odgovornim licem i upisuje zbir

teina na balama u magacinu.

-da kontrolie rad stre maine i koliinu stre folije

-da po potrebi u prvoj smeni istu donosi iz magacina

-da kontrolie rad viljukara i o eventualnim kvarovima obavetava smenovou

-da vodi uredno knjigu primopredaje viljukara i u njoj navodi sve nedostatke ukoliko ih ima

-da prilikom preuzimanja smene proveri stanje viljukara (ispravnost, da nema vidnih oteenja, da li je i koliko napunjen),

-da proveri stanje maine za streovanje, koliinu folija i hilzni,

-da nakon sputanja premotane rolne na vagu, zajedno sa pomonikom majstora na ROL-u, postavi i nalepi kape od folije na krajevima rolne,

-da premotanu rolnu, nakon stavljanja kapa od folije,sa vage prenese na stre mainu, Izvri streovanje a zatim rolnu odnese na mesto koje mu odredi majstor na ROL-u,

-da proveri ispravnost palete pre nego na nju postavi rolnu,

-kada koristi metalne palete, pre postavljanja rolne na paletu, proveri da li je paleta postavljena na obeleeno mesto,

-ukoliko rolne stavlja na dva nivoa, da pre postavljanja gornje proveri stabilnost donje rolne,

-da viljukarom upravlja paljivo, bez naglih pokreta, da se redovno oglaava sirenom,

-ukoliko oseti da viljukar ne radi dobro, odmah obavetava rukovaoca na papirnoj maini,

-odravanje higijene na premotau

-da pomae operateru u svim aspektima njegovih dunosti da bi rad na premotau proticao u to boljem redu i

sa to manje zastoja i kart papira.

NAPOMENA:

Pored obaveza propisanih ovom Procedurom zaposleni na PM1 izvravaju i zadatke koji se podrazumevaju na svakom radnom mestu, kao i usmene naloge rukovaoca PM1,tehnologa i poslovoe.

PUTANJE U RAD I UPRAVLJANJE RADOM MAINE ZA PROIZVODNJU PAPIRA PM2

Ovom procedurom propisani su radnje i postupci za upravljanje radom maine za proizvodnju papira, poev od unoenja celuloze sa skladita u pogon, pa do predaje ustreovane rolne magacinu gotovih proizvoda.

Mainu za proizvodnju papira-PM2- opsluuje 8 radnika u smeni (rukovalac maine za proizvodnju papira, pomonik rukovaoca maine za proizvodnju papira (2),pomonik rukovaoca maine za proizvodnju papira- radnik na palperu papira, viljukarista), pomonik rukovaoca maine za proizvodnju papira-radnik na premotau I kategorije, pomonik rukovaoca maine za proizvodnju papira-radnik na premotau II kategorije i viljukarista).

Energetiari su pomonici rukovaocima na obe maine za proizvodnju papira.

PAPIRNA MAINA

Rukovalac maine za proizvodnju papira

Rukovalac maine za proizvodnju papira rukovodi smenom na maini, plus energetiar, u neposrednoj saradnji sa poslovoom, glavnim tehnologom, glavnim inenjerom za odravanje, inenjerom za elektroodravanje, tehnologom, efom Slube odravanja i magacionerom gotovih proizvoda.

Rukovalac maine za proizvodnju papira organizuje, prati i koordinie rad u svojoj smeni, poev od unoenja celuloze sa skladita pa do skladitenja premotanih i ustreovanih rolni u magacinu gotovih proizvoda.

Na osnovu ove procedure rukovalac maine za proizvodnju papira upravlja radom maine, obezbeujui da njegovi pomonici, svako na svom delu posla, izvravaju poslove i radne zadatke struno, odgovorno, uz primenu mera zatite na radu i koristei propisana zatitna sredstva i opremu, predviena za odreeno radno mesto.

Rukovalac maine za proizvodnju papira mora se detaljno upoznati sa poslovima i radnim zadacima koje on izvrava.

Rukovalac maine za proizvodnju papira mora se upoznati i sa poslovima i radnim zadacima svojih pomonika, ukljuujui i poslove energetiata i otraa abera, kako bi ih mogao kontrolisati.

Rukovalac maine za proizvodnju papira u toku rada proverava da li njegovi pomonici izvravaju svoje poslove i radne zadatke na nain propisan ovom procedurom.

Rad na maini za proizvodnju papira, poinje, odvija se i zavrava pod neposredniom kontrolom rukovaoca.

Rukovalac maine za proizvodnju papira neposredno sarauje sa poslovoom, slubom odravanja, tehnologom i magacinom gotovih proizvoda.

Rukovalac maine za proizvodnju papira izvrava naloge poslovoe i tehnologa.

Rukovalac maine za proizvodnju papira odgovoran je poslovoi i duan je da izvrava njegove naloge.

Prijem smene i upravljanje radom maine za proizvodnju papira:

1.Pruzima pogon i m