1

ZDRAVSTVENA NEGA U ZDRAVSTVENA NEGA U KLINIKLINIČČKOKO--BOLNIBOLNIČČKOJ PRAKSIKOJ PRAKSI

MIRJANA MARINKOVIMIRJANA MARINKOVIĆĆ,,Mr menadMr menadžžmenta u zdravstvumenta u zdravstvu Prijem u bolnicu je Prijem u bolnicu je

slosložžena i delikatna ena i delikatna intervencija kroz intervencija kroz koju medicinska koju medicinska sestra posestra poččinje da inje da stvara i razvija stvara i razvija odnos između odnos između osoblja za negu i osoblja za negu i bolesnika, koji bolesnika, koji ćće se e se nastaviti u bolninastaviti u bolniččkoj koj jedinicijedinici

Jedan od znaJedan od značčajnijih ajnijih elemenata tokom elemenata tokom svakog prijema jeste svakog prijema jeste nanaččin na koji se in na koji se medicinska sestra medicinska sestra obraobraćća bolesniku i a bolesniku i pratiocu. Njen odpratiocu. Njen odnos nos treba da bude treba da bude prilagođen stanju i prilagođen stanju i uzrastu bolesnika.uzrastu bolesnika.

Medicinska sestra, da bi uspeMedicinska sestra, da bi uspeššno no obavljala svoje zadatke u prijemnom obavljala svoje zadatke u prijemnom bloku, treba da poseduje solidno bloku, treba da poseduje solidno strustruččno i opno i opššte obrazovanje a pri tom te obrazovanje a pri tom i spremnost da svoju profesionalnu i spremnost da svoju profesionalnu liliččnost stalno razvija.nost stalno razvija.

POSTUPAK PRIJEMA BOLESNIKAPOSTUPAK PRIJEMA BOLESNIKA

VeVeććina bolesnika dolazi u bolnicu sa ina bolesnika dolazi u bolnicu sa uputom od lekara na kojem su upisani uputom od lekara na kojem su upisani osnovni podaci o bolesniku i uputna osnovni podaci o bolesniku i uputna dijagnoza.dijagnoza.

Sestra Sestra ćće se prilikom prijema predstaviti e se prilikom prijema predstaviti bolesniku i pratiocu, dati im potrebna bolesniku i pratiocu, dati im potrebna obaveobavešštenja o proceduri prijema i retenja o proceduri prijema i rećći da i da ćće se brinuti o njima sve do smee se brinuti o njima sve do smešštaja taja bolesnika u bolnibolesnika u bolniččku jedinicu.ku jedinicu.

NaNaččin prijema u bolnicu zavisi od mnogih in prijema u bolnicu zavisi od mnogih ččinilaca a pre svega od inilaca a pre svega od tetežžine stanjaine stanja i i uzrasta bolesnikauzrasta bolesnika..

Bolesnik, zavisno od zdravstvenog stanja i Bolesnik, zavisno od zdravstvenog stanja i stepena ugrostepena ugrožženosti enosti žživota, moivota, možže da bude e da bude primljen u bolnicu:primljen u bolnicu:kao hitan slukao hitan sluččajajNa osnovu prethodnog dogovora sa Na osnovu prethodnog dogovora sa lekarom ilekarom iNeposredno posle specijalistiNeposredno posle specijalističčkog pregleda kog pregleda u prijemnoj ambulanti.u prijemnoj ambulanti.

2

Hitan sluHitan sluččajaj

Bolesnika u teBolesnika u tešškom stanju, ili vitalno ugrokom stanju, ili vitalno ugrožženog, enog, u bolnicu dovodi ekipa hitne medicinske pomou bolnicu dovodi ekipa hitne medicinske pomoćći, i, ponekad ponekad ččlan porodice ili osoba koja ga je zatekla lan porodice ili osoba koja ga je zatekla u teu tešškom stanju.Prvi i osnovni zadatak kom stanju.Prvi i osnovni zadatak medicinske sestre je da bolesnika na kolicima medicinske sestre je da bolesnika na kolicima otprati do odgovarajuotprati do odgovarajućće ambulante, da odmah e ambulante, da odmah pozove lekara, koji pozove lekara, koji ćće posle ukazane pomoe posle ukazane pomoćći i odluodluččiti da li iti da li ćće bolesnika zadre bolesnika zadržžati u bolniciili ga ati u bolniciili ga treba uputiti u neku drugu specijalizovanu treba uputiti u neku drugu specijalizovanu ustanovu.ustanovu.U savremenim uslovima, svaka klinika i veU savremenim uslovima, svaka klinika i većća a bolnica imaju prostorije i ekipe za prijem hitnih bolnica imaju prostorije i ekipe za prijem hitnih slusluččajeva.ajeva.

Po prethodnom dogovoru sa lekarom Po prethodnom dogovoru sa lekarom bolesnikbolesnik

dolazi u bolnicu radi operacije, slodolazi u bolnicu radi operacije, složženih enih ispitivanja ili primanja određene terapijeispitivanja ili primanja određene terapije. . Ovi bolesnici su, po pravilu,psiholoOvi bolesnici su, po pravilu,psihološški ki pripremljeni za prijem. Mpripremljeni za prijem. Međutimeđutim, ne sme , ne sme se zanemariti da su ovi bolesnici u svakom se zanemariti da su ovi bolesnici u svakom slusluččaju zabrinuti i uplaaju zabrinuti i uplaššeni od tretmana eni od tretmana koji ih okoji ih oččekuje.ekuje.

PrijemPrijem neposrednoneposredno posleposle specijalistispecijalističčkogkogpregledapregleda

obavlja se kada lekar utvrdi da bolesnik obavlja se kada lekar utvrdi da bolesnik ima zdravstvene probleme zbog kojih je ima zdravstvene probleme zbog kojih je neophodna hospitalizacija. Ovi bolesnici neophodna hospitalizacija. Ovi bolesnici su, kao i hitni slusu, kao i hitni sluččajevi, nepripremljeni za ajevi, nepripremljeni za smesmešštaj, zbunjeni i tetaj, zbunjeni i tešško prihvataju ko prihvataju novonastalu situaciju. novonastalu situaciju.

Postupak u prijemnom odeljenjuPostupak u prijemnom odeljenju

UU prijemnom odeljenju otvara se prijemnom odeljenju otvara se dokumentacija bolesnika. Medicinska dokumentacija bolesnika. Medicinska sestra prati bolesnika, orgasestra prati bolesnika, organizuje da nizuje da se obave predviđene laboratorijske i se obave predviđene laboratorijske i druge pretrage.Priprema postelju, a druge pretrage.Priprema postelju, a bolesnika prati u prostorije za bolesnika prati u prostorije za sanitarnu obradu (kupa, predaje sanitarnu obradu (kupa, predaje odelo i prima bolniodelo i prima bolniččko rublje), posle ko rublje), posle koje se smekoje se smeššta u bolesnita u bolesniččku postelju.ku postelju.

ČČlan porodice, u svakoj vrsti prijema, lan porodice, u svakoj vrsti prijema, treba da otprati bolesnika do bolesnitreba da otprati bolesnika do bolesniččke ke sobe i da bude pored njega dok se smesti, sobe i da bude pored njega dok se smesti, zato zato ššto je i porodici i bolesniku mnogo to je i porodici i bolesniku mnogo laklakšše i prijatnije kada znaju sprat, sobu i e i prijatnije kada znaju sprat, sobu i kravet gde bolesnik lekravet gde bolesnik ležži i ako se upoznaju i i ako se upoznaju sa osobljem koje sa osobljem koje ćće brinuti o njemu.e brinuti o njemu. To To im daje određenu dozu sigurnosti i im daje određenu dozu sigurnosti i poverenja.poverenja.

SMESMEŠŠTAJ BOLESNIKA U BOLESNITAJ BOLESNIKA U BOLESNIČČKOJ KOJ JEDINICIJEDINICI

Dolaskom u bolesniDolaskom u bolesniččku sobu bolesnik se ku sobu bolesnik se sresrećće s pravim bolnie s pravim bolniččkim kim ambijentom.Tada se istovremeno suoambijentom.Tada se istovremeno suoččava ava sa dva problema: poremesa dva problema: poremeććajem zdravlja i ajem zdravlja i nunužžnonoššćću da boravi u nepoznatom u da boravi u nepoznatom okruokružženju.enju.Medicinska sestra moMedicinska sestra možže svojim ljubaznim e svojim ljubaznim stavom, toplim i prijateljskim razgovorom stavom, toplim i prijateljskim razgovorom sa bolesnikom da ublasa bolesnikom da ublažži njegove strepnje.i njegove strepnje.

3

Pored opPored opšštih podataka o bolesniku med. tih podataka o bolesniku med. sestra treba da utvrdi i zapisestra treba da utvrdi i zapišše:e:nanaččin na koji je bolesnik doin na koji je bolesnik doššaoao u u bolesnibolesniččku jedinicu, koliko je pokretan i ku jedinicu, koliko je pokretan i koji polokoji položžaj zauzimaaj zauzimamogumoguććnost komunikacijenost komunikacijetelesnu masu i visinu bolesnikatelesnu masu i visinu bolesnikavitalne znakevitalne znakeeventualnu preosetljivost na neki lek eventualnu preosetljivost na neki lek da li prima lekove, koje i da li ih je poneo da li prima lekove, koje i da li ih je poneo sa sobomsa sobomda li uzima dijetu i kojuda li uzima dijetu i kojudruge podatke koji mogu da utidruge podatke koji mogu da utičču na u na boravak u bolnici.boravak u bolnici.

ZDRAVSTVENOVASPITNI RAD SA ZDRAVSTVENOVASPITNI RAD SA PACIJENTIMAPACIJENTIMA

Obezbeđivanje edukacije Obezbeđivanje edukacije pacijenata je glavna uloga svake pacijenata je glavna uloga svake sestresestre koja prukoja pružža negu, bez a negu, bez obzira na posao koji obavlja, obzira na posao koji obavlja, zvanje ili klinizvanje ili kliniččke uslove u ke uslove u kojima radi.kojima radi.

Edukacija je priznata kao funkcija Edukacija je priznata kao funkcija sestrinstva kada je Florens Najtingel sestrinstva kada je Florens Najtingel napisala svoju napisala svoju ččuvenu raspravuuvenu raspravu--Monografiju o sestrinstvu.Monografiju o sestrinstvu.

ZnaZnaččajna je za obezbeđenje ajna je za obezbeđenje individualizovane nege.individualizovane nege.

Edukacija pacijenata u razvijenoj Edukacija pacijenata u razvijenoj sestrinskoj praksi, postala je obaveza sestrinskoj praksi, postala je obaveza setara na profesionalnoj osnovi kao i setara na profesionalnoj osnovi kao i njihova zakonska dunjihova zakonska dužžnost.Sprovodi se nost.Sprovodi se po po određenim standardima sa ciljem da određenim standardima sa ciljem da edukacija pacijenata treba da:edukacija pacijenata treba da:

olakolakšša pacijentu i porodici da sagledaju i a pacijentu i porodici da sagledaju i shvate zdravstveno stanje obolelog;shvate zdravstveno stanje obolelog;bodre pacijenta i porodicu da ubodre pacijenta i porodicu da uččestvuju u estvuju u procesu donoprocesu donoššenja odluka o opcijama enja odluka o opcijama zdravstvene nege;zdravstvene nege;

pojapojačča potencijal pacijenta i porodice da a potencijal pacijenta i porodice da prate i uprate i uččestvuju u donoestvuju u donoššenju plana enju plana zdravstvene nege;zdravstvene nege;povepovećća sposobnost pacijenata i porodice a sposobnost pacijenata i porodice da se bore sa teda se bore sa tešškokoććama koje bolest ama koje bolest donosi, sa lodonosi, sa loššom prognozom i nusefektima om prognozom i nusefektima tretmana;tretmana;povepoveććaju ulogu pacijenta i porodice u aju ulogu pacijenta i porodice u kontinuiranoj nezi; kao i dakontinuiranoj nezi; kao i daprihvate i promoviprihvate i promoviššu zdrav stil u zdrav stil žživota ivota pacijenata.pacijenata.

POSETE BOLESNICIMA U BOLNICIPOSETE BOLESNICIMA U BOLNICI

Hospitalizacijom bolesnik se odvaja Hospitalizacijom bolesnik se odvaja od svog socijalnog miljeaod svog socijalnog miljea--od od ččlanova lanova porodice, rporodice, rođaka i prijateljaođaka i prijatelja. Bolesnik . Bolesnik tada, veoma tada, veoma ččesto, doesto, dožživljava ivljava ,,deobu samog sebe,,.,,deobu samog sebe,,.

TeTešškokoćća u adaptaciji bolesnika na a u adaptaciji bolesnika na novu sredinu doprinosi da se bolest novu sredinu doprinosi da se bolest tetežže podnosi.e podnosi.

4

NajNajččeeššćći kontakt bolesnika sa i kontakt bolesnika sa porodicom su posete.Medicinska porodicom su posete.Medicinska sestra treba da ima u vidu da neki sestra treba da ima u vidu da neki bolesnici bolesnici žžele svakodnevno posete, ele svakodnevno posete, neki povremeno (u okviru kuneki povremeno (u okviru kuććnog nog reda), a manji broj bolesnika uopreda), a manji broj bolesnika uopššte te ne ne žželi posete.eli posete.Njihove Njihove žželje za posetama zavise od elje za posetama zavise od mnogih faktoramnogih faktora--zdravstvenog stanja, zdravstvenog stanja, odnosa u porodici, potrebe za odnosa u porodici, potrebe za popošštedom tedom ččlanova porodice i dr.lanova porodice i dr.

KlasiKlasiččne posete bolesnicima prema ne posete bolesnicima prema kukuććnom redu bolnice se obinom redu bolnice se običčno obavljaju no obavljaju popodne, posle rupopodne, posle ruččka, u vreme odmora ka, u vreme odmora bolesnika. Iskustvo pokazuje da u vebolesnika. Iskustvo pokazuje da u veććini ini hospitalnih ustanova te posete nisu dobro hospitalnih ustanova te posete nisu dobro organizovane i da ne odgovaraju :organizovane i da ne odgovaraju :bolesnicima (jer se zamore),bolesnicima (jer se zamore),posetiocima, posetiocima, ččesto ne znaju esto ne znaju ššta da ta da razgovaraju sa bolesnikom, ali iz razgovaraju sa bolesnikom, ali iz pristojnosti ostaju do kraja posete,pristojnosti ostaju do kraja posete,medicinskim sestramamedicinskim sestrama--koje se nađu u koje se nađu u situaciji da ne mogu da smeste obilje situaciji da ne mogu da smeste obilje hrane, koja se hrane, koja se ččesto kvari.esto kvari.

Savremeni naSavremeni naččin organizacije poseta in organizacije poseta treba da obezbedi:treba da obezbedi:

da posetioci doprinesu poboljda posetioci doprinesu poboljššanju anju stanja bolesnikastanja bolesnikada medicinska sestra za vreme da medicinska sestra za vreme posete uspostavi kontakt sa posete uspostavi kontakt sa ččlanovima porodice (prikupi lanovima porodice (prikupi eventualne dopunske podatke o eventualne dopunske podatke o bolesniku, da bolesniku, da ččlanove porodice lanove porodice ukljuuključči u negu, pripremi za otpust i i u negu, pripremi za otpust i prupružži im određene informacije o i im određene informacije o bolesniku).bolesniku).

Posete bolesnicima treba da budu Posete bolesnicima treba da budu tako organizovane da zadovolje tri tako organizovane da zadovolje tri osnovna pravila i to:osnovna pravila i to:

da se ne remeti rad zdravstvenih da se ne remeti rad zdravstvenih radnikaradnikada se zadovolji da se zadovolji žželja bolesnika za elja bolesnika za posetomposetomda posete budu korisne za bolesnika.da posete budu korisne za bolesnika.

OTPUST BOLESNIKAOTPUST BOLESNIKA

Otpust podrazumeva odlazak Otpust podrazumeva odlazak bolesnika iz bolnice, bilo da ide u bolesnika iz bolnice, bilo da ide u svoj dom ili drugo mesto stalnog svoj dom ili drugo mesto stalnog boravka ili da se prevodi u drugu boravka ili da se prevodi u drugu zdravstvenu ustanovu radi daljeg zdravstvenu ustanovu radi daljeg leleččenja, rehabilitacije i nege.enja, rehabilitacije i nege.

U savremenoj zdravstvenoj sluU savremenoj zdravstvenoj služžbi bi postoji oppostoji opššteprihvateprihvaććen stav i en stav i tendencija da se period tendencija da se period hospitalizacije skrahospitalizacije skraććuje i traje samo uje i traje samo koliko to medicinski razlozi nalakoliko to medicinski razlozi nalažžu, u, jer je bolnijer je bolniččko leko leččenje kao najskuplji enje kao najskuplji oblik zdravstvene zaoblik zdravstvene zašštite, pored tite, pored ostalog i veliko finansijsko ostalog i veliko finansijsko optereoptereććenje, kako za bolesnika tako i enje, kako za bolesnika tako i za druza drušštvo u celini.tvo u celini.

5

Bolesnici se prilikom otpusta, sa Bolesnici se prilikom otpusta, sa stanovistanoviššta zdravstvene nege, mogu ta zdravstvene nege, mogu podeliti u dve kategorije:podeliti u dve kategorije:akutne (sa akutnim bolestima,koji se akutne (sa akutnim bolestima,koji se za kratko vreme oporave i vrate u za kratko vreme oporave i vrate u normalno stanje i normalno stanje i žživot, gde im nije ivot, gde im nije potrebna dalja strupotrebna dalja struččna pomona pomoććmedicinske sestre)medicinske sestre)hronihroniččne (hospitalizacija za njih ne (hospitalizacija za njih najnajččeeššćće predstavlja samo jedan e predstavlja samo jedan segment u njihovom dugotrajnom segment u njihovom dugotrajnom leleččenju, rehabilitaciji i nezi).enju, rehabilitaciji i nezi).

Za otpust iz bolnice treba pripremiti i Za otpust iz bolnice treba pripremiti i bolesnika i porodicu. bolesnika i porodicu. Priprema, u skladu Priprema, u skladu sa Procesom zdravstvene nege mosa Procesom zdravstvene nege možže da e da ima dve etape:ima dve etape:

pripremu koja se odnosi na pripremu koja se odnosi na osposobljavanje bolesnika za samonegu, osposobljavanje bolesnika za samonegu, leleččenje i rehabilitaciju u kuenje i rehabilitaciju u kuććnim uslovima i nim uslovima i

neposrednu pripremu za odlazak kuneposrednu pripremu za odlazak kućći.i.

Priprema bolesnika tokom hospitalizacije Priprema bolesnika tokom hospitalizacije je, individualizovana i zavisno od njegovih je, individualizovana i zavisno od njegovih potreba obuhvata:potreba obuhvata:

obuobuččavanje za pravilno doziranje i avanje za pravilno doziranje i uzimanje lekovauzimanje lekovaobuobuččavanje za prilagođavanje naavanje za prilagođavanje naččina ina ishraneishranesavetovanje o mogusavetovanje o moguććnosti da bolesnik nosti da bolesnik nastavi svoj profesionalni rad i druge nastavi svoj profesionalni rad i druge aktivnosti aktivnosti za nepokretne bolesnike priprema za za nepokretne bolesnike priprema za otpust obuhvata i praktiotpust obuhvata i praktiččno obuno obuččavanje avanje ččlana porodice za izvođenje postupaka lana porodice za izvođenje postupaka zdravstvene nege.zdravstvene nege.

Organizaciju neposredne pripreme Organizaciju neposredne pripreme bolesnika za otpust vodi medicinska bolesnika za otpust vodi medicinska sestra bolnisestra bolniččke jedinice. Ona ke jedinice. Ona ćće , na e , na dan otpusta, zajedno sa bilesnikom dan otpusta, zajedno sa bilesnikom kroz razgovor i druge postupke kroz razgovor i druge postupke izvrizvrššiti zavriti završšnu evaluaciju postizanja nu evaluaciju postizanja planiranih ciljeva u okviru planiranih ciljeva u okviru zdravstvene nege.zdravstvene nege.

NEGA UMIRUNEGA UMIRUĆĆEG BOLESNIKAEG BOLESNIKA

Umiranje i nenasilna smrt, zaUmiranje i nenasilna smrt, zaumiruumiruććeg je veoma bolna, kao i zaeg je veoma bolna, kao i zanjegovu porodicu i prijatelje.Neprijatnanjegovu porodicu i prijatelje.Neprijatnaje i za zdravstvene radnike, jer je toje i za zdravstvene radnike, jer je topre svega gubitak, gapre svega gubitak, gaššenje ienje inestajanje, koji se na nekom tamnom inestajanje, koji se na nekom tamnom inejasnom nejasnom --nesvesnom nivou povezujenesvesnom nivou povezujei sa vlastitom sudbinom.i sa vlastitom sudbinom.

Mnoge medicinske sestre misle da mogu Mnoge medicinske sestre misle da mogu ,,zavarati,,bolesnika, prikrivaju,,zavarati,,bolesnika, prikrivajućći njegovo i njegovo stanje i blisku smrt. Ipak, najstanje i blisku smrt. Ipak, najččeeššćće e bolesnik na neki nabolesnik na neki naččin zna.in zna.UmiruUmirućći bolesnik moi bolesnik možže biti pri razlie biti pri različčitom itom stanju svesti, stepenu orijentacije prema stanju svesti, stepenu orijentacije prema socijalnom okrusocijalnom okružženju, pri razlienju, pri različčitim itim potrebama za kontaktima i uvidu u svoje potrebama za kontaktima i uvidu u svoje stanje.stanje.Sestre su u stalnom kontaktu sa Sestre su u stalnom kontaktu sa bolesnikom, one ga prate i prepoznaju bolesnikom, one ga prate i prepoznaju promene u njegovom stanju i ponapromene u njegovom stanju i ponaššanju.anju.

6

ČČesto umiruesto umirućći bolesnici ulaze u san i bolesnici ulaze u san razlirazliččite dubine (somnolencija, sopor, ite dubine (somnolencija, sopor, koma), kada izgleda da su u besvesnom koma), kada izgleda da su u besvesnom stanju.stanju.

Najbolji princip za ispravno ponaNajbolji princip za ispravno ponaššanje u anje u razgovorima pored umirurazgovorima pored umiruććih bolesnika ih bolesnika jeste da se kajeste da se kažže samo ono e samo ono ššto bi se i kako bi se moglo to bi se i kako bi se moglo rerećći i pri njihovoj punoj i i pri njihovoj punoj svesti.svesti.

POSTUPCI U ZBRINJAVANJU POSTUPCI U ZBRINJAVANJU UMRLOGUMRLOG

Pri zbrinjavanju umrlog treba postupiti po Pri zbrinjavanju umrlog treba postupiti po određenoj proceduri koja obavezuje određenoj proceduri koja obavezuje medicinsku sestru da svoje planirane medicinsku sestru da svoje planirane aktivnosti usmeri na sledeaktivnosti usmeri na sledećće postupke:e postupke:odmah po nastupanju smrtnog ishoda, odmah po nastupanju smrtnog ishoda, ukoliko lekar nije pored pacijenta, ukoliko lekar nije pored pacijenta, obaveobavešštava lekara da bi konstatovao smrt tava lekara da bi konstatovao smrt pacijenta, a sestra upisuje u listu pacijenta, a sestra upisuje u listu zdravstvene nege datum i zdravstvene nege datum i ččas nastupanja as nastupanja smrtismrtiobaveobavešštava porodicu, ukoliko vetava porodicu, ukoliko većć neko od neko od njih nije prisutannjih nije prisutan

Procedura u zbrinjavanju umrlog:Procedura u zbrinjavanju umrlog:Umrlog postaviti u poloUmrlog postaviti u položžaj na leđimaaj na leđima. . Sklopiti mu oSklopiti mu oččne kapke i postaviti na njih ne kapke i postaviti na njih dezinficijensom ovladezinficijensom ovlažžene tupfere. Donju ene tupfere. Donju vilicu povuvilicu povućći na gore i fiksirati i na gore i fiksirati šširim irim povezom u pravcu bradapovezom u pravcu brada--teme, kako bi teme, kako bi usta ostala zatvorena. Ispraviti ruke i usta ostala zatvorena. Ispraviti ruke i polopoložžiti ih pored tela, odnosno prekrstiti ih iti ih pored tela, odnosno prekrstiti ih na grudima. Ovaj postupak treba uraditi na grudima. Ovaj postupak treba uraditi odmah, jer ukoodmah, jer ukoššenost nastupa 2 do 3 sata enost nastupa 2 do 3 sata posle smrti.posle smrti.Obezbediti sve fizioloObezbediti sve fiziološške otvore sa ke otvore sa odgovarajuodgovarajuććim tamponima (telo i posle im tamponima (telo i posle smrti nastavlja sa lusmrti nastavlja sa luččenjem sekreta). enjem sekreta).

Sa tela umrlog se skida sav nakit uz Sa tela umrlog se skida sav nakit uz prisustvo joprisustvo jošš jedne sestre i druge stvari jedne sestre i druge stvari predaje porodici umrlog.predaje porodici umrlog.Na ruNa ruččni ili noni ili nožžni zglob se stavljaju ni zglob se stavljaju oznakeoznake--pokaznice sa imenom i pokaznice sa imenom i prezimenom, matiprezimenom, matiččnim brojem i nazivom nim brojem i nazivom ustanove, radi identifikacije umrlog.ustanove, radi identifikacije umrlog.

Po obavljenoj pripremi pokojnika potrebno Po obavljenoj pripremi pokojnika potrebno je organizovati prevoz od bolesnije organizovati prevoz od bolesniččke sobe ke sobe do bolnido bolniččke kapele.ke kapele.

ZAZAŠŠTITA MEDICINSKIH SESTARA NA TITA MEDICINSKIH SESTARA NA RADURADU

Da bi saDa bi saččuvala svoje radne i humane uvala svoje radne i humane potencijale za ljude i da bi mogla da potencijale za ljude i da bi mogla da neguje ljudsko zdravlje, medicinska sestra neguje ljudsko zdravlje, medicinska sestra treba da bude negovana i zdrava.treba da bude negovana i zdrava.Medicinske sestre su, zbog napornog radaMedicinske sestre su, zbog napornog radaii dugotrajnog boravka u bolnidugotrajnog boravka u bolniččkoj sredini,koj sredini,izloizložžene brojnim ene brojnim šštetnim uticajima:tetnim uticajima:fizifiziččkim, psihikim, psihiččkim i socijalnim naporima, kim i socijalnim naporima, a u nekim sredinama i uticaju bioloa u nekim sredinama i uticaju biološških,kih,hemijskih i drugih supstancija ihemijskih i drugih supstancija izagađivazagađivačča, koji mogu da dovedu doa, koji mogu da dovedu doprofesionalnih oprofesionalnih oššteteććenja i smanjenjaenja i smanjenjaradne sposobnosti.radne sposobnosti.

SluSlužžba zdravstvene nege je jedna od ba zdravstvene nege je jedna od najdinaminajdinamiččnijih delatnosti u zdravstvu, jer nijih delatnosti u zdravstvu, jer je veje većći deo sestrinskih aktivnosti vezan za i deo sestrinskih aktivnosti vezan za pokret a mnoge od njih i za fizipokret a mnoge od njih i za fiziččki napor.ki napor.

Medicinske sestre kao najobrazovaniji Medicinske sestre kao najobrazovaniji strustruččnjaci za negu treba da znaju osnovna njaci za negu treba da znaju osnovna pravila o drpravila o držžanju tela i o moguanju tela i o moguććnostima da nostima da se sa manje snage i utrose sa manje snage i utrošška energije ka energije obave aktivnosti u nezi, naroobave aktivnosti u nezi, naroččito fiziito fiziččki ki naporan posao.naporan posao.

7

Sestra treba da zna da pravilno drSestra treba da zna da pravilno držžanje i anje i korikoriššććenje tela:enje tela:

omoguomoguććava da se vrava da se vršši ui uššteda utroteda utrošška ka energije u radu i da se rad lakenergije u radu i da se rad lakšše obavie obavipovepoveććava sposobnost za negu i bolju ava sposobnost za negu i bolju koordinaciju pokretakoordinaciju pokretaima estetsku komponentu, doprinosi ima estetsku komponentu, doprinosi boljem izgledu i eleganciji pokreta, boljem izgledu i eleganciji pokreta, ššto se to se ispoljva pri hodu, stajanju, sedenju, ispoljva pri hodu, stajanju, sedenju, saginjanjusaginjanju

Medicinske sestre treba da znaju da, Medicinske sestre treba da znaju da, preterano ili neodgovarajupreterano ili neodgovarajućće opteree optereććenje enje pojedinih delova tela, mopojedinih delova tela, možže da dovede do e da dovede do bola, brzog zamora, a ponekad i do bola, brzog zamora, a ponekad i do povreda.Preterano opterepovreda.Preterano optereććenje najenje najččeeššćće e ugrougrožžava meke delove kiava meke delove kiččme.me.Da bi se olakDa bi se olakššao naporan rad oko teao naporan rad oko tešških kih bolesnika, u sestrinskoj praksi se bolesnika, u sestrinskoj praksi se preduzimaju zapreduzimaju zašštitne mere na radu. Pretitne mere na radu. Pre svega obezbeđuju se razna pomagala i svega obezbeđuju se razna pomagala i sprave za rad sa tesprave za rad sa tešškim i nepokretnim kim i nepokretnim bolesnicima. bolesnicima.

MoguMogućće opasnosti od svakodnevnog rada sa e opasnosti od svakodnevnog rada sa lekovima i dezinfekcionim sredstvima izlalekovima i dezinfekcionim sredstvima izlažžu u medicinske sestre medicinske sestre šštetnim uticajima, pre svega:tetnim uticajima, pre svega:direktnim kontaktom, pri pripremi i aplikaciji direktnim kontaktom, pri pripremi i aplikaciji lekova ili prskanjem po kolekova ili prskanjem po kožži, pa i, pa ččak i po licu i ak i po licu i ooččima,ima,inhalacijom, prilikom meinhalacijom, prilikom meššanja lekova u obliku anja lekova u obliku praha ili brojanjem tableta,praha ili brojanjem tableta,digestijom sludigestijom sluččajno uprskanog leka u usta ili ajno uprskanog leka u usta ili indirektno rukama.indirektno rukama.

Obavezne mere zaObavezne mere zašštite koje treba da tite koje treba da primenjuju sestre u radu:primenjuju sestre u radu:

pridrpridržžavanje određenih mera koje su avanje određenih mera koje su propisane za primenu i propisane za primenu i ččuvanje i rok uvanje i rok upotrebe pojedinih hemikalijaupotrebe pojedinih hemikalijakorikoriššććenje zaenje zašštitnih sredstava pri upotrebi titnih sredstava pri upotrebi potencijalnih iritanata (rukavice, maska, potencijalnih iritanata (rukavice, maska, radno odelo)radno odelo)redovno redovno ččiiššććenje i provetravanje radnih enje i provetravanje radnih prostorija za primenu lekovaprostorija za primenu lekovaredovno pranje i negovanju ruku zaredovno pranje i negovanju ruku zašštitnom titnom kremom, da bi se izbegla okremom, da bi se izbegla oššteteććanja koanja kožže,e,rano otkrivanje svih promena na korano otkrivanje svih promena na kožži.i.

Svaka zdravstvena ustanova ima svoj Svaka zdravstvena ustanova ima svoj pravilnik za sprepravilnik za spreččavanje i suzbijanje avanje i suzbijanje intrahospitalnih infekcija.intrahospitalnih infekcija.

Pravilnici se obiPravilnici se običčno rade u skladu sa no rade u skladu sa specifispecifiččnostima zdravstvene ustanove ali nostima zdravstvene ustanove ali svi predviđaju osnovne mere kao svi predviđaju osnovne mere kao ššto su:to su:

Obavezno noObavezno noššenje zaenje zašštitne odetitne odećće i e i obuobućće i korie i koriššććenje rukavica, maenje rukavica, maske i drigih ske i drigih sredstava,sredstava,

Dosledno sprovođenje asepse i Dosledno sprovođenje asepse i antisepse u raduantisepse u radu

Obavezno koriObavezno koriššććenje opreme za enje opreme za jednokratnu upotrebu (igala, jednokratnu upotrebu (igala, ššpriceva...)priceva...)

Higijensko odrHigijensko održžavanje bolniavanje bolniččkih kih prostorija uz redovnu upotrebu prostorija uz redovnu upotrebu dezinfekcionih sredstavadezinfekcionih sredstava

Primena odgovarajuPrimena odgovarajuććeg postupka u eg postupka u odlaganju upotrebljenog materijalaodlaganju upotrebljenog materijalaOdgovarajuOdgovarajućće zbrinjavanje izlue zbrinjavanje izluččevinaevinaizolovanje bolesnika koji su HBS i HIV izolovanje bolesnika koji su HBS i HIV pozitivnipozitivniZdravstveni nadzor i redovna kontrola Zdravstveni nadzor i redovna kontrola osoblja, posebno onih koji rade na riziosoblja, posebno onih koji rade na riziččnim nim radnim mestimaradnim mestimaRedovna vakcinacija medicinskih sestara Redovna vakcinacija medicinskih sestara koje su u radu izlokoje su u radu izložžene opasnosti od ene opasnosti od hepatitisa Bhepatitisa BObaveza da se hitno prijavi svaki ubod iglom Obaveza da se hitno prijavi svaki ubod iglom koja je korikoja je koriššććena i da se preduzmu ena i da se preduzmu odgovarajuodgovarajućće mere.e mere.

8

STRESSTRES

Stres moStres možže da se shvati kao e da se shvati kao šštetan tetan ččinilac, koji na univerzalan nainilac, koji na univerzalan naččinin--dejstvom preko vegetativnodejstvom preko vegetativno--hormonalnog sistema, naglo, ili hormonalnog sistema, naglo, ili podmuklo i postepeno, izbacuje podmuklo i postepeno, izbacuje organizam iz ravnoteorganizam iz ravnotežže, uz manji ili e, uz manji ili vevećći, dui, dužži ili krai ili kraćći napor, da se i napor, da se organizam oporavi i vrati u prvobitno organizam oporavi i vrati u prvobitno stanje.stanje.

Stres, ili stresogena reakcija je odgovor Stres, ili stresogena reakcija je odgovor organizma na stresogenu situaciju, zaorganizma na stresogenu situaciju, zaššta ta se lise liččnost monost možže pripremati procesima e pripremati procesima uuččenja kroz iskustvo:enja kroz iskustvo:

realnim oparealnim opažžanjem i razumevanjem anjem i razumevanjem stresogenih situacijastresogenih situacijabrzim i uspebrzim i uspeššnim prilagođavanjemnim prilagođavanjem, , vaspitanjem za tolerancijuvaspitanjem za tolerancijurazvojem osetljivosti, empatijerazvojem osetljivosti, empatijerazvojem sposobnosti za (s)TRPLJENJErazvojem sposobnosti za (s)TRPLJENJErazvojem sposobnosti za brzi izbor razvojem sposobnosti za brzi izbor konstruktivne i situaciji prilagođene konstruktivne i situaciji prilagođene odbrane.odbrane.

KAKO IZBEKAKO IZBEĆĆI ILI UBLAI ILI UBLAŽŽITI ITI (STRES)OGENU SITUACIJU(STRES)OGENU SITUACIJU

Iskustvo iz stresogenih situacija koje Iskustvo iz stresogenih situacija koje su uspesu uspeššno savlađivane mono savlađivane možže pomoe pomoćći i da se slida se sliččne situacije tako savladaju.ne situacije tako savladaju.Inteligentnije i mudrije osobe lakInteligentnije i mudrije osobe lakšše e prepoznaju stresogenu situacijuprepoznaju stresogenu situacijuVaspitanje za tolerancijuVaspitanje za tolerancijuTimski radTimski radNegovanje i Negovanje i šširenje dobrih irenje dobrih međuljudskih odnosameđuljudskih odnosa

Negovanje pozitivnih misli i oseNegovanje pozitivnih misli i oseććanjaanjaNegovanje fiziNegovanje fiziččkog zdravlja i kog zdravlja i kondicijekondicijeIzbegavanje preteranog premoraIzbegavanje preteranog premoraBavljenje poslovima koji Bavljenje poslovima koji ččine ine zadovoljstvo.zadovoljstvo.

PROFESIONALNO SAGOREVANJE PROFESIONALNO SAGOREVANJE (IZGARANJE)(IZGARANJE)

Medicinske sestre su izloMedicinske sestre su izložžene ene profesionalnom sagorevanju profesionalnom sagorevanju prirodom svog posla, naroprirodom svog posla, naroččito u ito u klinikliniččkoko--bolnibolniččkoj praksi. Ukoj praksi. Uččestvuju u estvuju u poslovima koji se duboko tiposlovima koji se duboko tičču ljudi i u ljudi i njihovih njihovih žživota, one oseivota, one oseććaju i aju i saosesaoseććaju.aju.

ČČINIOCI KOJI UTIINIOCI KOJI UTIČČU NA PREVENCIJU U NA PREVENCIJU PROFESIONALNOG SAGOREVANJAPROFESIONALNOG SAGOREVANJA

Pripremljenost za Pripremljenost za žživot (suoivot (suoččavanje sa avanje sa žživotnim teivotnim tešškokoććama)ama)LiLiččna priprema za pozivna priprema za pozivOdrOdržžavanje i razvijanje struavanje i razvijanje struččnostinostiNeprihvatanje zadataka za koje ne postoji Neprihvatanje zadataka za koje ne postoji spremnostspremnostKoriKoriššććenje slobodnog vremena za odmor i enje slobodnog vremena za odmor i samonegusamoneguGrađenje dobrih međuljudskih odnosa kao Građenje dobrih međuljudskih odnosa kao žživotne podrivotne podršškekePodrPodršška korisnika je znaka korisnika je značčajnaajna

9

Od brojnih reOd brojnih reššenja koja se enja koja se mogu primeniti u prevenciji mogu primeniti u prevenciji profesionalnog profesionalnog sagorevanja, treba istasagorevanja, treba istaćći i negovanje međuljudskih negovanje međuljudskih odnosa kao najvaodnosa kao najvažžniju niju kariku u lancu uzajamnog kariku u lancu uzajamnog razumevanja, poverenja i razumevanja, poverenja i pomopomoćći svih i svih ččlanova lanova zdravstvenog tima.zdravstvenog tima.

NegujuNegujućći prijateljske i prijateljske odnose medicinske sestre odnose medicinske sestre preveniraju nesigurnost, preveniraju nesigurnost, strah, depresiju , a time i strah, depresiju , a time i fenomen profesionalnog fenomen profesionalnog sagorevanja.sagorevanja.