predavanje br. 4 kombinovani transport

07.04.23 Fakultet tehničkih nauka Integralni transport

1

PREDAVANJE BR. 7

DEO VI

TRANSPORTNI LANCI


2

1. TEHNOLOŠKA SUŠTINA TRANSPORTNIH LANACA

Transport i skladištenje robe u svim oblicima društveno-proizvodnih odnosa objektivno su neophodni. Ovo proizilazi iz činjenice što se ni predmeti rada i sredstava za rad, niti pak proizvodnja i potrošnja, po svojoj prirodi, prostorno i vremenski ne podudaraju. Svaka operacija transporta i skladištenja počinje i završava se operacijom pretovara. Transport, pretovar i skladištenje (TPS) čine kompleks procesa usmerenih na postizanje zajedničkog cilja u okviru procesa društvene reprodukcije. Troškovi za realizaciju TPS-procesa ulaze u vrednost robe, ali se njima ne povećava njena upotrebna vrednost. Prema tome, TPS-procesi nisu produktivni u pogledu stvaranja upotrebnih vrednosti, ali predstavljaju neophodan preduslov za njihovu realizaciju. Razvoj tehnologije TPS-procesa karakteriše: stalna integracija sa proizvodnim procesom, i povećanje značaja na području distribucije robe kao posledice povećanja obima materijalne proizvodnje i stepena specijalizacije. Zato TPS-procesi sve više utiču na stabilnost i efikasnost procesa reprodukcije, a njihova racionalizacija predstavlja stalan zadatak od interesa za nacionalnu privredu i društvenu zajednicu.


3

Racionalizacija TPS-procesa može se ostvariti na različitim područjima rada, a pre svega: većim stepenom mehanizacije, efikasnijom tehnologijom industrijskog transporta, poboljšanjem organizacije proizvodnje, formiranjem transportnih lanaca i dr., i utiče kako na vreme tako i na troškove. Budući da se tokovi materijala realizuju na čitavom području privrede i da TPS-procesi deluju jedinstveno, i transportni odnosi između raznih organizacija moraju se što je moguće efikasnije organizovati uz uspostavljanje racionalnih transportnih lanaca. Savremena nauka i praksa su dokazale da je razvoj sistema transporta robe, posebno magistralnog transporta (spoljni transport), u uskoj vezi sa tehnologijom i organizacijom industriskog transporta i skladištenja. Prema tome, za uspešan razvoj spoljnog transporta treba istovremeno preduzimati odgovarajuće mere kod pošaljioca i kod primaoca robe, odnosno u sferi industriskog transporta. U ovim uslovima kao savremeni tehnološki zahtev javlja se potreba za obrazovanje transportnih lanaca, gde se efekat racionalizacije ostvaruje optimalnim protokom materijala i smanjenjem broja radnih operacija u okviru tog procesa, naročito operacija pretovara.


4

Transportni lanac, kao tehnološki pojam, usvojen je u čitavom svetu. Čine se pokušaji da se ovaj pojam uključi i u sistem standarda nekih zemalja. Transportni lanac predstavlja jedan od bitnih delova celokupnog logističkog razmatranja. Kod istraživanja lanaca dolazi se do zaključka da se mnogobrojne uzajamne tehnološke i organizacione veze, u svojoj ukupnoj raznolikosti, mogu uspešno rešavati jedino primenom logističkih metoda. Transportni lanci predstavljaju jedan od oblika za realizaciju operacija protoka materijala i obuhvataju organizacije za isporuku, prijem i skladištenje robe, kao i jednu ili više transportnih organizacija koje obuhvataju transport, pretovar i skladištenje. Obrazovanjem transportnih lanaca dobija se optimalna organizacija protoka materijala i smanjuje se broj potrebnih TPS-operacija, čime se ostvaruju velike ekonomske koristi. Prema tome, uspostavljanje i realizacija transportnih lanaca smatraju se glavnim preduslovima za racionalizaciju TPS-procesa.

Transportni lanac se može definisati kao sinhronizovana,vremenski usklađena realizacija operacija transporta, pretovara i skladištenja kojima se obezbeđuje protok robe od isporučioca do primaoca. Sredstva za realizaciju transportnog lanca su mašine, uređaji, postrojenja, prevozna sredstva i dr.


5

Predmet rada je roba svih vrsta: komadna roba i roba u rasutom stanju, tečnosti i gasovi, različito pakovana roba i roba u transportnim sudovima sastavljenim od standardizovanih tovarnih jedinica i dr. Šeme prevoznog procesa, transportnog procesa i podele transportnog lanca prikazane su na slika 31, 32, 33 i 34.


6

PREVOZNI PROCES

POSTAVLJANJE TRANSPO- PREVOZTERETARTNOG SREDSTVA ZA

UTOVAR

POVRATAK TRANSPORTNOG

SREDSTVA U BAZU

UTOVAR I OBEZBE\ IVANJETOVARA

ISTOVAR I PRIJEMTERETA

TP TRANSPORTNI PROCESPREVOZNI PROCESPP

MANEVARSKI RADOVI;UKLANJANJE OBEZBE\ ENJA

TERETA

PLOMBIRANJE TERETAU ZATVORENOM VOZILU

PRI VR[ ] IVANJETERETA

POKRIVANJE TERETA(POKRIVANJE CIRADOM)

Slika br. 31- Opšta šema struktura prevoznog procesa


7

TRANSPORTNI PROCES

POSLU@IVANJE ROBE PRE PREVOZNOGRADA

I

FAZA

PRIPREMA TERETA [PEDITERSKEUTOVAR U

TRANSPORTNAKOMBINOVANI ISTOVAR IZ

TRANSPORTNOGSREDSTVA

[PEDITERSKEPREVOZ AKTIVNOSTI

SREDSTVA

DIREKTNI

USPUTNE USPUTNE

USPUTNE TRANSPORTNEMANIPULACIJE PRI PRE-TOVARU SA JEDNOG VIDATRANSPORTA NA DRUGI

TEHNI KE TEHNI KE MANIPULACIJE MANIPULACIJE

UTVR\ IVANJE

SKLADI[TENJE

CARINJENJE

DOSTAVA TERETAPRIMAOCU

POTVRDA (PRIMAOCU) O

STANJA TERETA

IZVR[ENOM PREVOZU

PREVOZ

IZDVAJANJE PA-RTIJE TERETA

PAKOVANJE

OZNA AVANJE

FORMIRANJE VE]IHJEDINICA TERETA

(PALETA, KONTEJNERA)

TERETA

TERETA

ZA PREVOZ

PROVERA PRIPREMETERETA ZA

VAGANJE

ISPOSTAVLJANJE

NARU IVANJE TRAN.SREDSTAVA (VAGONA,KAMIONA, BRODA, AV)

PREVOZNIHDOKUMENATA

OSIGURANJE

CARINJENJE

OBAVE[TENJEPRIMAOCA AVIZA

TRANZITNO SKLADI-[ TENJE-GRUPISANJETERETA-FORMIRANJEJEDINICA OTPREME

TERETA

PO[ ILJKI

TRANSPORT

ZA TRANSPORT AKTIVNOSTI

PREVOZ TERETA (PREVOZNI RAD) II

FAZAPOSLU@IVANJE TERETA POSLE

PREVOZNOG RADAIII

FAZA

TP TRANSPORTNI PROCESPREVOZNI PROCESPP

Slika br. 32- Opšta šema strukture transportnog procesa


8

PO[ ILJALAC

PREVOZNIKU

TO

VA

R

IST

OVA

R

PRIMALAC

PREVOZNI RAD

P R O C E S P R E V O Z A

T R A N S P O R T N I P R O C E S

POVRATAK TRANSPORTNOGSREDSTVA U BAZU ILI VO@NJAU DRUGI TOVARNI REJON

A B

Slika br. 33- Elementi transportnog i prevoznog procesa u transportnom lancu


9

TRANSPORTNILANAC

SA PROMENOM BEZ PROMENETRANSPORTNOG SUDA

PREVOZI CELIH KONTENERSKIVOZILA PREVOZI

TRANSPORTNOG SUDA(klasi~ni lomljeni kombi-

novani prevoz)

(pretovar celog vozila ili pretovarnjegovog dela) (kontenera)

(transportno manipulativnihjedinica)

KOMBINOVANITRANSPORT

(sa promenom prevoznogsredstva)

DIREKTNITRANSPORT

(bez promene prevoznogsredstva)

Slika br. 34– Logistička šema podele transportnog lanca


10

Posmatrano sa stanovišta teorije sistema transportni lanac je: otvoren, dinamičan i stohastički sistem. Njegovi elementi su parcijalni TPS-procesi učesnika u transportnom lancu. Protok robe uslovljava materijalne odnose unutar sistema. Globalno posmatrano, postoji mogućnost za obrazovanje različitih struktura transportnih lanaca. Funkcija sistema transportnog lanca je izvršenje određene klase transportnih zadataka. Transportni lanci su podsistemi za transport robe. Veliki značaj za racionalizaciju TPS-procesa ima istraživanje i utvrđivanje racionalnih sredstava i puteva za projektovanje-optimalnih transportnih lanaca. Ovo se realizuje na taj način što se postupci i sredstva koja su potrebna za funkcionisanje transportnog lanca posmatraju kao elementi i što se dejstva između ovih elemenata posmatraju kao tehnološko-ekonomski odnosi jednog sistema. Zato usklađivanje elemenata sistema (otvorenog, dinamičkog i stohastičkog) predstavlja osnovnu funkciju utvrđivanja optimalnih rešenja za realizaciju transportnog lanca. Na slikama 35, 36 i 37 se vide karakteristični integralni transportni lanci koji se realizuju primenom tovarnih jedinica.


11

c) - KONTENERI U KONTINENTALNOM DRUMSKO - @ELEZNI KOM TRANSPORTUa)

LEGENDA

1. Proizvodnja 2. Pakovanje 3. Formiranje paketa 4. Utovar 5. Doprema drumskim teretnim saobra}ajem 6. Pretovar 7. Prevoz drumskim saobra}ajem 8. Prevoz elezni~kim saobra}ajem 9. Prevoz vazdu{nim saobra}ajem 10. Prevoz pomorskim saobra}ajem 11. Pretovar 12. Otprema drumskim teretnim saobra}ajem 13. Istovar

1 4 5 6 7 8 9 10 11 12 132 3

Slika br. 35- Prikaz transportnog lanca sa paletom kao tovarnom jedinicom integralnog transporta


12

b) - IZMENLJ IVI TRANSPORTNI SUDOVI U KONTINUALNOM TRANSPORTU

c) - KONTENERI U KONTINENTALNOM DRUMSKO - @ELEZNI KOM TRANSPORTU

d) - KONTENERI U INTERKONTINENTALNOM TRANSPORTU

a)

a) LEGENDA

1. Proizvodnja 2. Pakovanje 3. Formiranje paketa

b) LEGENDA

1. Utovar 2. Doprema u drumskom saobra}aju 3. Pretovar 4. Prevoz u elezni~kom saobra}aju 5. Pretovar 6. Otprema u drumskom saobra}aju 7. Istovar

c) LEGENDA

1. Utovar 2. Doprema u drumskom saobra}aju 3. Pretovar 4. Transport u elezni~kom saobra}aju 5. Pretovar 6. Otprema u drumskom saobra}aju 7. Istovar

d) LEGENDA

1. Utovar i doprema do terminala u re~nom saobra}aju 2. Pretovar 3. Doprema do lu~kog terminala 4. Pretovar 5. Prevoz u vazdu{nom saobra}aju 6. 7. 8. Otprema u re~nom saobra}aju 9. Pretovar 10. Otprema u drumskom saobra}aju 11. Istovar

Prevoz u pomorskom saobra}ajuPretovar

1

1

1

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1110

2

2

2 3

3

3

4

4

5

5

6

6

7

7

Slika br. 36- Transportni lanac sa kontenerom kao tovarnom jedinicom integralnog transporta


13

b) - DRUMSKO- @ELEZNI K I TRANSPORT

c) - DRUMSKO (@ELEZNI K I) - POMORSKI TRANSPORT

d) - @ELEZNI KO ( - POMORSKI TRANSPORTDRUMSKI)

a)

a) LEGENDA

1. Proizvodnja 2. Pakovanje 3. Formiranje paketa

b) LEGENDA

1. Utovar 2. Doprema u drumskom saobra}aju 3. Pretovar 4. Prevoz u elezni~kom saobra}aju 5. Pretovar 6. Otprema u drumskom saobra}aju 7. Istovar

c) LEGENDA

1. Proizvodnja 2. Pakovanje 3. Paleta 4. Utovar 5. Doprema u drumskom saobra}aju 6. Pretovar 7. Pomorski saobra}aj 8. Pretovar 9. Otprema u drumskom saobra}aju 10. Istovar

d) LEGENDA

1. Utovar 2. Doprema u elezni~kom ili drumskom saobra}aju 3. Pretovar i prevoz u re~nom saobra}aju 4. Pretovar 5. Transport u pomorskom saobra}aju 6. Pretovar 7. Prevoz u pomorskom saobra}aju 8. Pretovar 9. 10. Istovar

Doprema u elezni~kom ili drumskom saobra}aju

1

1

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

2

2

3

3 4

4 5 6 7 8 9 10

5 6 7

Slika br. 37- Transportni lanac sa vozilom kao transportnom jedinicom integralnog transporta


14

Transportni lanci predstavljaju odgovarajuće oblike za realizaciju određenih procesa protoka robe (materijala). Pod pojmom “protok materijala” podrazumeva se ukupnost kretanja (premeštanja) materijalnih dobara u svim granama privrede (uključujući i posebna stanja – “mirovanja”). Osnovni cilj transportnih lanaca jeste izvršenje odrenih transportnih zadataka, koje karakterišu, uglavnom, sledeća svojstva:1 / postojanje određene količine robe za transport, pretovar i skladištenje (kvantitet robe);2 / postojanje određenih vremenskih rokova za pojavu robe ili određene potrebe u robi (vremenska promena robe);3 / premeštanje robe od mesta pojave robe (izvora) do mesta njene potrebe, odnosno ponora (promena mesta robe)4 / ukupan utrošak vremena i sredstava za realizaciju TPS-procesa mora se minimizirati(kriterijum optimalnosti) Količina robe, vremenski rokovi, mesta pojave robe i postojanje potrebe za robom su za rešavanje transportnih problema objektivno date veličine koje proizilaze iz karaktera procesa reprodukcije. Uzastopno ili paralelno izvršavanje pojedinačnih TPS-operacija koje ne uzimaju u obzir sve aspekte realizacije TPS-procesa, ne može se smatrati jedinstvenim kompleksnim rešenjem. Prema tome, svaki proizvoljan ili jednostran transportni odnos ne čine i transportni lanac. Pod pojmom transportni lanac podrazumeva se komplikovan i dobro organizovan deo protoka materijala koji ispunjava sve savremene zahteve procesa proizvodnje, distribucije i potrošnje.


15

Transportni lanac obuhvata sve operacije koje su potrebne za vremensku i prostornu promenu robe u okviru protoka materijala od njegovog izvora do mesta potrošnje. On nije vezan za granice proizvodne radne organizacije, niti za određene industriske grane ili za druge strukture privrede. Tehničke i eksploatacione karakteristike sredstava rada koja učestvuju u realizaciji transportnog lanca moraju biti međusobno usklađene i usaglašene (nosivost, brzina rada, određene dimenzije, transportni kapaciteti itd.). U cilju svođenja na minimum radne snage za manuelno manipulisanje robom potreban je visok stepen mehanizacije i standardizacije, a delimično, ili u potpunosti, i automatizacija procesa. Skladišta za robu u kojima se vrše promene na robi (pakovanje, sastavljanje ili rastavljanje tovarnih jedinica i dr.) mogu predstavljati početak ili završetak transportnog lanca. U slučaju kada se u skladištu ne vrše nikakve promene na robi to je samo jedno mesto realizacije transportnog lanca (jedna karika lanca). Kriterijum za ekonomičnost transportnih lanaca predstavlja minimum ukupnog utroška vremena i troškova za njegovu realizaciju. Ovaj utrošak treba da odgovara društveno potrebnom utrošku živog i opredmeđenog rada. Ukupan optimum često se ne ostvaruje sabiranjem parcijalnih optimuma.


16

1.1. Osnovni pojmovi transportnog lanca

U realizaciji procesa za vremensku i prostornu promenu robe uvedeni su pojmovi transport, pretovar i skladištenje, iako za to još uvek ne postoje konačne i opštepriznate definicije, ali možemo reći da je:

Transport(T):Pod pojmom “transport” podrazumeva se premeštanje materijalnih dobara (robe) u cilju promene mesta. Ovo premeštanje traži i odgovarajuću promenu vremena.

Skladištenje(S):Ovde se podrazumeva čuvanje materijalnih dobara u cilju njihove vremenske promene, odnosno vremensko odlaganje trenutka potrošnje ili druge operacije u okviru transportnog lanca.

Pretovar(P):Pod pojmom pretovara podrazumeva se pokretanje materijalnih dobara radi započinjanja ili završavanja procesa transporta ili skladištenja materijalnih dobara. Ovo pokretanje nužno je uslovljeno odgovarajućom promenom vremena.


17

Postoje sledeće varijante pretovarnih procesa:

T – P – T = pretovar T – P – S = istovar i uskladištenje S – P – T = preuzimanje iz skladišta i utovar S – P – S = preskladištenje

TPS - oprema:Tehnička sredstva (mašine, uređaji, postrojenja, prostorije, saobraćajnice) za realizaciju transportno-pretovarnog odnosno skladišnog procesa. TPS - proces:Realizacija transportnog lanca ili njegovog dela, sprovođenjem T, P, odnosno S procesa primenom radne snage i odgovarajuće opreme, uključujući i izvršenje pomoćnih operacija. Spoljni transport (ST):Transport (ST) u makro transportnom sistemu nacionalne privrede.Spoljni transport pretežno ostvaruju profesionalna transportna preduzeća. Stoga se ovaj pojam u daljim izlaganjima pridodaje pojmu transportni sistem. Unutrašnji transport (UT):Transport (UT) koji se vrši u čvorovima makrotransportnog sistema (industrijske i trgovinske radne organizacije, pomorske luke i rečna pristaništa, mesta za pretovar robe).


18

Roba se redovno, duži vremenski period, nalazi u stanju transporta ili skladištenja (T ili S). Stoga se ova stanja mogu posmatrati kao uobičajena stanja robe. Pretovar (P)- predstavlja prelazak iz jednog u drugo stanje, i zajedno sa transportom čini dinamičku komponentu TPS-procesa. Treba ukazati da se pojam transport uptrebljava u dvostrukom smislu, odnosno značenju. S jedne strane označava promenu mesta, a s druge se primenjuje kao nadređeni pojam za vremensku i prostornu promenu (TPS), naročito u izrazima kao što su saobraćaj, transportni lanac, racionalizacija transporta, transportni zadatak, troškovi transporta, itd. Po nekim autorima, u svetu i kod nas, transportni lanac obuhvata, uglavnom, spoljni transport i pretovar robe. Prema njima početak i završetak transportnog lanca se nalazi u mestima za predaju robe između pošaljioca i pimaoca i transportnih sredstava javnog saobraćaja. Na ovaj način se industriski transport i njegova tehnološka funkcija zanemaruju. Prema ovim autorima, osnovni cilj formiranja transportnih lanaca jeste, u prvom redu mehanizacija procesa pretovara. Polazeći od sličnih definicija, Hammer transportne lance raščlanjuje na: transportne lance za tovarne jedinice (i to na palete i transportne sudove ili bez paleta i transportnih sudova); transportne lance za robu u rasutom stanju (npr. goriva, poljoprivredne proizvode); transportne lance za ostalu robu (npr. lakopokvarljivu robu, robu u tečnom stanju, tešku i kabastu robu, sitnozrnastu i robu u prahu i sl.).


19

Kod definisanja transportnog lanca Söltner takođe polazi od spoljnog transporta: “Pod pojmom transportni lanac podrazumeva se tehnološki utvrđeno izvršenje svih procesa transporta, pretovara i skladištenja koje na prevoznom putu predmeta transporta od proizvođača do potrošača sprovode korisnici transportnih usluga, kao i nosioci transporta”. U ovoj definiciji nisu obuhvaćeni TPS-procesi u samoj organizaciji proizvođača i potrošača. Najviše je razrađena definicija koju je utvrdio Günther -“Transportni lanac je posledica uzajamno (međusobno)usklađenih postupaka manipulisanja, pretovara, transporta, skladištenja i proveravanja (pomoćni radovi u proizvodnji) u okviru jednog utvrđenog područja od prvobitnog preuzimanja robe za transport do konačne predaje robe”. Ovim definicijama ponovo se obuhvataju svi proizvoljni transportni procesi, budući da “utvrđeno područje“ nije dovoljno objašnjeno. Ako se pod prihvatljivom definicijom transportnog lanca podrazumeva niz usklađenih uzastopnih operacija transporta, pretovara i skladištenja kroz koje određena roba prolazi (na putu) od proizvođača (dobavljača) do krajnjeg primaoca, smatramo da i ovu definiciju treba bliže pojasniti. Pod pojmom “usklađene” treba podrazumevati da su operacije u pogledu broja, redosleda, organizacije i sredstava za rad međusobno i sa predmetom rada usklađene, a u cilju realizacije minimizacije vremena i troškova distribucije.


20

Izrazom “određena roba” želi se istaći da se roba u toku realizacije transportnog lanca ne menja, tj. nema promene npr. prepakivanjem, obrazovanjem tovarnih jedinica, a takođe nije podložna (izložena) nikakvim kvantitativnim i kvalitativnim promenama. Međutim, na robi se mogu sprovesti druge operacije kao što su ispitivanje, odnosno proveravanje, vaganje, obeležavanje, itd. Formulacijom “na putu” od pošaljioca (dobavljača) ukazuje se na to da transportni lanac ne mora da otpočne u odeljenju za otpremu, već mnogo pre, u perocesu proizvodnje, prema mogućnostima, na kraju procesa obrade ili prerade robe. Isto tako, transportni lanac ne sme završiti u odeljenju za prijem (ulazak) robe, već kod “krajnjeg primaoca”, prema mogućnosti neposredno na početku daljeg procesa kojim se vrši promena upotrebne vrednosti robe, odnosno u prodavnici trgovine. U tehnološkom smislu transportni lanac ne predstavlja prizvoljno ređanje jedne za drugom TPS-operacija, već niz svesno i optimalno međusobno usklađenih TPS-operacija. Opšti algoritam transportnog lanca klasične i savremene tehnologije (korišćenjem tovarnih jedinica) prikazan je na slici 38 i 39.


21

PROIZVODNI PROCES

PAKOVANJE ROBE

MIROVANJE ROBE U SKLADI[TU

UTOVAR ROBE U DRUMSKAVOZILA

TRANSPORT ROBE DRUMSKIMVOZILIMA DO @. STANICE

ISTOVAR ROBE SA DRUMSKOG

MIROVANJE ROBE U MAGACINUUTOVAR ROBE U @ELEZNI KI

PRETOVAR ROBE U @ELEZNI KE

TRANSPORT DO ROBNE STANICE

GOTOVIH PROIZVODA

VOZILA

@ELEZNI KE STANICEVAGON

DA

DA

1

DA

NE

NE

VAGONE

PRERADA PO[ILJKI

TRANSPORT ROBE SREDSTVIMAINDUSTRIJSKOG TRANSPORTA DOSKLADI[TA GOTOVIH PROIZVODA

PO[ILJALAC POSEDUJE INDUSTRIJSKIKOLOSEK

DIREKTAN UTOVAR U @ELEZNI KE

ROBA U @ELEZNI KOM VAGONU

VAGONE

JE SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA

Slika br. 38- Algoritam manipulisanja robom pri klasičnoj tehnologiji


22

TRANSPORT @ELEZNI KOG VAGONADO RAN@IRNE STANICE

ZADR@AVANJE @ELEZNI KIH VAGONA

ZADR@AVANJE @ELEZNI KOG VAGONA

U RAN@IRNOJ STANICI

U RAN@IRNOJ STANICI

TRANSPORT DO UPUTNE@ELEZNI KE STANICE

TRANSPORT ROBE DO PRIJEMNOGSKLADI[TA KORISNIKA

ISTOVAR ROBE IZ @ELEZNI KIHVAGONA

ISTOVAR ROBE IZ @ELEZNI KIHVAGONA

MIROVANJE ROBE U MAGACINU @ELEZNI KESTANICE DO PRISPE]A DRUMSKIH VOZILA

UTOVAR ROBE U DRUMSKA VOZILA

ISTOVAR ROBE U PRIJEMNOSKLADI[TE KORISNIKA

MIROVANJE ROBE U PRIJEMNOMSKLADI[TU

TRANSPORT ROBE SREDSTVIMA INDUSTRI-JSKOG TRANSPORTA DO ODGOVARAJU]E

TEHNOLO[KE FAZE PROIZVODNJE

RASPAKIVANJE ROBE

PROIZVODNI PROCES

NE

DA

DAKORISNIK POSEDUJE INDUSTRIJSKIKOLOSEK

DIREKTAN UTOVAR U DRUMSKA VOZILA

1


23

TRANSPORT ROBE SREDSTVIMA INDU-STRIJSKOG TRANSPORTA

DO SKLADI[TA GOTOVIH PROIZVODA

PROIZVODNI PROCES

MIROVANJE ROBE U SKLADI[TUGOTOVIH PROIZVODA

UTOVAR ROBE U KONTENER

TRANSPORT KONTENERA DOKONTENERSKOG TERMINALA

MIROVANJE KONTENERA NASKLADI[TU TERMINALA

POSTAVLJANJE KONTENERA NA@ELEZNI KI VAGON

OTPREMA KONTENERA HOMOGENIMBLOK VOZOVIMA

TRANSPORT KONTENERA DOKORISNIKA @ELEZNI KIM VAGONIMA

PRETOVAR KONTENERA SA @ELEZNI KOG VAGONA

MIROVANJE KONTENERA NA SKLAD. KONT. TERMINALA

TRANSPORT KONTENERA DO

POSTAVLJANJE KONENERA NADRUMSKO VOZILO

ZADR@AVANJE KONTENERA NARAN@IRNIM STANICAMA

TRANSPORT KONTENERA DO UPUTNOG TERMINALA

POSTAVLJANJE KONTENERANA DRUMSKO VOZILO

@ELEZNI KE STANICE

DA

DA

DADA

UT - unutra{nji transport

DA

NE

NE

NE

NE

NE

NEKONTENERIZACIJA SE VR[I U PROCESUPROIZVODNJE

PO[ILJALAC POSEDUJE INDUSTRIJSKIKOLOSEK

POJEDINA NA OTPREMA KONTENERA

KORISNIK POSEDUJE INDUSTRIJSKIKOLOSEK

DIREKTAN PRETOVAR KONTENERANA @ELEZNI KE VAGONE

DIREKTAN PRETOVAR KONTENERANA DRUMSKA VOZILA

1 2

Slika br. 39- Algoritam manipulisanja robom pri savremenoj tehnologiji prevoza (na primer kontenerskog lanca)


24

TRANSPORT KONTENERA NA DRUMSKIM

POSTAVLJANJE KONTENERA NA MESTO

MIROVANJE ROBE U PRIJEMNOMPOSTAVLJANJE KONTENERA NA ODGOVARA-

ISTOVAR ROBE IZ KONTENERA PRILIKOM

PROIZVODNI PROCES ILIPOTRO[NJA

PROIZVODNOG PROCESA

JU]E MESTO U PROCESU PROIZVODNJE

MIROVANJE KONTENERA NA SKLADI[TUKONTENERA KORISNIKA

TRANSPORT ROBE SREDSTVIMA INDUSTRI-JSKOG TRANSPORTA DO ODGOVARAJU]E

TEHNOLO[KE FAZE PROIZVODNOG PROCESA

SKLADI[TU

ISTOVAR ROBE IZ KONTENERA

ISTOVARA PRIJEMNOG SKLADI[TA

VOZILIMA DO KORISNIKA

DA

DANE

NE

DEKONTENERIZACIJA SE VR[I U ODLAGANJE KONTENERA NA KONTENERSKOSKLADI[T KORISNIKAPROIZVODNOM PROCESU

1 2


25

1.2. Tehnološko-organizaciona povezanost transportnog lanca

Transportni lanac karakterišu dva glavna obeležja, i to: tehničko-tehnološko povezivanje i organizaciono povezivanje. Tehničko - tehnološko povezivanje postupaka u lancu uslovljava kompatibilnost sistema angažovanih tehničkih sredstava. Organizaciono povezivanje postupaka ostvaruje se koordinacijom informacionog sistema, kao i koordinacijom pravnih i komercijalnih područja rada. Transportni lanac je povezan sa susednim sistemima, tj. sa proizvodnjom i potrošnjom dobara.

1.2.1. Osnove tehničko-tehnološkog povezivanja transportnog lanca Uspešno tehničko-tehnološko povezivanje transportnog lanca uslovljeno je: sastavljanjem malih komadnih pošiljaka u mestim za pretovar u velike jedinice, u tzv. tovarne jedinice. smanjenjem velikog broja sastavljenih jedinica robe na manji broj standardizovanih tovarnih jedinica. Osnovu za tehnološko povezivanje predstavlja tovarna jedinica.


26

1.2.2. Osnove organizacionog povezivanja transportnog lanca

Organizaciono povezivanje transportnog lanca karakteriše: koordinirano upravljanje transportom, koordinirano informisanje u transportu koordinirano transportno pravo i koordinirane transportne tarife. Među osnove koordiniranih sistema za upravljanje ubrajaju se redovi vožnje koji su uzajamno usklađeni i koordinirani sa transportnim kapacitetima.


27

1.3. Bitne prednosti i nedostaci sistema transportnog lanca

Transportni lanac omogućava realizaciju sledećih prednosti: racionalizaciju transporta koja se ostvaruje podelom rada i uprošćavanjem postupaka i operacija, sniženje troškova pretovara i radne snage i ubrzanje pretovara koje se ostvaruje sastavljanjem robe u jedinstvene tovarne jedinice; bolje iskorišćenje transprtnih kapaciteta transportnih sredstava i osoblja zaposlenog u transportu, što se ostvaruje skraćivanjem vremena mirovanja transportnih sredstava u realizaciji transportnog lanca, veliki prostor za donošenje dispozicija pošiljaoca robe pošto su mnoge tovarne jedinice u velikoj meri nezavisne u odnosu na izbor transportnog sredstva, prevozom robe u standardizovanim tovarnim jedinicama - realizuje se ušteda u troškovima za pakovanje, smanjuju transportna oštećenja, gubitak i krađa robe, i ograničava klimatski uticaj. Savremeni transportni lanac uslovljava pojavu sledećih nedostataka: visoke investicije: za tovarne jedinice, transportna sredstva, za terminale i sl.; delimično odricanje od sopstvene autonomije; otežane dispozicije kod veza redova vožnje.


28

Kako ostvariti racionalan transportni lanac?

1) sistemskim pristupom analizi, optimizaciji i upravljanju transportnim procesima i lancima i2) tehnološkim projektovanjem i ekonomskim vrednovanjem konkretnih transportnih lanaca i svih njegovih karika.


29

1.4. Osnovni zadaci standardizacije u transportnom lancu

Standardizacija treba da omogući realizacija dva osnovna zadatka:1/ da obezbedi kompatabilnost svih bitnih elemenata u sistemu transportnog lanca i2/ standardizaciju mogućih rešenja tehnoloških celina (npr. standardizacija projektovanja terminala za pretovar tovarnih jedinica). Standardizacija obuhvata područja: tovarnih jedinica, transportnih i pretovarnih sredstava i stabilnih sredstava, organizacije transporta sa podsistemima upravljanja transportom, informisanja u oblasti transporta, transportnog prava i transportne ekonomije.

1.4.1. Prvo područje standardizacije

Tovarne jedinice

Sadašnja standardizacija tovarnih jedinica obuhvata sledeće delokruge rada: dimenzije i težine, zahteve ispitivanja (opite), manipulisanje i obeležavanje.


30

Međutim, još uvek nedostaje jedan osnovni standard kao veza za spajanje (povezivanje) različitih tovarnih jedinica i kao okvir za detaljnu standardizaciju. Ovaj osnovni standard morao bi obuhvatiti sve elementarne zahteve u odnosu na tovarne jedinice koje su usklađene sa odgovarajućim sistemom kao što su: šta kod tovarnih jedinica treba standardizovati ? prema kom zahtevu treba kod standardizacije jedne tovarne jedinice ukazati na posledice standardizacije za čitav sistem transportnog lanca ? kako utvrditi jedinstven modul za površinu i eventualno modul za prostor i za težinu? osnovni zahtevi u odnosu na tačke za manipulisanje, u odnosu na obeležavanje i u odnosu na materijale od kojih je izrađena tovarna jedinica; osnovni zahtevi u odnosu na područja primene tovarnih jedinica(odvojeno razmatranje prema nacionalnim, kontinentalnom i interkontinentalnom transportu, kao i prema pojedinim transportnim sredstvima). Nedostatak osnovnog standarda uslovio je, naročito kod dimenzija, nesporazume i različita tumačenja i stavove.


31

1.4.2. Drugo područje standardizacije

Transportna i pretovarna sredstva i terminali

Na ovom području standardizacije i dalje postoje veliki nedostaci koji se, pre svega odnose na nepostojanje osnovnih preporuka radi usklađivanja transportnih i pretovarnih sredstava sa zahtevima transportnog lanca.Kada je u pitanju dimenzionisanje, položaj i organizacija terminala za pretovar tovarnih jedinica rešenja su različita. Osnovni cilj treba da bude izrada praktičnog uputstva sa svim elementarnim osnovama za projektovanje svih vrsta terminala za pretovar tovarnih jedinica. Kriterijumi za ocenu podobnosti pretovarnih sredstava najčešće se odnose na: pitanje koje tovarne jedinice se mogu pretvoriti i sl., brzine pretovara, potrebe u prostoru, uslove vidljivosti i preglednosti radnika za opsluživanje pretovarnih sredstava ili površina. Standardizacija kriterijuma za ocenu raščlanjuje se na veći broj kompleksa kao što su, na primer : koje kriterijume trba oceniti kakav značaj treba pridavati pojedinim kriterijumima, kako treba meriti pojedine kriterijume za ocenu i dr.


32

1.4.3. Treće područje standardizacije – informatika

Na ovom području standardizacije, koje obuhvata organizaciono-informativnu problematiku, postoji dosta nerešenih pitanja. Težište je na standardizaciji podsistema informatike u oblasti transporta. Standardizacija na ovom području rada obuhvata uglavnom sledeće komplekse: osnovne zahteve koji se postavljaju u odnosu na informacione sisteme usklađene sa transportnim lancem, jedinstveno označavanje i jedinstvene forme informacija u transportnom lancu, koje standardne informacije moraju da prate robu u transportnom lancu, sistematiku davaoca i primaoca informacija u transportnom lancu, uprošćavanje statistika- informacionih dokumenata, u transportnom lancu. Standardizacija postupaka za prethodno ocenjivanje količine transporta u transportnom lancu ubuhvata, uglavnom, sledeća tri kompleksa:1 / programiranje celokupnog transporta robe između različitih izvora i ciljeva;2 / raščlanjavanje celokupnog obima transporta robe na pojedine varijante transportnog lanca;3 / izbor prevoznih puteva ukoliko je ujednom transportnom lancu na raspolaganju više prevoznih puteva.


33

Transportna ekonomija treba da standardizuje osnovne preporuke za utvrđivanje tarifa koje su usklađene sa zahtevima transportnog lanca. Podsistem transportnog prava treba da izradi preporuke usklađene sa odgovarajućim transportnim lancem. Veliki broj učesnika u transportnom lancu utiče na težinu i složenost zadataka standardizacije na ovom području, naročito u pogledu usklađivanja mnogobrojnih i veoma različitih ineresa svih učesnika u transportnom lancu.


34

1.5. Vremenska sinhronizacija tehnologije rada učesnika u transportnom lancu

Na osnovu sinhronizacije rada, na području nabavke, proizvodnje i plasmana robe teži se minimiziranju troškova za skladištenje i transport robe. Sa povećanjem vrednosti robe raste i značaj brzine transporta (dostave), dok sa smanjenjem vrednosti robe raste značaj cene transporta kao najvažnijeg parametra konkurencije na tržištu transportnih usluga. Korisnici transporta sve više traže redovne, tačne i pouzdane realizacije transporta, koje su uslovljene stvaranjem izmenjene strukture proizvodnje i plasmana robe.Izdvajanjem parcijalnih procesa iz proizvodnje i prenošenje na prostorno izdvojene jedinice, kao i prenošenje funkcije skladištenja na isporučioce i trgovce-posrednike, postavlja nosiocima transporta, u pogledu redovitosti i pouzdanosti transporta, sve veće zahteve. Integralni transport shvaćen i realizovan kao programirani transportni sistem odnosno transportni lanac “od vrata do vrata“ , uz učešće većeg broja transportnih sredstava i jedinstvene standardizovane tovarne jedinice, uslovljen je tačnim usaglašavanjem vremena transporta pojedinačnih usluga i održavanjem ugovorenih vremena svih učesnika. Zbog toga redovitost i pouzdanost treba posmatrati u uskoj vezi sa vremenom transporta.


35

Svako odstupanje od utvrđenih redova vožnje vodi neredovnim isporukama tovarnih jedinica i ima pored smetnji unutar celokupnog transportnog lanca, uticaj na stvaranje uskih grla u transportu i problema na području nabavke, proizvodnje, prodaje kao i celokupnom procesu realizacije transportnih usluga. Korisnici teško prihvataju neurednost železničkih usluga. Teškoća u železničkom transportu se sastoji u tome što postoje razlike između ponuđene i stvarno izvršene transportne usluge (LIM, TEEM i TEC redovi vožnje). železničke uprave su svesne značaja ovog problema i pokušavaju da ga reše smanjenjem zadržavanja na graničnim prelazima i ispitivanjem mogućnosti uvođenja u sobraćaj ekspresnih međunarodnih vozova. Najveći rizik kod investicija u okviru transportnog lanca snose pomorska društva, koja nastoje da svoje prevoze povere partnerima koji su u stanju da garantuju vraćanje njihovih različitih tovarnih jedinica u tačno utvrđeno vreme, a i time im omogućavaju bolje iskorišćenje tovarnog prostora i smanjuje troškove praznih vožnji. Vremenska sinhronizacija rada pojedinih nosilaca transporta dobija još veći značaj za pomorska društva u slučaju kada se njihova međusobna konkurencija ne ograničava već se proširuje na celokupan transportni lanac.Kvalitet početnog i završnog transporta predstavlja u ovom slučaju relevantan faktor konkurencije u sopstvenoj ponudi pomorskih društava.


36

Posmatrano s opšteg aspekta, komponente kvaliteta kod nosilaca unutrašnjeg kopnenog transporta su uslovljene, tehnološkim i organizacionim nivoom i tehničkim neurednostima i nedostacima svakog od njih. Faktori koji utiču na redovitost i pouzdanost drumskog teretnog saobraćaja odnose se na na opasnost od udesa i nesreća, stepena pouzdanosti tehničkih sredstava, obučenosti osoblja koje vrši operacije opsluživanja, a u međunarodnom saobraćaju na vreme zadržavanja na granici. Kod upoređenja faktora koji utiču na redovitost i pouzdanost transporta pojedinih vidova transporta utvrđeno je da su neurednosti najveće u vodnom saobraćaju. Ove neurednosti mogu se u velikoj meri sprečiti u okviru integralnog transporta poboljšanim merama kooperacije i organizacije između pomorskih linija i pomorskih luka što sprečava gubitke vremena do kojih dolazi u okviru tradicionalnog saobraćaja i koji se u napred ne mogu kalkulisati. Kvantificiranjem vremenskih odstupanja od utvrđenih redova vožnje u unutrašnjem transportu dobija se da željeznica ima najbolje uslove da obezbedi najveći stepen pouzdanosti izvršenja usluga dok rečni saobraćaj nije u mgućnosti što se aspekta korisnika predstalja komponentu kvaliteta koja pogoršava konkurentski položaj rečnog brodarstva. Pored brzine prevoza i sinhronizacije rada učesnika u transportnom lancu, pouzdanost transporta i manipulisanje tereta predstavljaju veoma značajne komponente kvaliteta. Njihova vrednost u velikoj meri zavisi od afiniteta robe (stepen sposobnosti robe za transport) koja se prevozi.


37

1.6. Tehnološko-ekonomska suština i problemi realizacije transportnog lanca

Transportni lanac predstavlja integrisani hronološki red svih pojedinih procesa koji su neophodni pri prevozu materijalnih dobara od proizvođača do potrošača, pri čemu je tehnološka povezanost članova lanca sređena u jedinstven proces promena u vremenu i prostoru, čime se postižu visoki efekti. Preduslov formiranja lanca: uvođenje pogodnih racionalnih formi tehnologije rada kod prevoznika i korisnika; korišćenje standardnih jedinica tereta; maksimalno iskorišćenje mehanizacije pretovarnih radova; pojednostavljenje prevozne dokumentcije i korišćenje jedinstvenih tarifnih uslova; koperacija rada kod transportnih i drugih organizacija; stvaranje uslova za racionalnu organizaciju rada u ukupnoj distibuciji robe. Stvaranje transportnog lanca opravdano je samo kada se time postižu veći ekonomski efekti nego kod klasičnih oblika prevoza.


38

Potrebni uslovi za formiranje lanca: tačno utvrđivanje i usklađivanje mogućih transportnih kombinacija; izbor najpogodnije varijante i koordinacija interesa raznih transportnih preduzeća; usklađivanje funkcija javnog i industriskog transporta posebno pri skladištenju i utovarno istovarnim manipulacijama; obezbeđenje potrebnih kapaciteta pojedinih karika transportnog lanca; obezbeđenje brzih, racionalnih tokova robe bez prekida u procesu; korišćenje najmodernijih unificiranih tehničkih sredstava transporta, manipulisanja materijalom, skladištenja i tehničke ambalaže na čitavom lancu i dr.

Osetljiva mesta transportnog lanca su dodirne tačke.


39

Potrebna rešenja u okviru transpornog lanca

Treba rešiti sledeće probleme: bezbednost prevoza robe; garantovanje potrebne brzine prevoza; izbor ekonomski najpogodnijeg načina transporta na principu kooperacije svih učesnika u lancu; praćenje troškova sa ciljem upoređenja efekata; racionalizacija manipulisanja, pakovanja i skladištenja robe i korišćenje pogodnih prevoznih jedinica tereta. Pored ovih osnovnih zahteva deluje još niz uticajnih činilaca a to su: obim tokova robe, smer i prevozni put, njihova parnost ili neparnost; uslovi za sabiranje pošiljke i mogućnost koncentracije transporta; fizički karakter robe za prevoz i njenim prevozno-tehničkim karakteristikama odnosno tehnološko ekonomski zahtevi robe za transport; tehnički parametri transportnih, prevoznih sredstava, mehanizacije; primenjen način pakovanja, trajnost ambalaže i njen uticaj na bezbednost manipulisanja i frmiranja većih tovarnih jedinica; utovarne manipulacije i njihov uticaj na vrstu robe koja se prevozi; način skladištenja robe i sl.

predavanje br. 4 kombinovani transport

Documents

uto ar ro

om tra nsportu

iz ko ne

ar ko ne

povratak transportnog

ontinenta

ko ne

ag ne