predavanja materijalna

Ovo je template za skripte beleke i slina sranja koja emo dilovati na Forumu

Izuavanje materijalne kulture Uvodno predavanjeEtnologija kao nauka o naroduKorene toj praksi treba traiti u romatiarskoj paradigmi. Romantizam je bio orijentisan ka kolektivnom entitetu. Prema Herderovom uenju svaki narod je definisan kao organska, mitska zajednica, ima samo njemu svojstvene vrednosti, obiaje, jezik i duh (Volksgeist) koji treba da budu prouavani. Narodni duh nije mogao opstati ako je bio izloen stranim uticajima i u urbanim podrujima tako da je prouavanje seljatva, narodne kulture, obiaja postalo osnovni predmet prouavanja romatniara.

Romantiarsku paradigmu u srpsku nauku uvodi Vuk Karadi. Uvia de nema srpskih elemenata u urbanoj kulturi, nego uglavnom turskih, te pokree istraivanje i skuplja umotvorine sa sela. Za njim romantiarskim stopama idu Jovan Cviji, te prvi etnolozi J. Erdeljanovi i T. orevi. Cviji kao antropogeograf nastoji da utvrdi povezanost geografije i kulture to jest prilagoavanje kulture ekosistema. Nastoji da utvrdi rasprostranjenost pojedinih kulturnih krugova.

Karakteristina je ne upotreba teorijskih podloga. Sledila je osnovne postavke evolucionizma (Erdeljanovi), difuzionizma.Stanje u etnologiji posle 1945. Osnovnim teorijskim paradigmama pridruili su se istorijski materijalizam (. Kulii i mali broj njegovih sledbenika) i funkcionalizam (M. Filipovi).

Socijalistiki reim je bio rezervisan prema etnologiji kao nacionalno orijentisanoj nauci. Srpska etnologija je u ovom periodu stagnirala kako u teorijskom-metodolokom pogledu tako i u izboru tema. Etnolozi i dalje okrenuti istraivanju tradicije sela i prolosti. U toku su velike promene na selu, migracije i izmena strukture naselja ali one nisu bile nauno obraivane. Izuavanje partizanskih pesama u okviru folkloristike. Prouavanjem ovih pesama pisanih u desetercu, tradicionalnom obliku srpske pesme, navodi se da partizanski pokret pripada naoj tradiciji a sve u svrhu lake tranzicije iz seljatva u fabriko radnitvo. Izuzetak je prouavanje varoica ali na vrlo tradicionalan nain okrenut ka elementima stare kulture dok su savremene tekovine bile zanemarene. Takvo stanje je trajalo do 1975 kada dolazi do vee liberalizacije jugoslovenskog drutva koja doputa intelektualnu kritiku. Pisalo se sve i svata. U to vreme srpska etnologija se okree prema stranim teorijskim paradigmama kako zapadnjakim tako i sovjetskim. Funkcionalna analiza (klasina, revidirani oblici, strukturalizam, semiologija Rolana Barta, ruska semiotska kola). Prihvatanje ovih paradigmi podrazumevalo je usvajanje prateih klasifikacija i odnosu izmeu kategorija. Jedan od estih naina podele kulture na analitike kategorije bio je na:

duhovnu (idejnu),

socijalnu (drutvena struktura i dinamike),

materijalnu kulturu (materijalizacija naina ivota)

Materijalna kultura i antropologijaOna je bila kamen temeljac u vreme formiranja antropologije kao samostalne discipline tokom druge polovine 19. Veka (Tajlor, Morgan, Racel). Stvaranje precizno klasifikovanih zbirki materijalne kulture po idejama Pit Riversa i Fansa Boasa. Te zbirke kao objektivizirajua reprezentacija udaljenih kultura svedoile su:

o univerzalnosti ljudskih zajednica da stvaraju materijalna dobra, razlite stepene razvoja drugih kultura koje su postavljene u inferiorni poloaj prema dostignuima evropskih drutava, koja u sebi, duhu pravolinijske evolucije, dodeljivale mesto na vrhu lestvice modernosti i progresa.

Materijalna kultura u romantiarkoj paradigmi

Imala je veoma vanu ulogu u razvijanju nacionalnih i dravnih programa. Uloga u razvijanju nacionalnog identiteta i podizanja nivoa identifikacije sa nacijom. Granica rasprostranjenja materijalne kulture je svedoila o granicama nacija. Politki zloupotrebljavani u pokretanju borbi za nezavisnost.Materijalna kultura i antropologija poetkom 20. veka

Teite istraivanja je preneto sa evolutivnog razvoja (tehnologije proizvodnje artefakata) na strukturu i funkcionisanje drutvene strukture, srodnikih odnosa, religijskih koncepata i sl. Zapostavljenost izuavanja materijalne kulture. Panja okrenuta ka funkciji drutva i drutvenoj strukturi. Pisanje antropolokih monografija i odlazak na teren. Malinovski, Retklif Braun.

Materijalna kultura i etnologija

Izuavanje materijalne kulture biva zapostavljeno i u srpskoj etnologiji. Materijalna kultura prelazi u domene drugi nauka (folklorna arhitektura). Bitne promene u srpskoj etnologiji nastaju 1973. Kada urica Petrovi poinje da predaje Materijalnu kulturu Jugoslavije kao zaseban predmet na Odeljenu za etnologiju. Podstiu se interdisciplinarne pristupi materijanoj kulturi u svim vremenima i prostorima. Danas postoje dva predmeta Materijalna kultura Srbije i Anropologija materijalne kulture. Izuavanje materijalne kulture u svetskim istraivakim centrima 70ihArtefakti materijalne kulture posmatrani su ka kompleksni fenomeni koji su povezani sa svim drugim relevantnim elementima kulture sa kojima zajedno ne samo da zadovoljavaju niz funkcija, ve isto tako enkodiraju razliita zanaenja. Predmeti su nosioci skrivenih znaenja koji treba da budu otkriveni. Popularne lingvistike definicije kulture uvode nove analitike kategorije (Gudinafa): Ideacijski red i pojavni red. Prvi je skup ideja, vrednosti i verovanja koji deli odreena ljudska zajednica (ideologija jednog drutva). Te ideje slue odreivanju ta je svet i kontrolu ponaanja u okviru drutveno prihvaenih normi. Pojavni red kulture je realizacija ideacijskog reda.

Dekodiranje poruka sadranih u pojavnim formama postepeno otkriva konceptualni nivo kulture. Sa komunikacijskog stanovita materijalni predmeti prestaju da budu samo objekti nego i znaci koji saoptavaju poruke. Oni postaju simboliki odraz kulturnih ideja i drutvenih odnosa koji su organizovani u obrasce i nizove tako da prenose kodirane informacije analogno zvucima u reenicama prirodnog govora.Materijalna kultura u teorijskom konceptu Denijela Milera

Pie u prilogu predavanjaPrimeri savremenih studija materijalne kulture

Studija Pjera Burdije, o simbolici kue berbera The berber house or the world reverse 1973 objavljena u zborniku Rules and Meanings (ur M. Daglas). Strukturalistika analiza, stvaranje binarnih opozicaia (vatra-voda, priroda-kultura). Zapazio je da je mikrokosmos kue berbera organizovan kao spoljanji svet, kosmos a i da je njemu suprostavljen

Studija Majkla Hercfilada o arhitekturi drevnog ali dobro ouvanog naselja na Kritu 1991 pod nazivom A Place in History: Social and monumental Time in Cretan Town. Uticaj arhitekture na ouvanje socijalnih odnosa, srodstva, ideologije polova, politike afiliacije, kao i uticak na integritet nacionalne teritorije. Period od 67-74, vojna hunta. Razmiljanje o ruenju damija i objeka orjentalnog stila radi preventive od invazije i naseljavanja Turaka.

Studija Pjera Rejbinoua o arhiotektonskom modernizmu severne Afrike 1995 pod nazivom French Modern: Norms, and Forms of the Social Enviorement. Odnos arhitekture i moi. Podizanje modernih objekata u severnoj Africi od strane Francuske drave u cilju dokazivanja moi u odnosu na Afrike narode u kolonijama.

Narodno graditeljstvo

Odreivanje narodnog graditeljstva (vernacular architecture). Termin prvobitno korien od strane teoretiara arhitekture u 19. veku i odnosio se na tradicionalne ruralne graevine predindustrijske ere, odnosno na kue seljaka, farmera za koje se smatralo da nisu svesno dizajnirane (arhitektura bez arhitekata) i nisu nastale pod uticajem intelektualnih i umetnikih strujanja

Pod narodnim neimarstvom se podrazumeva onaj nain graenja i stil, koji je iz njega proizaao u kome su graene stare seoske i varoke kue pre nego to je na graenje u varoicama poela da utie zapadnjaka arhitektura i pre nego to je selo poelo da se ugleda na varo ili se poelo naglo menjati pod potrebama savremenih drutvenih i ekonomskih prilika. (Aleksandar Deroko).

Danas pod narodnom arhitekturom podrazmevamo manje pretenciozne primerke arhitekture bilo kog savremenog stila 19. i 20. vekovne masovno prizvedene kue pripadnike srednje klase, industrijske graeveine, fast foodove, bilo koje graevine koja nije proizvod vie klase, avantagrde i umetnosti. Tipologija narodnog graditeljstva

Seosko narodno graditeljstvo

Balkansko-orijentalna gradska arhitektura

Tipovi seoskih kua na podruju Srbije

Panonska kua

Dinarska brvnara (kua u umadiji i kua u zapadnoj Srbiji)

Bondruare i atmare (moravska kua i kosovska kua)

Podela izvrena na osnovu materijala i naina izrade. Panonska kua je izraena od NABOJA, zemlja pomeana sa blatom i plevom (ostaci prerade ita) izlivena u drvenom kalupu. Dinarska brvnara je izgraena od TALPA, drvene daske debljine od 10 do 15 cm. Bondruare se izgraene sa drvenim skeletom sa kosnikom. atma je ispuna za bondurski kostur. Jedna vrsta je Pleter, upleteno prue, druga vrsta je CEPKA napravljena od drveta obraenog u oliku kaieva.Kua u Vojvodini

Kua izduene pravougaone osnove, prizemna, izvuena na ulinu liniju sa uskim frontom na ulici, dvoslivnim krovom i podunim tremom (kong, gonak, (gank (nem.) = hodnih)

Poloaj kue prema ulici odreen koncepcijom planskog oblikovanja naselja u Vojvodini.

1690 i 1739 Srbi masovno naseljavaju Vojvodinu i privremeno naseljavaju mesta koja su ratrkana. Vlasti Austrije nalau zbijanje naselja pridolih Srba. Naselja su onda dobila nepravilne oblike, krivudave ulice. Takvo stanje je karakteristino za prvu polovinu 18. veka. 1748 Austrijske vlasti izdaju naredbu o planskom oblikovanj naselja. Ta naselja prema zamisli trebaju da imaju pravilnu ortogonalnu emu. Pravilne ulice, ua strana kue prama ulici, razmak izmeu kua propisana na 17 metara radi p.p. zatite. Ovakva koncepcija se naziva BAROKNOM. Preneta gradska koncepcija u seoska naselja. Barokna koncepcija je simbolisala centralizam, apsolutnu vlast suverena i drave kao i red, zakonitost i uniformisanost kao centralne vrednosti dravnog poretka.Materijali za gradnju kua u Vojvodini

Naboj, kao graevinski materijal nesolidan i neotporan na vodu. epri, je nepeena cigla koja se sui na suncu. Pleter. Drvo (retko). Opeka

Krov i krovni pokrivai

Krov je dvoslivan, Krovni pokrivai se izrauju od slame, trske. Od kraja 19. veka koristi se biber crep. U Sremu se koristila indra (drvene cepane daske)Zabat (kibla) na kui u Vojvodini

Giebel(nem.)=zabat. Trouglasta povrina izeu krovnih stranica. Materijali korieni za izradu: pleteno prue ili trska oblepljene blatom, daani zabati u vidu vertikalno slagane daske, sunani zabati (forme od drveta, radijalno slagane u obliku sunca), zidani zabati.

Zidani zabati

Ukoliko poemo od Milerovog koncepta objektifikacije, moemo rei da su zidani zabati bili povezivani sa:

Klasom (primetni uticaji raznih umetnikih stilova urbane arhitekture, barok, eklektika i secesija). Upotreba ovih elemenata inila je vlasnike kua viom klasom. Etnikom grupom (oslikavanje zabata motivima iz etnike prolosti)

Konfesijom (postavljanje kipova svetaca ili bogorodice u udubljenom svoenom prostoru na sredini ulinog zabata, karakteristino za katlike).

Zanimanjem (npr. Rakijska boca kao simbol proizvoaa brendija)

Osobenost zabata u Sremu, je da imaju trem, Na zabatu je obavezan otvor koji slui za ventilaciju.Boja u koju je je okreena fasada moe da govori o etnikom identitetu (marker). Srpske kue su uglavnom bele, slovake plave. Maari zeleno ili plavo (cokla ili stolarija), Rusini koriste zelenu a Rumuni utu.Teze o poreklu trema

Element koji su Srbi doneli sa svog matinog podruja (Kosovo i Metohija). Trem je na kosovskoj kui povezan sa svim prostorijama i imao je ulogu komunikacije dok u vojvoanskoj to nije sluaj

Trem nastaje pod uticajem javnih graevina

Autohtoni elementa graevina u Vojvodini

Prostorna struktura kue

Promena prostorne strukture kue su odraavale drutvenoekonomske promene. Sa poboljanjem drutvenih prilika i sama kua se razvijala. Na podruju vojvodine razlikujemo tri osnovne forme kue:

Kua duom, kua na brazdu Kua na lakat (razvijena kua, kua bogatih)

Preka kua, ispreka kua, kua na front (kua svjom duom stranom okrenuta ka ulici

Zemunice i polu zemunice (jednosobne s ognjitem) karakteristine poetkom 18 veka. Poboljanjem drutvenih uslova poetkom 19 veka kua postaje trodelna (soba s ognjtem i dve sobe). Poetkom 20 veka na utrb trema se formira jo jedna prostorija elerak (ostava). Oko 1920. Kua postaje etvorodelna a zatim se razvija u kuu na lakat. Na novijim kuama na lakat trem slui za komunikaciju izmeu prostorija. Kue na lakat mogu biti i duom stranom orijentisane ka ulici.Dvokrilna kapija koja see kui naziva se ajnfront.

Prostorna hijearhija prostorija

Soba sa ulice bila je reprezentativna soba kojom je porodica demonstrirala svoj socijalni status (nametena soba, eksterajnice, stajaa soba, ista soba, paradna soba) Sluila je, pre svega, za prijem gostiju, ali i obavljanje ritualnih radnji i sveanosti (smrtna soba, soba radosti i alosti).

Na suprotnoj strani se nalizila soba u kojoj se odvijao svakodnevni ivot ukuana (zadnja soba, soba iz guvna (prostor iza kue), stranja soba)

Karakteristike enterijera

Tzv. Visoki horizont (M. Gavaci). On je podelio nametaja na visoki i niski horizont. Visoki predstavlja nametaj koji je uobiajene visine za dananjeg oveka. Kua

Pod od nabijene zemlje

Iznad ognjita se prua irok prostor kupastog pododaka

Rodna kua Mihaila Pupina

Sobe

Podovi su uklavnom daani, dok se tavanica uglavnom pravila od trske oblepljene blatom

Prostorna organizacija domainstva

Ispred kua na ulici nalazi se klupa koja je u funkciji socijalizacije i komunikacije sa drugim seljanima. Izdvojenost ekonomskog dela dvorita od ostatka dvorita (ograda). Vajat u produetku kue ukoliko to brojnost porodice nalae. Tu spava oenjeni lan porodice sa svojom sekundarnom porodicom. Poljski WC iza kue. Iza kue je ekonomsko dvorite sa privrednim objektima: kotobanjom (ambarom), koem i stajama. U Sremu su ambari esto bili postavljani na regulacionu liniju demonstrirajui ekonomsku mo porodice. Bunari na ekrk ukraeni lingericama ili ciframa, hlebna pe i punica za dimljenje mesa stajali su naspram glavne zgrade. Dinarska brvnara

Rasprostranjenst Dinarske brvnare: srednji i zapadni deo Srbije, Bosna, deo Hercegovine i Crna Gora, naziva se jo Starovlaka , po Starom Vlahu gde se najvie gradi.Osobine

Graevina izduene osnove, sa dvoja vrata na kui postavljena upravo iznad zemljita pa je svojim zadnjim delom ukopana u strmu stranu (elicu, cjelicu) a prednjim delom izdignuta nad podrumom, sa visokom krovom ija kupa nadkrovljuje zidove.Kuana na elicu je oslonjena, ukopana na strmu stranu, ima kameni podzid, grede temeljae.Materijali za gradnju

Brvna se koriste veoma retko kao i grede. Najee se grade od talpe daske debljine 10 do 15 cm a visine od 30 do 40 cm (kue talpare ili talpinjae). Koristi se bukovo ili hrastovo drvo, ree etinarsko. Dinarske brvnare se grade i od dizmi, vertikalno slaganih gredica.

Naini graenja talpare

Reanje talpi po horizontali i ukrtanje talpi na ert ili usek. ert, veza talpi na uglovima. Postoji i moderniji nain gradnje a to je na u nizu

Izolacija i spreavanje vitoperenja

Radi bolje uzolacije izmeu brvana ili talpi mogla se stavljati mahovina, ilovaa ili balega.

Da ne bi dolo do vinavljenja tj. vitoperenja talpi u stranu, talpe su se meusobno vezivale na rastojanju od 1 m drvenim klinovima (tzv. Piljaci ili modanici)

Zidovi podruma su od kamena.

Krov i krovni pokriva

Krov je etvoroslivan. Krovni pokrivai izraeni su od: slame, bujad (paprat), indra (drvene daske) je dominantna, kamene ploe ili kriljci, eramide (u umadiji). eramid je oluasti crep od peene zemlje.

Krovnu kapaGlava dimnjaka kube, koja se jo naziva kapi ili somi (Stari Vlah, uiki kraj). Ovaj drveni dimnjak ima na gornjoj strani konian zavretak, koji titi otvor dimnjaka, a zavrava se dekorativnom ibom sa jabukama. Izrezbaren drveni iljak prikovan na kraj slemena,

Krovna dekoracija mogla je biti i marker verske pripadnosti, rezbarijom ukraen krst ili polumesec. Osim kroz kube dim izlazi i kroz bade na krovu. Bade sulue i za osvetljenje budui da kue sa ognjitem nemaju prozore.


Promene prostorne strukture odraavaju ukupne ekonomsko drutvane promene u Kneevini / Kraljevini Srbiji. Brvnara je na poetku 19 veka mahom jednoprostrona, da bi povoljnije drutveno ekonomske i politike prilike dovele do poveanja broja prostorija i uslonjavanja samog domainstva. No, dvodelna brvnara (kua i soba) moe se smatrati osnovnim oblikom brvnare.


Dok je soba reprezentativna, te slui za obavljanje razliitih religijskih i porodine sveanosti (u njoj se izuzetno spava), u kui se odvijao svakodnevni ivot ukuana

Karakteristika enterijera je niski horizont

Kua ima pod od nabijene zemlje, nema tavanicu. Ima dvoja naspramno postavljena vrata i nema prozore.Razlozi za postavljanje dvoja vrata

Funkcionalni: preko velikih vrata komuniciralo se sa zgradama opstavljenim sa istone strane (ista strana dvorita), dok se preko malih vrata postavljenim sa zapadne strane (prljavo dvorite staje i objekti za ivotinjsku ishranu)

Religijski: na istona vrata unosio se banjak, slavski kola, te se uvodila nevesta u kuu, dok se na zapadna vrata iznosilo smee (kua se isti od velikih ka malim), eravica, iznosio mrtvac.

Emsko objanjenje: mala vrata su tzv. hajduka vrata koja slue za beanje od neprijatelja.Emsko narodsko miljenje

Etsko nauno miljenje

Ognjite se nalazi u centru kue, etvrtastog oblika je. Postoja dva kamena koje nazivamo prijekladi ili preklad sa kamenom gredom neto iznad nivoa ognjita. Ognjite je simboj porodine kohezije i bliskosti, ili simbol porodice uopte. Kameni prekladi imaju posebno simboliko znaenje. Verovalo se da vaenje preklada znai smrt lana ili lanova porodice. Deo kue prema zadnjm vratima se naziva poelje gde se porodica okuplja pri obedovanju. Sede na niskim tronocima i niskom stolu za obedovanje zvanom sofra ili sinija. Najpre su jeli mukarci i stariji, ime se predstavljao hijearhiski ideal. Postojanje zasebne stolice na kojoj je sedeo domain, stolovaa. Ona ima naslon za ruke. Ona bi se postavlja na posebno mesto u poelju tako da domain gleda ka istonim vratima. Iznad ognjita se esto postavlja erjen, plitko korito od pletenog prua koji slui za suenje letine. Umesto erjena su se postavljali i aavci, proizvedeni od drvenih dacica. Vaan deo enterijera je perda, ograda koja se postavlja uz istona vrata, a pre svega je sluila da zatiti vatru od udara vetra. Navar je vrsta krinje u kojoj se uv brano i mesi hleb. Dolap je polica koja je zatvorena nizom vrata, neto nalik savremene visee kuhinje, u kojoj se uvalo posue. U kui se nalazi i loite za pe u sobi. Soba

Pod je stepenik vii u odnosu novo kue i podaan je. Tavanice su od aovaca.Ima ukupno tri prozora dva su bono a jedan sa strane velikih vrata (stariji oblik sa drvenim kapcima na povlaenje, mlae sa penderlijom (vrsta papira), beikom ili staklom.

Dve istorijske forme ureenja sobe

Sa duguljastam sofrom, niskom klupom i tronocima. Kreveti u sobi su takoe niski (starija forma).

Sa stolom i viim klupama i viim krevetima. Pribliavanje visokom horizontu. U sobi postoji pe sa penjacima, keramikim delovima koji odaju toplotu. Prostorna organizacija domainstva

Podela domainstva na isto i prljavo uslovila je specifian paspored privrednih i stambenih zgrada u domainstvu. Na samom prilazu imanju nalazi se gostinska kua, za smataj putnika namernika, trgovaca. U istonom delu dvorita nalaze se i vajati koji slue za spavanje, prvenstveno oenjenih zadrugara. U tom delu dvorita nalaze se privredni objekti za proizvodnju i skladitenje hrane, mlekar. Zgrada za skladitenje kukuruza, ko i ambar za skladitenje itarica. U prljavom dvoritu nalaze se staje pri emu je obiajnim pravom utvreno da staja mora biti na minimum 100m od kue. Takoe u zapadnom delu dvorita nalazi se kotar, prostor na kojem se skladiti seno.Tu se nalazi i kaara, zgrada gde su se uvale kace sa rakijom.

Na prilazu imanju su gostinske zgrade grade samo imuniji (drutvenim slojevima slabijeg imunog stanja kao goostinska odaja slui posebna gostinska soba . Glavni podsticaj za nastanak ovih graevina bilo je ispunjenje obaveze gostoprimstva odreene obiajnim pravom. Osim toga, ove graevine su demonstrirale socio-ekonomski status porodice. Nije neobino da domain spava u gostinskoj zgradi, pokazujui tako hijearhijski red.Na istonoj strani su vajati u kojima spavaju oenjeni lanovi zadruge sa enama. Postoje dve vrste porodine zadruge. Prva je oinska zadruga koju ini otac sa svojim oenjenim sinovima i njihovim porodicama a drugi tip su bratske zadruge koje nastaju kada otac umre. U zavisnosti od broja brae se gradilo toliko vajata u koji ma bi spavali dotini zadrugar sa njegovom porodicim. U vajatima se ne loi vatra. Ponekad se zagreva uz pomo ari sa ognjita kue. To su jednoprostorne graevine, ali se u drugoj polovini 19 veka javljaju vajati sa tremovima. Unutranjost vajata je veoma skromna, krevet, krinja. Lenka ili srga je vrsta motke na koju se kaila garderoba. Na toj strani dvorita se nalazila i pekara za hleb kao i mlekar, ko za kukuruz koji je odignut od nivoa zemlje. Ambar je ima vie pregrada za skladitenje razliitih vrsta itarica.

Na zapadnoj strani se nalazi kaara, staja i kotar. Kotar je ograeni prostor za uvanje sena.

Porodice koje su posedovale velike vonjake imale su zgradu koja se nazva miana. To je zgrada za suenje voa (ljive). U dnu zgrade postoje loita. ljive se onda poreane na lestama uz pomo dima sue.

Idealtipski raspored objekata u domainstvu nije uvek bio ostvariv.

Ovakva organizacija domainstva karakteristina je za starovlaki tip naselja, koji je rasprostranjen od Uica do Kranjske u sloveniji. To je razbijeni tip naselja koji podrazumeva da nasamo zgrada i okunica nego celo imanje nalazi oko kue. Ova sela se sastoje od imanja poreanih jedno do drugog. Razlog ovakvoj organizacije imanja su uslovi brdovitog terena i utede na transportu i odbrani imanja. Naime u 18 veku dolazi do masovnih migracionih talasa iz Hercegovine i Crne Gore. Oni zaposedaju brdovite umske prostore i kre umu i ono to su zauzeli postaje njihovo imanje. Ovakvi tipovi sela pokazuje da nije postojala snana centralna vlast, kao to se vidi u u tipu sela u Vojvodini. Knez Milo je nastojao da po ugledu na Austrijske vlasti uori seoska naselja. Sela Mave se odazivaju naredbi, a planinska naselja izbegavaju uoravanje. 1837 prema svedoanstvu Hodisa britanskog konzula, Knez Milo donosi zakon o uoravanju sela, a skuptina odbija usvajanje takvog zakona. Vuk Karadi svdoi o nezainterosovanosti za uoravanje. U sluaju Vojvodine drava odreuje prostornu organizaciju, a u planiskom delu obiajno pravo. .

Razvoj brvnare je viesmeran. Izdvajaju se sledei pravci razvoja: kua u umadiji, kua u zapadnoj Srbiji, kue u Sandaku sa muslimanskim stanovnotvom, kua sa ardakom u krovu (srednja Bosna), ardaklija (srednja Bosna). Kua u umadiji

Kua u umadiji je proistekla iz dinarske brvnere i poseduje odreene razlike. A to su: promena grae, pojava trema, promene koje se tiu poloaja ognjita i naina sakupljanja dima, promene prostorne strukture.

Kada je u pitanju umadijska kua promene se sastoje u tome to su kue graene od brvna a sobe od atme, polubrvnara-poluatmara. Da bi kasnije kue graene u potpunosti od atme. Umesto slame i indre, eramida predstavlja glavni krovni prekriva.

atmara, cela kua je graena u bondrunij konstrukciji sa ispunom od atme.

Pojava terma

Poduni, poduni skraeni, ili isturani doksat (kue doksatlije)

Promene koje si tiu poloaja ognjita i naina sakupljanja dima

Ognjite se pomera uza zid sobe. Nad ognjitem se gradi komin koji s razvija u odak, a tavanica u kui se pokriva aovcem, ime s spreava gubitak toplote

Promene prostorne strukture

Soba se deli na dve prostorije, zatim se kua deli na dve prostorije. Kua se pregraivala tako da je vei deo predstavljao sobu a ui odakliju tj. prostoriju sa ognjitem. Odaklija je uska duga prostorija, levo i desno su po dve sobe od kojih je jedna gostinska. U poslednjoj fazi razvoja, jedna os soba preuzima ulogu kue. Iz centralne prostorije s uklanja ognjite a druga vrata se postepeno gube. Zatvaranje drugih vrata bilo je u uskoj vezi sa promenama u strukturi naselja. Sela u umadiji se transformiu od sela starovlakog tipa u sela tzv. umadijske vrst (J. Ciji). Razlozi za nestajanje vajata je raspadanje porodinih zadruga. A glavna kua kao jedina stambena zgrada nastavlja da se razvija. Razvijanje drumskih sela za koe je karakteristine da su kue blie jeda drugoj i putevima, na taj nain smanjujui imanja i manjak prostora za izgradnju vie zgrada. Smanjenjem potreba za oreenim graevina istog dvorita ono vremenom nestaje i podele dvorita vie nema.

Kua u zapadnoj Srbiji

Materijali

Promena poloaja ognjita

Iako je i dalje otvoreno, pomera se uza zid koji deli kuu od sobe.

Promena prostornr strukture

Soba se deli na dve sobe.

Moravska kuaatmara, bonduara.

Rasprostranjenost moravske kue

Ona je zastupljena u dolini Morave, istonoj Srbiji, prodire u umadiju i okolinu Beograda.

Kua je pravougane, ee nego kvadratne osnove, sa razvijeni tremom i dekorativnim lucima na tremu. Lukovi nemaju noseu funkciju nego iskljuivo dekorativnu.

Pozicioniranost kue u odnosu na teren

Podignuta na ravnom terenu ili podignuta upravno na pad terena (sa atulom).

Materijali za gradnju

Bondruna konstrukcija sa ispunom od atme. Postoje dve vrste atme, pleter i cepka. Izgrauju se i od tesanih talpi. Ove kue mogu cele graditi od kamena ili delovi, naprimer ie i zidovi podruma. Ia je kua.

Krov i krovni pokriva

Krov je etvoroslivan. Prekriva se izrauje prvobitno od slame a potom od eramida.

Krovnom kapom dominira karakteristian dimnjak KOMIN. Sastavljen je od uspravno, malo konvergentna stubia sa tablom od dasaka (kvoke), koja je postavljena na stubie malo koso, tako da brani otvor ne samo od kie i snega, ve i od pravca najnepogodnijeg vetra. Komin je odozgo prekriven eramidom.

Trem na moravskoj kui

Trem se naziva DIVANA ili AJAT. Prvobitno bez lukova sa jednostavno profilisanim stubovima. Pojava dekorativnih lukova u drugoj polovini 19 veka, gde je broj lukova simbolino oznaavao drutveno-ekonomski status.Postoje razliite pretpostavke o poreklu lukova na moravskoj kui. Jedna od teza je ugledanje na svodove starijih srednjovekovnih sakralnih graevina. Druga tvrdi da su nastali ugledanjem na lukove gradskih kua koje su graene u stilu turskog baroka (u prilog ovoj tezi ide injenica da su tremovi prisutni i u Bugarskoj i u Rumuniji). Trea teza tvrdi da su lukovi nastali iz praktinik razloga, pritesavanjem kosnika (P. Findrik).

Tipovi trema na moravskoj kui

Poduni skraeni trem (sa krevetom ili bez njega)Ugaoni trem, oka je vrsta ugaonog trema van gabarita zgrade.

Centralni uvueni i centralni isputeni.

Isputeni doksat

Funkcija trema na moravskoj kui

Praktina: leti se mnogo poslova obavljalo natremu, spavanje, tu se sklanjaju alatke i orua, tu se sue venci luka, paprike, duvana i sl. Simbolika granini prostor izmeu spoljanjeg i unutranjeg sveta. Estetska: ne samo da su lukovi natremu imali dekorativnu funkciju, ve su na ogradi trema bile poreane saksije ili stari lonci sa cveem. Saksije su se postavljale i na drvene police na slobodnim zidovima kue.Prostorna struktura kuePromene prostorne strukture odraavale su ukupne drutveno ekonomske promene u 19 veku. Prostorni razvitak kue se odvijao horizontalno (uveanje broja prostorija) i vertikalni (pojava sprata)Borie. iler. Mala prostorija napravljena na raun trema


Dok su u ii obavljao svaodnevni ivot, ali i odreene ritualne radnje, soba je namenjena spavanju. Ako kua ima dve sobe, jedna je gostinska i slui za smetaj gostiju i obavljanje porodinih sveanosti (slave i sl.)Ako kua ima iler onda su u njemu spavali mladenci (borie), gosti ili ima funkciju ostave.

Karakteristike enterijera

Takozvani niski horizont.

Kua

Pod kue je od nabijene zemlje, Tavanica je od aovca ili kolenike. Kolenike su gredice koje su valjane u gustu smeu blata a zatim ugraivale u tavanicu korienjem blatnog maltera. Moravska kua ima jedna vrata (prvobitno dvoja nestanak drugih vrata tesno je povezan sa transformacijom prostorne strukture sela) Nema prozore retko UBER. Ognjite je pomereno uz pregradni zid i ima kapu za sakupljanje dima komin. Soba

Pod je od nabijene zemlje. Tavanica je od aovca ili kolenike. Ima dva manja prozora.


U dvoritu su, pored kue, smeteni su ko i ambar (najee pod istim krovom)

Kosovska kua sa tremom

Kua pevougaone osnove sa podunim tremom ravnih linija. Izgrauje se od bondune konstrukcije ispunjenom atmaom. Krov je etvoroslivan, prvobitno pokrivan slamom, zatim eramidom i kriljcima.Trem na kosovskoj kui naziva se AJAT. Za razliku od moravske kue. Trem na kosovskoj kui ima funkciju komunikacije meu prostorijama budui da one nisu meusobno povezane.


Promene prostorne strukture odraavale su ukupne drutveno-ekomske i politike promene:

Sve do 1912 kua srpskog zavisnog seljaka ipije bila je prosta jednoprostorna graevina sa dvoja vrata, u kojoj su pod istim krovom bili smeteni ukuani i stoka.

Nakon 1912 kosovska kua poinje da se razvija i horizontalni i vertikalno. Horizontalni razvoj, poveanje broja prostorija. Na poetku razvoja, kua postaje dvodelna, nema trema ali si krov preputa vie pravei nadstrenicu. Postepeno se pojavljuje trem iz koga se ulazi u prostorije. U sledeoj fazi kua postaje trodelna i u sobe se ulazi sa trema.Prostorna hijearhija prostorija

Dvodelna kua ima uobiajen raspored prostorija. Utrodelnoj kosovskoj kui, jedna od soba dobija ritualnu namenu: namenjena je prijemu gostiju o slavanja i drugim sveanostima

U prizemlju je staja, dok su na spratu kua i sobe. U prizemlju su kua i staja a gore sobe.-Karakteristike enterijera

Tzv. Niski horizont. Gotovo sve karakteristike unutranjeg ureenja moravske kue.


Domainstvo podeljeno na. isti (trem(isto to i vajat kod dinarske ke), ko, ambar) i prljavi deo dvorita (staje, plevnja, nunik)

Savremena seoska arhitekturaIstona srbija

Funkcija gastrabajterske kue (primer funkcionalne analize)

Manifestna fukcija:

Stambena,

Funkcija ulaganja,

Funkcija isticanja drutvenog statusa,

Obredno religijska

Estetska

Latentna funcija bi bila odranje porodice na okupu

Komparativan rumunski materijal

Arhitektura rumunskih novobogataa poseduje sline, ali derastinije elemente. Uglavanom u romskoj populaciji

Balkansko orijentalna kuaPozicija kue u odnosu na ulicuMogla je biti izvedena na ulinu (regulacionu) liniju. U prostoriju ka ulici uglavnom nisu ulazile ene. A ako jesu prozori su bili prekriveni reetkama, MUABECI i MUARABIJE da bi zatitili enu od pogleda prolaznika

Spratnost

Zgrade ima najee prizemlje i jedan sprat. Konak kneza Miloa.

Materijali za gradnju

Ako je kua prizemna gradi se u bondruku sa ispunom od atme. Kod spratnih prizemlje je od kamena, erpia ili opeke a sprat u bondrunom sistemu sa ispunom od atme.

Krov i pokriva

Krov je etvoroslivan, Pokriven je eramidom i ima duboku strehu. Dimnjaci koji se vitko diu nad krovom zavravaju se dekorativnim kapama. Ima ih onoliko koliko i pei.

Prozorski otvori

Na prizemlju su manji a na spratu vei

Sobe prema ulici ili mukoj avliji u kojima borave i rade ene imaju Muepke ili Muarabije.Fasada

Spoljne povrine su obraene malterom i okreeno uglavnom u belo. Na fasadama nema nikakve dekoracije Na ulinoj fasadi se esto javljaju jedan ili dva erkera. Ispad jednog dela zgrade van gabarita radi proirenja prostorije. Postojanje erkera zahtevalo je sloeniju konstrukciju krova.

Trem na balkansko orijentalnoj kui je okrenut prema dvoritu

Tipologija balkansko orijentalnih gradskih kua

Kue simetrinog tipa

I osnova i fasada simetriana.

Simetrija fasade

Postojanje jednog erkera postavljenog na centralnom delu fasade

Postojanje dva simetrina erkera

Postojanje trema prema dvoritu centralno postavljenog

Simetrija osnove

Postojanje centralne prostorije, DIVANHANE, oko koje se simetrino postavljaju ostale, gde su sve prostorije jednake veliine

Kue asimetrinog tipa

I osnova i fasada su asimetrine.

Asimetrija fasade

Spoljnu fasadu odlikuje poloaj dvorinog doksata, koji se nalazi na JEDNOM delu produenog trema i isturen je van gabarita zgrade

Asimetrija osnove

Nemaju centralno postavljenu divanhanu, nego je na mestu nje prostorija odaklija koja u zimskom periodu slui kao kuhinja. Sa trema se ulazi u najveu prostoriju pa iz nje u odakliju.

Poreklo simetrinog i asimetrnog tipa balkansko orijentalnih gradskih kua

Poreklo simetrinog tipa: vizantijsko orijentalna tradicija (ove reprezentativne zgrade podiu uglavnom Turci i kneevska porodica.

Poreklo asimetrinog tipa: atohtono (kue ovog tipa podiu uglavnom Srbi)


Kod graevina, koje imaju sprat, na njemu su reprezentativni prostori (sobe za prijem, sobe u kojima se spava), dok su u prizemlju prostorije za dnevni boravak i rad.

Pored radne, u kui je postojala i veoma izraena podela na deo za zimski i letnji boravak. Donja etaa ima bolju izolaciju zbog debljine zida i manjih prozora.

U sluaju simetrinog tipa balkansko orijentalnih kua kuhinja, MUTVAK, je bila posebna zgrada u dvoritu. Kod asimetrinog kuhinja je jedna od prostorija u kui.Karakteristike enterijera

Orijentalni stilPrizemlje gradske kue

Kua i druge prostorije za rad i dnevni boravak. Sama kua, tj prostorija odaklija je ista kao u seoskoj kui. Razlika je to se u ovoj prostoriji vie ne jede nego u sobi.

Ajat je trem u prizemlju, a ardak je trem na spratu. ardak po ureenju nije zaostajao za kuom. Na tri zida su poreani MINDERLUCI, jastuci. Sa ardaka se ulazi na divanhanu, ukoliko je ima ili direktno u jednu od soba ukoliko nema divanhane.

Sobe

Svaka soba ima okolicu ili MUSANDRU. Musandra je dekorativni drveni pregradak u koji se smetala pe sa penjacima, malo sobno kupatilo banjica, police za nie za ostavu pribora za kafu, plakar za posteljinu (dolap) i sl. U sobama su poreani minderluci. Minderluci slue za sedenje, a spavalo se na podu.Najjednostavnije tavanice su izraivane od aovca. Sredinji deo tavanice je esto ukraavani rezbarijama.

Kupatilo, banjica, amam amamdik

Na policama je smeteno metalno, stakleno i porculansko posue. Meu retkim komadima mobilijara su i krinje. Postoje male krinja EKMEDE u kojima se uvao novac. Ukoliko su kue ovog tipa gradili hriani u jodnoj os doba u istonom uglu bio je smeten drveni porodin ikonostas, rezbarijoim ukraen ormar sa ikonama. Umesto ikonostasa, kasnije se postavljala samo ikona porodinog sveca sa kandilom.


Nunik se gradio najee uz kuu. Izvan kue su i prostorije za gosta, koje imaju zabranu, HAVALA (jedna i dve sobe a negde posebna zgrada). Grade se najee uz kapiju. Roacima i prijateljima koji nemaju havalu namenjene su sobe u kui.

Straje, plevnje za seno, koevi za kukuruz ine sastavni deo ekonomskog dvorita ukoliko to prostor dozvoljava.

Vrtovi i voda, ureenje bate, egzotine biljke. Voda se dovodila u dvorite jazovima. Dovoenje vode u dvorite je karakteristino za orijentalne gradove. U funkciji rashlaivanja. Kapidici su vrata koja se nalaze na bonoj strani dvorita i povezuje komijska dvorita. Preko ovih vrata ene su mogle da se nesmetano kreu, nepokrivene.

Primeri orijentalnih geradskih kua van Srbije

Imaju iste ili sline karakteristike kako u pogledu arhitektonskih oblika i prostorne koncepcije, tako i u pogledu ureenja enterijera.

Balkansko orijentalna arhitektura u BeograduOvakve kue u Beogradu Srbi poinju da grade grade. 1815 1825. Faza orijentalne arhitekture. arije su ulice sa zanatskim radnjama. Gornja arija je bila u ulici Vasinoj, donja u Cara Duana a glavna je bila Kralja Petra. 1825-1833. Prelazna faza. Kombinovanje elemenata iz zapadnih stilova. 1833. Donoenje Prvog hatierifa kojim Srbija postaje kneevina. Remek dela ove faze su konaci Kneginje Ljubice i Kneza Miloa. 1833-1839 u Beogradu preovladale savremene zapadne arhitektonske koncepcije. Dolazak srednje evropskih majstora i arhitekata.

Nakon 1862 i 1867. Nastupio je jo vei podstrek izgradnji predstonice i uklanjanju tragova dugotrajnog turskog boravka. Dogaaji nakon ukur esme. Turci naputaju srpske gradove. Citat iz pisma Ministra graevina Dravcnom savetu:

Nee li vreati ponos na, ako nam predstonica zadri i dalje oblik kakav joj je davalo varvarstvo... Neka se razvitak slobode i napretka Srbije ogledaju u napredovanju njene predstonice., u prostranim irukim vidnim pravim ulicama i lepim graevinama njenim. Neka putnici koje dovode parobrodi sa sobom ponesu utisak da smo narod koji je raskrstio sa starm azijatskim ivotim i da volimo sve to je napredno i dobro.

Balkansko orijentalna arhitektura van prostora Beograda

Faza izgradnje kua u stilu balkanske orijentalne arhitekture u unutranjosti Kneevine Srbije imala je produen vek trajanja.

Ova arhitektura bila je uobiajena do kraja 19 veka u delovima dananje Srbije, koji su bili sastavni deo Otomanskog carstva sve do Berlinskog kongresa 1878. (vranjski, pirotski, niki i toliki region) kao i delovima Srbije u kojima je preovladavao muslimanski ivalj (Sandak). Na Kosovu i Metohiji u sastavu Srbije od 1912. Godine ove kue su opstale sve do novih dana. Faze analize predmetaUvod u metodologiju obrade predmeta / Jil David Praun

Izuavanje materijalne kulture zahteva kako utvrivanje informacija o samom fizikom objektu (opis, klasifikacija, promene elemenata i sl. Prvi nivo analize) i njegovoj biografiji, tako utvrivanje njegovih funkcija, znaenja i vrednosti koje ima u kulturi u drutvu. Istorija predmeta povezana sa biografijom ljudi koji taj predmet poseduju. FAZE ANALIZE PREDMETADeskripcija, dedukcija i interpretacija (kontekstualizacija)

DESKRIPCIJAZadatak analitiara u ovoj fazi analize jeste da to potpunije i sveobuhvatnije opie predmet koji se naao pred njim. U osnovi, zadatak prve faze analize je da prui odgovor na pitanje: ta je ovo?

Deskripciju ini nekoliko podfaza:

1. Formalna analiza. Sastoji se od nekoliko koraka: Rekonstrukcija istorije tj. biografije predmeta (kada je izraen, ko ga je i gde izradio, npr. Mukarci ili ene, karakteristike majstora, radionice, ime fabrike, da li je prizvedeno vie slinih predmeta ili je predmet unikatan, da li je majstor izraivao jo neke predmete i koje. Ko je bio prvi vlasnik predmeta i na koji nain je doao u posedstvo predmeta? da li je predmet menjao vlasnika i na koji nain? Drugi korak je utvrivanje autorstva i autentinosti predmeta, da li je original, reprodukcija, falsifikat ili reprodukcija-falsifikat napravljena sa namerom da se obani publika

2. Analiza supstance (analiza fizikih svojstava predmeta u trenutku ispitivanja. Utvrivanje dimenzija, materijala korienih za izradu i promena nastalih na predmetu u odnosu na prvobitno stanje)

3. Analiza materijala (proces izrade materijala od kojih je materijal napravljen ukoliko se radi o nekom jedinstvenom postupku o kojem se do sada nije pisalo u literaturi)

4. Analiza tehnika izrade i ornamentacije predmeta

5. Analiza sadraja. Ova faza je neophodna u sluaju umetnikih predmetatreba opisati ono to je na slici predstavljeno. Kad su dekorisani predmeti treba deifrovati ukrasne motive, natpise, grbove ili grafike prikaze, koji su ugravirani, izrezbareni, oslikani

DEDUKCIJADruga faza nam omoguava da odredimo mesto posmatranog predmeta u klasi srodnih predmeta. Predmet se smeta u jednu iru, optiju kategoriju, to znai da na osnovu njegovih optih svojstava utvrujemo njegova specifinija svojstva.

Dedukcija ima dve faze:

1. Procena zanatskog (ili industrijskog predmeta) kvaliteta izrade predmeta (uzima se u obzir vetina kreatora, ekspresivnost, odnosno izraajnost na nivou forma, stila i ornamenata)

2. Poreenje analiziranog predmeta i srodnih predmeta u kvantitativnim terminima (redak, est, vredan, necenjen, jedinstven, jedan od mnogih, unikat, proizvod masovne proizvodnje, itd.) Ovde je neophodno koristiti eksternu evidenciju koja daje podatke o predmetu i kontekstu u kome je nastalo.INTERPRETACIJA (KONTEKSTUALIZACIJA)U treoj fazi predmet se smeta u iri kulturni kontekst. Stoga su nam za ovu fazu analize, osim informacije koje smo dobili kroz prethodne dve faze analize, neophodna znanja i iz drugih oblasti kako bi smo mogli da utvrdimo mesto ispitivanog predmeta u kulturi u kojoj je izraen i iji je materijalizovani izraz predstavlja, a sa ciljem postavljanja hipoteze o njegovim moguim znaenjima.

SMETANJE PREDMETA U IRI KULTURNI KONTEKSTJedan od naina za to je analiza funkcije predmeta, kako onih oiglednih, manifestnih, tako i latentnih. Do latentne funkcije artefakta moemo doi odgovarajui na sledea pitanja. Na koji nain atrefakt slui u drutvenoj komunikaciji, oznaavanje statusa, ideja, vrednosti i oseanja.

Vano je indetifikovati drutvene grupe koje se okupljaju oko predmeta (bilokao stvaraoci bilo kao korisnici), jer se esto neki predmeti namerno stvaraju da bi se preko njih plasirale neke ideje koje su u njih uitane (konstrukcija sveta i drutva po svopstvenoj meri i ukusu). Zbog toga je bitno utvrditi ko (indentifikovati klasu, sloj, rod, etniku, nacionalnu ili kulturnu grupu ili pojedince koji proizvod koriste), KADA (identifikovati situacije svakodnevne ili ritualne) i zato (funkcija i znaenje u svakoj od situacija) koristi predmet.Drvengrad

Filmsko etno selo / grad na brdu Meavnik na razmeu Zlatibora i Tare nedaleko od sela Mokra gora.Kusturica istie da ovo nijegread otvorenog tipa nego njegov rezervat kulture, bez terora demokratije i diktature velikih korporacija.

Neki od objekata su autentini i preneiti iz okoline Drvengrada i Bosne dok ostali predstavljaju svojevrsni arhitektonski BricolageStruni iri Briselske fondacije za arhitekturu Filip Rotije 2006. Drvengrad proglasio za najbolje arhitektonsko ostvarenje u protekle tri godine u Evropi.

Sadraj Drvengrada: Crkva Svetog Save, galerija slika, biblioteka, bioskop Underground, poslastiarnica sa domaim kolaima i prirodnim sokovima, nacionalni restoran, prodavnica narodne radinosti.

SrBska nacionalna hrana

Nacionalne kuhinje su konstrukti nacionalnih identiteta. Nacionalna kuhinja je nacinalna kultura koja se konzumira. ODEVANJEDEFINICIJA ODEE

Doan Arer i Meri Elen Rou Higins definiu odeu kao skup telesnih modifikacija i/ili dodataka telu koji pokazuje osoba u komunikaciji sa drugim ljudskim biima (frizure, tekstura materijala, zvuk, miris, oblik...)

MODA I FIKSIRANI/FIKSNI KOSTIMFligel je napravio razliku izmeu fiksnog kostima i modnog naina odevanja:Fiksni kostim se menja sporo kroz vreme, ali se veoma razlikuje u prostoru (zato to je vezan za fiksne lokalitete, izolovane socijalne zajednice tj. tradicionalna drutva koja nisu zapadna). Modni kostim se menja rapidno kroz vreme, ali istovremeno malo razlikuje u prostoru (nastao kao vezan za zapad)

Fligelove ideje dalje su razvili Prokter i Polhemus. Ove dve vrste kostima ova dva autora povezuju sa vremenom koji odraavaju: Tradicionalna antimodna odea je model kontinuiteta vremena (zadrava status quo), a moda model vremena kao promene.

SHVATANJE MODE I ANTIMODE U SAVREMENIM STUDIJAMA ODEERigidno razlikovanje mode i anti mode danas je uglavnom prevazieno. asopis Fashion theory modu definie kao kulturnu konstrukciju otelovljenog identiteta.ODEA KAO SREDSTVO KOMUNIKACIJE

Odea je medijum kojim moemo poslati razliite poruke (verska, nacionalna i klasna pripadnost, drutveno ekonomski status, zanimanje, rod, doba starosti, brano stanje i druge osobine lanova drutvene grupe).

Tipovi seoskih kostima u Srbiji

Panonski. Dinarski, Centralnobalkanski i opski tip

Pnonski tip koulje podrazumeva koulju koja se ije iz dve pole platna, prednjeg i zadnjeg, koje se spajaju na ramenima i pri tome veoma nabiraju a potom se priivaju rukavi.

Dinarski tip koulje se sastoji od jednog komada platna na kojem se napravi otvor za glavu a sastrane se ubace dve trouglaste povrine kako bi se dobilo proirenje. Na kraju se uglave rukavi.

Materijali za izradu: Konopljano platno (koulje i gae), lan, pamuno platno (srpsko platno), sukno, oja, svila, filc tj. pust (kape), prizrensko platno, brokat. Potkano platno od vune se moglo odneti u valjarice u kojima je u procesu vajanja dovijano sukno. Od sukna se izrauju gunjevi, akire, kabanice.

ene u 19. veku nisu nosile gae. Bifurkacija ili ravajne, razdvajanje enskih butina smatralo se sumnjivim. Od druge polovine 19 v gae postaju odevni predmet ena. Demonstracija feministikih prava preuzimanjem mukih odevnih predmeta. Na selu gae se nose od druge polovine 20 veka.Panonski tip seoskih kostima

Rasprostranjenost: Vojvodina, severni delovi Srbije i umadija

Odlika seoskih kostima u Vojvodini

Panonski tip koulje. Noenje platnenih delova odee, koji se zimi dopunjuju suknenim i konim odevnim predmetima. Uticaj seoskih kostima i mode srednjeevropskog kulturnog kruga. Vegetabilni motivi.

Seoska odea u Banatu

ENSKA ODEAKOULJA je panonskog tipa, najee od kudeljnog platna. Duine preko kukova. Krajevi rukava ukraavani ipkom ili vezom a praznine zlatovezom.Ispod suknje, do tela ene su nosile SKUT. Koulja i skut osnovna odea. U vreme menstruacije do tela se nosila stara podsuknja koja se konstantno brisala. Preko skuta se nosila DONJA SUKNJA, izvezena runim radom (vetina devojke u izradi runog rada), dua od skuta .GORNJA SUKNJA od obinog platna a praznina od plia, tofa ili svile. PRSLUK je najee crne boje. Materijali korespondiraju sa suknjom. Prsluci u obliku korseta. Zadatak prsluka je bio da neutralie seksualne atribute, u uskoj vezi sa patrijahalnim moralom. ene u okolini Vrca su nosile prsluk na PEEVE, to proistie iz uticaja mode.

PREGAE (kecelje) su bile od kudeljnog platna ukraeni ipkom ili karnerom, ili od vunene tkanine plave boje. Zimi se nosi GRUDNJAK i KOUH. Veoma dekorativni odevni predmeti, aplikacije od koe i vez, vegetativni motivi. Grudnjak je bez rukava, kouh sa dugim rukavima. Postoje kousi za svakodnevni rad, bez dekoracija.

Obglavlje jasno definie brani status. Posebna obgavlja za devojku, nevestu i udatu enu.

Devojke radnim danom nose maramu, praznikom gologlave.

Zlatna kapa, ZLATARA, jasno obeleava nevestu. Kapa je iz dva dela, kapa i dva para traka (jedan par 13cm, drugi 80cm), sa buketom od vetakog cvea na prednjoj strani Obeleava socio-ekonomski status, a i etniki je marker, jer je nose samo srpkinje. U Banatu status neveste je trajao od venanja do roenja prvog deteta. Kapa nastaje nakon 1860. Kada dolazi do ukidaja u autonomije Vojvodine, tj.Srba u hasburkoj monarhiji. Kapa DEGA oznaava udatu enu. Okrugla kapa sa karakteristinim produetkom na vratnom delu (listolik, srcolik, romboidan..). Nastala je stilizacijom marame vezane NA PERO. Svakodnevne su od manje skupocenog materijala. Mlae ene nose crvene ili druge jarke boje, a starije crne.. Sveane su najee crne boje bez obzira na godine, od svile ili atlasa, dekorisane zlatom u vidu vegetativnih motiva. Pokazuju socio-ekonomski status, one bogato ekorisane vrede jutru i po zemlje (oko 1 hektar). Nije etniki marker jer ih nose i druge etnike zajednice na prostoru Vojvodine (Slovakinje, Maarice)ODEA KAO POKAZATELJ DRUTVENO-EKONOMSKOG STATUSAPjer Burdije pie: Linost je u igri, drugim reima, kvalitet osobe se izraava kroz sposobnost da prisvoji neki predmet kvaliteta.Kvalitet nepostoji objektivno, ve se pridaje predmetu na drutvenom planu; simbolika vrednost koju mu daje kultura.

Zavisno od drutveno-ekonomskog statusa ovi osnovni delovi odee su se dopunjavali na sledei nain:

Preuzimanjem odevnih predmeta iz inventara tadanje mode (sa vremenskim retardacijama kanjenjem u odnosu na urbanu modu: 1.) Preuzimanjem gotovo celokupnog jezika mode; 2.) Preuzimanjem pojedinih modnih elemenata

Noenjem specifinih odevnih predmeta koji jasno demonstriraju bogatstvo npr. URAK ogrta od crne oje ili tamnoplavog plia, postavljen krznom, sa velikom kragnom od astragana ili drugog skupocenog krzna

Noenjem specofinog nakita (dukata koji se pojavljuju isto kao i zlatne kape, posle 1860.; SEFERINI veliki dukati ukraeni kamenjem u boji)MUKA ODEAKOULJA je panonskog tipa: svakodnevna od kudeljnog platna, praznina od pamunog, dekorisana vezom u boji, belim vezom ili zlatovezom.

FORMET: nose ga mladii iz imunijih kua; to je komad platna koji prekriva nedra koulje, dekorisan zlatovezom

Narukvice: komadi plia izvezeni zlatovezom ili dekorisani perlicama

GAE: duge i iroke

PRSLUK: najee crn, sa uspravnom kragnom i sa dugmadima (BULIJE) od srebra ili neke legure

Zimi se ovi odevni predmeti dopunjuju suknenim i konim:AKIRE: od belog sukna, mogu imati dvojaku stilizaciju: ukraene vojnikim arama (zato to je Banat bio deo Vojne Krajine) ili floralnim motivima, pre svega lalama (otuda i naziv LALE za Banaane)

DOROC: vrsta kaputa ob belog sukna

GRUDNJAK: od koe, bez rukava, sa vezom u boji ili ak ogledalcima

KOUH: najee od smee koe. Ivice prednjih peeva (strana) su se zavravale u pic tako da se preklapaju kada se zakopa. Kouh oenjenog i neoenjenog mukarca se razlikuje: momaka grana floralni motiv na kouhu koji se para kada se momak oeni kod siromanijih, dok bogatiji nabavljaju novi kouh

GUBERAI: karakteristini eiri sa malom glavom i irokim obodomUBARE za zimu

Obua: opanci sa obojcima; opanci KAPIARI posebna vrsta nopanaka izraenih od jednog komada koe koji formom podseaju na cipele; klompe pod uticajem Nemaca; papue sa konim licem za svakodnevne, a sa somotskim za sveane prilike

Zavisno od drutveno-ekonomskog statusa ovi osnovni delovi odee su se dopunjavali na sledei nain:

Preuzimanjem graanskog kroja odee (za urbanu sredinu XIX veka karakteristino je noenje odela, a Banaani preuzimaju kroj odela iz gradskoh sredina sa modifikacijama

Noenje nakita tj. TOKA.One su vrsta remena i mogu biti srebrne ili ak pozlaene; remen se kai na jedno rame, sputa se ispod grudi i kai na drugo rame; vrednost se ceni po broju rua tj. sastavnih delova remena; nosili su ih oenjeni mukarci prvih dana posle enidbe.Noenjem specifinih odevnih predmeta koki jasno demonstriraju bogatstvo (URDIJA, KABANICA, OPAKLIJA, DUCIN)

URDIJA: vrsta veoma dugakog kaputa koji je postavljen i fatiran (ispunjen pamukom), krojen u struk, sa tri do etiri reda srebrnih dugmadi; toke su se mogle nositi preko

KABANICA: duga, iroka, dekorisana bogatim vezom; specifina zbog zaivenih rukava koji slue da se tu stave stvari potrebne na putu, poto su se kabanice uglavnom nosile kada se kretalo nekud; mogu da oznaavaju profesiju pastiri su uvek nosili kabanicu

OPAKLIJA: ogrta od ovije koe, bez rukava, dug do lanaka, veoma irok, obino nije dekorisan i glavni ukras mu je krznena kragna (JAKA) koja titi od vetra

DUCIN: koni kaput do lanaka, zakopava se od grla do pojasa, ima krznenu kragnu i pozadi lic kako bi se olakalo kretanje.Postojala je preksa pozajmljivanja delova odee ili zajedniko ulaganje u kupovinu odreenih delova odee s obzirom na teak ekonomski poloaj veeg dela seljatva u svrhu stvaranja lane predstave o ekonomskoj poziciji radi ugovaranja to boljeg braka

Suprotno urbanim drutvima, u tradicionalnim ruralnim sredinama dekorisana odea je oznaka maskuliniteta. Osim toga tradicionalna muka odea ukljuivala je, iz perspektive buroaske kulture, aberantne forme odee i nakit (suknje, minue). Suknje su nosili momci u sveanim prilikama i nedeljom. Poreklom od Grka, starobalkanska tradicija. U junoj Srbiji se naziva toska.

Seoski kostim u Srbiji Panonski tipumadijska nonja

Osnovne odlike seoskih kostima u severnim delovima ue Srbije i umadije:

Preanski uticaji paralelno sa dinarskim; preanski uticaj je iz Vojvodina, a dinarski uticaj iz zapadne

Srbije, Hercrgovine.

Panonski tip koulje ivena iz jednog dela sa skutom

Dvopregani sistem kao oznaka branog statusa

Uticaj vojnike uniforme na muki kostim

Odevni elementi proizlali iz orijentalnog inventara odee i orijentalna ornamentika.ENSKA ODEA DO 1830. GODINEKoulje dinarskog tipa, u kombinaciji sa jelekom, pregaom, zubunom, a u vreme zime kaput od sukna ALJINA, koja je spreda bila otvorena

Devojke su uplitale kosu u dve pletenice i nosile ih sputene niz lea. Kada stasaju za udaju devojke uvijaju oko glave pletenice u vidu venca. Najee gologlave a praznikom ukraavale cveem, trakama, novcem. U odreenim krajevima umadije, Kaer, Grua, Kosmaj, Kolubara, devojke koje su za udaju su nosile specijalne vrste kapa koje se nazivaju ELEPAI. Buzbek i Brown pominju plitku crvenu kapu kukastog oblika koja svojim opisom podsea na elepau.

Neveste su nosile kapu SMILJEVAC, pravei ih ritualno uz pesme a svaki deo kape ima jasno znaenje. Kapa se sastoji od naniza novca. Na kapi je moglo biti do 300 cvanciha ili turskih aspri. Mogli su se nai i zlatni novii. Jasna poruka o socio-ekonomskom statusu neveste. Gornji deo kape je ukraavan biljem, nana, majina duica i svaka biljka ima posebno mesto u skladu sa magijsko-religijskim kontekstom. Najee je korieno SMILJE, deviansko bilje koje predstavlja nevestu. Vrh kape krasi paunovo perje koje ima znaajno mesto u religijsko magijskim konceptima, ima mo da odvrati zle poglede i odvrati od... Simbol je i socijalne diferencijacije, jer se paunovo perje skupo plaalo. TRAPORCI su pri kretanju neveste proizvodili zvuk koji tera zle demone. Pozadi se privrivao pekir od tankog belog platna DUVAK, koji je padao niz lea do kukova, koji je mlada koristila za pridravanje smiljevca. Nevesta je nosila smiljevac svakodnevno 40 dana i tokom praznika tokom godinu dana. Nakon toga bi rasformirala smiljevac, novac se uvao kao dragocenost ili dekoraciju drugih predmeta, a ponekad se ustupao za druga venanja.

Posle godinu dana stie se status udate ene, koja nosi oglavlje koja se u umadiji naziva KONA. Sastoji se iz drvenog podmetka i UBRADAA. To je bela kvadratna marama koja se savijala po dijagonali i ija su tri kraja slobodno visila. Da bi se sakrio drveni podmetak, postavljena je dekorativna traka KUMA. Kona se razlikovala od koni u Mavi i drugih je to to se postavljao visoko na temenu to ostavlja veliki deo glave nepokrivenimOd obue se nose opanci od presne netavljene koe, nije zanatski proizvod nego domae radinosti.

ENSKA ODEA OD 1830-1875Uticaj panonskog tipa iz Vojvodine i poveanje orijentalnog uticaja. Odea je proizvod domae radinosti. Odea doivljava vrhunac esetetskog razvoja. U ovoj fazi dolazi do upotrebe panonskog tipa koulje. Posebnu stilsku odliku kouljama daju priiveni ukraeni rukavi koji se zvonasto ire ka aci.

ene su nosile dve pregae, to je karakteristik starijeg tipa panonske nonje. Njih su nosile devojke stasale za udaju i udate ene. Prednja pregaa je ira i vea, ukraena arama, (stubovi sa cvetovima) dok je zadnja pregaa ua i ima ornamentiku samo na rubovima.

Uz koulju i pregae ene su nosile JELEK. Za razliku od ve pominjanih, jelici mgu biti od sukna, pli i drugi materijali, ukraeni gajtanima (orijentalni nain ukraavanja).

Obavezno se nosi i ZUBUN, je odevni predmet vrsta prsluka bez rukava koji je izraen od sukna razliite duine. Ukraen razliitim tehnikama veza, crnim kitkama.

Zime se nose POMUKLIJE sa dugim rukavima, koje proistiu iz orijentalnog naslea. To su pamuni odevni predmeti, ispunjeni pamukom a potom tepovani. One imaju peeve na preklop. Letnje pomuklije nemaju rukave. PEEVI su prednji delovi gornje odee.

U ovoj fazi, od polovine 19 veka, po pitanju branog statusa ena ELEPA zamenjuje FES, koji je znatno plii od mukog (5cm), i bio je izraen od crvene oje. Obavezno je bio dekorisan svilenim crnim kiankama, a isto tako mogao je biti dekorisan noviima, vezom, gajtanima, metalnim TEPELUCIMA koji je privrivan za gornju povrinu fesa. Oko fesa devojke bi obmotavale pletenice. Kad je u pitanju obglavlje neveste nije bilo promena, osim noenja samo jedne pregae. Udate ene kao i u prethodnom periodu nose Kone i dve pregae.

Opanci su proizvod zanatske izrade, izrauju se sa prepletom i imaju karakteristian iljak. Obua moe sugerisati socio-ekonomski status. Imunije ene nose gradsku obuu orijentalnog tipa JEMENIJE, plitke cipele, koje su nazvane po Jemenu gde se proizvode.ENSKA ODEA 1875-1914Do prvog svetskog rata dolazi do velikog uticaja srpskog graanskog kostima kao i evropskog graanskog kostima. Glavna promena u odevanju jeste pojava suknje, koja je jednobojna i od vune, VUNJARKA ili VUNJAA, nastala po ugledu na gradsku suknju. Pojava suknje u potpunosti je istisnulo noenje zadnje pregae i zubuna. Suknja je menjala duinu prema zahtevima mode ali isto tako nain ukraavanje. Za ovaj period karakteristina je bordura od kupovne tkanine ukraena floralnim motivima (koji odgovaraju arapama i pregaama) Ostali odevni predmeti se pojednostavljuju i tipiziraju.

Koulje se kroje po uzoru na gradske i skrauju se do ispod kukova. Jelek se iskljuivo proizvodi od plia, sukno se ne koristi. Pregae se uklapaju sa bordurama suknje i arapama i imaju utkane floralne elemente.

Oglavlje se pojednostavljuje, devojke nose rasputenu kosu, seku ike, talasasto oblikovane frizure (KOLMOVANJE) prema trendovima u gradskim sredinama. Status neveste, noenje smiljevca, oko 1860 potiskuje FES, koji kao oznake neveste ima dodatke veni i veo, po ugledu na gradsku nevestu. Udate ene i dalje nose konu. Paralelno sa konom poinju da nose FES sa TEPELUKOM i BAREom. To je dekorativna traka od svile, ukraena vezom ili nekim nakitom koja se postavljala oko pletenice.Obua su opanci od tavljene koe ali uticaj mode uvodi i modne cipele TIKLETNE, po uzoru na grad.

Krajem 1880 preko odela neveste u umadijsku ensku nonju ulazi SRPSKI GRAANSKI KOSTIM.

On predstavlja specifian odabir predmeta iz orjentalnog inventara kao i specifinu kombinaciju i dalju stilizaciju prema normama srednje evropske mode. Fes sa tepelukom. Koulja. Haljina sa srcolikim otvorom na grudima FISTAN, Otvor se popunjava maramom. Svileni pojas sa dugim resama pri krajevima BAJADER. Kratka jakna sa zvonastim rukavima koja se naziva LIBADE. Ovi elementi graanskog kostima osim venanja nosili su se i drugim praznicima, slave, vaari, priest a najee su sahranjivane u ovakvoj odei.

Pored fiksiranog naina odevanja usvajani su mnogi modni elementi (frizure, suncobrani, krojevi suknji i bluza, i dr). Domaa tampa reogavala je otro na ove modne promene seoske odee. Strahovalo se za nacionalonu ekonomiju (pad obima uzgoja kultura za tkanine, pad narodne radinosti, povean uvoz), Od gubljenja nacionalnog identiteta (nonja smatrana najbitnijim simbolom nacionalnog identiteta). Preuzimanje delova srpskog graanskog kostima i evropske mode dovoeno je u vezu sa slomom tradicionalnih moralnih normi. ENSKA ODEA IZMEU DVA SVETSKA RATAPreko koulje sa povezom nad laktovima, jelek od plia, suknja u karo dezenu i pliana kecelja sa izvezenim floralnim ornamentima. Devojke su gologlave ili kvadratne marame, savijene dijagonalno i vezane ispod brade. Neveste nose samo veni i veo, Fes se izbacuje. Udate ene se zagrauju maramama koje se vei ispod brade i industrijski dezeniraneMUKA ODEA DO 1830Odea je jednostana od kudeljnog i pamunog plana domae proizvodnje. Uz koulju dinarskog tipa noene su gae kao oznaka maskuliniteta. Jelek i gunj. GUNJ je kratka jakna dugih rukava. Sasvim retko mukarci nose suknene akre. Kapa je bila ULAV ili ELEPU, bele ili crvene kape od pletiva, sukna ili oje. Isto to i KEE to u 19 veku predstavlja seosku populaciju.

Gradska nonja orijentalnog tipa koju voe ustanka prihvataju bogati levantinski kostim od skupocenim materijalim, boagat SRMOM. Nosili su Fesove sa kiankom. Veoma nabrane akire POTURLIJE. Preko koulje nosili su DEMADAN, odevni predmet bez rukava, do kukova, sa peevima na preklop, dekorisan gajtanima. MINTAN kratka jakna, dugih rukava, duine ispod kukova. Preko nose DOLAMU duine ispod kolena, iji rukavi nemaju praktinu nego dekorativnu funkciju (EPKEN). Struk su opasivali svilenim pojasom TROMBOLOS, sa prugastim motivima. Na nogama su nosili dokolenice TOZLUKE, koji su se zakopavale dekorativnom dugmadi. MUKA ODEA 1830-1876/78Posle Hatierifa, poboljanja uslova ivota Orijentalna odea postaje jedan od uzora kopiranjem celokupnog jezika odevanja ili usvajanjem pojedinih odevnih predmeta i njihovim kombinovanjem sa ranije poznatom odeom.

PAGE - 19 -

predavanja materijalna

Documents