pravni okvir za inkluzivno obrazovanje

MIDWAY

(CSAI) (ISC).

: o ( USAID ) (ISC). / ISC-, USAID - -.

Pravni okvir za inkluzivno obrazovanjedr Damjan Tati

Invalidnost je fenomen koji zaista zadire u sve segmente drutva i drutvenog ivota. Tokom istorije menjali su se pristupi invalidnosti. Do naroito dinaminog razvoja teorijskih modela dolazi tokom poslednjih decenija dvadesetog veka i poetkom novog milenijuma. Ovi modeli posluili su i kao osnov razliitih praktinih pristupa definisanju politike, mera za ureivanje poloaja osoba sa invaliditetom, pravne regulative poloaja ovih osoba.


Sa razvojem hrianstva udareni su temelji samarianskom- karitativnom pristupu osobama sa invaliditetom- ubogima, bojacima o kojima crkva, velikai i drugi monici treba da se brinu u skladu sa hrianskom vrlinom samilosti.

Sa razvojem medicine, naroito na prelasku iz 19. u 20. vek, postepeno se smanjuje broj bolesti i povreda koje su ranije dovodile do smrtnog ishoda. No, medicina jo uvek nije dostigla nivo razvoja na kome bi mogla da osobama koje su pretrpele bolest, povredu u potpunosti otkloni posledice bolesti, povreda. Tako te osobe nastavljaju da ive sa odreenim trajnim medicinskim stanjima.

Dolazi do svojevrsne simbioze milosrdnog i medicinskog pristupa reavanju drutvenog poloaja ovih osoba, raa se medicinski model pristupa invalidnosti.


Medicinski model posmatra kao individualni problem pojedinca- pojedinke i iskljuivu posledicu preleane bolesti, pretrpljene povrede, traume.

Eksperti, pre svih medicinske struke, rade na tome kako da osobu sa invaliditetom rehabilituju, osposobe za funkcionisanje po merilima zdravih, uklope u tzv. normalne ivotne okvire.

Poto se u nekim sluajevima zdravstveno stanje ne moe vratiti u redovne parametre, namee se pitanje ta dalje initi sa osobama sa invaliditetom.

Odgovor medicinskog modela bio je nedvosmislen: Takve osobe treba to vie pribliiti redovnom stanju tako da se uklope u kalupe onoga to drutvo posmatra kao normalno. Ukoliko je to nemogue, onda se za ove osobe organizuju posebne ustanove gde e o njima, na tragu milosrdno- karitativnog modela, brinuti obueni strunjaci, preteno medicinske struke.


Medicinski model pristupa invalidnosti je restriktivan i svu panju posveuje fizikom oteenju a potpuno zanemaruje okruenje u kome osoba sa invaliditetom ivi.

Gubi se iz vida da su esto okolinske, kao i psiho- socijalne barijere te koje osobu sa invaliditetom spreavaju da deluje na istom nivou sa ostalima, da uestvuje u zajednici u kojoj je fiziki locirana.

Upravo medicinski model odgovoran za porast izolacije osoba sa invaliditetom

Ne treba smetnuti sa uma da su pripadnici medicinske profesije jedini kompetentni da ponude reenja za zdravstvene probleme sa kojima se osobe sa invaliditetom suoavaju, kao i kod svih drugih lica koja odlaze na leenje. Kao i svi drugi, i osobe sa invaliditetom imaju pravo na zdravstvenu zatitu. Problem nastaje kada medicinski radnici donose odluke i o onim pitanjima koja ne potpadaju pod njihovu struku


Socijalni model pristupa invalidnosti javlja se sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka, kao reakcija na do tada preovlaujui medicinski model pristupa invalidnosti.

Posluio je kao teoretski osnov za zahteve za ravnopravnost i punu socijalnu ukljuenost i uee osoba sa invaliditetom u svim oblastima drutvenog ivota.

Najznaajniji meunarodnopravni dokumenti posveeni poloaju osoba sa invaliditetom poivaju pre svega na ovom modelu.

Iako bolest, povreda, trauma dovode do onesposobljenosti osobe sa invaliditetom i poremeaja njenog zdravstvenog stanja, ona se suoava sa socijalnom iskljuenou, marginalizacijom i getoizacijom, obespravljenou tek kada naie na okolinske, informatiko komunikacijske, psiho- socijalne barijere, predrasude i stigmatizaciju.


socijalni model pristupa invalidnosti moemo definisati kao model koji invalidnost posmatra kao drutveni a ne problem pojedinaca sa invaliditetom. Re je o problemu koji nije prouzrokovan individualnim bolestima, traumama i povredama ve nespremnou drutva da se prilagoava potrebama svih svojih lanova i da kontinuirano i sistematino stvara uslove za puno i ravnopravno uee osoba sa invaliditetom u svim sferama drutvenog ivota.


Naijev model invalidnosti: Aktivna patologija (Active pathology), koje se

karakterie prekidom ili poremeajem u normalnim procesima, kao i naporima organizma da ponovo uspostavi normalno stanje.

Oteenje (Impairment) karakterie se anatomskom, fiziolokom, mentalnom ili emocionalnom abnormalnou ili gubitkom.

Funkcionalno ogranienje (Functional limitation) ogranienje je osobe da fiziki izvrava odredjene aktivnosti.

Invalidnost (Disability) predstavlja ogranienje individue u izvrenju socijalno definisanih uloga i zadataka unutar sociokulturne i fizike okoline.


Biopsihosocijalni model pristupa invalidnosti nastaje na tragu Naijevog modela i predstavlja dalju razradu ovog modela.

U biopsihosocijalnom modelu invalidnost odraava negativni aspekt interakcije izmedju individue, njenog zdravstvenog stanja i kontekstualnih faktora. Taj proces interakcije ima sledei karakter: Narueno zdravstveno stanje (kao rezultat akutne ili hronine bolesti, povreda ili trauma) ostavlja posledice u vidu oteenja (gubitka ili abnormalnosti telesne strukture ili fizioloke funkcije), dovodi do promena u aktivnostima (odnosno u prirodi i intenzitetu funkcionisanja osobe) i participaciji ( prirodi i intenzitetu individualnog ukljuivanja u ivotne situacije).


Ljudska prava su ogledalo stepena razvitka odreenog drutva (Nehru)

Ljudska prava su univerzalna i nedeljiva, pripadaju svakom ljudskom biu, samim tim i osobama sa invaliditetom

U praksi osobe sa invaliditetom se suoavaju sa preprekama u ostvarivanju svojih ljudskih prava

Zbog toga UN, regionalne organizacije i pojedinane drave usvajaju akta sa merama koje osobama sa invaliditetom treba da omogue uivanje tih prava


Generalna skuptina Ujedinjenih nacija usvojila je na svom zasedanju odranom 1948. godine Univerzalnu deklaraciju o pravima oveka

lanom 24 svakome je garantovano pravo na obrazovanje sa obaveznim i besplatnim osnovnim obrazovanjem. Istim lanom Univerzalne deklaracije predvieno je da tehnika i struna nastava treba da bude pristupana svakome na osnovu njihove sposobnosti. No, u praksi velikog broja zemalja deca sa invaliditetom bila su getoizirana u specijalnim kolama i nisu mogla da dou do visokog obrazovanja to bi povealo njihovu konkurentnost na tritima rada.


Rezolucijom 2200 A (XXI) Generalne skuptine UN od 16. decembra 1966. usvojen je i otvoren za ratifikovanje Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

Pakt je ratifikovalo oko sto pedeset drava, on je 1976. godine stupio na snagu. SFRJ je bila jedna od drava koje su ratifikovale Pakt i on je postao deo jugoslovenskog pravnog sistema a danas predstavlja i deo pravnog sistema Srbije


lanom 13 regulisano je pravo na obrazovanje. Stavom 2 ovog lana propisano je da obavezno i besplatno osnovno obrazovanje mora biti dostupno svima.

Srednje obrazovanje mora se uiniti optim i dostupnim svakome putem svih odgovarajuih sredstava, predvia odeljak (b) stava 2 lana 13, no i danas veliki broj osoba sa invaliditetom u mnogim zemljama sveta ne uspeva da ostvari pravo na srednje obrazovanje zbog raznih prepreka, poev od predrasuda, preko odsustva odgovarajuih tehnikih pomagala, pa do sve nepristupanih kolskih zdanja.

Pakt dalje predvia da se vie obrazovanje ima uiniti podjednako dostupnim svakome prema njegovim sposobnostima, ali procentualno manji broj osoba sa invaliditetom pohaa visoko obrazovanje u svetu, ak i u razvijenim zemaljama


Konvencija o pravima deteta znaajna je i kao jedan od prvih meunarodnih akata usvojenih pod okriljem UN koji izriito govori o invalidnosti, osobama sa invaliditetom i o njihovim pravima Ovu Konvenciju su ratifikovale sve lanice UN osim Somalije i SAD. SFRJ je potpisnica Konvencije, tako da je ona deo unutranjeg prava Srbije

lanom 2 Konvencije drave potpisnice obavezale su se da e potovati i obezbeivati prava predviena Konvencijom svakom detetu, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju koe, pol, veroispovest, politiko ili drugo ubeenje, nacionalno, etniko ili socijalno poreklo, imovno stanje, invalidnost, roenje ili drugi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja.


lan 23 Konvencije o pravima deteta posebno se bavi poloajem i pravima dece sa fizikim ili intelektualnim invaliditetom. Drave potpisnice Konvencije priznaju da ova deca treba da uivaju pun i dostojan ivot u uslovima kojima se obezbeuje njihovo dostojanstvo, podstie samostalnost i olakava aktivno uee u zajednici (l 23).

Stavom 2 lana 23 uvaeno je pravo deteta sa invaliditetom na posebnu negu: Na osnovu podnetih zahteva, drave potpisnice Konvencije podsticae i obezbeivati pomo detetu koje za to ispunjava uslove i onima koji su odgovorni za staranje o njemu.


Stavom 3 lana 23 dalje je regulisana pomo predviena stavom 2 ovog lana Konvencije.

Pomo se prua besplatno uvek kada je to mogue, imajui u vidu finansijska sredstva roditelja i drugih lica koja se staraju o detetu sa invaliditetom. Ova pomo osmiljena je tako da ova deca imaju efikasan pristup i dobijaju obrazovanje, obuku, usluge zdravstvene zatite i rehabilitacije, pripremu za zapoljavanje i mogunost rekreacije na nain koji doprinosi ostvarivanju to potpunije drutvene integracije i linog razvoja deteta, ukljuujui kulturni i duhovni razvoj.


Generalna skuptina UN u decembru 1993. godine usvojila je Standardna pravila za izjednaavanje mogunosti koje se pruaju osobama sa invaliditetom. Standardna Pravila u martu 1995. godine prihvatila je i Vlada Savezne Republike Jugoslavije, iako SRJ 1993. zbog sankcija UN nije uestvovala u usvajanju Pravila u Generalnoj skuptini

Svrha Standardnih pravila je da obezbede da osobe sa invaliditetom uivaju ista prava i obaveze kao i ostali lanovi drutva u kojem ive

Drave treba da potuju princip jednakih mogunosti za primarno, sekundarno i tercijarno obrazovanje dece sa invaliditetom, omladine i odraslih osoba sa invaliditetom (Pravilo 6).

Obrazovanje osoba sa invaliditetom treba da postane integralni deo obrazovnog sistema. Osobe sa invaliditetom treba da se obrazuju zajedno sa ostalim vrnjacima kad god je to mogue, a specijalne obrazovne ustanove za osobe sa invaliditetom treba da budu opcija samo u sluaju kada opti kolski sistem ne zadovoljava potrebe svih


Generalna skuptina je razmatrala i jednoglasno usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 13. decembra 2006. godine.

Konvencija je otvorena za potpis i ratifikaciju od 30. marta 2007. Stupila je na snagu 3. maja 2008. godine.

Do 8. novembra 2009. godine Konvenciju su potpisale 143 lanice UN a 72 drave su je ratifikovale.

Opcioni protokol uz Konvenciju je potpisalo 87 lanica UN a ratifikovalo ga je 45 drava.

Srbija je ova 2 dokumenta potpisala 17. decembra 2007. a Narodna skuptina ih je ratifikovala 29. maja 2009! Posle deponovanja instrumenata o ratifikaciji ova 2 ugovora obavezuju Srbiju prema 2 ugovornicama od 31. jula 2009.


Pravo na obrazovanje osoba sa invaliditetom detaljno je ureeno lanom 24.

Konvencija afirmie pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje bez diskriminacije i na osnovu jednakosti sa drugima, dajui prednost inkluzivnom obrazovanju ali ne zabranjujui izriito ni specijalno obrazovanje u izuzetnim okolnostima.

Konvencija naglasak stavlja na individualizovane mere podrke deci i mladima sa invaliditetom i razumna prilagoavanja u okviru obrazovnog sistema


Stavom 3. lana 21. Ustava Srbije zabranjena je diskriminacija po osnovu fizike i intelektualne invalidnosti.

Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je na svom Drugom redovnom zasedanju 17. aprila 2006. godine

Zabranjeno je uskraivanje prijema ili iskljuivanje deteta ili mlade osobe sa invaliditetom iz vaspitno- obrazovne ustanove zbog invalidnosti (lan 18.).

Zakon predvia da je zabranjeno i postavljanje neinvalidnosti kao posebnog uslova za upis u vaspitno- obrazovnu ustanovu, osim ako taj uslov nije utvren u skladu sa propisima koji ureuju oblast obrazovanja.


Organizovanje posebnih oblika nastave, odnosno vaspitanja za decu i mlade sa invaliditetom koje zbog nedovoljnih intelektualnih sposobnosti ne mogu da prate redovne nastavne sadraje nee se smatrati diskriminacijom (lan 19.). U tom sluaju nadleni organ donee akt kojim utvruje postojanje potrebe za takvim oblikom obrazovanja odnosno vaspitanja uenika, odnosno deteta predkolskog uzrasta, na osnovu koga se vri upis u posebne oblike nastave, odnosno vaspitanja. Ova materija bie dalje razraena propisima iz oblasti obrazovanja.

Skuptina Srbije usvojila je u leto 2009. novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja


Zakon predvia jednako pravo i dostupnost obrazovanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu tekoa i smetnji u razvoju i invaliditeta (lan 3)

Sistem svojom organizacijom i sadrajima obezbeuje mogunost da deca, uenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrzaovanja u ustanovama, a lica smetena u ustanove socijalne zatite, bolesna deca i uenici ostvaruju pravo na obrazovanje za vreme smetaja u ustanovi i tokom bolnikog i kunog leenja (lan 3)


Lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvaava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinanu, odnosno grupnu dodatnu podrku ili u posebnoj predkolskoj grupi ili koli u skladu sa zakonom (lan 6)

Obrazovno- vaspitni rad za lica koja koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnika reenja moe da se izvodi na znakovnom jeziku i pomou sredstava tog jezika (lan 9)


Nacionalni prosvetni savet, koji donosi osnove nastavnih programa i planova rada, donosi plan udbenika i predlae usvajanje novih udbenika, izmeu ostalog je duno da se konsultuje sa relevantnim marginalizovanim drutvenim grupama (lan 14), pa samim tim i sa organizacijama osoba sa invaliditetom, odnosno njihovih zakonskih zastupnika

U obrazovno- vaspitnim ustanovama zabranjena je diskriminacija na osnovu smetnji u razvoju i invalidnosti (lan 44). Posebne mere uvedene radi ostvarivanja ravnopravnosti lica ili grupa lica koje se nalaze u nejednakom poloaju ne predstavljaju diskriminaciju.


U koli u kojoj obrazovanje stiu uenici sa smetnjama u razvoju, direktor imenuje struni tim za inkluziju (l. 66)

Pored optih kolskih programa, osnovne i srednje kole mogu da ostvaruju i individualne obrazovne planove za uenike i odrasle sa smetnjama u razvoju (l. 69)

Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspotanja izmeu ostalog sadre preporuke za pripremu individualnog obrazovnog plana za uenike kojima je potrebna dodatna podrka (l. 74)


lan 77 predvia da za dete kome je zbog smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju, obrazovna ustanova obezbeuje otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka i donosi individualan obrazovni plan.

Cilj ovog plana jeste postizanje optimalnog ukljuivanja deteta i uenika u redovan obrazovno- vaspitni rad i njegovo osamostaljivanje u vrnjakom kolektivu.

Individualnim obrazovnim planom utvruje se prilagoen i obogaen nain obrazovanja i vaspitanja deteta i uenika a posebno:

1. Dnevni raspored aktivnosti u vaspitnoj grupi i asova nastave u odeljenju, dnevni raspored rada sa licem koje mu prua dodatnu podrku i raspored rada u posebnoj grupi u kojoj mu se prua podrka, kao i uestalost podrke;

2. ciljevi obrazovno- vaspitnog rada; 3. posebni standardi postignua i prilagoeni standardi za pojedine ili za sve

predmete sa obrazloenje za odstupanje od posebnih standarda; 4. individualni program rada po predmetima, odnosno sadraje u predmetima koji se

obrauju u odeljenju i radu sa dodatnom podrkom; 5. individualizovani nain rada vaspitaa i nastavnika, odnosno individualizovan

pristup prilagoen vrsti smetnje.


Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae zavrni ispit u skladu sa svojim motorikim i ulnim mogunostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta (l. 82).

Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae optu maturu u skladu sa svojim motorikim i ulnim mogunostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta a moe da bude osloboen polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagoavani standardi postignua (l. 83).

Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae strunu i umetniku maturu u skladu sa svojim motorikim i ulnim mogunostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta a moe da bude osloboen polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagoavani standardi postignua (l. 84).

Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae zavrni struni, specijalistiki i majstorski ispit u skladu sa svojim motorikim i ulnim mogunostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta a moe da bude osloboen polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagoavani standardi postignua (l. 85).


lan 98 predvia da se sva deca upisuju u osnovnu kolu Ispitivanje dece sa motorikim i ulnim smetnjama vri se uz

primenu oblika ispitivanja na koji dete moe optimalno da odgovori. U postupku ispitivanja deteta upisanog u kolu, kola moe da

utvrdi potrebu za donoenjem individualnog obrazovnog plana ili dodatnom podrkom za obrazovanje. Ako dodatna podrka zahteva finansijska sredstva, kola upuuje pisani zahtev izabranom lekaru nadlenog doma zdravlja za procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrke koju utvruje interresorna komisija

U kolu za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju mogu da se upiu deca na osnovu preporuke izabranog lekara nadlenog doma zdravlja za procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrke ueniku, uz saglasnost roditelja

Za uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom izdaju se udbenici u skladu sa njihovim potrebama (lan 102)


Pedagoki asistent prua pomo i dodatnu podrku deci i uenicima u skladu sa njihovim potrebama, kao i pomo nastavnicima, vaspitaima i strunim saradnicima u cilju unapreivanja njihovog rada sa decom i uenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrka. U svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima odnosno staraocima, a zajedno sa direktorom sarauje i sa nadlenim ustanovama, organizacijama, udruenjima i jedinicom lokalne samouprave (l 117)

Zadatak strunog saradnika jeste da svojim kompetencijama, savetodavnim i 2 oblicima rada prua pomo nastavnicima u razvijanju individualnih obrazovnih planova, kao i da prua pomo deci, uenicima, roditeljima, nastavnicima i vaspitaima u pitanjima koja su od znaaja za obrazovanje i vaspitanje (l 119)

Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji ima licencu moe da ostvaruje individualni obrazovni plan za rad sa decom i uenicima sa smetnjama u razvoju ako je za to osposobljen, po programu i na nain koji propisuje ministar (l 122)


Hvala na panji!

Slide 1Slide 2Slide 3Slide 4Slide 5Slide 6Slide 7Slide 8Slide 9Slide 10Slide 11Slide 12Slide 13Slide 14Slide 15Slide 16Slide 17Slide 18Slide 19Slide 20Slide 21Slide 22Slide 23Slide 24Slide 25Slide 26Slide 27Slide 28Slide 29Slide 30

pravni okvir za inkluzivno obrazovanje

Documents