SEMINARSKI RAD NA TEMU: PRAVNI LEKOVI I PRAVNA POMO U PORESKOM POSTUPKU

SADRAJ

Uvod.................................................................................................................. 21. Poreski postupak - pojam i naela........................................................... 3 2. Pojam i vrste pravnih lekova................................................................... 63. Pravni lekovi u poreskom postupku........................................................ 84. Pravna pomo u Evropskoj Uniji............................................................ 115. Pravna pomo u poreskom postupku...... 12Zakljuak............................................................................................................ 14 Literatura............................................................................................................ 15

UVOD

Poresko pravo predstavlja pravnu disciplinu koja za predmet izuavanja ima uvoenje, utvrivanje i naplatu dabinskih (fiskalnih) javnih prihoda. Ono ini skup pravnih normi koje na jedinstven nain ureuju poresko-pravni odnos, od momenta njegovog nastanka do momenta njegovog prestanka. Poresko pravo se bavi izuavanjem, direktno ili indirektno, poreskih sistema, politikama i poreskim postupkom, kao i pravnim lekovima i pravnoj pomoi u poreskom postupku koja je i predmet ovog rada.Poresko pravo je, dakle, onaj deo objektivnog prava koji ureuje fiskalne (dabinske) javne prihode (tj. poreze u najirem znaenju rei). Nastalo putem dezintegracije finansijskog prava i ono je grana prava koja spada u javno pravo, jer zakonom ureuje pravne odnose izmeu drave i drugih javno-pravnih tela, s jedne, i fizikih i pravnih lica, s druge strane, odnose u kojima su prava i obaveze ovih drugih utvreni kogentnim normama. Poreskopravni odnos se upostavlja da bi se obezbedilo da fizika i pravna lica plate porez, pa u tom kontekstu posmatrano poresko pravo obuhvata opte i posebno pravo poreske obaveze ("poresko obligaciono pravo"): opte kada je re o normama koje ureuju zakonski opis poreskog injeninog stanja na nain koji se odnosi na sve poreze (na primer, opta definicija poreskog obveznika, poreske osnovice, poreske stope, poreskog kredita i dr.); posebno kada su u pitanju norme kojima se ureuje postupak utvrivanja, naplate i kontrole poreza. Ako se poreski propisi tiu jedne odreene drave, u pitanju je njeno nacionalno poresko pravo, koje je deo njenog pravnog sistema. Ako se, meutim, radi o normama kojima se ureuju poresko-pravni odnosi izmeu drava (na primer, ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) u pitanju je meunarodno poresko pravo.U prvom delu ovog rada upoznaemo se sa poreskim postupkom u smisli pojma poreskog postupka prema vaeem Zakonu ali i naela koje je neophodno uvaavati. To je potrebno kako bismo dalje razmatrali pravne lekove koji se javljaju, uopteno, a pre svega u poreskom postupku, mislei pri tome na albe kao osnovne pravne lekove. Takoe, razmatraemo i pravnu pomo u poreskom postupku i uopteno, kako na nacionalnom tako i na meunarodnom nivou.

Pre svega neophodno je blie objasniti sve vezano za poresku upravu. Poreska uprava obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na voenje prvostepenog i drugostepenog poreskog postupka, voenje jedinstvenog registra poreskih obveznika i poresko knjigovodstvo, otkrivanje poreskih krivinih dela i prekraja i njihovih izvrilaca, pokretanje i voenje poreskog prekrajnog postupka, kao i druge poslove odreene ovim zakonom. Poreska uprava izvrava poslove na celokupnoj teritoriji Republike i organizuje se tako da obezbeuje funkcionalno jedinstvo u sprovoenju poreskih propisa.

1. PORESKI POSTUPAK POJAM I NAELA

Poreski postupak predstavlja skup, na zakonu zasnovanih radnji i mera koje preduzimaju poreski organi u procesu utvrivanja, naplate i kontrole poreske obaveze. Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ureuju se postupak utvrivanja, naplate i kontrole javnih prihoda na koje se ovaj zakon primenjuje, prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivina dela i prekraji. Ovim zakonom obrazuje se Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i ekonomije i ureuju njena nadlenost i organizacija.[footnoteRef:2] [2: Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ]

Poreskim postupkom ureuju se brojna pitanja, kao to su: Utvrivanje, naplata i kontrola utvrivanja i naplate javnih prihoda Poreska evidencija Obaveze i prava poreskog obvaznika Prekrajni postupak i izricanje kazni i zatitnih mera za poreske prekraje albeni postupak Otkrivanje poreskih krivinih dela i njihovih izvrilaca i preduzimanje zakonski propisanih meraPoreska procesna naela[footnoteRef:3] [3: NBP urnal za kriminalistiku i pravo, Mirko Kuli, Milomir Mini, nauni rad, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, Cara Duana, 196 Zemun]

U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji navode se sledea naela poreskog postupka: 1) naelo zakonitosti; 2) naelo vremenskog vaenja poreskih propisa; 3) naelo omoguavanja uvida u injenice; 4) naelo uvanja slubene tajne u poreskom postupku; 5) naelo postupanja u dobroj veri; 6) naelo fakticiteta.

1) Naelo zakonitostiNaelo zakonitosti predstavlja jedno od osnovnih naela poreskog postupka, kao i opteg upravnog postupka. Prema ovom naelu poreski organ reava poreske stvari na osnovu poreskih zakona i drugih propisa donetih na osnovu ovlaenja iz tih zakona. Slina odredba sadrana je i u Zakonu o optem upravnom postupku. I u Ustavu Srbije posveena je panja zakonitosti rada javne uprave. Naime, u lanu 198. Ustava navedeno je da pojedinani akti i radnje dravnih organa i organa jedinica lokalne samouprave moraju biti zasnovani na zakonu. Zakonitost konanih pojedinanih akata kojima se odluuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podlee preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u odreenom sluaju zakonom nije predviena drugaija sudska zatita. Poreski organ je duan da ostvaruje sva prava i obaveze iz poresko-pravnog odnosa u skladu sa zakonom. On je duan da utvruje sve injenice koje su bitne za donoenje zakonitog i pravilnog poreskog upravnog akta, posveujui jednaku panju injenicama koje idu u prilog i na tetu poreskom duniku. Tu se, ustvari, radi o naelu istine, koje je predvieno i u Zakonu o optem upravnom postupku, a koje predstavlja zahtev da se u poreskom postupku utvrdi objektivna istina, odnosno, da se utvrde pravilno i potpuno sve injenice i okolnosti koje su od znaaja za donoenje zakonitog i pravilnog poreskog upravnog akta (odlune injenice). Postoje odreeni izuzeci od primene naela istine. Pravno dejstvo primene naela zakonitosti sastoji se, s jedne strane, u obavezi poreskog organa da u poreskom postupku donese na zakonu zasnovan poreski upravni akt, odnosno, s druge strane, u obavezi poreskog organa da se pridrava odredaba poreskih propisa kojima se regulie njegova nadlenost i postupanje, kao i prava poreskih dunika. Naelo zakonitosti dolazi do izraaja i u poreskim stvarima u kojima je poreski organ ovlaen da reava na osnovu diskrecionih ovlaenja, odnosno po slobodnoj oceni. Diskreciona ovlaenja postoje kada je poreski organ poreskim propisom ovlaen da pri reavanju konkretne poreske stvari, ima pravo da izmeu vie moguih situacija izabere onu koju smatra najcelishodnijom. U sluajevima u kojima je poreski organ ovlaen da deluje na osnovu diskrecionih ovlaenja, duan je da deluje u skladu sa svrhom tih ovlaenja i u okviru zakona. To znai da je poreski organ i u tim sluajevima duan da se pridrava odredaba koje reguliu poreski postupak, odnosno da ceo poreski postupak sprovede u skladu sa zakonom.

2) Naelo vremenskog vaenja poreskih propisaPoreska obaveza utvruje se na osnovu propisa koji su bili na snazi u vreme njenog nastanka, osim ako je, u skladu s Ustavom i zakonom, za pojedine odredbe zakona predvieno da imaju povratno dejstvo. Radnje u poreskom postupku regulisane su propisima koji su na snazi u vreme kada se preduzimaju. U lanu 196. Ustava Republike Srbije predvieno je da zakoni i drugi optiakti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja u republikom slubenom glasilu. Od tog pravila postoje izuzeci, odnosno zakoni i drugi opti akti mogu da stupe na snagu i da ponu da se primenjuju i pre ili posle proteka vremena od osam dana. Kod poreskih zakona se esto dogaa da protek vremena od objavljivanja do poetka njihove primene, tzv. vacatio legis, bude dui od osam dana, zbog toga to je potrebno da se, s jedne strane, poreski dunici to bolje upoznaju s odredbama tih zakona, a s druge strane, neophodno je da se izvre odreene kadrovske i organizaciono-tehnike pripreme za njihovu primenu. Zakoni i drugi opti akti mogu da stupe na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u republikom slubenom glasilu samo ako za to postoje naroito opravdani razlozi, utvreni prilikom njihovog donoenja. Iako pravna sigurnost nalae da zakoni deluju samo za ubudue, mogue je da poreski zakoni imaju retroaktivno dejstvo. U lanu 197. stav 1. Ustava Republike Srbije propisano je da zakoni i svi drugi opti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Meutim, od tog pravila postoji izuzetak. Naime, u stavu 2. istog lana Ustava propisano je da samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalae opti interes utvren pri donoenju zakona. Iz toga proistie da poreski zakoni mogu imati retroaktivno dejstvo samo kada se kumulativno ispune tri uslova koja predvia Ustav: 1) da je retroaktivnost uvedena samim poreskim zakonom; 2) da se retroaktivnost odnosi samo na pojedine odredbe tog zakona i 3) da je retroaktivnost uvedena na osnovu opteg interesa koji je utvren pri donoenju zakona. Tako je zakonodavac u Srbiji 2001. godine doneo zakon s retroaktivnim dejstvom kojim je eleo da oporezuje ekstra dohodak i ekstra imovinu koji su steeni iskoriavanjem posebnih pogodnosti u periodu od 1. januara 1989. Godine do stupanja Zakona na snagu.

3) Naelo omoguavanja uvida u injenicePre donoenja poreskog upravnog akta kojim se utvruju obaveze i prava poreskog dunika, poreski organ je duan da, na njegov zahtev, omogui poreskom duniku uvid u pravnu i injeninu osnovu za donoenje akta. Propisivanjem tog naela zakonodavac je eleo da omogui poreskim dunicima da mogu u potpunosti da upoznaju injenino stanje na osnovu koga poreski organ donosi poreski upravni akt, kako bi mogli to bolje da zatite svoja prava. To naelo treba razlikovati od naela sasluanja stranke, koje se primenjuje u poreskom postupku na osnovu supsidijarne primene Zakona o optem upravnom postupku. Meutim, ako su ispunjeni uslovi iz lana 131. stav 1. Zakona o optem upravnom postupku, poreski organ moe u skraenom postupku neposredno da rei poresku stvar i bez sasluanja poreskog dunika. Tako je Zakon o porezu na dodatu vrednost objavljen 24. jula 2004. godine, a njegova primena otpoela je tek 1. januara 2005. godine. Re je o Zakonu o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu steene iskoriavanjem posebnih pogodnosti (Slubeni glasnik RS, 36/01).

4) Naelo uvanja slubene tajne u poreskom postupkuPoreski dunik je obavezan da u poreskom postupku podnosi poreske prijave i da poreskom organu na drugi nain dostavlja potpune i tane podatke o svom poslovanju, odnosno o svojim prihodima i imovini, da bi se na osnovu njih utvrdila poreska obaveza. Neovlaeno korienje ili objavljivanje takvih podataka moe da ugrozi interese poreskog dunika, kao i javni interes. Zato je predvieno da se odreeni podaci smatraju slubenom tajnom. Slubenom tajnom u poreskom postupku smatraju se i kao takvi uvaju:_ svaki dokument, informacija, podatak ili druga injenica o poreskom duniku do kojih su slubena lica i sva druga lica koja uestvuju u poreskom postupku dola u poreskom, poresko-prekrajnom ili sudskom postupku;_ podaci o tehnikim pronalascima ili patentima, kao i svi drugi podaci o tehnolokim postupcima koje primenjuje poreski dunik, do kojih su slubena lica i sva druga lica koja uestvuju u poreskom postupku dola u poreskom, poresko-prekrajnom ili sudskom postupku.

Povreda slubene tajne ugroava interes poreskih dunika i javni interes Republike, koji preteu nad interesom za pristup informacijama od javnog znaaja koje predstavljaju slubenu tajnu, zbog ijeg bi odavanja mogle nastupiti teke pravne ili druge posledice po interese zatiene Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Slubenu tajnu duna su da uvaju sva slubena lica i druga lica koja uestvuju u poreskom, poresko-prekrajnom i sudskom postupku. Obaveza uvanja slubene tajne odnosi se na navedena lica i kada im prestane radni odnos, odnosno, svojstvo u kojem su dola do saznanja o odgovarajuim dokumentima, injenicama, odnosno podacima. Obaveza uvanja slubene tajne je povreena ako se dokumenti, injenice, odnosno podaci koji predstavljaju slubenu tajnu, neovlaeno koriste ili objave.

5) Naelo postupanja u dobroj veriStrane u poreskom postupku (poreski organ i poreski dunik) dune su da postupaju u dobroj veri. Dobra vera (bona fides) je dobra namera, potenje i savesnost. Uestalost i trajanje poreske kontrole treba da se ogranie na nunu meru. Drugim reima, poreski organ treba da izbegava uestale i preduge kontrole poreskih dunika.

6) Naelo fakticitetaPoreske injenice utvruju se prema njihovoj ekonomskoj sutini. Poresko pravo se vezuje za ekonomski fakticitet, poto se za predmet oporezivanja uzimaju injenice koje ukazuju na postojanje odreene ekonomske snage kod poreskog obveznika. Skrivanje ekonomske sutine iza pravne forme moglo bi da narui naelo pravinosti kod oporezivanja. Tako je, npr., odredbom lana 29. stav 3. Zakona o porezima na imovinu predvieno da se, kad nije sainjen punovaan ugovor o prenosu prava na nepokretnosti, u smislu zakona kojim se ureuje promet nepokretnosti, smatra da je poreska obaveza nastala danom kada je sticalac prava na nepokretnosti stupio u posed nepokretnosti. Ako bi se insistiralo na pravnim dejstvima ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kod koga forma nije ispunjena (nije zakljuen u pismenoj formi, odnosno ako jeste potpise stranaka nije overio sud), onda je takav ugovor nitav i poreski organ ne bi mogao da oporezuje transakciju koja se faktiki dogodila. Meutim, naelo po kome se poreske injenice utvruju prema njihovoj ekonomskoj sutini relevantno je u situacijama koje nisu eksplicitno ureene poreskim zakonima. Pri korienju takvog ovlaenja, poreski organ je duan da vodi rauna o tome da legitimni pravni promet, ureen pravilima obligacionog ili drugih grana privatnog prava, ne bude ugroen. Zato, ako ne postoje evazioni motivi kod poreskog obveznika, poreski organ nee primeniti princip da je ekonomska sutina vanija od pravne forme. Ako se iz okolnosti sluaja moe zakljuiti da je u nekom meovitom pravnom poslu, da bi izbegao porez, poreski obveznik izabrao jednu pravnu formu umesto druge, poreski organ e u reenju o utvrivanju poreza morati da obrazloi elemente koji ukazuju na faktiko stanje stvari (pretenu sutinu) i da prui argumentaciju koja objanjava neuvaavanje pravne forme u konkretnom sluaju (Popovi, 2003: 1718). Ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao, za utvrivanje poreske obaveze osnovu ini disimulovani pravni posao. Simulovani pravni poslovi su oni poslovi kojima se prikriva kakav drugi pravni posao. Tu stranke u stvarnosti zakljuuju jedan (disimulovan) pravni posao, a spolja predstavljaju da su zakljuile drugi (simulovan). Simulovan pravni posao je nitav, a disimulovan vai ako sam za sebe ispunjava sve uslove za vanost. Kada su na propisima suprotan nain ostvareni prihodi, odnosno steena imovina, poreski organ e utvrditi poresku obavezu u skladu sa zakonom kojim se ureuje odgovarajua vrsta poreza.

2. POJAM I VRSTE PRAVNIH LEKOVAPravni lekovi jesu dispozitivna stranaka parnina radnja kojom se od nadlenog suda trai da ukine ili preinai odluku suda za koju se tvrdi da je za nju nepovoljna, nepravilna i nezakonita.[footnoteRef:4] [4: Krivino pravo sa osnovama privredno prestupnog i prekrajnog prava, prof. dr Miroslav orevi, prof. dr ore orevi; Beograd, april 2007. Projuris "]

Razlikujemo: Redove pravne lekove Vanredne pravne lekove

Redovni pravni lekovi predstavljaju institute procesnog prava i nalaze svoju upotrebu u Krivinom, Parninom, Vanparninom, Izvrnom, Upravnom, Prekrajnom postupku i postupku povodom privrednih prestupa. Pomou njih odreena lica imaju pravo da trae preispitivanje sudskih odluka i odluka upravnih organa. U naem procesnom sistemu postoje tri redovna pravna leka: alba na presudu prvostepenog suda, alba na presudu drugostepenog suda i alba na reenje. Zajednika osobina za sve redovne pravne lekove je to da se oni ulau protiv nepravosnanih sudskih odluka.

Redovni pravni lekovi koji se ulau protiv presude uvek imaju suspenzivno dejstvo tj. odlau njeno izvrenje, dok alba protiv reenja nekad i nema takvo dejstvo. Redovni pravni lekovi koji se uvode protiv presude su univerzalni pravni lekovi protiv prvostepenih nepravnosnanih odluka svih sudova a njihove karakteristike su da su: redovni, devolutivni, po pravilu suspenzivni, dvostrani i samostalni pravni lekovi.

Osobine albi: U albi se mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi samo ako alilac uini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predloiti do zakljuenja glavne rasprave. U albi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor. alilac moe u albi predloiti da se izvede dokaz za koji je iz opravdanih razloga propustio da poloi iznos potreban za njegovo izvoenje u prvostepenom postupku, moe to uiniti u albi, ako uini verovatnim opravdani razlog proputanja. Ako su usled iznoenja novih injenica i predlaganja novih dokaza, nastali trokovi u postupku povodom albe, ove e trokove nezavisno od ishoda parnice naknaditi onaj alilac koji ih je predloio.

Vanredni pravni lekovi ulau se protiv nepravnosnanih odluka a njima se pokree parnica o parnici.Svaki postupak po vanrednom pravnom leku ima dve faze: judicium rescindens postupak u kome se ispituje doputenost i osnovanost VPL (cilj ukidanje pobijane odluke) judicium rescissorium postupak u kome oivljava prvobitna parnica i redovan instancioni postupak (cilj donoenje nove odluke o predmetu parnice)

Lista vanrednih pravnih lekova: alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje (direktna revizija) revizija protiv presude revizija protiv reenja vanredna revizija predlog za ponavljanje postupka zahtev za zatitu zakonitosti predlog za vraanje u preanje stanje

Direktna revizija uvedena radi ostvarivanja, ekonominosti, celishodnosti, prava na sudjenje u razumnom roku. Omoguava preskakanje albe kao redovnog pravnog leka. Revizija protiv presude jeste ogranien, predmet pobijanja su samo presude donesene u drugom stepenu, moe se izjaviti u odredjenim pravnim stvarima (vrsta pravne stvari i vrednost predmeta spora), a razlozi za pobijanje su takoe ogranieni (bitne povrede odredaba ZPP i pogrena primena materijalnog prava), prekluzivan rok od 30 dana od dostavljanja drugostepene presude, devolutivan/remonstrativan (u zavisnosti od toga koji je sud odluivao u prvom, odnosno drugom stepenu). Ciljevi vanredne revizije su: ujednaavanje sudske prakse, jedinstvena primene prava i novo tumaenje prava. Odluku o doputenosti donosi apelacioni sud kao drugostepeni sud Razlozi zbog kojih dolazi do vanredne revizije jesu kada odluka zavisi od reenja nekog spornog pravnog pitanja od opteg interesa, o kome VKS nije zauzeo stav tako da je praksa neujednaena ili kada je potrebno preispitati i promeniti ustaljenu praksu. [footnoteRef:5] [5: Poresko pravo, dr.Dejan Popovi - Pravni fakultet Beograd, Beograd 2008]

3. PRAVNI LEKOVI U PORESKOM POSTUPKU[footnoteRef:6] [6: Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ]

Po okonanju prvostepenog postupka i donoenja poreskog upravnog akta, zakonodavac je prepisao mogunost korienja pravnog leka, odnosno pravnog sredstva.Opravdanost za postojanje i mogunost korienja pravnih lekova od strane ovlaenih lica ogleda se u nastojanju da se svaki poreski postupak obavi u skladu sa zakonskim propisima.Razlikujemo sledea pravna sredstva:1. albu2. Vanredna pravna sredstvaalba predstavlja redovno pravno sredstvo u poreskom postupku kojim ovlaeno lice osporava zakonitost ili pravilnost prvostepenog poreskog upravnog akta.alba se moe podneti:1. Protiv poreskog reenja2. Protiv zakljukaalba se ne moe podneti protiv na primer naloga ze terensku kontrolu ili zapisnika o terenskoj kontroli.albu moe podneti: Lice o ijim je pravima ili obavezama odlueno u prvostepenom poreskom postupku Lice o ijim je pravima ili obavezama nije odlueno u prvostepenom poreskom postupku ali koje ima pravni interes za podnoenje albe protiv porekog reenja (npr jemac)Lica odnosno stranke u porekom postupku po tubi su:a) alilac b) Lice koje ima pravni interesalba se podnosi u roku od 15 dana od dana prijema poreskog reenja, osim ako zakonom nije drugaije propisano.U albi koja se podnosi nadlenom drugostepenom poreskom organu navodi se:a) Poresko reenje protiv kojeg se podnosi albab) albeni razlozic) Dokazi za ponitenje, ukidanje ili izmenu reenjaU postupku po albi teret dokazivanja je na aliocu.alba ne odlae izvrenje poreskog reenja, odnosno nema suspenzivno dejstvo. Izuzetno, drugostepeni poreski organ moe odloiti izvrenje poreskog reenja protiv kojeg je podnesena alba ako poreski obveznik dokumentuje da bi plaanjem poreza ili sporednih poreskih davanja pre konanosti dobijenog reenja pretrpeo bitnu ekonomsku tetu.Kada prvostepeni poreski organ primi albu protiv svog poreskog reenja duan je da ispita da li je alba doputena, blagovremena i podnesena od ovlaenog lica. Ukoliko ne ispunjava navedene uslove, prvostepeni poreski organ odbacuje albu zakljukom.Prvostepeni poreski organ moe usvojiti albu i poresko reenje izmeniti ako:a) Oceni da je alba opravdana i da nije potrebno sprovoditi novo utvrivanje injenicab) Oceni da je sprovedeni postupak bio nepotpun i to je bilo od uticaja na reavanjec) alilac u albi iznosi nove injenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja na drugaije reavanjed) aliocu nije, a moralo je biti, omogueno da uestvuje u postupkue) Ako je alilac prpustio da uestvuje u postuku ali je u albu opravdao to proputanjeU okviru postupka po albi kod drugostepenog poreskog organa razlikujemo dve faze i to: Prethodni postupak gde ovlaeni drugostepeni poreski organ ispituje doputenost i blagovremenost albe i da li je alba ispunjena od ovlaenog lica. Ukoliko alba ne ispunjava navedene uslove a prvostepeni poreki organ je propustio da je zbog toga odbaci, odbacie je drugostepeni poreski organ. Redovni postupak drugostepeni poreski organ meritorno raspravlja o albi poreskog dunika.Drugostepeni poreki organ moe da: Odbije albu kada utvrdi da je prvostepeni postupak pravilno sproveden i da je poresko reenje pravilno i zakonu zasnovano Poniti poreski upravni akt u celosti ili delimino kada utvrdi da je u prvostepenom poreskom postupku uenjena nepravilnost: injenice nepotpuno ili pogreno utvrene, pogreno ocenjeni dokazi, iz injenica izveden pogrean zakljuak, pogreno primenjen pravni popis i slino. Izmeni poreski upravni akt kada utvrdi da je poresko reenje pravilno u pogledu utvrenih injenica i u pogledu primene zakona ali da se cilj zbog koga je poresko reenje doneto moe postii i drugim sredstvima povoljnijim za strankuPoreski organ je duan da se pridrava poreskih materijalno-pravnih propisa koje primenjuje pri reavanju konkretne poreske stvari, kao i da se pridrava poreskih procesno-pravni propisa o: svojoj nadlenosti, sprovoenju poreskog postupka, donoenju poreskog upravnog akta, reavanju po pravnim lekovima itd. Zbog povrede naela zakonitosti ovlaena lica mogu da upotrebe odreena pravna sredstva albu u poreskom postupku i tubu u upravnom sporu. Sankcija za povredu ovog naela sastoji se u ovlaenju i dunosti drugostepenog poreskog organa, odnosno Upravnog suda, da po albi, odnosno po tubi, ponite ili izmene poreski upravni akt kojim su povreeni materijalno-pravni poreski propisi ili odredbe koje ureuju poreski postupak koje su od uticaja na reenje poreske stvari. Ako su u pitanju povrede poreskih propisa od naroito bitnog znaaja, tada se takav poreski upravni akt moe oglasiti nitavim primenom vanrednih pravnih sredstava.[footnoteRef:7] [7: NBP urnal za kriminalistiku i pravo, Mirko Kuli, Milomir Mini, nauni rad, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, Cara Duana, 196 Zemun]

Vanredna pravna sredstva podrazumevamo pravna sredsta koja omoguavaju da se o poreskim stvarima koja su okonana pravosnanim poreskim reenjem ponovo raspravlja i reava radi otklanjanja eventualnih nezakonitosti i nepravilnosti.To su: Ponavljanje postupka Ponitavanje i ukidanje reenja po osnovu slubenog nadzora, Ukidanje ili menjanje pravosnanog reenja uz pristanak ili po zahtevu stranke, Oglaavanje reenja nitavnim.

4. PRAVNA POMO U EVROPSKOJ UNIJI[footnoteRef:8] [8: Finansijsko pravo, prof.dr. Vera Leko - Fakultet za meunarodnu ekonomiju, finansije i biznis Podgorica, 2010.]

Pravo na pravnu pomo je jedno od znaajnih osnovnih prava koje je nastalo kao rezultat potrebe da pojedincu omogui delotovoran pristup pravdi. Tako je ve u Ugovoru o Evropskoj uniji u lanu 31 predvieno da zajednika delatnost u oblasti pravosudne saradnje u krivinim stvarima ima, izmeu ostalog, cilj da:

olaka i ubrza saradnju izmeu nadlenih ministarstava i pravosudnih i drugih odgovarajuih organa drava lanica u vezi sa postupcima i sprovoenjem odluka; osigura usklaenost propisa drava lanica u meri u kojoj je to potrebno, radi poboljanja ove saradnje.

Najvei znaaj za dalji razvoj prava na pravnu pomo imao je Evropski samit u Tampereu 1999. godine. Na samitu je Evropski savet pozvao Savet ministara da, na osnovu predloga Komisije, uspostavi minimum pravila kojima se obezbeuje odgovarajui stepen pravne pomoi u prekograninim sluajevima u Evropskoj uniji (taka 30 Zakljuka Evropskog samita u Tampereu). Istovremeno, na ovom Evropskom samitu obrazovano je telo za izradu Povelje Evropske unije o osnovnim pravima. lanom 47, stavom 3 Povelje utvreno je da e pravna pomo biti dostupna onima koji nemaju osnovna sredstva, odnosno onim licima koja su slabog imovnog stanja i kojima je takva pomo potrebna da bi im se obezbedio delotvoran pristup pravdi.

5. PRAVNA POMO U PORESKOM POSTUPKU[footnoteRef:9] [9: Zakon o poreskom postupku i poreskoj admninistraciji]

Da bi poreski postupak bio efikasan, objektivan, ekonomian i u skladu sa intencijama zakonodavca neophodna je, izmeu ostalog, sradanja dravnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, s jedne strane i Poreske uprave sa druge strane.To drugim reima znai da su dravni organi duni da jedni drugima pruaju pravnu pomo u poslovima administriranja porezima.Pod pravnom pomoi u poreskom postupku podrazumevamo informacije ili odreene mere potrebne za sprovoenje poreskog postupka koje, na zahtev Poreske uprave, pruaju dravni organi i organizacije, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.Poreka uprava moe zahtevati pravnu pomo u poreskom postupku ako: Ne moe sama da obavi slubenu radnju Ne raspolae odgovarajuim ureejima i sredstvima neophodnim za obavljanje slubene radnje Slubenu radnju moe da obavi samo uz znaajno vei troak nego zamoljeni organ, odnono organizacijaAko zamoljeni organ odnosno organizacija odbije da prui traenu pomo ili ne odgovori na zahtev u roku (najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema slubene zamolnice), Poreska uprava obavetava ministra nadlenog za poslove finansija.Dravni organi i organizacije, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave duni su da Poreskoj upravi, po slubenoj dunosti dostave injenice koje su saznali vrei poslove iz svoje nadlenosti a koje su od znaaja za utvrivanje poreske obaveze. Jedinica lokalne samouprave duna je da Poreskoj upravi dostavi podatke o porezima i sporednim poreskim davanjima koje naplauje koji su od znaaja za obavljanje poslova iz nadlenosti Poreske uprave propisanih ovim zakonom. Vrstu podataka, nain i postupak dostavljanja podataka sporazumno e blie urediti ministar i ministar nadlean za poslove dravne uprave i lokalne samouprave.

Osim prave pomoi nacionalnih dravnih organa, u nekim sluajevima uspeno sprovoenje poreskog postupka pretpostavlja i meunarodnu pravnu pomo.Pod meunarodnom pravnom pomoi u porekim stvarima podrazumeva se pravo Poreske uprave da se u toku poreskom postupka obrati inostarnom poreskom organu za pravnu pomo, kao i obaveza Poreke uprave da pravnu pomo prui inostranom poreskom organu.

Pruanje meunarodane pravne pomoi zasniva se na meunarodnim ugovorima, koji mogu biti:a) Specijalni kada se radi o ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanjab) Opti kada se radi o meunarodnim konvencijama o pruanju pravne pomoiStatus rezidenta drave sa kojom je zakljuen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda - rezidenta, potvrdom o rezidentnosti overenom od nadlenog organa druge drave ugovornice iji je rezident i to na posebnom obrascu. Status rezidenta Republike Srbije, kod inostranog isplatioca prihoda, resident dokazuje potvrdom na posebnom obrascu, osim u sluajevima kada se status rezidenta dokazuje potvrdom na obrascu koji propisuje nadleni organ drave sa kojom je zakljuen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Ako pruanje meunarodne pravne pomoi nije regulisano meunarodnim ugovorom, pravna pomo e se pruiti pod uslovima:a) Ako postoji reciprocitetb) Ako se drava koja prima pravnu pomo obavee da e primljenje informacije i dokumentaciju korsiti samo u svrhu porekog prekrajnog ili krivinog postupka, kao i da e biti dostupne samo licima, organima uprave, odnosno pravosudnim organima nadlenim za odreeni poreski predmet,c) Ako drava kojoj se prua pravna pomo izrazi spremnost da kod poreza na dohodak, dobit i imovinu sporazumno izbegne mogunost dvostrukog oporezivanja odgovarajuim razgranienjima poreske jurisdikcijed) Ako zadovoljenje zamolnice ne ugroava javni poredak ili druge bitne interese Republike Srbijee) Ako ne postoji opasnost da bi pruanje pravne pomoi dovelo do odavanja slubene ili profesionalane tajne ili da bi se rezidentnom poreskom obvezniku mogla naneti teta veih razmera.

ZAKLJUAK

Poreski sistem jedne zemlje nastaje kao rezultat kompromisa politikih snaga u drutvu, potrebe za iznalaanjem novih izvora za finansiranje javnih rashoda i slino, i uglavnom nisu rezultat unapred odreenog plana. Ukoliko jedna zemlja ima vie nivoa vlasti, poreski sistem postaje sloeniji, odnosno razliitiji, a moe se desiti da ima veliki broj razliitih poreskih oblika. U tom sluaju dolazi do izvesnog stepena neusklaenosti izmeu pojedinih oblika poreza uvedenih od strane razliitih nivoa vlasti. Ovaj problem se u velikoj meri razreava tako to zakonodavac donosi sistemski zakon koji sadri opte odredbe o javnim prihodima. Poreska politika u naoj zemlji sprovodi se na vie nivoa vlasti, kao to je Republika, autonomna pokrajina, grad i optina. U ovom radu bavili smo se poreskim postupkom i njegovim naelima, pravnim lekovima i pravnoj pomoi u poreskom postupku. Moemo zakljuiti da stepen izuavanja ovih prezentiranih pojmova a u vezi sa poreskim sistemom i politikom je veoma znaajan. Poreski obveznici moraju i trebali bi biti upoznati sa pravnim lekovima u poreskom postupku na koje imaju pravu u sluaju bilo kakvog neslaganje sa izdatim i doneenim poreskim reenjem. Isto tako bitno je upoznati se sa sitemom pravne pomoi u poreskom postupku.Prezentirana struktura pravnih lekova prua nam saznanja o mogunosti njihovog korienje, rokovima i nainima njihove upotrebe. albe kao osnovni pravni lek imaju itekako veliki znaaj kako u svim pravnim postupcima, tako i u postupku vezanom za utvrivanje i naplate poreza koji sprovodi Poreska uprava. Takoe, efikasnost sprovoenja poreskog postupka zavisi ne samo od rada Poreske uprave ve i od pruanje pravne pomoi istoj od stane nacionalnih dravnih organa i organizacija. Moemo rei da se istie znaaj i pruanja pravne pomoi od stane meunarodnih organa i organizacija kao i davanje iste naroito, na primer, u sluaju dvostrukog oporezivanja.Ne moemo rei da se moemo pohvaliti efikasnim i efektivnim funkcionisanjem poreskog sistema i poreske politike u naoj zemlji, ali smatram da se detaljnim bavljenjem ove problematike kao i konkretnim pravnim sredstvima u oblasti poreza, javnih prihoda uopte, i funkcionisanja poreskog sistema itekako moe omoguiti i stvoriti efikasan i ureen poreski sistem.

LITERATURA

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr.)

Poresko pravo, dr.Dejan Popovi - Pravni fakultet Beograd, Beograd 2008,

Finansijsko pravo, prof.dr. Vera Leko - Fakultet za meunarodnu ekonomiju, finansije i biznis Podgorica, 2010. NBP urnal za kriminalistiku i pravo, Mirko Kuli, Milomir Mini, nauni rad, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, Cara Duana, 196 Zemun

Krivino pravo sa osnovama privredno prestupnog i prekrajnog prava, prof. dr Miroslav orevi, prof. dr ore orevi; Beograd, april 2007. Projuris "3