P R A V I L N I KO TEHNIKIM NORMATIVIMAZA STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA ("Sl. list SRJ", br. 87/93) I OPTEODREDBElan 1. Ovim pravilnikom propisuju se: 1) zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri projektovanju, poslovanju i odravanju stabilnih instalacija za dojavu poara; 2) postupak i nain oznaavanja i obeleavanja uredaja i delova sistema za dojavu poara; 3) tehnike mere nadzora stabilnih instalacija za dojavu poara; 4) nain rukovanja i odravanja sistema i uredaja; 5) zahtevi za broj i razmetaj javljaa poara; 6) zahtevi za povezivanje stabilne instalacije za dojavu sa tehnolokom i elektrotehnikom opremom; 7) zahtevi za kontrolne knjige pregleda i ispitivanja stabilne instalacije za dojavu poara.Clan 2.

15) kontrolna knjiga je knjiga za unoenje svih podataka o redovnim ispitivanjima, revizijama, nadogradnjama, ukljuivanju i iskljuivanju pojedinih zona, kao i o dojavama smetnji i poara. Uz svaki podatak unosi se datum, vreme i kratak opis dogadaja i potpis deurne osobe.II ZAHTEVI ZA STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA /an 3. Stabilna instalacija za dojavu poara mora biti tako projektovana i izvedena da pravilnim izborom, brojem i rasporedom javljaa poara omoguuje signaliziranje pojave poara u najranije moguoj fazi, uz dovoljno veliku sigurnost spreavanja lanih uzbunjivanja. lan 4.

Svetlosna signalizacija smetnji ne sme se iskljuivati. Ona se automatski iskljuuje po otklanjanju smetnje.lan 5.

Osetljivost stabilne instalacije za dojavu poara mogu menjati samo za to obuena lica.I I I PLAN UZBUNJIVANJA (ALARMIRANJA) lan 6.

Izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje: 1) automatski javlja poara je deo stabilne instalacije za dojavu poara, koji neprekidno ili u odredenim vremenskim razmacima prati odgovarajue fizike il i hemijske promene omoguujui otkrivanje poara u nadziranom prostoru; 2) runi javlja poara je uredaj za runo uzbunjivanje (alarmiranje) kojeg ukljuuje ovek nakon otkrivanja poara; 3) element za uzbunjivanje (alarmiranje) je uredaj, koji u sluaju poara daje zvune i/ili svetlosne signale; 4) prenosni vodovi su spoljne veze s delovima stabilne instalacije za dojavu poara, a slue za prenos informacija i napajanje energijom; 5) nadzirna povrina je povrina poda, koju nadzire jedan automatski javlja poara; 6) podruje nadzora (podruje na kome se primenjuju tehnike mere nadzora) je celo podruje nadzirano stabilnom instalacijom za dojavu poara; 7) dojavna zona je grupa javljaa predvidena za jedan signal u dojavnoj centrali; 8) dojavna centrala je uredaj za nadzor i upravljanje koji je u vezi s javljaima poara i obavlja svetlosno i zvuno uzbunjivanje i prenos signala o poaru na paralelne signalizatore i protivpoarnim slubama; 9) uzbuna (alarm) je zvuna i svetlosna signalizacija poarnog signala; 10) lano uzbunjivanje je ostvarenje poarnog signala usled tehnikih smetnji ili prevare; 11) selektivno uzbunjivanje je uzbunjivanje jednog iica ili vie unapred odredenih lica (prema planu uzbunjivanja); 12) opte uzbunjivanje je uzbunjivanje neodredenog broja lica putem elemenata za uzbunjivanje; 13) dvozonska zavisnost je utvrdeni postupak u sluaju pojave poara; 14) dvozonska zavisnost je mera za spreavanje lanog uzbunjivanja. Aktiviranjem javljaa iz prve zone moe se izvriti selektivno uzbunjivanje ili neka upravIjaka funkcija, a aktiviranjem javljaa i iz druge zone ukljuuje se opte uzbunjivanje i ostale upravljake funkcije;

Stabilna instalacija za dojavu poara zahteva detaljno razraden plan uzbunjivanja, u kojem moraju biti utvrdeni postupci uzbunjivanja za vreme i van radnog vremena, koji mora biti uskladen s optim planom zatite od poara.lan 7. Plan uzbunjivanja postavlja se u neposrednoj blizini dojavne centrale, a mora u svakom trenutku osigurati sledee: 1) upozorenje licima u opasnosti radi pravovremene evakuacije; 2) ukljuivanje deurnog lica i lokalne vatrogasne jedinice; 3) uzbunjivanje najblie vatrogasne brigade, 4) uzbunjivanje lanova osoblja, koji imaju specijalne dunosti (izrada planova borbe protiv poara, usmeravanje ekipa za gaenje i informisanje); 5) predvidanje svih mera u sluaju neispravnosti ili iskljuivanja pojedinih dojavnih zona. lan 8. Poarna uzbuna (alarm) mora se signalizirati svetlosno i zvuno na dojavnoj centrali, svim paralelnim tabloima i u lokalnom poarnom kontrolnom centru. Poarna uzbuna mora biti takva da omoguuje brzo pronalaenje mesta pojave poara. Neovlatena lica ne smeju iskljuiti uredaj za poarnu uzbunu. IV AUTOMATSKI JAVLJACl POARA

/an 9. Automatski javljai poara, prema principu rada, dele se na: a) termike javljae, koji reaguju na poveanje temperature;

b) dimne javljae, koji reaguju na proizvode sagorevanja i/ili estica koje lebde u atmosferi, iji se dijametar kree od 10 km (vidljivi dim) do 1 km (nevidljivi dim): 1) jonizujue dimne javljae, koji reaguju na proizvode sagorevanja koji utiu na promenu jonizujue struje u radioaktivnoj komori javljaa; 2) optike dimne javljae, koji reaguju na proizvode sagorevanja koji dovode do apsorpcije ili rasprivanja svetlosti u infracrvenom, vidljivom i/ili ultraljubiastom opsegu elektromagnetnog spektra; c) javljae gasa, koji reaguju na gasovite proizvode sagorevanja i/ili na proizvode razlaganja usled toplote; d) javljae plamena, koji reaguju na emitovano zraenje iz plamena. V DOJAVNA CENTRALA lan 10. Dojavna centrala prihvata podatke o poaru od prikIjuenih javljaa i ukljuuje zvunu i svetlosnu signalizaciju odredujui mesto opasnosti. Dojavna centrala prenosi informaciju o poaru preko predajnog uredaja daljinske signalizacije protivpoarnoj slubi i/ili preko uredaja za upravljanje automatskom protivpoarnom instalacijom ukljuuje gaenje. Dojavna centrala neprekidno kontrolie pravilan rad stabilne instalacije za dojavu poara i daje zvune i svetlosne signale upozorenja pri bilo kojoj neispravnosti. Zvuni signal uzbune (alarma) mora se razlikovati od zvunog signala kvara. lan 11. Dojavna centrala mora sadravati: 1) indikator uzbune (crvene boje); 2) indikator dojavne zone (crvene boje); 3) indikator neispravnosti (ute ili bele boje); 4) indikator ukljuenog stanja (zelene boje); 5) indikator iskljuenosti dojavne zone i l i dela vatro-dojavnog sistema (ute boje); 6) indikator napajanja iz rezervnog izvora (zelene boje); 7) uredaj za izvodenje funkcionalne kontrole. lan 12. Dojavna centrala mora signalizirati sledee kvarove: 1) iskljuenje iz rada jednog ili vie javljaa; 2) kvar na primarnim vodovima; 3) kvar na izvoru napajanja; 4) ispad osiguraa u funkcionalno vanim strujnim kolima; 5) spoj sa zemljom. lan 13. Uredaj za izvodenje funkcionalne kontrole mora kontrolisati rad: 1) indikatora uzbune i kvara; 2) indikatora dojavne zone. lan 14. Svetlosna signalizacija uzbune ili kvara mora biti izvedena tako da ostaje ukljuena za vreme trajanja poara ili kvara, bez obzira na iskljuivanje zvune signalizacije. lan 15. Svi osigurai dojavne zone - indikatori i uredaji za rukovanje moraju biti vidno i trajno oznaeni.

lan 16. Na dojavnoj centrali za vie dojavnih zona mora postojati mogunost jednostavnog iskljuivanja svake dojavne zone bez uticaja na normalan rad ostalih dojavnih zona. lan 17. Kuite za smetaj dojavne centrale mora biti mehaniki otporno, omoguavati preglednost svih indikatora i onemoguavati neovlaeno rukovanje. lan 18. Dojavna centrala mora biti postavljena u prostoriji gde se neprekidno deura ili mora do mesta s neprekidnim deurstvom biti osigurana paralelna signalizacija, odnosno automatski daljinski prenos signala poara i smetnje. U blizini dojavne centrale mora biti: 1) plan uzbunjivanja, 2) kontrolna knjiga, 3) uputstvo za rukovanje i odravanje dojavne centrale. lan 19. Na dojavnu centralu mora se postaviti natpisna ploica s podacima o proizvodau, tipskoj oznaci centrale, godini proizvodnje, fabrikom broju i broju uverenja o kvalitetu. VI ELEMENTI ZA UZBUNJIVANJE (ALARMIRANJE) lan 20. Elementi za uzbunjivanje (alarmiranje) (sirene, zvona, lampe, bljeskalice), predajnici i prijemnici daljinske signalizacije moraju stalno biti u ispravnom stanju i zatieni od oteenja i blokiranja. Elementi za poarno uzbunjivanje moraju se razlikovati od elemenata za ostala uzbunjivanja. Elementi za uzbunjivanje moraju biti crvene boje ili obloeni natpisnim ploicama "poarna uzbuna". Za bolji nadzor i bru orijentaciju akcije na gaenju poara potrebno je primenjivati uredaje za paralelnu signalizaciju i/ili sinoptike table s ucrtanim objektima i dojavnim zonama.

VII TEHNIKE MERE NADZORA lan 21. Podruja na kojima se primenjuju tehnike mere nadzora moraju prostorno ili gradevinski biti odvojena od podruja na kojima se te mere ne primenjuju pomou protivpoarnih zidova i podova. lan 22. Tehnike mere nadzora primenjuju se na:

1) liftove, kao i transportna i transmisijskaokna; 2) kablovske kanale i okna; 3) klima-uredaje i ventilacijske uredaje; 4) kanale i okna za otpad, kao i spremnice za sakupljanje; 5) komore i prostore u zidu; 6) medustropne i medupodne prostore.

lan 23.Izuzetno od odredaba lana 22. ovog pravilnika, tehnike mere nadzora ne primenjuju se na: 1) sanitarne prostore i praonice bez zapaljivih materijala ili otpadaka; 2) kablovske kanale i okna koji su nedostupni Ijudima i vatrootporno odvojeni; 3) podzemna sklonita koja se u mirnodopsko vreme ne upotrebljavaju u druge svrhe; 4) prostore koji su zatieni jednom od automatskih instalacija za gaenje; 5) meduprostore u stropu i podu, ako su: nii od 0,8 m, bez vodova za sigurnosne uredaje, poarnog optereenja manjeg od 25 MJ/m, podeljeni u celine ne due od 10 m i ne ire od 10 m.

zraenje plamena, mogu se primenjivati dimni i termiki javljai ili javljai plamena ili njihove kombinacije. Dimni javljai se primenjuju u prostorima u kojima mogu nastati tete od dima, bez obzira na to da li je re o ouvanju Ijudskih ivota ili o skupocenim uredajima osetljivim na dim. X UTICAJ VISINE PROSTORA lan 30. Meduzavisnost razliitih automatskih javljaa poara i visine prostora mora da odgovara zahtevima datim na slici 1.

VIII DOJAVNEZONE

lan 24.Podruje na koje se primenjuju tehnike mere nadzora deli se na dojavne zone. Odredivanje dojavnih zona mora biti takvo da se moe brzo i jednoznano odrediti mesto izbijanja poara. Dojavna zona sme se rasprostirati samo po jednoj etai (izuzetak su stepenita, liftovi i slina okna), a ne s me b it i v e a od poa rnog s ek tor a nit i ve a od 1.600 m2. lan 25. U jednoj dojavnoj zoni srne biti vie prostora samo ako su susedni, a nema ih vie od pet s ukupnom povrinom ne veom od 400 m2, ili ako su susedni, a prilazi se mogu lako nadgledati i ukupna povrina nije vea od 1.000 m2. U sluajevima iz stava 1. ovog lana obavezno je predvideti odvojene indikatore delovanja zbog lakeg i breg pronalaenja prostora u kojem se pojavio poar. lan 26. Javljai poara u medupodovima i medustropovima, kablovskim kanalima, klima-uredajima i sl., moraju biti grupisani u odvojene dojavne zone. lan 27. Na svakom javljau ili u njegovoj neposrednoj blizini mora biti uoljivo kojoj dojavnoj zoni pripada.

Slika 1. lan 31.Zavisnost povrine dimnih javljaa na kojoj se primenjuju tehnike mere nadzora i visine prostora mora da odgovara zahtevima datim i na slici 2.(PLAMENt + JONIZACUSKIJAVLJAI)

lan 28.Dojavna zona u primarnom vodu moe maksimalno sadravati 25 automatskih javljaa poara. Posebne dojavne zone sa runim javljaima ne smeju sadravati vise od 10 runih javljaa.

1 - mali rizik

B - VISINA PROSTORA 2 - srednji rizik 3 - veliki rizik A - POVRINA NADZORA Slika 2.

IX IZBOR JAVLJAA POARA

XI UTICAJ TEMPERATURE, STRUJANJA VAZDUHA I VIBRACIJA lan 32. Dimni javljai i javljai plamena mogu se postavljati na mesta na kojima temperatura ne prelazi +50C. Temperatura reagovanja termikih javljaa mora biti izmedu 10 i 35C iznad najvie temperature koja moe nastati prirodnim ili pogonskim delovanjem u okolini javljaa. U prostorima s temperaturom ispod 0C ne postavIjaju se dimni javljai. Za temperature ispod 0C preporuuju se termiki

/an 29.Izbor javljaa poara zavisi od oekivanih poarnih veliina koje se mogu javiti pri nastanku poara, visini prostora, uticaju okolnih pogonskih uslova i moguih izvora smetnji. Ako se u fazi nastajanja poara moe oekivati tinjajui razvoj s dimom i malo toplote i zraenja plamena, moraju se upotrebiti dimni javljai. Ako se u fazi nastajanja poara moe oekivati brzi razvoj poara uz jako oslobodenje toplote i intenzivno

javljai poara.

/an 33. Dimni javljai mogu biti postavljeni u prostoru u kojem brzina strujanja vazduha nije vea od 5 m/s, osim ako je dozvoljena primena javljaa i za vee brzine. Termiki javljai i javljai plamena ne podleu uticaju brzine strujanja vazduha. lan 34. Vibracije ne smeju da utiu na pravilan rad javljaa poara. Pre montae javljaa treba izmeriti vibracije i utvrditi mogue uticaje. XII UTICAJ VLAGE, DIMA, PRAINE I SVETLOSTI lan 35. Dozvoljena je relativna vlaga vazduha do 95%, ali se mora onemoguiti stvaranje magle i rose kod dimnih javljaa. Pri sprovodenju tehnikih mera nadzora u prostorima u kojima postoji mogunost prskanja vode obavezno se upotrebljavaju javljai odgovarajue zatite. lan 36. Ako su u pogonima propratne pojave dim, praina ili slini aerosoli, lano uzbunjivanje dimnih javljaa treba spreiti primenom filtera i zaklona. Upotreba termikih javljaa je pouzdanija i sigurnija. /an 37. Ako je zbog visine prostora ili iz drugih razloga, neizbena upotreba javljaa plamena, neeljene uticaje svetlosti treba spreiti primenom posebnih zavesica i prekrivaa koji se stavljaju na javljae. XIII BROJ I RAZMETAJ JAVLJAA POARA /an 38. Broj i razmetaj javljaa poara odreduju se prema vrsti javljaa, prostornoj geometriji tienog prostora i uslovima okoline. Javljai se odabiraju tako da oekivane poare mogu detektovati u poetnim fazama, a smetaju tako da se spree lana uzbunjivanja. lan 39. Broj javljaa povrina na kojima se primenjuju tehnike mere nadzora moraju ispunjavati zahteve date u tabeli 1. Maksimalno dozvoljeni horizontalni razmaci izmedu javljaa odredeni su dijagramom na slici 3.

Dozvoljeno odstupanje od kvadratne raspodele javIjaa moe bili pretna izvedenim graninim krivuljama K. Unutar pripadajuih graninih krivulja odabrati razmake za "a" i "b". U podruju izmedu Y i Z jae izvuene granine krivulje oznaavaju maksimalnu nadziranu povrinu.

Tabelal.

M aksim alna povrina nadzira (A ) i najvei dozvoijeni horizonta lni razm ak izm edu jav lja a i odredene take stropa (D ) i pripadajua granina krivulja (K )

O sriovna povrina Visin ad zida TIP na nog JAVLJAA prost. prostora m mA

NAGIB KROVA 15-30A D A

>30D

s80 >80

dimni dimni dimni

N agib 15-30 >30 min. m aks. min.

krova m aks.300 600 700 800 1000

do6od 6 do 8 od 8do 10 od 10 do 12 od12do20

30 70 100 150 250

200 250 300 350 450

200 250300 350 500

300 400500 600 700

300 400 500 600 800

Slika 3.

XIV RAZMETAJ JAVLJAA KOD STROPOVA S POTPORAMA /an 42. Potpore, nosai, grede, rebra i dr. utiu na razmetaj javljaa ako im je visina vea od odredene visine. Meduzavisnost visine prostora, visine potpora i uticaja na razmetaj javljaa data je na slici 4.

A - povrina koja se nadzire B razmak medu javljaima C razmak izmeu javljaa i z!da Slika 5.

Slika 4. lan 43. Ako je pojedini deo stropa vei ili jednak 0,6-strukoj dozvoljenoj nadziranoj povrini javljaa, tada u svako polje treba postaviti javljae. Ako su povrine polja vee od dozvoljene nadzirane povrine, pojedina polja treba posmatrati kao zasebne prostore. Ako je visina potpora iznad 800 mm, za svako polje stropa mora se predvideti po jedan javlja. XV SMETAJ JAVLJAA U USKIM PROSTORIMA lan 44. U prolazima, hodnicima i drugim prostorima sa stropom uim od 3 m razmaci izmedu javljaa moraju biti: - za termike javljae do 10 m, - za dimne javljae do 15 m. Maksimalno dozvoljene nadzirane povrine ne smeju se prekoraiti.

XVII RAZMAK JAVLJAA OD USKLADITENE ROBE ILI UREDAJA lan 46. Horizontalni i vertikalni razmak javljaa od uredaja ili uskladitene robe ne sme ni na jednom mestu biti manji od 0,5 m. Uskladiteni materijal koji do stropa ne ostavlja vei otvor od 5% visine prostora smatra se zidom. XVIII RAZMAK JAVLJAA OD STROPA I KROVA lan 47. Termiki javljai postavljaju se na strop. Pri postavljanju dimnih javljaa upotrebljavaju se vrednosti iz tabele 2. Dimni javljai mogu biti postavljeni neposredno na strop ili sleme krova, ako je visina ravnog stropa manja od 8 m, odnosno ako je visina slemena manja od 4 m.

XVI RAZMAK JAVLJAA OD ZIDOVA lan 45. Razmak javljaa od zidova ne sme biti manji od 0,5 m, izuzev prolaza i kanala irine manje od 1 m. Dozvoljeni razmak od zida moe se odabrati prema dijagramu na slici 5.

XIX RASPORED JAVLJAA KOD POSEBNIH OBLIKA STROPA I KROVA /an 48. Kod prostora s kosim stropom, kao i trouglastim ili slemenastim krovom, iji je nagib vei od 15, treba postaviti red detektora u vertikalnoj ravni vrha prostora, odnosno najvieg dela prostora. XX UTICAJ VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE lan 49. Javljai za nadzor prostora ne smeju se postavljati u struju sveeg vazduha klima-uredaja i ventilacionih uredaja. Perforirane stropove, koji slue za ventilaciju, treba zatvoriti na rastojanju od 0,5 m dojavljaa. U ventilisanoj i klimatizovanoj prostoriji spreeno je nastajanje velike koncentracije dima, a time je smanje-

na i osetljivost stabilne instalacije za dojavu poara. U tom sluaju treba smanjiti nadziranu povrinu javljaa i poveati njegovu osetljivost. XXI RASPORED I SMETAJ RUNIH JAVLJAA lan 50. Runi javlja poara je obavezno sastavni deo stabilne instalacije za dojavu poara. Runi javljai postavljaju se ne samo s unutranje nego i sa spoljne strane zgrade na zidovima i konstrukcijama s visinom ugradnje 1,5 m od nivoa poda ili zemlje. Unutar zgrade, runi javljai postavljaju se na putevima za evakuaciju, u hodnicima, prolazima, na stepenitima, izlazima, u blizini prostora s veim poarnim rizikom, uz vane komunikacije i u blizini runih aparata za gaenje poara. Unutar zgrada, runi javljai postavljaju se u razmaku od najvie 40 m, a izvan zgrada od najvie 120 m jedan od drugog. lan 51. Uz svaki runi javlja mora biti postavljena natpisna ploica na kojoj je tano naznaena namena i nain ukljuivanja. Nije dozvoijeno postavljanje runih javljaa u iste dojavne zone s automatskim javljaima. XXII SPRECAVANJE LAZNIH UZBUNJIVANJA /an 52. Termiki javljai ne smeju biti smeteni na mestima na kojima okolna temperatura usled prirodnih ili pogonskih toplotnih izvora, moe dovesti do neeljenog uzbunjivanja stabilne instalacije za dojavu poara. Pri razmetaju termikih javljaa treba voditi rauna na mogunost direktnog uticaja sunca, termikim zraenjima pogonskih uredaja, kao i o uticaju vrueg vazduha ili vrue pare. lan 53. Dimni javljai ne smeju biti smeteni u blizini radnih mesta i pogonskih uredaja koji su izvor dima, pare, praine ili slinih aerosola. Da bi se spreilo lano uzbunjivanje, pri smetaju dimnih javljaa u niskim prostorima (visine do 3 m) treba preduzeti mere, kao to su: - razmetaj javljaa izvan prostora stropa koji je iznad stalnog radnog mesta; - upotreba dvozonske zavisnosti; - zamena dimnih javljaa s termikim; - upotreba javljaa s vremenskim zatezanjem; - zabrana puenja; - smanjenje osetljivosti stabilne instalacije za dojavu poara. U prostorima s jakim strujanjima vazduha javljae treba zatiti posebnim limenim zaklonima prilagodenim za te namene (vetrobran). XXIII NAPAJANJE ENERGIJOM lan 54. Napajanje energijom mora biti iz dva izvora. Prvi izvor je elektrina mrea, a drugi - akumulatorska baterija.

Pri nestanku energije iz elektrine mree akumulatorska baterija automatski i bez prekida preuzima napajanje stabilne instalacije. lan 55. Izvori energije moraju biti spojeni vrstim fiksnim prikljucima na sistem stabilne instalacije. Ispad jednog od izvora, u sluaju smetnje, ne sme izazvati ispad drugog izvora energije, a svetlosno i zvuno mora biti registrovan na dojavnoj centrali. Prilikom prelaska s jednog izvora na drugi izvor ne sme doi do tetnog uticaja na rad stabilne instalacije. lan 56. Energija koja se koristi za napajanje stabilne instalacije ne sme biti upotrebljena za napajanje drugih uredaja. Uredaji prikljueni na sekundarne vodove mogu biti napajani i drugim oblicima napajanja energijom. XXIV ELEKTRINA MREA lan 57. Napajanje energijom iz elektrine mree mora biti takvo da omoguuje trajan pogon stabilne instalacije za dojavu i punjenje akumulatorske baterije. Za dovod energije mora bit upotrebljeno odvojeno strujno kolo s posebno oznaenim osiguraem (crvena boja). Mora se onemoguiti da se iskljuivanjem pogonskih uredaja iskljui i strujno kolo prema dojavnoj centrali. lan 58. Uredaj za punjenje akumulatora mora biti tako dimenzioniran da se akumulator ispranjen do krajnje dozvoljenog napona moe automatski napuniti u roku od 24 h na 80% nazivnog kapaciteta. Punjenje akumulatora mora biti okonano najkasnije po isteku 48 h. XXV AKUMULATORSKE BATERIJE lan 59. Za stabilne instalacije s automatskom dojavom smetnje, na mestima na kojima nije obezbedeno stalno deurstvo, kapacitet baterije treba izraunavati tako da pri neispravnom napajanju mrenim naponom bude osiguran trajan rad od 72 h stabilne instalacije, s tim da se nakon toga, moe ukljuiti uredaj za uzbunjivanje za poarni sektor s najveom energetskom potronjom i napajanjem od 30 min. Za stabilne instalacije s automatskom dojavom smetnje na mestima na kojima su obezbeteni neprekidno deurstvo i sluba za otklanjanje kvarova, kapacitet baterije treba odabrati tako da se pri neispravnom mrenom napajanju omogui nesmetan rad instalacije od najmanje 30 h i pola sata rada uredaja za uzbunjivanje. Za stabilne instalacije s automatskom dojavom smetnje, na mestima na kojima su obezbedeni, neprekidno deurstvo i sluba za otklanjanje kvarova, kapacitet baterije treba odabrati tako da je pri neispravnom napajanju mrenim naponom mogu trajno nesmetan rad instalacije od najmanje 4h i pola sata rada elemenata za uzbunjivanje za poarni sektor s najveom energetskom potronjom. U takvom sluaju mora biti na raspolaganju rezervno mreno ili agregatsko napajanje koje se automatski ukljuuje ispadom prvog mrenog napajanja.

/an 60. Za stabilne instalacije za dojavu mora se upotrebljavati akumulator sa rokom trajanja koji nije krai od etiri godine. Akumulatori s mokrim elijama moraju se postavljati u prostorije - dovoljno vetrene, suve i sigurne od zalefivanja. Akumulatori se postavljaju tako da budu zatieni od spoljnih uticaja i oteenja i da je mogu pristup zbog odravanja i ispitivanja. XXVI POVEZIVANJE STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU S TEHNOLOKOM I ELEKTROTEHNIKOM OPREMOM I ISPITIVANJE lan 61. Na izlazima dojavne centrale treba predvideti kontaktne ili beskontaktne elemente za upravljanje tehnolokom i elektrotehnikom opremom objekta. Dojavna centrala formira impuls za upravljanje automatskim uredajima za gaenje poara i impuls za energetsko iskljuenje nadziranog objekta pri ukljuivanju najmanje dva dimna javljaa poara postavljena u nadziranoj prostoriji. Upravljanje uredajima za ventilaciju i klimatizaciju dozvoljava se ve pri ukljuivanju jednog dimnog javljaa poara. XXVII KABLOVI I PROVODNICI lan 62. Stabilna instalacija za dojavu i pripadajui prenosni vodovi moraju biti izvedeni vlastitom mreom kablova ili vodova. Kablovi moraju biti izvedeni s mehanikom zatitom koja odgovara zahtevima nadziranog prostora, a u skladu s opte vaeim elektrotehnikim propisima za izvodenje u zgradama i industriji. Prosek kablova mora biti odabran tako da odgovara potronji struje upotrebljenih uredaja i zahtevima u pogledu maksimalno dozvoljenog elektrinog otpora linije. Presek voda u kablu ne sme biti manji od 9,6 mm. Pri upotrebi vieilnih kablova treba ostavljati 10% rezerve od broja vodova i stezaljki (spojnica) u razvodnim ormarima. lan 63. Nije dozvoljeno da se zajedniki u jednoj cevi, ormaru, kablu, posebnom kanalu ili vertikali (silazitu), polau strujna kola s naponom do 50 V sa strujnim kolima napona vieg od 50 V. Razvodne kutije i ormari stabilne instalacije moraju biti oznaeni crvenom bojom. Broj povezivanja (spajanja) treba da bude to manji, a svako spajanje izvedeno lemljenjem ili drugom jako sigurnom mehanikom metodom. lan 64. Protiv elektrinih uticaja koji ometaju rad (elektrina interferencija, munja, ukljuivanje i iskljuivanje snanih potroaa, elektrine iskre i elektromagnetski talasi) treba preduzeti odgovarajue zatitne mere, kao to su poiaganje kablova i vodova u metalne uzemljene cevi i/ili upotreba specijalnih filtera i drugih zatitnih mera.

lan 65. Otpor izolacije izmedu voda i voda i zemlje mora iznositi najmanje 500 kilooma (kA). Za merenja otpora izolacije ne sme se upotrebljavati instrument s naponom viim od 50 V, osim ako su svi delovi stabilne instalacije odvojeni od voda i kabla. lan 66. Elektrine instalacije i oprema stabilne instalacije moraju odgovarati prostoru u koji se ugraduju (npr. vodonepropusna, za tropske uslove, za ugradnju u eksplozijski ugroene prostore). Stabilna instalacija za dojavu poara mora biti tako projektovana i izvedena da ne izaziva radio i/ili televizijske smetnje. lan 67. Za funkcionalno ispitivanje stabilne instalacije mora se pribaviti sledea dokumentacija: 1) projekt izvedenog stanja stabilne instalacije za dojavu; 2) plan uzbunjivanja; 3) uputstvo za rukovanje i odravanje dojavne centrale; 4) program rada centrale i upravijanja ventilacijom, klimom, klapnama, vratima i iskljuenjima; 5) kontrolna knjiga (pregleda i ispitivanja, iji je obrazac odtampan u prilogu ovog pravilnika i ini njihov sastavni deo); 6) svi izvetaji o ispitivanju ugradene opreme; 7) ispitne liste i protokoli za elektrine instalacije. lan 68. Prilikom funkcionalnog ispitivanja stabilne instalacije mora se ispitati rad svakog ugradenog elementa - svakog javljaa, svakog elementa za uzbunjivanje i svih elemenata za prenos signala, kao i rad dojavne centrale i sva upravljanja koja ona obavlja. Po otklanjanju svih uoenih smetnji i neispravnosti i ponovnom ispitivanju izdaje se izvetaj o funkcionalnosti stabilne instalacije za dojavu poara. XXVIII ODRAVANJE STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU lan 69. Korisnik instalacije mora osigurati da oko svakog automatskog javljaa bude slobodan prostor u preniku od najmanje 750 mm, i da runi javljai budu neprekidno vidljivi i dostupni. lan 70. Korisnik stabilne instalacije duan je da osigura pregled instalacije: 1) nakon pojave poara; 2) nakon pojave znakova poremeaja pogonske spremnosti; 3) pri nepravilnom funkcionisanju; 4) pri promeni tehnologije; 5) pri promeni namene prostora koji utiu na primenu tehnikih mera nadzora. /an 71. Mere redovnog odravanja stabilnih instalacija moraju se unositi u kontrolnu knjigu. Obrazac kontrolne knjige odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Rad stabilne instalacije proverava odgovorno lice korisnika instalacije u razmacima ne duim od dva meseca. Prilikom redovne provere rada obavezno se ispituju: 1) najmanje jedan javlja po primarnom vodu; 2) svi elementi za uzbunjivanje; 3) svi predajnici i prijemnici signalizacije; 4) svi urefaji za automatsko gaenje; 5) sklopni uredaji za iskljuivanje ventilacije, pogona i sl.; 6) uredaji za napajanje energijom (vizuelni pregled prikljuka i nivoa elektrolita).

4) pregledima, ispitivanjima, smetnjama, popravkama i sl. 2. U kontrolnu knjigu upisuju se: signalizacije poara, kvarova, ispitivanja, lana uzbunjivanja, privremena iskljuivanja, datumi servisiranja i druga stanja koja se razlikuju od normalnog pogonskog stanja.Datum Vreme Zona DogaSaj Potreb. radovi Potpis Datum dovrenja odgov. radova lica

lan 72.Periodini pregledi stabilne instalacije za dojavu poara obavezno se obavljaju jedanput godinje. Periodini pregled obuhvata funkcionalnu kontrolu stabilne instalacije i detaljan pregled svih sastavnih delova. /an 73. Pri godinjem periodinom pregledu mora se izvriti: 1) provera kontrolne knjige o izvrenom prethodnom pregledu, i popisa radova koji su posle toga izvedeni na instalaciji; 2) pregled i ispitivanje spojnice na akumulatoru, nivoa i gustoe elektrolita u svakoj eliji, kao i merenje kapaciteta akumulatora; 3) provera rada indikatora i upravljakih elemenata na dojavnoj centrali, kao i sva iskljuenja i upravljanja tehnolokom opremom; 4) ispitivanje rada elemenata za uzbunjivanje, predajnika i prijemnika daljinske signalizacije o poaru i o neispravnosti; 5) ispitivanje indikatora smetnji - simulirajui kvarove na primarnim vodovima i uredajima za napajanje energijom; 6) provera rada svakog pojedinog javljaa poara prema uputstvu proizvodaa; 7) pregled kablova, vodova, razvodnih ormara, stezaljki i razvodnih kutija (da su neoteeni I adekvatno zatieni i oznaeni).OBAVEZAN SLEDEI SERVIS__________________ POTRONE DELOVE INSTALACIJE OBAVEZNO ZAMENITI_____________________________________

lan 74.Popravka stabilne instalacije za dojavu mora se obaviti ako se prilikom bilo koje kontrole utvrde odstupanja u radu i neispravnosti.

lan 75.Detaljan pregled svih sastavnih delova stabilne instalacije mora se vriti svakih pet godina. Merenje otpora izolacije i uzemljenja je obavezno pri emu upotrebIjeni naponi mernih instrumenata ne smeju otetiti komponente spojene na vodu i kablove. /an 76. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u.,,Slubenom listu SRJ".OBRAZAC KONTROLNE KNJIGE PREGLEDA I ISPITiVANJA STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA

1. U kontrolnu knjigu, na posebnim stranicama, upisuju se podaci o: 1) ispitivanju akumulatora; 2) lokaciji i broju dozvole za ugradnju jonizacijskih javljaa; 3) datumu obaveznih zamena pojedinih delova instalacije;

Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne instalacije za dojavu poara je objavljen u "Slubenom listu SRJ" broj 87/93. U daljem tekstu autori e dati saet prikaz o pojedinim segmentima u sistemu projektovanja ovih instalacija, posebno u delu u kom to ovaj Pravilnik nedovoljno detaljno obrazlae. Odmah nakon odluke da se pristupi projektovanju instalacija za automatsku i runu dojavu poara neophodno je izvriti podelu objekata na poarne sektore. Poznavanje tehnolokih procesa i postupaka, koje je neophodno za pravilnu podelu objekta na poarne sektore, a koja se mora izvriti pre ulaska u projekat instalacija za automatsku i runu dojavu poara i prezentirati projektantu pomenute instalacije, neophodno je i za pravilan pristup projektu instalacija za automatsku i runu dojavu poara. Sem tehnolokog projekta, projektant instalacija za automatsku i runu dojavu poara mora imati na uvid i ostalu tehniku dokumentaciju kao to je arhitektonsko-gradevinski projekat, mainski projekat provetravanja i klimatizacije i elektro projekat. Iz projektnog zadatka, tehnolokog projekta (opisa), kao i iz ostalih navedenih projekata, crpu se podaci za opredeljenje za: - obim nadzora (delimian ili potpun), - mesto za postavljanje urefaja za nadzor i upravIjanje (protivpoarna centrala) i paralelnih tabloa, - vrste automatskih detektora (javlja) poara, - broj i mesta za postavljanje automatskih i runih detektora (javljaa) poara, - stepen zatite instalacije i detektora (javljaa) poara, - obim izvrenih funkcija. Nadzor nad objektom moe biti delimian ili potpun, pri emu se pod nadzorom podrazumeva pokrivanje objekta automatskim javljaima poara. Delimian nadzor, koji nije najpreporuljiviji, moe se primeniti kao delimian nadzor objekta ili kao nadzor samo nad nekim uredajem u objektu.

Kod opredeljenja za delimian nadzor nad objektom, pravilno je ostvariti potpun nadzor u okviru jednog poarnog sektora, pri emu drugi, susedni poarni sektor ostaje bez nadzora. Kod nadzora nad uredajem, automatski javljai se postavljaju samo iznad i u okolini uredaja koji nosi vee poarne rizike. U okviru opredeljenja za potpun nadzor, kompletan objekat se pokriva automatskim i runim javljaima po ara, pri emu se izuzetak moe napraviti kod: - mokrih vorova i slinih prostorija u kojima nema nikakvog poarnog optereenja, a poarni rizici su minimalni, - kablovskih kanala u kojima nema sklopki ili osiguraa pri emu su kablovski prolazi kroz zidove ili podove zatvoreni masama koje onemoguavaju irenje poara, posredstvom kablovske izolacije, iz kanala u ostale delove objekta, - prostorija u kojima su predvidene stabilne automatske instalacije za gaenje poara (sem u sluajevima kada se te instalacije aktiviraju posredstvom automatskih javljaa poara), kod kojih dodatni nadzor ne bi bitno uticao na povean stepen zatite. Primera radi, Sprinklerska instalacija koja je snabdevena indikatorima protoka moe izvriti aktiviranje odgovarajueg signala koji se prenosi na protivpoarnu centralu i time obaviti i funkciju javljaa automatskog poara. Osnovni uslov, koji se mora ostvariti kod opredeljenja za uvodenje instalacije za automatsku i runu dojavu poara je stalno 24 asovno deurstvo pored protivpoarne centrale. Samo u tom sluaju sistem se moe smatrati pouzdanim. Kao dopunska mera efikasnosti sistema za automatsku dojavu poara moe se primeniti automatska veza protivpoarne centrale sa najbliom vatrogasnom stanicom, za to se moraju prethodno obezbediti potrebna saglasnost vatrogasaca i neophodni tehniki uslovi za realizaciju te veze. Paralelni tabloi se postavljaju u sluajevima kada je kontrolu nad objektom potrebno ostvariti sa vie mesta. Ovi tabloi, kao i protivpoarna centrala, omoguavaju brzo utvrdivanje mesta na kome je dolo do izbijanja poara, s tim to za razliku od protivpoarne centrale imaju samo informativnu funkciju. I oni se, kao i protivpoarna centrala, postavljaju na mestima na kojima uvek ima prisutnih Ijudi. a. Jonizacioni detektor (javlja) Jonizacioni javlja poara je vrlo efikasan za rano otkrivanje tinjajuih poara, to omoguava gaenje poara u samom zaetku prirunim vatrogasnim sredstvima. Ova vrsta javljaa poara reaguje na sve vidljive i nevidljive produkte sagorevanja. Prisutnost poarnih aerosola u javljau remeti ravnoteu dveju jonizacionih komora (merne i uporedivake), iju promenu registruje pripadajua elektronika, nakon ega se alarm alje protivpoarnoj centrali. Istovremeno se u podnoju ukljuuje individualni optiki indikator alarma. Kako se radi o javljau koji registruje i najmanje koncentracije dima, isti se primenjuje u daleko veem broju od ostalih javljaa poara. Termodinamiko strujanje otvorene vatre die dimne estice, koje su sa porastom visine sve rede. Da bi javlja mogao pravovremeno otkriti te estice, potrebno mu je sa visinom poveati osetljivost.

b. Optiki detektor (javlja) dima Optiki javlja dima reaguje na svetli vidni dim koji se pojavljuje u prvoj fazi odredenih vrsta poara. Ta osobina zahteva strogo namensku upotrebu. Javlja radi na principu svetla prilikom pojave dima (Tyndallov princip). U lavirintnoj komori je smetena poluprovodnika dioda koja alje svetio na fotoeliju. Fotoelija je smetena tako da na optoelektrini pretvara pada samo svetio koje se rasprava na deliima dima. Elektronika to registruje, pojaava zatim prosleduje centrali koja aktivira alarm. Istovremeno se u podnoju ukljuuje individualni optiki indikator alarma. Posebno podruje upotrebe optikih javljaa dima predstavljaju prostorije u kojima je od posebnog znaaja ugroenost elektrinih i elektronskih uredaja. U takvim sluajevima se primena istih kombinuje sa jonizacionim javljaima poara. c. Infracrveni detektor (javlja) plamena Infracrveni javlja plamena je namenjen za otkrivanje poara kod kojih se pojavljuju gasovi i dim od materijala koji sadre ugljenik kao to su drvo, plastine mase, alkohol i dr. Javlja je opremljen sa dva piroelektrina senzora koji imaju vrlo visok imunitet protiv uticaja suneve svetlosti, vetakog osvetljenja, varnienja, vibracija i si. Javlja se sastoji od dva piroelektrina senzora, razliitih talasnih duina. Prvi senzor reaguje na aktivne infracrvene izvore nastale od sagorevanja gasova karakteristika CO^ spektra od 4,1 do 4,7 pm, koji nastaju pri sagorevanju drveta, alkohola, proizvoda od ulja, plastike i sl. Drugi senzor meri infracrvenu energiju talasnih duina od pet do est [jm koji stvaraju lani signali (suneva svetlost, vetaka svetlost i sl.). Infracrveni javlja plamena primenjiv za unutranju i spoljnu montau. Ne treba ga koristiti za otkrivanje poara nastalih usled gorenja fosfora, natrijuma, magnezijuma i vodonika. d. Termodiferencijalni detektor (javlja) Termodiferencijalni javlja se upotrebljava u prostorijama gde se oekuje nagli porast temperature u sluaju poara. Njegova prednost dolazi do izraaja tada, kada drugi tipovi javljaa nisu prikladni zbog prevelike osetljivosti na pojave lanih alarma, kao posledice tehnolokog procesa. Kombinovani diferencijsko-maksimalni javlja reaguje na nagli porast jaine temperature kao i na prekoraenje odredene maksimalne vrednosti. Sa porastom temperature prostora u kom je postavljen, u javljau se porui ravnotea obe termometarske sonde. Elektronski sklop tu promenu registruje i nakon prekoraenja odredenog praga javlja aktivira alarm. Istovremeno se ukIjui i individualni optiki indikator u samom javljau. Toplotno strujanje vazduha se sa porastom visine vrlo brzo gubi, zbog ega su visine na kojima se ovi javljai mogu upotrebiti vrlo ograniene. e. Runi detektori (javljai) Veoma znaajan element instalacije za dojavu poara ine runi javljai poara. Ovi javljai, obzirom na alarmnu organizaciju, imaju prednost nad automatskim

javljaima zbog toga to se svaki alarm smatra gotovo sigurnom potvrdom o izbijanju poara. Za rune javljae je vano da su na pristupanim mestima, dobro uoljivi, da se montiraju uz vanije izlaze i uzdu glavnih komunikacija, kao i u blizini vatrogasnih aparata i hidranata. Isti se postavljaju i u prostorijama sa velikim poarnim optereenjem i rizikom, kao i u sektorima sa automatskim gaenjem, kod kojih mogu, sem za dojavljivanje sluiti i za aktiviranje sistema za gaenje ili pak blokiranje njegovog aktiviranja. U cilju spreavanja sluajnog aktiviranja ili oteenja, rune javljae poara ne treba montirati u neposrednoj blizini prekidaa za rasvetu, kao ni na isturenim delovima objekta na kojima postoji mogunost oteenja usled kretanja Ijudi ili transporta. Runi javljai se aktivraju kada se razbije staklo i pritisne dirka ili se samo razbije staklo. Montiraju se na visini od 1,5 m od poda. Prilikom izbora automatskih javljaa poara mora se voditi rauna da se broj lanih alarma svede na najniu moguu meru. U tom cilju treba voditi rauna da: - temperaturna podruja primene izvan dozvoljenih, vibracije usled delovanja raznih mainskih postrojenja i previsoka vlanost negativno utiu na sve vrste javljaa, - dim, para, praina i ostali aerosoli, koji se javljaju kao produkti proizvodnih procesa negativno utiu na jonizacione javljae, - izvori toplote negativno utiu na termike javljae, - izvori modularne radijacije negativno utiu na javIjae plamena. Nadzirana povrina od strane jonizacionog javljaa je funkcija poarnog optereenja i visine prostorije. Odnos izmedu tih veliina prikazan je na dijagramu, priloenom u Pravilniku. Ventilacija u prostoru smanjuje koncentraciju dima, to je vei broj izmena vazduha na sat, to je manja koncentracija dima. Dakle povean broj izmena vazduha utie na smanjenje nadzirane povrine javljaa. Stepen smanjenja nadzirane povrine javljaa, u zavisnosti od broja izmena vazduha prikazan je sledeom tabelom.Broj izmena vazduha na sat 10-20 20-30 30-40 40-50 50-75 75-100 >100 Korekcijski faktor za smanjenje S 0,9 0,8 0,7 0,6 0,5 0,4 0,3

Narednim crteom su prikazana sva odstojanja i veliine date prethodnim proraunom.

U daljem tekstu je dat alarmni plan i postupak u sluaju poara u sluaju u objektu: a. bez stabilne automatske instalacije za gaenje poara, i b. sa stabilnom automatskom instalacijom za gaenje poara.

a. bez stabilne automatske instalacije za gaenje poara U cilju potpune efikasnosti sistema za dojavu poara, potrebno je obezbediti stalno prisustvo oveka pored protivpoarne centrale. Zadatak oveka je provera i davanje informacija. Mogunost ovekove zabune i nepravilnog postupka (faktor panike), potrebno je premostiti tehnikim sredstvima zbog ega su i predvidena dva puta alarmiranja: - alarm od automatskih javljaa i - alarm od runih javljaa. Istovremenom upotrebom ova dva nezavisna alarma postiemo najveu moguu sigurnost. Da bi se eliminisale Ijudske greke razvijen je i trei nadzor koji se primenjuje kao: - nadzor prisutnosti i - nadzor izvidanja. Taj trei put se odvija istovremeno kada i prva dva i deli se u dva kanala pri emu prilikom svakog alarma, automatskim, javljaima raspolaemo sa dva vremenska zakanjenja. Ova vremenska zakanjenja podeavamo na razliita vremena. Kratko vreme zakanjenja (20 sec.) nazivamo nadzor prisutnosti i on predstavlja nain provere deurnog lica i nain njegovog reagovanja na alarm. Ako deurno lice, u vremenu od 20 sec. od pojave alarma, nije reagovalo na isti, automatski dolazi do aktiviranja opteg alarma. Kada deurno lice u centrali iskljui akustiki alarm, poinje trea faza kanjenja; to je nadzor izvidanja. Ovo kanjenje postavljamo na due vreme, a u zavisnosti od udaljenosti ugroenog podruja od prostorije u kojoj se nalazi protivpoarna centrala. Za ovo vreme mora se ispitati poar, ako je to mogue, ugasiti i centrala vrati u poetni poloaj. Ako se za naznaeno vreme centrala ne vrati u poetni polaaj ukljuuje se opti alarm. Naz-

Maksimalno rastojanje izmedu javljaa u jednom pravcu je: d = 1,2 V ; Povrina prostorije je: S = a b; Rastojanje izmedu javljaa i zida: di=0,5 d = 0,5 1,2 V =0,6 V Rastojanje izmedu javljaa u drugom pravcu: S d2=-------d Rastojanje javljaa drugog pravca i zida: d3 = 0,5 d2

naeno vreme deurno lice moe skratiti u sluaju da ustanovi daje poar veeg intenziteta, pritiskivanjem na taster runog javljaa poara. Aktiviranjem tastera runog javljaa poara automatski se aktivira opti alarm. Ovaj drugi princip nazdora iskljuuje mogunost ispadanja alarma kao posledice nesretnog sluaja deurnog lica ili njegovog nepravilnog delovanja u postupku alarmiranja. Dojavna centrala radi u dva reima i to u reimu "DAN" i reimu "NO". Za vreme reima "DAN" kojije u radnom vremenu, alarmi se tretiraju na dva naina i to: alarmi automatskih i alarmi runih javljaa poara. Za vreme reima "NO", koji je van radnog vremena, svi alarmi se tretiraju kao alarmi runih javljaa poara.

b. sa stabilnom automatskom instalacijom za gaenje poara U prostorijama u kojima su predvidene stabilne automatske instalacije za gaenje poara sa ugljen-dioksidom, automatski javljai se vezuju u tzv. dvozonskoj zavisnosti kako bi se izbegla mogunost aktiviranja instalacije za gaenje poara na lani alartn. Nakon aktiviranja dva javljaa koji se nalaze u prostoriji u kojoj je postavljena stabilna automatska instalacija za gaenje poara ugljen-dioksidom, a koji su vezani u dvozonskoj zavisnosti, zvuni i svetlosni signal upozoravaju prisutne da hitno napuste prostoriju. Isto se deava i u sluaju aktiviranja runog javljaa kojim se aktivira gaenje. Predvideno je kanjenje delovanja gaenja ime je definisan i period za evakuaciju od 30 sekundi. Po isteku vremena za evakuaciju, u prostoriju se automatski isputa, otvaranjem elektromagnetnih ventila, gas. Pri tom sva vrata, prostorije koja se gasi, moraju biti zatvorena kako bi se odrala potrebna koncentracija gasa, neophodna za efikasno gaenje. Neposredno pre otvaranja elektromagnetnog ventila u cilju isputanja gasa, protivpoarna centrala iskljuuje ventilaciju prostorije koja se gasi kako bi se spreilo oticanje gasa ventilacionim kanalima. U svakom sektoru gaenja postavljene su sirene za alarmiranje osoblja. Iznad ulaznih vrata prostorija u kojima su postavljene stabilne automatske instalacije za gaenje poara ugljen-dioksidom predvideni su svetlosni paneli sa natpisom ,,GAS". Pritiskom na taster za blokadu gaenja, u toku vremena evakuacije, mogue je privremeno odloiti delovanje automatskog gaenja u sluaju da evakuacija nije zavrena. U sluaju alarma, sve prostorije ugroenog sektora moraju biti najhitnije evakuisane, to obezbeduju posebno postavljene svetiljke protivpanine rasvete, postavIjene iznad izlaza iz prostorije. Ovo je posebno znaajno obzirom na mogunost ugroavanja Ijudskih ivota ugljen-dioksidom. Priloenim crteima su prikazani organizacija alarma i intervencijski plan u prostorijama sa automatskom dojavom poara i prostorijama sa automatskom dojavom poara i stabilnim instalacijama za gaenje poara ugljen-dioksidom.

Na kraju ovog komentara autori smatraju znaajnim pomenuti i adresibilne sisteme ije su osnovne karakteristike sadrane u sledeem: - svaki javlja ima sopstvenu adresu, tako da se dobija precizna identifikacija mesta alarma; javljanje i upravIjanje se vri po istoj dvoilnoj liniji sa komunikacijskim elementima; - mogue je prikljuiti vei broj adresa (50 i vie, a u zavisnosti od proizvodaa) adresa na jednu liniju (zonu), sa izborom razliitih prioriteta; - mogue je proizvoljno grupisanje adresa; - poveana pouzdanost sa krunom linijom; - potpuno automatizovan test funkcionalnosti prenosnog sistema bez prisustva javljaa. Adresibilni sistem javljanja poara se bazira na serijskom ispitivanju pojedinih komunikacijskih elemenata unutar jedne javljake linije. Pri tom se istovremeno prenose javljaki i upravljaki signali. Ta metoda dozvoljava do 50 funkcionalnih elemenata sa ugradenom komunikacijskom elektronikom kao to su: automatski i runi javIjai poara i izvrni elementi sa proizvoljnim redosledom u liniji. U tom sistemu svaki javlja, a time i svaki prostor koji on pokriva, ima svoju sopstvenu adresu. Na taj nain se svako alarmno mesto vrlo precizno identifikuje. Pojedinane adrese e se u centrali obradivati sa razliitim prioritetima, kao na primer dvozonska zavisnost, povean alarmni stepen za rune javljae i impulsnu memoriju. Kratak spoj i prekid u liniji javljaa se identifikuje kao smetnja. Prisutnost javljaa je kontrolisana u stanju nadzora. Nedostajui javlja ne ograniava informacioni ciklus. Kada je linija izvedena kao kruna, svi elementi ostaju u funkciji bez obzira na eventualni prekid ili kratki spoj. Funkcionisanje sistema se moe testirati u celini, bez prisutnosti javljaa.

PRAVILNIKO TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZRADU TEHNIKE DOKUMENTACIJE KOJOM MORAJU BITI SNABDEVENI SISTEMI, OPREMA I UREDAJI ZA OTKRIVANJE POARA I ALARMIRANJE ("Sl. list SRJ", br. 30/95)I OSNOVNE ODREDBE lan 1.

/an 8. Podaci o proizvodau upisuju se na poslednjoj strani uputstva za osnovno odravanje.lan 9.

Naziv sistema upisuje se u punom i skraenom obliku na prvoj strani uputstva za upotrebu, a podaci o proizvodau - na poslednjoj.lan 10.

Krai opis rada sistema mora da sadri princip rada, nain napajanja i druge podatke bitne za rad sistema, a moe da sadri i blok-emu sistema.lan 11.

Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za izradu tehnike dokumentacije kojom moraju biti snabdeveni sistemi, oprema i uredaji za otkrivanje poara i alarmiranje (u daljem tekstu: sistemi), kao i sadraj, nain obrade, korienje i uvanje te dokumentacije.

Tehniki podaci o sistemu moraju da budu kompletni i da sadre naroito: 1) radne frekvencije; 2) maksimalne granine vrednosti karakteristika; 3) radne uslove (obavezno graninike); 4) izlazne karakteristike (25C); 5) zatitne mere.lan 12. Dijagrami zraenja, odnosno karakteristika pokrivanja prostora (za pasivnu opremu) daju se u vidu polarnog dijagrama sa horizontalnom i vertikalnom karakteristikom. lan 13.

II TEHNIKA DOKUMENTACIJA lan 2. Tehnika dokumentacija obuhvata: - tehniki opis; - postupak rukovanja i upotrebe; - postupak osnovnog odravanja; - postupak servisnog odravanja. lan 3.

Tehnika dokumentacija izraduje se iz dva dela. Prvi deo sadri tehniki opis, postupak rukovanja i upotrebe i postupak osnovnog odravanja Drugi deo sadri postupak servisnog odravanja.lan 4.

Nain upotrebe treba da sadri tehnike podatke i opis opreme, imajui prvenstveno u vidu dijagram zraenja i napajanje sredstava.lan 14.

Prvi deo tehnike dokumentacije izraduje se u vidu uputstva (u daljem tekstu: uputstvo za upotrebu), iji obim zavisi od sloenosti sistema, a kojim mora biti snabdeven svaki pojedinani urefaj. /an 5. Drugi deo tehnike dokumentacije izraduje se u vidu uputstva (u daljem tekstu: servisno uputstvo), a dostavIja se na zahtev korisnika. /an 6. Za sistem koji se izraduje u vie tipova, varijanti ili modifikacija navedena uputstva treba da obuhvate sve tipove, varijante, odnosno modifikacije. 1. Uputstvo za upotrebulan. 7.

Uputstvo za osnovno odravanje sistema izraduje se tako da se korisniku omogui pregled i odravanje opreme za njegovu pravilnu upotrebu. Posebna panja se mora obratiti izvorima napajanja, njihovoj kontroli, odravanju i blagovremenoj zameni ako je to potrebna.lan 15.

Uputstvo za upotrebu sadri: 1) podatke o proizvodau; 2) naziv sistema; 3) krai opis rada sistema; 4) tehnike podatke o sistemu; 5) dijagrame zraenja; 6) postupak upotrebe i uputstvo za ugradnju i projektovanje; 7) emu povezivanja u sistemu tehnike zatite; 8) uputstvo za osnovno odravanje sistema; 9) skice i prikazi.

Sastavni deo uputstva za upotrebu ini dodatak, u kojem moraju biti obradeni: 1) skica opreme, 2) blok - ema; 3) polarni dijagram; 4) ostali dijagrami; 5) podaci za montau i vodenje; 6) podaci u vezi s kablovima i provodnicima; 7) podaci za elektrino povezivanje; 8) podatak o zatiti od napona greke i statikog elektriciteta; 9) medusobno postavljanje vie uredaja radi formiranja zatitnih barijera; 10)nain povezivanja s perifernom ili centralnom procesnom jedinicom; 11)nain povezivanja napajanja i uzemljenja; 12)detalji mesta za podeavanje; 13)ostali podaci bitni za pravilnu upotrebu sistema.

2. Servisno uputstva

NAIN OBRADE DOKUMENTACIJE

lan 16. Servisno uputstvo izrafuje se ili kao odvojeno uputstvo - za sloeniji sistem il i kao sastavni deo uputstva za upotrebu - za jednostavniji sistem. lan 17. Servisno uputstvo sadri: 1) tehnike podatke; 2) opis elektrine eme; 3) montane eme (svaku tampanu plou posebno); 4) listu rezervnih delova; 5) karakteristine take za kontrolu i merenja s nazivnim (referentnim) vrednostima; 6) pregled upotrebljenih elektronskih elemenata; 7) opis naina podeavanja sistema, prema datim referentnim vrednostima bitnim za pravilno funkcionisanje i upotrebu opreme; 8) pregled mernih instrumenata potrebnih za kontrolu i podeavanje sistema; 9) pregled zatitnih mera; 10) podaci u vezi s eksplozivnom zatitom. lan 18. Servisno uputstvo mora da sadri podatke o proizi/odau iskazane na nain utvrden u lanu 8. ovog prai/ilnika.

lan 19. Prva i poslednja strana dokumentacije opisane su u l. 8. i 9. ovog pravilnika. llustracije (eme, skice, crtei, fotosi, dijagrami i tabele) moraju biti jasne, jednostavne, pregledne i precizno izradene. llustracije se oznaavaju punim ili skraenim nazivom vrste ilustracije (ema, slika i sl.) i arapskim brojevima od jedan navie (npr. ema 2, slika 1. i slino). Radi lakeg praenja potrebno je upotrebljavati zajednike nazive svih vrsta ilustracija (slika ili sl.) bez obzira na vrstu ilustracije. IV KORIENJE I UVANJE TEHNIKE DOKUMENTACIJE lan 20. Stepen poverljivosti tehnike dokumentacije je za: 1) uputstvo za upotrebu - BEZ STEPENA POVERLJIVOSTI 2) servisno uputstvo - POVERLJIVO. U skladu sa stepenom poverljivosti utvrduje se i nain upotrebe i uvanja dokumentacije tako da se uputstvo za upotrebu istom korisniku daje uz svaki sistem, a servisno uputstvo, uz evidenciju, samo korisniku koji odrava sisteme, uz obavezu uvanja adekvatnu stepenu poverljivosti - POVERLJIVO. lan 21. Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".