Pjer Kornej

Pozorišna iluzijaPriredio i preveo: Jovan Popov

KOMEDIJA U PARIZUKod Fransoa Targa,najredovnijem posetiocu velike sale Palea,ispred la Sapela, zlatnom Suncu.M. DC. XXXIX S KRALJEVIM ODOBRENJEM

Gospođici M. F. D. R.2O[Nije utvrđeno kome je Kornej posvetio svoj komad. Jedna od pretpostavki je da je reč o dami iz nižih plemićkih krugova ili iz onih na koje je vlast gledala s podozrenjem.]

Gospođice,Evo jedne čudovate nakaze koju vam posvećujem. Prvi čin je tek prolog, naredna tri čine nesavršenu komediju, poslednji je tragedija, a sve zajedno skrpljeno čini komediju. Možemo je nazivati čudnom i nastranom izmišljotinom koliko god hoćemo, ona je nova, a draž novine među našim Francuzima često je popriličan stepen valjanosti. Njen uspeh u pozorištu nije me nimalo postideo, a usuđujem se reći da vam prikazivanje ovog ćudljivog komada uopšte nije bilo neprijatno, pošto ste mi naložili da vam uputim poslanicu kad bude krenuo u Štampu. Očajan sam što vam ga predstavljam u stanju tako lošem da je neprepoznatljiv: količina grešaka koje je štampar pridodao mojim prerušava ga ili, bolje reći, sasvim ga menja. To je posledica mog odsustva iz Pariza, odakle su me poslovi odveli u času štampanja, primoravši me da ispravke poverim štamparevoj pažnji. Preklinjem vas da ga uopšte ne čitate ukoliko se ne pomučite da ispravite ono što budete pronašli u nastavku ove poslanice. Ne zato što sam pobrojao sve greške koje su se u komadu potkrale: njihov broj je toliki da će užasnuti čitaoca; ja sam samo izabrao one koje mogu dovesti do značajnog kvarenja smisla, a koje se ne daju lako odgonetnuti. Što se tiče ostalih, koje se odnose na rimu, pravopis ili interpunkciju, pomislio sam da će ih razboriti čitalac nadomestiti bez velikih poteškoća, te da stoga nema potrebe njima opterećivati ovaj prvi list. To će me naučiti da se više ne izlažem opasnosti da štampam komade u svom odsustvu. Budite dovoljno dobri da ne prezrete ovaj ovde, koliko god rastrgan bio, pa ćete me još više obavezati da čitavog života ostanem, Gospođice, najverniji i najzaneseniji od svih vaših slugu,KORNEJLICAALKANDAR, čarobnjakPRIDAMAN, Klendorov otacDORANT, Pridamanov prijateljMATAMOR, gaskonjski kapetan, zaljubljen u IzabeluKLENDOR, Kapetanov pratilac i Izabelin voljeniADRAST, plemić, zaljubljen u IzabeluŽERONT, Izabelin otacIZABELA, Žerontova kćiLIZA, Izabelina sluškinjaTAMNIČAR iz BordoaKapetanov PAŽROZINA, engleska princeza, Florilamova ženaERAST, Florilamov štitonošaDružina Adrastove posluge

Družina Florilamove posluge

ČIN PRVI

SCENA PRVA PRIDAMAN, DORANT

DORANTČarobnjak što rečju prirodu pokreće Od pećine mračne bolji dvorac neće; Tamu održava u tom groznom stanu Teški zastor sklanja samo lažnom danu. Od nestalnih zraka on pušta u tminu Tek one što senki podnose družinu. Stojte: zanat njegov podno ove stene Spremio je kaznu svakome ko krene, A široki otvor samo oči vara, Jer vazduh do njega pristupe zatvara I predstavlja bedem sa kojega baca U prašinu tanku hiljadu mrtvaca. Do odmora držeć k'o i do odbrane Ništi napadače ali i nezvane; Uprkos pritisku radoznale žudi Sačekati valja da se on probudi. Stižemo u vreme kada svakog dana On zabave radi izlazi iz stana.

PRIDAMANŽelja da ga vidim svog me prosto paliNestrpljenja imam, a nade mi fali.Taj sin, predmet dragi svih mojih staranjaOd kog me odvoji grubost vaspitanjaI kog deset leta svuda tražim stoga,Zauvek se skrio od pogleda moga.Sumnjajuć' da momak odveć je razuzdanNjegovu slobodu htedoh da zauzdam;Preteći mu kaznom mišljah da ga krotim,Ali ga oterah tim merama strogim.Užasno mi duša zavedena beše:Teško ga uvredih, plakah kad pobeže,A očinska ljubav da osetim dadePravedno kajanje za strogost bez pravde.Pođoh da ga tražim: daleko odmakoh,Videh Po i Rajnu, Mozel, Senu, Taho:Stalno ista briga moju dušu moriPosle svih grešaka glupak sam još gori.Najzad, u beznađu zbog tolikih muka,Misleć': ne postoji više mudrost ljudska,Da granicu nadem svom zlu pretrpljenom,Odgovor potražih od sila pod zemljom;Najslavnija videh imena nauke

Za stvari iz kruga Alkandrove struke:Govorahu za njih što i vi za njegaAli mome jadu ne nađoše leka.Podzemlje je nemo kad odgovor tražimZabuni me samo odgovorom lažnim.

DORANTNije vam Alkandar čovek kao ini;Nisu vični ljudi njegovoj veštini.Ja vam neću reći da grmi s nebesa,Da nadima mora, da zemlju potresa;Da vazduh komeša i od tih vrtlogaStvara čete protiv dušmanina svoga;Da na umne reči nepoznate silePremeštaju hridi, spuštaju visine,I po noći čine da dva sunca sjaju;Čudesa te vrste vama ne trebaju:Dovoljno će biti da vam misli prozre,Da k'o prošlost vidi šta će biti posle;Svemir mu ne skriva ni tajne ni brige,Sudbe naše za nj su otvorene knjige.Mišljah, kao i vi, da to je zbor prazan:No, tek što me vide, sve o meni kaza;I zapanjen bejah tačnim prikazimaLjubavi koje sam skrivao pred svima.

PRIDAMANMnogo mi rekoste.

DORANTA videh još više.

PRIDAMANZalud ohrabrenja, loše mi se piše; Besplodno ću, pored svih muka i rada, Dočekati tamu što na život pada.

DORANTOtkad iz Bretanje reših da se selim,Ovamo, da budem seoski vlastelin,Otkada mi srećni ljubavi svršetakSilveriju done, a s njom i imetak,U dlaku je svima ispinio želje1 duŠama brižnim pružio veselje.Znatna je, verujte, pomoć koju pruži: Ushićen je pritom kad god me zaduži,Pa smem da se hvalim: malo mojih molbiNaklonost posebnu za vas će pridobit'.

PRIDAMANSurovi mi usud blag postati neće.

DORANTNadajte se: evo, prilazi nam veće.Gledajte hod njegov; to ozbiljno lice, Čije retko znanje baca nas ničice, Nakon sto godina burnih izbrazdano Da živci i kosti vide se dobrano;Uprkos starosti, snažno mu je telo,Kretanje mu lako, a ispravno delo:Tog starca pokreću neznane dubineI svaki mu korak čudo je veštine.

SCENA IIALKANDAR, PRIDAMAN, DORANT

DORANTVolšebniče znanja, čija umna bdenja Svakog dana pruže nova udivljenja Za kog nije tajna o čemu sve snimo, Pa i bez gledanja vidiš šta činimo: Božanske veštine ako divne moći Ikada su dosad želele pomoći, Napaćenom ocu ti razvedri čelo; Staro prijateljstvo u to se uplelo. Rođeni u Renu obojica mi smo Njemu u naručju provedoh detinjstvo; A sin njegov, istog uzrasta i soja, Za mene se veza naklonošću koja...

ALKANDARDosta je, Dorante, znam šta ga dovodi: Njega danas muči baš taj koga rodi. Zar ne, otkad sin ti od kuće pobeže Kajanje te stalno opravdano žeže?Tvrdoglava strogost da ga učiš reduProgna ga iz doma i navuče bedu? Pa uzalud sada, eh strogosti kleta, Zlostavljanog sina tražiš širom sveta?

PRIDAMANProroče sadašnji, sve je jasno tebi,Razloge svog bola skriti mog'o ne bih;A ni nepravednu uskogrudost znanu,Jer tajne mog srca vidiš k'o na dlanu.Tačno je, pogreših; al' za moje greškePretrpljene kazne dovoljno su teške:Stani najzad na kraj žestokom kajanju,Oslonac mi budi u mom jadnom stanju.Svaka vest o njemu povratkom će sjati;Želje da ga nađem krila će mi dati.Gde se povukao? Kuda ću, to pitam?

Ma i na kraj sveta, ako treba, hitam.

ALKANDARNek se rodi nada: moje će vam činiReći što vam nebo ne hte da učini.Videćete sina živog i u časti:Iz izgnanstva svoga izvuk'o je slasti.Malo je to reći: Dorantu u prilogPrikazaću njegov blistavi epilog. Nevični veštaci, Što okolo kade,I za reči čudne misle da sve rade,Što mirise, trave, nove običaje,U zanat uvode da sve duže traje,I koji su, najzad, misterija lažna,Što vas samo plaši i pravi se važna:Učiniću više s palicom u ruci. [Kornejevi komentatori ovde ukazuju na sličnost sa elizabetanskom komedijom Beli đavo (The White Devil, 1612) Džona Vebstera.](Udara štapićem i podiže se zavesa iza koje defiluju najlepše glumačke odore).Sudite o sinu po ovoj obuci: [Indirektna, ali nedvosmislena odbrana proskribovanog glumačkog zanata. Istini za volju, nisu svi glumci bili prokaženi mnogi od njih bili su uvaženi ljudi, čak i plemenitog roda.]Nosi li princ, možda, raskošnije halje?U njegovu važnost sumnjate l’ i dalje?

PRIDAMANLjubavi očinskoj laskate zacelo;Ne spada mom sinu bogato odelo,A njegovo stanje složilo se ne biKad bi takvu raskoš priuštio sebi.

ALKANDARPovoljni je udes sredio mu sudbu I njegovu sreću promenio grubu, Pa se sada javno samo o tom pričaKakvom je gizdanju on postao vičan.

PRIDAMANPrepustiću dušu tim nadama divnim; No, među tim ruhom jedno žensko vidim: Oženio da l’ se?

ALKANDARO svim ljubavimaI zgodama drugim da se priča ima.A ako je vaša duša hrabra dostaIluziju jednu njegovog života I sve događaje prikazaće vama Sablasti što sliče živim prilikama: Neće im faliti ni kretnje ni reči.

PRIDAMANStrah lakomisleni neće da me spreči.

Zar bi portret onog koga svuda tražimMogao sad moje oči da zastraši?

ALKANDARMolim vas, viteže, da se uklonimo, I da naš razgovor za se zadržimo.

PRIDAMAN Ja ništa ne tajim pred tim prijateljem.

DORANTValja ispuniti sve njegove želje;Čekam vas kod mene.

ALKANDARKad odete njemu Večeras ćete mu pričati o svemu.

SCENA IIIALKANDAR, PRIDAMAN

ALKANDARVaš sin ne postade odjednom gospodin;I delima nekim on časti ne godi,Pa bi loše bilo kad bih njegov jadiDrugome do ocu izložio sad.Nešto novca što je poneo od kućeJedva da dočeka sledeće svanuće;Da stigne u Pariz, on potvrdu prodaKako da se spravi lekovita voda; Zadovoljan poslom, tamo stiže tadaGde, kao svi drugi, življaše bez rada.Pri Sent Inosentu [Manastir Saint Innocent. u srcu starog Pariza, pod čijim su se svodovima okupljali javni beležnici i pisari.] najpre bi sekretar;Potom, uspevši se, beležnikov pisar.Al' najednom pero više mu ne paše, Pa po Sen Žermenu [SaintGermain, stari deo Pariza na levoj obali Sene, gde se, na mestu danasnje pijacc, nekada nalazio vašar.] majmuna vodaše.Da rimuje tada dopade se njemuU korist pevača na Samaritenu. [Samaritaine, mesto na kojem Pont Neuf, jedan od najstarijih pariskih mostova, dotiče desnu obalu Sene. Tu je, za vladavine Anrija IV postavljana crpna stanica na čijem se vrhu nalazila fontana, ukrašena bronzanim kipovima Isusa Hrista i Samarićanke. Ubrzo je to postalo pomodno mesto okupljanja vašarskih artista i izvođenja satiričnih i galantnih kupleta i šansona.]Stil mu je cvetao sve više i više;Odvaži se stoga romane da piše, Pesme za Gotjea, poente Gijomu. [Na jeziku kojim se govorilo početkom XVII veka, Gotje i Gijom označavaju onoga ko prvi naiđe, bilo koga, nešto kao kod nas Kurta i Murta. Ovde se, pored toga, možda aludira na dva poznata burleskna glumca pozorišta l' Hotel de Bourgogne, Gaultier Garguillea i Gros Guillaumea.]

Melemima raznim trgov'o na tonu,Lekovitu vodu hirurgu prodav'o,A zatim se reši da pređe na pravo.Buskon, Lazariljo, Gusman, Sajavedro, [Čuveni likovi španskih pikarskih romana, u piščevo doba veoma popularnih u Francuskoj: Lazariljo de Tormes (1554) nepoznatog autora, Gusman de Alfarače (1599) Matea Alemana u kojem se pominje i lik po imenu Savavedre, Buscon (Lupež) Fransiska de Keveda iz 1626.]Obličja toliko ne menjahu štedro:Eto šta je časno za Doranta bilo!

PRIDAMANŠto istinu ne zna [Odnosi se na Doranta.] sada mi je milo!

ALKANDARBez prikaza živog pričaću vam o tom,Sasvim kratko, da vas ne zgranem sramotom. Sit tih zanimanja bez časti i vajde,Bordoa on, najzad, nekako dopade;A tamo, tražeći čim da se zanima,Nađe se u službi jednog vlastelina.Zaljubljeni ratnik dobi činovnika: A ovaj se reši svojih neprilika;Umeo je spretno, na reči što zvuče,Srčanoj budali pare da izvuče;A od sekretara suparnik mu posta,U službi lepote prijalo mu dosta. Kad vidite povest njegovih ljubavi,Hoću da to bude u sjaju i slavi,Kao što i danas isto tako radi.

PRIDAMANKako već tom nadom smiruju se jadi!

ALKANDARKrstareći zemljom skrivao je ime, I postao Klendor, gospar od Planine: [Sieur de la Montagne, glumački pseudonim na koji ćemo naići i u Komičnom romani Pola Skarona i u Kapetanu Frakasu Teofila Gotjea.]Čućete ponekad da ga tako zovu.Gledajte bez brige, s mirom, igru ovu.Previše već kušam vaše nestrpljenje;Nek to ne probudi kod vas podozrenje; Obične vradžbine preslabo delujuNa pričljive seni što će da se čuju.Pođimo, da spremim u mojoj pećiniZa priliku retku neke nove čini.

ČIN II

SCENA PRVAALKANDAR, PRIDAMAN

ALKANDARNeka sve bez straha prime vaše žene; Iz pećine ove nipošto pre mene: Inače ste mrtvi. Evo, već dolaze Vaš sin i Matamor, one dve prikaze.

PRIDAMANDuša bi mi za njim da poleti gore.

ALKANDARStišajte je, čuti moramo šta zbore.

SCENA IIMATAMOR, KLENDOR

KLENDORKako? Vi sanjate! A ta gorda duša, Posle svih podviga, još bi da se kuša! Niste li već siti ratničkih pobeda, Glad za lovorima još vam mira ne da?

MATAMORTačno je da sanjam, rešiti ne mogu Kojega ću prvog da oborim s nogu, Sofija Persijskog [Nekadašnji naziv za persijskog šaha.] il' Mogora [Iskrivljeno od Mogol. Veliki Mogoli, daleki naslednici Džingis Kana, vladali su na severu Indije. Njihovo carstvo bilo je tada na svom vrhuncu.] diva.

KLENDORNek još malo budu obojica živa:Sta nestanak njihov za vaš ugled znači?A i vojske treba, da budete jači!

MATAMORVojske? Izdajniče! Za njihove glaveOvoj ruci, misliš, nedostaje slave?Samo ime moje zidine probija,Tuče eskadrone i bitke dobija.Nenadmašna hrabrost čak protiv careva Oruža tek pola svog najmanjeg gneva;Zapovešću jednom Parkama [Parke ili Mojre, Lahesa, Kloto i Atropa, kćeri Nužnosti, grčka su božanstva koja već na rodenju određuju čovekovu sudbinu.] svim trima,Pustošim države srećnim kraljevima; Munja je moj top, Sudba mi armada:Kad zamehnem samo, njih hiljadu pada. Jednim dahom u dim snove im pretvaram;A ti bi o vojsci da se sada staram!Drugog Marsa nećeš gledati još dugo,Pogledom ću jednim da te smrvim, tugo.

O dragani, ipak, misao mi česta: Ti me snovi blaže: idi, ljutnja presta,Jer taj mali strelac [Amor, božanstvo ljubavi] što bozima vladaIz očiju mojih smrt izgoni sada.Vidi, nisam više u vlasti te voljeŠto razara, ništi, lomi, pali, kolje; Kad mislim na oko što slobodu ote,Sav sam od ljubavi, milja i lepote.

KLENDORKako u trenutku vama sve je lako! Strahotni ste bili, sad ste lepi tako,I sumnjam da ima strogosti od leda,Koja večno može srce da vam ne da.

MATAMORPonovo ti kažem, ne zamaraj glavu:Ulivam, po volji, milje ili stravu;I, kako mi dođe, budim osećanja:Užas kod gospode, a ljubav kod dama. Otkad mi lepotu spoznale su žene,Proganjanjem svojim izludeše mene:Padaju u nesvest čim izađem, jadan.Od ljubavi skonča po hiljadu na dan:Nasamo sam bio sa svim knjeginjama; Kraljice od mene traže milovanja;U Etiopiji, a i u Japanu,Sve uzdišu za mnom po noći i danu.Strast je obuzela i dve sultanije;Druge dve, zbog mene, saraj napustile: Zato me je sultan gledao nemilo.

KLENDORTo nezadovoljstvo na čast vam je bilo.

MATAMORPlanovima ratnim škodilo je sve to,U pohode nove nikako ne kretoh.Iscrpljen, na kraju, po Sudbi poručih Jupiteru, bogu, nekako da slučiNačin da ugasi nametljive plameKojima me stalno zamarahu dame:Ili će u nebo moj bes da se vine,S prestola božanskog da ga najzad skine, A njegovu munju Marsu da uruči.Strah ga je nagnao da brzo odluči:Zahtevi se moji očas ispuniše;I od tad, kad neću, nisam ni lep više.

KLENDORKakve bih, bez toga, cedulje vam pred'o!

MATAMORŠta god da se desi, da ih nisi gled'o, Ili... Čuješ li me? Šta za mene veli?

KLENDORDa ste i dražesni i strašni i smeli;I da, ako vaša obećanja važe,Srećnije je sudbe od boginja, kaže.

MATAMORČuj. U ono vreme o kojem ti zborih,I boginja meni htede se pokorit';Jednu ću ti čudnu ispričati zgoduKoja nered une u celu prirodu,Nered tako velik da se sve pomrači. Sunce, jednog dana, ne htede izaći,Taj vidljivi bog, što zadivi ljude,Ne pronađe Zoru da mu vodič bude:Tražiše je svuda, kod starog Titona,U šumi Kefala, na dvoru Memnona; [Mitska porodična loza iz vremena trojanskog rata. Memnon. kralj Etiopije čiju su sudbinu u svojim izgubljenim tragedijama obradili Eshil i Sofokle, bio je, prema predanju. unuk atičkog heroja Kefala, a sin Titona. Eoja ili Aurora, boginje zore i jutarnjeg rumenila, po jednoj verziji mita rodila je Titona iz veze sa Kefalom. a po drugoj je u braku sa Titonom donela na svet Memnona.] I u nedostatku prethodnice zgodne, Dan je bez svetlosti bio sve do podne.

KLENDORGde je mogla biti kraljica videla?

MATAMORBokca mu, kraj mene sve vreme je bdela!Daje tamo traže ne smeju da reše Pa zadnji dan juna u decembru beše; Najzad, kad me bog sna stade preklinjati Vratih je na zemlju, Sunce poče sjati.

KLENDORTog slučaja čudnog prisećam se kao;U Meksiku ja sam za njega doznao, Gde čuh priče kako ta Persija strogaProtiv vas se buni zbog hule svog boga.

MATAMORI ja nešto načuh o drskoj Persiji; Ali, dok sam bio u Transilvaniji,

Njeni poslanici, s izvinjenja više, Uz pomoć prisutnih, gnev mi ublažiše.

KLENDORGle divnog junaštva sa dušom dobrice!

MATAMORPogledaj, druškane, pogledaj to lice:Sabrane u njemu vrline su mnoge.Sred silnih dušmana bačenih pod noge, Čiji rod iščeze, zemlja osta pusta,Svakom gordost done gubitaka tušta.A svi koji počast odaju što bržePodaništvom svojim državu zadrže.Kraljevi Evrope učtive su čove Pa im ne sravnjujem dvorce i gradove:Puštam da vladaju, ali u Africi,Gde kraljeve tašte nađoh po prilici,Uništavah zemlje da monarhe kaznim,To se lepo vidi po poljima praznim: Peščare ogromne što strah ulivajuKao dela gneva mog pravednog traju.

KLENDORPređimo na ljubav: gle milog vam lika.

MATAMORVečito u pratnji vražjeg suparnika.

KLENDORKuda ćete sada?

MATAMORGlupak srca nema; Tek pomalo duha što uvrede sprema. Gord što je u društvu takve lepotice, Mogao bi da mi smeje se u lice.

KLENDORSamo bi u propast on srljao bedan.

MATAMORKada se prolepšam, postanem bezvredan.

KLENDORManite se draži, budite jezivi.

MATAMOR Ne slutiš uopšte udes predvidljivi; Ne umem da budem strašan tek napola:Umreće i draga kad i mrski lola.Sklonimo se ukraj dok se ne razdvoje.

KLENDOROprez vam je redak, kao i sve što je.

SCENA III

ADRAST, IZABELA

ADRASTAh, ako je tako, nesrećnog li mene!Uzdišem i trpim, ni da se pokrenem;Uprkos zanosu ljubavi najveće,Da je volim ona verovati neće.

IZABELANe znam, gospodine, za šta me krivite.Znam da sam voljena i da me volite:Uzdasi vam žarki previše su glasni;No i da su manje za mene počasni,Najmanje što takva čestitost nalaže, Jeste da verujem u ono što kaže.Vratite mi istim; i pošto pred vamaU mom srcu ništa ne prikriva tama, Budite ljubazni i čujte moj glas:Mada me volite, ja ne volim vas.

ADRASTTo je vasa plata, okrutnice, dakle, Onom koji vam se na služenje zakle? A odana ljubav zar je takav zločin Da više ne mogu pred vas ni da kročim?

IZABELARazlična imena za isto nam služe: Što je meni trnje, to su za vas ruže;To što vi zovete odanost, služenje,Za mene je, znajte, progon i mučenje.Verujemo tvdo svak u svoju pamet.Plam koji nudite ubistven je za me; A to što smatrate dostojnim divljenja Vredno je, po meni, mržnje i prezrenja.

ADRASTPrezirati tako najsvetiji plamenKoji me pogodi k'o nebeski znamen!Da, to nebo, s prvim udisajem živim, Dalo mi je srce da se vama divim.Duša mi je lik vaš od rođenja krila;Pre no što vas vide već je vaša bila;A kad me slast vašeg pogleda svog prože, Dao sam vam sve što se dati može, I što red nebeski vama već nameni.

IZABELADraže bi mi bilo da je drugoj ženi;Vas za ljubav rodi, mene da vas mrzim:Vratit' mu ne smemo neposluhom drskim.

Uostalom, vi ste već u nemilosti, Il' zbog greha tajnog neće da oprosti; [Misli se na nebo]Ne vidim da ima neke kazne gore Od ljubavnih muka što vas tako more.

ADRASTPošto veličinu mojih boli znate,Zar ni sažaljenje dužno mi ne date?

IZABELAO, imam ga mnogo, žalim vas tim više Što mi sve te muke čine se izlišne, A jalovi plod jedne patnje duge Čast je neprijatna postojane tuge.

ADRASTU nemoćnom žaru nemam način bolji Do da se obratim vašeg oca volji.

IZABELATo baš nije sredstvo da se cilj ostvari; Nameru vam lepu sramni pečat kvari.

ADRASTIpak bih da vidim, pre no padne noć,Kad ljubavi nema, šta je kadra moć.

IZABELAA ja bih da vidim, dok ne prođe dan, U nemilost novu gde vas vodi plan.

ADRASTTa strogost da prođe zar neće nikada?

IZABELA Tražite mog oca, pustite me sada.

ADRASTVaša duša svoje pređašnje hladnoće Uz malo prisile odreći se hoće: Idem iz tih stopa, ali vam reč dajem Da se time vasoj naredbi predajem.

IZABELAUzaludni progon nastavite, hajde.

SCENA IVMATAMOR, IZABELA, KLENDOR

MATAMOR

Kako, čim me vide, u bekstvo se dade! Zna li da mu mesto upražnjeno osta?

IZABELAŠta je on za vas, kod kraljeva dosta, Ako sva ta vaša čuda što se nižu Ne varaju sluh moj bukom koju dižu.

MATAMORSlobodno verujte, kao dokaz praviBirajte gde presto da vam se postavi: Osvojiće carstvo ova ruka smesta; Kad se u nju kunem, ima l' sumnji mesta?

IZABELAPobedničku ruku zalud ne traćite; Samo vašim srcem ja vladati istem: Moj plam od vas ništa drugo hteo ne biDo da vašu dušu okrene ka sebi.

MATAMOROna je sva vaša, a da vam pokažem Kako za moć vašu granice ne važe, Odričem se odsad osvajačke slave, Ostavljam na miru krunisane glave, A tek ponekoga uzeću za slugu, Da klečeći pozdrav prenese za drugu.

IZABELASjaj paževa takvih zavist proizvešće Jer je redak život sa toliko sreće; Razmena diskretna osećanja snažnih Dovoljna je sebi, glasnika ne traži.

MATAMORBoga mi, duh ovaj baš me svoga pleni; Razmetanje vam je strano k'o i meni. Za žezlima divnim nimalo ne patim: Tek što ih osvojim, ja ih nazad vratim;I mada očarah tolike princeze, Ravnodušan ostah za ljubavne veze.

IZABELATu, zacelo, malo gubim poverenje.Ostavljali vi ste princeze zbog mene! Srce svoje njima niste hteli dati!

MATAMORPlanina će, mislim, nešto o tom znati Dođi. Kad u Kini, na onom turniru, Dve kraljeve kćeri ja u srce dirnuh, Šta rekoše tebi o toj ljubomori

Koja stade ljuto duše da im mori?KLENDORZbog prezira vašeg svisnule su one. U Egiptu bejah kada se glas prone; A to beše onda kad Kairo slavni U suzama straha poče da se davi. U danu ste deset divova pobili, I okolne zemlje skroz opustošili, Razorili dvorce, sravnili planine, Spalili gradove, sela i doline, Kod Damaska tukli stohiljadno pleme.

MATAMORKako dobro pamtiš i mesto i vreme! Ja to zaboravljam.

KLENDORTako slavna dela Zar zaborav može progutati cela?

MATAMORPosle svih lovora za velike stvari,Pamćenje za sitne podvige ne mari.

SCENA VMATAMOR, IZABELA, KLENDOR, PAŽ

PAŽGospodine.

MATAMOR Molim?

PAŽNeki glasnik kanda.

MATAMORKo ga šalje nama?

PAŽKraljica Islanda.

MATAMORNebo! Ti znaš kako progonjen sam jošte,Odmora mi pruži, a manje lepote!Nek je prezir dugi najzad obeshrabri.

KLENDORVidite šta zbog vas gubi ratnik hrabri.

IZABELASumnji mesta nema.

KLENDORLepo vam on reče.

MATAMORUzalud joj molbe: sa mnom nema sreće. Šta god da je ludost kadra umisliti, Jednim ću joj pismom sad kraj učiniti. Kraljice mog srca, izdržite stoga Jedan sat u društvu pratioca moga, Koji, pošto znalac mog života jeste, Otkriće vam nad kim pobedu odneste.

IZABELAŠto pre se vratite to ću bolje znati Kolika je ljubav što će mi se dati.

SCENA VIKLENDOR, IZABELA

KLENDORDonesite sami sud o toj naravi: Ovaj paž mu služi tek da se blesavi, S vremena na vreme on Visost izvestiO značajnom gostu koga valja sresti.

IZABELAPoruka je ova po volji mi taman: Liši me ludaka, ostavi sa vama.

KLENDORVaš umilni govor podstiče moj žarI za moje žudnje željeni je dar.

IZABELAŠta ćete mi reći?

KLENDORIzabelu ljubim, I srce i duš'u zbog nje sada gubim, A život...

IZABELAPustite te reči izlišne;Znam sve i verujem, šta biste još više?Zbog očiju vaših za krunom ne žudim;Prezirem onoga, a vas, eto, ljubim. Kad slabašne strasti tek nastaju samo Uveravanjima još se zabavljamo:

Ali kad se stigne tu gde smo mi sada Jedan pogled mali sve je reći kadar.

KLENDORKo bi ikad rek'o da moj udes grubi Ustuknuće lako pred srcem što ljubi!Oteran od kuće očevom strogošću,Bez drugova, novca, gonjen nemilošću,Prisiljen da laskam prohtevima ludimČudnog gospodara nadmenog po ćudi: Te žalosne priče moje sudbe tužne Za vas nisu odveć dosadne ni ružne; A sjaj i bogatstvo suparnika jačeg Od iskrenog žara manje vas privlače.

IZABELATako se i bira. Svaka ljubav čista Veže se za ono što joj srcu prista.Ko bogatstvo gleda i imovno stanjeSkrt je ili ljubav uzima za zvanje,I kukavno kalja u toj gnusnoj tmušiPlemenite želje začete u duši. Moj otac, znam dobro, smislio je drugo,I radosti našoj ne radi na ugod.Ali ljubav vlada mojim srcem takoDa više ne sluša roditeljski zakon.Otac može mnogo, al' moja reč važi; Birao je sebi, ja to isto tražim.

KLENDORMalenkost je moja zbunjena, šta reći...

IZABELA Eto mi daveža, moram mu uteći.

SCENA VIIADRAST, KLENDOR

ADRASTKako ste vi srećni, dok mene jjad goni.Podnosi vas ona, a mene se kloni. Koliko god htela da bude sa vama,Tek što se pojavim, preda mnom se sklanja.

KLENDORNe znajuć' da ovde kročili ste nogom, Umorna od mene, rekla mi je zbogom.

ADRASTUmorna je od vas! Duh vaš odveć vredi,

I lep je suviše da ikog povredi. Ali šta, po vama, nju toliko muči?

KLENDORStvar koja se lako može da dokuči:Ljubav moga gazde, tačnije gluposti,Osvajanja lažna, podvizi nesnosni.

ADRASTMolim za uslugu. I vi i vaš gazda Za me nedorasli ostajete vazda; No, ako se on već obuzdati ne da Nek za ludovanje drugo mesto gleda.

KLENDORZar vaš plaši onaj čije udvaranje Za svoj predmet ima samo razaranje,Žrtve koje kolje, davi, pali, bije?

ADRASTVi ste valjan čovek, pristalo vam nije Da služite onom razmetljivcu ludom I njegovom taštom govoru zaludnom. A odkad vas kod nje onomad ugledah, Sve više mi ona surova izgleda: Il' služite drugog il' vaše odlike Planove smišljaju smelosti velike. Sumnjam da imate neki naum vražji. Neka vaš gospodar drugu ljubav traži; A ako zabave njemu nema slađe, Nek bar nekog drugog umesto vas nađe Očeva će volja, jer me dobro zna, Celoj stvari, najzad, učiniti kraj. Lišite me, zato, brige bez potrebe, Bežite odavde volite li sebe; Jer ako dođete još pred vrata ova Znaću kako valja s nekim vašeg kova.

KLENDORZar me kao smetnju vidi vaša mašta?

ADRASTĆutite, zaboga, il' će biti svašta. Idite: dostaje.

KLENDORZa čestiti ponos,Površna je sumnja nedostojan odnos.Ako se već nisam rodio k'o plemić,Hrabro srce imam što ka časti stremi; Da dugove vratim znam odličan način.

ADRASTŠta! Vi mi pretite!

KLENDORNe, ne, reč povlačim. Surov sukob malo dao bi vam sjaja; Nije ovo mesto da se diže graja.

SCENA VIIIADRAST, LIZA

ADRASTOvaj drski golja opet mi prkosi.

LIZA Zar bas do te mere vaš duh se zanosi?

ADRAST Moj duh se zanosi?

LIZADa, jer ljubomora Muči ga zbog sluge najluđega stvora.

ADRASTZnam ko sam i šta sam, ko je Izabela,Teško će me od nje sluga da istera. Ipak, malo šta me može da utešiKad vidim gde mu se zadovoljno smeši.

LIZAPoricanje to je kol'ko i priznanje.

ADRASTZovi kako hoćeš, samo brbljaj manje,Moje sumnje uzmi po sopstvenom hiru; Oterao sam ga da budem na miru.Najzad, šta tu ima?

LIZAAko smem kazati, Samo za njim jednim Izabela pati.

ADRASTLizo, štato pričaš!

LIZADa joj srce uze,Da nikoga tako plamen ne obuze, Da ih ljubav mori i misao stalna.

ADRASTNeverna lepoto, luda, nezahvalna, Zar tog strvinara pretpostavljaš meni?

LIZATaj suparnik gordi zna sebe da ceni, A da vam do kraja sve o tome kažem: Tvrdi da je plemić, i to bogat.

ADRASTLaže!

LIZABežeći pred strogim roditeljskim jarmom,Dugo je jurcao ovamo onamo;Najzad, zbog novaca il'iz hira moždaStavi se u službu našeg Rodomonta, [Hrabri ali hvalisavi ratnik iz Bojardovog Zaljubljenog Orlanda (1486). čije će ime docnije postati sinonim za tip komičnog hvalisavca. U poslednjim izdanjima, iz nepoznatih razloga, Kornej će ga zameniti Fjerabrasom (Fierabras ili FieraBras), saracenskim divom iz Karolinškog ciklusa junačkih spevova (chansons de geste, XII vek), koga će lakođe neosnovano izložiti podsmehu.]I tobož u korist ljubavi mu ludeUmeo je lukav i spretan da bude,Pa je sirotica tako opčinjena,Da je stoga vaša vatrenost prezrena;Recite to njenom ocu, čije sileVratiće joj misli gde su i pre bile.

ADRASTMaločas baš on mi uverenja dade Da istrajnost neće ostati bez vajde,I da će ubrzo posledice doći;Ali, slušaj, moraš sada mi pomoći.

LIZAKad sam od koristi znaju me k'o smelu.

ADRASTUdesi da ja ih zateknem na delu.

LIZANišta lakše: možda već kad sunce zađe.

ADRASTOnda zbogom. Gledaj da mi se tu nađes.Samo me unapred o svemu izvesti.

LIZAAla će udvarač lepo se provesti!

ADRAST

Veruj mi, na tvoje zadovoljstvo veće, Dobiće i ono što poneti neće.

SCENA IX

LIZANaduvenko misli da ima grad ceo;Ali biće kažnjen što me je prezreo. Lep je, pa se drži kao mali bog,I devojke gleda roda visokog.Ja dostojna nisam njegovih dodira:Nos mu uzdignuti miljenice bira;Služavka sam samo: a on zar ne služi? Ako lep i jeste, šta to mene ruži:Plemić, kaže, bogat tom se slatko smejem;Kuća mu daleko, što ne kaže gde je?Nek bude: večeras, kad mi padne šaka,Plemstvo i imetak pod šibom će skakat'.

SCENAXALKANDAR, PRIDAMAN

ALKANDARSrce malo tuče?

PRIDAMANPlašim se te pretnje.

ALKANDARPreviše ga voli da načini smetnje.

PRIDAMAN Prezrena je ona, pa osvetu traži.

ALKANDAR Ne bojte se ništa: ljubav srdžbu blaži.

ČIN III

SCENA PRVAŽERONT, IZABELA

ŽERONTSmirite uzdahe, suze obrišite; Od moje vas volje ne mogu da štite: Mada vašu patnju trpi moja duša, Ona plač ne gleda nego razum sluša.

O tom šta vam treba sudac sam najbolji,Dijadema vama gordoj je po volji! A taj mladi baron, kraj sveg svog imetka,Još uvek je za vas ništarija retka! Šta mu fali? Lep je, dušom prosto čara, Otmen, hrabar, bogat, spretan i pun žara, Il' ste odveć skromni?

IZABELAZnam da je bez mane, 1 da slabo primam časti ukazane;Ali, ako vaša dobrota dopusti,U odbranu svoju nešto da izustim, Kriv je nagon tajni kojem ne znam ime, Volet' ga ne mogu, ne dičim se time. Zbog nemira nekog što dođe sa nebaVidimo u drugom ono što ne treba;I stoga nam, na mah, u srcu zabubnjaPošta ili prezir, ljubav ili sumnja;Na zemlji on spaja naklonošću duše Kojima je gore dato da se združe:Bez objave tajne ne bi bilo toga,Pa ni veze mimo njegovog naloga.Odbaciti zakon što da proviđenje, [Na više mesta u svojim delima Kornej u varira neoplatoničarsku ideju o predodređenosti u ljubavi.]Napad je na njega, mudrosti ruženje, Pobuna koja nas lišava poštedeNajtežih nesreća što njegov gnev slede.ŽERONTO, zar može biti izgovor drskiji?Ko li vas nauči toj filozofiji?Mnogo znate o tom; no svo vaše znanje Neće opozvati očinsko pozvanje.Ako nebo mrskim moj izbor vam čini,Bliži li vas žarko onoj vojničini?Je li vas taj ratnik okovao smeli?Da li i vas kroti kao i svet celi? Fićfirić da rod moj digne u visine?

IZABELAPostupajte bolje s kćerkom, gospodine!

ŽERONT Pa šta vas to onda u neposluh tera?

IZABELAU sreću i spokoj moja tvrda vera.To što vi zovete brakom srećne žene Presuda će biti paklena za mene.

ŽERONTAh! Koliko boljih prilika je od vas

Što bi u taj pak'o rado ušle očas! Najzad, ja to hoću; a vi poslušajte.

IZABELAKćerkinu poslušnost drukčije kušajte.

ŽERONTKad rekoh da hoću, stvar svršena to je. Zbogom. Dosta smo se sporili nas dvoje.

SCENA II

ŽERONTOmladina danas čudnu obest ima! Zakoni dužnosti tlačenja su njima, Najsvetija prava nemoćna postaju Protiv te gordosti verne osećaju. To je narav ženska; rado se inati, Uporno odbija jaram naše vlasti, Sklonosti i ćudi za nju samo važe, I nikad se s našim izborom ne slaže. Ne nadaj se, ipak, slepice bez mozga, Da ćeš buntom moći protiv uma moga. Al' dokle će ovaj ludak da me pati? Vešto ga il' silom moram oterati.

SCENA IIIŽERONT, MATAMOR, KLENDOR

MATAMOR, KlendoruZar moj udes žalni nije muka živa? Veliki me vezir opet izaziva; Tartar, uostalom, u pomoć me zove; Narsing i Kalikut šalju glase nove:Dva staroindijska kraljevska grada na Malabarskoj obali mora, poznata iz dnevnika Marka Pola. Hteli bi, izgleda, da me raščetvore.

KLENDORPustite ih bolje nek se sami bore: Traćenje je vaše nepobedivostiDa se zbog jednoga troma napakosti.

MATAMORPravo kažeš: već je ljubaznosti dosta;Nek me samo ljubav ljubomore košta.Ah! Moj gospodine, oprostite meni Što vas ne uoči moj duh pometeni.

No sta to odagna s vašeg lica spokoj?Gde su vam dušmani da načinim pokolj?

ŽERONTBogu hvala, sire, ja nemam dušmana.

MATAMORKad ih ova ruka sve potčini vama.

ŽERONT Za tu milost, eto, ja još nisam znao.

MATAMOROtkad sam vam svoju ja naklonost dao, Pomreše od straha il' ne smeju maći.

ŽERONTSad na drugom mestu valja se istaći.Neka vaša ruka, strašnija od groma, U vremenu ratnom primiri se, skromna;A da bi vam ime dali za paradu,Obijajte malo pločnike po gradu.Vašu slavu drže stečenom bez prava,A pošten svet gleda s podozrenjem na vas.

MATAMORBogara mu, tačno sve se čini meni. Al' kako da odem kad sam zatočenik? Oči pune draži divne Izabele Duh su mi sputale, oružje uzele.

ŽERONTAko vas ne drži sem nje ništa dmgo, Pakujte se mirno, ne čekajte dugo: Ona nije za vas, pustite zablude.

MATAMORŠta? Bokca mu, hoću kraljica da bude.

ŽERONTNisam raspoložen da se smejem priči Grotesknoj, kako ste podvizima vični. Glupost je zabavna samo dok je nova: Kraljicu birajte nekog drugog kova. Ako još budete dolazili amo...

MATAMORLud je kad ovako razgovara sa mnom. Znaš li, nesrećniče, da strašno mi ime Otera sultana, a đavola brine, I da te zbrisati ja mogu u času?

ŽERONTA kod mene rade sve momci na glasu, Kojima gluposti slušanje je mučno, Pa na razmetanje uzvraćaju ručno.

MATAMOR, KlendoruReci šta učinih na hiljadu mesta.

ŽERONTSkromniji budite; a sad, zbogom smesta; Mada ne pripadam onim što vas kude, Imam vrelu krv i poslušne ljude.

SCENAIVMATAMOR, KLENDOR

MATAMORPošto moje drage, vrlino preteška, Hrabrosti tiranska, šta me zbog vas čeka?Bolje sto rivala nego otac mioNa kog, da vas nije, gnev bi se sručio!Vidljivi demonu, hudo priviđenje,Nitkove Satanin, prokletstva znamenje, Ti da me isteraš, još me pritom psujuć',Mene, čiju milost svi kraljevi snuju.

KLENDORPočnite sad odmah, dok se još ne vrati, Udvaranjem svojim njemu se rugati.

MATAMORBokca ti, te sluge drske mogu biti.

KLENDOR Vaš mač nasilnike lako će smiriti.

MATAMOR Da, ali iz njega plamen će da sukne Od kojeg bi mogla sva kuća da bukne;Progutaće odmah oplatu, oluke,Šiljke, letve, grede i svodova luke, Klinove i klamfe, nosače, stubove,Oslonce, ramove, daske, ragastove,Vrata, brave, reze, kamen, crep i čoju,Gvožđe, malter, cement, mermer, staklo, boju,Podrum, bunar, sobe, tavan, trem, dvorište, Kabinet, terase, hodnik, stepenište.Zamisli da moja vila se pojavi;Plam bi ugasio žar njene ljubavi.Pričaj s njom o meni, ti što nemaš moći:

S tobom će i sluge jeftinije proći.

KLENDORZar me samog...

MATAMORZbogom: kapija se ljulja, Mog'o bi taj drski ološ da pokulja.

SCENA VKLENDOR, LIZA

KLENDORKukavac bez premca, tek od malo dima, Šušnja ili senke strah ga obuzima!Zlostavlja ga starac, devojke ga plaše, A jednako strepi da ga ne ispraše.Tvoj dolazak, Lizo, opasnosti nosi!On zadaje užas tom srčanom gosi,Cvetu vojskovođa, čudnoj junačini,Sto kraljeva svlada, kraljice potčini!

LIZAAl' dok neka lica zrače izdaleka Moje iz blizine poplaši čoveka.

KLENDORAko plaši lude, mudre očarava:Lica slična tvome baš su retkost prava.Ko za tobom žudi ima razlog snažni, Ne upoznah nikad devu takvih draži,Duh lep, brz, prijemčiv, po ćudi na glasu,Tako divno jedru i prvu po stasu;Blag pogled, put sveža, crte fine mnogo:Koji bi im prostak odoleti mog'o?

LIZAKad vas je to moja lepota zanela? Pogledajte dobro, nisam Izabela!

KLENDORJednako sam vama naklonjen obema: Ona sreću ima, a ti mane nemaš.

LIZADosta vam je jedna, šta vam obe znače, A vrline moje pred njom se povlače,

KLENDORDa joj veran budem iako se trudim

Misliš li da stvarno više za njom žudim?Ljubav i brak znaju norme drugačije:Prva teži dražem, druga prijatnijem. Ja živim u bedi, ti si bez ičega:Jedno ništa s drugim rđava je sprega.No ako bi spretno moj žar ti vodila Žena je podanik, ljubavnica mila.Zadovoljstvo raste kad se za njim žudi; Žena ga kupuje, ljubavnica nudi;S dužnošću se ljubav zamenjuje lakoVeze su joj jače kad dode tek tako;Prinudu baš mrzi, a najslađe dražiOsetiš kad voliš, a niko ne traži. S nežnošću prihvati ljubav što ti dajem.

LIZAZnate da za takvu ljubav ja ne hajem, I manje vam o njoj zbore osećanjaOd zabave što vam pružaju ruganja.Sve primam sa smeškom, k'o što ste kazali. Hajde, nastavite tamo gde ste stali.

KLENDORNaklonosti malo ne bi bilo zgoreg.

LIZAGospođa je sama i čeka vas gore!

KLENDORZar me tako teraš!

LIZANe, nego vaš šaljemTamo gde će sreća duže da vam traje.

KLENDOR Čak je i tvoj prezir prijatno mi breme!

LIZA Ah, kako traćite dragoceno vreme! Idite

KLENDOR Upamti...

LIZANišta što mi veli...

KLENDORZaljubljen...

LIZABrbljivac koga smeh veseli.

SCENA VI

LIZANezahvalnik! Moje lice ga očara Pa da me iskvari zaljubljen se stvara!Ko mrzi moj zanos nečasno me voli,Neće me za ženu, a za druga moli!Podmukli, šta vide u delanju momeSto te je podstaklo na želje neskromne? Šta te je navelo da me vređaš bednoI da plenom lakim smatraš moju čednost?Sve primih sa smeškom, no to beše samoDa ti svoju mržnju ne otkrijem rano.Probudiće sumnju ako se pokaže, Ko prikrije srdžbu osvetu pomaže;Moja blagost lažna obodri te nadomDa padneš u mrežu koju pletem rado.Idi izdajniče, voli, dušu deli, Za ljubu i ženu biraj koga želiš. Jednoj podaj srce, drugoj veru nudi,Al' ne misli više nas dve obmanuti.U buru će preći predugo primirje,Oluj će na glavu da ti se izlije:I kada taj susret dođe iznenada Osveta će udar za obe da zada.Ipak, šta uradi da te smatram krivim?Zar za srećom svojom ne traga svak živi?Voliš me, al' novac nestalnim te čini:U vremenu ovom ima li nevinih? Naum kletog plama zlopamtiti neću,Pa neka uživa zasluženu sreću.Da raznih li misli u srcu što goriI strašne li bitke što mi dušu mori!Izgubiti dragog! Drskog poštedeti! Srušiti sto volim! Sramotu voleti!Zar surovo tako ljubav zna da greje?Zar uvredi mojoj drznik da se smeje?Zavodi me ljubav, mržnja obuzima;Jedna mi sve može, druga snage ima. Ne slušajmo više zavodljive glase,I pustimo barem da mržnja čast spase.

SCENA VII

MATAMORSpasavaj se, idu! Ne, nikog ne beše. Samo hrabro napred. Nešto sav se tresem.

Čujem ih, bežimo. To je vetar samo. Pod okriljem noćnih senki koračamo.Prkosim ti, starče, čekam devu mladu.Al' proklete sluge mira mi ne dadu.Vekovima nisam tako zadrhtao.Ne smem tu ostati: izađu li, jao, Jer pre ću umreti nego da se bijemI ruke da kaljam protiv te žgadije.Kako hrabrost nosi čudne opasnosti!Bilo kako bilo, lake su mi kosti;Ako trčat' treba, zalud se nadaju: Kao i mač isto noge mi valjaju.Vidim ih, zaista: sad se mora mreti;Sleđeno mi telo neće da poleti.Sudbo, što se igraš sa mojom vrlinom...To je moj sekretar s tom devojkom divnom! Kravi mi se telo: da čujem šta kažeI koliko spretno za me se zalaže.

SCENA VIIIKLENDOR, IZABELA, MATAMOR

IZABELAKod moga se oca ne sprema najbolje;Ne videh ga nikad tako loše volje:Neće više trpet' vas ni Matamora. A vaseg takmaca muči ljubomora:Zbog toga vas pozvah ovamo sa strane, Kod mene bi neko mogao da bane,Za susret je ovo mesto bezbednije:Da se prikradete vama teško nije A naiđe l' neko, pobeći se nadam.

KLENDOROdveć se brinete da ja ne nastradam.

IZABELANišta nije odveć da se spase blagoBez kog mi na svetu ništa nije drago.Draže mi je što vam duši dadoh nemir No da me za damu prizna čitav svemir.Takmac moga oca zalud veru kuša,Samo vašu ljubav moje srce sluša:Obojica mene rečima progone,Ali su mi snage podnošenju sklone I udare jada najvećih ja volim,Ako moja vernost zbog vas im odoli.

KLENDORZbunjen sam, a mojoj ushićenoj duši

Dato je tek život zauzvrat da pruži:Krv mi je jedino preostalo blago, Rado bih ga lio služeć' oko drago!No ako se zvezda uticaj promeni 1 do rodnog kraja put otvori meni,Vaš izbor tad neće nerazuman bitiA ja ću se ravan takmacu otkriti. Ali, ipak, brinem, kraj sve nade mile,Da vas otac i taj takmac ne prisile.

IZABELAOdagnajte brigu, u tom slučaju bihPoslušala prvog k'o što drugog ljubih.Ne moram vam reći na šta se sve spremam: Znajte tek da mojoj volji premca nema.Zato će planovi svi im ispariti.Zato...

MATAMORDosta mi je: moram govoriti.

IZABELABozi! Čuli su nas.

KLENDORTo je naš kapetan:Smiriću ja njega; u tome sam spretan.

SCENA IXMATAMOR, KLENDOR

MATAMOR Izdajniče!

KLENDORTiše, sluge...

MATAMORPa šta onda?

KLENDORNa vas i na mene nasrnuće odmah.

MATAMORPriđi. Znaš svoj zločin. Voljenoj mi ženi Ti pričaš o sebi umesto o meni!

KLENDORDa postignem sreću malo se napregoh.

MATAMORTri-četiri smrti nudim ti k'o predlog.Da l' da te pesnicom razbijem k'o čašu,Ili da te ovde pretvorim u kašu,Il' da te iseckam na deset komada,Ili da te hitnem među munje sada, Pa da te prožderu elementi plamni.Biraj, dakle, smesta, ti zlotvore sramni.

KLENDORBirajete vi sami.

MATAMOR A šta ti predlažeš?

KLENDOR Bežanje pod hitno il' batine strašne.

MATAMORSad mi još i preti! Ah, drznik oholi! Umesto za milost ničice da moli! Izaći će sluge, ah, pravo taj kaže... Idem da naredim moru da te smaže.

KLENDORGrobnicu vam neću tražiti daleku,Iz ovih ću stopa bacit' vas u reku.

MATAMOR Oni su u sprezi! Ah, glava!

KLENDORTišina: Njih deset je noćas progutala tmina, Pažnja, mogli b'iste taj broj uvećati.

MATAMORBokca mu! Ta hulja u stopu me prati!U mojoj je senci junačan postao: Da zna da me ceni tom bih važnost dao.Slušaj, ja sam dobar, a bila bi štetaDa hrabrog čoveka uklonim sa sveta.Oproštaj zatraži i idi od ženeČija savršenstva zarobiše mene; Ti znaš moju vrednost, sad upoznaj milost.

KLENDORAko ie već tako vi volite silno Ukrstimo mače zbog lepote njene.

MATAMORGospodstvenost tvoja očarava mene.Ne treba ti više umešnosti druge;

Nek ti ona bude plata za usluge:Pa se onda žali na gazdu bez duše!

KLENDORNa taj retki poklon srećno srce tuče.Zaštitniče kruna, duševni ratniče,Neka u čast vama čitav svemir kliče!

SCENA XIZABELA, MATAMOR, KLENDOR

IZABELAHvalim milost neba što, najzad, bez borbe, Zatičem vas kao prijatelje dobre.

MATAMORNe mislite više na čast koju htedohZenidbom sa vama odati vam štedro;Da promenim naum natera me nužda, Nek bar moja ruka dodeli vam muža:Držite do njega: junak je najbolji,Moj zamenik beše.

IZABELATad mi je po volji.

KLENDORAl' naklonost našu utišati valja.

MATAMORU zaštitu vamu ja se tiho stavljam. Pozov'te se na me u punoj slobodi: Jednako sam strašan na kopnu i vodi. Hajd', živite srećno pod zakonom istim.

IZABELAPoslušno uzvraćam obećanjem čistim.

KLENDORNaredite da reč poljupcem upiše. [U kasnijim izdanjima poljubac je žrtvovan pristojnosti, pa Klendor traži od Matamora da ovaj Izabeli naloži "'neku potvrdu", dok mu Adrast, uletevši na scenu, preti zbog "drskih reči".]

MATAMOR Hoću.

SCENA XIŽERONT, ADRAST, MATAMOR, KLENDOR IZABELA, LIZA, družina posluge

ADRASTŽivota će sada da te liše, Lolo.

MATAMORHrabrost moju zovu na videlo: Kroz ova ću vrata skloniti se smelo.

KLENDORIzdajniče, jak si kad te banda sledi.Skrivanje u grupi ništa ti ne vredi.

ŽERONTAh! Adrast je ranjen, po lekara brže. A ostali neka ubicu zadrže.

KLENDORNebo! Mnogo ih je, zbogom Izabela: Propadam u bezdan, sudba je to htela.

ŽERONTGotovo. U kuću unesite telo. A ovog u zatvor za podmuklo delo.

SCENA XIIALKANDAR, PRIDAMAN

PRIDAMANAh, sin mi je mrtav.

ALKANDARSvog vas briga skoli!

PRIDAMANZa čarobnu pomoć ja vas sada molim.

ALKANDARStrpite se malo, pa će da se javiUbrzo i bez nje srećan u ljubavi.

ČIN IV

SCENA I

IZABELANepravednim sudom, u sutrašnji čas, Znaće da upravlja ta tiranska vlast, Žrtvujuć' mog dragog njegovom ubici

Osvetu sprovesće da na kaznu liči. Sud nemilosrdni što bez pravde sudi Pobedu će dati očevoj zloj ćudi, Koristi državnoj, smrti vladavini, I nesreći mojoj i strogoj sudbini. Koliko dušmana silnih se oruža Na podršku slabu što nevinost pruža, Na jadnog neznanca čiji prestup grubi Jest što je bez mane i što mene ljubi! Da, tvoje vrline i žar zakoniti, Osvojiv mi srce, sad će zločin biti. Ljubomorni podlac na njih se okomi Pa tebi namenjen udarac ga slomi. Prevarena vrednost zasjala bi jače Da izloži grudi pred njegovim mačem, Jer mesto da kazni one što zlo čine Zakon sad ispravlja promašaje njine! Da si umro tada, ali lišen srama, Sećanje na tebe ne bi skrila tama, Ne bismo videli da jak slabog pati Ni da krv nevina moju zemlju blati,Temidu da trpi nasilje nemilo Što joj vagu zajmi da bi je ubilo.Avaj! Čemu služi što u srcu goreh,Što dobro izabrah i ispravno voleh,Kad te kobna ljubav stratištu otpremaA i meni smrtnu provaliju sprema! No, zalud mi dani posle tebe ovde:Zajedno s ljubavlju život će da ode:I meni je tvoje hapšenje robija,Smrt čiji sam uzrok priželjkujem i jaI obe će naše zaljubljene duše U samrtnom času tamo da se združe.Nečovečni oče, svirepost će staraVidet' srećni ishod naših svetih žaraA ako tad moj te nestanak zaboli,Ismevaću plač tvoj kraj onog kog volim. To što će kajanje oči da ti vlažiNežnoga sastanka uvećaće draži:A ako ta griža ne bude mi dosta,U seni ćeš mojoj steći vernog gosta,Pratioca strašnog kroz užase tmine, Što ti slike niže samrtne dubine,I u duh ti večno baca strave nove,Da optuži tebe i za mnom pozove,Da ti bolom skrha život izmučeniI da te natera da zavidiš meni. Najzad...

SCENA IIIZABELA, LIZA

LIZAŠta! Sve spava, a vi tu jednako? Kunem se, gospodin zabrinut je jako.

IZABELANapušta nas strepnja kad nestane nada.Tako mi je slatko da se ovde jadam:Poslednji put sada ja vidim Klendora, Ovo mesto čuva zvuk njegovog zboraI za moju tužnu misao sad vežeUspomenu milu na ljubav što beše.

LIZABaš se namučiste da hranite patnju!

IZABELASta bi ti da radim u ovakvom stanju?

LIZAOd dva ljubavnika koja vam služiše, Jednoga smrt čeka, drugog nema više: Ne gubite vreme uzdišuć' za njima, Već nađite trećeg, jednakih vrlina.

IZABELAOtkuda ti smelost da mi zboriš tako?

LIZAČemu nadate se pateći olako?Mislite li plačem i držanjem smernimPovratiti dragog sa samrtnih dveri?Planirajte bolje osvajanje slavno:Dušu spremnu za vas poznajem odavno, Čoveka bez premca.

IZABELABeži mi s očiju.

LIZAZa taj izbor čujte najboljeg sudiju.

IZABELAMora li zbog tebe žalost da me slama?

LIZAMoram li ja radost da skrivam pred vama?

IZABELAOtkud u nevreme radost diže glavu?

LIZAČujte pa sudite da li sam u pravu.

IZABELAAh! Ne reci ništa.

LIZAAl' to se vas tiče.

IZABELAO Klendoru zbori ili dosta priče.

LIZAU nevolji duh moj vedar, nikad tužan, Za tren radi više no vek vaših suza: Spasava Klendora.

IZABELA Klendora?

LIZADa molim: Sudite po tome koliko vas volim.

IZABELAMolim te, kaži mi gde ću da ga tražim?

LIZAJa sam započela, dalje za vas važi.

IZABELAAh! Lizo!

LIZAOzbiljno, pošli biste za njim?

IZABELARazlog svog života da li bih da branim? Ako ga tvoj duh okova ne spase, Do samoga pakla slediću ga, zna se. Ne pitaj me više hoću l' s njim u bekstvo.

LIZAPošto vam je ljubav ulila to sredstvo Čujte šta učinih, pa radite tako: Da umakne dragi sredićemo lako. Zatvor je tu blizu.

IZABELAPa?

LIZA

Ta činjenica Čuvarevom bratu otkri draž mog lica, A ko god me vidi zaljubi se odmah, Pa je sav opčinjen nesrećni siromah.

IZABELANišta nisam znala!

LIZAOd silne blamaže Prepadoh se da vam neko to ne kaže; Al' ga bolje slušam od pre četir' dana, Otkad obilazim vasega dragana. Rečima i okom grejući nadanja, Stvorila sam privid žarkih osećanja. A kad verujemo da nas ljubav greje,Za voljenog tada moguće nam sve je;Osvojena time njegova je duša Pa morade otad u svem da me sluša.Kad se uverio u naklonost moju,Migoljih se mržnjom ka njegovom sojuA on mi se kleo da ga i sam mrzi,Ali daje dužan dagasejoš drži, I da su ključevi kojima barataNajveći imetak za njega i brata.Iznenada rekoh da mu sreća nijePonuditi mogla vreme pogodnije,Da će istim steći bogatstvo i mene Samo ako ume tim putem da krene;Iz Bretanje časnog drži gospodina,Pod imenom lažnim gospar od Planina,Valja ga izvući, kući ispratiti,Uzvratiće dobrim, oslonac nam biti. Ostade začuđen: navaljujem vrda;O ljubavi priča, a ja srca tvrda;Ostavljam ga, ljuta, on me, zbunjen, sledi,Pun je izvinjenja, al' ništa ne vredi.

IZABELANajzad?

LIZA Okrenuh se, vidim da je tužan; Mislim uzdrman je, stisnem, otpor pruža.Jutros: »Jednom rečju, opasnost se sprema,Ti sve možeš, rekoh, a tvog brata nema.Ali, za put dugi potrebno je štošta,Reče mi on na to: a oprema košta: Vitez nema para.«

IZABELALizo, trebalo je

Da ponudiš odmah baš sve što je moje: Bisere, haljine.

LIZAUčinih još više:Kazah da taj sužanj za vama uzdiše.Da ga vi volite i da ćete s nama. Na tu reč on posta prijemčivost sama,Pa shvatih kako je ljubomore maloNa Klendora njemu maštu podgrevaloI da svo vrdanje poticaše stogaSto se zalud boj'o da volim onoga. Pođe čim saznade gde vam leži sreća, Sve pronađe lako, uspeh mi obeća, Pa vam poručuje da oko ponoći Od kuće, bez buke, spremite se poći.

IZABELAŠto me činiš srećnom!

LIZATom dodajte, molim, Da time što primam muža kog ne volim, Zadovoljstvu vašem ja prinosim žrtvu.

IZABELAZato...

LIZAZahvalnosti ne tražim ni mrvu.Pakujte svoj prtljag, nemojte žalitiNi svoj, a ni starčev pretinac skroviti. Njegovu vam kasu dajem bambadava; Ključeve mu digoh kad pođe da spava: Evo vam ih.

IZABELAHajde da delamo skupa.

LIZAPustite vi mene.

IZABELAGle! Srce vam lupa?

LIZANe, al' to je tajna što se lako oda; U brbljanju sve nam otiče k'o voda.

IZABELAAh, šaljiva ludo.

LIZANeki strah me hvata, Pričekaću ovde šefa poduhvata; Poznaće ga ako niz ulicu prođe; Mi ćemo vas zvati čim ovamo dođe. To velim bez šale.

IZABELAOnda zbogom ostaj I znaj da si danas ti meni gospodar.

LIZABar to.

IZABELANa oprezu budi.

LIZAA vi na dobitku.

SCENA III

LIZA

I tako, Klendore, krojač sam tvom bitku:Skidam ti okove u koje te pratih; Mogu ti, po volji, smrt il' život dati.Osvećena ja sam više no što marim;Htedoh samo da ti veselje pokvarim.Tvoj preteški udes promeni mi mnjenje,Želim ti sigurnost za život i htenje, A ljubav mi zgasla, kad vide da stradaš,Vratila se, moju osvetu da svlada.Nadam se, Klendore, da iz zahvalnostiSvoje želje svešćeš sve do nevinosti;Da će muž budući, držeć me u vlasti, Prisustvom nadjačat' tvoje lude strasti;Al' da, ako još te plamen obuzima,Moja gospa za nj će dobar lek da ima.

SCENA IVMATAMOR, IZABELA, LIZA

IZABELAŠta, kod nas, i noću!

MATAMOROnomad...

IZABELAŠta reče: Je l' "onomad" vreme da vas tu zatečem?

LIZAGle, vajni kapetan! Gde ga uhvatiste?

IZABELAVideh da silazi niz to stepenište.

MATAMORMoj me je, onomad, podstakao žar, Da zaštitim vašu ugroženu čar.

IZABELAA posle?

MATAMORDođoše da nemir unose, Pred tom lakrdijom vi se povukoste, A ja, da vas štitim, stuštih se za vama.

IZABELANamera vam beše plemenitost sama. A zatim?

MATAMORZaštita lepoj gospi treba, Mišljah, te se popeh na tavan da vrebam.

IZABELASve vreme?

MATAMORSve vreme.

LIZAŠto, ukratko, znači Da mu je strah bio od namere jači.

MATAMORStrah?

LIZAI jošte kakav; takvom nema ravnog.

MATAMORPo kasu je slika Bukefala slavnog; [Legendarni konj Aleksandra Makedonskog.]Otkad ga ukrotih, on nije slobodanI otad on drhti poda mnom dok hodam.

LIZAĆud vam retku zverku za jahanje bira.

MATAMORDoživljaji grdni ne daju mi mira.

IZABELAIzgovor baš dobar. No, o drugom želim:Četiri ste dana unutra proveli?

MATAMORČetiri.

IZABELA A hrana?

MATAMOR Nektar, ambrozija.

LIZA To meso, nadam se, sito je, baš prija?

MATAMOR Onako.

IZABELA I najzad, vi siđoste dole...

MATAMORDa ponovo spojim one što se vole,Da tamnicu srušim, razvalim kapije I u parčad smrvim tvrde bukagije.

LIZAPriznajte iskreno da od silne gladi, Hlebu rat objavit' bili biste radi.

MATAMORI to! Ambrozija bljutava je hrana:Pokvari mi stomak već prvoga dana. Tanko je to jelo, drži vas zakratko:Bog morate biti da vam bude slatko;Cim ga progutate sto zala vas lupi,Zubi se izduže, želudac se skupi.

LIZATa vam čorba, dakle, ne bi po meraku?

MATAMORUz rizik sam dole spušt'o se po mraku I već navikao na kuhinjske ljuske Božanskoj sam hrani dodavao ljudske.

IZABELA

Vi ste nas, najposle, potkradati hteli.

MATAMORZar biste me, najzad, još grditi smeli? Ako jednom pustim moj bes sa povoca...

IZABELALizo, pozovi mi sluge moga oca.

MATAMORLud bi ih čekao.

SCENA VIZABELA, LIZA

LIZAPuštate ga tako.

IZABELALepo nam on reče da strah kaska lako.

LIZAIpak, skoro ništa niste uradili.

IZABELABaš ništa. Spreči me taj susret nemili.

LIZAŠto ga onda niste pustili u trenu?

IZABELAJer čim me poznade priču zapodenu. Ja, sama u noći, strepeć' od drznika, A još više da se ne nadigne vika, Želeć' da se lišim i njega i brige, Mišljah da je bolje da ovamo stigne. Vidiš da uz tebe hrabrost mi se budi, Jer smem da istupim pred silnika ćudi.

LIZASmejah se k'o i vi, gunđajuć' u bradu: Gubile smo vreme.

IZABELAAl' nismo i nadu.

LIZAEvo predvodnika našeg dogovora, Saznajte unapred to što boti mora.

SCENA VIIZABELA, LIZA, TAMNIČAR

IZABELAPrijatelju dragi, prkosimo l’ sudbi?Donesi mi život il' me odmah ubi! Svu nadu u tebe sad polažem svoju.

TAMNIČARGospo, Bogu hvala, sve je k'o po loju: Treba samo poći, konji grizu uzdu, Pa ćete uskoro rugati se sudu.

IZABELAGledaću te kao boga zaštitnika; Kako ću dostojno platiti ti ikad?

TAMNIČAREvo jedinstvene mom srcu nagrade.

IZABELA Lizo, sad se resi da mu sreću dadeš.

LIZA Da, al' te pripreme nisu od koristi: Kako ćemo gradska vrata otvoriti?

TAMNIČARU predgrađu konji sigurni su sada, A znam jedan stari zid što stalno pada: Provući ćemo se kao kroz živicu.

IZABELAAh! Na čudnu sam se pekla žeravicu!

TAMNIČARPohitati valja.

IZABELAJedan časak samo. Pomozi nam da se plena dokopamo.

SCENA VII

KLENDOR, u zatvoruUspomene mile na slatke trenutke,Mesto kojih sad će doći sramne muke,Kako, ustuk smrti što donosi užas,

Vaša ljupkost meni umilnosti pruža! Ne ostavljajte me, budite mi verneViše no što j' sudba okrutna za mene,A kada mi smrti najtamnije bojePrikažu u duhu kob nesreće moje,Pokažite odmah zbunjenoj mi duši Da bih srećan vise nego što zaslužih.Kad se žalit' počnem na okrutnost njenu,Izgrdite moju drskost pregolemu,I moj udes koji, slab za naum divan,Na plamen i nadu toliko je kivan; I što zločin činih kad počeh da ljubimZbog čega pravedno sada glavu gubim.Srećan mi je uvir životnoga vrela!Umirem što vama služih, Izabela,I koliko god mi udaraca dali Kad umirem za vas umirem u slavi.Avaj! Laskam sebi i postajem lukavDa prikrijem užas i sramotu muka!Treba mreti, najzad, i napustit' očiIz čije ljubavi slava mi se toči: Sen jednog ubice meni raku dubi,Živ je poklekao, a mrtav me ubi;Sto ne može ruka, to ime pogada;Hiljade ubica njegova smrt rađa,U krvi mu vriju podlosti do guše, I podižu na me najdrskije duše,Čije strasti ugled koriste k'o sredstvoDa počine javno ubistvo obesno.Nad hrabrosti mojom sutra zločin biće, Izdajniku glavu moju prepustiće, A svi se za zemlju do te mere brinuDa sumnjati ne smem u krajnju sudbinu.Tako mi se propast sa svih strana sprema:Od smrti mi sada više spasa nema.Izbegav opasnost, ja padam u nove, Iz ruku takmaca sad u krvnikove. Drhtim pri pomisli na žalosnu zgodu, Mir u kom počivam stvara mi Golgotu, Usred noći, kad je za san doba tamno, Vidim moje smrti pripremanje sramno; Pred oči mi došle njene sluge zlobne; Čitaju mi sudske presude zlokobne, Izlazim okovan i već glasovi huče Bezočne svetine što se za mnom vuče, Gledam strašno mesto gde mi se smrt sprema,Tu mi se duh muti, razuma mi nema,Da bi me sta spaslo ne postoji nadaI od smrtnog straha već umirem sada.Tek ti, Izabela, budeći moj plamen,Razvejavaš užas, skidaš s duše kamen I čim draži tvoje setim se božanske

Uspem da rasteram te bestidne maske.Ma kako me teško spopala nesreća,Verujem u život kad me se ti sećaš.Al' otkud se zatvor otvara po noći? Sta te, druže, nagna u nevreme doći?

SCENA VIIIKLENDOR, TAMNIČAR

TAMNIČAR, dok Izabela i Liza stižu u četvrtSudije što treba da izreknu kaznu, Sažaliv se, milost ukazaše važnu.

KLENDORMilost, blagi bozi!

TAMNIČARMrećete po noći.

KLENDORZar tim sažaljenjem misle mi pomoći?

TAMNIČARKao da vas sve to mnogo ne zanima.A spas je od sramnog mučenja pred svima.

KLENDORČime da okadim gospodare sudbe Zbog njihove smrtno milosne presude?

TAMNIČARZahvalnije prim'te što vam dodeliše.

KLENDOR Vrši svoju dužnost i ne brbljaj više.

TAMNIČARNapolju vas čeka odred oružnika. Možda će vam oni biti draža slika.

SCENA IXKLENDOR, IZABELA, LIZA, TAMNIČAR

IZABELALizo, srešćemo ga.

LIZAKako ste veseli!

IZABELAKako ne bih bila kad živeti želim! Oboma nam sudbe istim tokom teku, Umrla bih čim mu življenje preseku.

TAMNIČARGospodine, znate l' oružnike slične?

KLENDORAh! To ste vi, gospo! Nisu prazne pričeŠto ljubazni ovaj varalica reče Da ću mreti noćas. I hoću, od sreće!

IZABELA Klendor!

TAMNIČARNe gubimo na nežnosti vreme. Doći će trenutak da mazimo žene.

KLENDORŠta? Liza je tvoja?

IZABELAPoslušajte zgoduO ljubavi koja done vam slobodu.

TAMNIČARNa bezbednom mestu brbljati se može. Ovde se starajmo da spasemo kože.

IZABELABežimo: al' prvo dajte obećanje Da će vase žudnje čekati venčanje. Ili se vraćamo.

KLENDORBud'te u spokoju: Moju reč imate.

TAMNIČARA ti, Lizo, moju.

IZABELAJa sam na sve spremna na to lepo jemstvo.

TAMNIČAR Igramo se odveć, vreme je za bekstvo.

SCENA X

ALKANDAR, PRIDAMAN

ALKANDARNe slutite više propast ni nevolju.Goniči im neće posuti rep solju.

PRIDAMANKonačno odahnuh.

ALKANDARPosle takve sreće,Do najveće časti za godine dve će.Neću vam pričati mnoge avanture,Da l' su mir pronašli il' svladali bureNi kako su spretno na lestvici rasli: Dovoljno je znati kako su se spasli.Preko dosadne ću pripovesti prećiPa ću ih pokazat' u najvećoj sreći.Ali pošto slede sad utisci draži,Uđimo da nove utvare potražim. Ove što videste, zbunjeni, da redomPrikazuju ljubav i bekstvo pred bedomNisu namenjene za visoko zvanjeI nemaju sjaja za njihovo stanje.

ČIN V

SCENA IALKANDAR, PRIDAMAN

PRIDAMANKako Izabela najednom sva blista!

ALKANDARA pratilja joj je ona Liza ista; Al' još jednom, kažem, bez straha budite I tek za mnom ovo mesto napustite. Opet vam to kažem, tiče se života.

PRIDAMANTa okolnost želju umanji mi dosta.

SCENA IIIZABELA, LIZA

LIZAHoće li beskrajno da vas misli more,

Zar ćete u vrtu ostati do zore?

IZABELA

Neću više kriti šta me vodi amo, Ako ti prećutim, boleće me samo. Princ Florilam...

LIZADobro, on tu nije više.

IZABELATo ja izvor jada što mi dušu tište.Susedi smo njemu i to što nas voliOtvara nam ulaz u ovaj krajolik.Princeza Rozina, kad on na put ode,S mojim podlim mužem sastaje se ovde. Čekam ga da prođe, pa da mu pokažemDa ja nisam žena koju će da laže.

LIZAVerujte, gospođo, bez želje da sporim, Više postignuća pretvaranje stvori; Ljubomora takva daje malo ploda Suprug se još više strastima tad poda. On je uvek gazda, i sve reči naše Podstiču ga da se inati još jače.

IZABELAPred preljubnim plamom oči zatvarati!Drugoj daće srce, mene ženom zvati! Kršit' bračni zakon može l' bez krivice, Zbog neverstva da mu ne crveni lice?

LIZANekad beše tako, al' u naše vremeNe vežu ih više ni brak ni poštenje.Za čast njinu, gospo, drugi zakon važi: Gde se vaša gubi, niihova se snaži,Pa je isto delo, ni više ni manje,Za nas teška bruka, za njih uzdizanje.Čednost više nije vrlina za muža;A princeza vašem naklonosti pruža; Milovanja njena za ugled mu radeČast galantnog muža ljubavnice grade.

IZABELANeka me čast takva i taština prođeDa preko neversta do ugleda dođem.Ako u beščašće čovek k'o on pade Jer jedinu dragu za drugu ne dade,Beščašće će takvo slavno biti meni,

Prezru li ga zato, prezir ću da cenim.Prekor što su ženu previše voleliSvi muževi vrli dobiti bi hteli.

LIZAUšao je, gospo; škripnule su vrati.

IZABELA Skloni se, nek prođe.

LIZAVidi vas i prati.

SCENA IIIKLENDOR, IZABELA, LIZA

KLENDORTražite, princezo, bekstvom odlaganje:A o naklonosti vaše obećanje?Gde li su poljupci kojimaje vaša Morala me milost primiti izdašna?Vreme je i mesto, divna priličica:Sam sam, a uz vas je samo gospođicaŠto ljubavi naše vešto mrežu plete;Preskupi su sati, a vi izmičete! Hoćete, zacelo, sa svom tom počastiDa teškoće nama povećaju slasti.Najzad, ja vas držim! Šta! Vi me gurate!Čega se plašite? Dosta je, da znate.Florilam putuje, moja žena spava.

IZABELA Jeste li sigurni?

KLENDORAh, nesreća prava!

IZABELAJa bdim, neverniče, ne zatvaram oči; Odveć jasno vidim tek po mrkloj noći: Vidim kako slutnje izvesne postaju I ne sumnjam vise u tvoju izdaju: Tajna ti na usta sama izletela.O dušo što dragog smotrenog bi htela!1 kako je mudro u ljubavi htenjeDeliti sa ženom puno poverenje!Gde su zaklinjanja da jedina ja sam?Sta bi od tvog srca? A od tvoga glasa?Seti se kada si reč mi dao, jadan,Kakve su razlike delile nas tada,

Koliko takmaca prezrela sam tvojih;Sta je prema njima bio prosti vojnik?Kako me je nežno voleo moj otac!Ipak, s tobom pođoh da budem sirota I pristadoh rado da me otmeš ža seTek da se njegovih zapovesti spasem.U krajnosti kakve otad me bacaše Opasnosti koje tvoj beg sprečavašeI koliko patih dok te sreća nijeUzdigla visoko, među najčasnije!Ako ti j' zbog sreće vernost iznemoglaVrati me u srce iz kojeg me progna. Iz ljubavi za te sve ovo učinih,Stremih da moj budeš, a ne veličini.

KLENDORNi beg tvoj ni plamen ne pripisuj meni:Sta sve može ljubav kada dušu pleni?Njena moć priveza tvoje žudne zene, Pre si svoje želje sledila no mene.I seti se, mada možda ti ne prija,Da si bekstvom bedna postala k'o i jaI da sjaj imetka što kod kuće ostaRazlog da te otmem ne beše jak dosta. Od nasleđa ja sam imao mač samo,Ti si doprinela tek ljubavnim plamom:U tuđinskom kraju prvi me proslaviA drugi mi glavu na sto muka stavi.Sad žali za ocem i njegovim blagom, Kukaj što ne kročiš princezinim tragom,Vrati se svom kraju da sa svim imetkomNađeš časno mesto što ti godi retko.Na šta, posle svega, žaliti se možeš,U kojoj prilici ja ti priđoh strože? Je li ti hladnoća il' prezrenje dato?Žena je, istina, biće čudnovato!Muž je obožava i ljubavlju krajnjomPotčinjava sebe njenom hiru vajnom,Obasipa čašću, lepo se ophodi, Ništa ne odbija što joj srcu godi,Al' ako tek malko pokaže nevereNičim više zločin ne može da spere:On je podlo krade, ubija i truje,Oca joj kasapi i kuću spaljuje I s manje su prava Titani nekadaStavili na strašne muke Enkelada. [Pogrešna interpretacija mita. Enkelad ne pripada rodu titana, već giganata, stradalih u pobuni protiv olimpskih bogova. Enkelad je, zapravo jedini preživeo gigantomaniju, budući da je Atina na njega bacila Siciliju, pa je ostao živ sahranjen pod Etnom.]

IZABELAVeć ti rekoh kako tvoja veličinaNikada ne beše mog žara pričina.

Kad napustih oca, samo tebe sledih; No pošto u slavi tvoja duša blediNe misli na mene, već na Florilama.On te tu postavi gde te gledam sama:Jedva te je znao kad te sebi dozva,Skitnicu vojnika kapetanom prozva; A taj čin je retka propratila srećaPa njegovu milost kraljeva uveća.Kakvo prijateljstvo on je uložioDa održi otad to što je stvorio?I mnogim si danas naporima čijim Rangom tik do njega, no stvarno moćniji?Pridobio on je duh nepristupačniA ti mu zauzvrat kaljaš odar bračni!U grubosti svojoj razuma pronađiDobrotvora svoga ne izlaži krađi. Bestidnim izdajstvom daplatiš dobrotu!On gospara stvori sebi na sramotu!Tako, dakle, vraćaš dobročinstvo, zlosti,To li je rezultat tvoje zahvalnosti?

KLENDORDušo moja (i sad ja te tako zovem I zvaću te sve dok živim dane ove),Misliš li da oprez ili strah od tameViše no ti može da utiče na me?Reci da sam lažljiv, nezahvalnost sama,Al' ne vređaj više svetost našeg plama: On i dalje čuva snagu prvobitnuI kad bi tu ludost što mi srce hitnuU začetku nešto moglo da oslabiLjubav što ti pružam tu moć imala bi;No uzalud dužnost njoj bi da odoli: Dobro znaš da lako izmiče kontroli.Bog koji te nagna da napustiš oca,Zemlju i bogatstvo zbog ubogog prosca,Istog boga danas navela me moć, Da izmamim tebi slast za jednu noć. Čulima raspusnim sloboda se pravda. Ljubav od te vrste u nasladi strada; Ako od vrline ljubavi ne krenu Srušiće se same i proći u trenu; Postojana ljubav uzročnik je sklada U kojem čast blista, a vrlina vlada: Trajanje je stalna njenih čari proba A čvrste joj veze opstaju do groba. Dušo moja, opet izvinjenje molim Što me iznenada tiran srca skoli; Ludi žar istrpi što samo dan traje, Supružnička ljubav za njega ne haje.

IZABELA

Avaj! U obmanu srljam srcem celim! Izdana sam, vidim, a verovat' želim; Puštam da me reči laskave opčine I ljubljenom svome opraštam zločine. Dragi mužu, prosti što žar prve strasti Poneo je mene preko mere časti: Ko na sve to gleda mirno, ravnodušno, U odnose taj se ne upušta zdušno. Pošto mi put sahne, a lepota vene, S pravom ti se ljubav zasitila mene; I čak verovaću da taj plam trenutni Našu ljubav bračnu neće da pomuti. Al' pomisli malo ko te njime zgodi, U kakvu te propast takva žena vodi. Pretvaraj se, budi ljubavnik povučen.Zavodniku pravom tajna se ne vuče;Breme slugu koje veličinu pratiStooko je telo [Aluzija na Arga. svevidećeg govedara iz grčke mitologije kojem Hera bese poverila da nadgleda Zevsovo udvaranje Iji.] koje sve će znati I svaki će od njih napor da uložiDa milosti zarad loš izveštaj složi.Kadtad Florilamu stvarnost biće znanaIl' iz podozrenja il' od ukućana,A tad (na tu mis'o sva drhtim u stravi) Gde li će bes njegov da se zaustavi?Pošto te ćud tvoja toj zabavi mamiTrči za užitkom, ali život brani.Tvoje mene ja ću spokojno da gledamAli u opasnost da upadaš ne dam.

KLENDOROpet, dakle, želiš da ti kažem kakoKraj ljubavi svoje život prezrem lako?Duša mi i srce odveć su ranjeniDa strepim od stvari koje prete meni.Strast me zaslepljuje i za osvajanje Rizikovat' glavu mari ponajmanje:Tome plamu samo vreme na kraj staje,Toj bujici divljoj koja kratko traje.

IZABELAPa pojuri u smrt, kad te svog obuzeI preziri život k'o i moje suze. Misliš li da princ će, nakon takve boli,Tvojim kažnjavanjem da se zadovolji?Na kog da računam kad udes najstrožiPravednoj osveti ženu ti izložiI kad on poželi da stranca što vređa Posle smrti kazni preko njenih leđa?Ne, čekati neću da padnem u rukeI na sebe primim preostale mukeTe da mi od časti, brižljivo čuvane,

On načini melem za primljene rane. Sprečiću sramotu u koju me mećešI znaću da umrem ako živet' nećeš.Telo koje ljubav predade ti staraNe plaši se više sile otmičara.Življah da te volim, ali ne za ljagu Da zamenim njemu preotetu dragu.Zbogom! Ja ću barem, jer te u smrt pratim,Blažiti tvoj zločin, veru da ti vratim.

KLENDORNemoj mreti, draga, sačekaj promene,Bajno dejstvo tvoje vrline na mene. Uprkos zločinu voliš me, a stremišRizik poniženja smrću da zameniš!Ne znam šta me više ka divljenju sklanja, Prevelika ljubav il' hrabrost ne manja; Svladaše me skupa: sad tvoj sam ponovo, A moj žar surovi već gasne; gotovo, Izdiše, a duša što zdravija posta Presekla je veze svoga sramnog ropstva. Kad podlegoh, slabo tad sam se branio: Nek iščili spomen.

IZABELAVeć je iščilio.

KLENDOR Pa nek najdivnija na zemlji stvorenja Zavere se odsad protiv mog poštenja, Ovom srcu, tvrdom za njihove čari, Samo tvoje biće bozi, gospodari! Nek složne im draži...

LIZAPrinceza se bliži, Gospo.

KLENDORSakrite se i budite tiši. Čuj nas, dušo moja, pa sama proceni Koje od dva blaga milije je meni.

SCENA IV KLENDOR, ROZINA[U izdanju iz 1660. ova scena u celosti je izostavljena.]

ROZINANametljive pratnje sad se oslobodihPa vladanje moje neka ljubav vodi,

A da nađem tvorca za svoje milineSlepca za vodiča uzimam sred tmine.Gusta je da ništa ne vidim na stazi!Bar da ga ugledam ili da me spazi!Drvoreda evo, on tu mora biti, Već nazirem nekog. Vidiš li me i ti?

KLENDORPovucite reč tu što varljivo zvučiJer je vaša vrlost poriče u duŠi.Dosta pretvaranja, našto da se skrivaUžas što vam plam moj razvratni uliva. Hteli ste videti do kakve obestiŽestina ljubavi kvarne će dovesti;Videli ste. Gospo, žedni ste osveteI želja za kaznom amo vas dovede;Nek izađu vaši da me smaknu ljudi, Ne štedite glavu što se vama nudi;Vaše lepe oči smrću bih da blažim,Nije nada ono što ja ovde tražim.

ROZINAUmesto ljubavi pune nestrpljenjaJa u tebi srećem samo podozrenja? Da li ti duh muti nekakva zabluda?Zar da tako ratnik u borbi vrluda?Sami smo, pa šta ti poverenje mrači?Tražiš li mog plama neki dokaz jači?Veruj da te neću prevarit' dok živim.

KLENDORDobro pazim da vam tako što ne skrivim; Velika princeza do vrline drži.

ROZINAVoliš li me, srce, himeru izdrži.

KLENDORNema varke, gospo, ja u vama vidimVeću vernost mužu pred kojim se stidim.

ROZINAVernija sam tebi. Bozi, sebe lažemKad ne čujem šta mi nezahvalnik kaže!Srce mu je ledno, a moj zanos slepiMisli da je leden zbog toga što strepi.Idi, zavodniče, svoj zavet obori, Tako nedoslednost iz tebe sad zbori!O čemu mi pričaš, sad kad dižem ruke,Zašto o vrlini daješ mi pouke?

KLENDORPoštovanje, dužnost i zahvalnost mojaPobedu nad strašću odnose iz boja. Volim vas, gospođo, i ljubav odanaOtkad se rodila raste svakog dana;Ali kad sam dužan princu Florilamu!To što poštujem ga brana je mom plamu,K'o štićenik njegov postah što sam danas...

ROZINAPrisećaš se toga da mi muke zadaš.Zar je pošta jača od žara što kliče?Nesravnjeni druže, smešni ljubavniče,Obožavat' ženu i mio joj biti,A strahovat' da će muža uvrediti! Izdajniče, kad si podstic'o u meniPreteranu ljubav što se tek rumeni,1 kad nežni mamac zavodljivih rečiBez zasluge pred čast moju se ispreči,Sto tad nisi nad svoj preljubnički plamen Isturio lepog prijateljstva znamen,I što si čas ček'o da poslušaš njegaKad moj duh očaran to podneti ne da!Razlozi što daješ preslabi su za nas:Njega si tad vređ'o, mene vređaš danas; Draža sam ti bila, sad ga voliš više.Misliš li da zakon mome srcu pišeš,I moj plam da pališ i gasiš po ćudi,A strast moja večno za tvojom da bludi?Ne, zlorabeć' milost što ti beše dana, Mesto jednog, dva si stekao dušmana.Za osvetu laku znam da idem dokle:Pred Tezejem Fedra Hipolita prokle,A moja će tužba još strože da sineUz nepravde manje, a više istine.

KLENDORZnam da bejah drzak i da sada grešimSto nerado sasvim izrekoh vam rečiNeprilične meni, a da pošta živaPrekasno je došla, pa veru podriva.No privlačnost vaša i plam srca mlada Sprečavaše razum da pre dušu svlada:Pobedio on je nakon dugog boja.

ROZINAPropast tvoga srca pobeda je tvoja?Ako kukavičluk trijumfom sad zovu,Nazovi još službom uvredu surovu, I pošto izdajom ti za razum haješ,Reci da me služiš kada me izdaješ!

KLENDORGospo, zar je vama usluga najgoraŠto vam čast izvlačim iz smrtnog ponora?Čast koja je dami od očiju draža!

ROZINATa imena grozna preglasna su laža!Zar ne znaš da to su utvare iz bajkiKoje rode glave muževa i majki?Ne deluju stare te priče o častiDa bi mogle silne ustaviti strasti. [Poslednja četiri stiha gotovo doslovce preuzimaju jednu strofu iz Pobede postojanosti Fransoa Malerba.]Podmukli, zar moram da te učim tome?Bozi! Da toliko zbog ljubavi klonem!Govorim što treba da on meni kaže,A sva moja revnost ništa ne pomaže!

KLENDORIz truda što moja krajnja ljubav čini, Naučite, gospo, i sebe potčinit',Pa najdraže žudnje obuzdajte silom,Čast pretpostavite užitku nemilom,Jer čim vetar skrene, on od sumnje bledi,A tada sramota i nesreća sledi.

ROZINAOd svih posledica ničeg se ne bojim,Osećam da mrem jer te silno volim.Iako naš odnos skrivamo od sviju,Nek njima i mužu dopre do očiju,Nek njegova mržnja na me se upravi, Nek na nove muke njegov bes me stavi,Podneću radije žig večitog sramaNo da se pokajem zbog predivnog plama.

SCENA VKLENDOR, ROZINA, IZABELA, LIZA, ERAST, družina posluge[Ova scena postoji u izdanju iz 166O. ali u znatno izmenjenom vidu]

ERASTNapred, zajedno su.

IZABELABozi! Sudbe moje!

LIZABežimo, gospođo!

PRIDAMANAvaj, propao je!

KLENDORMrtav sam, gospođo, vaša ljubav kobna Nečasnim udarcem u pak'o me progna.

ROZINAJa umirem, ali tešim se pred grobom Što barem u smrti poći ću za tobom.

ERASTFlorilam putuje, no dok njega nema Za uvredu vama drugi kaznu sprema; Od njega vam nose nase ruke dar Ispaštanje pravo za vaš bludni žar.

IZABELAMili mužu, reci barem reč jedinu!Gotovo, izdiše, duša mu se vinu! Krvnici, tek pola zaklali ste njega,U meni još živi, sad dovršite ga!Moj život, ubice, dotucite veće:Mržnja se bez smrti utoliti neće.

ERASTTo ste vi, gospođo!

IZABELADa, u i smrt hitam.

ERASTOvaj srećni susret za naš trud je bitan. Pošto smo rešili princa Florilama Nezahvalnog druga i ženinog srama, Zadatak nam beše da vas pronađemo.

IZABELAIzdajnici, šta ću ja vama?

ERASTIdemo. Odavno zaljubljen princ u vaše draži, U svom dvorcu želi boli da vam blaži.

IZABELANjegovome gnevu žrtvujte me rađe.

ERAST Ošljarimo, on bi s vama da se nađe.

SCENA VIALKANDAR, PRIDAMAN

ALKANDARU rukama sudbe igračka je nada; Na njenom se točku sve diže i pada, A nestalni zakon, po kom se svet kreće, Zaokrete pravi na vrhuncu sreće.

PRIDAMANRazmišljanje ovo, ocu ne baš milo, Za lakši bol možda utešno bi bilo Ali pošto videh kako sin mi strada, Nestaju užici i ruši se nada, Za jade tolike bezdušan bih bio Kad bi takve reči u misli pustio. Avaj! Nije beda bila uzrok zala, Kobna ga je sreće u smrt oterala. No, nećete više jadikovki čuti Bol koji se jada za tešenjem žudi, A moj kreće putem žalosne sudbine.Zbogom, u smrt hrlim da te nađem, sine.

ALKANDARIspravan je očaj silan opravdano Odvraćanjem grdno grešio bih samo.Da, sledite sina i to odmah, sada,Al' nek vaša ruka udar vam ne zada:Pustite da patnje srce vam dokrajče; Kad vidite pogreb biće duplo jače.Podize se zavesa i ukazuju se glumci koji dele novac.

PRIDAMAN Šta li to ja vidim? Mrtvi novac broje?

ALKANDAR Da li među njima ravnodušan ko je?

PRIDAMANGle, Klendor, Rozina! Da čuda u nizu! Ubicu mu gledam, i ženu i Lizu! Kakva draž u trenu priguši im svađu Da živi i mrtvi zajedno se nađu?

ALKANDAROvako svi glumci družine vesele, Pošto igru svrše, zaradu podele: Među njima svašta na pozorju biva, Al' samo im scena mržnju izaziva. Rečima se bore, smrt stihove sledi, Tako da, kad zanos uloge izbledi, Umrli i živi, žrtve i lopovi, Ostanu na kraju k'o i pre drugovi.

Vaš sin je sa pratnjom umeo umaći Nadzorniku sudskom i ljutitom ćaći, Ali su, upavši nužnosti u ruke, Pribegli teatru usred takve muke.

PREDAMAN Moj sin komedijaš!

ALKANDARU teškom umeću Četvoro, u nuždi, pronašlo je sreću.Njegova preljuba i smrt iznenadaSamo su kraj tužni tragičnog komada,Koji pred publikom danas prikazujuA time sto zanat svoj časni poštuju I on i njegova glumačka družinaU Parizu radost donose ljudima.Prihod im ostaje, pa odežda divna[To što Alkandar po drugi put pominje raskošnu Klendorovu odeću nije nimalo beznačajno. Kompletan glumački kostim u ono vreme koštao je pravo bogatstvo.]Koju ste videli, vašega je sina,Al' ne da se njome na sceni hvališe Nego da divljenje probudi još više.

PRIDAMANSmrt uzeh za stvarnu, a deo je laži:Ali moja žalba i dalje još važi.Zar je to ta slava i počast najvećaGde ga je izdigla prekomerna sreća?

ALKANDARDosta žalopojki. Sad je pozorišteTako uzvišeno da ga svako ište;Vaše doba nije gledalo ga blago,A danas je lepim dušama baš drago,Stecište Pariza, provincijska želja, I prinčeva naših izvor je veselja,Užitak za narod, radost velikimaI od svih najdraža razonoda njima.A i oni koji o svetu se brinu [Aluzija na Rišeljea]I čije mudrosti slavimo dubinu, U čarima divne predstave potražeNačin da težinu svog bremena blaže.I kralj naš veliki, ratnička kometa,Od čijeg imena strepe širom sveta,Čela ovenčanog, milostiv zna biti Pa teatru svoja čula pozajmiti:Na tom mestu Parnas otkriva se čudni,Najređi duhovi zbog toga su budni,Svi koje Apolon pogledat' je hteoPodaju mu svojih umovanja deo. A ako već ljude po imetku mere,Teatar je dobro što lep prihod bere

Pa vam sin tim slatkim zanimanjem stičePrihoda i časti nego kod vas više.Rešite se, najzad, te zablude opšte I srećnoj sudbini dajte više pošte.

PRIDAMANNe žalim se više jer uviđam stogaDa zanat što uze bolji je od moga.U duši sam najpre uznemiren bioJer o pozorištu loše sam mislio; Ne znah za sjaj njegov, privlačnost i korist,Pa u svom neznanju ja ga ružno korih.Nakon vaših reči srce se radujeI žalosnu grešku hitro isteruje.Klendor je u pravu.

ALKANDARSve videste sami.

PRIDAMANTo saznanje sutra odavde me mami; U Pariz ja hitam. Alkandru golemi, Sva zahvalnost moja prema vama stremi!

ALKANDARŽeljan sam da služim ljude časnog soja:Vaše zadovoljstvo nagrada je moja. Srećan sam jer i vas vidim srećnog. Zbogom.

PRIDAMANToj retkoj dobroti zahvalan sam mnogo: O, veliki magu, odsad sam u stanju Da li duši večno čuvam spomen na nju.

RAZMATRANJE(1660-1682)

Reći ću malo toga o ovom komadu: to je jedna nastrana tričarija u kojoj ima toliko nepravilnosti da ne zaslužuje razmatranje, iako je novina ovog hira dosta povoljno uticala na njegov uspeh, tek toliko da se ne pokajem što sam na njemu izgubio nesto vremena. Prvi čin deluje tek kao prolog, sledeća tri čine komad koji ne znam kako da nazovem; ishod mu je tragičan: Adrast biva ubijen, a Klendor je u smrtnoj opasnosti, ali stil i likovi u potpunosti pripadaju komediji. Postoji čak jedan lik koji bivstvuje samo u mašti, smišljen namerno da bi izazivao smeh i čijeg originala uopšte nema među ljudima; to je neki kapetan koji je dovoljno veran svom hvalisavom karakteru da bih pomislio kako ćemo, bilo na kom jeziku, pronaći malo njih koji su u tome bolji. Radnja nije završena, pošto na kraju četvrtog čina, kojim se ona okončava, ne znamo šta će biti sa glavnim glumcima koji se pre uklanjaju pred opasnošću nego što je savladavaju. Mesto radnje je dosta pravilno, ali jedinstvo dana nije uzeto u obzir. Peti čin je tragedija, odveć kratka da bi imala pravu veličinu koju zahteva Aristotel, a koju sam nastojao da objasnim. [Aluzija na Ra.spravu o dramskom spevu objavljenom u sastavu izdanja Odabranih dela iz 1660.] Postavši glumci bez našeg znanja, Klendor i Izabela tu prikazuju povest koja ima veze sa njihovom i deluje kao njen nastavak. Neki su ovu sličnost

pripisali nedostatku invencije, no to je umetnički potez, kako bi se lažnom smrću lakše obmanuo Klendorov otac koji ih posmatra, a njegov povratak iz patnje u radost učinio iznenadnijim i prijatnijim. Sve ovo, prišiveno jedno za drugo, čini komediju čija radnja traje koliko i njeno prikazivanje, no na to se ne bi trebalo ugledati. Hirovi takve prirode preduzimaju se samo jednom; a kada original ispadne čudesan, kopija nikada ne može valjati. Stil izgleda prilično primeren sadržajima, a jedino Liza, u šestoj sceni trećeg čina, kao da se suviše izdiže iznad karaktera sluškinje. Ona dva Horacijeva stiha poslužiće joj kao opravdanje, isto kao i ocu Lažljivca [Misli se na junaka istoimene Kornejeve komedije iz godine 1644.], kada se, u petom činu, naljuti na sina: Interdum tamen et vocem comoedia tollit, Iratusgue Chremes tumido delitigat ore. [Ipak, i komedija da podigne glas katkad ume: Hrem se, na primer, ljuti, veličanstvenim rečima svada Horacije, Poslanica Pizonima, 9394, prevela Radmila Šalabalić] Ne bih više dužio o ovom spevu: koliko god nepravilan bio, treba mu odati izvesno priznanje, pošto je odoleo zubu vremena i još se daje u našim pozorištima, iako ima više od trideset godina od kako je nastao, a jedna duga revolucija [Misli se na astronomsku revoluciju. odnosno na povratak nebeskog tcla u tačku iz koje je pošlo.] prekrila je prašinom mnoge za koje se činilo da više od njega polažu prava na dugo trajanje.

DODATAK

Stihovi izmena koje je pisac načinio u odnosu na prvo izdanje[U odnosu na editio princeps iz 1636. godine, konačna piščeva redakcija iz 1660. razlikuje se na više mesta. Između ostalog, ona je kraća za tačno 136 stihova, pre svega zahvaljujući izostavljanju ćitave jedne scene iz poslednjeg čina, ali i drugim većim izmenama. Priređivač je odlučio da ovdc da samo one koje značajnije utiču na obim i smisao teksta, a da izostavi one u kojima čitalac ne može uočiti nijanse prisutne u originalu, pre svega zato što ih prepev. sputan zahtevima metra i rime, ne bi ni mogao dočarati.]

ČIN IISCENA II

MATAMORLepotu je meni podariti htela.Traćila je vreme i traćila suze; Ni najveća draž srce mi ne uze;I sve što joj ljubav šašava priuštiBeše naređenje da svitanje pusti.

ČIN IIISCENA I

ŽERONTAdrast vam je mrzak jer mi je po volji; I jer mi se sviđa da vam muž postane, Gordost vasa njega ostavlja sa strane. Fali li mu plemstva, srca il' nasleda? Da li vas duh njegov ili lice vreda?

IZABELA S neba dar što ume nečim ne znam čime Da pobuni srce protiv našeg htenja. Ljubavi ne daje, jedino divljenja, Pa nas nadahnjuje da se protivimo,

Kada nam nametnu tog kog ne volimo. [...]

SCENA V

KLENDORI uprkos slasti koju ljubav daje,U dvoje nesrećnih radost kratko traje.Stoga drugde težim da se spasem jada, Ali kad te vidim to mi boli zada,Iako mi uzdah zadržava dušaZbog želja što razum ne haje da sluša.Najmanji tvoj pogled opčini me sasvim.Sto bih te ljubio osećanjem strasnim Samo kad bi ljubav i strast dostajali!

LIZAŠto bi vam duh sjao kad biste ćutali,Il' kad biste našli bar bolju prilikuDa s razumom ljubav spojite toliku!Blago je za mene kad ljubavnik mudri, Iz obzira neće pažnjom da mi udi,Pa na bolju stranju usmerava htenja,Rešen da oboje spase poniženja!Te zasluge retke ja pamtiću večno.A sad svoj zadatak nastavite srećno.

KLENDORS tobom bi mi duša bila zadovoljna!

KLENDORJa drugoj sad polazim, znaj...

LIZATek da našoj bedi stanete na kraj: Upamtiću, rekoh, to zanavek važi.

KLENDORZbogom: i tvoj podsmeh za me je pun draži A moje ti srce sve više pripada I odveć te volim da bih ost'o sada.

SCENA VI

LIZANezahvalnik! Najzad licem ga očarahPa se, iz zabave, zaljubljen pretvara!Ko moj plam zapušta ljubavi se ruga I igračku traži mesto vernog drugaA slobodno priznav kako srce deliKune se u ljubav, mada me ne želi.Voli drugde, lažo, pogazi reč datu,Biraj ljubavnicu il' ženu za platu,

Nek ti računica sve želje pokreće,Al' nijednu od nas prevariti nećeš. Izabela vredi od lukavstva višeMoje srce nije sramno pribežište.Sve primih sa smeškom, no to beše samo Da ti svoju mržnju ne otkrijem rano.Probudiće sumnju ako se pokaže.Ko prikrije srdžbu osvetu pomažePa lažna mi blagost priprema najboljeZamku da upadneš sve na oči moje. Ipak, šta uradi da te smatram krivim?Zar za srećom svojom ne traga svak živi?Voliš me, al' novac nestalnim te čini:U vremenu ovom ima li nevinih?Silom roden prezir zlopamtiti neću Pa neka uživa zasluženu sreću.Voli l' me, čin njegov kazna mu je goraAko ga još volim, poštedet' ga moram.Bozi! Ludom brigom vođena šta snujem,Nad podlosti takvom zar da se smilujem? Osvetnička žeđi, na šta me to silišPuštajući gnev moj pravedni da čili?Voli me, a vidim kako sam prezrena!Volim ga, a tek sam smehom nagrađena!Ljubavi, ućuti, vreme je za kaznu; Reč koju mu dadoh ne ostavljam praznu.Tvoja lažna nada moj bol samo snaži,Neka mesto slasti mržnja ga ublaži:Vreme je nad srcem vlast da zadobijeUvređena ljubav vise ljubav nije.

SCENA VIII

IZABELANišta nije odveć kad je reč o blagu Spram kog druga blaga ne imaju snagu, Blago koje niti za celi svet ne dam I zbog kojeg samo ovu svetlost gledam.

SCENA IX

MATAMOR[..] Oproštaj zatraži i prestani, bedan,Da skrnaviš predmet mojih želja vredan: [...]

ČIN IVSCENA II

IZABELAI spušta u moju dušu izgubljenu Na premili pogled dragu uspomenu.

LIZAPakujte svoj prtijag, iznos uvećajte, Starčev novac svome nakitu dodajte. [...]

SCENA VII

KLENDOR, u zatvoruKad zatvaram oči pred sramotom muka! Ima l’ išta gore do napustit' oči

ČIN VSCENA II

LIZAZa čast mušku drugi sjaj i zakon važi: Gde se naša gubi, njihova se snaži I raste na račun slabosti nam jadne;

SCENA III

KLENDORJesu li to slasti meni obećane?Ovako li ljubav zar sastanak vodi?Ne bojte se, gospo, šta će da se zgodi:

IZABELATaj isti bog danas sve mi tera žudi Da uzdahe tebi izmamim iz grudi. Stog zabludi mojoj taj izlet pripiši I ne boj se da će mesta da te liši. [Na ovom mestu dve verzije teksta se najviše razlikuju. Prva je duža za čak 122 stiha, budući da sadrži scenu u kojoj se na pozornici pojavljuje kraljeva supruga Rozina koja nasrće na Klendora, ali je on nepokolebljivo odbija. U želji da komad uskladi sa sve zahtevnijim pravilom scenske pristojnosti, Kornej u kasnijim izdanjima izbacuje celu scenu, zajedno sa nemoralnim likom Rozine, no time radi na štetu uverljivosti Klendorovog ubistva koje se potom odigrava.]

LIZAGospo, neko ide.

SCENA IV

KLENDOR, predstavljajući Teagena

IZABELA, predstavljajući Hipolitu

LIZA, predstavljajući Klarinu

ERAST družina Florilamove posluge

ERAST, probadajući KlendoraPrimi, izdajice, Preko nas naklonost svoje ljubavnice.

PRIDAMAN, AlkandruUbiše ga, bozi! Spasite ga, brže!

ERASTNeka zavodnici uvek tako svrše!

IZABELAŠta to učiniste!

ERAST Velik primer pravde Podlima da strepeć' očekuju jadeI da se nauče, prolivši krv crnu,Da na čast visoku nikad ne nasrnu.Ova ruka sveti Florilama vično,Uvredu princeze, ali i vas lično, Žrtvujuć' svom troma muža zle pobude Koji ne zasluži slavu da vaš bude. Pomir'te se s brzom kaznom tog zločina I ne jadikujte zbog pravednog čina. Zbogom.

IZABELATek do pola zaklali ste njega, U meni još živi, sad dovršite ga.Uzmite, ubice, moj život do kraja.Mužu mili, ti mreš sred mog zagrljaja.A mog ljubomornog srca slutnje jadaNisu mogle sprečit' udarac da zada! Verno ali kasno, o, svetlo najjače,Zlo si osvetlilo tek kad se primače!Trebalo je... Ali nesreća me gušiMoj glas i snage mi strašna bol već ruši,Njena prekomernost ubija i teši, A pošto nas spaja...LIZAGube joj se reči. Gospođo... Umire; sad je dosta priče Hitajmo unutra da se pomoć viče.

Ovde se spušta platno koje prekriva vrt i tela Klendora i Izabele, a čarobnjak i otac izlaze iz pećine.