ILUZIJA JEDNE NOĆI

1. poglavlje

Pilot je dobio lozvolu za poletanje. Izvršio je probu motora, izvukao flapove

i pokrenuo letelicu po pisti.

Posle dvesta metara ubrzanja povukao je palicu prema sebi i sjajna

„cesna" je poletela.

Sigurno je rukama držao upravljač i popeo se na visinu od šest hiljada

metara. Kada je dostigao potrebnu visinu, ispravio je avion.

Kretao se maksimalnom brzinom pri odličnoj vidljivosti i izvrsnim

vremenskim uslovima.

Mada su vrata pilotske kabine bila otvorena, Tejlor Rovajton nije obraćala

pažnju na ono što se tamo dešavalo. Pilot je uživao njeno apsolutno

poverenje jer je već pet godina radio za kompaniju „Hegan i Krajton".

Kompaniju su osnovali Tejlorin deda Trevis Hegan i njegov kompanjon

Stiven Krajton još tridesetih godina dvadesetog veka. Mukotrpnim radom,

praktično ni iz čega, stvorili su ogromnu kompaniju kojoj nije bilo ravne.

Trevis je imao samo jedno dete, kćerku Silviju koja se udala za Mičela

Rovaj-tona. Njihov brak nije bio srećan jer je Mičel bio veliki šarmer i voleo

je žene iznad svega, a Silvija je bila previše uplašena da svom strogom ocu

kaže istinu.

Nekoliko godina kasnije Silvija je umrla na porođaju, a njen otac je ubrzo

saznao kakav je zapravo njen muž. Zbog toga je stari Trevis Hegan preuzeo

na sebe obavezu da podiže i vaspitava svoju unuku.

Mičel je ubrzo shvatio da su se završili dani njegovog dotadašnjeg

lagodnog života. Sav novac koji je dotad nemilice trošio na provod i žene

pripadao je, u stvari, njegovom tastu.

Mogao je da zadrži svoju poziciju u „Hegan i Krajton avio-kompaniji" i

kuću u kojoj je živeo sa suprugom. I to je bilo sve. Dobijao je direktorsku

platu koja nije podmirivala njegove megalomanske prohteve, a kuća nije bila

u njegovom vlasništvu pa nije mogao daje proda. Ništa nije mogao da učini

bez Trevisove saglasnosti. Tajler je ostala sama sa starim, ćudljivim dedom

koji nije imao mnogo vremena za nju. Podizale su je brojne dadilje i

guvernante, a kada je stasala za školu, deda ju je upisao u najbolju školu

internatskog tipa, gde je stekla visoko obrazovanje.

Mada je bio prezauzet poslom, Trevis je unuku od prvog dana pripremao

da zauzme njegovo mesto u kompaniji kada za to dođe vreme. Kad god bi

bila kod kuće, Tejlor je vreme provodila u dedinoj kancelariji dok je on

sklapao poslove i potpisivao ugovore.

U vreme kada je Trevisovo zdravlje počelo da slabi, Tejlor je imala

dvadeset četiri godine. Malo-pomalo, počeo je da prenosi svoje obaveze na

nju. Do njegove smrti ona je uveliko samostalno vodila poslove.

Sve što je Trevis posedovao ostavio je svojoj unuci. Kompanija „Hegen i

Krajton", poput sličnih firmi te veličine, ulagala je novac u mnoštvo drugih

poslova na svim kontinentima.

Delovi kompanije koji su se bavili rudarstvom, vađenjem i preradom

plemenitih metala i dragog kamenja, kao i transportom, donosili su ogromne

prihode. Međutim, bilo je tu još desetak različitih firmi koje su takođe

donosile prihod: između ostalih, lanac poznatih odmarališta koji se protezao

po ćelom svetu, zatim, „Hegan i Krajton televizija", firma koja je snimala

visokobudžetne filmove, televizijske programe i druge zabavne sadržaje.

Firma „Hegan i Krajton Vajoming" upravljala je većinom poslova u toj

državi, a pod njenom upravom bile su hiljade hektara zemlje. Mnogo novca

uloženo je u industriju visoke mode u Parizu i u modne kuće na Sedmoj

aveniji.

Bilo je toliko poslova da ih jedan čovek nije mogao držati sve u glavi. To

nije mo gao ni stari Trevis, pa ni Tejlor. O jednom delu poslova vodio je

računa Trevisov partner Stiven Krajton, kasnije njegov sin, a danas unuk.

Stivenov unuk Grant Krajton preuzeo je poslove svog oca koji se povukao

posle srčanog udara. Grant je bio uspešan biznismen i posao je uvek

obavljao besprekorno, a uživao je radeći.

Doduše, nije oduvek bilo tako. U početku mu je bilo interesantnije ono što

je uz kompaniju išlo: novac, moć i žene, ali kako je vreme odmicalo, sve je to

počelo da ga zamara.

Tejlor je sve to dobro znala jer ga je poznavala čitavog života i bili su dobri

prijatelji. Odloživši papire koje je dotad proučavala, udobnije se smestila u

sedi-štu i zatvorila oči. Poslovni put s kojeg se upravo vraćala bio je naporan

pa joj je san bio neophodan.

U trideset prvoj godini izgledala je mlađe, muškarci su njenu dob retko

procenjivali na više od dvadeset i pet. Za to je mogla da zahvali pre svega

svom izgledu: visoka i vitka, s blago naglašenom muskulaturom, a to je bila

posledica stalne fizičke aktivnosti, plivanja i povremenih odlazaka u

teretanu.

Njena kestenjasta kosa oblikovana je u izuzetno smelu, kratku frizuru

koju bi se retko koja žena usudila da nosi. Ali je njoj savršeno pristajala

ističući njeno lice s visokim jagodicama, malim nosom, lepo oblikovanim

usnama i bademastim očima.

Uvek je bila besprekorno doterana i ostavljala je bez daha i muškarce i

žene. Sve što je Tejlor nosila bilo je skupo, jednostavno i odlično je stajalo na

njoj. Ipak, svi su verovali da bi ona i u ritama izgledala fantastično.

Činilo se da u svoj izgled ne ulaže nimalo truda, kao da joj je elegancija

urođena. Njeni poznanici verovali su da ona ne razmišlja previše o tome šta

će obući, ali to je bila iluzija. Ona je želela da izgleda savršeno i to joj je

polazilo za rukom.

Frizura i šminka, glas i hod, cipele i garderoba, kao i parfem koji je

koristila, sve je bilo nepogrešivo usklađeno. Kao da se o tome i dan i noć

brinula čitava četa ljudi. Ali Tejlor je sve to sama birala i o svemu je sama

odlučivala.

Ona nije bila tip žene koja bi bilo šta u vezi sa svojim izgledom prepustila

drugima. Ipak, ispod savršene spoljašnjosti krila se neobuzdana, divlja,

tvrdoglava i snažna ličnost na koju niko nije mogao da utiče.

Nije bila svesna svoje lepote i nije shvatala da je svi muškarci, bez obzira

na godine i afinitete, žele. Doduše, iz iskustva je znala da može da privuče

svakog čoveka koga poželi i vremenom je naučila da to koristi.

Mnogi su je smatrali bolesno ambicioznom, hladnom, sujetnom i

bezosećajnom ženom od čije je pojave, dostojne filmske dive, zastajao dah.

Svoj imidž i životni stil isplanirala je do najsitnijih detalja i niko joj nije

mogao stati na put.

Bio je to jedini načina da zadrži vodeću ulogu u surovom svetu biznisa

koji je još uvek bio u muškom domenu. A ona niti je smela niti je želela đa

ustukne.

Prema svim svojim saradnicima i službenicima bila je uzdržana i hladna,

ali je svima znala imena, interesovala se za njihove probleme i uvek je bila

spremna da im pomogne. Zato su je svi poštovali.

- Gospođice Rovajton! - pozvao ju je pilot.

- Da? - odgovorda je istog trenutka.

- Za deset minuta slećemo - obave-stio ju je.

- Hvala, Majki - uspravila se u sedištu i vezala sigurnosni pojas.

Pogledala je kroz prozor i ugledala svetla Njujorka. Volela je taj grad, u

njemu se uvek osećala živom. Volela je gužvu na njegovim ulicama i to što

grad nikada ne spava.

Ubrzo je „cesna" lagano dodirnula pistu i zaustavila se nedaleko od

hangara. Bez žurbe je otkopčala pojas i sačekala da pilot otvori vrata i spusti

stepenice. Tek tada je ustala i polako krenula prema izlazu.

Nedaleko od aviona bila je parkirana limuzina sa zatamnjenim staklima i

Tejlor se uputi ka njoj. Ćudjivi vozač klimnuo joj je glavom u znak pozdrava i

otvorio vrata. Minut kasnije seo je za volan i kola su krenula.

Tejlor se udobno zavalila u sedište i duboko je uzdahnula. Poslovni put s

kojeg se upravo vratila bio je veoma uspešan i konačno je mogla da se

opusti. Čekala ju je duga vožnja do njenog luksuznog stana na Menhetnu.

Vozač se vesto probijao kroz gusti nju-jorški saobraćaj i nepunih sat

kasnije zaustavio se pred ulazom u zgradu. Portir je, prepoznavši limuzinu,

požurio da otvori vrata i uzme prtljag.

- Hvala, Stive - Tejlor se osmehnula vozaču. - Večeras mi više nećeš

trebati.

- U redu, gospođice Rovajton - klimnuo je vozač glavom. - I dobro došli

kući.

Osmehnula mu se još jednom pre nego što je izašla iz kola. Ušla je u

zgradu praćena portirom koji joj je uslužno doneo putnu torbu do vrata

stana. Tejlor je sa uzdahom olakšanja otključala ulazna vrata.

Njen stan je bio na vrhu zgrade i sastojao se iz dva nivoa: na prvom nivou

kuhinja, trpezarija, velika dnevna soba i radna soba, a na drugom bile su

četiri spavaće sobe s lojpatilima.

Ostavila je torbu pored vrata i uputila se u dnevnu sobu, do bara jer joj je

piće bilo neophodno. Tejlor je retko pila, činila je to samo onda kada je

osećala potrebu da se malo opusti.

Nasula je malo francuskog konjaka u čašu i umorno protrljala ukočeni

vrat. Čitav jedan zid dnevne sobe bio je u staklu i vodio je na terasu s koje

se pružao pogled na grad.

Terasa je bila uređena tako da predstavlja malu zelenu oazu. Bila je tu

fontana, lepo oblikovano zimzeleno drveće, raznobojno cveće u ukrasnim

žardinjerama i garnitura za sedenje od ratana.

Tejlor je volela da provodi slobodno vreme na toj terasi jer je tu zaista

mogla potpuno da se opusti. Najviše je uživala u opuštanju u toploj vodi

đakuzija u uglu terase.

Tejlor je polako prišla staklenim vratima koja su vodila na terasu i zastala

je otpivši gutljaj pića. Pažnju joj je privukao šum vode karakterističan za

đakuzi i ona pogleda u tom pravcu.

U prvom trenutku nije bila sigurna da je dobro videla i zato je nakratko

zažmurila. Međutim, kada je otvorila oči, slika pred njom bila je ista. Ma

koliko njen mozak odbijao da je prihvati, bila je stvarna.

Njen verenik Piter Hendriks, čovek za koga je smatrala da je bezgranično

voli, bio je u đakuziju. Ali, nije bio sam. Društvo mu je pravila nepoznata

plavuša. Koliko je Tejlor mogla da vidi, oboje su bili nagi i u veoma prisnom

položaju.

Prvo je bila šokirana, zatim iznenađena, pa razočarana i u neverici, potom

ju je preplavio osećaj izneverenosti i na kraju bes. Taj bes nastao je negde u

dnu njene podsvesti i polako se podizao sve dok nije burno izbio iz nje.

Njeni bliski saradnici koji su samo jednom prisustvovali njenom izlivu

besa znali su da je to jedino što nikada više nisu želeli da dozive. A kada je

Tejlor shvatila ko je žena u zagrljaju njenog verenika, bes u njoj dostigao je

neslućene visine.

Ispila je ostatak pića u jednom gutijaju i spustila je čašu na stočić pre

nego što je izašla na terasu. Dvoje ljubavnika bili su toliko zaokupljeni jedno

drugim da nisu čuli da im se neko približava.

- Vas dvoje imate tačno pet minuta da nestanete iz mog stana i života -

rekla je Tejlor ledenim glasom. - Zauvek!

- Tejlor?! - uzviknu plavuša izbezumljeno se odmičući od svog ljubavnika.

- Nije to što misliš - Piter je uspeo da se pribere.

- Rekla sam pet minuta! - ponovila je streljajući ih pogledom. - U

protivnom, izletećete odavde preko terase.

- Tejlor, dozvoli da ti objasnim - Piter se iskobeljao iz đakuzija i krenuo

prema njoj.

- Neću da slušam nikakva objašnjenja!

- odmahnula je glavom. - Oblačite se i izlazite ili ću vas takve izbaciti

napolje.

- Tejlor... - pokušao je ponovo, ali ga je ona grubo prekinula.

- Mislim da sam bila sasvim jasna - presekla ga je pogledom i skinula

vere-nički prsten. - A ovo možeš slobodno da joj daš!

Bacila mu je prsten u lice, a onda se okrenula i ušla unutra. Uputila se

pravo u spavaću sobu, iz ormara je izvadila veliki kofer i počela da ubacuje

Piterove stvari. Jedva je uspela da taj teški kofer spusti niza stepenice

nekoliko minuta kasnije.

- Tejlor, molim te, dozvoli mi da objasnim - Piter ju je čekao u dnu

stepenica potpuno obučen.

- Rekla sam ti da ne želim objašnjenja

- nastavila je da vuče kofer do ulaznih vrata. - Ti i ja smo završili, zauvek.

- Znam da sam pogrešio, ali nisam kriv. Debi je...

- O, molim te! - pogledala ga je podsmešljivo preko ramena. - Nemoj mi

reći da te je silovala!

- Ne, naravno da nije - zbunjeno je prošao prstima kroz kosu. - Znaš...

- Ne želim da znam! - širom je otvorila ulazna vrata i izgurala kofer u

hodnik.

- Tejlor, molim te - pokušao je još jednom. - Ja te volim...

- Upravo sam videla koliko me voliš -rekla je ledeno i pokazala rukom

vrata. -Napolje!

- Tejlor...

- Ili izlazi ili ovog trenutka zovem obezbeđenje da te izbaci! - viknula je.

Oči su joj plamtele poput žeravica i Piter je morao da ustukne. Iz iskustva

je znao da Tejlor može biti nerazumna kada je ljuta, a u tom trenutku to je

bila blaga reč da se opiše njeno stanje.

Tejlor je izgledala poput vulkana pred erupciju. Piter nije znao na šta je u

tom trenutku bila spremna i zato je odlučio da se povuče. Nadao se da će

sutra, kada se bude malo smirila, moći da porazgovara s njom.

Čim je zakoračio u hodnik, vrata su se uz tresak zatvorila za njim. U

stanu se Tejlor naslonila na zid i zatvorila oči pokušavajući da se smiri.

Osetila je gorčinu u grlu i odlučila da je spere konjakom.

Iako nije želela da razmišlja o Piteru i Debi, malopređašnje scene stalno

su joj bile pred očima. Duboko je uzdahnula, ali je istog trenutka u mislima

videla lepo, na-smejano lice svog verenika.

Poznavala je tako dobro svaku crtu njegovog lica. Pogled njegovih plavih

očiju uvek je postajao nežan kada je želeo da je poljubi. Setila se koliko je

volela miris njegove guste, smeđe kose.

Otvorila je oči odmahnuvši glavom i brzo je prišla baru. Ovoga puta

napunila je čašu do vrha i sručila se u najbližu fotelju. Otpila je veliki gutljaj

a onda je u mislima, i protiv svoje volje, počela da luta.

Gorko se osmehnula shvativši da je njen deda opet bio u pravu prilikom

procene ljudi. Pored sigurnosti koju joj je Trevis pružao, nedostajalo joj je i

njegovo društvo.

Kada je on umro, nestao je njen zaštićeni, sigurni svet, kao da je bio tek

iluzija. Ma koliko da ju je deda pripremao za život i preuzimanje poslova,

uvek je vodio računa o tome da bude zaštićena na svaki način.

Prisetila se dana kada je Trevis umro. Poslednjih mesec dana proveo je u

bolnici. Tokom poslednje dve nedelje Tejlor je danonoćno sedela uz njegovu

bolesničku postelju. Odlazila je kući samo da se istušira i presvuče.

Dok je ona bila odsutna, Debi je ostajala uz Trevisa. Debi... pomislila je i

pod-smehnula sebi i svojoj naivnosti. Onog jutra kada je deda umro,

obavestila je prvo Debi. Njoj je javila pre nego Grantu Krajtonu.

Srce joj se stegnulo pod naletom uspomena. Debi Norton je bila njena

najbolja prijateljica. Družile su se još kao devojčice, a bile su vršnjakinje.

Debina majka je bila kuvarica u dedinoj kući u kojoj je Tejlor odrasla.

Zahvaljujući tom prijateljstvu, Trevis je Debi platio školovanje u privatnim

školama, a zatim ju je zaposlio u jednoj od svojih firmi. Debi je već radila

dok je Tejlor završavala fakultet, ali se njihovo prijateljstvo održalo.

U Debinom stanu upoznala je Pitera. Odmah je privukao svu Tejlorinu

pažnju. Pošto osim Debi nikoga nije poznavala, prijala joj je Piterova pažnja.

Prišao joj je uz reči da je najlepša devojka koju je ikada upoznao i da će se

njome oženiti.

Tejlor se, naravno, nasmejala njegovoj izjavi. Mada su cele večeri vodili

neobavezan razgovor, Piter je ostao dosledan. Do kraja zabave Tejlor je

pristala da sutradan izađe s njim na večeru.

Piter je radio kao službenik u osiguravajućoj kompaniji. Bio je veoma

privlačan, zgodan i neodoljivo šarmantan. Ali je isto tako bio i veoma

ambiciozan i nemilice je grabio ka vrhu.

Brzo je saznala da mu je životni cilj da osnuje sopstvenu kompaniju i

rekao joj je da će ona biti uz njega na vrhu. Govorio joj je o zlatu i

draguljima kojima će je obasuti kada bude uspeo i kada bude imao onoliko

novca koliko želi.

Tejlor se uvek smejala tim njegovim pričama koje su joj bile simpatične.

Neko vreme nije mu otkrila istinu o sebi - da već ima i zlata i dragog

kamenja koliko joj srce želi. Čak je i Debi zabranila da mu bilo šta kaže.

Plašila se da mu saopšti da će jednog dana naslediti ogroman novac i

brojne kompanije jer je većina muškaraca s kojima se upoznala bila mnogo

više zainteresovana za njeno nasledstvo nego za nju. Nekoliko puta se

opekla i sada je umela da se čuva i da bude obazriva.

U početku veze s Piterom dobro je pazila da on ne sazna ništa o njenom

poreklu. Nije ga dovodila kući i nalazila se sa njim uvek u gradu. A kada je

konačno postala sigurna u to da je Piter zaista voli, odvela ga je da upozna

dedu.

Ugledavši kuću u kojoj je živela, Piter je dugo stajao nemo je

posmatrajući. Prokomentarisao je tiho da je ona daleko van njegove lige i da

bi najbolje bilo da se on povuče. Tejlor se na to slatko nasmejala.

Ali Trevis Hegan nije se smejao, Piter Hendriks nije mu se dopao. Toliko je

bio protiv Pitera da je Tejlor morala da obeća dedi da nikada više neće

dovesti tog mladog čoveka u kuću.

Tejlor nije želela da se protivi dedi jer je znala da je on teško bolestan i da

mu se bliži kraj. Međutim, nastavila je da se viđa s Piterom kome se nije

dopalo to što ga starac nije prihvatio. Ali je popu: stio na Tejlorine molbe.

Njih dvoje su se tajno verili. Tejlor je odlazila u njegov stan kad god je

mogla, ali se uvek kratko zadržavala. Piter je počeo da kuje planove u vezi s

tim da jednoga dana, kada Trevis umre, preuzme upravljanje njegovim

delom kompanije.

Zbog toga je izbila prva svađa i Piter se prvi put suočio s Tejlorinim

besom. Izašao je iz tog sukoba poražen, ali je odlučio da strpljivo čeka svoj

trenutak. Tejlor je to upravo shvatila.

Kada je njen deda umro, Debi je bila uz Tejlor. Mada joj je i Piter ponudio

pomoć, nije je prihvatila. Ionako je Grant Krajton preuzeo gotovo sve obaveze

oko sahrane na sebe.

S Piterom se videla nedelju dana posle dedine smrti. Otišli su u mali

italijanski restoran na ručak i Tejlor se opustila uživajući u pažnji kojom ju

je okružio. Piter je insistirao da se venčaju što pre i ona se složila s tim.

Međutim, od tada je prošlo više od godinu dana. Tejlor je morala da se

izbori s brojnim poslovima koji su se nagomilali pred kraj dedinog života.

Grant jednostavno nije mogao da vodi računa o svemu.

Odlaganje venčanja je na kraju ispalo dobra stvar, pomislila je Tejlor i

ispraznila čašu do dna. Večeras je doživela surovo otrežnjenje. Prvi put

otkad je upoznala Pitera, shvatila je da je on isti kao svi drugi muškarci u

njenom životu.

Sve to s Piterom nije je toliko bolelo jer je naučila da prima udarce. Ono

što ju je dotuklo bila je činjenica da ju je Debi, njena najbolja prijateljica,

podlo izneverila. Pitala se da li je to uradila zato što je bila zaljubljena u

Pitera ili zato što je htela da joj ga preotme jer je ona, Tejlor, uvek imala sve

što je poželela.

Nikada neće saznati odgovor na to pitanje. Znala je samo to da nikada

više neće moći da veruje nijednom muškarcu niti će ikada više dozvoliti sebi

da se toliko zbliži s nekim, bio to muškarac ili žena. Nikome više neće pružiti

priliku da joj nanese bol.

2. poglavlje

Tragovi neprospavane noći nisu se videli na Tejlorinom licu kada je

sledećeg jutra ušla u svoju kancelariju. Sekretarica je pošla za njom noseći

poslužavnik sa šoljom sveže skuvane kafe i čašom soka.

- Da li vam je nešto potrebno, gospođice Rovajton? - upitala je spuštajući

poslužavnik na sto.

- Da - Tejlor je klimnula glavom. -Donesi mi aspirin i pošalji nekoga da mi

kupi cigarete.

- Cigarete? - sekretarica ju je zapanjeno pogledala.

Tejlor je odmahnula rukom dajući devojci znak da izađe iz kancelarije.

Bes koji ju je obuzeo prethodne večeri još uvek je bio u njoj, ali u znatno

manjoj meri. Ipak, Fara nije bila kriva ni za šta i nije želela da se istrese na

njoj.

Kancelarija je bila besprekorno čista, kao i uvek. Svaki komad nameštaja

bio je uglančan do visokog sjaja, svaka metalna ručka na nameštaju bila je

bleštava, a pod je bio toliko izglancan da bi jedan neoprezan korak bio

dovoljan da se oklizne.

Sav nameštaj bio je crn i oštrih linija. U prostoriji nije bilo nikakvih ličnih

predmeta, ni fotografija, ni onih tipično ženskih sitnica. Jedini ukras u

kancelariji bilo je ulje na platnu mladog, perspektivnog slikara, koje je

predstavljalo panoramu Menhetna.

Čitava prostorija izgledala je pomalo sterilno, ali to je bilo upravo ono što

je Tejlor želela da postigne. Nijednog trenutka nije želela da se njeni

saradnici osećaju prijatno u njenoj kancelariji. Ako bi poželela s nekim

neobavezno da porazgovara, s tom osobom našla bi se u nekom od

mnogobrojnih restorana.

Fara se brzo vratila u kancelariju noseći tablu aspirina i neotvorenu

paklu cigareta.

Dvadesetosmogodišnja Fara Stivens bila je potpuno neiskusna kada je

počela da radi pre nekoliko godina, odmah posle škole, negde u isto vreme

kada i Tejlor, ali su se od tada stvari promenile.

Danas je Fara bila nezamenljiv pomoćnik, a zauzvrat je dobijala veliku

platu, automobil i jedan od kompanijinih stanova na korišćenje. Bez reći je

pružila Tejlor lekove i cigarete strpljivo čekajući pored stola da joj se obrati.

- Da li me je neko tražio od jutros? -upitala je Tejlor kada je popila tabletu

i pripalila cigaretu.

- Zvala vas je izvesna gospođa Tokvil - odgovorila je devojka - iz

Memorijalne bolnice, i to već dva puta od jutros. Pominjala je neku večeru u

dobrotvorne svrhe...

- Za izgradnju novog krila bolnice -Tejlor duboko uzdahnu. - Pozovi Pjera i

rezerviši mi sto za dvoje za sutra uveče u devet. Večeraću s gospođom

Torkvil da vidim šta joj je tačno na umu. Obavesti je o tome, molim te. Još

neko?

- Gospodin Krajton je zvao da pita da li ste slobodni za ručak - reče Fara

pomalo nervozno. - Uzela sam sebi slobodu da kažem da jeste jer imate

slobodan termin između dva sastanka.

- U redu je, Fara, ne moraš da se preznojavaš - uvukla je dim i otpila

gutljaj kafe. - Dobro znaš da Grant uvek ima prednost.

- Naravno - promrmljala je sekretarica s olakšanjem. - I, zvao vas je Adam

Mekena. Kazao je da mu se javite čim budete mogli.

- Adam Mekena? - ponovi Tejlor namrštivši se. - Podseti me ko je on.

- Mekena vodi računa o finansijskom poslovanju „Hegan i Krajton avio-

kom-panije" - brzo objasni Fara. - Pominjao je neki račun koji ne može da

odobri.

- E, samo mi je još to trebalo - progunđa Tejlor i ljutitim pokretom ugasi

cigaretu. - Šta li je opet uradio? Zovi mi Mekenu, odmah.

Fara požuri u svoju kancelariju. Tajler se zavalila u kožnoj fotelji

zatvorivši oči. Već je pretpostavila u kojem će smeru teći razgovor i zato je

duboko udahnula.

Nagnula se napred i oslonila laktovima na sto spuštajući bradu na

isprepletane prste. Neverovatna misao proletela joj je glavom, ali ju je brzo

otresla. Posegnula je za novom cigaretom upravo u trenutku kada se oglasio

interfon.

- Da? - pritisnula je dugme.

- Gospodin Mekena je na liniji dva -začuo se Farin glas.

- Hvala - podigla je slušalicu. - Gospodine Mekena, tražili ste me.

- Tako je, gospođice Rovajton - odgovorio je dubok muški glas. - Radi se,

naime, o zahtevu gospodina Mičela Rovajto-na za isplatu povećeg iznosa.

Dosadašnji iznosi nisu bili preterano visoki i ja sam ih, shodno našem

dogovoru, isplaćivao. Međutim, ovaj iznos ne usuđujem se da odobrim dok

ne dobijem vašu saglasnost.

- O kojem je iznosu reč? - upitala je tiho.

Duboko je uzdahnula kada je čula kolika je suma u pitanju, a oči su joj

ljutito zasijale. Duboko je uvukla dim cigarete u pluća i jedva je odolela

naletu kašlja. Besno je zgnječila cigaretu u pepeljari.

- Potpuno ste u pravu, gospodine Mekena - rekla je konačno. - Ne dolazi u

obzir da mu se isplati ta svota. Hvala vam što ste mi javili, proveriću o čemu

se radi u svakom slučaju.

- Izvinite što sam vas omeo, gospođice Rovajton - ljubazno je dodao: -

Želim vam prijatan dan.

- Takođe, gospodine Mekena - promrmljala je učtivo i zalupila slušalicu.

Zgrabivši tek načetu paklu cigareta, zgnječila ju je prstima pre nego što ju

je bacila daleko od sebe. Kada je sinoć izašla iz aviona, osećala se tako

dobro, a sada je želela da porazbija sve oko sebe.

- Da?! - viknula je pritisnuvši dugme interfona koji se oglasio.

- Gospodin Bejkersfild je na liniji tri -promuca uplašeno Fara.

-I on?! - Tejlor je osećala da bes u njoj raste. - Dosta mi je muškaraca koji

stalno nešto hoće od mene! Reci mu da nisam tu! U stvari, reci mu da ću ga

zvati kada budem imala vremena za njega. Za otprilike sto godina!

Prekinula je vezu i naglo ustala, a onda je krupnim koracima prešla

rastojanje do prozora. Njena visoka figura obučena u crnu kožu potpuno se

uklapala u enterijer kancelarije, a njeno raspoloženje odgovaralo je boji

garderobe.

Doduše, Tejlor je gotovo uvek nosila crno, ali je refko bila u takvom

raspoloženju.

Odmahnula je glavom besna na sebe stoje dozvolila daje sve to toliko

pogodi. Uzela je dugi kožni mantil i tašnu pa je izletela napolje.

- Otkazi mi sve obaveze za danas - uletela je poput furije u Farinu

kancelariju. -Izuzev ručka s Grantom. Da li je pomenuo restoran?

- Nije - promuca sekretarica odmah-nuvši glavom. '

- Onda mu reci da ga čekam u jedan na uobičajenom mestu. Potvrdi mi

dogovor - okrenula se i izašla.

Tejlor nije bila svesna svog ljutitog izraza lica, ali primetila je da joj se svi

sklanjaju s puta. Ušla je u lift ne gledajući nikoga. Izvadila je iz tašne tamne

naočare zaklonivši njima oči pre nego što se lift zaustavio.

Portir na ulazu ponudio je da joj pozove vozača ili taksi, ali je ona odbila.

Obukla je mantil i izašla iz zgrade. Odjednom se našla okružena mnoštvom

ljudi i to ju je malo smirilo. Polako je krenula prema Brodveju.

Besciljno je lutala ulicama razgledajući izloge. Fara joj je u međuvremenu

javila da je Grant čeka u „Rojal rumu". Tejlor pogleda na sat i shvati da ima

tek toliko vremena da stigne do restorana.

Dok je stigla do lokala na uglu Brodveja i 116. ulice, bila je savršeno

mirna. Kada je zakoračila u prijatnu unutrašnjost, sve loše što joj se desilo

bilo je iza nje. Nasmešila se konobaru koji joj je prišao.

- Gospođice Rovajton, dobro došli - mladić se blago nakloni. - Gospodin

Krajton vas očekuje.

- Hvala, Džo - krenula je za njim između stolova.

Ugledala je Granta mnogo pre nego što je prišla stolu iako je restoran bio

pun u vreme ručka. Bilo je nečega u njegovoj pojavi i držanju što je privlačilo

poglede, naročito žena.

Grant je bio visok i zgodan, prosede crne kose i oštrih crta lica. Delovao je

snažno i imao je široka ramena.

Ustao je da je dočeka. Sako mu je bio otkopčan i jasno je videla mišiće

koji su poigravali pod tankim materijalom njegove košulje. Pantalone su bile

tesno pripijene uz njegove duge i mišićave noge. Bdo je očigledno da je odelo

skupo i da je šiveno po meri.

Grant Krajton nije bio lep u pravom smislu te reči, ali je neodoljiva snaga

izbijala iz njega. Nema žene koja nije reagova-la na njegov bariton. Njegove

veze bile su javna tajna i često su časopisi objavljivali fotografije na kojima je

snimljen u društvu različitih lepotica. Kroz njegov život prošle su glumice,

pevačice, žene plave krvi, ali i one po'puno nepoznate. Jedno im je bilo

zajedničko: sve su bile lepotice.

- Tejlor - osmehnuo se kada ju je ugledao.

- Grante - ljupko se nasmešila i podmetnula obraz da je poljubi.

- Kako si? - upitao je. - Baš se dugo nismo videli.

- Tako je - spustila se u stolicu koju joj je pridržao. - Prvo si ti bio u

Španiji, onda sam ja otišla u Englesku, a ti si u međuvremenu otputovao u

Japanu. A onda sam morala da skoknem u Cirih.

- Uf! - nasmejao se. - Moraćemo početi da ugovaramo ručkove mesec dana

unapred.

- Izgleda da si u pravu - rekla je iznenađeno ga pogledavši. - Ne mogu da

verujem da je dotle došlo.

- Da naručimo? - upitao je pošto je konobar strpljivo čekao pored njihovog

stola.

- Može - složila se. - Raspoložena sam za... ribu!

- Losos? - predložio je.

- Ne - odmahnula je glavom. - Afrodizijaci mi neće trebati neko vreme.

- O? - podigao je obrvu. - Razgovaraćemo o tome posle. Ja sam raspoložen

za dobru šniclu. - Opa! - nasmejala se i pogledala konobara. - Džo, za mene

losos, a za gospodina šnicla na žaru s odgovarajućim prilozima.

- Za Tejlor ćeš doneti francuski rizling, berba iz osamdeset devete -

pogledao je mladog konobara. - Znaš na koje vino mislim?

- Znam - mladić se osmehnuo. - Na ono iz gazdine lične kolekcije.

- Tačno - Grant zadovoljno klimnu glavom. - A meni ćeš doneti burgundac

iz devedeset druge.

- Odmah, gospodine Krajton - Džo klimnu glavom i brzo se udalji.

- I? - Grant je pogleda iskosa. - Kako je Piter?

- On je prošlost - mirno je odgovorila.

- Od kada? - zbunjeno je upitao.

- Od sinoć - slegnula je ramenima i posegnula za hlebnim štapićima. -

Raskinuli smo jer je naša veza krenula u pogrešnom smeru. Rekla sam mu

da ne mogu više.

- Znači, slomio ti je srce - nežno ju je pomilovao po ruci.

- Ne - odmahnula je glavom. - Zaprosio me je.

- To nisam očekivao - Grant je bio iskreno iznenađen.

- Ni ja - duboko je uzdahnula. - Odjednom su mi se slike smenjivale pred

očima. Čak sam videla i tebe kako me vodiš do oltara pošto si mi najbliži. A

onda mije sinulo. Nisam mogla da zamislim sebe kako šetam njujorškim

ulicama s njim, kako se budim svakog jutra s njim, do kraja života. Nikako

nisam mogla da zamislim Pitera kako drži naše dete u krilu. I okončala sam

to.

- Želela si da te zaprosi, a kada je to konačno učinio, napustila si ga -

Grant odmahnu glavom i tiho se nasmeja. - Neverovatno je kako ženski

mozak radi. Ti si mi nešto kao prijatelj među neprijateljima. Uvek nešto

želim da pitam ženu, ali ne mogu jer smo u vezi. Ali tebe mogu sve da pitam.

Govoriš mi sve one male ženske tajne.

- Mogao bi da mi uzvratiš uslugu - pogledala ga je popreko. - Mogao bi da

mi objasniš'kako funkcioniše muški mozak.

- Šta te zanima? - videlo se da mu je zabavno.

- Sada je kasno - nasmejala se ironično.

- Pitaću te šta me zanima kada sledeći put uletim u vezu.

- Dogovoreno - klimnuo je glavom. -Pomoći ću ti da nađeš savršenog

čoveka.

- Baš lepo - ošinula ga je pogledom. -A šta je s tobom i onom glumicom?

- Kloi? - slegnuo je ramenima. - Trenutno snima neku seriju u Holivudu.

- Kad pre? - Tejlor ga zapanjeno pogleda. - Čini mi se da ti se ona baš

dopada.

- Predivna je dok ne lupi glupost - rekao je pomalo prezrivo. - Poslednji

biser me je naročito oduševio. Znaš, umela je da leži na krevetu i čita

„Njujork post". Pošto je dobila ulogu u toj seriji, morala je da se vrati u Los

Anđeles. I ugrabim ja malo slobodnog vremena i krenem za njom. Ponesem i

„Njujork Post", da je obrađujem. A ona će meni kada je videla šta sam joj

doneo: „Ne razumem, jesu li objavili moju fotografiju?" Možeš li da zamisliš?

- Ne! - Tejlor odmahnu glavom pokušavajući da priguši neobuzdani smeh.

- Znaš šta?!

- Šta? - upitao je gledajući je pravo u ženice.

- Od sada ću da se zabavljam sama sa sobom! - izjavila je.

- Nije to loša ideja, Tejlor - rekao je zamišljeno. - Možda bih mogao da

sledim tvoj primer.

Oboje su se glasno nasmejali, bili su potpuno opušteni i za trenutak su

zaboravili poslovne probleme. U tom momentu prišao im je konobar

donoseći porudžbinu. Hrana je izgledala veoma primamljivo i oni su joj se

brzo posvetili.

3. poglavlje

Mlada žena koja je dočekala Tejlor pred vratima imala je sreoliki oblik

lica, svetloplavu farbanu kosu i previše šminke na očima. Njene vodnjikave

plave oči radoznalo su odmerile pridošlicu. Tejlor je istog trenutka počela da

sklapa kockice u glavi,

- Dobro veče - reče plavuša otežući. -Koga tražite?

- Mičela - odgovorila je Tejlor hladno.

- Reci mu da se što pre dovuče u radnu sobu.

- Ali...

- Čula si me - ignorišući plavušu, ušla je u kuću.

- Mič nije tu - uspela je da kaže plavuša.

- Onda ga zovi da odmah dođe - Tejlor pođe u salon. - Nemam mnogo

vremena.

- Treba da stigne svakog trenutka -uspela je da se pribere mlada žena. -

Ja sam Nora Vinson, njegova verenica. A ko ste vi?

- Tejlor Rovajton, njegova kćerka - od-merila je sagovornicu od glave do

pete.

- Koliko ti je godina? Dvadeset tri, četiri?

- Dvadeset i šest - Nora visoko podiže bradu.

- Znači, Mičel je samo četrdeset godina stariji od tebe - podsmehnu se

Tejlor.

- U ljubavi godine nisu važne - oštro je uzvratila. - Osim toga, ljudi danas

žive mnogo duže.

Tejlor je ironično pogledala plavušu u tesno pripijenoj haljini i na

potpeticama od najmanje deset centimetara. Dobro je poznavala takvu vrstu

devojaka, tačnije, Grant je bio ekspert za njih.

- Nisam očekivala da ću te upoznati -nastavi plavuša pošto je Tejlor

ćutala. - Mičel mi je rekao da se retko viđate.

- Tačno.

- Možda bi to moglo da se promeni? - Nora joj se osmehnu. - Smem li da ti

kažem „ti"?

- Mislim da bi ipak trebalo da pokažeš malo poštovanja prema starijima -

podsmehnula se i pošla prema baru.

- Ali... Starija si samo pet godina od mene - pobuni se plavuša.

- Ipak sam starija.

Tejlor je shvatila zašto je njen otac u poslednje vreme često tražio novac

za posebne izdatke. Mlada žena mnogo košta, pomislila je. Nasula je konjak

u čašu i udobno se smestila u fotelji.

Ponašala se kao kod svoje kuće i primetila je da Nori to smeta, ali je nije

bilo briga. Ta plavuša će ionako uskoro shvatiti da su sav Mičelov sjaj i

bogatstvo lažni. Pitanje je samo koliko će tada njena ljubav biti jaka.

U tom trenutku Mičel Rovajton ušao je kroz vrata salona. Nora je brzo

ustala i požurila mu u susret. Ne obazirući se na Tejlor, zagrlila ga je i

poljubila. Mičel je postao svestan kćerkinog prisustva tek kada se Nora

odmaknula od njega.

- Tejlor? - uzviknuo je iznenađeno. -Kakvo prijatno iznenađenje!

- Kako za koga - rekla je ledenim glasom i otpila gutljaj pića.

- Vidim da ste se vas dve upoznale -promrmljao je pomalo zbunjeno.

- Da li si za piće, dragi? - zacvrkuta Nora.

- Odlična ideja, dušo - Mičel joj se zahvalno osmehnu i pogleda kćerku.

-Tejlor, da li bi želela da večeraš s nama?

- Ne, hvala - ošinula je oca pogledom. -Sigurna sam da biste više voleli da

jedete sami, kao pravi zaljubljeni par.

- Tejlor, molim te - prošaputao je.

- Ti i ja moramo da razgovaramo -rekla je ne obazirući se na molbu u

njegovim očima.

- Evo tvog pića, dragi - Nora mu je pružila čašu prisno se naginjući ka

njemu.

- Hvala ti, dušo - brzo je otpio veliki gutljaj. - Moram da obavim važan

telefonski razgovor ako možeš toliko da sačekaš, Tejlor. Posle možemo da

razgovaramo koliko hoćeš.

- U redu - klimnula je glavom.

- Primećuješ li nešto, Tejlor? - upitala je tiho Nora kada su ostale same.

- Ne - hladno je odgovorila.

- Ostavio nas je same da mogu da razgovaram s tobom - plavuša je

pogleda pravo u oči. - Da li sada razumeš?

- Ne, jer nas dve nemamo o čemu da razgovaramo - nezainteresovano je

rekla i nastavila da se igra čašom u ruci.

- Treba da te ubedim da ostaneš na večeri - rekla je Nora zavereničkim

tonom. - Ali neću to učiniti. Mislim da se ništa ne bi promenilo čak i da te

zamolim da ostaneš, zar ne?

- Tako je - Tejlor ispi piće do kraja. -Ništa se ne bi promenilo.

Nora ju je zadovoljno pogledala, očigledno joj je odgovarao ovakav razvoj

događaja. Udobno se zavalila u fotelji i izazovno prekrstila noge. Zamišljeno

je pogledala Tejlor i počela da lupka svojim dugim, crveno nalakiranim

noktima.

- Ni ja ne bih želela maćehu u kući da sam u tvojim godinama. Naročito

ne mlađu od sebe - značajno se osmehnula. - Zato razumem tvoju reakciju.

- Baš lepo od tebe - Tejlor se sarkastično nasmeja.

Mičel se tada vratio u salon i laganim koracima prišao je fotelji u kojoj je

sedela Nora. Pomilovao je plavušu po obrazu i poljubio je u vrh nosa, što je

ona propratila oduševljenim cicanjem.

- Možemo li sada da razgovaramo? -upitala je Tejlor ledeno.

- Naravno - trgnuo se Mičel. - Hoćeš li da odemo u radnu sobu?

- Svejedno mi je - slegnula je ramenima primetivši da je njen otac

pobledeo.

- Bolje da ipak odemo u radnu sobu -promucao je.

Tejlor je bez reči spustila praznu čašu na stočić, ustala je i uputila se

pravo u radnu sobu. Nije ni pogledala da li je Mičel prati, znala je da ide za

njom. Obišla je veliki radni sto i udobno se smestila u kožnoj stolici

ostavljajući njemu da bira između drvene stolice s druge strane stola i kožne

sofe pod prozorom.

- O čemu se radi, Tejlor? - upitao je spustivši se na drvenu stolicu.

- Ona se udaje za tvoj novac, položaj, kuću i poslugu - rekla je mirno. -

Sve ono što ona nema.

- Nemoj tako...

- Jesi li razmišljao o tome koliko će trajati njena ljubav kada sazna čije je

sve ovo? - upitala je pokazujući rukom oko sebe.

- Znam da izgleda malo neobično...

- Izgleda smešno, Mičele - prekinula ga je oštro. - Zar zaista veruješ da je

zaljubljena u tebe?

- Znam da ti Nora ne odgovara - počeo je polako. - Zapravo, verovatno ti

ne odgovara to što se ponovo ženim. Mnogo sam voleo tvoju majku, ali ne

može se večno tugovati.

- Poštedi me patetike, molim te -obrecnu se Tejlor.

- Smatram da i ja imam pravo na ljubav i malo nežnosti - rekao je brzo. -

Ili možda hoćeš to da mi zabraniš?!

- Što se mene tiče, radi šta hoćeš. Sigurna sam da je Nora divna.

- Nemoj da joj se podsmevaš - oštro je rekao. - Ni njoj nije lako. Rekla mi

je da joj je teško što tako mlada ulazi u kuću u. kojoj još uvek vlada duh

druge žene. Zato ne mogu da joj zamerim...

- Šta ne možeš da joj zameriš? - pogledala ga je ispitivački.

- Pa, to što hoće da promeni nameštaj u dnevnoj sobi. I spavaćoj, naravno

- nervozno je prošao rukama kroz kosu. - I hteo sam da je povedem na

krstarenje Mediteranom na medeni mesec.

- Znači, tu smo! - nagnula se napred.

- Zato ti treba onoliki novac.

- Nadam se da ćeš mi ga dati - pogledao ju je s nadom u očima.

- Za venčanje i medeni mesec dobićeš novac - bacila je olovku kojom se

igrala.

- Za ostalo ne.

- Ali, zašto?! - pobunio se. - Smatram da je Norina želja sasvim normalna.

Kupićemo novi nameštaj, a ovaj stari ćemo skloniti na tavan. Nora želi

moderan nameštaj. Ako će se ona bolje osećati u kući opremljenoj takvim

nameštajem, zašto joj to ne bih učinio?

- Zato što nemaš novca za to - naglasila je svaku reč gledajući ga

netremice.

- Osim toga, ne mogu da razumem tu njenu želju. Ovo je izuzetno skup

nameštaj, tačnije, stilski nameštaj koji vredi čitavo bogatstvo. Ne mogu da

shvatim da se nekome ne sviđa. Mada... Nora nije bilo ko, žarne?

- Tejlor, molim te - rekao je tiho. - Ovo mi je veoma važno. Nora mi je

važna.

- Naravno, kao i sve one pre nje - podsmehnula se. - Možeš joj kupiti

nešto nakita, možeš pozvati mnogo zvanica na svadbu i možeš je odvesti na

krstarenje Mediteranom. Platiću sve te troškove, ali nameštaj ostaje. Da li

sam bila jasna?

- Naravno - promrmljao je. - Zar nikako ne možeš da...

- Mičele, dobro znaš da ne volim da ponavljam - prekinula ga je grubo. -I

nemoj sad da počneš da mi izigravaš dobrog oca. Biološki čin ne čini nekog

ocem, čine ga njegova dela.

- Matori te je odmah uzeo - pobunio se. - Nije mi se ukazala prilika...

- O, bilo je prilike za to - nasmejala se Tejlor. - Deda ti nikada nije branio

da me viđaš, ali ti si uvek imao preča posla. Čak si i moje rođendane

zaboravljao, Mičele. Jedino što ti je bilo i ostalo važno u životu, to su žene.

Mada, priznajem da ti se s vremenom ukus promenio. Nekada si voleo lepe,

obrazovane žene, a sada voliš male, glupe sponzoruše.

- Nora nije sponzoruša! - planuo je.

- Ne! - ironično se osmehnula. - Samo se slučajno zaljubila u četrdeset

godina starijeg muškarca. Ona je zaljubljena samo u jednog gospodina, a to

je mister Dolar. Zapamti šta sam ti rekla.

- U redu - klimnuo je glavom duboko uzdahnuvši.

- Pošalji mi pozivnicu - rekla je ustajući. - Možda ću doći na tvoje

venčanje.

Potom je izašla iz radne sobe. Čula je tiho udaranje potpetica koje su se

udaljavale i nasmejala se u sebi. Kao što je očekivala, Nora je prisluškivala

razgovor ali je pitanje koliko je čula jer su vrata na radnoj sobi tapacirana.

Širom je otvorila ulazna vrata i izašla iz kuće. Dobro je znala da ova priča

još nije završena i da će se još mnogo toga nepredviđenog desiti. Ipak, bar

neko vreme ova tema je za nju zatvorena.

***

Tejlor je izašla iz zgrade u kojoj je stanovala i brzo je ušla u limuzinu.

Duboko je uzdahnula zavalivši se u sedište isklopivši oči. Glava ju je užasno

bolela, a čekao ju je naporan put.

Pola sata kasnije stigla je na heliodrom jer bi, zbog prevelike gužve u

saobraćaju, zakasnila na aerodrom. Helihopterom je bilo brže. Privukla je

krajeve svoje bunde i pognula se izbegavajući elise.

Nekoliko minuta kasnije helihopter se vinuo u vazduh i Tejlor je shvatila

da je njena glavobolja upravo postala nesnosna. Počela je snažno da trlja

slepoočnice nadajući se da će joj to bar malo ublažiti bol.

Ubrzo se helihopter spustio nedaleko od privatnog aviona koji je pripadao

njenoj kompaniji. Dograbila je malu putnu torbu i požurila do aviona čiji su

motori bili uključeni. Grant je sedeo u svom se-dištu i prelistavao neke

dokumente.

- Kada se pojavio taj problem u Montani? - upitao je čim ju je ugledao. - I

zašto tek sada čujem za to?

- Nisam želela da te opterećujem dok si bio zaokupljen sklapanjem posla

u Japanu - rekla je vezujući sigurnosni pojas.

- Kakvi su to tačno problemi? - odložio je papire u fasciklu.

- Ne znam - rekla je iskreno. - Tamo se nešto čudno dešava, a u centru

svega je Bejkersfild.

- Zar on nije zadužen samo za ranč? - pogledao ju je zbunjeno.

- U tome izgleda i jeste problem - duboko je uzdahnula. - Izgleda da se

Bejkersfild mesa u sve i da hoće svime da upravlja.

- Tako, dakle - klimnuo je glavom. -Šta planiraš da učiniš?

- Još uvek nisam sigurna - slegnula je ramenima. - Znaš da se dobro pri-

lagođavam svakoj prilici. Kako god da vetar duva...

- Ti duvaš bolje - završio je umesto nje i nasmejao se.

- Hvala na komplimentu - ljupko mu se osmehnula i izvukla je papire koje

je ponela. - Imam užasno mnogo posla. Nadam se da ću uspeti ovo da

završim dok ne sletimo u Vajoming da bih mogla potpuno da se posvetim

tamošnjim problemima.

Kada je konačno odložila papire, Tejlor se udobno smestila u sedištu.

Zagledala se kroz prozor u ogromno prostranstvo šuma prekrivenih snegom.

Sat kasnije avion je počeo polako da se spušta. Sleteo je na delimično

očišćenu pistu gde ih je čekao veliki crni džip s ćutljivim vozačem. Čitav kraj

bio je prekriven debelim snežnim pokrivačem. Iznenadan jak nalet vetra

gotovo je oborio Tejlor, ali ju je Grant u poslednjem trenutku zadržao.

- Pažljivo - osmehnuo se. - Ovde je, izgleda, vetrovito.

- Hvala na blagovremenom obaveštenju - promrmljala je.

Čim su se njih dvoje udobno smestili na zadnjem sedištu, vozač je bez reči

ušao u kola i startovao motor. Vozili su se vijugavim putem prekrivenim

snegom gotovo pola sata. Tejlor je osetila da je grudi bole od hladnoće i sve

je teže disala.

Upravna zgrada „Hegan i Krajton Vajoming" bila je velika kamena

građevina koja je izgledom više podsećala na kuću nego na firmu. Ipak,

unutra je bilo udobno i toplo. Tejlor se osećala kao kod kuće jer su se svuda

videli znakovi kompanije.

Veliki znak izrađen od hrastovog drveta kao da im je poželeo dobrodošlicu

u velikom mermernom predvorju. Tejlor diskretno laktom gurnu Granta

videvši da im Džek Bejkersfild ide u susret.

Grant oštro pogleda pridošlicu koji mu uzvrati pogled ne trepnuvši. Ličio

je na pravog kauboja sa šeširom širokog oboda nabijenim na čelo i

palčevima zabijenim u pojas farmerki. Tejlor je poželela glasno da se

nasmeje.

- Želim da se gospođica Rovajton i ja što pre smestimo - rekao je Grant

poslovnim tonom. - Gospođica Rovajton je umorna od puta.

- Naravno, gospodine Krajton - ka-uboj dodirnu prstom obod svog šešira.

- Vaš apartman je spreman.

Svaka zgrada koja je pripadala „Hegan i Krajton" kompaniji imala je veliki

apartman koji je uvek bio prazan i spreman da primi starog Trevisa ili nekog

Krajtona. Oni su dolazili u neočekivane posete, kao što je sada bio slučaj, da

bi pregledali poslovanje neke firme.

Apartmani su svuda bili isti i lako uočljivi po dvostrukim masivnim

vratima sa znakom kompanije. Bili su luksuzno opremljeni i sastojali su se

od dve spavaće sobe s kupatilima, salona i radne sobe.

- Neka nam donesu nešto za jelo i postarajte se za to da bude potpaljena

vatra u kaminu - rekla je Tejlor gledajući netremice kauboja. - Ne mogu da

podnesem da u kaminu ne gori vatra.

Ako je Džek Bejkersfild umešan u probleme u Vajomingu, brzo će mu

nestati taj osmeh s lica, pomislila je i krenula uza stepenice. Jedan od

problema bio je opadanje profita.

Dok su se oni smestili, neko je potpalio vatru u kaminu u salonu gde je

postavljen ručak. Tejlor je s velikim apetitiom navalila na hranu. Smešeći se,

Grant ju je gledao kako guta gotovo ne žvaćući.

- Kako ćemo sada, Tejlor? - upitao je kada su ručali.

- Mislim da bi bdo najbolje da pozovemo sve šefove - rekla je otežući.

- Uključuje li to i našeg prijatelja Bejkersfilda? - ironično je naglasio reč

prijatelj.

- On je na prvom mestu, naravno -ustala je od stola i prišla kaminu.

Grant je takođe ustao i prišao je zidu na kojem je visila velika mapa

Vajomin-ga. Svi posedi koji su pripadali „Hegan i Krajton" kompaniji bili su

obeleženi crvenom bojom. Prekrivali su dobar deo države.

- Pravi beskraj koji pripada kompaniji - rekao je hladno. - Bilo bi lepo

kada bismo znali kako da izvučemo najveći mogući profit.

- Zašto ne pozoveš nekoliko naših službenika i ne pokušaš da saznaš

ponešto od njih? - predloži Tejlor pogledavši ga preko ramena.

-Ko je ovde direktor? - upitao je zamišljeno.-Izuzev, naravno, Bejkersfilda?

- Džek Bejkersfild je odgovoran samo za poslovanje ranca - odgovorila je. -

„Hegan i Krajton Vajoming" ima mnogo drugih poslova koji su važniji. Samo

zato što ostali rukovodioci ne znaju svoj posao ili nisu dovoljno sposobni da

mu se odupru, Bejkersfild je mogao da preuzme u svoje ruke celokupnu

upravu.

- Možda bi bilo dobro da čujemo i njih - predložio je Grant.

- Slažem se - klimnula je glavom i sela u fotelju. - Mada, mislim da će

ovde biti mnogo promena i otkaza. Hoćeš li da ih pozovemo jednog po jednog

ili sve zajedno?

- Jednog po jednog - odgovorio je ne radujući se nimalo onome što ih je

čekalo. - A onda ih okupi na kraju.

- Odlična ideja - složila se i krenula u radnu sobu.

Grant je ušao za njom. Ubrzo su čuli pomalo pašljivo kucanje po vratima i

trenutak kasnije u sobu je ušao neobično visok i snažan čovek. Mada je bio

krupan, nije izgledao zastrašujuće.

- Dobar dan, gospođice Rovajton, gospodine Krajton - bio je primetno

uznemiren. - Ja sam Heri Barker.

- Drago mi je što smo se upoznali, gospodine Barker - Grant klimnu

glavom i osmehnu se.

- Cime se vi ovde bavite, gospodine Barker? - ljubazno upita Tejlor.

- Gospođicu Rovajton zanima - Grant požuri da objasni kada je video da

čovek ne shvata pitanje - koje su najvažnije dužnosti našeg službenika na

vašem položaju.

Ako je direktor „Hegan i Krajton Vajominga" ovakav, pomisli Tejlor

nikakvo čudo što ih je onaj kauboj sve nadmudrio. Ukoliko je Barker najbolji

među njima, onda je Bejkersfild nešto najbolje, a ne najgore što su dobili.

- Jeste li oženjeni? - prešla je na pitanja o privatnom životu.

- Zar nisu svi? - odgovorio je zbunjeno.

- Naravno da jesu - nasmejala se slatko. - Neki od nas oženjeni su svojim

poslom, neki drugim stvarima, a neki čak i drugim ljudima.

Ako je Hari Barker naslutio o čemu ona govori, nije to pokazao. Na

njegovom licu nije bilo nikakvog izraza i Tejlor je shvatila da je on čovek koji

nema sopstveno mišljenje.

Dok ga je gledala, shvatila je da od njega neće dobiti nikakvu korisnu

informaciju. Taj čovek nije želeo da prizna da mu je Džek Bejkersfild preoteo

vlasti i autoritet.

- Grante, kako bi bilo da pozovemo i ostale? - pogledala ga je značajno.

Ubrzo su svi članovi uprave „Hegan i Krajton Vajoming" bili na okupu.

Tejlor je je svakoga ljubazno pitala ponešto o porodici. Ipak, ostalo je jedno

pitanje koje je morala da postavi a od odgovora je zavisilo mnogo toga.

- Svi izvrsno obavljate svoj posao - rekla je široko se osmehnuvši. - Recite

mi zašto smo onda gospodin Krajton i ja morali hitno da dođemo u

Vajoming? Zbog čega smo vam toliko potrebni?

Petorica muškaraca počeli su nervozno da se premeštaju s noge na nogu.

Tejlor ih je pustila da se neko vreme preznojavaju pokušavajući da dokuči

njihove misli.

- Grante, mislim da znaš šta nam je potrebno - pogledala ga je značajno.

Grant je u prvom trenutku bio zatečen, ah je onda shvatio da ona želi da

ostane nasamo sa članovima uprave. Bio je ubeđen da će Tejlor upotrebiti

sve što je potrebno da iz njih izvuče prave informacije.

- Znam, naravno - nasmešio joj se i ustao je.

Tajler mu je krišom namignula, njih dvoje su se oduvek dobro razumeli.

Grant je brzo izašao iz apartmana odlučivši da iskoristi vreme za razgledanje

upravne zgrade i upoznavanje sa ostalim, nižim službenicima.

Za to vreme Tejlor je sa čudnim smeškom na usnama gledala članove

uprave. Nije morala mnogo da se trudi, izazivala ih je i zbunjivala

najjednostavnijim potezima iz svog nepresušnog repertoara.

Osećala se kao violinista koji ima još jednu neiskorišćenu žicu na svom

instrumentu. Kada je ubrzo saznala sve što ju je interesovalo, završđa je

sastanak. Čim je ostala sama, podigla je telefonsku slušalicu.

- Hteli ste da me vidite, gospođice Rovajton? - upita Džek Bejkersfild

ulazeći nekoliko minuta kasnije.

- Želim da čujem zašto je nastao ovaj problem? - glas joj je bio hladan i

poslovan. - I kakvu ulogu vi igrate u svemu tome?

- Čovek u životu igra mnoge uloge - zavodljivo se nasmešio. - Ako nije

običan glupan, pronaći će mnogo toga što ga zanima.

- Zaista? - podigla je jednu obrvu. Bejkersfild je je ustao pokazujući se u

svojoj punoj visini. Premda je izgledao impresivno, Tejlor je bila previše

samou-verena da bi je taj kauboj zaplašio. Zavalila se u stolici odsutno se

igrajući olovkom.

- Vi uništavate zemlju - rekao je iznenada. - Prekopavate je, iskorišćavate i

sve upropašćavate.

- Oho! Nisam znala da ste borac za zaštitu životne sredine, gospodine

Bejkersfild - podsmehnula se. - A sad je dosta! Hoću da znam šta se ovde

dešava! Želim da znam šta je najbolje za mene i moju kompaniju.

- Verovatno razumete zašto sam morao da uskočim i preuzmem stvar u

svoje ruke - pogledao ju je pravo u oči.

- Pričajte, slušam vas.

Bejkersfild je dugo govorio pokušavajući da je ubedi da je ono što je

uradio bilo jedino ispravno. Međutim, Tejlor se nije dala zavarati, čula je i

ono što on nije izgovorio.

Sve se svodilo na to da je Bejkersfild pokušavao da onesposobi sve poslove

kompanije u tom kraju osim ranca. Tačnije, pokušavao je da sve ostale stavi

pod svoju kontrolu.

- Uveren sam da ste dosad otkrili da su predstavnici uprave nesposobni i

smešni - rekao je.

- Svako od njih radi svoj posao - Tejlor sleže ramenima.

- A, ne! - uzviknuo je skočivši na noge.

- Ne rade samo ono što im je dužnost, nego iznose i sopstvene zamisli.

Barker je najgori od svih.

Tejlor se jedva uzdržala da se glasno ne nasmeje. Da je naveo bilo koga

drugog člana uprave, možda bi se zamislila. Dovoljno je čula i nije bilo svrhe

produžavati taj razgovor. U pravo vreme, pomislila je videvši da se Grant

vraća.

- Nastavićemo ovaj razgovor drugi put, gospodine Bejkersfild - zanosno

mu se osmehnula. - Imam neka važna posla s gospodinom Krajtonom.

- Naravno! - Bejkersfild se brzo pozdravi i ode.

- Dugo te nije bilo - rekla je Grantu kada su ostali sami. - Mislim da ću je

otpustiti ma ko ona bila.

- Ovu nećeš otpustiti, draga moja -uhvatio ju je za nadlakticu. - Biće

veoma korisna.

- Kome? - upitala je podigavši jednu obrvu.

- Nama, naravno - seo je u fotelju ispruživši noge. - Odličan izvor

informacija, veruj mi. Kako je prošao tvoj sastanak?

- Zakazala sam im još jedan da bih bila sigurna u to da potpuno shvataju

šta želim - rekla je umorno.

- A šta tačno želiš?

- Ako zaista hožeš to da znaš, moraćeš da dođeš na sastanak - krenula je

u svoju sobu.

- Hoćeš li mi reći kada je sastanak? -doviknuo je za njom.

- Možda! - viknula je i zatvorila vrata spavaće sobe za sobom.

4. poglavlje

Tejlor je uletela u apartman rumenih obraza i sjajnih očiju. Skinula je

tešku bundu od polarne lisice prebacivši je preko fotelje u salonu. Prišla je

kaminu i ispružila ruke da se ugreje.

- Gde si bila dosad? - upita je Grant izlazeći iz radne sobe.

- Obišla sam imanje - odgovorila je ne pogledavši ga.

- I? - seo je u fotelju naspram nje.

- To je bilo korisnije nego da sam provela dan u salonu lepote - nasmejala

se. -Mislim da mi koža nikada nije bila mekša. - Znači, dok si ti vodila računa o lepoti, ja sam morao da radim - rekao je

tobože ljutito.

- Jesi li se mnogo umorio? - upitala je koketno.

- Pregledao sam sva dokumenta.

- I, šta si otkrio? - zainteresovala se.

- U pravu si, Tejlor - rekao je uzdahnuvši. - Neki će morati da lete odavde,

a neki da promene pozicije. To će biti najbolje i najbrže rešenje.

- A služiće i kao dobra opomena za ubuduće - primetila je.

- U pravu si - klimnuo je glavom. -Slušaj, ogladneo sam. A ti?

- Posle čitavog prepodneva provedenog na vazduhu mislim da bih mogla

da pojedem sve što je kuvar pripremio - tiho se nasmejala.

- Ne bih se iznenadio - ustao je i pošao ka telefonu. - Poručiću da nam

donesu ručak. Nisam raspoložen da silazim u veliku trpezariju.

- Slažem se s tobom - lenjo se protegnula. - Mogli bismo da odgledamo

neki film posle večere, da se malo opustimo.

- Odlična ideja. Jesi li za neko piće dok čekamo jelo?

- Idem da se istuširam, a ti mi za to vreme sipaj dupli konjak.

Sledećeg trenutka nestala je iza vrata svoje spavaće sobe. Oslobađajući se

usput odeće, išla je prema malom kupatilu. Tuširala se duže da bi opustila

napete mišiće, a zatim je telo namazala mlekom.

Osušila je kosu peškirom i obukla dugi svileni kimono. Pokušala je da

dovede u red kosu još uvek vlažnu od tuširanja. Pre nego što je ušla u salon

zategnula je kaiš komona oko struka.

Tejlor se uputila ka stolu u uglu salona i Grant je požurio da joj pridrži

stolicu zbog čega je nagrađen osmehom. Ručak je već bio poslužen, ali su

oni prvo popili aperitiv uz neobavezni razgovor.

- Hteo sam nešto da te pitam, Tejlor - rekao je iznenada.

- Reci - pogledala ga je preko ruba čaše.

- Pošto smo oboje sami, da li bi htela da budeš moja devojka za Dan

zaljubljenih? - gledao ju je netremice.

- Ma, daj! - našmejala se odmahnuvši rukom.

- Zašto? - bio je uporan. - Oboje možemo da odemo svako svojoj kući ili da

ostanemo zajedno i da se zabavimo.

- A šta bismo radili? - upitala je zainteresovano.

- Bilo šta - slegnuo je ramenima. - Šta god želiš.

- Postoji nešto što sam oduvek želela da uradim - rekla je gladno gutajući

ukusnu hranu.

- Šta to?

- Da ofarbam grad u crveno - našmejala se.

- Šta to znači? - zbunjeno ju je pogledao namrštivši se.

- To ti je ono, kao u starim filmovima - nagnula se prema njemu u želji da

mu bolje objasni - kada dvoje šetaju Brodvejom ruku pod ruku. Znaš ono:

svetla ih obasijavaju sa svih strana, muzika počinje i odjednom je sve

crveno.

- Crveno? - upitao je kroz smeh.

- Crveno - klimnula je glavom.

- Pa, ne znam da li ću moći da ti ispunim tu želju, ali obećavam ti dobar

provod - rekao je sugestivno.

- U redu, prihvatam! - složila se posle kraćeg razmišljanja. - A sada bih

htela da čujem tvoje mišljenje o nekim stvarima.

- Slušam - odmaknuo je tanjir i zagledao se u nju.

- Šta misliš o Anabeli Hjuston? - počela je da lupka vrhom noža po stolu.

- Da li je zaista iskusna kao što izgleda?

- Ona je veoma nadarena mlada dama

- rekao je iskreno. - Mislim da je pred njom sjajna karijera.

- A Sara Lengfeld?

- Veoma sposobna devojka - rekao je shvativši da je Tejlor već donela

odluku.

- Obe su odane, poslušne, brze i temeljne. Čovek im se zaista mora diviti.

- Mnogo sam razmišljala o poslovima u Vajomingu - bacila je nož dalje od

sebe.

- Vrlo sam zabrinuta zbog problema na koje smo ovde naišli. Mislim da je

krajnje vreme da sprovedemo korenite promene.

- Slažem se s tobom.

Grant je bio tu da joj pomogne savetima i znanjem pošto su u sličnim

situacijama uvek oboje intervenisali. Međutim, „Hegan i Krajton Vajoming"

bio je pod direktnom Tejlorinom upravom i ona je donosila konačne odluke.

- Mislim da bi nam Heri Barker bolje koristio da više ne radi za nas - rekla

je ozbiljno. - Ne znam ko ga je postavio na tu funkciju, ali nam on nije ni od

kakve koristi u ovom trenutku. Htela bih da Anabela Hjuston bude novi

direktor jer mi se čini da je talentovana za šefovanje. A Saru Lengfeld bih

postavila za upravnicu ranca.

- Slažem se s tim - rekao je posle kraćeg razmišljanja. - Ali kako će

dosadašnji šefovi prihvatiti te promene? Mogli bismo izazvati njihov bes i

neprijateljstvo ako te dve žene stavimo na čelo „Hegan i Krajton Vajominga".

- Ovo je novo doba, Grante - odgovorila je veselo. - Ovo je doba žena!

Začudila bih se kada njih dve ne bi za petnaest minuta naučile više nego što

su dosadašnji članovi uprave znali. Osim toga, tim budalama potrebno je da

ih te dve sposobne žene dobro pritisnu i da ih nauče poneku lekciju o

poslovanju.

- Mislim da si donela dobru odluku -složio se.

- Imam još jednu novost, ali nije potrebno da je saznaš pre drugih -

zagonetno se osmehnula. - A sada bih želela da se obučem pre nego što

ostali stignu.

Nekoliko minuta kasnije Tejlor je ušla u radnu sobu i sela za veliki radni

sto. Zauzela je željenu pozu, namrštila se i počela da lupka olovkom po

površini stola. Grant je seo u fotelju malo dalje od stola. Ubrzo su začuli tiho

kucanje na vratima.

- Napred! - rekao je Grant i udobnije se namestio u fotelji.

- Ovo neće dugo trajati - rekla je Tejlor poslovnim tonom.- Reč je o vašoj

budućnosti u našoj kompaniji. Biću kratka.

Muškarci su razmenili uznemirene poglede, jedino je Heri Barker izgledao

smireno, kao da je priželjkivao ono što će se dogoditi.

- Gospodine Barkeru, otpušteni ste - nastavila je Tejlor službeno. - Mislim

da će to biti bolje i za vas i za nas. Više ćete zaraditi prodajući znak naše

kompanije koji pravite od hrtastovine nego kao direktor. Ostalih što se tiče,

neki će preći na niže položaje a neki će promeniti filijalu. Od ovog trenutka

Anabela Hjuston je direktor „Hegan i Krajton Vajoming", a Sara Lengfeld je

upravnica ranca.

Muškarci su je tako zabezeknuto gledali da je poželela glasno da se

nasmeje. Pogledala je krišom Granta i videla da i njega ova situacija

zabavlja. Uspela je da zadrži smireni izraz lica, kao da nije sve-sna učinka

svojih reči.

- A sada, jedna dobra vest - osmehnula se uzdržano. - Džek Bejkersfild ta-

kode odlazi, pa će se posao nastaviti kao pre. Nadam se da više neće biti

nikakvih problema. Na sreću onih koji ostaju, ova filijala je prošle godine

ostvarila veliki dobitak.

Odlučila je da malo zastane da bi svojim recima dala malo dramatike. Pri-

metila je da se svi, uključujući i Granta, naginju napred da bi bolje čuli šta

će reći. U tom trenutku začulo se kucanje i Džek Bejkersfild je ušao u

pratnji dve mlade žene.

- Kao i obično, dolazite u pravom trenutku - dočekala gaje osmehom a

zatim pogledala ostale. - Gospodin Bejkersfild i ja dugo smo razgovarali o

poslovnoj situaciji ovde i oboje smo se složili da će za sve nas biti najbolje

ako ga postavimo za direktora rudarsko-istraživačkog centra u

Saskačevanu.

Nastalo je jedva primetno komešanje među prisutnima. I Tejlor i Grant

bezuspešno su pokušavali da pročitaju nešto na licu Džeka Bejkersfilda, ali

ono kao da je bilo od kamena.

- Kada ćete biti spremni za put? - upitala ga je.

- Kada vi to želite, gospođice Rovajton - odgovorio je ljubazno.

- Organizovaću sve da što pre pređete na svoju novu funkciju -

osmehnula se pogledavši dve žene koje su ušle s njim.

- Vama želim dobrodošlicu na novim funkcijama. Gospodin Krajton i ja

imamo potpuno poverenje u vas i uvereni smo da ćete odlično obavljati svoju

dužnost.

- Dobro, to bi bilo to - rekao je Grant ustajući. - Nadam se da ćete se svi

lako i brzo prilagoditi ovim promenama. Ne bih voleo da moramo uskoro

ponovo da dolazimo.

- Sigurna sam da neće biti nikakvih problema, gospodine Krajton - rekla

je Anabela.

- Odlično - Tejlor zadovoljno klimnu glavom. - Ovaj sastanak je završen,

možete ići.

- Ovo je dobro prošlo - rekao je Grant kada su ostali sami.

- I meni se čini - klimnula je glavom. – Zaslužila si.

Sledećeg jutra njihove torbe bile su spakovane i ubačene u džip koji je

čekao da ih odveze do lokalnog aerodroma. Osvanulo je hladno i maglovito

jutro a Tejlor je jedva čekala da se vrati u Njujork. Činilo joj se da tamo

vreme ne može biti ovako tmurno.

Beskrajno prostranstvo ispunilo ju je nekim čudnim osećajem. Odjednom

je osetila potrebu da što pre uleti u mnoštvo ljudi koji nekud žure.

Uzdahnula je s olakšanjem kada se smestila u sedište aviona.

Tejlor i Grant malo su pričali tokom leta jer su oboje bili zaokupljeni

svojim poslovima. Prelistavali su papire i telefonirali, pa nisu osetili da je

vreme brzo proletelo i da su stigli.

- Nadam se da nisi zaboravila naš dogovor za danas - rekao je Grant kada

je avion sleteo.

- Koji dogovor? - zbunjeno ga je pogledala namrštivši se.

- Znao sam - nasmejao se. - Dogovorili smo se da današnji dan provedemo

zajedno.

- Zar je danas Dan zaljubljenih?

- Zar ti ne gledaš u kalendar, Tejlor?

- Nisam obratila pažnju - skrušeno se osmehnula.

-I? - zagledao joj se u oči. -Šta, i?

- Hoćemo li provesti dan zajedno?

- Volela bih - osmehnula se.

- Onda budi spremna u jedan - požurio je do svog automobila. - Dolazim

po tebe.

Tejlor mu mahnu rukom i požuri prema limuzini koja ju je čekala. Nešto

kasnije bila je u svom stanu i shvatila je da nema mnogo vremena do Gran-

tovog dolaska. Ostavila je putnu torbu da je kasnije raspakuje i požurila u

kupatilo.

Napunila je kadu toplom vodom i trenutak kasnije uronila je u mirišljavu

kupku zadovoljno uzdahnuvši. Ostala je u kadi sve dok voda nije počela da

se hladi.

Obukla je omiljene crne kožne panta-lone, debelu rolku i duboke kožne

čizme. Izabrala je toplu jaknu od meke bele kože s debelim krznom. Kada je

Grant pozvonio, dočekala ga je spremna, s vunenom kapom na glavi i

rukavicama u ruci.

Grant je takođe bio sportski odeven u farmerke i debelu zimsku jaknu.

Lice mu je bilo crveno od hladnoće. Zavrteo je glavom otresajući pahulje

snega iz kose.

- Ako nisi primetila, sneg je počeo da pada - rekao je veselo. - To znači da

će Brodvej biti beo a ne crven.

- Nažalost - napućila je usne. - Želiš li nešto da popiješ pre nego što

krenemo?

- Ne - odmahnuo je glavom. - Upravo sam se navikao na spoljnu

hladnoću. Hajde, polazi!

- Razumem! - našmejala se i brzo izašla iz stana.

Ulice Menhetna bile su pune ljudi a sve je bilo u znaku Dana zaljubljenih.

Tejlor i Grant besciljno su lutali ulicama razgledajući izloge. Kupili su vruć

čaj aa jednom uličnom kiosku i popili su ga oslonjeni na ogradu stanice

metroa.

- Mislim da si zaslužio datikupim poklon - rekla je Tejlor iznenada. - Tako

ću ti se zahvaliti ZA ovaj dan.

- U tom slučaju ću i ja tebi kupiti poklon.

- Ali ne sme da bude ništa vredno! -uzviknula je. - Dogovoreno?

- Dogovoreno - nasmejao se povu-kavši je prema jednoj galeriji.

Tejlor je odlučila da njen poklon bude lep i originalan. Na kraju su ušli u

veliku robnu kuću i dogovorili se da se nađu u restoranu na trećem spratu

po završetku kupovine.

Tejlor je pokupovala gomilu sitnica koje joj verovatno nikada u životu neće

trebati, ali nije mogla da im odoli. Kada je konačno ušla u restoran, shvatila

je da se dugo zadržala i da je Grant odavno čeka.

- Izvini - rekla je spuštajući kese pored stola. - Izgubila sam pojam o

vremenu.

- Tipično žensko - prevrnuo je očima. - Kada je šoping u pitanju, potpuno

izgubiš glavu.

- Onda? - spustila je laktove na sto i oslonila bradu na dlanove. - Hoću li

dobiti svoj poklon?

- Prvo ti.

- U redu - našmejala se i pružila mu je jednu ukrasnu kesu

- Da nisam ovo malo prerastao? -upitao je kada je otpakovao udobne

kućne papuče s glavom psa pri vrhu.

- Pravice ti društvo kada si sam -objasnila je smeškajući se. - Istovremeno

ti neće biti hladno.

Sklonio je kesu i pružio joj mali paketić.

- Izvoli. Da vidimo tebe.

- Ogledalo - uzviknula je gledajući malo džepno ogledalo divne izrade.

-Zašto?

- Tvoj osmeh me uvek oraspoloži -objasnio je. - Kada se rastužiš, nasmej

se sebi u ogledalo. Siguran sam da će ti se raspoloženje odmah popraviti.

- To je nešto najlepše što mi je neko rekao - promrmljala je iskreno. -

Divno je, hvala ti. - Nema na čemu - osmehnuo se. -Hoćeš li da pojedemo

nešto pre nego što krenemo?

- Radije bih da odemo kući pa da nešto naručimo - predložila je.

- Predlog usvojen - nasmejao se. - Krećemo.

Tejlor brzo pokupi kese i požuri za njim. Na izlazu iz restorana gotovo se

sudarila s parom koji je ulazio. Za trenutak nije znala kako da reaguje.

Čudan grč ju je celu obuzeo, razum joj se pomutio.

Bila je licem u lice s Piterom i Debi, njih dvoje su izgledali srećni. Trgnuli

su se kada su shvatili na koga su naleteli i nije se znalo kome je bilo

neprijatnije. Tejlor je osetila da u njoj ponovo raste bes.

- Idemo? - upita Grant sustigavši Tejlor pošto je platio račun.

- Idemo - procedila je.

Izašla je iz restorana visoko podignute glave. Čula je da Grant nešto govori

ali njegove reči nisu dopirale do nje jer joj je u ušima šumelo. Jedva je

čekala da izađe na ulicu i udahne oštar, hladan vazduh.

- Hej! - Grant je uhvati za ruku. -Šta se desilo?

- Ništa - istrgnula se iz njegovog stiska.

- Kako ništa, Tejlor? - rekao je zabrinuto. - Do malopre si bila odlično

raspoložena. Nešto se desilo u onih nekoliko minuta dok sam plaćao račun.

- Ništa se nije desilo! - obrecnula se.

- Evo, pogledaću u ogledalo pa će mi se raspoloženje popraviti.

- Šta se desilo, Tejlor? - upitao je nežno.

- Meni možeš da kažeš.

- Ono... - pokazala je glavom u pravcu restorana. - Ono je bio Piter i...

Debi.

- Tvoj verenik? - upitao je namrštivši se. - Mislim, bivši verenik?

- Da - klimnula je glavom. - I moja najbolja prijateljica.

- Ono je bila Debi Norton?

- Da - klimnula je glavom. - Očekivala sam da on pati za mnom, a ne da...

- Hajde, idemo - uhvatio ju je za ruku.

- Kuda? - zbunjeno ga je pogledala.

- U moj stan - odgovorio je ne okrećući se. - Potrebno nam je piće.

Pre nego što je Tejlor stigla da se pobuni podigao je ruku i zaustavio taksi.

Nežno ju je gurnuo, a onda se smestio pored nje na zadnjem sedištu. Pola

sata kasnije taksi se zaustavio ispred luksuzne zgrade.

Grant je platio taksisiti a onda je uhvatio Tejlor za ruku i poveo je do

ulaza. Odlučnim koracima uputio se ka liftu i pritisnuo dugme za poslednji

sprat. Ubrzo su bili u hodniku obloženom belim mermerom i uputili su se

prema jedinim vratima na tom spratu.

Grantov stan bio je opremljen stilskim nameštajem. Mnoštvo vrednih

slika bilo je po zidovima. Široke spiralne stepenice vodile su na gornji nivo

gde su bile dve spavaće sobe.

Tejlor se sručila u najbližu fotelju, a on je otišao do bara. Napunio je dve

čaše i pružio joj jednu. Ispitivački ju je po-smatrao.

- Pričaj - rekao je spustivši se u fotelju naspram nje.

- Nema šta da se priča - slegnula je ramenima i otpila gutljaj pića.

- Ako mi ne kažeš šta te muči, ne mogu da ti pomognem, Tejlor - obratio

joj se nežno.

- Dobro sam - rekla je tvrdoglavo. -Ne treba mi ničija pomoć.

- Dobro si? - izvio je jednu obrvu. - To je najbolji vic koji sam čuo u po-

slednje vreme. Mislim da uživaš u svojoj patnji. Koliko je prošlo?

- Misliš da želim da budem zaljubljena?! - planula je. - Samo želim da ga

prebolim!

- Nisam siguran - promrmljao je pogledavši je preko ruba čaše. - Koliko se

sećam, rekla si da se od sada zabavljaš sa sobom. Šta god to značilo!

- To znači da nastavljam da živim -obrecnula se.

- Tejlor, jednoga dana ćeš shvatiti da biti sam nije dobro iskustvo - rekao

je meko.

- Ne želim da budem sama - prošaputala je.

- Sama si kriva - zavalio se u fotelju. - Fantaziraš o tome da te neko

zaprosi pa navedeš muškarca da to uradi. I, šta onda učiniš?! Položiš mu

ruku u grudi, stegneš mu srce i iscediš sav život iz njega.

- Prevario me je! - vrisnula je a onda briznula u plač. - Prevario me je! Sa

Debi!

- Zašto mi nisi rekla?! - prišao joj je povukavši je u zagrljaj. - Vičemo

jedno na drugo kao luđaci. Trebalo je da mi kažeš.

- Izvini - promucala je između jecaja.

- Ne znam šta mi je...

- Kada bih znao šta je u ženskom umu...

- Mislila sam da znaš - osmehnula mu se kroz suze.

- Eto, to je osmeh koji volim - vrhovima prstiju obrisao joj je vlažne

obraze.

- Ne plači. Oni nisu vredni tvojih suza, Tejlor.

- U pravu si - klimnula je glavom i duboko uzdahnula.

Grant se zagledao u njene širom otvorene, sjajne oči i poluotvorene usne.

Tejlor je iznenada osetila snažnu želju da pobegne što dalje od njega, ali

noge je nisu slušale.

Ispružio je ruke i privukao ju je u zagrljaj. Odmahnula je glavom spremna

da protestuje, ali je on nežno uhvati za bradu i natera je da ga pogleda.

Tejlor je znala da treba da se usprotivi, da mu kaže da mora da ide, ali reči

nisu izlazile iz njenog grla.

Njegove usne spustile su se na njene, njegovo telo se približilo a rukama

ju je čvrsto obgrlio, pa je bila nemoćna da se bori protiv toga. U nozdrvama

je osećala njegov muževni miris koji je još više raspalio vatru u njenom telu.

Njihove usne ponovo se spojiše, a tela im se pokrenuše kao jedno. Počela

je ubrzano da diše, a srce joj je tuklo kao ludo dok je, zbunjena i iščekujući,

gledala u krupnu priliku koja se nadvila nad njom.

- Ne... - uspela je tiho da se pobuni. - Ne želim...

- Tiho, draga - obuhvatio je njeno lice rukama. - Više ni ti ni ja ne

možemo nazad.

Tejlor je, nesposobna da se pomeri, zurila u njega, a pogled joj je bio

prikovan za njegove grudi. Kao da je shvatila istinitost njegovih reči, njeno

telo je reagovalo drhtajem. Na neki neobičan način sve joj je izgledalo tako

normalno i tako blisko.

Celo njeno biće zahvatio je vrtlog strasti koje ne bi mogla da se oslobodi

čak i da je njena svest bila u stanju da se vrati u realnost. Uplašena da bi on

to mogao da pročita u njenim očima, naterala je sebe da brzo skrene pogled.

- Grante... - pokušala je još jednom.

- Dozvoli da nam se ovo desi - prošaputao je.

Tejlor je kao hipnotisana gledala njegovo lice koje se sve više primicalo

njenom dok joj je srce tuklo kao ludo. Kada su im se usne dotakle, postala

je nemoćna da mu se odupre i klonula je u njegovim rukama.

Kao kroz san osetila je da je Grant podiže u naručje i obavila mu je ruke

oko vrata. On se kretao kao da ne nosi ništa teško. Ne ispuštajući je iz ruku,

pošao je uza stepenice, a zatim pravo u svoju sobu.

Zatvorio je vrata nogom i tek ju je tada spustio. Njegove ruke i dalje su

bile obavijene oko nje, nije joj dozvolio da se odmakne. Podigla je glavu i

potražila njegove usne koje su je spremno dočekale.

Ljubila ga je strasno i divlje, kao nikoga pre. Zavukla mu je prste u kosu i

počela da je mrsi. Osetila je njegov vreli dah na svom licu i vrelinu njegovog

tela koje je bilo sasvim pripijeno uz njeno.

Želela je da mu pripadne, osećala je bolnu potrebu za njim. Grant je

priljubio usne uz njen vrat i zavukao je ruke pod njenu rolku. Tejlor je

zadrhtala osetivši njegove prste na svojim grudima.

Potpuno mu se prepustila zarivši mu prste u kosu. Znala je da nema

načina da odbije Granta, ne noćas. Budio je vatru i strast u njoj, činio je

svakim dodirom da se oseća ženom kao nikada pre.

Uspeo je da je navede da sama poželi da mu pripadne. U tom trenutku

nije mogla da misli ni na šta drugo. Grant je veštim pokretima skinuo njenu

odeću i počeo je da se oslobađa svoje.

Tejlor je ispružila drhtave prste zavukavši ih u malje na njegovim

grudima. Dodir sa čvrstom i toplom kožom njegovih grudi snažno ju je

uzbudio. Grant ju je naglim pokretom podigao u naručje i poneo do kreveta.

- Sada nam je lakše, zar ne? - tiho je upitao spustivši se pored nje na

meku posteljinu.

- Šta će biti sada? - pokušala je da uhvati njegov pogled.

- Zar moramo odmah da odlučimo? - uzvratio joj je pitanjem. - Hajde da

vidimo šta će se desiti. Šta će biti kada uradim ovo?

Grant ju je nežno privukao sebi, a onda je počeo da je ljubi. Njegove ruke

su sigurnim pokretima istraživale njeno telo. Osetivši dodir njegove nežne

tople ruke, Tejlor zadrhta. Nesvesno je zatvorila oči i prepustila se

milovanju.

Prstima je znalački prelazio po njenom telu izazivajući u njoj drhtaje.

Tejlor je stekla utisak da lebdi na oblaku. Izvijala se ka njemu telom toplim i

podatnim, ispunjenim željom.

Kada su se njene ruke sklopile oko njegovog vrata, njegove su se spustile

na njen struk. Privukao ju je jače uza se, a talasi prijatnog uzbuđenja širili

su se po njenom telu.

Kada je osetila njegove usne na grudima, zadrhtala je i provukla prste

kroz njegovu gustu kosu privlačeći ga još bliže. Njeno telo nikada nije bilo

tako nemoćno i tako svesno potrebe koja je rasla u njoj. Podrhtavala je u

njegovom zagrljaju.

Tejlor se prepustila njegovoj silovitosti. Njen razum se brzo povukao pred

strašću i željom koje su je obuzele i ona im se povinovala ne pitajući ništa.

Nije bila dovoljno snažna da mu se odupre.

Požudno je ljubio njene usne, klizio je usnama niz njen vrat, zatim joj je

ljubio grudi, pa glatku kožu njenog zategnutog stomaka. Izluđivao ju je

puštajući je da čeka i poigravajući se njenom strašću, držeći je potpuno u

svojoj vlasti.

Kada je njegova ruka pronašla put do unutrašnje strane njenih butina,

oboje su zadrhtali. Tejlorini dlanovi klizili su niz Grantova leđa osećajući

podrhtavanje njegovih mišića, a onda ga je grčevito zagrlila privlačeći ga jače

sebi.

Zagrlio ju je tako da je shvatila da njegova želja nije slabija od njene.

Nežno joj je milovao bokove, stomak i sva ona oset-ljiva i skrivena međa.

Smestio se između njenih nogu i za trenutak zastao.

- Potrebna si mL Tejlor - promrmljao je ljubeći joj vrat. - Ne možeš da

zamisliš koliko...

U tom trenutku to joj je bilo dovoljno. Počela je strasno da mu uzvraća

poljupce. Njegovi mišići podrhtavali su pod njenim prstima a dah mu je

postao isprekidan. U tom polumraku činilo joj se da su njegove oči užarene.

Posegnula je za njim, poletela mu je u susret izdižući bokove i osetila je da

je ispunjava. Prepustila mu se željno kao da je celog života čekala samo taj

trenutak i kao da je se ništa više ne tiče na ćelom svetu.

Kretali su se u savršenoj harmoniji, kao jedno, gledajući se netremice

očima punim strasti. Grant ju je privukao sebi i počeo divlje da je ljubi.

Uhvatila se grčevito za njegova ramena ne želeći da ga pusti.

Potražila je njegove usne... Tejlor se potpuno predala lepoti tog trenutka.

Osetila je njegovu ruku kako polako klizi niz njen vrat, a potom i preko leđa

da bi joj se zaustavila na bokovima.

U jednom trenutku Tejlor je pomislila da će izgoreti u Grantovom

zagrljaju, da bi već sledećeg osetila da celo njeno telo drhti. To je trajalo

nekoliko dugih trenutaka, a onda se sve umirilo. Činilo joj se da su se

njihova tela stopila u jedno.

Napetost u njima je odjednom nestala, ali se Grant nije odmaknuo od nje.

Držao ju je u naručju, kao da ne želi da je pusti. Tejlor se činilo da su njih

dvoje sada mnogo bliži jedno drugom nego u trenucima dok su vodili ljubav.

Oko njih je vladala tišina. Tejlor je kroz prozor videla da veje sneg.

Odsutno je noktima šarala po njegovim snažnim, mišićavim grudima. Srce

joj je i dalje snažno lupalo.

- Svaki put kada bude padao sneg, misliću na tebe - prošaputala je jedva

čujno.

- Nismo učinili ništa strašno - rekao je. - Uostalom, ovo je moralo da se

desi pre ili kasnije. Svih ovih godina pitao sam se kako bi to izgledalo

između nas dvoje. Verujem da su i tebi slične misli padale na pamet.

- Ne baš - promrmljala je zamišljeno.

- Nema razloga da te grize savest - poljubio ju je u čelo. - Ovo se

jednostavno desilo.

- Ne brini - osmehnula se. - Tvoja Kloi nikada neće saznati za ovo osim

ako joj sam ne kažeš. A nećeš biti toliko lud.

- Pretpostavljam da neću - promrmljao je odsutno.

- Sigurna sam u to - Tejlor se osloni na lakat da bi mogla da ga pogleda. -

Znam da si iskren čovek, ali veruj mi da ti u ovom slučaju iskrenost ne bi

donela ništa dobro. Ako si srećan s njom i ako ti je dobro, čuvaj tu sreću i

zaboravi da se ovo danas dogodilo.

-Da zaboravim? - pogledao ju je zbunjeno. - Nisam siguran da ću moći. A

ti?

- Ne pada mi na pamet da zaboravim - rekla je iskreno. - Previše mi je bilo

lepo da bih to sada izbrisala iz sećanja. Ali ja sam sama i mogu da radim šta

me je volja. Nemam nikoga koga bih ovim povredila, ali ti imaš.

- A ako ponovo poželim da budem s tobom? - upitao je tiho. - Ako jako

poželim, a siguran sam da hoću?

- Onda dođi u Njujork - rekla je nepromišljeno. - Ili me pozovi da dođem

na kojem god da si kraju sveta. I budi siguran da ću doći. Bila bih luda da

ne dođem.

Tejlor je shvatila da je rekla glupost, ali je bilo kasno. Nije joj bila

potrebna veza s Grantom, makar se to svodilo samo na povremene susrete i

samo zato da bi vodili ljubav.

Bila je ljuta na sebe što je podlegla impulsu. Nadala se da to ipak nije

previše opasno. Moglo bi da bude opasno samo ukoliko bi se ponovilo.

Znači, ovo ne sme da se ponovi.

Nijedan muškarac nikada nije ovako uticao na nju. Ovo više ne sme da se

dogodi osim ako baš namerava da uništisebe i sve ono za šta se teškom

mukom izborila.

- Predlažeš mi povremene susrete? -iznenađeno je upitao. - Bojim se da to

rešenje ne dolazi u obzir, Tejlor. Jednom sam prevario Kloi, ali da nastavim

da je varam ne mogu. Ponajmanje s tobom. Pored toga, nemam ambicije da

budem nečiji povremeni ljubavnik, pa ni tvoj.

- U pravu si - odmaknula se od njega i pomerila na drugu stranu kreveta.

- Ni ja to ne bih mogla ako ćemo iskreno. Zato je najbolje da zaboravimo da

se ovo desilo. Ili: ako ne možemo da zaboravimo, onda da se dogovorimo da

to nikada više ne spomenemo.

Tejlor više nije mogla da ostane u njegovoj blizini, brzo se umotala u

čaršav pa je ustala. Krenula je u kupatilo usput skupljajući svoju razbacanu

odeću. Kada se vratila u sobu, bila je potpuno obučena.

Čula je Grantovo ravnomerno disanje i mada nije bila sigurna da spava,

tiho se iskrala iz sobe. Pomisao na ono što se dogodilo između njih bilo joj je

u isto vreme i zastrašujuće i prelepo.

Stekla je utisak da se sve to, od trenutka kada je napustila Grantovu

sobu, ne događa njoj već nekom drugom, i da to nije stvarnost. Ali posle

samo nekoliko trenutaka shvatila je da nije u pitanju ni film ni san i osetila

je neodređenu zebnju.

5. poglavlje

Mada je bio početak aprila, nebo nad Njujorkom bilo je sumorno. Kiše su

često padale, a temperatura je umela da se spusti čak i koji stepen ispod

nule. Tejlor je sve to podnosila mnogo teže nego inače.

Dani su joj proticali beskrajno sporo, nalik jedan na drugi. I svaki je bio

mnogo gori od prethodnog. Osećala je da vetar probija kožni mantil koji je

imala na sebi i da joj sitna, dosadna kiša koja je upravo počinjala kvasi lice.

Događalo joj se nešto čudno, bila je svesna toga, ali se uporno trudila da

to niko ne primeti. Ni sa kim nije želela da razgovara ni o poslu, ni o

dobrotvornim akcijama u kojima je redovno učestvovala, ni o običnim,

svakodnevnim stvarima.

Tih dana bila je rezignirana, umorna i bezvoljna, i ništa nije moglo da je

uzbudi ili razvedri. Ništa nije moglo da je izvuče iz ljušture u koju se

začaurila. Činilo joj se da su se osećanja u njoj odjednom okamenila.

Dok je brzo koračala ulicama Menhet-na prema svojoj kancelariji,-nije

obraćala pažnju ni na prolaznike ni na izloge. Bilo je to nešto sasvim novo za

nju. Kada nešto nije bilo u redu, Tejlor nije tražila grešku u sebi, već u

onome što joj se nije dopalo. Čim je ušla u svoju kancelariju, videla je da

Fara nervozno gricka vrh olovke.

- Šta se desilo? - upitala je skidajući mantil.

- Gospođa Torkvil vas je zvala već triput od jutros - promucala je

sekretarica svesna Tejlorinog čudnog raspoloženja.

- I? - pogledala ju je preko ramena.

- Insistira da se večeras vidi s vama -Fara se nervozno premeštala s noge

na nogu.

- U čemu je problem? - Tejlor je pogleda iskosa. - Rezerviši nam sto kod

Pjera.

- Ali... - sekretarica zapanjeno odmahnu glavom.

- Šta?!

- Danas popodne treba da odletite u Dalas - podseti je Fara.

- Pobogu! - Tejlor ljutito udari šakom o sto. - Ima li još nešto?

- Ne - devojka uplašeno odmahnu glavom.

- Da li je rekla zašto me traži? - upitala je nešto smirenije.

- Želela je da vas podseti na aukciju u dobrotvorne svrhe - požuri da

objasni devojka. - „Hegan i Krajton" su jedan od sponzora, pa...

- Kada je aukcija? - oštro je prekinula sekretaricu.

- Sledeće nedelje, u sredu - promuca Fara.

- Reci joj da ću doći ali da ne mogu da se vidim s njom pre toga -

odmahnula je rukom. - Znaš već šta ćeš reći, uobičajene gluposti.

- Naravno, gospođice Rovajton - Fara požuri prema vratima. - Odmah ću

to srediti.

Kada je ostala sama, Tejlor je duboko uzdahnula pokušavajući da se

smiri. Nije joj bilo jasno šta joj se to dešava. Njena raspoloženja smenjivala

su se neverovatnom brzinom.

Trebalo joj je nekoliko trenutaka da se sabere i povrati kontrolu nad

svojim emocijama. Bila je zahvalna svojoj srećnoj zvezdi što je mogla da se

baci na posao bar preko dana. Noć je bila nešto sasvim drugo...

U jednom trenutku podigla je pogled prema vratima i zaledila se. Tamo je

stajao Grant, visok i uspravan, izgledao je sjajno u tamnosivom odelu i

snežnobeloj košulji. Oči su mu nemirno sijale mada se videlo da je umoran.

Nekoliko trenutaka netremice su se gledali, ali Tejlor nikako nije mogla da

prikupi snagu da progovori. Grant se zagledao u nju kao da na njenom licu

traži nešto što je samo on poznavao. Onda se nasmejao i Tejlor oseti

olakšanje.

- Izgledaš odlično! - rekao je naslonivši se na dovratak.

- A ti izgledaš umorno - pogledala ga je zabrinuto. - Kako si prošao na

putu?

- U redu je, ali je suviše dugo trajao - duboko je uzdahnuo. - Bilo je

problema u Bostonu. Upravo sam krenuo za Njujork kada sam morao da se

vratim. A kada sam konačno uspeo da resim taj problem, iskrsnuo je novi.

Pitao sam se da li ću se ikada vratiti kući.

- Nadam se da je sada sve u redu - pokazala mu je rukom fotelju ispred

svog radnog stola.

- Zasad - seo je duboko uzdahnuvši. -Ukoliko ne iskrsne novi problem. A

kako stoje stvari kod tebe?

- Pre dva dana vratila sam se iz Pariza - osmehnula se nagnuvši se prema

njemu u poverenju. - Obnovila sam garderobu.

- Mogu da zamislim - prevrnuo je očima. - Čujem da danas putuješ u

Dalas.

- Aha - klimnula je glavom. - Osta-ću nekoliko dana. U pitanju je rutinska

kontrola.

- Dobro je - zadovoljno je rekao. - Dosta mi je problema koji u poslednje

vreme iznenada iskrsavaju.

- I meni - promrmljala je svesna dvosmislenosti njihovih reči.

Odjednom Grant više nije bio opušten. Naglo je ustao i u nekoliko koraka

našao se ispred nje. Uhvatio je prstima njenu bradu i podigao njeno lice

zagledavši joj se u oči. Htela je da protestuje, ali ništa nije rekla.

- Tejlor... - nežno joj je rukama obuvatio lice.

Videla je sirovu želju u Grantovim tamnim očima. Usne su joj'se razdvojile

pod njegovim prstima. Prestala je da diše očekujući da oseti njegove usne na

svojima. A onda se oglasio interfon.

- Pusti ga da zvoni - rekao je zapovedničkim tonom.

- Ne mogu - promrmljala je odmičući se od njega i pritiskajući dugme na

interfonu. - Reci, Fara. - Gospodin Stiler je na liniji tri - rekla je sekretarica. - Kaže je da mora

odmah da razgovara s vama.

- U redu - uzdahnula je i pritisnula dugme. - Halo?

- Gospođice Rovajton, izvinite što vas uznemiravam - javio se muški glas.

- Sve je u redu, gospodine Stiler - trudila se da zvuči ljubazno. - O čemu

je reč?

- Danas sam dobio ponudu da otkupim neka platna... - napravio je

pauzu. - Platna za koja sam siguran da su u vašoj kolekciji.

- Da? - Tejlor je naslućivala pozadinu ovog razgovora.

- Izvesna gospođa Rovajton ponudila mi je da otkupim Matisov pejzaž s

brodovima - muškarac se nakašljao. - Da li ste slučajno nekome poklonili to

platno? Da li je u pitanju neka vaša rođaka?

- Odgovor na oba vaša pitanja glasi ne - rekla je uzdahnuvši. - Hvala što

ste me obavestili o ovome, gospodine Stiler. Naravno, Matis nije na prodaju.

- Tako sam i mislio - čovek se tiho nasmejao. - Izvinite što sam vas

prekinuo, gospođice Rovajton. Želim vam prijatan dan.

- Takode - promrmljala je i prekinula vezu.

Nekoliko trenutaka netremice je zurila u zamišljenu tačku pred sobom.

Trgnula se tek kada je osetila nečiju ruku na ramenu. Polako je podigla

glavu i ugledala Granta. Potpuno je zaboravila na njega.

- Izvini, molim te - rekla je skočivši na noge. - Moram da idem.

- Tejlor, šta...

Nije zastala da do kraja čuje njegovo pitanje. U prolazu je dohvatila mantil

i izletela iz kancelarije. Ma koliko se trudila da se pridržava njihovog

dogovora posle one noći, nije mogla. U njegovom prisustvu uvek je osećala

da se guši.

Izašla je na ulicu i zaustavila taksi jer nije imala vremena da čeka svog

vozača. Potpuno nesvesna onoga što radi, tokom čitavog puta nervozno je

grickala donju usnu. Kada je konačno shvatila šta čini, bila je ljuta na sebe.

Taksi se zaustavio na odredištu, a Tejlor je pomislila da će nekoga

zadaviti. Desetak radnika iznosili su nameštaj iz kuće ubacujući ga u

kamion koji je bio parkiran na prilazu. Nora je stajala na tremu zadovoljno

prateći ono što se dešavalo.

- Šta se ovde događa?! - prilazeći, upitala je Tejlor jednog radnika.

- Valjda vidite - glasio je neljubazan odgovor.

- Ne znam da li ste svesni toga, ali upali ste na privatni posed - nastavila

je ledenim glasom. - I to što iznosite iz kuće privatno je vlasništvo pa se

može smatrati krađom.

- Očigledno je u pitanju greška - zbunjeno promuca radnik. - Došli smo

ovamo na poziv.

- A ko vas je pozvao? - pitala je mada je znala odgovor.

- Gospođa Rovajton - rekao je pokazujući prema tremu koji je sada bio

prazan.

- Ta fufica još uvek nije gospođa Rovajton - preocedila je ljutito kroz

stisnute zube. - Taj nameštaj je moj i bolje bi vam bilo da ga što pre vratite u

kuću da ne bih zvala policiju.

- Neke stvari su već odnete...

- Potrudite se da budu vraćene - rekla je i uputila se u kuću.

Htela je da se obračuna s krivcem za ovaj haos, ali nije mogla da pronađe

Noru, kao da je u zemlju propala. Konačno ju je zatekja u malom salonu

kako nadgleda uklanjanje persijskog tepiha.

- Vrati taj tepih na mestol - Tejlor Ijutito reče radniku, a onda pogleda

devojku. - Šta ovo treba da znači?! I gde je Mičel?

- Mičel je na službenom putu - mirno joj je odgovorila Nora. - Za to vreme

ja preuređujem kuću i mislim da se to tebe ne tiče.

- Ako se ne varam, zabranila sam da se menja nameštaj - ošinula ju je

pogledom.

- Ne tiče me se - Nora prkosno podiže bradu. - Ovo je Mičelova kuća a ne

tvoja. I...

- Ovo je moja kuća! - viknula je iznervirano Tejlor. - Svaka prokleta sitnica

u ovoj kući je moja! Sve osim Mičelovih ličnih stvari pripada meni!

- Nije istina! - ciknula je plavuša. - La-žeš!

- Da nećeš možda da ti pokažem vlasnički list? - Tejlor podiže obrve. - Ne

znam šta si zamislila da uradiš ovde, ali neće moći! Žao mi je, ali tvoj dragi

Mičel nije ni približno bogat kao što misliš.

- Lažeš! - Nora je pobledela i sručila se u fotelju.

- Pitaj ga kada se vrati ako meni ne veruješ - Tejlor ju je prezrivo

pogledala. - Zbog njega sam se nadala da nisi obična sponzoruša, ali vidim

da nisam pogrešila. A sada se pobrini za to da se svaka stvar vrati na svoje

mesto. I budi srećna što te neću prijaviti za pokušaj krađe.

Tejlor se okrenula na peti i izašla je iz salona. Na ulaznim vratima

sudarila se s radnicima koji su počeli da vraćaju nameštaj u kuću. Pogledala

je na sat i shvatila da nema svrhe da se vraća u kancelariju.

Požurila je kući da se spremi za put u Dalas. Imala je tek toliko vremena

da spakuje putnu torbu i stigne na aerodrom. Pilot je bio spreman kada je

ona stigla. Duboko je uzdahnula smestivši se u sedište.

***

Tejlor je stajala ispred plakara u hotelskom apartmanu u Dalasu

odbacujući jedan po jedan komad garderobe. Ako

ovako nastavi, pomislila je u jednom trenutku, neće stići na tu poslovno-

zabavnu večeru.

Crna boja bila je karakteristika njenog imidža, njen zaštitini znak. Ali te

večeri osećala se raspoloženom za nešto potpuno drugačije. Htela je da

obuče crveno, belo, zeleno, bilo šta osim crnog, kao da je želela da se uvuče

u drugu kožu.

Tiho je opsovala osećajući da je obuzima bes, a onda je nemoćno sela na

ivicu kreveta, naslonila laktove na kolena i poduprla bradu rukama. Refko

joj se ovo događalo. A kada joj oblačenje nije polazilo za rukom, za nju je to

uvek bio pouzdan znak da ne treba da izađe. Shvatala je to kao upozorenje

da ostane kod kuće.

Podigla je s poda crnu svilenu haljinu zaključivši da nije previše

izgužvana. Haljina je bila jednostavnog, ali vrlo izazovnog kroja. Imala je

duge, uzane rukave, pokrivena leđa, visoku kragnu i dubok dekolte koji je

isticao njene lepo oblikovane grudi.

Meko je prianjala uz obline tela sve do članaka, a kada bi zakoračila, na

levoj strani otvarao se šlic koji joj je dosezao do polovine butine. Na brzinu je

popravila šminku i bacila letimičan pogled na svoju figuru u ogledalu.

Nikada nije imala običaj da se dugo ogleda jer je znala kako joj odeća

pristaje i kakav utisak u njoj ostavlja. Znala je da joj ta haljina savršeno

stoji, uostalom, šivena je za nju.

Uzela je bundu i večernju torbicu, duboko je uzdahnula i izašla iz

apartmana. Odlučnim koracima, žustro lupkajući potpeticama po

mermernom podu, krenula je niz hodnik. Pozvala je lift, ali kada su se vrata

otvorila, Tejlor je zastala i pustila ih da se polako zatvore.

Odjednom je bila obuzeta umorom i pospanošću, nesposobna da nači-ni

bilo kakav pokret. Bila je u nekom čudnom stanju. Osećala je malaksalost u

nogama, a u stomaku uznemirujuće treperenje.

Oslonila se rukom o zid svesna toga da su joj kolena slaba i da noge jedva

drže. Zapitala se da li mora da ide na tu večeru. Više je osetila nego što je

videla ili čula da je neko stao iza nje i pružio ruku da pritisne dugme.

Lift se ponovo zaustavio pred njom i vrata su se opet otvorila. Tejlor je i

dalje nepomično stajala tupo zureći u tesnu, ogledalima obloženu

unutrašnjost kabine. Alarm je zapištao upozoravajući da će se vrata

zatvoriti.

- Ulaziš li, ili ne? - upitao je ljutiti muški glas tik iza nje.

Tejlor uplašeno odskoči unazad. Iza nje je stajao krupan muškarac duge

kose, lica zaraslog u bradu i s nekoliko minđuša u levom uvu. Na sebi je

imao crne svilene pantalone i jarkocrvenu svilenu košulju. Kaput mu je bio

prebačen preko jedne ruke, a u drugoj je držao povodac za psa.

Tejlor oseti da joj se niz leđa sliva hladan znoj kada je ugledala njegovog

psa. Bio je krupan skoro kao i gazda, imao je gustu crnu dlaku i krupne

svetle oči. U životu nije videla takvog psa.

- Zajedno s ovim? - upitala je pokazujući na životinju. - Zajedno s ovim da

uđem u lift? Da li ste vi normalni?

- Pitomiji je od većine ljudi - neznanac se ironično osmehnuo. - I čistiji.

Hajde, ne glumi finoću, curo, nego ulazi!

Tejlor je bila zapanjena strančevim načinom obraćanja i nesvesno je

zakoračila unazad ulazeći u lift. Govorio je iskrivljenim, otegnutim

naglaskom poput teksaških kauboja, ali nije tako izgledao.

- Pomeri se u stranu! - upozorio ju je. - Vidiš da je mokar, malopre sam ga

kupao. Ako mu padne na pamet da se

ponovo istrese, istuširaće tu tvoju finu haljinu.

Tejlor je šćućurila u uglu lifta, što dalje od čoveka i psa, podozrivo ih

gledajući. Neobična čovekova pojava, pas i taj prostački govor bili su joj

odnekud poznati.

- Da niste vi Vudro Harison? - upitala je iznenada.

- Taj sam! - klimnuo je glavom i široko se osmehnuo. - Otkud znaš?

Doduše, poznat sam i volim da se fotografišem za novine. Čitaš ih, a?

- Onako - slegnula je ramenima trudeći se da ostane ozbiljna.

Vudro Harison, kralj kantri muzike, omiljeni pevač njenog bivšeg

verenika, bio je s njom u liftu. Poznat po ekscentričnosti, hvalio se da ne

ume ni da čita ni da piše, ali da mu to ne smeta da bude slavan.

- Ja sam Tejlor Rovajton - rekla je ne-poverljivo merkajući njegovog psa.

- Rovajton, a? - pogledao ju je namr-štivši se. - Da se nismo negde sreli?

- Nemam pojma - pogledala gaje iznenađeno. - Ne slušam kantri muziku.

- Nema veze - uhvatio je njenu ruku svojom ogromnom šakom i snažno ju

je protresao. - E, baš mi je milo što sam te upoznao. Hoćeš li sa mnom, a?

Krenuo sam na neku večeru u „Hilton" s nekim budžama.

- Upravo tamo idem - rekla je izlazeći za njim iz lifta.

- Onda ne treba da brineš, ja ću te povesti - uhvatio ju je za ruku i poveo

prema izlazu.

Vudro se ponašao kao da su dugogodišnji poznanici i povukao ju je prema

šljaštećem crnom „kadilaku" koji je bio parkiran ispred hotela. Šofer im je

uslužno otvorio vrata sačekavši da se smeste pre nego što je obišao kola i

startovao motor.

Dok se automobil lagano uključivao u saobraćaj, Tejlor je u neverici

gledala unutrašnjost. Bio je to pravi pokretni apartman, snabdeven mini-

barom, muzičkim stubom i televizorom.

- Sviđa ti se? - upita Vudro češkajući psa iza ušiju.

- Interesantno, priznajem - rekla je smešeći se.

- Imam još jedan, ali nije ovako veliki. Hoćeš li sutra da ga vidiš, a? -

gledao ju je netremice. - Sviđaš mi se, znaš. Mogli bismo da se nađemo

sutra, a? Odvešću te u fini restoran na klopu. Šta kažeš, a?

Tejlor je poželela da se nasmeje, ali plašila se kako bi on to shvatio. Čovek

je bio neverovatno zabavan, pravo otkriće, upravo ono što joj je trebalo.

Odjednom su svi problemi koji su je mučili, i poslovni i emotivni, bili daleko

od nje.

Njen osmeh Vudro je shvatio kao ohra-brenje da nastavi da priča. Za to

vreme Tejlor se trudila da uhvati neku nit u njegovom nepovezanom

brbljanju. U jednom trenutku uhvatila je sebe da tupo zuri u njega pa se

trgnula.

Kada su konačno stigli u „Hilton", Tejlor je odahnula. Nadala se da će

uspeti brzo da se oslobodi svog slučajnog pratioca. Ušli su u veliku salu za

prijem i ona se zadovoljno osmehnula ugledavši poznato lice.

Džesika Hačison mahnula joj je čim ju je ugledala i rukom joj je dala znak

da priđe. Džesika je bila najbolja prijateljica njene majke i njih dve su se

često viđale. Tejlor se osmehnu i poče da se probija kroz gužvu.

- Izgledaš fantastično, draga moja - rekla je Džesika umesto pozdrava.

- Džes! - uzviknu oduševljeno Tejlor i zagrli je.

Istog trenutka se odmaknula od starije žene setivši se da ona ne voli izlive

nežnosti, naročito na javnim mestima. U šezdesetoj godini Džesika je

izgledala ni dan starije od četrdeset pet, a radila je ono što većina žena ne

radi više ni u tridesetoj.

- Gospođo Hačinson! - uzviknu Vudro duboko se naklonivši.

- Kako si, momče? - upitala ga je ljubazno.

- Odlično, odlično! Odoh da vidim ima li nešto čime mogu da skvasim grlo

- osmehnuo se i uštinuo Tejlor za obraz.

- A vi biste za to vreme mogli da učinite nešto za mene. Obajsnite ovoj

lepotici da sam trenutno peti na listi najpoželjnijih neženja i da će, ako se

uda za mene, živeti u izobilju.

- Ovaj je potpuno lud - nasmejala se Tejlor kada su njih dve ostale same.

-Upoznala sam ga pre sat vremena i za to vreme me je već tri puta zaprosio.

Kako da ga otkačim, Džes?

- A šta bi ti falilo? Osim što bi bila gospoda Harison broj četiri ili pet -

Džesika se vragolasto osmehnu. - Misliš da treba da ga otkačiš?

- Definitivno! - uzdahnula je Tejlor.

- U pravu si, draga moja - složila se starija žena. -1 dalje mislim da je

Grant Krajton idealan muškarac za tebe.

- Mani me, Džes - obrecnula se.

- Oho! - Džesika je podozrivo pogleda.

- Šta se desilo?

- Ništa - pocrvenela je.

- Ne bih rekla da je ništa - odmahnula je Džesika glavom. - Ni po tebi ni

po njemu.

- Kako to misliš „ni po njemu"? - Tejlor je zapanjeno pogleda.

- On izgleda veoma čudno od kada se pojavio pre pola sata - rekla je

Džesika ozbiljno. - Eno ga, ako me moje staračke oči ne varaju, a ne varaju

me. Njegova razbijačka ramena primetio bi i slepac. .

- Grant je ovde? - Tejlor je osetila da joj se grlo suši a dlanovi počinju da

se znoje. - Gde ga vidiš?

- Desetak metara iza tvojih leđa, draga moja - diskretno je pokazala

pokretom glave.

- Šta radi? - upitala je gotovo šapatom.

- Stoji u šmekerskoj pozi za šankom i igra se čašom u ruci - odgovorila je

Džesika. -I zuri u tebe, naravno. Uzgred, izgleda bolje nego ikada. Ali ti si to

vero-vatno i sama primetila.

- Nisam - Tejlor je bila besna na sebe zbog slabosti koju je osećala. - Jesi

li sigurna da gleda baš u mene?

- Sigurna sam - klimnula je glavom. -Kad god sam u životu bila u prilici

da se s vama dvoma nađem u istoj prostoriji, uvek ste gledali jedno u drugo.

Doduše, ovoga puta Grant zuri u tebe. A čini mi se da je počeo lagano da ti

prilazi.

Nije mogla da se okrene da bi videla da li joj se Grant zaista približava, ali

je zato iza Džesikinih leđa ugledala Vudroa Harisona. Ljudi su se razmicali

pred njim i njegovim psom da bi im napravili mesta.

- Jeste li je ubedili, gospođo Hačison? - upitao je zagrlivši Tajler. - Jeste li

joj lepo objasnili šta gubi ako ne prihvati moju bračnu ponudu? Sa mnom će

žive-ti kao princeza, piće šampanjac umesto vode. Ima da joj napunim bazen

šampanjcem pa nek se kupa u njemu. Šta kažeš, mala, a?

Govorio je toliko glasno da je Tejlor bila sigurna da su ga svi u sali čuli

uprkos muzici koja je glasno svirala. Nije bilo sumnje da je i Grant čuo

njegove reči ako je zaista pošao prema njoj.

- Džes? - upitala je tiho.

- Ne više - odmahnula je glavom shvativši neizgovoreno pitanje. - Mislim

da je upravo izašao iz sale.

- E, sad mogu slobodno da se napijem - promrmljala je Tajler sebi u

bradu.

- Ne ovde - opomenula ju je Džesika tiho. - Ako zaista osećaš potrebu da

se napiješ, uradi to u svom apartmanu, bez svedoka.

6. poglavlje

Tejlor se trgnula iza sna shvativši da neko iz sve snage lupa na vrata

njenog apartmana. Pogledala je pospano na sat na noćnoj komodi i videla da

je četiri sata ujutro. Polako je ustala iz kreveta i krenula ka vratima.

- Ko je? - upitala je naslonivši se na kvaku.

Nije bilo nikakvog odgovora, ali se kucanje ponovilo, ovog puta nešto tiše.

Tejlor je nekoliko trenutaka razmišljala a onda je privukla krajeve svog

svilenog kimona pre nego što je odškrinula vrata.

Zaprepašćeno je ustuknula kada je ugledala Granta Krajtona. Bio je u

tamnom večernjem odelu, ali mu je kravata bila olabavljenja, a košulja

raskopčana. Oči su mu čudno sijale.

- Otkud ti ovde? - upitala je tiho. - Da li se nešto desilo?

- Da li se nešto desilo? - ponovio je odgurnuvši je u stranu da bi mogao da

uđe. - Ništa se nije desilo. Da li je Harison tu?

- Nije - zbunjeno je odmahnula glavom.

U prostoriji je zavladala tišina dok su se njih dvoje odmeravali kao dvoje

protivnika u ringu pred borbu. Grant je izgledao kao čovek spreman na sve.

Nečujno joj je prišao i zastao ispred nje gledajući je pravo u oči. Tejlor nije

bila u stanju da skrene pogled. Instinkt ju je upozoravao na to da treba da

pobegne što dalje dok još ima vremena.

Zaustila je nešto da kaže ah ju je Grant uhvatio za ramena i privukao

sebi. Poljubio ju je tako divlje i strasno da je ostala bez daha. Podrhtavala je

pod dodirima njegovih raku. Nije pokušala da mu se odupre, zaboravila je

na sve.

U Grantovim rukama bila je samo žena, to je odavno shvatila. Nije mogla

da porekne strast koju je budio u njoj. Pitala se gde je nestala ona mirna i

uzdržana Tejlor koja je sada jedva uspeva da se obuzda.

- Uh! - zastenjao je kada se konačno odmaknuo od nje. - Zbog tebe sam

prešao pola države, draga moja.

- Ja... - zbunjeno ga je pogledala.

U tom trenutku, dok ju je ponovo strasno ljubio, u njoj se javilo osećanje

da je Grant po nečemu jedinstven i da više nikada neće naći takvog čoveka.

Odustala je udiotpora i prepustila se njegovim strasnim poljupcima.

Nije znala koliko mu znači niti šta on oseća dok je ljubi, ali znala je da se

ona menja. Nikada više neće uživati u zavođenju jer je osećala da ju je ovaj

muškarac zarobio. Nije želela da se to dogodi, ali je isto tako bila svesna

činjenice da je kasno za bilo šta.

Osećala se potpuno ispunjenom, nijedan drugi čovek nije tako delovao na

nju. Telo joj je treperilo od erotskog naboja koji je Grant prenosio na nju.

Pogled joj je bio prikovan za njegove usne koje su joj bile sve bliže.

Kada su se ponovo spojile, ona je osetila da tone u ponor bez dna. Nikada

ranije nije osetila ništa slično, nikada pre njeno telo nije gorelo takvim

plamenom niti joj je takva vatra strujala venama.

Tačnije, osetila je to samo jednom: one noći kada je prvi put vodila ljubav

s Grantom. Činilo joj se da gori kao u groznici i više je nije bilo briga ni za

ponos, ni za samopoštovanje, ni za dostojanstvo. Gladno je odgovorila na

njegovu divlju strast. Usnama se divlje upijao u njenu meku, nežnu kožu a

rukama je grubo i gotovo nervozno stiskao svaki deo njenog tela.

Tejlor pomisli da je poludela, ali u tom trenutku želela ga je više nego bilo

kog muškarca na svetu.

Tejlor je zatvorila oči i čvrsto se privila uz njegovo snažno telo. Iznenada

nju je uhvatila panika jer je shvatila da će joj biti teško kada on ode. Ona se

zaljubila... Osetila je da joj kolena klecaju.

Bila je potpuno savladana čežnjom koja je strujala po njenom telu. Bila je

prepuštena snazi i nežnosti njegovog zagrljaja. Ljubio ju je sve strasnije dok

nije potpuno izgubila dah. Drhtavim prstima razvezala mu je olabavljenu

kravatu, a onda je počela da mu otkopčava košulju koju je smaknula s

njegovih širokih ramena i pustila da sklizne na pod. Ispružila je ruke i

dotaknula Grantove nage grudi.

Čula je kako snažno uvlači vazduh i osetila da mu se pod njenim

dlanovima mišići zatežu. Spustila je usne na njegova prsa, a zatim je

nastavila da ga ljubi sve do korena vrata i tu se zaustavila.

Osetila je da mu telo podrhtava pa je jednu ruku spustila, nežno mu

milujući kožu, do pojasa njegovih pantalona. Grant je šumno ispustio

vazduh privukavši je u zagrljaj. Počeo je da je ljubi po vratu dok ju je vesto

oslobađao odeće.

Ubrzo je stajala naga pred njim a njegovi vreli prsti palili su joj kožu. Nije

primetila kada se i kako našla na krevetu. Bila je svesna samo Grantovih

ruku koje su bile svuda po njenom telu, a njegove usne pratile su njihov

trag.

Bila joj je prijatna težina njegovog tela. Odahnula je s olakšanjem kada ga

je osetila duboko u sebi. Želela je samo jedno: da je Grant voli i da joj priušti

uživanje koje će pamtiti.

Vodili su ljubav kao dva očajnika, kao ljudi koji to čine poslednji put.

Njihova tela susretala su se u besnim naletima. Izvukao je iz nje na površinu

svu strast pretvorivši je u divljakušu, nateravši je da svakim delićem tela

žudi za njim.

Vazduh u sobi postao je vlažan i nabijen elektricitetom. Plima zadovoljstva

protresla je čitavo njeno telo. Nije znala da li to traje jedan tren ili čitavu

večnost, znala je samo to da se utapa u strastan vrhunac. Pogledi su im se

sreli kada je plima povukla njihova tela u nezaustavljivi vrtlog.

Kada se opustio pored nje, dok su ćutali u zagrljaju, Tejlor je znala da ovo

što je do-živela nikada neće zaboraviti. Nije znala da li je zaspala ili je samo

na trenutak zatvorila oči, ali ih je naglo otvorila kada je ponovo osetila

njegove prste na svojim grudima.

Iščezla snaga vratila joj se čim je osetila njegove usne na svom vratu.

Milovao joj je čvrste bokove budeći novu želju u njoj. Tejlor više nije znala

gde se nalazi.

Kada ju je privukao u čvrst zagrljaj, zaboravila je da bilo šta drugo postoji

na svetu. Činilo joj se da lebdi u svemiru, iznad zemlje, iznad oblaka, dok je

Grant lagano prevlačio prstima po njenoj koži.

Svaki dodir bio je tako prisan da ga je osećala duboko u sebi. Kada je

spustio usne na njene, učinilo joj se da joj se to nikada pre nije dogodilo, da

joj je to prvi poljubac u životu. Oživela je pod njegovim dodirima.

Telo joj je podrhtavalo u iščekivanju. Svaki njegov dodir bio je drugačiji od

onoga stoje već doživela. Čitavim telom tražila je njegov dodir, tražila je da se

zauvek stopi s njim. Prepustila se strasti koju su jedno u drugom probudili

dopuštajući mu da diktira ritam. A onda su se opet strmoglavili u vrtoglavi

zanos...

***

Tejlor je probudila uporna zvonjava. Pružila je ruku da isključi budilnik,

a onda se setila da ga nije navila prethodne večeri. Pospano je otvorila oči i

lenjo ispružila ruku da dohvati slušalicu telefona.

- Da? - promrmljala je sanjivo.

- Gospođice Rovajton, konačno sam uspela da vas pronađem - začuo se

Farin uznemireni glas.

- Gde je izbio požar? - upitala je ze-vajući.

- Za petnaest minuta imate sastanak Upravnog odbora - objasni njena

sekretarica. - Gospodin Krajton je već tri puta zvao da proveri da li dolazite.

- Reci mu da me nisi našla - odbrusila je Tejlor. - Nekoliko narednih dana

biću nedostupna za sve i svakoga. Da li je to jasno, Fara?!

- Da, da, naravno - promucala je devojka. - Samo sam...

Tejlor više nije zanimalo šta njena sekretarica ima da kaže i jednostavno

je spustila slušalicu. Navukla je prekrivač preko glave i sklupčala se.

Danima je bila u ovom neobičnom stanju, tačnije, od onog jutra u Dalasu

kada se probudila sama u krevetu. Grant je netragom nestao ne ostavivši joj

nikakvu poruku. Prevrtala je stvari, bacala jastuke s kreveta, ali poruke nije

bilo. A ona se osećala slomljeno.

Prethodni dani bili su joj naporni i fizički i psihički, a sinoć je kasno legla

i san joj je bio neophodan. Njeno inače bledo lice imalo je avetinjsku boju a

tamni kolutovi ispod očiju svedočili su o neprospavanim noćima.

Tupo je zurila u tavanicu spavaće sobe, nesposobna da o bilo čemu

razmišlja. Naročito nije želela da razmišlja o Grantu Krajtonu jer bi svaki

put kada bi pomislila na njega, osetila da je hvata nešto nalik panici.

Po povratku iz Dalasa odlučila je da se posveti poslu, svemu čime bi

mogla da skrene misli. Ali ni to joj nije pomoglo jer je i posao bio u tesnoj

vezi s Grantom.

Bila je besna na sebe što je razmišljala o njemu, bila je besna na ceo svet.

Sinoć čak nije uspela ni da se napije iako se svojski trudila. Uspela je samo

da isprazni sadržaj želuca.

Bilo je glupo to što je razmišljala o Grantu. Njemu nije bilo potrebno da ga

neko voli, on je voleo sebe. Nije bilo razloga da sumnja u to da je bio

savršeno zadovoljan svojim načinom života.

Naravno, za nju nije bilo mesta u njegovom životu. Nije brinuo ni o kome i

nije morao nikome da daje, on je samo uzimao. Iako u stabilnoj vezi, bio je

zadovoljan povremenim, neobaveznim avanturama i lako je zaboravljao žene

s kojima je provodio noć.

I ona mu je bila samo trenutni hir. Duboko je uzdahnula i zatresla glavom

kao da će joj to pomoći da rastera neželjene misli. Ipak, nije mogla da se

otrgne osećanju ljubomore pri pomisli da on sada razmišlja o drugoj ženi.

Ona je bila ludo zaljubljena u Granta. Zašto je od svih muškaraca na

svetu morala da se zaljubi baš u njega, bilo je pitanje koje je postavila sebi

po ko zna koji put u poslednjih nekoliko dana.

Upravo je počela da se oporavlja od njihove prve zajedničke noći kada ju

je on vratio na početak svojim dolaskom u Dalas. Mogla je da se kontroliše u

svakoj situaciji, ali taj čovek ju je jednostavno izbacivao iz ravnoteže.

Sve što se ranije dešavalo u njenom životu nije moglo da se poredi s

eksplozijom strasti koju je doživela u njegovom zagrljaju. Znala je da su

mnoge žene spremne da mu padnu u zagrljaj, a sada je i ona postala jedna

od njih. Razum joj je govorio da neće biti poslednja u tom nizu i to joj je

najviše smetalo. Znala je da neće ponovo ni želeti ni voleti nekoga kao što je

želela i volela njega u tom trenutku.

Čitavu noć provela je plačući zbog Granta Krajtona. Ali je ta noć konačno

prošla i ona je odlučila da obriše suze i da nastavi da živi. Čvrsto je obećala

sebi da nikada više neće plakati zbog nekog muškarca makar on bio Grant

Krajton.

Krivila je i sebe za sve što joj se dogodilo. Da mu ona nije dozvolila, Grant

nikada ne bi mogao da je povredi. Ipak, posle svega toga ostalo je nešto zbog

čega sutrašnji dan nije izgledao tako sumoran.

Trgnula se kada je čula zvono na ulaznim vratima, neko je bio baš

uporan. Tejlor nije imala volju da vidi bilo koga ali taj neko nije nameravao

da odustane. Duboko je uzdahnula i zbacila pokrivač sa sebe. U prolazu je

dohvatila svileni kimono i počela da ga oblači idući ka ulaznim vratima. Bila

je spremna da posetioca, ko god on bio, dočeka rafalnom paljbom i da ga

odmah isprati odakle je došao.

Ali kada je besnim pokretom otvorila vrata, zanemela je. Pred njom je

stajao Vudro Harison i široko se osmehivao. Na glavi je imao žuti, kožni

kaubojski šešir i bio je obučen u crne pantalone i žutu svilenu košulju.

Zapanjeno je gledala u njegove razdrljene grudi prekrivene svetlim

dlačicama i debeli zlatni lanac. Tejlor se jednom rukom uhvatila za glavu, a

drugom za dovratak da ne bi izgubila ravnotežu.

- Kako to izgledaš? - upitala je pokušavajući da se ne nasmeje.

- Nije loše, a? - namignuo joj je. -Izgleda da su mi dali pogrešnu kartu pa,

umesto u Dalas, ja sleteo u Njujork. Kad sam već tu, da vidim šta radiš.

Tejlor nije morala da se pretvara da joj je drago što ga vidi, njen osmeh je

govorio više od reči. Vudro Harison je bio upravo čovek koji joj je u tom

trenutkubio potreban: nudio je mnogo dobrog raspoloženja i smeha.

- Odakle dolaziš? - upitala je propuštajući ga u kuću.

- Vraćam se s koncerta, znaš - ušao je i obratio se nekome iza sebe. -

Hajde, momci, unesite to!

Tejlor je zapanjeno zurila u dvojicu grmalja koji su unosili ogromnu

kartonsku kutiju. Najzad su uspeli da se provu-ku i s treskom su spustili

kutiju na pod.

- Lakše! - viknu Vudro ljutito. - Rekoh vam ja da je osetljiv. Ako mu se

nešto desilo, nateraću vas da idete pešice do Filadelfije da mi donesete

novog!

- Ko je osetljiv? - upita Tejlor.

Dok je Vudro častio momke, ona je nepoverljivo gledala kutiju. Stekla je

utisak da će iz nje svakog trenutka iskočiti neko čudo koje bi moglo žive da

ih proguta. Ma koliko se trudila, nije mogla da pretpostavi staje unutra.

- Je li unutra nešto živo? - pogledala ga je ispod oka.

- Jok! - odmahnuo je glavom i počeo da otpakuje kutiju. - Ako si htela

živog, trebalo je da mi kažeš. Doneo sam ti tigra.

- Tigra? - ponovila je zbunjeno. Sledećeg trenutka Vudro je ponosno stajao

pored ogromnog keramičkog tigra s iskeženim čeljustima. Tigar je gledao u

Tejlor svojim sjajnim, žutim očima kao da će svakog trenutka skočiti na nju.

- Imate iste oči - rekao je Vudro smešeći se.

- Divan je - promrmljala je mada tako nešto sama nikada ne bi kupila. -

Ali ne mogu da ga primim.

- Zašto? - pogledao ju je zbunjeno. -Pa, to je običan tigar!

- Prvo, sigurna sam daje ta stvarčica veoma skupa - rekla je. - A drugo,

nemam gde da ga stavim.

- Uguraćemo ga u dnevnu sobu - slegnuo je ramenima. - Imaš valjda

dnevnu sobu?

- Naravno, ali...

- Odlično - počeo je da gura ogromnu figuru. - Imaš kamin, a? Najbolje bi

stajao pored kamina.

- Nastavi pravo - rekla je nemoćno raširivši ruke. - Jesi li za kafu? Ili

nešto žestoko?

- Iz tvojih ruku popio bih i otrov, curo - pogledao ju je preko ramena.

Tejlor sleže ramenima i požuri u kuhinju da skuva kafu. Tek tada je

shvatila da joj na usnama sve vreme titra osmeh. Vudro je zaista pozitivno

uticao na njeno raspoloženje. Čula ga je kako gunđa u dnevnoj sobi.

- Preneo sam ga! - rekao je trijumfalno kada se nešto kasnije pojavio na

vratima kuhinje. - Uspeo sam da odguram to prokleto čudovište!

- Sedi - pokazala mu je glavom kuhinjski sto. - Kafa samo što nije.

- Koliko ima otkad smo se poslednji put videli, a? - upitao je sedajući.

- Nedelju dana - nasmejala se pružajući mu šolju.

- Toliko? - usuo je ogromnu količinu šećera u kafu i promešao tako da je

pola tečnosti prosuo po stolu. - I, jesi li promenila mišljenje za to vreme?

- Nisam, Vudro - odmahnula je glavom. - Obožavam te, ali ne mogu da se

udam za tebe. Svet je pun žena, zašto si baš mene izabrao? Teška sam

osoba, sa mnom nije lako izaći na kraj. Tebi je potrebna žena koja će te u

svemu pratiti, a ja to nisam. Radim po celi dan, a noću kasno dolazim kući.

Osim toga...

- Ništa mi nije važno! - prekinuo ju je gledajući je s obožavanjem. - Voleo

bi te i da imaš rogove na glavi! Od one večeri kada sam te sreo pred liftom,

sve mi je krenulo naopako. Ne mogu ni da jedem ni da spavam.

Nije mogao ni da jede ni da spava, ponovila je Tejlor u sebi. Da, to su bili

simptomi zaljubljenosti i ona ih je dobro znala. Nažalost, i ona je volela

osobu koja joj ne uzvraća osećanja.

- Ali ne mogu da se udam za tebe! -gotovo je viknula. - Ja sam u drugom

stanju, Vudro.

- Šta si? - zapanjeno ju je pogledao.

- Trudna sam - rekla je mirnije. - Čekam bebu.

- Uf! - naslonio je bradu na ruke kao da razmišlja a onda se široko

osmehnuo. - Nije važno! Uzeo bih te i da imaš onog tigra u stomaku, a

kamoli bebu. Još bolje, znaš. Već sam se triput ženio i ništa. Ovako će

onoliki novac imati kome da ostane. Šta kažeš, a?

- Vudro - nežno ga je pogledala. - Ne vredi. S bebom ili bez nje, shvati da

se nećemo venčati. Jednostavno, nisam žena za brak.

- Nisi žena za brak a trudna si, a? -prekorno je zavrteo glavom. - A šta

kaže otac? I, ako smem da pitam, ko je otac?

- Niko! - skočila je sa stolice kao da želi da mu iskopa oči. - Ovo dete

nema oca!

- Hoćeš da mu ja budem otac, a? - pogledao ju je pravo u oči. - Ja hoću!

- Hvala ti, Vudro, ali... - refleksno je spustila ruku na svoj još uvek ravan

stomak. - Ovo dete je samo moje.

7. poglavlje

Tejlor je stajala ispred prozora u svojoj kancelariji zagledana u panoramu

grada. Posao joj više nije zaokupljivao pažnju kao pre, nije mogala da se

koncentriše ni na šta i ni na koga. Sve je počelo da je nervira.

Noći su joj bile još gore, nije mogla da zaspi i stalno se prevrtala po

velikom krevetu. Ona je i ranije održavala kratke veze, za noć ili dve, i

nikada nije imala problema da sve to ostavi za sobom. Njeno telo se budilo

svaki put kada bi pomislila na Granta i prisetila se s koliko mu se strasti i

želje predavala. Odmahnula je glavom terajući takve misli što dalje od sebe.

Bila joj je potrebna bistra glava da pregura dan.

Vratila se za radni sto i pokušala je da se koncentriše na posao. Posle

desetak minuta odgurnula je papire koje je be-zuspešno iščitavala i koji su

se razleteli na sve strane.

Pogledala je na sat shvativši da je tek dva. Bacila je oko na kalendar i

otkrila da je, osim obaveze da uveče prisustvuje godišnjem prijemu

kompanije, slobodna. Nije se dugo premišljala.

- Fara, slobodna si ostatak dana! -doviknula je sekretarici u prolazu.

Nekoliko minuta kasnije bila je na ulici i zastala je za trenutak. Nije bila

previše raspoložena za šetnju a, s druge strane, nije joj se išlo kući.

Prošlo je nekoliko nedelja od one noći u Dalasu i Tejlor je otkrila da vreme

nije tako dobar lek za ljubavne jade. Pitala se koliko će vremena proći pre

nego što iz glave izbaci misli koje su je mučile. Čitav grad je odjednom bio

pun beba i trudnica. Tejlor ih je gotovo na svakom koraku susretala: na

ulicama, u parkovima, u hodnicima zgrada, pred vratima lifta, na putu do

kuće ili kancelarije.

Jednostavno, svet je bio preplavljen bebama. Činilo joj se da ih viđa kud

god da se okrene. Znala je da se njena podsvest igra s njom, ali nije mogla

da se izbori s tim. Uostalom, nije bila sigurna u to da želi da se bori. Kada je

konačno stigla kući, mrak je počeo da se spušta. Umornim korakom krenula

je u spavaću sobu i zastala pre nego što je otvorila vrata da bi se vratila

nekoliko koraka unazad. Naslonila se na dovratak susedne sobe i zagledala

se unutra.

Zidovi su bili sveže okrečeni u nežnožutu nijansu a miris boje još uvek se

osećao. Plafon je bio oslikan zvezdama i srebrnim polumesecom s jednim

okom i kapicom, kao u dečjim slikovnicama.

Nameštaj je bio beo, a zavese na velikom prozoru takođe bele i prozračne.

Tejlor se zadovoljno osmehnula, sve je baš onako kako je zamislila. Uskoro

će ta soba dobiti svog malog stanovnika.

Negde je pročitala da trudnoća promeni ženu i shvatila je da je to tačno.

Ona je bila nedodirljiva, uspešna poslovna žena a sada je samo razmišljala o

tom malom biću koje treba da dođe na svet.

Njen život promenio se iz korena, pomislila je koračajući prema kupatilu,

ništa više neće biti isto. Ona više nije bila ista. Podesila je vodu da napuni

kadu dok se ona polako oslobađala odeće.

Stala je potpuno naga ispred velikog ogledala zagledavši se u svoj odraz.

Pogledala se i iz profila i shvatila da joj se stiomak malo zaoblio. Ne mnogo,

ali ipak uočljivo.

Zbunjeno se zagledala u svoje lice. Odisalo je mirom koji ništa na ovom

svetu ne može da poremeti. Primetila je i da su joj grudi veće i punije.

Osmehnula se shvativši da se menja i fizički i psihički.

Uronila je u kadu punu tople vode osetivši da se opušta. Oduvek je više

volela kupanje u kadi od tuširanja i kad god je imala vremena, prepuštala se

toj blagodeti. Zatvorila je oči i dopustila mislima da odlutaju...

Stresla se od jeze i brzo je otvorila oči shvativši da je voda počela da se

hladi. Duboko je uzdahnula i oprezno izašla iz kade. Dohvatila je peškir s

police i snažnim pokretima prosušila kratku kosu. Potpuno naga ušla je u

spavaću sobu i širom otvorila plakar. Znala je da će i Grant večeras biti na

prijemu pa je želela da izgleda zanosno. Želela je da zaseni sve žene, naročito

onu u njegovom društvu.

Nekoliko minuta kasnije Tejlor je zastala ispred velikog ogledala na

vratima plakara i kritički je osmotrila svoju priliku u večernjoj toaleti.

Svilena haljina boje zlata padala je u mekim naborima prateći obline njenog

tela i završavala se nisko ispod kolena.

Haljina je imala dubok izrez, bila je naborana na grudima i stomaku, a na

leđima izrezana sve do struka. Možda bi na nekome drugom ta haljina

izgledala vulgarno, ali je njoj savršeno pristajala.

Jedini nakit bile su male zlatne naušnice i tanak zlatni lančić koji su

pripadali njenoj majci. Cipele s visokim potpeticama isticale su njene vitke

listove. Diskretnom šminkom naglasila je boju svojih očiju, koja je bila

gotovo identična boji haljine, a na usne je nanela samo sjaj.

Bila je veoma zadovoljna svojim izgledom. Klimnula je glavom i, dohvativši

svileni šal i večernju torbicu, požurila je prema izlazu gde ju je čekao

automobil.

Pogledi puni divljenja koji su je dočekali na ulazu u salu rekli su joj da je

postigla cilj. Polako je krenula od jedne do druge grupe ljudi široko se

osmehujući i trudeći se da niko ne primeti njeno pravo raspoloženje.

Svi su bili oduševljeni zabavom ali, umesto da bude zadovoljna time,

Tejlor je bila potpuno ravnodušna. Svi komplimenti su joj, u tom trenutku,

bili suvišni. Nadala se da će Grant uskoro doći. Prošlo

je više od nedelju dana otkad gaje posled-nji put videla na sastanku, ali

njoj se činilo da je prošlo mnogo više. Povremeno se osvrtala po mnoštvu,

međutim, njega nije bilo.

Zabava je bila u punom jeku kada se Grant konačno pojavio u pratnji

mlade crnke. Čim ih je ugledala, Tejlor je osetila da se njena utroba

rasprskava u milione delića.

On, čovek njenog život, bio joj je nadohvat ruke, a ona se nije usuđivala

da mu priđe. Njegova blizina, ali i nedostupnost, bili su poražavajući za nju.

Oslonila se celim telom na masivni mermerni stub da bi se održala na

nogama.

Kada je uspela da povrati snagu, ponosno je isturila bradu i uspravila se.

Odlučila je da ni njemu ni bilo kome drugom ne pokaže da je poražena.

Smešila se svima, ali je jedva čekala priliku da ode odatle.

Grant nije prišao da se pozdravi s njom, samo joj je klimnuo glavom kada

su im se, u jednom trenutku, pogledi ukrstili. Prisilila je sebe da mu se

osmehne i podigla je čašu kao da mu nazdravlja pre nego što se posvetila

starijem gospodinu koji je živo gestikulisao.

Kada je konačno uspela da se izvuče sa zabave, zastala je na ulici i punim

plućima udahnula svež, noćni vazduh. To ju je malo povratilo mada se još

uvek tresla čitavim telom. Lako je skliznula na sedište svog automobila koji

ju je čekao.

Bila je ljuta na sebe što je dozvolila da joj se ovako nešto dogodi. Trebalo

je da se bori za njega, da se bori sa svim drugim ženama u njegovom životu,

a ne da se povuče. Ali Grant nijednog trenutka nije pokazao da je želi pored

sebe.

Duboko je uzdahnula i zatvorila oči. Obećala je sebi da u njenom životu

više neće biti muškaraca, posvetiće život poslu i detetu. Ta odluka donela joj

je olakšanje.

Kada je konačno zatvorila vrata svog stana, oslonila se svom težinom na

njih. Sledećeg trenutka skliznula je na pod. Verovala je da isplakala sve

suze, ali se očigledno prevarila.

Nije znala koliko je vremena prošlo pre nego što je uspela da se uspravi na

noge i krene u spavaću sobu. Nije imala snage da se istušira i zato je izula

cipele.u hodu i pustila da joj haljina sklizne niz telo. Bacila se na krevet i

pokrila prekrivačem po glavi nadajući se da će joj san doneti olakšanje.

Međutim, san joj nije dolazio na oči. Zagrlila je jastuk obema rukama i zarila

lice u njega.

Uporno je odbijala da čuje zvuk upozorenja koji joj je odzvanjao u svesti

pa je navukla jastuk preko glave. Jedno vreme vladala je tišina, a onda se

javio malo drugačiji zvuk, isto tako uporan.

Trebalo joj je nekoliko dugih minuta da shvati da je taj zvuk zapravo

zvono na ulaznim vratima. Pogledala je na sat na noćnoj komodi i videla da

je ponoć prošla. Razmišljala je o tome da li da otvori pitajući se ko bi to

mogao biti u to doba.

Ustala je i ogrnula kimono pre nego što je požurila niza stepenice. Kada je

otvorila ulazna vrata, odjednom je stekla utisak da joj se tlo ljulja pod

nogama. Pred njom je stajao Grant, s nedokučivom rešenošću na licu.

- Moramo da razgovaramo - ušao je ne sačekavši da ga pozove.

- Izvoli, uđi - sarkastično je rekla zatvarajući vrata. - Ovo je baš pravo

vreme za razgovor.

Pogledao ju je tako da je Tejlor zadrhtala. Bez rečije krenula za njim u

dnevnu sobu stežući pritom pojas kimona. Grant je zapanjeno zastao zureći

u ogromnu figuru tigra.

- Pobogu, šta je ovo?! - upitao je u neverici.

-- Tigar - odgovorila je kratko.

- Vidim da je tigar, Tejlor - rekao je tiho. - Otkud ovo čudo u tvom stanu?

- Vudro mi ga je poklonio - slegnula je ramenima. - Kaže da imamo iste

oči.

- Da li je on ovde? - glas mu je postao napregnut.

- Ko? - zbunjeno ga je pogledala.

- Harison! - obrecnuo se ljutito.

Tejlor ga je pogledala širom otvorenim očima ne shvatajući šta je pita.

Otkud mu ideja da bi Vudro Harison mogao da bude u njenom stanu u

gluvo doba noći?

Grant se, shvativši da od nje neće dobiti nikakav odgovor, okrenuo na po

iji pošao iz prostorije u prostoriju. Tejiojr je pošla za njim pokušavajući da

dokuči šta mu je na pameti.

Kada je shvatila da je krenuo prema stepeništu, oblio ju je hladan znoj.

Ali pre nego što je stigla da reaguje Grant je već ustrčao uza stepenice i

počeo da otvara vrata spavaćih soba i da zaviruje u njih.

Zatekla ga je kako stoji kao okamenjen, jednom nogom zakoračio je u

dečju sobu, a druga je ostala u hodniku. Videla je da mu se grudi podižu i

spuštaju. Nikada ga nije videla takvog.

Kada se okrenuo njoj, videla je vatru u njegovim očima i ustuknula je

korak unazad. U tom trenutku, zbog slabog osvetljenja, učinilo joj se daje

njegovo lice demonsko.

- Harison? - upitao je tihim, kontrolisanim glasom pokazujući glavom

sobu.

- Ne - odmahnula je glavom zaštitinički obgrlivši stomak. - Rovajton!

- Za to je potrebno dvoje, Tejlor -zakoračio je prema njoj.

- Nije! - vrisnula je uspaničeno. -Ovo dete je samo moje!

- Hoćeš da kažeš da si išla na veštačku oplodnju? - bio je za korak bliže.

- Ja... - zbunjeno gaje pogledala. - Naravno da nisam.

- Koliko dugo? - sada je već bio sasvim blizu nje.

- Šta? - počela je da uzmiče ka vratima svoje spavaće sobe.

- Koliko dugo si trudna? - nadneo se nad nju zarobivši je zidom i svojim

snažnim telom.

- Tri meseca - promucala je.

- Znači, i tvoj bivši verenik otpada - rekao je zadovoljno. - Onda ostajem

samo ja, zar ne, Tejlor?

-Ne! - odmahnula je glavom. - Kakvo vo ispitivanje, Grante?!

- Samo sam hteo da čujem ko je zaslužio čast da bude otac tvog deteta -

rekao je mirno.

- Ne tiče te se! - uspela se da se istrgne iz njegovog stiska. - Vrati se Kloi,

a mene ostavi na miru!

- Šta se krije u toj tvojoj glavi, Tejlor? -rekao je zamišljeno, više za sebe. -

To je ono što godinama pokušavam da saznam.

- To ćeš morati sam da otkriješ - promrmljala je ljutito. - Jesi li završio

ispitivanje? Sigurna sam da te Kloi nestrpljivo čeka.

- Ne verujem - naslonio se leđima na zid zavukavši ruke u džepove. -

Nismo se videli otkad smo raskinuli, skoro tri meseca.

- Molim?! A ko je ona crnka s kojom si se pojavio na zabavi?

- A, ona - osmehnuo se zagonetno. -To je Meri.

- Nova, znači - promrmljala je. - Ništa, onda požuri da te Meri ne čeka.

- Ne čeka me - odmahnuo je glavom.

- U redu, Grante - duboko je uzdahnula. - Slušaj, veoma sam umorna i

zamolila bih te da odeš.

- Jesi li sigurna da ti nisam potreban? - upitao je zagledavši joj se u oči. -

Ni u jednoj varijanti i ni pod kojim uslovima?

Tejlor ga je netremice gledala pokušavajući da shvati značenje njegovih

reči. Oči su mu sijale dok ju je beskrajno nežno gledao. Sva snaga i sva

sposobnost da skrije svoja prava osećanja najednom su je napustile.

- Potreban si mi u svim varijantama i pod svim uslovima - prošaputala je i

spustila ruku na stomak. - Dao si mi ovaj najlepši poklon, ali i ti si mi

potreban.

Pogledi su im se sreli i Grant je nešto nerazumljivo promrmljao. Prišao joj

je, nagnuo se i poljubio je takvom silinom da je posrnula. Snažno ju je

privukao sebi ljubeći je bez prestanka.

Bih su to poljupci kakve Tejlor nikada nije iskusila, prepuni strasti i

inata, želje i vatre, očajanja i nadanja. Uzvratila mu je istom merom. Osetila

je navalu vreline u čitavom telu, koja je prerastala u pravu groznicu.

- Volim te, Tejlor - prošaputao je muklo.

- Kaži mi to opet, molim te - sklopila je oči.

- Volim te toliko da nisam verovao da je to moguće. Želim da budem jedini

muškarac u tvom životu i da nikada više ne odeš od mene. Voleću te i

ispuniću ti svaku želju. Sada i zauvek.

- Toliko te volim - rekla je konačno. -Bez tebe ne mogu da živim.

Sporim pokretima odvezala je pojas, a zatim je kimono skliznuo s njenih

ramena. Videla je da Grant snažno uvlači vazduh u pluća. Potražio je njene

usne pre nego što ju je podigao u naručje i, prešavši nekoliko koraka do

njene spavaće sobe, spustio ju je na krevet.

Tejlor je podigla pogled. Zadrhtala je ostavši bez daha kada je srela

njegove oči tamne od želje. Bila je svesna njegove blizine i mada je nije

dodirivao, osećala je njegovu magnetsku privlačnost.

Ispružila je ruke nemo ga pozivajući. Nestrpljivim pokretima Grant se

oslobodio odeće i spustio se na krevet pored nje. Tejlor je zapahnuo dobro

poznati miris njegove kože.

Njeno telo je pod njegovim dodirima postalo divlje i budno, napeto od

snažne, prigušene želje. Kada su im se usne konačno spojile, Tejlor je osetila

da tone. Dodir njegovih usana udario je poput struje njeno srce a odatle

jurnuo u celo telo. Uskoro je svaka misao nestala iz njene glave, mogla je da

razmišlja samo o njegovim poljupcima i dodirima.

Puls joj je udarao u nepravilnim razmacima i bespomoćno je uzdahnula

kada je osetila njegove ruke na svojim grudima. Prstima je nežno prelazio

preko njenih grudi a zatim po struku i naniže.

Znala je da je to što oseća želja koju samo on može zadovoljiti. Grant ju je

zagrlio privlačeći je sebi, pa je osetila svu snagu njegove želje. A njena želja

za njim postala je neizdržljiva.

Osećala je da zadovoljstvo u njoj raste a zatim se pretvara u eksploziju

kakvu nikada pre nije doživela. Ta eksplozija donela joj je olakšanje i

potpuno zadovoljenje. A kada se sve smirilo, ležali su nepomično u čvrstom

zagrljaju.

- Već sam sve isplanirao - rekao je Grant. - Nemaš mnogo izbora, Tejlor.

Venčaćemo se u subotu.

- Ne dolazi u obzir! - pobunila se neuverljivo.

- Planirala si nešto drugo? - uhvatio ju je za bradu nateravši je da ga

pogleda.

- Da - osmehnula se zanosno. - Život u grehu.

- To ne može! - ozbiljno se pobunio. -Moje sin će se roditi u braku. - Muški

šovinista - nasmejala se tiho. -Ubeđena sam da nosim devojčicu.

- Nemoguće - odmahnuo je glavom. -Krajtonovi već generacijama imaju

samo sinove.

- E, vreme je da se nešto promeni.

- Tejlor, da li bi mi rekla da si trudna da večeras nisam došao? - upitao je

kružeći rukom po njenim leđima.

- Ne znam - slegnula je ramenima -Možda.

- Više nije važno - promrmljao je privu-kavši je bliže sebi. - Od sada ćemo

stalno biti zajedno, pa ćemo nadokanditi sve što smo propustili. Dosad sam

imao mnogo žena ali od kada smo nas dvoje prvi put vodili ljubav, nijedna

me više nije interesovala - rekao je iskreno. - Nijednu nisam čak ni pogledao.

- Zašto si onda čekao tako dugo? - pogledala ga je zbunjeno.

- Zbog onog pevača - konačno je izgovorio.

- Smešno - oslonila se na lakat da bi mogla bolje da ga pogleda. - Kao da

bilo koji muškarac može da se poredi s tobom.

- Zagrli me, Tejlor! - privukao ju je sebi. -Volim te kao što nikada nikoga

nisam voleo.

Spojena zagrljajem, njihova tela otela su se kontroli. Razum nije upravljao

nijednim njihovom pokretom. Grant nije morao da bude ni strpljiv ni nežan

jer ni Tejlor nije bila takva.

Naizgled hladna, pod njegovim dodirima postajala je kao užarena lava.

Uzvraćala mu je divljom žestinom privijajući se uz njega u želji da ga oseti

do poslednjeg atoma. On je činio da se oseća posebnom, jedinom ženom na

svetu.

***

- Gospođo Krajton, ovo je upravo stiglo za vas - rekla je Fara ulazeći u

kancelariju.

Tejlor pogleda svoju sekretaricu koja se borila s velikim paketom

umotanim u šareni papir i vezan mašnom. Osmehnula joj se i pokazala

rukom da spusti paket na komodu.

- Otkud to? - upitala je Tejlor smešeći se.

- Kurir ga je upravo doneo - objasni devojka.

- Trebalo je da bude isporučeno na kućnu adresu - rekla je prekorno. -

Opet je neko nešto pobrkao.

- Ne znam, gospođo Krajton - promr-ljala je Fara. - Šta želite da učinim?

- Ništa - Tejlor sleže ramenima. - Po-neću to kada krenem kući.

- Gospodin Krajton se izvinjava, ne može da se nađe na ručku s vama -

dodala je brzo sekretarica.

- Opet? - Tejlor je počela da lupka noktima po površini stola. - Šta sad

opet petlja?

- Ne znam - promuca Fara. - Ako je to sve...

- Naravno - Tejlor klimnu glavom. Fara se osmehnu i brzo izađe. Tejlor se

zavalila u kožnoj stolici. Pitala se šta je Grant sada smislio. Kada

poslednji put nije mogao da se nađe s njom na ručku, kupio je konja

njihovoj kćerki Valentini. Tejlor se nasmejala jer je samo njemu moglo da

padne na pamet da kupi konja desetomesečnoj bebi.

Danas je Valentina slavila prvi rođendan, a Grant ju je obožavao.

Duboko je uzdahnula i ponovo se posvetila dokumentima na stolu. Kada

je nešto kasnije protrljala ukočene mišiće vrata, shvatila je da je već četiri

sata. Bilo je vreme da krene kući, čekala ju je duga vožnja do Long Ajlenda.

Grant je insistirao da pređu u kuću njegovih roditelja. Još uvek su imali

stan u gradu, ali su ga retko koristili od kada se Valentina rodila jer su želeli

da svaki slobodan trenutak provedu s njom.

Pozvala je vozača da dođe po paket pa je polako krenula za njim. Ubrzo su

bili na putu prema kući i Tejlor se opustila na zadnjem sedištu zatvorivši

oči. Nadala se da će moći da odrema.

Otvorila je oči baš u trenutku kada su prolazili kroz široku gvozdenu

kapiju. Imanje je bilo uređeno po ugledu na imanja u Engleskoj iz

devetnaestog veka. Vozili su se do kuće šljunkovitom stazom između visokih

stabala. Kuća je izgledala impresivno, kao i njena okolina. Bila je velika i

podsećala je na zamak. Zidovi su bili obrasli zelenom puzavicom, pa su

prozori i vrata izgledali kao veliki prorezi u zelenilu.

Kola su se zaustavila ispred dvostrukih drvenih vrata kroz koja se ulazilo

u unutrašnje dvorište. To dvorište činilo je središnji prostor zajedno s

fontanom.

Ogroman ulazni hol bio je svetao i iz njega se ulazilo u gotovo sve

prostorije u prizemlju. Prostrano prizemlje popločano je grubim mermernim

pločama koje su formirale mozaike.

Čitava kuća odisala je udobnošću, na-meštaj je bio minimalan i

funkcionalan. Svaka prostorija bila je puna slika, skulptura i svetlosti, pa je

sve zajedno, u stvari, podsećalo na ogroman atelje.

Veliki salon u prizemlju pripremljen je za proslavu rođendana. Za razliku

od Tejlor, Krajtonovi su imali mnogo rođaka i svi su dolazili u njihovu kuću.

Brzo su prihvatili Tejlor, kao i ona njih.

Do nje je dopirao veseli žamor mnoštva glasova, koji je svedočio o tome da

su gosti već stigli. Grantova majka Debora bila je u svom elementu, dok je

njegov otac Gordon ponosno držao unuku u naručju.

Pozdravila se sa svima zadovoljno zaključivši da se dobro provode. Kada je

shvatila da Grant nije tu, počela je nervozno da grize donju usnu.

Čim je čula zvuk automobila, prišla je prozoru. Razočarano je primetila da

to nije njen suprug već njen otac s najnovijom ljubavnicom. Gledala je kako

se devojka zadivljeno osvrće.

- Šta misliš, koliko će joj trebati da proceni vrednost imanja? - upitao je

Grant zagrlivši je s leđa.

- Zavisi - naslonila se na njegove snažne grudi. - Kuću u kojoj je Mičel već

je procenila, sigurna sam u to. Za ovo imanje trebaće joj malo više vremena.

- Misliš? - poljubio ju je u čelo.

- Gde si danas? - pogledala ga je preko ramena.

- Morao sam da skoknem do Filadelfije - objasnio je. - Rekao sam ti juče,

zar si zaboravila?

- Nisam, ali trebalo je da se nađemo na ručku - prebacila mu je.

- Odužilo se - uhvatio ju je za ruku.

- Koliko će ovo potrajati? - upitala je tiho.

- Gospođici će se brzo prispavati pa ćemo moći da se izvučemo -

prošaputao je da ga ne čuju gosti koji su im prilazili.

I, zaista, Valentina se uskoro unervozila, bila je pospana. Tejlor je uzela

kćerku u naručje i požurila da je okupa i nahrani. Kada je devojčica zaspala,

izašla je iz dečije sobe i tiho zatvorila vrata za sobom.

Posle kraćeg razmišljanja Tejlor je odlučila da se ne vraća na zabavu već

da se istušira i legne. Bila je umorna jer se Valentina još uvek noću budila.

Istuširala se i osušila je kosu peškirom. Uvila se u veliki peškir i vratila se

u spavaću sobu. Vatra je gorela u kaminu dajući dovoljno svetlosti da može

slobodno da se kreće.

Iznenađeno je zastala kada je ugledala Granta kako mirno spava na

krevetu. Ležao je na leđima, potpuno obučen, a kosa mu je bila rasuta po

jastuku. Grudi su mu se lagano podizale i spuštale u ritmu disanja.

Kao hipnotisana, prešla je rastojanje do kreveta. Popela se na krevet i

opkoračila ga. Sledećeg trenutka sedela je na njemu. Kada mu je otkopčala

košulju, bila je toliko uzbuđena da je drhtala celim telom. Polako je prešla

prstima preko njegovih grudi prekrivenih maljama osetivši blago

podrhtavanje mišića ispod zategnute kože.

Nežno ga je poljubila u vrat, a zatim u rame ohrabrena drhtajem koji je

prostujao njegovim telom. Dlanovima je lagano klizila naniže po glatkoj,

zategnutoj koži sve dok je nije zaustavio pojas njegovih pantalona.

- Gde si se toliko zadržala? - pogledao ju je kroz poluotvorene kapke.

- Imala sam neka posla - otkopčavala je kaiš.

Tejlor se prigušeno nasmejala kada ju je oslobodio peškira i povukao na

sebe. Nagnula se napred i prstima lagano prešla po njegovoj koži od

stomaka do grudi gledajući ga pravo u oči.

Osetila je njegove snažne ruke na svojim butinama i stresla se od tog

dodira. Tejlor se predala osećanju radosti koje ju je uvek obuzimalo u

Grantovom zagrljaju.

Nisu žurili želeći da ljubavnu igru što više produže. U njegovom zagrljaju

Tejlor se osećala potpunom a znala je da i on oseća isto.

Sledećeg trenutka osetila je lagani pritisak, kao i uvek, za nju je to bio

poseban, uzbudljiv osećaj. Zadrhtala je kada joj je vrhovima prstiju

dodirnuo grudi.

Posle vrhunca koji ih je oboje istovremeno zahvatio Tejlor je klonula na

njegove grudi. Dugo su ležali u čvrstom zagrljaju dok im se disanje polako

smirivalo.

Njena glava počivala je na njegovim grudima i činilo joj se da nikada nije

bila ispunjenija i srećnija. Dugo nije razmišljala ni o čemu, nije imala snage

čak ni da se pomeri sve dok nije osetila da se Grant pomera pod njom.

Sledećeg trenutka bio je nad njom i ona se osmehnu spremna za strast

koja se ponovo u njima budila. Duboko je udahnula uvlačeći opojni miris

njegove kože. Osetila je da drhti pod njenim dodirima i poljupcima.

Pustio ju je da dodiruje i istražuje njegovo telo sve do trenutka kada je

morao da joj sputa ruke. Naglo se pridigao i u jednom pokretu bio je nad

njom a zatim se sagnuo i poljubio je u koleno.

Osetio je njene ruke na svojim leđima i trenutak kasnije polako se smestio

između njenih nogu i jednim pokretom učinio da im se tela ponovo spoje u

iskonskoj igri ljubavi.

Zagrlila ga je čvrsto zarivajući mu nokte u ramena dok ih je vrhunac

ponovo podizao u neslućene visine. Činilo im se da je prošla čitava večnost

pre nego što su mogli opet smireno da udahnu vazduh.

- Grante... - tiho ga je pozvala.

- Molim? - privukao ju je u zagrljaj.

- Koliko bi dece želeo da imamo? - upitala ga je igrajući se dlačicama na

njegovim grudima.

- Ne znam. Koliko ih bude i koliko ti budeš želela.

- Ja hoću bar troje - rekla je oslonivši se na lakat. - Uvek sam patila što

nemam brata ili sestru.

- Onda ćemo se postarati za to da Valentina dobije bar po jednog brata i

sestru - nežno je prešao prstom po njenom obrazu.

- Već si, se pobrinuo za jedno - nasmešila se vragolasto.

- Jesam? - zbunjeno ju je pogledao.

- Opet sam trudna - osmehnula se.

- Onda mislim da je pravo vreme da promenimo naziv kompanije u

„Krajton i sin" - rekao je zadovoljno.

- Možda je opet devojčica - rekla je zamišljeno.

- A, ne! Ovoga puta siguran sam da je sin. Ovog puta rodićeš mi nasled-

nika.

- Sneg ponovo pada - zavodljivo se promeškoljila. - Mislim da će opet biti

devojčica.

- Volim te, Tejlor - prošaputao je spustivši strastan poljubac na njene

usne.

KRAJ

By Voki