potreba za zenama u it sektoru
DESCRIPTION
Zene su potrebne u IT sektoru.TRANSCRIPT
Samo za devojkezašto je najbolje
da stEKNETE IT VEŠTINE
Samo za devojke – zašto jenajbolje da steknete IT veštineDa li ste razmišljale da se bavite poslovima koji su vezani za tehnologiju? Da li ste se susrele sa predrasudama okoline kako to nikako nije posao za ženu? Da li vas je to razuverilo?
Posao u IT sektoru je danas jedan od najpopularnijih, najplaćenijih, najtraženijih. Pitanje je – zašto tu ne bi bilo mesta za žene. Pogotovo danas kad je sve više žena u ovom polju, ali i kad je sve više žena lidera u vodećim kompanijama koje se bave IT-jem. U vreme kad je ceo svet u potrazi za ženskom perspektivom u tehnologiji.
Ranije se smatralo da su najbolji poslovi kojima žene treba da se bave vezani za društvene nauke, jezik, komunikologiju, medicinu, biologiju, farmaciju, dok su poslovi tehnike, tehnologije, računarstva generalno povezani s osobama muškog pola. U poslednje vreme pokrenuto je mnogo kampanja na ovu temu jer su razne svetske studije dokazale da su devojke, zapravo, neophodne u tehnologiji.
Skoro svakodnevno se raspravlja o tome kako privući sve više devojaka u IT svet. Govori se o tome da li se žene toliko ne bave ovom strukom zato što su diskiminisane ili zato što možda i same ne žele. Razne organizacije širom sveta veliki napor ulažu da inspirišu sve više devojaka da se bave ovom naukom i bore se protiv omalovažavanja žena na poslu.
Tehnologija je svuda, ali gde su tu devojke? Tehnologija prožima svaki aspekt modernog društva. Gde god da se okrenete, bilo gde da odete, čime god da se bavite videćete da su kompjuteri neophodni skoro za sve. Svakog dana potreba za razvojem tehnologije je sve veća i veća i nema zemlje u kojoj nisu najtraženiji upravo IT stručnjaci.
Istraživanja pokazuju da su devojke pasionirani korisnici tehnologije, ali i da su još uvek nedovoljno zastupljene u ovoj oblasti. Samim ti, naglašavaju stručnjaci, takva situacija može da ima ogromne posledice ne samo po devojke, već i za čitavu budućnost tehničkih inovacija.
Poznato je da su devojke uspešne u bavljenju naukom, ali nije baš toliko rasprostranjeno i mišljenje da su one uspešne baš u kompjuterskoj nauci. Prema nekim podacima, u SAD više devojaka nego muškaraca ima diplomu nekog prirodno-matematičkog univerziteta. I to je veoma pohvalna činjenica. Ono što je možda zabrinjavajuće je činjenica da diplomu za bavljenje matematikom, statistikom i fizikom ima čak 82% devojaka, ali je samo 18% završilo univerzitet za bavljenje kompjuterskom naukom.
Statistika je zabrinula oba pola i zato lideri najuticajnijih IT firmi razmatraju šta treba učiniti da privuku što više žena u svoj svet.
Zašto je neophodno da budešto više dama u IT?Nijedna nauka ne doživljava takve transformacije kao što se to dešava sa kompjuterskom naukom. Tehnologija je toliko rasprostranjena i toliko se brzo menja, da se otvara sve više radnih mesta u ovoj oblasti.
potražnja za stručnjacima Zavod za zapošljavanje SAD najavljuje da će 2020. godine samo u toj zemlji biti otvoreno 1,4 miliona poslova vezanih za IT. Prema trendu rasta koji se pokazao dosad, moglo bi da se popuni samo 30% radnih mesta. Zato su devojke toliko neophodne. One su još uvek neiskorišćeni talenat za ovu sferu. S druge strane, devojke koje se odluče za IT struku sigurne su da verovatno nikad neće ostati bez posla!
ženska kreativnostAko zanemarimo te brojke i ako se pozabavimo samom suštinom, ne možemo a da se ne zapitamo – a kako bi tehnologija izgledala da se njome više bave žene?
Stručnjaci smatraju da ako tehnologiju uglavnom dizajniraju muškarci, onda će se ona više privući muškarce, što je zapravo samo 50% populacije. Propuštaju se sve inovacije, rešenja, kreacije koje bi mogle da naprave dame.
kupovna moćDa li vas čudi informacija da žene više kupuju? Verovatno ne. A da li znate da žene više od muškaraca kupuju gedžete? Istraživanja pokazuju da čak 85% žena odlučuje da li će se neka IT stvar kupiti.
Žene više od muškaraca koriste tehnologiju; više „skidaju” muziku, filmove, više koriste igrice. Barem u Sjedinjenim Američkim Državama. Ipak to ne znači da će žena, ako radi u nekoj IT firmi, biti ekspert u pravljenju proizvoda koji će se svideti ženama, ali je sigurno da kompanije koje se bave tehnologijom daju prednost ženama, jer one razumeju potrebu žena da kupuju.
smanjenje socijalne nejednakostiPoslovi u vezi s kompjuterima spadaju u najplaćenije, a samo mali broj žena ima priliku da to „oseti i na svojoj koži”. U tom smislu se pojavio trend socijalne nejednakosti i barijera za veću životnu mogućnost za devojke. Devojke moraju da imaju IT veštine da bi napredovale u 21. veku, jer je čak 95% poslova vezano za kompjutere.
liderske veštine i veštine kritičkog mišljenjaDevojke ne treba samo da uče kako da „prave” tehnologiju, već i da se uče veštinama kako da se izraze, tako što će objasniti šta rade. Pošto rade okružene muškarcima, treba da nauče kako da stanu iza svakog svog dela i da uspeju da se za svaku svoju ideju izbore do kraja. Proces pisanja softvera je veoma važan, a devojke su pokazale da su veoma kreativne u ovom delu posla.
više žena, manje diskriminacijeViše od polovine žena, odnosno 56%, koje rade u poslovima u IT svetu napuštaju te poslove zato što se osećaju usamljeno. Jednostavno, žene se ne osećaju prijatno u potpuno muškom okruženju, ili su manje plaćene od svojih muških kolega ili ređe dolaze do boljih pozicija.
Ako bi se više žena odlučilo da se bave ovom oblašću, onda bi bi bilo i manje diskriminacije. Žene bi se osećale sigurnije i mogle bi mnogo lakše da se izbore za svoju kreaciju.
suzbijanje predrasudaAko imate devojčicu od 15 godina i dečaka od 15 godina i oboje imaju ista interesovanja i IT veštine, zapitajte se ko bi se od njih dvoje pre odlučio za kompjutersku nauku. Podaci pokazuju da interesovanja devojčice za ovu oblast odmah svi suzbijaju. Porodica, prijatelji, pa čak i profesori govore devojkama da tehnologija nije posao za ženu i da tu nema šta da radi.
Ako bi više devojaka bilo u IT, onda bi se još više devojčica odlučilo da se bavi ovom oblašću. Potrebno je obezbediti jednake opcije za sve. Samim tim bi i više njih radilo ono što voli da radi. Šta ima lepše od toga?
drugačije rešenjeDokazano je da žene razmišljaju, rade, ponašaju se, pristupaju rešavanju problema drugačije. Žene se umnogome razlikuju od muškaraca. To može biti veoma korisno za tehnologiju.
Žene problemu mogu da pristupe na drugačiji način od muškaraca, njihova perspektiva je drugačija. IT kompanije vape i za devojkama, zato što drugačiji pristup može da doprinese poboljšanju poslovanja. Različitost dovodi do boljih rezultata i proizvoda, sa manje neuspeha.
komunikativnostŽene komuniciraju direktno, efektivno i veoma otvoreno. Razmena ideja može da doprinese boljem dizajnu, boljem rešenju problema. Ženska ranjivost je u IT poslu prednost. Iz toga proizilazi da se žene više vezuju, da su lojalnije i da uklanjaju barijere lakše. Takve su i kad pred sobom imaju problem koji treba rešiti.
Intuicija dovodi do toga da žene stvaraju bolje IT proizvode. Osećaj ih vodi do uspeha i stvaranja sjajnih stvari. Žene su sklone saradnji i u tome su bolje od muškaraca. Figurativno rečeno, žene stave sve svoje karte na sto i igraju još bolje sa drugim kartama. To je ključ uspeha u tehnologiji.
Gde su tačno danas devojkeu svetu tehnologija?Na početku smo rekli da ima dosta žena koje su veoma uspešne u svetu informacionih tehnologija. Međutim, to i dalje nije dovoljno. U SAD 56% poslova vode žene, ali od toga su samo 25% IT poslovi. Što se tiče visokih funkcija u firmi, samo 11% žena ima izvršne funkcije u firmama, a samo 5% njih je započelo startup projekat.
Sigurno je da je ovaj podatak ipak bolji od podataka pre neku deceniju, ali ima još puno mesta za ženske ideje u ovom svetu.
Najplaćeniji poslovi za ženu
Za žene su najplaćeniji poslovi u IT raznovrsni, ali tri najbolja posla koja izdvajaju stručnjaci su ujedno i ona najplaćenija.
COMPUTER PROGRAMMER, prosečna zarada godišnje 61.000 dolara;
COMPUTER & INFORMATION SYSTEM MANAGER, prosečna zarada godišnje 73.500 dolara;
COMPUTER SOFTWARE ENGENEERS, 75.000 dolara.
Zvuči dobro? Ali to je zaista tako! Zbog svih činjenica zašto su žene potrebne u IT, ali i zbog odlične zarade, na univerzitete za kompjuterske nauke se upisuje sve više devojaka. Na Washington University upisano je 31% devojaka, kao i na Lee University; 41% devojaka koje studiraju na Harvard University su izabrale kompjutersku nauku. Dakle, sve više devojaka shvata da je to prava profesija za njih.
Najuspešnije žene u IT svetu
Da li ste znali da se sklonost ka nauci ispoljava u ranom detinjstvu, a ne rođenjem? Dakle, to nema nikakve veze sa polom i nema razloga da u ovom zanimanju prednjače muškarci.
IT liderke se slažu oko toga da deca još na ranom uzrastu pokazuju sklonost ka kompjuterskoj nauci. U 100% slučajeva su se složile da ako devojčice vole matematiku, imaju velike šanse da bi im se IT karijera svidela. Dve trećine liderki je naglasilo da zainteresovanost za muziku takođe utiče, a polovina njih je rekla da veština analize stvari takođe pokazuje da bi mogla da se javi zainteresovanost za računarsku nauku.
To je mišljenje onih žena koje su veoma dugo u ovom poslu i koje su najuspešnije žene u IT svetu danas. Zapamtite njihova imena, jer one menjaju svet.
Sheryl Sandberg Jedna od vodećih ličnosti u kompaniji Facebook. Posle četiri godine rada kao COO (Chief operations officer) u kompaniji Facebook primljena je u odbor direktora za onlajn društvene mreže. Susan Wojcicki CEO kompanije YouTube, koja stoji iza najpoznatijih kompanijskih brendova kao što su AdWords i AdSense, Analytics i DoubleClick i odgovorna je za prihod kompanije od 37,9 milijardi u 2011. godini.
Marissa Mayer Bivša direktorka kompanije Google, a sadašnja „nova nada” kompanije Yahoo, čija je direktorka postala prošle godine s planom da istakne prednost franšizinga Yahooovih najpoznatijih servisa (email, finansije i sport).
Indra Nooyi CEO kompanije PepsiCO koja je uspela da prošle godine ostvari prihode u kompaniji od čak 66 milijardi dolara.
Irene Rosenfeld CEO kompanije Kraft rukovodila je velikim procesom razdvajanja u konditorskoj industriji, što je dovelo do stvaranja dve nove kompanije.
Virginia Rometty Pravi „veteran” kompanije IBM u kojoj je provela 30 godina svog života, da bi pretprošle godine postala CEO kompanije. Danas ova kompanija ostvaruje prihode od 100 milijardi dolara godišnje.
Anne Sweeney Kopredsedavajuća kompanije Disney Media Networks i predsednica Disney - ABC Television Group, koja obuhvata preko 600 miliona gledalaca u 169 zemalja sveta.
Diane Von Furstenberg Predsednica je Društva modnih kreatora Amerike (CFDA), koje danas okuplja 350 vrhunskih dizajnera.
Mary Barra Najmoćnija žena u General Motorsu, koja je najveća auto-kompanija na svetu. Ona nadgleda rad 36.000 ljudi i upravlja dizajnom, proizvodnjom i kvalitetom više od 11 svetskih automobilskih brendova.
Laura Lang U januaru prošle godine je postala direktorka kompanije Time Inc. i uspela da do juna iste godine sklopi posao sa Apple-om za distribuiranje pretplata na 20 izdanja magazina Time putem iPad uređaja.
Elena Silenok CEO Sputnik Mobile, gde se prave aplikacije za IOS, Android. Ona je osnivač Clothia, modne aplikacije za iPad. Korisnici te aplikacije mogu da razgledaju garderobu svojih prijatelja. Lista najuticajnijih žena u IT se iz dana u dan povećava. One se dokaz da je sve moguće. One pobeđuju sve predrasude. One su pravi uzori devojčicama da ne samo da treba da se bave kompjuterskom naukom, već da mogu da budu i one koje se pitaju!
Najbogatije žene u svetu tehnologija:
Kineska preduzetnica Zhou Qunfei koja živi u Hongkongu osnovala je Lens Technology, snabdevač za mobilne telefone i laptop računare. Ona privređuje 7,6 milijardi.
Denis Coates privređuje 2,9 milijardi dolara, zahvaljujući firmi Bet 365, onlajn kompaniji za kockanje.
Meg Vitmen, trenutno SEO u HP-u, i zarađuje 2,2 milijarde dolara. Ranije je vodila kompaniju Hewlett-Packard, a od 2011. i postaje CEO HP Enterprise, kad se kompanija podelila. Većina njene zarade od 2,2 milijarde je iz perioda kad je bila deset godina CEO onlajn aukcijske kuće eBay.
Neke su i nasledile svoje bogatstvo, ali se i dalje računaju među najuspešnijima.
Laurene Powell Jobs, udovica Stiva Džobsa, nasledila je njegov ulog u Appleu i Disneyu, kad je on umro 2011. godine posle borbe sa rakom pankreasa. Ona sada poseduje 21,4 milijarde dolara, što je čini najbogatijom ženom u svetu tehnologija.
2013. godine Dagmar Dolby, zajedno sa svoja dva sina, preuzela je polovinu deonica Dolby Laboratories, kad je njen muž Ray Dolby umro u 80. godini.
Švajcarskinja Eva Marie Bucher Haefner dobila je polovinu očevog uloga firme Computer Associates (sada CA Technologies), kad je on umro u svojoj 101. godini.
IT i još po nešto - jedna životna priča Vremenom je zabeležen i podatak da ima dosta žena koje su napustile svoje prvobitne karijere da bi počele da se bave IT-jem. Ili su osnovale svoje kompanije, ili su pokrenule startup projekte ili su se jednostavne zaposlile u nekoj kompaniji koja se bavi kompjuterskom naukom.
Ima dama koje se bave programiranjem iz hobija, dok su uspešne u nekim drugim sferama. Zanimljiva je priča manekenke Lyndsey Scott, koja je model brenda Victoria secret i koja kodira u slobodno vreme.
Vlada mnogo stereotipa kako izgleda neko ko se bavi programiranjem. Bled, neobrijan, dvadeset i nešto godina muškarac, naravno. Lyndsey Scott nije ništa od toga! Iako je oduvek bila opčinjena glumom, odlučila je da diplomira na računarskoj nauci. A onda ipak postala model za poznate svetske brendove Victoria secret, Prada, Gucci.
Uspešna na modnoj pisti, uspešna i u kodiranju. Ona u svoje slobodne vreme pravi aplikacije za mobilne uređaje. Počela je da programira igrice sa svojih 13 na svom TI-89. Nikad nije smatrala da je to programiranje, samo da pravi nešto što će je zabaviti.
Kasnije je upisala Amherst College, gde je igrom slučaja jedan semestar izabrala da uči kompjutersku nauku, u čemu je, tek je tad shvatila, uživala. Nakon studija ipak je tražila posao modela i bila je uporna da to i postane. I sada je model je poznate svetske brendove, ali usput, za svoju dušu, programira. Upravo je izradila aplikaciju za iPads, za modele i druge umetnike u kome mogu da naprave svoj portfolio. Najviše voli da programira u Javi, C++, Pythonu, što joj je i omiljeni programski jezik, jer je veoma „intuitivan”. Ako bi pravila sopstveni program, on bi sigurno izgledao kao Python.
Lyndsey naglašava da bi mnogo mladih volelo da može da se više bavi tehnologijom, ali da im nije pružena na mogućnost. Većina njih su, po njenom mišljenju, devojke.
Programski jezici koje su dizajnirale ženeOno što verovatno malo ko zna jeste to da se žene već dugo bave programiranjem. Ali i ne samo to. One pišu i programske jezike. To je još jedan dokaz da programiranje nije pretežno muški posao.
Grace Hopper – COBOL
Prva žena programer u istoriji kompjutera Grace Hopper (1906-1992) bila je i admiral američke mornarice. Ona je smatrala da programski jezici treba da budu lako razumljivi kao što je engleski jezik, što je i nju inspirisalo u razvoju jednog od prvih programskih jezika – COBOL. Common Business-Oriented Language, poznatiji kao jezik Cobol, smatra se jednim od najstarijih programskih jezika koji postoje. Taj jezik je razvijen 1959. godine, a ubrzo potom postao je prihvaćen u celom svetu za programiranje zadataka poslovne (biznis i finansijske) prirode.
Sa svojih sedam godina, Grace je došla na ideju da rasklapa satove, jer ju je zanimalo kako funkcioniše. Kada je imala sedam godina, Grace je rastavila svoj budilnik jer je htela da sazna kako on funkcioniše, ali nije uspela da ga sastavi ponovo. Tako je rastavila 7 satova dok njena majka nije videla šta je Grace uradila. To su bili prvi znatiželjni koraci Grace Hopper koja je kasnije svrstana u redove najpoznatijih žena pronalazača.
„Ljudi su alergični na promene. Vole da kažu: „Oduvek smo to radili na ovaj način.” Ja pokušavam da se borim protiv toga. Zato imam sat na zidu čije kazaljke idu u suprotnom smeru”, govorila je čuvena Grace Hopper.
Jean Sammet – FORMAC
Jean E. Sammet, jedna od najpoznatijih programerki, rođena je 1928. godine. Nju, još kao mladu matematičarku, angažovao je IBM 1961. godine da radi na raznim projektima. Ona je zajedno sa Grace Hopper radila na programskom jeziku COBOL. Godinu kasnije ona razvija svoj jezik FORMAC (FORmula MAnipulation Compiler), koji je nastavak tadašnjeg FORTRAN-a, čija funkcija je bila da obavlja algebarske manipulacije. To je onda postao prvi jezik koji se koristio za simbolička matematička istraživanja. Jean Sammet je potom napisala knjigu „Programski jezici – istorija i osnove”, koja je 1969. godine postala veoma popularna u svetu programera.
Cynthia Solomon - LogoU ’60-im pojavila se potreba i za programerskim jezikom za decu, pa je grupa programera iz Mesačusetsa napravila jezik čija su osnova reči i rečenice, a ne brojevi.
Tada se istakla Cynthia Solomon, koja je pre toga radila za Marvina Minskog, jednog od začetnika ideje veštačke inteligencije. Programski jezik na kome je radila zvao se LOGO, čiji je sastavni deo kornjača grafika, sistem koji se veoma lako učio. Kornjača je vrsta robota, uređaj koji poboljšava funkcionisanje jezika. Ona je bila povezana
sa kompjuterom i imala je funkciju da upravlja naredbama LOGO jezika. Kretala se horizontalno napred nazad po podlozi i mogla je da ostavlja trag za sobom. Najvažnija karakteristika jezika LOGO jeste da bude obrazovno sredstvo.
Barbara Liskov - CLUPrva žena koja je doktorirala u oblasti kompjuterskih nauka u SAD, bila je upravo Barbara Liskov. Ona je itekako uticala na evoluciju programskih jezika, jer je bila predvodnik grupe istraživača koji su kreirali programski jezik CLU, koji je napravljen ’70-ih.
Na taj način su uvedeni pojmovi kao što su apstraktni tipovi podataka, iteratori i paralelni zadaci. Za svoj rad i trud, ona je dobila i Tjuringovu nagradu 2008. godine, jer je unapredila razvoj programerskih jezika i softvera koji su doveli do razvoja objektno – orijentisanog programiranja.
Međutim, to nije bio jedini jezik na kome je ona radila. Razvila je i Agnus, 1980. godine. Sada je zaposlena kao profesor na Masačusetskom tehnološkom institutu, na odseku za elektrotehniku i informatiku. Autorka je tri knjige i više od stotinu stručnih radova.
Adele Goldberg – SmalltalkGlavna ideja naučnika koji su radili na jeziku COBOL bila je da stvore što jednostavnije programske jezika kako bi programiranje bilo lako za sve. Tako je nastao i Smalltalk, jezik koji će omogićiti svima, a ne samo programerima da kreiraju razne sadržaje.
Tom timu stručnjaka pridružila se i Adele Goldberg 1973. godine, čiji je rad bio veoma značajan u razvoju samog jezika, ali i njegovih pionirskih koncepata, kao što su model-view-controller (ključni koncept iza grafičkog korisničkog interfejsa), WYSIWYG editor i integrisano razvojno okruženje.
Smalltalk je objektno-orijentisani, dinamički, reflektivni programski jezik. Spoj Smalltalk-a i C-a predstavlja Objective-C, programski jezik koji se koristi u Apple-u za OS X i iOS operativne sisteme i njihove aplikativno-programerske interfejse.
Potreba za devojkamau tehnologiji je sve većaNew York Times piše da je IT i te kako posao za ženu. Kompjuterska nauka je veoma obećavajuća stvar, naročito za žene. Pisanje kodova i dizajniranje mreža su unosniji poslovi nego biti medicinska sestra, nastavnik, ili bilo koje drugo zanimanje koje je tradicionalno važi da je „žensko”.
MajčinstvoNeki stručnjaci smatraju da je jedan od razloga zbog čega žene odustaju od IT karijere želja za decom. Kako se tehnologija brzo menja, svako odsustvo bi bilo kobno za posao, smatraju oni. Ipak, to nije tako! Suzan Wojcicki, uspešna žena u ovom svetu, CEO You Tube kanala, ima petoro dece! Ona ohrabruje žene širom sveta da pronađu balans između poslovnog i privatnog života
Prava slikaNeka istraživanja pokazuju da se devojke ne interesuju za IT i zbog toga što u detinstvu nemaju pravu predstavu šta zapravo znači baviti se tim poslom. To nije isključivo kodiranje. Jeffrey Wilcox, podpredsednik Lockheed Martin, kaže: „Mislim da smo mi inženjeri krivi za to, ne znamo dobro da ispričamo svoju priču”.
Na primer, da li znate koliko se povećao upis na univerzitete koji izučavaju forenziku? Razlog za to su popularne serije CSI i Bones, u kojima su prikazane forenzičarke kao mlade, lepe devojke u uskim mantilima, koje vrlo lako rešavaju zločine i tako upadaju u zanimljive avanture. Ovakve serije učinile su da forenzika, koja je bila glavno muško zanimanje, postane centar interesovanja devojaka.
Kao što znate, kompjuterska nauka nije u tom smislu toliko popularna. Studija Instituta Geena Davis pokazuje da filmovi, serije u poslednje vreme uopšte nemaju likove koji se bave IT-jem, čak je, i kad ih ima, malo njih ženskog roda.
Organizacije koje motivišu žene da se bave IT
Osnovano je i mnogo udruženja koji se bave ovim problemom i koji ukazuju na to kako bi on mogao da se reši. Oni se trude da motivišu i inspirišu devojke da su informacione tehnologije pravo mesto za njih.
Pre svega oni objašnjavaju devojkama da razmotre IT karijeru, da ne odustanu od nje odmah. Drugi korak je razgovor sa devojkama u četiri oka, čime im pokazuju da ne treba da imaju predrasude. Ulivaju im samopouzdanje da i one mogu da se bave npr. programiranjem isto toliko dobro kao i muškarci.
Neki od centara koji pokušavaju da reše ovaj problem:
National Center for Woman & Information Technology (NCWIT) - promoviše različitost u industriji tehnologije https://www.ncwit.org/
Golden Seeds - ulažu u startupove, posvećeni da pomažu ženama da pokreću svoje startupove http://www.goldenseeds.com/
Women in Technology International - zajednica žena koje su profesionalci u IT-ju, koje obezbeđuju podršku http://www.witi.com/center/aboutwiti/
Anita Borg Institute for Women and technology - ne samo da se zalažu za povećanje žena u tehnologiji, već i da se povećaju koristi za ženu koja se bavi tehnologijom
Devojke koje pišu kodove
Računari su oduvek bili deo muškog kluba. Sada osamnaestogodišnja Nikita Rau (ali i druge devojke poput nje) konačno menja to.
Nikita Rau je na poslednjoj godini srednje škole i trenutno pije sok od jabuke, kivija i jagode iz plastične čaše. Mi smo u kafiću Srednje škole za prirodne nauke u Bronksu (Bronx High School of Science), grad Njujork. Nivo buke je visok – previsok za uši starijih ljudi, ali čini se da su deca uzbuđena, ili bolje rečeno – pomahnitala su.
Sada je pola četiri, drugi ponedeljak nove školske godine, inače poznat kao Dan klubova. Pijuckajući sok, Rau kreće da sredi gomilu brošura za „XX Hakere”, klub za programiranje koji je osnovala prošle godine. Grupa je kreirana po ugledu na „Devojke koje pišu kodove” (odatle XX), a to je letnji startap program, okrenut tehnologijama, koji je Rau prvobitno zainteresovao za kompjuterske nauke.
Jedna skeptična devojka prilazi, i Rau počinje sa reklamom. Kada Rau želi nešto ili želi nekoga da ubedi u nešto, njena usredsređenost postaje skoro zastrašujuća. Dugi udovi i talasasta kosa vezana u rep koji visi preko ramena; ona je ljubazna i veoma smirena, posebno kada se uporedi sa tinejdžerima koji ciče i trče oko nje. Usredsređuje se na devojku, koja, uprkos sposobnostima za prodaju mlade Rau, ipak odustaje i odlazi.
Ipak, ostali su zainteresovani. Kad sam stigla, XX Hakeri su već prikupili nekoliko strana punih potpisa. „Većina su devojke, tako da je dobro”, kaže mi Rau dok vadi hemijske olovke iz roze futrole koja se nalazi u rancu. Prvobitna zamisao je da Rau, zajedno sa dve devojke koje su prošle kroz
„Devojke koje pišu kodove”, podučava samo osobe ženskog pola da programiraju, ali je u početku bilo i dovoljno zainteresovanih dečaka, tako da su odlučile da primaju kandidate oba pola.
Grupa mladića prilazi i prijavljuje se. Onda je jedan od njih, spazivši logo kluba „XX HACKERS”, koji je jarko ružičast, okružen roze tačkama i u svetlozelenom krugu sa talasastim konturama, počeo da viče: „XX Hakeri? Ne! To je za devojke!”. Drugi maše rukama i odmahuje glavom, govoreći: „Zanemari to”. Dečaci su glupi, pomislih za sebe, ali Rau je bila potpuno mirna. Kada je sve gotovo, ona procenjuje da je otprilike trećina prijava rezultat njenog zalaganja. Na kraju je bilo prijavljeno 100 ljudi, pored onih 50 koji su se prijavili prošlog proleća na klupskom danu za dolazeće prvake. Prerano je prognozirati koliko će njih od tog broja doći na prvi sastanak i koliko će se od tog broja vratiti – ali je trenutno zadovoljna.
Rau ima 18 godina i veoma je aktivna osoba. Igra golf u jesen, hokej na travi u proleće, svira violinu u školskom orkestru i radi kao fotograf za godišnjak. Trenutno pohađa naprednu matematiku, napredni francuski, naprednu mikroekonomiju, napredni engleski, dupli kurs napredne biologije i istraživanje iz društvenih nauka za Intelovo takmičenje za talente.
Drugim rečima, ona je izrazita suprotnost većini programera: tip sa prljavom kožom koji se danima nije kupao i koji sedi u mračnoj sobi, kucka po tastaturi celu noć. Pre pojave udruženja „Devojke koje pišu kodove”, Rau nikada nije razmišljala o tome da postane programer. Čak je i u školi (Bronx Science) samo šačica devojaka pohađala napredni nivo kompjuterskih nauka prošle godine. Od 20 devojaka koje su primljene u „Devojke koje pišu kodove”, samo dve su prethodno izučavale kompjuterske nauke.
Podaci nemaju smisla: devojke počnu sa korišćenjem tehnologija u mlađem dobu (prosečno gledano, u odnosu na dečake), ali one čine samo 20% onih koji završe fakultet sa diplomom kompjuterskih nauka. Oblasti vezane za kompjutere spadaju u one koje najviše rastu u Sjedinjenim Državama, u skladu sa 1,4 miliona novih radnih mesta do 2020, a proizvodimo manje od polovine broja stručnjaka potrebnog za radna mesta u ovoj oblasti.
Rau je pametna, energična, motivisana, kreativna i srećna je što ima porodicu koja je podržava i resurse koji joj omogućavaju da ostvari ono što želi.
Reshma Saujani je osnivač udruženja „Devojke koje pišu kodove”. Ona kasni na naš jutarnji sastanak u kafeu u Čelsiju, u zapadnom delu Menhetna. Dok se smešta, spominjem joj Rau, koju sam srela prethodnog dana i, pre nego što sam uspela da razradim priču, Saujani me prekida: „Zar nije slatka?”
Sredina je leta i Saujani je usred kampanje (na kraju neuspešne) za njujorškog visokog javnog pravobranioca. Ne gubeći vreme, pitam je zašto je osnovala „Devojke koje pišu kodove”. „Mislim da je to došlo iz sagledavanja sledećeg problema: jasno je koji će poslovi biti traženi”, kaže ona. „Kao neko ko je pasioniran po pitanju žena, kao i po pitanju ispravljanja nepravde sa nejednakim platama, htela sam da dokučim zašto se devojke ne odlučuju za te oblasti.”
Saujani nije programer. Pre nego što se dala u politiku, radila je kao advokat za Fond za zaštitu od rizika. Ideja za naziv „Devojke koje pišu kodove” nastala je kad se kandidovala za kongres 2010. godine, kada se fokusirala na „žižu ekonomske transformacije”. Te godine, prosečni programer (bilo koji pol ili rasa) zarađivao je 1.218 dolara nedeljno, softver inženjeri 1.549 dolara, što ih je postavilo među najplaćenije profesionalce u zemlji. U SAD je bilo zaposleno 429.000 programera, ali od toga samo 96.000 njih bile su žene. Skoro 2,4 miliona muškaraca i 807.000 žena radilo je u oblastima vezanim za kompjuterske nauke, što je odnos 3 prema 1.
Do 2012. godine, te cifre se nisu poboljšale i Saujani, tada zamenik javnog njujorškog pravobranioca (njena kampanja nije imala uspeha), pokrenula je „Devojke koje pišu kodove”. Jedina važna stavka koja koči rast svake kompanije koja se bavi tehnologijama, a što će vam reći svako ko se bavi tim poslom, jeste nedostatak stručnih inženjera. „Devojke koje pišu kodove” obećavaju da će stvoriti što više takvih. Google, eBay i Twitter su se, još u ranoj fazi, pojavili kao sponzori. Devojke žele da znaju da mogu da promene svet, pomislila je Saujani, i njen novi program će im pokazati kako da to i urade.
Dvadeset devojaka je primljeno u prvoj godini, uključujući Rau. Provodile su osam sati dnevno, pet dana u nedelji, osam nedelja tokom leta, u sedištu Flatirona, koji se zove AppNexus i koji proizvodi platforme za digitalno reklamiranje. Tako su učile programske jezike i slušale predavanja o programiranju. Neke devojke nisu dobro pričale engleski i na početku leta jedna nije znala kako da koristi miš. „Jedna interesantna stvar u vezi sa jazom kod programiranja kada je reč o polu jeste vrsta socioekonomskog slepila”, kaže Saujani. „Čak ni najbolje privatne škole u Njujorku to ne nude.”
Bronx Science nudi uvodni kurs programiranja, kao dodatak naprednom, ali Rau je bila više zainteresovana za Intelov istraživački kurs. Ona je prethodno prošla jedan program sa Googlom u toku leta, posle osmog razreda, ali, iako interesantan, on joj nije doneo uzbuđenje. Nastavila je sa Google programom zato što joj je aplikacija tražila da kreira spomenar koji predstavlja nju samu. U to vreme, Rau je bila zainteresovana za crtanje i rad na umetničkim projektima.
I dalje je zainteresovana za to, naravno. Kompjuterske nauke su, kako kaže „poput kreativnog miksa” glavnih predmeta i slobodnih umetnosti koje devojke favorizuju. Programerski projekti koje su ona i njene kolege iz razreda završili prošlog leta uključivali su softver za učenje engleskog jezika kao drugog jezika i aplikacije za rešavanje imigracionih problema, kao i igre i slagalice. Lekcije su bazirane na rešavanju problema, a ne na binarnim apstrakcijama. Devojke su izlazile iz učionice s
vremena na vreme i obilazile kancelarije firmi u Njujorku, kao što su Fejsbuk i Tviter, gde su imale priliku da se sretnu i popričaju sa direktorima ženama. Do kraja leta svaka devojka je rekla da je zainteresovana za kompjuterske nauke kao glavni predmet na fakultetu.
Prošlog leta „Devojke koje pišu kodove” proširio je ponudu na osam programa u pet gradova (Njujork, San Francisko, Detroit, San Hose, i Dejvis, Kalifornija) sa 10 do 15 programa koji treba da se uvrste sledeće godine. Osnivanje udruženja „Profesori koji pišu kodove” je najavljeno u junu, u partnerstvu sa „Ujedinjenom federacijom profesora” (United Federation of Teachers), i Saujani mi kaže da radi na inicijativi da se klub „Devojke koje pišu kodove” uvede u srednje škole u celoj državi. Međutim, Saujani još uvek pokušava da smisli kako da zainteresuje devojke. „Ono sa čime se borim jeste to da devojke, po prirodi stvari, ne žele da biraju zanimanja koja samo donose novac. Onda ponovo imate nejednakost po pitanju plata. Ako pričamo o smanjenju siromaštva među ženama, i tako lomimo taj stakleni plafon, moramo da nateramo devojke da se fokusiraju na tu odabranu grupu karijera koje će im pomoći i da promene svet i da zarađuju novac.”
Ono o čemu priča zvuči kao generalno mišljenje ljudi o studiranju prava: prava studiraš kada ne znaš šta bi drugo. To prenosim Saujani i ona klima glavom. „Kompjuterske nauke su moderna diploma prava”, kaže bivši pravnik. „A tako bi i mi trebalo da pričamo o tome: skup veština koji je potreban da se radi ono što se želi.”
Jednog dana Rau i ja smo pričale o školi i pitala sam je da li su druga deca toliko zainteresovana za programiranje kao i ona. „U školi (Bronx Science) postoji izražen miks učenika koji su zainteresovani za razne stvari, poput drame i nauke”, kaže ona. „Ali mislim da se ljudi sve više interesuju za programiranje. Skoro je na YouTubeu izašao video gde neke poznate ličnosti pričaju o kompjuterskim naukama. Neki učenici su to postavili na Fejsbuk i rekli: Zaista bi trebalo da razmišljate o izučavanju kompjuterskih nauka, ili da bar znate da pišete kod, jer se to može dokazati kao nešto od vitalne važnosti u budućnosti.”
Nekoliko dana posle toga, pričala sam sa Hadijem Partovijem (Hadi Partovi), investitorom iz Silicijumske doline, koji je snimio video, i kažem mu da Rau misli da zbog tog videa ništa više nije isto. „Veoma sam srećan zbog toga”, kaže, i izgleda da je zaista dirnut. Video, koji je takođe obeležio lansiranje sajta Code.org, mesto za resurse za profesore i učenike, postao je globalni hit u februaru. Imao je 2 miliona pregleda za 24 sata nakon što je postavljen. Njegova poruka nije samo da svako treba da nauči da piše kodove, već i da svako to može.
Državna politika već dugo govori drugačije – u 36 država kompjuterske nauke su samo dodatni bodovi kao izborni predmet, i ne gleda se na njih kao na matematiku ili nauku. „To je užasno demotivišuće”, kaže Partovi. „Štaviše, čuli smo da se priča da pametna deca ne biraju kompjuterske nauke. Zašto? Zato što su dovoljno pametna da znaju da je to nebitno za njihovu diplomu. To je potpuno suprotno od podstreka koji je potreban našoj privredi i zemlji.” Posebno devojke treba da uvide značaj časova u vezi sa kompjuterskim naukama pre nego što se prijave. U 14 država koje
omogućavaju da se kompjuterske nauke računaju (15, uključujući okrug Kolumbije), škole imaju grupe koje su 50% veće od onih u drugim državama.
Code.org je napredovao ove godine – država Vašington i Tenesi su na glasanje prosledile zakon koji blagonaklono gleda na kompjuterske nauke, a školski odbor države Ajdaho sada omogućava da se kompjuterske nauke računaju kao obavezne za dobijanje diplome. Ove zime, Partovi gura intenzivnu kampanju oko promocije Nedelje kompjuterskih nauka (Computer Science Education Week), uključujući kampanju koja podrazumeva da svaki profesor u zemlji posveti sat vremena davanju instrukcija za pisanje kodova. On kaže: „Siguran sam da znate da devojke ne razmišljaju o kompjuterskim nauka kao o nečemu što nije za njih, već kao o nečemu što je za muškarce.” Po logici, ako svi to rade na kompjuterskim naukama, to će i devojke raditi.
Ali, pred Partovijem je još uvek teška bitka. Devedesetih godina, kada su računari počeli da se sele iz „računarskih laboratorija” u biblioteke i učionice, roditelji su počeli da brinu da se novac samo troši na „šačicu kompjuterskih šmokljana”. Odgovor administracije je bio da se računari manje daju za kompjuterske nauke, a više za hemiju i književnost. Akt Da nijedno dete ne kaska (No Child Left Behind Act), uz akcenat na matematici i čitanju, vodio je dalje do marginalizacije izučavanja kompjutera, bar iz perspektive budžeta, čak i kada je postalo jasno da kompjuteri i internet postaju bazični alati za život.
Ako je njegova borba tako očigledan korak u pravom smeru, pitala sam Partovija šta mu onda stoji na putu. „Inercija je kamen spoticanja”, kaže. „Imamo više od 100.000 škola gde se ne podučavaju kompjuterske nauke i više od 35.000 škola gde nema naprednog nivoa kompjuterskih nauka u srednjoškolskom obrazovanju. Navesti ih sve da to rade predstavlja ogroman trud.”
Nikitina majka, Kanchan, izgleda kao ona, sa crtama koje su oštre, ali i pristupačne i potpuno stvorene za osmeh, ali možda je zgodnije da izgledaju kao da se koncentrisala. Čini se da su njih dve veoma bliske.„Od samog početka, (Nikita) je bila dobra po pitanju računara. Kanchan kaže: „Sve što je bilo u vezi sa računarima brzo je kapirala”. Nikita je „prepedantna”, kaže njena majka. „Veoma je organizovana, prodorna i usredsređena. Zadirkujem je, jer nešto briše 100 puta samo da bi bila sigurna da je dobro uradila. Kažem joj: Ti si madam gumica! Slika, rečenica i bilo šta drugo mora da bude savršeno.”
Nikita, koja je odrasla u Bej Ridžu, u Bruklinu, isto se tako postavila i u osmom razredu tokom Google programa, i posle devetog razreda dobila je Google stipendiju za jednonedeljni program za Javu na njujorškom univerzitetu, za koji smatra da je koristan, ali nedovoljno zanimljiv. Kako kaže, biologija na početku školovanja navela ju je da razmišlja o karijeri u kompjuterskim naukama. Kada je čula za „Devojke koje pišu kodove” odmah se prijavila. „Nismo puno znale o tom programu, jer je bio nov”, kaže Kanchan, „ali tu je važno uzbuđenje u vezi sa svim što je radila kada bi došla kući”. Pitam je šta je Nikiti bilo uzbudljivo u prošlosti. Kanchan se osvrće svuda, tražeći odgovarajuće poređenje. Na kraju ga i nalazi: „Kada je išla negde i visila na žičari, onda je imala taj izraz lica..
Kompjuterske nauke nisu tako uzbudljive kada se izučavaju u učionici, ako se uopšte izučavaju. Tipičan kurs se sastoji od usmerenog trka kroz teoriju i ideje o pisanju koda, ali malo utisaka se stiče o tome šta te veštine čini korisnim ili zabavnim. Na primer, trenutni napredni kurs zahteva da polaznici znaju kako „da testiraju klase i biblioteke koje su izolovane” i da razumeju „pravne implikacije i intelektualnu svojinu”, što je korisno, ali ne daje ideju zašto je programiranje važno ili čemu ono služi.
Fakultetski odbor pravi novi nastavni program uz podršku Državne naučne fondacije (National Science Foundation), i to za kurs koji se zove „Napredni principi kompjuterskih nauka” i koji će se osvrnuti na neke od ovih problema. Prvi časovi kreću na jesen 2016. godine. To neće uticati na broj stručnih profesora, nedostatak resursa u siromašnijim školama ili nepodesnost državnih obrazovnih standarda, ali je bar pomak sa mrtve tačke.
Dan klubova prolazi, jedna stidljiva devojka prilazi stolu gde su XX Hakeri. Potencijalni član je početnik, čini se da okleva. Mrmlja da je „truba u programiranju”. „Nije problem”, kaže Rau. „Ne smeta što si truba. I ja sam truba.” To je neistina, ali pametno je i ohrabrujuće što joj je tako rekla. Pogled mi je odlutao na momenat, a onda se okrećem i devojka upisuje svoje podatke, izgleda odlučno.
U odeljku „O nama” na stranici „Devojke koje pišu kodove”, Saujani piše da je udruženje više od programa, to je pokret. Isti je slučaj sa Code.org. A to je i Rau, na neki način. Gledajući je kako obleće oko novog člana, prisećam se trenutka kada sam je upoznala. Prisećala se leta u „Devojke koje pišu kodove” i govorila kako je inspirativno bilo sresti žene direktore koje rade u oblasti tehnologija. „Stvorile su ono što su smatrale mogućim, oživele su ga”, rekla je. „To mi je pokazalo da, ako imam ideju ili ako nešto želim da napravim, ne treba da imam bojazan da krenem i napravim to. Mislim da kompjuterske nauke ostvaruju snove.” Zastala je, razmišljajući o onome što je upravo rekla, a onda je brzo dodala: „Ne želim tako da se izrazim, ali zaista omogućava da… tako je”. Možda je Rau bilo sramota, ali meni je zvučalo kako treba.
(Prevod sa: http://www.fastcompany.com)
Kakva je situacija kod nas?Poslednjih godina, kao i u čitavom svetu, i u Srbiji se pokazala potreba za što većim brojem stručnjaka za informacione tehnologije. Statistika pokazuje da je najviše oglasa za profesionalce u ovom poslu, a i kod nas je ovo najplaćenije zanimanje.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, protekle godine 55% devojaka je odlučilo da se upiše na fakultet, što je 10% više nego muškaraca. Ako tome dodamo podatak da se na Visoku
školu strukovnih studija za IT broj upisanih devojaka od 2008. godine do danas povećao čak 6 puta, to sigurno pokazuje kako i devojke sve više shvataju koliko mogu biti uspešne u najplaćenijoj oblasti. Procenjuje se da će se za dve godine broj devojaka i momaka na studijama izjednačiti. Posao u IT oblasti nije fizički zahtevan, obavlja se uvek u dobrim uslovima, zahteva kreativnost, maštu i intuiciju, omogućava uspeh u karijeri i odličnu zaradu, a može se vrlo efektivno kombinovati sa znanjima iz drugih oblasti, što znači da spada u najsvestranije poslove.
Devojke, šta onda čekate?
UPISNI ROK JE U TOKU!Ne propusti priliku da dođeš do prestižnih međunarodnih
sertifikata za samo godinu dana.Upiši ITAcademy
i obezbedi sebi profitabilnu IT karijeru!
