LIČNA KARTA SELA ZLAKUSA-POTPEĆ PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU –PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA SELO ZLAKUSA, POTPEĆ POTENCIJALI PROBLEMI

Ddddddddd

- Dovedena gradska voda - Putna ifrastruktura nemaju nadvožnjak na mestu ukrštanja puta i pruge

- Kanalizacija pokrivena sa 40% - Magistralni gasovod prolazi kroz selo

- Ugrožena bezbednost dece na putu

- Prolazi pruga Beograd –Bar - Nema pošte, ambulante, doma

kulture - Grnčarski zanati - 60% nerešene kanalizacije - Seoski turizam - Škola u lošem stanju, nema

fiskulturne sale - Voćarska proizvodnja - Nema obdaništa - Za razvoj govedarstva i ovčarstva - Sekundarna gasifikacija - Ljudski resurs(mladi ostaju na selu i bave se poljoprivredom)

- Nema veterinarske ambulante

- Izvršena komasacija zemljišta - Neuknjiženo zemljište - Uzgoj ribe na ribnjacima(pastrmke)

- Nema zadruge i poljoprivrednih udruženja

- Postoje kulturni umetnički sadržaji sela tokom cele godine

- Ne edukovanoi neinformisano stanovništvo vezano za oblast poljoprivredne proizvodnje

- Lovni rezervat za uzgoj fazana - Puž štetočina(povrtarska

proizvodnja ugrožena) - Za razvoj pčelarstva - Prirodni ambijent zdrava sredina, Potpećka pećina

- Zastareli objekti za uzgoj stoke i mehanizacija u poljoprivredi

- Otkup poljoprivrednih proizvoda nije organizovan - Niske cene poljoprivrednih proizvoda i skup repro materijal - Nedostatak kvalitetne priplodne stoke

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU:

Sredstvo je primenjeno na grupi od 23 meštana od kojih su 7 činile žensku

populaciju, a 16 su muška populacija. Kao osnovne grane poljoprivrede koje imaju

perspektivu naveli su stočarstvo( govedarstvo i ovčarstvo).

Meštani pre svega ističu nezagađenu sredinu i velike površine livada i pašnjaka

kao potencijal za proizvodnju zdrave hrane.U govedarstvu je proizvodnja, junećeg mesa,

mleka i prerađevina od mleka: sir i kajmak. Ovčarstvo je poznato po proizvodnji

jagnjećeg mesa.

Voćarska proizvodnja se ogleda u proizvodnji maline, šljive. Šljiva se suši ili se

proizvodi domaća rakija. Seoski turizam je potencijal koji polako ali sigugurno

predstavlja granu koja će omogućiti povećanje prihoda na selu i omogućitida veći deo

poljoprivrednih proizvoda da se proda na trpezi budućih gostiju sela.

Za ratarske kulture veliki problem predstavlja žuti puž koji se pojavljuje s proleća.

Atrakciju predstavlja Potpećka pećina kao i tradicionalni zanat grnčarenje,

kulturno umetnički sadržaj koji odslikava kulturu sela. Selo je u velikoj meri opremljeno

sa infra strukturom(voda, kanalizacija, struja) izvršena je komasacija zemljišta.Voda -

reka predstavlja potencijal za uzgoj pastrmke koja se veoma uspešno uzgaja u selu

Zlakusa –Potpeć. Kao nedostatke i probleme, a koji sigurno usporavaju razvoj sela

prepoznati su u govedarstvu nepostojanje veterinarske ambulante, loš kvalitet priplodne

stoke. Nepostojanje zadruge preko koje bi mogli da prodaju svoje proizvode i nabavljaju

jeftinije repro materijal. I ako u selu ostaje omladina, nepostojanje obdaništa, doma

kulture, ambulante, pošte može da predstavlja probleme u budućem periodu kao bitni

elementi za opstanak na selu. Blizina magistralnog puta, gasovoda, pruge Beograd- Bar

pružaju veoma dobru komunikaciju sa gradskom sredinom i obezbeđuju brz transport

robe s tim što jedinu prepreku u putnom saobrćaju predstavlja nepostojanje adekvatnog

nadvožnjaka koji bi omogućio nesmetan saobraćaj većih vozila (autobusa i kamiona).

Usled zastarele mehanizacije i objekata za držanje stoke umanjena je efikasnost

poljoprivredne proizvodnje i kvalitet proizvoda.

VREMENSKA LINIJA –PRA SREDSTVO–VIZUALIZACIJA

Pocetak 20v.

--- Selo je bilo Opštinsko mesto sa sudom,ambarima, lokalnom upravom. Osnovno zanimanje poljoprivreda-stočarstvo, grnčarija, 72 domaćinstva, 385 stanovnika.

1954 --- Valjaonica počela sa radom . 1956 --- Migracije sa brda prema polju

1960 --- Počinje bolje; 6 grnčara. 1963 --- Elektrifikacija sela ; kupljen prvi traktor u selu. 1968 --- Prvi lokalni vodovod.

1970 --- Napravljena skola . 1975 -- -Reseno pitanje kvalitetnog mosta ; prvi asfaltni put. 1978 --- 200 ha zasada sljive.

1980 --- Ekspanzija maline i značajni prihodi od nje. 1983 --- Prvi telefoni u selu. 1984 --- Javna rasveta na prvi asfalt. 1985 --- Prvi autobus - direktna linija.

1990 --- Komesacija i uredjenje rečnog korita . 1991 --- Prvo privatno preduzeće. 1994 --- Počela sa radom Međunarodna kolonija keramike. 1996 --- Asfaltirani svi putevi i urađena rasveta ; gradska voda.

2001 --- TV repetitor na Gradini. 2005 --- Osnovano udruženje “Etno zavičaj ; etno park “Terzića avlija”. 2006 --- Osnovano udruženje lončara ; sabor izvornog stvaralaštva ;

markirano 60km planinskih staza. 2007 --- Urađena kanalizacija u selu; otvorena lokalna galerija; seoski

turizam.

2008 --- 30 porodica grnčara ; 210 domaćinstava, 790 stanovnika ;17ha maline; 50ha šljiva i ostalog voca; 12 kategorizovanih domaćinstava za bavljenje seoskim turizmom; zaposlenih van sela svega 15%; 10 registrovanih preduzeća i 20 samostalnih zanatskih radnji; selo ima 50 intelektualaca koji zive u selu i odlaze da rade u grad.

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-VREMENSKA LINIJA:

Sredstvo je primenjeno u grupi od 4 starija meštana sela Zlakusa . Vramenska

linija, kao PRA sredstvo, omogućava nam uvid u prošlost sela, identifikuje događaje koji

su bitni za poljoprivredni razvoj sela i kritične tačke u tom razvoju. Sredstvo se

primenjuje u grupi starijih meštana sela, koji su autentični svedoci svih tih dogadjaja,

obuhvata informacije koje nam osvetljavaju ekonomski, sociokulturni i poljoprivredni

sistem sela u svim promenama koje su se u tim sistemima dogodile, uključujući i uzroke

sadašnjeg stanja. Vremenskom linijom primenjenom u radu u selu Zlakusa obuhvaćen je

period od 60 godina .

U selu Zlakusa početkom 20 veka bilo je oko 72 domaćinstva i 385 stanovnika .

Zanimljiv podatak za ovo selo je što ovde nema odlaska sa sela, stanovništvo se samo

povećava. Kako meštani kažu devojke se udaju u isto selo, čak i ako neko ode iz sela

dvoje se vrati. Po sećanju meštana jedina migracija je bila 1955. godine od brda prema

polju. U periodu od 1960. do1994. bilo je 1 do 1,5 zaposlen van sela ali su se svi oni

vraćali u selo. Sada van sela radi oko 15%. U selu sada ima 210 domova i 790

stanovnika, 50 intelektualaca zivi u selu, rade van sela ali u selu zive.

1970. godine napravljena je i otvorena škola, ta škola jos uvek postoji ali joj je

neophodno renoviranje.

Za ovo selo se može reći da infrastrukturne probleme nema. Naravno da postoji

po nešto sto treba da se renovira, obnovi ili završi. 1963. godine je uradjena

elektrifikacija sela. Prvi lokalni vodovod je urađen 1968.godine, gradsku vodu selo je

dobilo 1996. godine. 1975 je rešeno pitanje mosta, koje je bilo od velikog značaja za selo,

iste godine urađen je i asfaltni put . 1984. godine urađena rasveta na asfaltni put , a 1996

su urađeni svi asfaltni putevi i rasveta . Kanalizaciju je selo dobilo 2007.godine 1985 .

godine je došao prvi autobus u selo (direktna linija ).

1983. selo je dobilo prve telefonske priključke. TV repetitor je 2001 stavljen na Gradini.

Selo Zlakusa je početkom 20-og veka bilo opštinsko mesto sa sudom, lokalnom

upravom, ambarima. Osnovno zanimanje je poljoprivreda, stočarstvo, grnčarija i

voćarstvo. 1960-u godinu su meštani okarakterisali kao godinu od koje sve na dalje kreće

na bolje . Tada je bilo samo šest grnčara, jer kako kazu bilo je sramota reci da se time

baviš, a nekada je pola sela od toga zivelo. Sada u selu ima oko 30 domacinstava koji se

bave grnčarijom, s tim što im to nije jedino zanimanje.

Kada se govori o voćarstvu može se reci da je pre 1950. godine najzastupljenija

bila sljiva koja se susila i pravila se rakija . Mestani kazu da sada to moze biti jedan od

bitnih potencijala. 1978. godine pod sljivom je bilo oko 200 ha. Pojavom maline smanjila

se proizvodnja šljive. 1980. malina je bila u ekspanziji od nje se moglo lepo živeti jer su

bili značajni prihodi. Ekspanzija malina traje sve do 1995. a posle stagnira. Sada ima oko

17 ha maline i 50 ha šljiva i ostalog voća.

Od 1970. godine pa sve do 1990. –te godine bilo je organizovanog otkupa mleka i stoke,

u tom periodu bila su dva rekordera u proizvodnji mleka tada je bilo farmi junadi i

zivinarnika. Meštani ovaj period smatraju za dobar period.

1954. godine pocela je sa radom valjaonica. Meštani su u njoj radili, ali se nisu

selili iz sela . 1991. godine je otvoreno prvo privatno preduzeće, sada ih ima 10

registrovanih privatnih preduzeca i 20 samostalnih zanatskih radnji , od 20 str. samo su

cetiri dobrosu snadbevene i rade odlicno.

Kamesacija i uredjenje recnog korita je poceto sa radom 1990 –te . Sada je sve

zavrseno i to je jedan od poduhvata sa kojim su mestani zadovoljni.

1994.godine pocela je sa radom “Medjunarodna kolonija keramike “. Tako da se svake

godine jedne nedelje u septembru organizuje “ Jesen u Zlakusi” koja okupi sve

manifestacije. 2005. otvoreno je udruzenje “Etno zavicaj”i otvoren je etno park “Terzica

avlija “ . Godinu dana kasnije napravljeno je udruzenje loncara, odrzan je “Sabor

izvornog stvaralastva “ .

2006 . godine markirano je 60 km planinskih staza. Seoski turizam je poceo da se razvija

tek 2007 godine, kada je i otvorena likovna galerija. Sada ima 12. domacinstava

kategorizovanih za bavljenje seoskim turizmom.

Vremenska linija pokazuje da je najkriticniji period za razvoj poljoprivrede u periodu

od 1970. do 1990. godine .

MAPA RESURSA-PLA/PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA SELA ZLAKUSA I POTPEĆE

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-MAPA RESURSA:

Sredstvo je primenjeno u grupi od 3 mlađa učesnika i jednom mlađom gospođom

koja je vodila glavnu reč, budući da je iznela najviše zapažanja kada je u pitanju

okruženje u kome svi žive.

Primenom ovog sredstva dobijena je slika prirodnih resursa kojima sela Zlakusa i

Potpeće raspolažu, a od krucijalne su važnosti kada je u pitanju poljoprivreda i druge

nepoljoprivredne delatnosti koje su zastupljene u oba sela.

Mapa resursa pokazuje da se radi o selima koja se nalaze u zapadnoj Srbiji tako da

pripadaju tipu brdsko-planinskih sela, a veća planina u blizini je Zlatibor koja se prostire

jugozapadno od pomenutih sela. Prvi veći grad u blizini jeste Užice koji se nalazi na 7

km zapadno od sela. Saobraćajna povezanost sa Užicem je veoma dobra, budući da sa

severne strane granice sela prolazi međunarodni magistralni put koji se kod Užica račva i

povezuje Beograd sa Sarajevom i Podgoricom, dok se uz magistralni put paralelno pruža

pruga Beograd-Bar. Oba sela povezuje lokalni put koji je asfaltiran, a račva se ka jugu

stvarajući gustu mrežu nekategorisanih, seoskih puteva. Sa obe strane puteva raspoređena

su domaćinstva kojih ima blizu 400. Prosečan broj članova domaćinstva je 3. dok je isti

broj i generacija u okviru jednog domaćinstva. Površina oba sela je 1300 ha i ima oko

1000 stanovnika.

Iz pravca Užica kroz oba sela protiče reka Đetinja paralelno sa magistralnim

putem i železničkom prugom. Celom dužinom rečnog toka, između pruge i Đetinje

prostire se lovni rezervat gde se mahom gaji fazanska divljač, što predstavlja izuzetan

potencijal za razvoj lovne delatnosti, a posebno lovnog turizma. Drugi važan rečni tok se

odnosi na rečicu Petnicu čije se izvorište nalazi u Potpećkoj pećini na krajnjem jugu sela

Potpeće. Petnica se uliva u Đetinju na krajnjem severu i samoj granici oba sela. Petnica je

poznata po velikom broju ribnjaka i vodenica koje se prostiru sa obe strane i celom

dužinom njenog toka. Posebno su interesantni ribnjaci, a ima ih negde oko 40, dok se

,zahvaljujući njima 16 domaćinstava bavi proizvodnjom ribe i živi od toga. Treba

napomenuti da se u blizini pećine nalaze i dva riblja restorana. Budući da se radi o

krečnjačkom terenu, na par mesta se javljaju izvori čiste pijaće vode koji su kaptirani i

pretvoreni u česme. Celokupno posmatrano reka Petnica zajedno sa Potpećkom pećinom

predstavljauju jedinstveni turistički potencijal.

Duž južne granice sela, prostire se šuma i ona, prema rečima meštana, zauzima

trećinu teritorije sela, dok se livade i pašnjaci graniče sa šumom i oni zauzimaju drugu

trećinu teritorije sela. Sledeća etapa se odnosi na voćnjake koji se nalaze na teritoriji

naseljenog područja, a najviše u okolini Potpećke pećine. Komasiranog zemljišta ima

između glavnog seoskog puta i reke Đetinje i odnosi se na njive i oranice. Voćnjaci i

komasirano zemljište zauzimaju poslednju trećinu teritorije sela.

U centru sela Zlakusa se nalazi škola sa malim sportskim terenom koja je u

prilično lošem stanju. Sela nemaju crkvu niti ambulantu. Međutim kulturno-umetnički

sadržaj nije izostao. Naime, postoji veliki broj domaćinstava koja se tradicionalno bave

grnčarskim zanatom.Grnčari iz ovog kraja su poznati širom naše zemlje; imaju svoje

udruženje i organizuju grnčarske kolonije. Na ovo se nadovezuje i postojanje Muzeja na

otvorenom u Zlakusi pod nazivom ’’Terzića Avlija’’ koji oslikava srpsku tradiciju i način

života iz perioda 19. veka. Ukupno 12 domaćinstava se bavi seoskim turizmom; imaju

svoje udruženje i time se turistički potencijal zaokružuje i stavlja na listu primarnih

delatnosti zajedno sa grnčarstvom i ribarstvom.

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA –SEZONSKI

KALENDAR:

Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogućava vizualizovani uvid u četri

osnovna parametra održivog farmerstva. Ovim sredstvom se dobijaju informacije o

klimatskim promenama i uslovima područja u kome je sredstvo primenjeno

,najznašajnijim granama poljoprivrede za dato područje,ekonomskom statusu

domaćinstava sa svim navedenim delatnostima kao i dinamici aktivnosti po polovima u

jednom domaćinstvu .Sva četri parametra su vizualizovana u jednogodišnjem periodu ,

za svaki mesec posebno.

Primena sredstava ne podrazumeva dobijanje preciznih informacija koje bi u

kalendaru bile unešene od strane PLA pomagača, već se izdvođenje sredstva prepušta

samoj grupi farmera.

Cilj primene sredstva nije samo prikupljanje potrebnih informacija , već i

uključivanje farmera u proces samopredstavljanja sopstvene situacije.

KLIMATSKI USLOVI

Selo Zlakusa-Potpeć, reljefski pripada brdsko planinskom delu stim što je deo

sela oko reke đetinje ravničarski predeo.

Odlikuje se umereno hladnim zimama i umerenim snežnim padavinama.Leta su u

nekoliko zadnjih godina sa manje padavina.Maksimalne temperature su sve više .Proleće

i jesen su jako slični po padavinam stim što se prelazci sa proleća na leto nagli uz pojavu

visokih temperatura.

Najzastupljenije grane poljoprivrede su: govedarstva, ovčarstvao, ribarstvo,

voćarstvo (uzgoj maline, šljive, jabuke), ratarstvo (uzgoj pšenice,kukuruza) i cvećarstvo.

GOVEDARSTVO

Prevashodno se radi o grlima namenjenim za proizvodnju mleka i tov.

Rasni satav –kod poljoprivrednih gazdinstava uglavnom se nalaze grla simentalske rase i

domaće šareno u tipu simentalca.Grla se u zavisnosti od vremenskog perioda drže u

štalama (novembar, decembar, januar, februar i mart)dok se u ostalim mesecima drže

kobinovano paša –štala.Način,količina i zastupljenost pojedinih hraniva takođe zavisi od

godišnjeg doba . Početkom novembra pa do sredine marta obrok je sačinjen od

sena,silažnog kukuruza , koncetrata. Dok se od sredine marta pa do kraja oktobra

značajan deo obroka čini zelena masa,smanjuje se količina sena ,i silaže dok se

koncentrovano hranivo nastavlja stim što su količine prilagođene proizvodnom ciklusu

kod krava ,a kod tova bikova uzrastu.Količine mleka su neujednačene i kreću se od 3500

do 6500 l u laktaciji.Veštačko osemenjavanje je mera koja se primenjuje u reprodukciji u

toku cele godine kod svih farmera,tako da nemamo ciklične periode telenja već su oni

istog inteziteta tokom cele godine.Goveda se redovno zdravstveno proveravaju od strane

veterinara na tuberkulozu i brucelozu.Kranji proizvod je mleko i meso,dok su

prerađevine sir ,kajmak sve manje zastupljeni zbog neadekvatnih uslova za preradu.

OVČARSTVO

Po rečima meštana ovčarstvo pomoćna grana u stočarstvu i ide uz govedarstvo

kako bi se iskoristili manje vredni pašnjaci koji su nedostupni govedima.Rasni satsav nije

moguće precizno definisati ali je sigurno da su najzastupljeniji melezi u tipu

sjeničke,pramenke i vitembega melezi.

Ovce su samo zimi u zatvorenom prostoru dok se od proleća do kasne jeseni

zadžavaju na paši.Ishrana se zasniva na zelenoj masi ,senu i manjoj meri koncetrovano

hranivo i to u periodu odgoja jagnjadi.S proleća pred izlazak na pašu i krajem jeseni po

završetku paše čiste od parazita.

Vreme jagenjena je vezano za određeni period godine (decembar, januar, februar,

mart) Korist od ovaca su meso od jagnjadi, vuna, u manjoj meri mleko

RIBARSTVO

Ribarstvo je grana poljoprivrede kojom poljoprivrednici u selu Zlakusa –Potpeć

bave veoma uspešno.Radi se o manjim ribnjacima u kojima se uzgaja Pastrmaka.Mlađ se

unosi u ribnjake u aprilu.Pravilan uzgoj iziskuje aktivnost cele godine,pre svega pranje

bazena tri puta mesečno,dezifekciju bazena koja se sprovodi tri puta godišnje.Vađenje ili

izlov ribe je tokom cele godine stim što je najveći u mesecu decembru kada se riba

najbolje prodaje zbog slave Svetog Nikole i velikog posta .

VOĆARSTVO

Uzgajanje malina je dosta zastupljeno, predstavlaja prvu granu u voćarstvu. Način

uzgoja maline je na svim gazdinstvima isti stim sto bolje prinose ostvaruju gazdinstv koja

navodnjavaju zasade .

Sa početkom zime u mesecu januar i februar u koliko su topliji i sunčani kreće se

sa prskanjem,u februaru vrši se i prihrana stajskim đubrivom ,mesec mart je kada se vrši

prihrana mineralnim đubrivom,vezivanje,zaštita bilja prskanjem,koje se nastavlja u

aprilu i maju.Stim što zaštita mora da bude učestalija u koliko su vremenske okolnosti

takve da doprinose razvoju bolesti i štetočina.Početkom juna pa sve do sredine jula je

berba.U avgustu se skidaju stari lastari i sade novi,u septembru se praktikuje prskanje –

zaštita malinjaka .Oktobar novembar i decembar su meseci kada malinjak miruje i neradi

se ništa.

UZGAJANJE ŠLJIVA

Mesec januar je kada se vrši prskanje.U feruaru se rastura stajnjak i vrši se

orezivanje.Mart ,april i maj je vreme prskanja protiv bolesti i štetočina ,takođe u martu

stabla se kreče.Jun i jul i polovina avgusta su meseci kada se neobavljaju nikakve

aktivnosti.Sredinom avgusta do početka septembra traje berba.U septembru ili oktobru

posle berbe vrši se predzimsko prskanje,takođe mogu se podizati i novi zasadi.Šljiva se

prodaje u svežem stanju ili se prerađuje u rakiju.

UZGOJ JABUKA

Mesec januar je kada se vrši prskanje.U feruaru se rastura stajnjak i vrši se

orezivanje. Mart ,april i maj je vreme prskanja protiv bolesti i štetočina ,takođe u martu

stabla se kreče. Jun i jul i polovina avgusta su bez aktivnosti.Berba kreće od polovine

avgusta ,pa sve do kraja septembra. U oktobru posle berbe vrši se predzimsko

prskanje,takođe mogu se podizati i novi zasadi. Novembar i decembar su meseci

mirovanja. Jabuka se prodaje odmah ili se jedan deo lageruje i čeka se bolja cena na

tržištu.

UZGAJANJE CVEĆA

Cvetnjaci traže veliku pažnju i gaje se u plastenicima .U januaru se vrši priprema

i utopljavanje prostora,februar i mart su određeni za proizvodnju rasada.April je mesec

kada se vrši rasađivanje i pelcerenje.U maju i junu se neguje cveće okopava,prska

,prihranjuje.Jun,jul,avgust su meseci intezivne prodaje cveća.U septembru se vade

lukovice i krtole,suše i ostavljaju na temperaturi od 10 stepeni.Novembar je kada se vrši

selekcija a u decembru se kreće sa ponovnim zatezanjem i pripremom plastenika.

Predstavlja poljoprivrednu granu koja je u povoju ,meštani smatraju da je treba razvijati

RATARSTVO (KUKURUZ I PŠENICA)

Kukuruz se gaji kao monokultura ili naizmenično sa detelinom ili pšenica.Gaji

se kao silažni ili za zrno. Januar i februar su meseci bez aktivnosti. Mart priprema

zemljišta za setvu,oranje,đubrenje stajnjakom,tanjiranje.U aprilu počinje setva,prihrana sa

mineralninim đubrivom NPK,zaštita od korova.U maju prihranjivanje i

špartanje(odstranjivanje korova).Jun,jul,avgus kukuruz se zaliva –navodnjava. Početak

septembra je vreme za siliranje kukuruza,u koliko se bere za zrno onda se berba obavlja

ceo oktobar mesec.Ukolikose seje ozima pšenica krajem oktobra i početkom novembra

vrši se priprema zemljišta i setva pšenice.

Pšenica - seje se ozima pšenica .Prema iskazu meštana pšenica se

neprska.Novembar,decembari januar su meseci bez aktivnosti.U februaru i martu pšenica

se prihranjuje .April i maj su bez aktivnosti.Žetva počinje polovinom juna i završavase

polovinom jula.Nakon žetve ukolikose seje kukuruz ili kupus ponovo se vrši priprema

zemljišta.

EKONOMSKI STATUS DOMAĆINSTVA SA SVIM NAVEDENIM

DELATNOSTIMA

U selu Zlakusa-Potpeć prihodi se ostvaruju tokom cele godine,stim što su u

mesecima julu i avgustu dosta veći zbog prodaje maline,takođe i mesec decembar je kad

se najviše ostvaruje prihoda od prodaje ribe.Pored navedenih proizvoda meštani sela

ostvaruju prihode od seoskog turizma , prodajom mleka, prodajom bikova, jagnjadi,

kupusa, rakije.

Rashodi - Prema navodima meštana troškovi su takođe cele godine ali su najveći

u martu i aprilu kada se vrši setva,priprema zemljišta ,prskanje,nega useva,ali isto tako i u

mesecima septembra i oktobra kada se vrši branje kukuruza,voća i spremanje zemljišta za

pojedine kulture.Najviše novca se izdvaja za kupovinu , goriva, rezervnih delova,

zaštitnih sredtava, mineralna đubriva, koncentrovana hraniva i radu snagu.

PODELA RADA PREMA POLNOJ RAZLICI I DINAMIKA AKTIVNOSTI

Aktivnosti muškaraca i žena se nemogu precizno odrediti jer se poslovi obavljaju

uglavnom zajednički.Svega jedan deo aktivnosti u toku leta kada je berba maline i u jesen

kada se sprema zimnica su dodatne su aktivnosti za žensku populaciju .Muška populacija

se izjasnila da se najviše radi u proleće .

Sezonski kalendar Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust

Septem. Oktober Novem. Decem.

.padavine

temperat

Sneg -20do15

Sneg -10do15

Kiša,sneg 0do25

Kiša 5do25

Sunčano, kiša 10do30

Suša grad 15do35

Suša 15do40

Suša 15do35

Suša, Kiša Kiša,sneg sneg 0 do25 0do15 -20do10 Kiša,grad

5 do30

govedarstvo

zatvoreni siste m drža nja

tuberkul inizacija

p ovčarstvo

Zatvoren jagnjenje

sist jagnje

em drža nje

s

a

š

a Dehelm.

i mešanje

nja prihran a jagnjadi

prihrana

jagnjadi striža od 1.do10.

dehelm.

kukuruz

Đubrenje stajnakom

priprema zemlje

setva do

Veš.đubr. aš.bilj.

Veš.đubr. aš.bilj.

berba Z Z siliranje priprema

10. okopavanje okopavanje Zemlje za pšenicu ili lucerku

pšenica Prihrana žetva Priprema zemljišta za

setvu kupusa

jesenja

KAN žetva setva

šljiva Đubrenje stajnakom

Orezivanje,krečenje,prskanje

Zašt.bilj.od insekata

berba podiza

Pred zimsko prskanje

nje

novih zasada

malina Đubrenje.staj. veštač.

vezivanje Prskanje,plevenje,zakidanje lastara

Prskanje,plevenje,

berba Odstarnjivanje ,starih I

prskanje

jabuka Đubrenje stajnakom

Orezivanje,krečenje

Prskanje u fazi cveta

Be

rba podizanje novih zasada

cvećarstvo

Vađenje prodaja

selekcija Zatezanje plastenika I selekcija

Utopljavanje prostora

Proizvodnja rasada

Proizvodnja rasada

Rasađivanje I pelcerenje

Okopavanje,pelcerenje I prskanje

Okopavanje,pelcerenje I prskanje

Vađenje,lukovica,krtola

suš enje na t 10C

ribarstvo prodaja Poribljava nje

Tri puta

č

Pranje

Toku cele

Mes no godine Dezonfekc

ija 3 puta

Bazena u U toku go dine

decemb.

Sezonski kalendar – PRA sredstvo - vizualizacija

januar

februar

mart

april

maj

jun

jul

avgust

septemb

oktobar

novemb.

decembar

prihodi

rashodi

januar februar mart april maj jun jul avgust septemb. oktobar novemb. dinamika

aktivnosti muškaraca

dinamika aktivnosti žena

Kategorizacija prema izvorima prihoda - vizualizacija

Prihodi iz poljoprivrede

Prihodi van poljoprivrede

Prodaja ribe pastrmke 5%

Plate zaposlenih 20%

Prodaja maline 80%

Prodaja tovnih junadi 50%

Penzije iz radnog odnosa 25%

Prodaja teladi 10%

Prodaja jaganjaca 10%

Trgovina i zanatstvo 5%

Seoski turizam 7%

Turizam i ugostiteljstvo 1%

Prodaja rakije 80%

Prodaja prasadi 30%

Grnčarstvo 7%

Prodaja sira i kajmaka 25%

Narodna radinost 10%

Prodaja mleka 1%

Prodaja cveća 1%

Prodaja meda 1%

Poljoprivredne penzije 5%

Kategorizacija prema izvorima prihoda – objašnjenje

Ova kategorizacija je primenjena u grupi 5 meštana( 3 muškarca i 2 žene) sela

Zlakusa. Kategorizacija prema izvorima prihoda ima za cilj prikaz učešća poljoprivrede u

ukupnom ekonomskom sistemu sela, odnosno da razdvoji prihode iz poljoprivrede i

vanpoljoprivrednih delatnosti.

Što se tiče vanpoljoprivrednih izvora prihoda meštani navode plate zaposlenoh

kojih ima oko 200 (20%), zatim su tu i penzije iz radnog odnosa koje prima 25% meštana

i po njihovom mišljenju je to ozbiljan prihod. Učesnici kategorizacije navode takođe

prihode koji ostvaruju meštani sela vlasnici trgovinskig i zanatskih objekata i njih ima

5%, a posebno su stavili akcenat na prihod od turizma i ugostiteljstva kao privredne grane

jer takve objekte poseduje svega 1% meštana, ali je to značajan prihod jer je ovo selo

turistička destinacija što se može zaključiti i iz mape resursa. Ovo selo poseduje i grnčare

i takvih je 7% i takođe meštane koji se bave narodnom radinošću(10%) i oni pletu odevne

predmete od vune poznate naširoko u Srbiji.Poljoprivredne penzije prima 5% meštana i

njega ne vide ka značajan prihod jer su primanja izuzetno niska u odnosu na druge

prihode.

Kada pričamo o izvorima prihoda iz poljoprivrede na prvom mestu je prodaja

ribe pastrmke na privatnim ribnjacima u sklopu gazdinstva i takvih domaćinstava ima

tačno 16 ili 5% po mišljenju učesnika kategorizacije te se na njima na godišnjem nivou

ostvari prihod oko 1 milion evra. Posle ribe najveći prihod se ostvari od maline koju

prodaje 80% domaćinstava i smatraju ga rentabilnim proizvodom. Od tova junedi prihod

ostvaruje 50% domaćinstava i to su količine od 1-5 komada godišnje. Telad i jagnjad

prodaje 10% domaćinstava, ali su količine male od 1-10 komada godišnje i ne vide

stočarsku proizvodnju značajnom jer je ranijih vremena ona bila i te kako veća kao i

proizvodnja mleka ali zbog izuzetno niskih cena i nestabilnog tržišta stočarstvo polako

zamire iako ima potencijala i u smeštajnim kapacitetima, opremljenosti mehanizacijom i

znanjem za ovaj nekada značajan vid proizvodnje u selu Zlakusa. Od seoskog turizma

koji je svakodnevno u razvoji i za šta postoji potencijal i ljudski i prirodni i imajući u

vidu srdačnost seoskog domaćina sela Zlakusa kako učesnici ove kategorizacije

napominju prihode ostvaruje 7% domaćinstava. Iza seoskog turizma sledi prodaja rakije,

ali su to manje količine, od koje prihode ostvaruje 80% domaćinstava. Prasad prodaje

30% domaćinstava ali su to isto tako sitne količine skoro beznačajne za selo u celini, kao

i prodaja sira i kajmaka(25%) koji se pravi na tradicionalni način koji je takođe nekada

imao značajnu ulogu. Prodajom mleka i meda se bavi po 1% domaćinstava i to u malim

količinama. Uzgajanje cveća (cvećarstvo) je grana koja je u začetku i bavi se 1%

domaćinstava, a meštani navode da postoje dobri uslovi za ovaj vid proizvodnje kao i

tržište.

Kategorizacija po standardu - vizualizacija DOMAĆINSTVA IZNAD PROSEKA PROSEČNA DOMAĆINSTVA

- obradivog zemljišta 2-5 ha - obradivog zemljišta do 2 ha - malina do 0,3 ha - malina oko 0,1 ha - traktor sa kompletnim priključcima - motokultivator sa priključcima - krupna stoka 5-10 grla - krupna stoka 1-3 grla - ovce 5-10 - ovce 5-10 - svinje za svoje potrebe - svinje za svoje potrebe - sopstvena radna snaga+sezonci - sopstvena radna snaga - mala privreda - plata - ribnjaci 40% - penzija 50% - plata - penzija iz radnog odnosa

DOMAĆINSTVA ISPOD PROSEKA STARAČKA I SAMAČKA DOMAĆINSTVA - obradivog zemljišta do 0,2 ha - obradivog zemljišta do 0,1 ha - nemaju mehanizaciju - nemaju mehanizacije - 1 svinja - nemaju stoku - kokoške - penzija - penzija 5% 5%

Kategorizacija prema životnom standardu – objašnjenje

Sredstvo je primenjeno u grupi od 5 meštana( 3 muškarca i 2 žene) sela Zlakusa. Ovo

sredstvo nam omogućava da steknemo uvid kako meštani prave razlike po standardu

domaćinstva, koliko različitih standarda navode i koliko je domaćinstava u svakoj od njih.

Učesnici u ovoj kategorizaciji su razlikovali 4 kategorije domaćinstava kojim su obuhvatili sva

domaćinstva.

Domaćinstava iznad proseka ima 40% i karakteriše ih da imaju obradive zemlje od 2-5

ha, od toga do 0,3 ha pod malinom i od 0,3-1 ha pod šljivom. Imaju traktor sa svim priključcima i

priključnim mašinama( balirka, cisterna, silo kombajn). Što se tiče stočnog fonda imaju 5-10 grla

krupne stoke, 5-10 ovaca i svinje za svoje potrebe 1-2 krmače i prasad. Imaju sopstvenu radnu

snagu, a u sezoni poljskih radova i berbe maline angažuju i sezonce. Od vanpoljoprivrednih

izvora prihoda imaju platu jednog ili dva člana plus penzija iz radnog odnosa. U ovu grupu

meštani učesnici su svrstali i 16 domaćinstava koji poseduju napred pomenute ribnjake i 15

domaćinstava koji se bave malom privredom tj poseduju mala preduzeća.

Prosečna domaćinstva poseduju do 2 ha obradivog zemljišta od toga oko 0,1 ha maline i

0,2-0,5 ha šljive. Od mehanizacije poseduju motokultivator sa priključcima. Od stoke tu su 1-3

krupna grla, 5-10 ovaca i svinje za svoje potrebe. Poseduju sopstvenu radnu snagu. Od

vanpoljoprivrednih prihoda ređe je plata zastupljena, a više penzija iz radnog odnosa. Ovakvih

domaćinstava po mišljenju učesnika kategorizacije je 50%.

Ispod proseka meštani navode da ima 5% domaćinstava. Ona poseduju do 0,2 ha

obradivih površina, nemaju mehanizaciju, nemaju krupne stoke, imaju 1 svinju i kokoške za

svoje potrebe. Od prihoda imaju penziju ili iz radnog odnosa ili poljoprivrednu.

U grupu staračka i samačka domaćinstva spadaju ona sa jednim ili dva starija člana

preko 65 godina starosti. Ova domaćinstva poseduju oko 0,1 ha obradivog zemljišta, nemaju

mehanizacije niti stoke, a primaju jednu od penzija.

STVARANJE OPCIJA ZA POBOLJŠANJE – SREDSTVO PLANIRANJA- VIZUALIZACIJA

FORMIRANJE CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA BEZ UČEŠĆA

PROIZVOĐAČA

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE

Neuknjiženo zemljište

Puž štetočina

Put i pružni nadvožnak

Bolja priplodna stoka

MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE

Nema skladišnih kapaciteta

Kanalizacija ,gasifikacija,put.

Stara mehanizacija i objekti

Ambulanta,pošta,dom kulture,obdanište

Veterinarska ambulanta

Stručna edukacija

Navodnjavanje

Udruživanje u zadruge

Organizovan otkup

MI SAMI

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE SREDSTVA PLANIRANJA-STVARANJE OPCIJA:

Sredstvo je primenjeno na grupi od 23 meštana od kojih su 7 činile žensku populaciju , a

16 su muškarci. Stvaranje opcija , kao sredstvo planiranja, primenjuje se na rezultate primene

prvog sredstva situacione analize-predstavljanje situacije u selu.Nakon primene drugih PRA

sredstava i dovršetka situacione analize , ovo sredstvo se, u fazi planiranja PLA metode, vraća na

probleme koje su meštani identifikovali primenom PRA sredstva –predstavljanje situacije u selu i

kategorizuje ih prema njihovim mogućnostima da u rešavanju tih problema učestvuju.Otuda su

sve identifikovane probleme meštani, učesnici u radu grupe, podelili na one koje mogu da reše

sami, za čije rešavanje im je osim mobilizacije vlastitih resursa potrebna i pomoć sa strane i one u

čijem rešavanju ne mogu da učestvuju .

MI SAMI: Problemi za koje su semeštani izjasnili da mogu sami da ih reše su

udruživanje ,stvaranje zadruga i udruženja poljoprivrednika, a samimim tim dobrim delom

njihove zadruge i udruženja bi otkupljivali njihoe proizvode.Rezultat dosadašnjeh pojedinačnog

nastupa je tržišna nekonkurentnost .

MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE:Ovi problemi se prevashodno moraju rešavati

zajednički,i kao takvi prema navodima meštana iako mostoji dobra volja sa njihove strane da

jednim delom učestvuju drugi partner se teško pronalazi . Ipak prepozati problemi sela su

sledeći:star mehanizacija,objekti za uzgoj stoke , nepostojanje veterinarske ambulante,u selu

nedostaju visoko obrazovani –stručnjaci koji biunapreili tehnilogiju poljoprivrene proizvodnje,u

koliko bi se opredelili da čekaju bolju cenu svojih proizvoda nepostoje skladišta gde bi iste

lagerovali.Zbog visoke cene sistema za navodnjavanje trnutno nisu u mogućnosti da ih kupe tu

pre svega misle na pomoć MPŠV. Do osnivanja kancelarije oni nisu ni znali da Ministarstvo

poljoprivrede subvencionira ovakve sisteme.Ambulanta, obdanište, pošta su ustanove koje su im

preko potrebne i bez kojih selo u budućnosti neće moći da funkcioniše.Kanalizacija i gasifikacija

su takoče koji se samo na ovaj način mogu rešiti.

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE: Putna infrastruktura kao i nadvožnjak su problemi

koji zahtevaju hitno rešavanje ovog problema .Takođe misle da bi država trebala da zaštiti

proizvođače i da im garantuje minimalnim otkupnim cenama kako bi pokrili troškove

proizvodnje.Puž štetočina koji se pojavio pre deset godina preti da onemogući dalju povrtarsku

proizvodnju po kojo je selo bilo prepoznatljivo. Loša priplodna stoka je posledica lošeg odabira

semena i nepostojanja selekcijske službe koja bi ih savetovala i kontrolisala u pogledu odabira i

poboljšanja rasnog sastava,takođe kontrolisala bi veštačko osemenjavanje jer oni sumnja u na

kvalitet semena i genetski potencijal istog.

POTPECKA PECINA RIBNJAK U SELU ZLAKUSA

ETNO PARK U SELU ZLAKUSA

ETNO PARK U SELU ZLAKUSA STARE KUCE U SELU ZLAKUSA

SELO ZLAKUSA STARE KUCE U SELU ZLAKUSA

MANIFESTACIJE U SELU ZLAKUSA POVTARSTVO U ZLAKUSI