poslovna informatika 3 excel 2010 access 2010

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЕКОНОМСКА ШКОЛА

БИЈЕЉИНА

ПОСЛОВНА

ИНФОРМАТИКА

3. РАЗРЕД

ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ:

- ПОСЛОВНО ПРАВНИ ТЕХНИЧАР

- БАНКАРСКИ ТЕХНИЧАР

- ТРГОВАЧКИ ТЕХНИЧАР

Радмило Јосиповић, Горан Радовановић

БИЈЕЉИНА, СЕПТЕМБАР 2011.

2 ПОСЛОВНА ИНФОРМАТИКА 3

1.1. ИЗГЛЕД ПРОГРАМА

ПОСЛОВНА ИНФОРМАТИКА 3 1

1. ОСНОВЕ ЕXCEL-А


1.1.1. Радни лист и радна свеска

Excel датотека је организована у виду радне свеске (workbook) која је организована као скуп

радних листова (worksheets). Радни листови су једнозначно именовани. Када се отвори нова

радна свеска, она подразумијевано има три радна листа, што можете промијенити. Дозвољено

је да додајете и бришете радне листове, прилагођавајући радну свеску потребама посла.

Максимални број радних листова је ограничен једино меморијом рачунара, а корисник их

може по нахођењу додавати или уклањати, мијењати им име и положај у односу на друге

листове.

Радни лист у Excel-у је површина издијељена на 16384 колоне (заглавље означено словима) и

преко милион редова (заглавље са бројевима). Јединични елемент радног листа се зове ћелија.

Свака ћелија има своју адресу, тј. координате према колони, реду и припадности радном листу;

адреса ћелије је једнозначна у цијелој радној свесци (Слика 1). У ћелију се може унијети

различит садржај. То може бити обичан текст или број који се исписује са или без децимала,

новчани износ са ознаком валуте, датум у одређеној нотацији, итд. Посебан облик садржаја је

израз или функција којом се израчунава неки резултат. Ћелији или њеном садржају можете

мијењати разна својства алаткама за обликовање, али можете управљати и њеним понашањем

(видљивост, правило ваљаности, право промјене, итд.).

Слика 1: Изглед радног листа у радној свесци

Као и остали Office програми, и Excel садржи исте стандардне елементе радне површине:

подразумијевани мени и двије траке са стандардним и алаткама за обликовање; класични

клизач, итд. Статусна линија повремено показује разне корисне информације; напомена Ready

значи да је програм приправан да прими садржаје или команде, а повремено ћете ту затицати

неке друге напомене.

1. ОСНОВЕ EXCEL-A


Између зоне трака команди и површине радног листа, налази се посебна трака са три подручја:

на лијевој страни је оквир за име у коме се види адреса или неки други садржај; десно од њега

је тастер са математичким симболом за функцију ( ), који служи за покретање режима за

унос Excel-ових функција; у току уноса садржаја, овдје се појављују и два тастера за потврду и

отказивање уноса ( ). Дуго бијело поље је тзв. Formula Bar, линија за унос садржаја.

Иако се у Excel-у садржај најчешће уноси директно у ћелију на радном листу, ова линија има

неке корисне примјене у раду са колонома, о чему ћемо говорити касније.

Осим класичних клизача, Excel има посебно подручје за навигацију: то су картице или

језичци радних листова, који се налазе непосредно испод површине радног листа. Кликом

на било који од језичака, активира се радни лист означен њиме. Ако желите да повећате

видљиво подручје језичака радних листова на уштрб водоравног клизача, повуците мишем

удесно дебелу линију која се налази између језичака и клизача. Тастери за помоћну навигацију

међу језичцима, који се налазе лијево од њих, од корисни су ако имате много радних листова, па

се сви језичци не могу видјети одједном. Може помоћи и десни клик на те тастере: појавиће се

контекстни мени који садржи имена радних листова; ако њих има више од шеснаест, кликните

на ставку More Sheets, па ћете добити цјелокупан списак у дијалогу Activate.

1.1.2. Уређење радног простора

Истовремени рад са више докумената у Excel-у уобичајен је као и у већини других Windows

програма: све радне свеске ће се отворити у посебним прозорима документа у оквиру главног

прозора програма; овдје нећете видјети ефекат цијелих појединачних прозора, као у Word-у.

Између више отворених прозора можете се кретати пречицама Ctrl+Tab и Ctrl+F6 или

избором једног од насловљених докумената у дну менија Window. За слагање више отворених

радних свесака у радном простору можете употријебити команду View/Window/Switch

Windows, гдје ћете изабрати једну од радних свески за активну (Слика 2). Посебно значење у

Excel-у има команда View/Hide koja скрива тренутну радну свеску док она остаје отворена;

командом View/Unhide добићете дијалог са листом сакривених радних свесака, међу којима

бирате жељену и потврђујете њену поновну видљивост. Сакривање прозора је практично када

корисник отвори више датотека, а неке од њих имају посебну намјену која захтијева нешто

већи степен заштите.

Слика 2: : Слагање више прозора

Уколико желите да истовремено видите подручја истог радног листа која су међусобно

можда врло удаљена, примијените команду View/Split, која ће поставити граничне линије на

средину радног листа, тако да се виде четири сегмента. Хватајући пресјек ових линија или

неку од њих мишем можете премјестити подјелу на жељено мјесто. Други начин подјеле

прозора је да ухватите означавач за подјелу - кратку дебелу линију изнад вертикалног клизача

или њен пар десно од хоризонталног клизача прозора и вукући га надоле (улијево) подијелите

радни лист на два или четири сегмента. Кликните затим на, рецимо, лијеви горњи сегмент и

помијерајте се по њему стрелицама: при вертикалном кретању мироваће редови у доњим

сегментима, а при хоризонталном мирују колоне у десним сегментима. Куда год да

помијерате садржај радног листа, видљиви дијелови ће уз себе увијек имати своја заглавља

редова и колона. Сегменте ћете уклонити поновним кликом на команду View/Split .



Ако радите са великом табелом чији садржај не можете да видите у цјелости на екрану,

можете ,,замрзнути" дио радног листа, тако да при кретању то подручје остане непокретно и

увијек видљиво; то ћете, рецимо, користити да бисте спријечили описна заглавља табеле да

,,побјегну" из видљивог подручја. Да бисте то постигли, поставите се у ћелију која ће бити

прва покретна: редови изнад ње и колоне лијево од ње ће се замрзнути; позовите команду

View/Freeze Panes. Постоје три варијанте замрзавања (Слика 3): замрзавање редова изнад и

колона лијево од активне ћелије, замрзавање првог реда табеле и замрзавање прве колоне

табеле. Примијетићете да су се појавиле двије јаче линије које обиљежавају замрзнуту зону.

Увијек можете прећи и у замрзнути дио листа, па тамо уписивати или исправљати садржаје:

кликните мишем на жељену ћелију или стрелицама пошто пређите границу. Замрзнути дио ћете

ослободити командом View/Window/Unfreeze Panes.

Слика 3: Замрзавање дијелова радног листа

Поменимо и једну опцију удобности у дијалозима у Excel-у. Наиме, десиће вам се да у току

попуне неког дијалога треба да упишете тачну референцу (ускоро ћете сазнати шта је

референца). Да не бисте морали да памтите и пишете напамет, можете привремено скупити

цијели дијалог тако да се види само активно поље за унос; томе служи тастер на десној страни

сваког таквог поља у дијалозима ( ). Када сажмете дијалог, лакше ћете обиљежити мишем

потребну референцу; када завршите то обиљежавање, поновним кликом на тастер на десној

страни развићете дијалог до пуне видљивости. Може и другачије: ако кренете да повлачите

мишем да бисте обиљежили опсег, дијалог ће се сам скупити само до поља за унос све док не

завршите повлачење, кад ће се опет видјети у потпуности.

1.1.3. Адреса ћелије и име радног листа

Када користите садржај неких ћелија у формули, функцији или операцији, тада, заправо,

прозивате (референцирате) адресу једне или више ћелија. Ово је основно правило Excel-а и

први корак који као корисник треба да савладате: све вријеме док будете радили у програму,

пратиће вас тај принцип рада.

Радни лист заузима највећи дио радне површине и на њему се одвијају скоро све активности у

Excel-у. Опсег величине 1000000x16384 ћелија је подразумијевано приказан помоћу

координатних линија мреже (gridlines) које олакшавају навигацију кроз радни лист; линије

мреже можете искључити опцијом на дијалогу Excel Options у секцији Advanced како је

приказано на слици. Изнад активне површине видите заглавља колона, означена словима A-Z,

затим AA-AZ, BA-BZ, ...IA-1V; на лијевој страни видите заглавља редова, означена редним

бројевима од 1 па надаље. Адреса сваке ћелије дефинисана је пресјеком реда и колоне, на

примјер: A1,C12, AG92... Приликом уписа адресе ћелије у формулу, свеједно је да ли куцате

велика или мала слова, а Excel ће их увијек превести у велика.



Слика 4: Подешавање изгледа радног листа

Једна ћелија увијек има подебљане ивице, а кликом миша на неку другу ћелију или одвођењем

стрелицама на тастатури добија их друга ћелија. Ово подебљање је обиљежје активне ћелије:

изузимајући неке ријетке прилике, једна ћелија радног листа је увијек активна. У нормалном

раду, свака акција корисника се односи на активну ћелију: унос садржаја, промјена облика,

копирање садржаја, итд. Адресу активне ћелије у току рада можете видјети у оквиру за

име, а одговарајућа заглавља реда и колоне су наглашена пастелном бојом. Приликом првог

отварања новог радног листа, увијек је активна ћелија А1. Посљедња активна ћелија остаје

упамћена приликом промјене радног листа, па и приликом чувања и затварања радне свеске.

Сваки радни лист у радној свесци има једнозначно име, које се види на језичку у дну прозора.

На почетку, радни листови се зову Sheet1, Sheet2 и Sheet3. Дуплим кликом миша на језичак,

активираћете режим за промјену имена радног листа, што је у већини случајева и добро да

учините. Име може да се састоји од алфанумеричких и неких специјалних знакова, а

дозвољени су и размаци; максимална дужина имена радног листа је 31 знак.

Сваки радни лист има исту шему адреса ћелија и зато постоји начин да се адреса ћелије

учини једнозначном у цијелој радној свесци; то је потребно да бисте могли да користите ћелије

из више радних листова у једној операцији; али, о томе мало касније.

1.1.4. Уређење радне свеске

У току рада можете произвољно додавати и брисати радне листове и мијењати им редослијед у

радној свесци. Више радних листова (као и ћелија, или група ћелија) можете обиљежити ако

приликом њиховог селектовања мишем држите притиснут тастер Ctrl. Тада можете извести неке

промјене у њима; исто важи и ако желите да утичете на структуру радне свеске, контролишући

више листова одједном.

Нови радни лист ћете убацити кликом на Insert Worksheet. Са тастатуре, то ћете извести

пречицом Shift+F11. Нови лист се појављује лијево од активног радног листа, а иницијално име

му је Sheet X, гдје је X сљедећи слободан број на располагању. Ако прије убацивања означите

више радних листова, у радну свеску ћете убацити исти број нових радних листова. Радни лист

ћете избрисати командом Delete у контекстном менију на језичку радног листа. Будите

пажљиви, јер ова операција је деструктивна: није могућ њен опозив, па ако има садржаја на

листу, најприје морате одговорити на контролно питање, потврђујући намјеру брисања.

Специфичан начин да уклоните радни лист из радне свеске, а да га при том заправо не изгубите,

јесте да га цијелог премјестите у другу отворену или нову радну свеску. Ово ћете урадити кроз

дијалог Home / Cells / Format / Move or Copy Sheet или из контекстног менија језичка радног

листа, ставком Move or Copy (Слика 5).



Слика 5: Премјештање и копирање радног листа

Пошто овај дијалог служи и за премјештање радног листа у оквиру исте радне свеске, у дијалогу

морате изабрати ставку To book: (new book) или назив друге отворене радне свеске. Ако

укључите поље Create a copy, радни лист неће бити премјештен, него ископиран.

Уколико желите да премјестите лист у оквиру исте радне свеске, то можете учинити у истом

дијалогу. Али, углавном је лакше да то учините мишем: ухватите језичак радног листа и само га

превуците на жељено мјесто. Ако за вријеме операције будете држали тастер Ctrl на тастатури,

нећете премјестити лист, него га ископирати, а име ископираног листа ће бити нпр. Sheet1(2).

Ако желите да олакшате сналажење у радној свесци са много листова, можете промјенити боју

језичака. Отворите контекстни мени на језичку, одаберите команду Tab Color и изаберите боју;

језичак активног радног листа ће бити само подвучен траком одабране боје, а остали ће бити

потпуно обојени; фонт на језичку ће се аутоматски прилагодити промјени, па ће испис увијек

бити уредно видљив.

Слика 6: Мјењање боје језичка радног листа



1.1.5. Кретање у радној свесци

Приликом навигације у радној свесци и на радном листу, важи већина стандардних комбинација

и логичих пречица које важе и у другим програмима. Постоје, пак и неке карактеристичне

кретње које би било добро да савладате, како бисте били брзи у свакодневном раду.

Најмањи корак јесте прелазак на сусједну ћелију стријелицама на тастатури у било ком смјеру,

као и тастерима Tab и Enter послије уноса удесно и надоле, или Shift+Tab и Shift+Enter улијево

или нагоре. Стрелице на тастатури у комбинацији са тастером Ctrl помијерају активну ћелију

најприје на почетак области попуњене неким садржајем у правцу стријелице, затим на супротни

крај те области и тако редом. Када више нема области података, активна постаје ћелија на самом

крају радног листа. Погледајте на слици: на почетку, активна је ћелија B1. Притискајући

узастопно Ctrl+доле, активираће се редом B4, B6, B12 и најзад B65536 на доњем крају радног

листа. Сасвим слично се понашају и команде добијене осталим стрелицама. Исти ефекат оваквог

кретања можете постићи притиском и пуштањем тастера End, а затим притиском на било коју од

стрелица на тастатури; када притиснете End, појавиће се индикатор у статусној траци програма.

Слика 7: Кретање на радном листу

Притиском на тастер Home активираћете ћелију на почетку реда, сасвим лијево. Пречицом

Ctrl+Home идете директно у горњи лијеви угао активног дијела радног листа, подразумијевано у

А1; ако је дио радног листа замрзнут, активира се горња лијева ћелија слободног дијела листа.

Притиском на Ctrl+End се активира доњи десни угао употријебљеног дијела радног листа;

разликујте ово од крајњег доњег десног угла.

Тастери PageUp и PageDown помјерају садржај радног листа екран нагоре, односно екран

надоле. Пречице Alt+PageUp и Alt+PageDown помјерају садржај радног листа екран удесно и

екран улијево. Ако је на тастатури укључен прекидач Scroll Lock, долази до извјесне промјене

понашања команди за кретање по радном листу. Сваким притиском на неку курсорску

стријелицу помјера се цијели радни лист, а активна ћелија се не мијења; тада притисак на Home

активира горњу лијеву видљиву ћелију, а End то чини са доњом десном видљивом ћелијом.

Најзад, на сљедећи сусједни радни лист ћете прећи пречицом Ctrl+PageDown, а на претходни са

Ctrl+PageUp.

Употреба миша на клизачима прозора је сасвим стандардна: кликом на стријелицу помјерате

видљиви дио садржаја за један ред или колону, а кликом на подручје клизача помјерате се читав

садржај екрана; оваквим кретањем не мијењате активну ћелију. Хватањем и вучењем клизача

прелазите веће подручје одједном. Уобичајено клизање ће бити расположиво само у оквиру

искоришћеног дијела радног листа, што има смисла с обзиром на његове укупне димензије које



су веома велике; да бисте клизачем прешли у врло удаљени дио радног листа, приликом вучења

мишем држите притиснут тастер Shift.

Ако желите да се поставите на конкретну ћелију, то ћете лако учинити кликом миша на њу, ако

је видљива. Ако није видљива, употребом клизача је можете учинити видљивом, па онда

кликнути на њу. Међутим, ако већ знате адресу те ћелије, притисните тастер F5 или пречицу

Ctrl+G, или позовите команду менија Home/Find & Select/Go To... и унесите адресу ћелије коју

хоћете да активирате. Слично можете учинити и кликом на оквир за име, гдје ћете једноставно

преко адресе активне ћелије унијети адресу жељене ћелије: одмах ћете прећи на њу (Слика 8).

Слика 88: Скок на одређену ћелију



1.2. ФОРМАТИРАЊЕ

1.2.1. Врсте података

Врсте податка у Excel-у дијеле се према природи и понашању садржаја који ћете уписати у

ћелију. Начелно, постоје двије врсте садржаја. Константа је било какав слободно унешен

податак; и такав садржај ћелије је непромјенљив док га не промјените сами. Константне

вриједности се разликују по типу који је Excel у стању да препозна (текст, број, датум...).

Формула је садржај изражен као израз или као функција и подлијеже строгим правилима

писања. Формула се препознаје тако што увијек почиње знаком једнакости („="). Аргумент

формула може бити константа, референца (адреса) или друга формула. Главна особина

формуле је да добијени резултат у ћелији аутоматски мијења вриједност ако се промјени

вриједност неке полазне ћелије.

Када уносите садржај у ћелију, Excel увијек покушава да препозна шта пишете; на основу тог

препознавања заснована је интерактивност радног листа. Ако прво унесете знак једнакости,

Excel очекује формулу; у тренутку потврде уноса програм провјерава исправност синтаксе и

семантике (тј. писања и значења) и ако се потврди исправност, приказује готов резултат. Ако

садржај не почиње знаком једнакости, онда је то константа - тада програм покушава да

препозна тип податка на основу облика унијетог садржаја (нпр. неки износ или датум). Ако

тип податка не буде посебно препознат, Excel ће га сматрати текстом.

1.2.2. Унос података

Садржај на радном листу ћете најчешће уносити директно, постављајући се на ћелију у коју

желите да га унесете. Други начин је уз помоћ линије за унос: када активирате жељену ћелију,

кликните мишем на линију за уређивање (Formula Bar) и почните са уносом. Унешени

садржај се може потврдити на више начина: притиском на Enter, када се активира ћелија испод

оне која је примила унос; притиском на Tab, када се активира ћелија удесно; кликом миша на

било коју другу ћелију, која се одмах активира; и коначно, кликом миша на контролни тастер

за потврду ( ), када иста ћелија остаје активна. Од уноса можете тренутно одустати

притиском на тастер Esc или кликом на црвени контролни тастер ( ). Раније унијети садржај

можете мијењати на три начина: притиском на F2 улазите у режим уређивања и тада пратите

или постављајте показивач за унос на тачно мјесто; показивач уноса помијерајте стрелицама.

Други начин је да кликом миша уђете на линију за унос, а затим на исти начин мијењајте

садржај. Коначно, можете само прекуцати садржај новим, али у раду треба да припазите да

тако не пребришете неке корисне садржаје.

1.2.3. Уређење ћелија

Увијек можете мијењати облик, величину и боју фонта, боју и текстуру подлоге ћелије,

постављати разне линије, поравнавати садржај на разне начине, мијењати угао исписа итд.

Обратите пажњу: овдје помињемо обликовање изгледа, а не садржаја ћелије, јер оно зависи

од типа податка и има функционалну важност; то објашњавамо касније, када будемо описали

типове података. Команде групе Format Cells, у чијем дијалогу се налазе све опције обликовања

исписа и садржаја, можете позвати кликом на доњи десни угао неког од одјељака траке Home

(на слици 9 означено црвеним квадратима); коначно, у траци са алаткама Home налазе се

најважније команде за уређење ћелије.

Слика 9: Палета Formatting



Сада ћемо само поменути, а касније озбиљније описати опсеге ћелија - више ћелија које можете

обиљежити вукући мишем или држећи Shift док помијерате стријелице на тастатури;

несусједне ћелије ћете означити узастопним кликовима мишем док будете држали

притиснут тастер Ctrl. Све операције које будемо описали можете извести и над свим ћелијама

одједном: ако кликнете на тастер који се налази у лијевом горњем углу радног листа, на

пресјеку заглавља редова и колона, обиљежићете цијели радни лист и све ћелије ће чинити један

активни опсег. Засад је довољно да знате да свако својство обликовања можете примијенити

одједном над опсегом једнако као над појединачном ћелијом.

Слика 10: Дијалог за уређење ћелија

Контроле исписа у неком фонту у одређеној величини, облику и боји неће вам задати

проблем, пошто су скоро исте као и у другим Office програмима. Само скрећемо пажњу на то

да можете сами дефинисати подразумијевани фонт у радним свескама: отворите дијалог

File/Options, па у одјељку General одаберите жељени словни облик, а у сусједном пољу

величину исписа; да би промјене биле активиране, мораћете поново покренути Excel.

Слика 11: Дефинисање подразумијеваног фонта

Помоћне линије (gridlines) служе само за лакшу оријентацију на радном листу; али, ако желите да

обликујете лијепо уређену табелу са ивичним и помоћним линијама, то можете учинити на

картици Border у дијалогу за обликовање ћелије. На располагању су многобројне опције;

осим ивичних, на располагању су чак и дијагоналне линије које пресијецају ћелију. Линије се

постављају тако што се након избора атрибута (боја, дебљина, врста линије) мишем означи

мјесто гдје линија треба да се појави.



Када будемо говорили о типовима података, видјећете да сваки тип има очекивано поравнање у

ћелији (нпр. текст се поравнава улијево, а број удесно). То се неком опсегу може мјењати

ручно, ако за тим има потребе: најлакше је да то учините командним тастерима за поравнање

у траци Home. Поред та три основна тастера ( ), уз њих се налази и тастер Merge and

Center ( ): ријеч је о опцији која је прикладна за центрирање наслова или других посебних

садржаја. Када упишете неки садржај, одаберите све ћелије преко којих он треба да се пружи.

Избором команде Merge and Center, све ћелије ће бити спојене у једну посебну ћелију, а текст

ће бити центриран у њој. Повезане ћелије се адресирају према адреси горње лијеве ћелије.

На картици Alignment дијалога за обликовање ћелије (Слика 12) налазе се и неке посебне

команде за поравнање. Уочите опцију Indent, која увлачи садржај ћелије за наведени број

знакова удесно. Једна посебна опција хоризонталног поравнања служи, заправо, за посебну

интерпретацију садржаја: ако у ћелију унесете само један знак, па овдје одаберете опцију Fill,

ћелија ће се цијела попунити тим знаком, без обзира на величину фонта или друге димензије.

Осим хоризонталног, могуће је остварити и вертикално поравнање садржаја у ћелији, што је

корисно ако повећате висину реда. Текст има пет опција вертикалног поравнања.

Ако је унијети текст преширок за ћелију, прећи ће десну ивицу ћелије. Ако у десној сусједној

ћелији постоји садржај, текст у активној ћелији ће бити подвучен под њу. Да бисте то

избијегли, можете укључити опцију Wrap text, након које ће текст поштовати десну ивицу

ћелије, а пружати се у више редова. Сличан ефекат ће произвести опција Shrink to fit: да текст

не би прелазио десну ивицу, фонт ће бити умањен тако да може да стане у један ред унутар

граница ћелије; припазите да фонт не буде превише смањен. Група команди Orientation

дефинише положај и угао садржаја у ћелији. Овако можете постићи занимљиве ефекте у

заглављима табеле, уз штедњу простора.

Најчешће кориштене команде , најједноставније, можете позвати са контекстне траке Home из

група Font, Alignement и Number. Још ужи избор најчешће кориштених алатки добијате у

мини палети алатки која се налази изнад контекстног менија. Контекстни мени добијате

десним кликом након означавања било које ћелије или подручја ћелија.

Слика 12: Подешавање поравнања у ћелији

Excel 2010 подржава именоване стилове који се могу додијелити ћелијама и подручјима. Ова

могућност је избачена у први план кроз унапријед дефинисане стилове до којих се долази

командом Cell Styles са контекстне траке Home/Styles.



1.2.4. Копирање формата

На контекстној траци Home/Clipboard уочићете тастер на коме је нацртана четкица - то је

Format Painter (Слика 13) . Сврха ове алатке је да пренесе све особине изгледа из неке ћелије у

једну или више других. Означите полазну ћелију, кликните на четкицу, а затим одмах

превуците по циљним ћелијама.

Слика 13: Format Painter

У тренутку када отпустите тастер миша, сви атрибути изгледа полазне ћелије биће

примјењени над циљним опсегом. Дупли клик на четкицу ће задржати операцију укљученом

до притиска на тастер Esc: ово је згодно за преношење облика у сусједне ћелије простим

кретањем стрелицама на тастатури или у несусједне кликовима миша. Постоји и други начин

да се изглед пренесе из једне у другу ћелију, али је спорији: полазну ћелију означите за

копирање, па када означите циљни опсег, у контекстном менију одаберите команду Paste

Special; у дијалогу означите опцију Paste: Formats и потврдите избор.

Уочите карактеристично понашање команди за копирање и лијепљење на радном листу у

Excеl-у: када задате команду за копирање (Ctrl+C), ћелија ће бити окружена титрајућим

оквиром. Ако будете задали команду Paste на другом мјесту, полазна ћелија ће и даље

титрати. Тек ако притиснете тастер Esc, или копирани садржај пренесете простим притиском

на Enter, то ће престати. Након тога, класична команда Ctrl+V више неће реаговати. Ово је

карактеристично за пренос садржаја и облика ћелија у Excel-у.

Зумирање не представља никакву операцију обликовања, али утиче на видљивост садржаја

радног листа, баш као и опције обликовања. Ову операцију можете извести командом

View/Zoom (Слика 14) . Могући опсег зумирања је од 10% до 400%. Када једном промјените

проценат зумирања, остаће упамћен као особина радног листа до сљедеће промјене. Промјену

зума можете извести помијерањем клизача који се налази на десном. Осим зумирања цијелог

радног листа, могуће је зумирати и само оно подручје ћелија које је означено командом Zoom to

Selection. У суштини, и тада се зумира цијели лист али се у фокус истиче означена ћелија или

подручје.

Слика 14: Зумирање

1.2.5. Формирање правила за унос

У општем случају, у било коју ћелију можете унијети било какав садржај. Али, много је

вјероватније да ћете податке некако уредити и структуирати их према значењу, типу и

вриједности. Да бисте спријечили будуће проблеме због нехотичне грешке при уносу,

постоји алатка која служи као превентива: то је систем за провјеру ваљаности, којим се некој

ћелији или опсегу додјељује правило уноса. Рецимо, можете наложити да ћелија прима само

вријеме у опсегу између два задата времена, број већи од неке вриједности, текст тачно

задате дужине, итд. Можете задати и сложени критеријум који успоставља релацију између

унијетог податка и неког другог садржаја на радном листу.



Одаберите једну или више ћелија и отворите дијалог командом Data/Data Tools/Data

Validation (Слика 15).

Слика 15: Форматирање правила за унос

На картици Settings формираћете критеријум исправности ћелије. Рецимо да ћелија треба да

прими оцјену ученика: у листи Allow бирајте опцију Whole number, а у листи Data као

критеријум поставите between. Појављују се поља за унос Minimum и Maximum: у њих

унесите бројеве 1 и 5. Одлучите да ли ћелија смије да остане празна (опција Ignore blank).

Остало је још да одлучите како да се програм понаша у случају непоштовања критеријума.

На другој картици можете дефинисати поруку која ће се појавити као екранска напомена

када се ћелија активира.

Слика 16: Дефинисање правила ваљаности уноса

Ако ћелија може да прими само једну од неколико одређених вриједности, згодно је да на

неком мјесту формирате листу свих могућих вриједности, а затим циљним ћелијама

додјелите правило уноса из те листе: у дијалогу Data Validation/Settings одаберите опцију

Allow - List, па у линију Source унесите адресу припремљене листе (која мора бити на истом

радном листу); листу можете унијети и директно у поље Source као текст раздвојен

сепаратором (тачка-зарез или зарез), нпр. флопи;цд;двд;диск;усб. Тако припремљена ћелија

ће се при уносу понашати као падајућа листа у којој бирате могуће вриједности.

На листу Error Alert одаберите један од три стила: опција Stop ће спријечити унос

неисправне вриједности, Warning ће захтијевати од корисника да одлучи између прихватања

и исправке уноса, док опција Information само извјештава о грешци и прихвата унијету

вриједност. Ако искључите поље за потврду на овој картици дијалога, програм неће

реаговати на погрешан унос. У том случају исправност можете провјерити накнадно,

командом Circle invalid data која се позива тастером у траци са алаткама Data/ Data Tools

(налази се испод команде Data Validation). Неисправни подаци ће бити привремено

заокружени црвеном елипсом, па можете реаговати на грешку. Елипса се уклања након

чувања радне свеске или командом Clear validation circles у истој траци са алаткама.



Слика 17: Накнадно проналажење грешака при уносу

1.2.6. Уређење радних листова

Ширину колоне ћете често мијењати да би формирана табела изгледала љепше или из

практичних разлога, ако се неки садржаји преклапају или не виде коректно. Поставите

показивач миша на десну границу колоне у заглављу, док не промијени облик. Када притиснете

лијеви тастер миша, појавиће се екранска напомена у којој се види ширина колоне у

типографским тачкама и у пикселима; подразумијевана ширина је 8,43 мјерних тачака или 64

пиксела, а опсег могуће ширине је од 0 до 254 тачака. Вукући граничну линију мишем лијево

или десно, директно ћете мијењати ширину колоне. Исти посао можете обавити и командом

Home/Cells/Format. Ако двапут кликнете на граничну линију, колона ће заузети ширину која

тачно одговара најширем садржају у њој; то је опција аутоматског уклапања, коју, такође,

можете позвати из менија Home/Cells/Format. Уочите у менију и команду Standard Width,

чијим дијалогом ћете одједном промјенити ширину свих колона на радном листу, осим оних

којима сте то већ учинили.

Колону или више њих можете и сакрити: то ћете учинити да бисте привемено или трајно

сакрили неки садржај. Означите жељену колону, па примијените мени Home/Cells/Format гдје

бирате могућност скривања или откривања редова или колона. Теоретски, сакривање колоне је

исто што и постављање њене ширине на вриједност 0, па можете употребити и дијалог за

промјену ширине. Са тастатуре, то можете извести пречицом Ctrl+0, а мишем тако што ћете

десну граничну линију колоне повући сасвим улијево. Будете ли вукли и даље улијево,

сузићете или сакрити и више колона. Да бисте сакривену колону опет учинили видљивом,

најприје обиљежите двије њене сусједне колоне или барем двије ћелије у сусједним колонама,

а затим изведите неку од операција супротних сакривању: мени Home/Cells/Format, команда

Unhide у контекстном менију заглавља колоне или пречица са тастатуре Ctrl+Shift+0.

Све што је речено за промјену ширине колоне, важи и за висину реда. Подразумијевано,

висина реда се аутоматски подешава према ћелији са највећом величином фонта. Опсег

вриједности висине реда је од 0 до 409 тачака. Промјену висине можете извести мишем и

помоћу дијалога Row Height (мени Home/Cells/Format или контекстни мени заглавља реда).

Аналогне су операције за сакривање и откривање реда. Тастерска пречица за сакривање реда је

Ctrl+9, а за откривање Ctrl+Shift+9.

У радни лист можете произвољно убацити или из њега избрисати цијелу колону или ред или

више њих. Важно је да знате да овим нећете промјенити укупну димензију радног листа. Нова

колона ће бити убачена лијево у односу на активну ћелију. Колону убацујете неким од ових

поступака: командом менија Home/Cells/Insert, командом Insert у контекстном менију заглавља

колоне; са тастатуре, пречицом Ctrl+Shift+Плус. Ако сте непосредно прије позива команде

обиљежили неколико колона, онда ћете командом убацити тачно исти број колона на њихово

мјесто, а остале се помјерају удесно.



Колону и ред бришете на један од сљедећих начина: у дијалогу који ћете отворити командом

менија Home/Cells/Delete или пречицом Ctrl+Минус бирајте ставку Entire Row или Entire

Column. Директно брисање позивате у контекстном менију реда или колоне, ставка Delete.

Више колона или редова одједном ћете избрисати тако што ћете их обиљежити прије позива

команде. Будете ли избрисали једну колону, бришући и њен садржај, све колоне десно од ње ће

се помјерити за једно мјесто улијево, а на десној страни ће се појавити нова, празна колона.

Постоји неколико начина обиљежавања више листова, а сваки се обавља у простору језичака

радних листова. Рецимо, отворите контекстни мени на језичцима радних листова и

одаберите ставку Select All Sheets; тако бирате цијелу радну свеску. Други начин: помоћу

клизача дођите до језичка неког удаљеног радног листа; држећи Shift, кликните мишем на тај

језичак и означићете све радне листове у распону између активног и одабраног. Коначно,

држећи Ctrl, кликните на појединачне језичке несусједних радних листова које желите да

одаберете.

Овако одабране листове можете да копирате, премјештате и бришете, али и да одједном

изводите одређене операције над цијелим опсегом. Ако унесете неки податак на активни

радни лист, он ће бити унијет у исту ћелију на свим осталим листовима. Пазите да овако не

препишете неки важан садржај који тренутно не видите! Ако промјените ширину колоне у

једном листу, иста измјена ће се десити и у свим осталим листовима; операције

претраживања и замјене се простиру на све одабране листове, итд. Користите ову опцију

програма кад год треба да изведете неке обухватније промјене у садржају радне свеске.

1.3. ОСНОВНЕ ОПЕРАЦИЈЕ НАД ЋЕЛИЈАМА И ПОДРУЧЈИМА



1.3.1. Ћелије и подручја

Ћелија је основни елемент радног листа у који се уписује вриједност, текст или формула.

Идентификује се преко адресе, која се састоји од слова колоне и броја реда у чијем се

пресјеку ћелија налази. На примјер, ћелија D12 налази се у четвртој колони и дванаестом

реду.

Група ћелија назива се подручје или опсег. Адреса подручја састоји се од адресе горње лијеве

и доње десне ћелије, између којих стоје двије тачке.

Ево неколико примјера адреса подручја:

A1:B1 Прве двије ћелије у првом реду;

C24 Подручје које се састоји од само једне ћелије;

A1:A100 100 ћелија у колони А;

A1:D4 16 ћелија (четири реда са четири колоне).

1.3.2. Бирање подручја

Да бисте обавили неку операцију над подручјем ћелија у радном листу, најприје морате да

изаберете то подручје. На примјер, ако хоћете да у скупу ћелија текст буде полуцрн морате да

изаберете подручје и потом притиснете дугме Bold на палети Formatting или да употријебите

неки други метод којим текст постаје полуцрн.

Када изаберете подручје, Excel истиче ћелије свијетлом плавосивом бојом. Изузетак је

активна ћелија, која остаје нормалне боје. На слици је приказан је примјер изабраног

подручја на радном листу.

. Слика 18: Означавање подручја

Скуп ћелија можете да изаберете на неколико начина:

Повлачећи миша - када стигнете до краја екрана, садржај радних листова ће се

помјерити;

Држећи притиснут тастер Shift док притискате тастере са стрелицама;

Притисните F8 и потом, помоћу тастера са стрелицама, помјерите показивач. Поново

притисните F8, како бисте тастерима са стрелицама вратили нормалне функције;

Изаберите команду Home/Editing/Find&Select/Go To... (или притисните F5) и онда ручно

унесите адресу подручја у оквир за дијалог Go To. Када притиснете OK, Excel ће

изабрати ћелије у подручју које сте задали.



Док бирате подручје, Excel у оквиру за име (који се налази на лијевој страни линије за

формуле) приказује број редова и колона у селекцији.

Слика 19: Димензије подручја

Цијеле редове и колоне можеле да изаберете на сличан начин као и подручја:

притисните заглавље реда или колоне и на тај начин изаберите цијели ред, односно

колону;

да бисте изабрали неколико суседних редова или колона, притисните заглавље реда,

односно колоне и повлачите миша да бисте истакли остале редове или колоне;

да бисте изабрали више (несусједних) редова или колона, држите притиснут тастер

Ctrl док мишем притискате редове и колоне које желите;

ако хоћете да изаберете колону, притисните Ctrl+размакницу - биће истакнута колона

активне ћелије (или колоне изабраних ћелија);.да бисте изабрали ред, притисните

Shift+размакницу - биће истакнут ред активне ћелије (или редови изабраних ћелија);

уколико хоћете да изаберете све редове, притисните дугме Select All (или

Ctrl+Shift+размакницу); бирање свих редова је исто што и бирање свих колона,

односно свих ћелија.

Слика 20: Селектовање несусједних колона



1.3.3. Бирање вишедијелних подручја

У већини случајева, подручја која хоћете да изаберете биће једнодијелна, односно

представљаће један правоугаоник ћелија. Међутим, Excel омогућава да радите и са

вишедијелним подручјима, која се састоје од два или више подручја (или појединачних ћелија)

која не морају да буду једна до других. То се назива и дисконтинуална селекција. Ако хоћете

да примијените исти формат на ћелије које се налазе на различитим дијеловима радног листа,

једна од могућности јесте да направите дисконтинуалну селекцију. Када се изаберу

одговарајуће ћелије и подручја, формат за који се одлучите биће примијењен на све њих.

Вишедјелно подручје можете да изаберете на више начина:

држите притиснут тастер Ctrl док, повлачећи миша, истичете појединачне ћелије или

цијела подручја;

изаберите подручје помоћу тастатуре, као што је то већ објашњено (користећи тастере

F8 или Shift); потом притисните Shift+F8 да бисте изабрали још један скуп ћелија, а да

при том не поништите постојећу селекцију;

изаберите команду Home/Editing/Find&Select/Go To и потом у оквир за дијалог Go To

ручно унесите адресу подручја - ако има више подручја, адресе раздвојите зарезом;

када притиснете OK, Excel ће изабрати ћелије у подручјима која сте задали.

1.3.4. Убацивање коментара

У Excel-у постоји функција која омогућава да ћелијама „прикачите" коментаре. Она може да

буде корисна кад треба да документујете неку вриједност. Осим тога, помаже да се сјетите

коју операцију формула обавља

Да бисте ћелији придружили коментар, најприје је изаберите и потом издајте команду

Review/Comments/New Coment (или притисните Shift+F2). Excel умеће коментар који указује

на активну ћелију, као што се види на слици. На почетку се коментар састоји само од вашег

имена. Упишите текст коментара, а потом, да бисте га сакрили, помјерите показивач било гдје

на радни лист и притисните тастер миша.

Слика 21: Додавање коментара

Ћелије којима је придружен коментар имају као индикатор мали црвени троугао у горњем

десном углу. Када помјерите показивач на неку од њих, коментар ће се појавити на екрану.

Ако хоћете да се на екрану виде коментари свих ћелија (без обзира на положај показивача),

изаберите команду Review/Comments/Show All Comments. Ова команда је, у ствари, прекидач:

ако је опет изаберете, коментари ће поново бити сакривени. Да бисте промијенили коментар,

активирајте ћелију, притисните десни тастер миша и из приручног менија изаберите команду

Edit Comment.

Слика 22: Читање коментара

Ако хоћете да избришете коментар, активирајте његову ћелију, притисните десни тастер

миша и из приручног менија изаберите команду Delete Comment.



1.3.5. Брисање и копирање садржаја ћелије

Уколико ћелије хоћете да избришете помоћу миша, најприје их изаберите. Потом притисните

ручицу за попуњавање - квадратић у доњем десном углу селекције. Кад показивач поставите

на ручицу, он се претвара у крстић. Како будете повлачили миша ка горе, Excel ће селекцију

бојити у сиво. Да бисте обрисали садржај сивог дијела селекције, отпустите тастер миша. Да

бисте избрисали садржај подручја, изаберите га и притисните Delete, или изаберите команду

Home/Editing/Clear.., која пружа додатне могућности брисања.

Копирање садржаја ћелије је уобичајена операција. Excel омогућава да обавите било који од

наведених поступака:

копирате једну ћелију у другу;

копирате ћелију у подручје, тако што ће се њен садржај наћи у свакој ћелији подручја;

копирате једно подручје у друго, при чему оба подручја морају да буду исте величине.

Када се ћелија копира, обично се прави дупликат њеног садржаја, формата (укључујући

условне формате и провјеру података) и коментара (уколико постоји). Када копирате ћелију

која садржи формулу, референце употребљене у формули аутоматски се мијењају у складу с

новим одредиштем. О томе се говори у наредним лекцијама.

Поступак копирања има два корака:

1. изаберите ћелију или подручје које хоћете да копирате (изворно подручје) и копирајте

га на Clipboard (команда Copy);

2. поставите показивач на подручје у које ћете смјестити копију (одредишно подручје) и

уметните садржај Clipboarda (команда Paste).

Када уметнете податак, Excel брише (и то без упозорења) све ћелије које му се нађу на путу.

Ако се испостави да сте уметањем избрисали неке важне ћелије, изаберите команду Undo

(или притисните Ctrl+Z).

Пошто се копирање тако често користи, Excel нуди неколико различитих метода.

Копирање помоћу дугмади са контекстне траке Home

Група команди Clipboard садржи потребну дугмад за копирање и премијештање ћелија . Када

притиснете дугме Copy, копију изабране ћелије или подручја пребацујете на Windows

Clipboard и Office Clipboard. Пошто обавите копирање, изаберите ћелију у коју ћете

смјестити копију и притисните дугме Paste.

Ако кликнете на покретач оквира за дијалог у групи Clipboard, Excel ће аутоматски приказати

палету Office Clipboard.

Копирање помоћу приручних менија

У могућности сте и да користите команде Copy и Paste из приручног менија. Команда Copy

податке смјешта на оба Clipboarda, Windows и Office. Изаберите ћелију или подручје које

хоћете да копирате, притисните десни тастер миша и из приручног менија изаберите ставку

Copy. Потом изаберите ћелију у коју хоћете да смјестите копију, притисните десни тастер

миша и изаберите команду Paste.

Копирање помоћу пречица

Операције копирања и уметања имају и одговарајуће пречице:

Ctrl+C - копира изабране ћелије и на Windows и на Office Clipboard;

Ctrl+V - умеће садржај Windows Clipboarda у изабрану ћелију или подручје.

Ове пречице користе се и у многим другим Windows-овим апликацијама.



Копирање поступком „покупи и спусти"

Excel омогућава да подручје или ћелију копирате и повлачењем миша. Међутим, имајте на

уму да, уколико покупите неки податак и спустите га на друго мјесто, он неће бити

смјештен ни на Windows ни на Office Clipboard. Изаберите ћелију или подручје које хоћете да

копирате и потом поставите показивач на једну од његових ивица. Када се показивач

претвори у стрелицу усмјерену нагоре и лијево, притисните Ctrl: уз показивач ће се појавити

мали знак плус. Потом једноставно повуците селекцију на ново мјесто, али при том све

вријеме држите притиснут тастер Ctrl. Оригинална селекција остаје на месту, а када

отпустите тастер, Excel прави копију.

1.3.6. Копирање подручја на друге листове

Поступак копирања који смо описали функционише и кад је ријеч о копирању ћелије или

подручја на други радни лист, чак и ако се он налази у другој радној свесци. При томе,

наравно, морате да активирате други радни лист прије него што изаберете локацију на коју

копирате.

Excel нуди брз поступак за копирање ћелије или подручја на друге радне листове у истој

свесци. Почните од тога што ћете изабрати подручје које хоћете да копирате. Потом

притисните тастер Ctrl и језичке оних листова на које хоћете да копирате (на насловној

линији радне свеске Excel исписује [Group]). Изаберите команду Home/Editing/Fill/Across

Worksheets, како би се појавио оквир за дијалог са питањем хоћете ли да копирате све, саме

садржај или само формат (All, Contents или Formats). Одлучите се за једну опцију и

притисните OK. Excel копира подручје на изабране радне листове; копија ће заузети исте оне

ћелије на новим радним листовима које је оригинал заузимао на почетном. Будите обазриви

са овом командом, јер Excel не шаље никакво упозорење ако одредишне ћелије садрже

податке. На тај начин можете лако да избришете велику количину информација, а да то

уопште не примијетите.

1.3.7. Употреба имена ћелија и подручја

Адресе ћелија и подручја, налик на шифре, могу вас збунити (још горе је с формулама, о

чему се говори у сљедећем поглављу). На срећу, Excel допушта да ћелијама и подручјима

дајете описна имена. На примјер, ћелију можете назвати КаматнаСтопа, а подручје,

рецимо, ЈулскаПродаја. Рад са именима (уместо са адресама ћелија и подручја) има неколико

предности, о чему ће бити ријечи у наредним одељцима.

Предности коришћења имена

Ево неколико предности коришћења имена:

Смислено име подручја (на примјер, УкупанПриход) памти се много лакше од

ћелијске адресе (рецимо AC21);

Приликом уписивања имена прави се мање грешака него када се уносе адресе;

Помоћу оквира за име, који се налази са лијеве стране линије за формуле (притисните

стријелицу да би се отворио списак дефинисаних имена), односно бирањем Edit/Go To

(или F5) и задавањем имена подручја, можете брзо да стигнете до одређеног дијела

радног листа;

Када изаберете именовану ћелију или подручје, име се појављује у оквиру за име.

Израда формула је једноставнија. Име ћелије, односно подручја, можете да уметнете у

формулу било помоћу команде Formulas/Defined Names/Define Name, било бирањем из

списка поља за име;

Имена чине формуле разумљивијим и једноставнијим за употребу. На примјер, лакше

ћете разумјети формулу у облику „=Приход – Порези“, него „=D20 - D40“.



Име можете да дате и некој вриједности или формули, чак и ако их нема на радном листу. На

примјер, вриједности 0,075 можете да дате назив КаматнаСтопа и да потом у формулама

користите то име (нешто више о томе у сљедећем поглављу). Исту акцију још брже можете

извести и користећи приручни мени.

Исправна имена

Иако је Excel веома флексибилан кад је ријеч о именима, ипак постоје нека правила:

Имена не смију да садрже размаке. Умјесто њих можете да користите подвлаку или

тачку (на примјер Годишња_сума или Годишња.сума);

Можете да користите било коју комбинацију слова и бројева, али име мора да почне

словом, а никако бројем (рецимо квартал_3 уместо 3.квартал), нити смије да личи на

референцу (на примјер К3);

Нису дозвољени ни симболи, осим тачке и подвлаке. Имена су ограничена на 255

знакова, али није згодно користити дугачка имена јер губе смисао и сврсисходност.

Коришћење оквира за дијалог Define Name

Да бисте дефинисали име подручја, најприје ћете изабрати ћелије; потом издајте команду

Formulas/Defined Names/Define name (или притисните Ctrl+F3). Excel приказује оквир за

дијалог New Name, који је приказан на слици 17.

Слика 23: Именовање подручја ћелија

У пољу Name упишите име. Адреса активне ћелије или подручја појављује се у пољу Refers

to. Провјерите да ли је она исправна и притисните OK. Име ће бити придружено радном

листу, а оквир за дијалог ће се затворити.

Коришћење поља за име

Бржи начин за дефинисање имена укључује поље за име (Name Box) лијево од линије за

формуле. Изаберите ћелију или подручје којем хоћете да дате име, потом притисните поље

Name Box и откуцајте име. Притисните Enter. Ако такво име већ постоји, не можете да

промијените подручје на које се оно односи. Ако то покушате, само ћете изабрати подручје.

Поље за име је, у ствари, падајућа листа имена из радне свеске. Да бисте изабрали именовану

ћелију или подручје, притисните поље Name Box и тако отворите листу. Из ње изаберите име,

а Excel ће направити селекцију одговарајућег именованог подручја.

Израда табеле имена

Уколико сте дефинисали велики број имена мораћете да знате на које се подручје свако од

њих односи, поготово ако покушавате да уђете у траг грешкама или да документујете свој

рад. Excel допушта да направите списак свих имена из радне свеске са одговарајућим

адресама. У ту сврху користите алатку Name Manager чији дијалог активирате командом

Formulas/DefinedNames/Name Manager.



Слика 24: Списак додјељених имена

Брисање имена

Уколико дефинисано име више није потребно, можете га избрисати. Брисањем имена не

уклањате садржај подручја; међутим, формуле могу да постану погрешне.

Брисање имена подручја једноставно изведите на дијалогу Name Manager тако што означите

име предвиђено за брисање и кликните на дугме Delete.

Будите посебно опрезни приликом брисања имена. Уколико је име употребљено у формули,

његовим нестанком она постаје погрешна (умјесто ње, Excel исписује #NAME?). Међутим,

брисање имена се може опозвати; стога, ако примијетите формуле чији су резултати

#NAME?, пошто сте већ избрисали име, изаберите Undo и вратите име.

Ако избришете редове или колоне у којима има именованих ћелија или подручја, у именима

ће остати погрешне референце. На примјер, ако се ћелија А1 na Листу1 назива Камата, а ви

избришете ред 1 или колону А, Камата се тада позива на =Лист1!#REF! (што је погрешна

референца). Уколико ћелију Камата употребите у формули, формула приказује #REF.

Редефинисање имена

Можда ћете, пошто већ дефинишете име, пожељети да промијените ћелију или подручје на

које се оно односи. Позовите дијалог Name Manager , одаберите име подручја којег желите да

редефинишете и кликните на дугме Edit... након чега добијате нови дијалог на којем можете

да извршите измјене.

Excel aутоматски прилагођава ћелије на које се имена односе. На примјер, претпоставимо да

се ћелија А10 зове Резиме. Ако избришете ред изнад реда 10, Резиме ће се односити на

ћелију А9, баш као што сте очекивали, тако да о томе не морате да водите рачуна.

Промјена имена

Excel не располаже једноставним методом за промјену имена. Ако име дефинишете, а потом

закључите да вам не одговара или да сте га можда погрешно написали, морате да

дефинишете ново име и затим избришете старо.



1.4. ДАТОТЕКЕ EXCEL-А И ПРЕДЛОШЦИ (TEMPLATES)

1.4.1. Формати датотека у Excel-у

Основни формат датотеке којим Excel барата је радна свеска, XLSX. У радној свесци се чувају

скоро сви садржаји: подаци, њихови формати, графикони, посебна подешавања, итд.

Датотека радне свеске је записана у бинарном формату и њу не треба отварати у

ненамјенским програмима, да не би дошло до оштећења. Постоји још неколико резервисаних

формата за Excel: предлошци (.XLTX), програмски додаци (.XLAX) и неки други.

Excel омогућава записивање изгледа радног простора, који чини више радних свесака које су

постављене у радну површину програма на одређени начин. Да не бисте сваки пут ручно

отварали радне свеске које чине један посао и постављали их на жељени начин, употријебите

команду View /Window/Save Workspace и формираћете датотеку посебног формата, са

екстензијом XLW (Слика 25). Отварањем овакве датотеке, отворићете све датотеке радних

свесака и распоредити их на радну површину тачно онако како су изгледале у тренутку када

сте сачували радни простор.

Слика 25: Снимање радног простора

1.4.2. Предложак (template)

Предложак у Excel-у (template) представља унапријед припремљену форму радне свеске коју

можете отворити као полазни образац за свој рад. Елементи који чине предложак могу бити

многобројни: број радних листова и њихова имена, раније унијети садржаји, изглед ћелија,

итд. Добра је пракса да припремите предлошке за све уобичајене послове које радите:

уштеда времена коју постижете се повећава сваком сљедећом употребом. Да бисте

припремили предложак, направите готову радну свеску са свим полазним садржајима, па је

сачувајте као предложак, бирајући опцију Template (*.xltx) у пољу Save as type дијалога

File/Save As. Будете ли отворили нову радну свеску пречицом Ctrl+N или кликом на File /

New, добићете нову, сасвим празну радну свеску чије поставке су дефинисане на нивоу

програма.

Excel се испоручује са неколико сложених предложака које можете пронаћи на уобичајени

начин: командом File и New активирајте окно задатакаподијељено у три дијела. У првом

дијелу Available Templates под Simple Templates налази се неколико једноставних предложака

(слика 26) . У другом дијелу Office.com Templates налази се велики избор (галерија)

1.4. ДАТОТЕКЕ EXCEL–А И ПРЕДЛОШЦИ (TEMPLATES)


предложака који се могу преузети са Office сајта. У десном окну задатака може се видјети

преглед (preview) предлошка па ако вам одговара можете да од њега креирате документ.

Наравно, ако се предложак на енглеском језику, потребно га је најприје уредити према

нашем језичком и економском амбијенту (превести)

Слика 26: Галерија предложака

Нарочито користан предложак може бити Sales Invoice. Ради се добро организованој фактури

или рачуну. Да бисте овај шаблон прилагодили нашем језичком и економском подручју

неопходно је да након отврарања овог шаблона преправите натписе, правилно форматирате

ћелије и измијените односно допишете стопу PDV.

Слика 27: Подешавање лозинке за отварање шаблона

1.4.3. Опције снимања радне свеске

Када при чувању нове радне свеске отворите дијалог Save As, изаберите Tools и General

Options. У дијалогу са опцијама чувања, добићете неколико могућности заштите датотеке

радне свеске. Обратите пажњу на поље за потврду Always create backуp: ако га укључите, при

чувању радне свеске биће сачувана и претпоследња верзија, са истим именом и типом XLK.

Добро би било да радите тако, јер то је примјерен вид заштите од лоших посљедица

нехотично сачуваних грешака у раду. Ова поставка је активна само за датотеку радне свеске

у којој укључите ту опцију.



Ако у дијалогу Save As буде потребно да чувате радну свеску у неком другом формату, у

листи Save as type пронаћи ћете дугу листу тих опционих формата. Ако припремате свеску за

учитавање у претходним верзијама Excel-а, изберите неку од понуђених опција. Најопштији

формат записа на рачунарима је обична текстуална датотека, па је омогућено снимање у

неколико варијанти ASCII записа; у овом случају, моћи ћете да сачувате само активни радни

лист. Најбољи резултати се постижу опцијама типова Text (Tab delimited) (*.txt) и Formatted

text (Space delimited) (*.prn). Експериментишите понуђеним форматима док не добијете

оптимални облик текста; пазите на очување наших слова.

Радну свеску можете учитати у програм на више начина, како је уобичајено и у другим

Windows програмима: командом менија File/Open, пречицом Ctrl+O или ван програма,

кликом на икону у Windows Explorer-у.

2.1. ИЗРАДА И КОРИШЋЕЊЕ ФОРМУЛА


2. ФОРМУЛЕ И ФУНКЦИЈЕ

2.1. ИЗРАДА И КОРИШТЕЊЕ ФОРМУЛА

2.1.1. Изрази у Excel-у

Израз је тип формуле који се састоји од константи, референци и оператора. Excel препознаје

три врсте израза, и према типу резултата: то су аритметички,текстуални и логички.

Аритметички оператори Текстуални оператор Логички оператори

сабирање

одузимање

дијељење

множење

проценат

степеновање

& конкатенација (спајање)

текста

= једнако је

> веће је од

< мање је од

>= веће је или једнако

<= мање је или једнако

<> различито је

Садржај израза може бити или константа или адреса ћелије која садржи неку вриједност,

било да је у њој константа или резултат друге формуле. Погледајте примјере на слици:

резултати неких формула су добијени од константи у колони А, а неке формуле су написане

као комбинација константи и референци.

Слика 28: Примјери формула

У току уноса израза, Excel ће вам помоћи логичком контролом писања. Рецимо, када унесете

десну заграду у неком сложеном изразу, подебљаће се њен пар на лијевој страни, а

промјениће се и боја обје одговарајуће заграде. Ако покушате да завршите унос израза који

није исправан, Excel ће пријавити грешку, покушавајући да је исправи (нпр. ако недостаје

заграда на крају) и предлажући исправку (Слика 29).

Слика 29: Упозорење због грешке у формули



Формуле су оно што програме за табеларне прорачуне чини корисним. Без њих, они би били

само мало бољи програми за обраду текста са моћним функцијама за рад са табелама. Радни

лист без формула је мртав.

Дa бисте радном листу додали формулу, упишите је у ћелију. Потом можете да је бришете,

премјештате и копирате као сваку другу врсту података (будите опрезни у овим акцијама).

Excel има особину да поново израчунава формулу уколико се промјени вриједност у

ћелијама коју она користи.

Формула која је уписана у ћелију може да садржи сљедеће елементе:

операторе о којима смо већ говорили;

референце ћелија (укључујући и именоване ћелије и подручја);

вриједност или текст;

функције радног листа (нпр. SUM или AVERAGE) - о функцијама ћемо говорити

детаљније у сљедећим лекцијама.

Ево неколико примјера формула:

=150*0.05 множи 150 са 0.05 - ова формула ради само са вриједностима и није

толико корисна;

=A1+A2 сабира вриједност из ћелије А1 са вриједношћу из ћелије А2;

=Приход –Расход одузима ћелију под називом Расход од ћелије под називом Приход;

=Sum (A1:A14) сабира вриједности из подручја ћелија од А1 до А14;

=A1=C12 упоређује вриједности ћелија А1 и C12 и ако је вриједност идентична

даје вриједост TRUE (тачно), а у супротном FALSE (нетачно).

2.1.2. Приоритет оператора

Већ је речено који се оператори користе у Excel-у па ћемо на овом мјесту детаљније говорити

о приоритету оперетора при израчунавању сложенијих формула. Excel користи приоритете

на исти начин како вас је учила учитељица или учитељ у основној школи. Обратите пажњу

на сљедећу формулу:

=Приход-Расход*ПорескаСтопа.

Ако унесете формулу без заграде, како је приказана, Excel ће израчунати оно што у ствари

нисте хтјели. Према приоритету, најприје се рачуна оно што би требало да стоји у загради и

такав резултат би био привремен тј. међурезултат који се даље рачуна. Нпр. 2+2:2 је 3, али

(2+2):2 је 2 (у првом случају најприје је извршено дијељење па тек онда сабирање, док је у

другом случају најприје извршено сабирање у загради па тек онда дијељење). Исправан

облик формуле из примјера би био:

=(Приход-Расход)*ПорескаСтопа.

Приоритети у рачунају, од највишег према најнижем су : степеновање (^), множење (*) и

дијељење (/), сабирање (+) и одузимање (-), конкатенција (&), једнако (=) и на крају веће (>)

и мање (<).

Заграде у формулама можете да угњездите, односно да их ставите једне унутар других. Ако

тако урадите, Excel најприје израчунава израз у најдубље угњежденој загради па наставља

даље ка спољним. Сљедећа формула користи угњежедене заграде:

=((B2*C2)+(B3*C3)+(B4*C4))*B6.

Ова формула има четири скупа заграда, од којих су три угњеждене унутар четвртог. Excel

израчунава резултате сваког од угњеждених парова заграда и потом их сабира. На крају

такав резултат тј. међурезултат множи са садржајем ћелије B6.



Заграде слободно можете користити и тамо гдје нису неопходне, у случају да нисте сигурни

да ли је заграда потребна или не. Нпр. формула = 1+А1*А2 даје исти резултат као и формула

1+(А1*А2). Наравно, свака лијева заграда мора да има свој пар, десну заграду. У случају да

заграде нису упарене, Excel показује одговарајућу поруку и не дозвољава да упишете

формулу. У неким случајевима, Excel ће сам понудити исправан облик формуле, али у

многим од таквих случајева предложена формула није оно што вам је потребно.

2.1.3. Уношење формула

Као што је већ поменуто, формулу морате да започнете знаком једнакости како би Excel знао

да се ради о формули а не у тексту. Постоје два начина за уписивање формуле у ћелију:

ручно или показивањем ћелијских референци.

Ручно уношење формула

Ручно уношење формула значи да уносите формулу укуцавањем знака једнакости у ћелију

или у линију за формуле а иза чега уносите одговарајући израз.

Уношење формуле показивањем

Овај начин уношења формуле захтијева мање куцања и омогућава да само покажете на

референцу ћелија умјесто да их ручно уписујете. Нпр. да бисте у ћелију А3 уписали формулу

=А1+А2, поступите према сљедећем упутству:

поставите показивач на ћелију А3;

откуцајте знак једнакости као почетак формуле (у ћелији или у Formula Bar-у);

кликните у ћелију А1;

откуцајте знак +;

кликните на ћелију А2;

притините тастер Enter или кликните на иконицу ( ).

Слика 30: Уношење формуле

2.1.4. Ручица за попуну

Веома корисна особина Excel-а је да не морате да куцате формулу у сваку ћелију која се

налази у низу ћелија са израчунатом вриједошћу. Довољно је да израчунате само вриједност у

првој ћелији а затим искористите тзв. ручицу за попуну (црни квадратић у доњем десном углу

ћелије). Поставите показивач миша на ручицу за попуну и показивач добија облик знак +.

Притисните и повуците до краја низа ћелија у којима треба да стоји вриједност рачунања.

Након отпуштања тастера у свим ћелијама ће се налазити вриједности израчунавања.

Слика 31: Коришћење ручице за попуну



Испитајмо како се још та ручица користи. У неку ћелију упишите текст, нпр. ,,Здраво!".

Ухватите ручицу за попуну мишем и повуците га надоле преко неколико ћелија. Отпустите

тастер на мишу: текст је ископиран у све ове ћелије. Нека дио опсега остане обиљежен, па

повуците ручицу за попуну неколико редова надоле: ископираће се и овако. Не пуштајући

тастер миша, имате могућност да ширите опсег само у једном смјеру. Други примјер:

напишите ,,Здраво!", а у ћелији испод ,,Како сте?". Обиљежите опсег од ове двије ћелије, па

повуците ручицу за попуну надоле. Примијетићете да се цијели опсег копира онолико пута

колико има мјеста у означеном циљном простору; у томе ће вам помоћи екранска напомена уз

показивач миша док вучете.

Покушајте и ово: у неку ћелију унесите текст ,,узорак 20“. Ухватите ручицу за попуну и

повуците је неколико ћелија надоле. Обиљежите опет почетну ћелију, па повуците ручицу

удесно, па улијево, па нагоре. Примјетићете да се текст мијења у ,,узорак 21", ,,узорак 22“... ако

идете надоле или удесно, или у ,,узорак 19“, ,,узорак 18“... ако идете улијево или нагоре. Ова

могућност програма се зове аутоматска попуна: бројеви на крају алфанумеричког записа се

мијењају за један, датуми за један дан, вријеме за један сат, итд. Ручица за попуну има још

једну сврху: обиљежите неки већи опсег података, па повуците ручицом улијево или нагоре: у

свим сиво означеним колонама или редовима садржај ћелија ће бити избрисан.

Рецимо да припремате неку дугачку листу и да желите да јој додате редне бројеве. Умјесто да

куцате редне бројеве почев од 1 па до ко зна колико, употријебите ручицу за попуну.

Формирајте колону за редне бројеве и унесите прва два редна броја (нпр. 1 и 2). Обиљежите

та два боја као опсег, па повуците ручицу до жељеног броја. Постоји и много лакши начин, али

под условом да је већи садржај листе већ унешен: довољан је дупли клик на ручицу на првој

ћелији у коју сте унијели број 1. Excel ће препознати контекст листе и унијети број 1 тачно до

краја листе. Одмах се послужите паметном ознаком: изведену операцију Copy Cells промјените

у Fill Series; умјесто јединица, добићете уређан скуп редних бројева.

Унос серија бројева је подржан посебним опцијама; редни бројеви су тек најпростији случај.

Рецимо, ако је полазна вриједност датум, паметна ознака ће вам понудити да корак увећања

буде један дан, један радни дан (Fill Weekdays - узимају се само дани од понедељка до петка),

један мјесец или цијела година. При промјени мjесеца, механизам је довољно интелигентан да

избјегне нелогиче датуме: рецимо, унесите 31.1.2005, повуците надоле, па захтјевајте увећање

за један мјесец и обратите пажњу на резултат.

Да бисте још брже добили опције попуне, умјесто примјене паметне ознаке, вуците десним

тастером миша, па ће се на крају избор у менију појавити одмах. Уочите посебне опције корака

увећања бројева који нису сусједни: можете успоставити линеарну или геометријску прогресију

(опције Linear Trend и Growth Trend). Избором ставке Group добићете детаљнији дијалог у којем

можете формирати ред бројева у одређеној релацији, што је добра алатка у припреми

статистичких анализа. Постоји могућност да сами брзо успоставите линеарни раст бројева,

датума итд, јер то је подразумијевана опција.

Рецимо, у једну ћелију унесите број 2, а у сљедећу број 5. Означите ове двије ћелије као опсег, па

лијевим мишем повуците ручицу за попуну надаље. Добићете бројеве 8, 11, 14... јер ће се

успоставити линеарна корелација. А ако желите да припремите табелу записа у временским

интервалима сваких десет минута почев од поднева, унесите у једну ћелију 12:00, у сљедећу

12:10 и вуците даље докле је потребно.

Ручица за попуну је у стању да користи податке који су дефинисани у посебним листама за

попуну. Погледајте картицу Custom Lists у дијалогу Tools/Options: Ту се већ налази неколико

спискова дана у недјељи и мјесеци у години. Ако у неку ћелију унесете било који дан у

недјељи, ријечимо ,,петак", када повучете ручицу за попуну надоле, појавиће се ,,субота",

,,недјеља", ,,понедељак" и даље у круг. По потреби, можете и сами формирати прилагођене

листе, директним уносом у дијалогу или увожењем списка из неког опсега на радном листу.



2.1.5. Референцирање (позивање адресе ћелије)

Релативне референце

У предходним примјеру при израчунавању износа користили смо тзв. релативне референце

(релативне адресе). Excel подешава референце тако да се оне односе на ћелије које одговарају

новој формули. Замислите то овако: оригиналну формулу чинило је упутство да се

вриједност из ћелије која се налази два мјеста улијево помножи са вриједошћу која се налази

једно мјесто улијево. Када се кориштењем ручице за попуну копира формула из горње ћелије

(прве у низу) у доње ћелије, копирају се уствари, ова упутства а не њен прави садржај. То и

јесте оно што нам треба јер нам при израчунавању вриједности у низу ћелија не треба

буквално копирање формуле на доње ћелије. Врло често се за формуле које користе

релативно референцирање каже да се ради о линијским формулама јер сваки ред података (у

линији) има различите вриједности података и различите резултате израчунавања.

Апсолутне референце

Понекад нам је потребно да направимо истовјетне копије садржаја једне ћелије јер нам је

баш таква истовјетна вриједност потребна у свим „линијама“ израчунавања. Типичан случај

је код израчунавања пореза израженог у бројчаном или новчаном облику док се његова

процентуална вриједност налази негдје изван табеле у којој вршимо израчунавања.

Слика 32: Рачунање са апсолутном референцом

Поступак за израчунавање вриједности у колони Е је сљедећи:

поставите показивач у ћелију Е2 и започните унос формуле на уобичајен начин

(крећете са знаком једнакости, затим кликом на ћелију D2 и на знак *;

клините ћелију С7 у којој се налази вриједност ПДВ;

притисните тастер F4 (примијетите да се око слова С постављају знаци $ у формули);

притисните Еnter.

Користећи ручицу за попуну прекопирајте формулу у ћелије наниже све до Е4. Ако

прегледате формуле у ћелијама Е2:Е4 примијетићете да су све релативне референце (адресе)

различите, док је референца ћелије С7 остала свугдје иста, непромијењена тј.апсолутна.

Мјешовите референце

У адресама апсолутних референци постоје два знака $, по један за слово колоне и број реда.

Excel такође дозвољава и релативне мјешовите референце у којима је само један дио адресе

апсолутан. У сљедећој табели је дат преглед свих могућих типова ћелијских референци:

Примјер Тип

А1 релативна референца

$А$1 апсолутна референца

$А1 мјешовита референца (слово колоне је апсолутно)

А$1 мјешовита референца (број реда је апсолутан)



Мјешовиту референцу ћемо најбоље илустровати сљедећим примјером:

Слика 33: Мјешовито референцирање

2.1.6. Грешке у формулама

Често се дешава да након куцања формуле, Excel прикаже вриједност која почиње знаком #.

То је сигнал да формула даје погрешан резултат. Да бисте се ослободили таквог резултата,

мораћете да поправите формулу (или ћелије на које се она позива). Напомињемо да ако је

ћелија испуњена знацима #, то значи да колона није довољно широка и довољно је само да је

проширите по принципу притисни-повуци-пусти и појавиће се резултат.

У сљедећој табели дати су типови грешака које се могу појавити у ћелији са формулом.

Вриједност грешке Објашњење

#DIV/0 Ова формула покушава да дијели са 0 - операција која нигдје на свијету

није дозвољена јер дијељење са 0 нема смисла. Појављује се и у

случају кад формула покушава да дијели празном ћелијом.

#NAME? Формула користи име које Excel не препознаје. То се може десити ако

избришете име употребљено у формули или ако сте, приликом

уношења текста, испустили један знак навода.

#N/A Формула се позива (директно или индиректно) на ћелију која користи

функцију NA како би упозорила да податак није на располагању.

#NULL! Формула користи пресјек два подручја која се не сијеку.

#NUM! Постоји проблем са вриједношћу; на примјер, задали сте негативан

број тамо гдје се очекује позитиван.

#REF! Формула се позива на неисправну ћелију. То се може догодити ако је

ћелија избрисана са радног листа.

#VALUE! Формула садржи аргумент или операнд погрешног типа. Операнд је

вриједност или ћелијска референца која формулу користи за

израчунавање резултата.

2.1.7. Уређивање формула

Формулу можете да мијењате и уређујете као и било коју другу ћелију. Уколико нешто

промијените на радном листу, биће потребно да измијените формулу, једнако као и у случају

да формула као резултат даје вриједност неке од грешака описаних у претходном одјељку .

Постоји неколико начина да започнете уређивање ћелије са формулом:

ставите показивач на ћелију и двапут кликните; садржај можете мијењати директно у

ћелији;

кликните на ћелију са формулом, а затим притисните тастер F2;

изаберите ћелију коју желите да мијењате и измјене извршите у линији за формуле.

2.2. НАПРЕДНЕ ТЕХНИКЕ ДЕФИНИСАЊЕ ИМЕНА


2.2. НАПРЕДНЕ ТЕХНИКЕ ДЕФИНИСАЊА ИМЕНА

2.2.1. Имена на нивоу листа

Подручју обично можете да дате име било гдје у радној свесци. Другим ријечима, имена су,

стандардно, „на нивоу свеске“, а не „на нивоу листа“. Но, шта се дешава ако у свесци имате

неколико радних листова, а хтјели бисте да на сваком од њих користите исто име (рецимо

Збир_дугова)? У том случају морате да направите имена на нивоу листа.

Да бисте име Збир_дугова дефинисали за неколико листова, активирајте један од њих и

изаберите Formulas / Defined Names/ Define Name. Потом испред тог имена у оквиру New

Name у пољу Scope одаберите лист на који се односи име подручја. На примјер, да бисте

дефинисали име Збир_дугова на Листу2, једноставно одаберите лист на којег се односи име

и Excel ће аутоматски упутити на (Refers to…) на одговарајући лист. Примијетите да је име

листа и име подручја одвојено узвичником. Ако у имену радног листа постоји макар један

размак, ставите га међу апострофе, нпр. 'Разни дугови'!Збир_дугова.

Када на истом листу на којем је дефинисано име на нивоу листа куцате формулу која га

користи, не морате да додајете име тог листа нити узвичник (а ни његово име неће бити

приказано у пољу за име). Међутим, ако то урадите на другом листу, морате да упишете

цијело име (име листа, узвичник и име подручја или ћелије). У пољу за име појављују се

само она имена која су дефинисана на том листу. Поред тога, када отворите оквир за дијалог

Paste Name или Define Name, појављују се само имена на нивоу актуелног листа.

Коришћење имена на нивоу листа може да се искомпликује уколико користите иста имена и

на нивоу радне свеске. У том случају, име на нивоу листа има примат над именом

дефинисаним на нивоу свеске - али само на оном листу с којим је повезано. На примјер, на

нивоу свеске дефинисали сте име Збир за ћелију на радном листу Лист1. Excel дозвољава да

дефинишете и име Збир, рецимо на нивоу Листа2. Када је активан Лист2, име Збир односи

се на име повезано с тим листом. Међутим, док је активан било који други лист, Збир се

односи на име које сте дефинисали на нивоу радне свеске. На име повезано са Лист1 можете

да се позовете и у неком другом радном листу, али испред њега морате да упишете име тог

листа и узвичник (Лист1'.Збир). Да не бисте компликовали, једноставно избјегавајте да

користите иста имена и на нивоу свеске и на нивоу листа.

2.2.2. Дефинисање имена константи

Може се именовати елемент који се уопште не појављује у ћелији. На примјер, ако формуле

на радном листу користе стопу ПДВ, вјероватно бисте ту вриједност уписали у ћелију чију

ћете референцу искористити у формули. Да бисте поступак поједноставили, ту ћелију бисте

вјероватно назвали ПДВ.

Слика 34: Дефинисање имена константе



Међутим, постоји још један начин да се то уради: изаберите Formulas / Defined Names/ Define

Name или притисните Ctrl+F3 како бисте „позвали" оквир за дијалог Name Manager. У

дијалогу New Name упишите име (у овом случају ПДВ). Потом пређите у поље Refers to,

избришите његов садржај и замените га вриједношћу пореске стопе, на примјер 0,17 као на

слици. Притисните ОК да бисте затворили оквир за дијалог.

Управо сте дефинисали име које се позива на константу умјесто на подручје или ћелију. Ако

у ћелију упишете =ПДВ, та једноставна формула даће као резултат вриједност 0.17 -

константу коју сте дефинисали. Формула у којој ћете употребити константу може да буде и

сложенија, као нпр. =А1*ПДВ.

Као и друга имена, и она која се односе на константу чувају се заједно с радном свеском и

могу да се користе на било којем њеном листу.

У претходном примјеру константа је била вриједност. Међутим, она може да буде и текст. На

примјер, можете да дефинишете константу за назив компаније, рецимо ЕШ за Економска

школа. Именоване константе не појављују се у пољу за име нити у оквиру за дијалог Go To,

зато што се оне не налазе на неком одређеном месту. Међутим, појављују се у оквиру за

дијалог Paste Names, што је такође логично, јер се константе користе у формулама.

Вриједност константе је могуће промијенити у дијалогу Name Manager и то тако што ћете

промијенити садржај поља Refers to. Кад затворите оквир за дијалог, Excel поново израчунава

све формуле користећи нову вриједност.

2.2.3. Дефинисање имена формула

Овај одјељак представља корак даље у односу на претходни - бави се дефинисањем имена

формула. На слици (слика 35) је дат примјер, у којем се име Стопа односи на наредну

формулу: =Лист3!$B$1/12. Када у формули употребите име Стопа, у ствари користите

вриједност B1 подијељену са 12. Обратите пажњу на то да је ћелијска референца апсолутна.

Дефинисање имена формула је много занимљивије када умјесто апсолутних користите

релативне референце. Када формуле уписујете у поље Refers to, користећи технику

показивања, Excel се увијек служи апсолутним формулама, што је у потпуној супротности с

његовим понашањем приликом уношења формуле у ћелију.

Слика 35: Дефинисање имена формуле

Десно на слици 35 је приказано име Степен, дефинисано за формулу којом се степенује број

(база је у ћелији А1 а експонент у ћелији B1). Да бисте ово извели, једноставно методом

показивања означите елементе које ће формула садржавати (знак ^ морате унијети

тастатуром). Да бисте провјерили да ли формула функционише, означите било коју ћелију и

у њој упишите =Степен.

2.2. НАПРЕДНЕ ТЕХНИКЕ ДЕФИНИСАЊЕ ИМЕНА


2.2.4. Примјена имена на постојеће референце

Када дефинишете ново име за ћелију или подручје, Excel га не убацује аутоматски умјесто

постојећих ћелијских референци у формулама. На примјер, претпоставимо да је у ћелију F10

уписана формула =А1-А2.

Ако ћелији А1 дате име Приход, а ћелији А2 Расход, Excel неће аутоматски промијенити

формулу у =Приход-Расход. Међутим, замјена референци подручја одговарајућим именима

сасвим је једноставна. Да бисте имена примијенили на референце које су већ употребљене у

формулама, почните од тога што ћете изабрати подручје које хоћете да измјените. Потом

изаберите Formulas/ Defined Names/Apply Names. Excel приказује оквир за дијалог Apply

Names. Изаберите имена која хоћете да примијените и притисните ОК. У изабраним ћелијама

Excel ће референце подручја замијенити именима.

Оквир за дијалог Apply Names има неколико опција. Ако притиснете дугме Options, оквир ће

се проширити и открити још неке. У већини случајева, унапријед подешени параметри биће

сасвим одговарајући.

Слика 36: Примјена имена на нове референце

2.2.5. Коришћење линије за формуле умјесто дигитрона

Ако треба нешто да израчунате, линију за формуле можете да употребите као дигитрон. На

примјер, упишите сљедећу формулу, али немојте да притискате Enter: =(145*1,05)/12.

Ако притиснете Enter, Excel ће формулу уписати у ћелију. Међутим, како она увијек даје

исту вриједност, можда ће вам више одговарати да у ћелију упишете резултат него саму

формулу. То ћете постићи ако притиснете F9 и тек потом Enter. Excel ће, умјесто формуле,

сачувати резултат (12,6875). Ово функционише и кад формула користи ћелијске референце.

Ова могућност је најкориснија при раду с функцијама радног листа. На примјер, да бисте у

ћелију унијели вриједност квадратног корена из 256, откуцајте =SQRT(256), притисните F9, а

потом Enter, и Excel ће уписати резултат: 16.

Слика 37: Excel као калукулатор

Ову технику можете да користите и за израчунавање само једног дијела формуле. Погледајте

овај примјер: =(145*1,05)/А1. Ако хоћете да претворите у вриједност само дио формуле који

се налази у загради, изаберите (145*1,05), притисните F9, па Enter, и Excel ће у ћелију

исписати сљедећу формулу: =152,25/А1.



2.3. ФУНКЦИЈЕ

2.3.1. Уопштено о функцијама

Функције су у суштини, уграђене алатке које се користе у формулама. Помоћу њих формула

може да обави сложене задатке и да уштеди много времена. Функције могу да:

поједноставе формуле,

омогуће формулама да обаве прорачуне које иначе не би могле,

убрзају послове oко уношења измјена и

омогуће условно извршавање формула, тако што има дају способност одлучивања,

додуше у ограниченом обиму.

Уграђена функција може у многоме да поједностави фомулу и убрза рад. Као илустрацију

навешћемо примјер израчунавања збира 8 бројева као на сљедећој слици.

Слика 38: : Рaчунање збира без функције SUM

У том случају бисте морали да окуцате формулу у Formula Bar-у што би вам одузело доста

времена ако би се радило израчунавању збира 200 бројева. Још већи би проблем настао ако

бисте морали да додајете још ћелија у низ бројева чији збир израчунавате. У том случају

бисте избрисали формулу из ћелије просјека, додали према потреби још ћелија са бројевима

па поново откуцали формулу у Formula Bar-у. Excel омогућава да ову формулу замијените

много једноставнијом која користи једну од уграђених функција (SUM).

Можете примјетити да вам Excel нуди помоћ при исписивању имена функције. Довољно је да

упишете знак једнакости и прво слово имена функције па да вам се појави падајућа листа са

избором функција. Овај избор функција се сужава како куцате више првих слова назива

функције.

Слика 39: Рaчунање просјека помоћу функције AVERAGE



Било коју од уграђених функција можете унијети у циљну ћелију (ону у којој треба да се

прикаже резултат функције) означавањем те ћелије и пoзивањем дијалога Insert Function са

контекстне траке Formulas (Слика 40).

Слика 40: Контекстна трака Formulas

Све функције су организоване у групe Function Library. Ове категорије (групе) функција су :

Financial

Date &Time

Math & Trig

Statistical

Lookup & Reference

Database

Text

Logical

Information

User Defined

При дну дијалога Insert Function можете примијетити синтаксу (начин записивања) сваке

функције. Нпр. функција ABS(број) даје апсолутну вриједост броја (модул).

Слика 41: Убацивање функције

2.3.2. Структура функције

Можете примијетити да све функције користе заграде. Податак који се налази унутар њих

назива се аргумент. Формуле морају да буду написане по строгим правилима синтаксе и

семантике. Када је ријеч о изразима, видјели сте, правила писања су готово једнака писању

израза по правилима аритметике. С друге стране, за функције важе правила која се мијењају

од једне до друге прилике, али постоје нека општа правила која се лако препознају. Општи

облик писања функције је:

=ФУНКЦИЈА(арг1;арг2;...;аргН)

Иза знака једнакости слиједи резервисана ријеч која представља име функције, а затим се у

заградама наводи један или више аргумената функције, раздвојених тачка-зарезом као знаком

за раздвајање. Небитно је да ли резервисану ријеч пишете великим или малим словима - Excel

ће је на крају превести у велика слова. Аргументи функције могу бити константе, референце

(адресе ћелије или опсега), цијели изрази и друге функције, а највише их може бити тридесет.



Слика 42: Синтакса и намјена функције

У зависности од правила функције, аргументи могу бити обавезни или опциони. У неким

случајевима број аргумената може бити промјенљив, а редослијед неважан. У општем случају,

број и редослијед аргумената је строго дефинисан.

Примјер функције са произвољним бројем и небитним редоследом аргумената је функција

SUM:

=SUM(A22;B1;C15:D16;100;C10/4)

У овом примјеру постоји пет аргумената: двије ћелије, један опсег, једна константа и један

израз. Пошто је сабирање комутативно, редослијед навођења аргумената није битан.

Примјер функције са строгим редоследом и бројем аргумената би био сљедећи:

=IF(A2<>0;A1/A2;"Дијељење нулом!")

Ово је функција гранања, која увијек има три аргумента. Њена синтакса гласи:

=IF(услов;резултат_ако_је_тачно; резултат_ако_је_нетачно)

Понекад функција има одређени број аргумената, али се у неким случајевима неки од

аргумената може изоставити и тада се прихвата његова подразумијевана вриједност. Ако

напишемо =WEEKDAY ("1. apr.2005"), функција ће вратити редни број дана у недјељи за

наведени датум, али по америчком стандарду, гдје се недеља сматра првим даном у недељи, па

ће резултат за овај петак бити број 6. Зато треба употребити опциони други аргумент који

мијења начин бројања: =WEEKDAY ("l.apr.2005";2); сада ће ова функција вратити број 5, како

смо већ навикли да нумеришемо петак у радној недјељи.

Постоје и функције без аргумената: тада иза резервисане ред треба само исписати пар заграда.

Рецимо, функција =TODAY() даје тренутни датум. Никакви аргументи овдје немају смисла.

Аргумент функције може да буде друга функција. Функције је могуће угнијездити до седам

нивоа дубине, што нуди многе комбинације. Дакако, не треба претјеривати: често је паметније

разложити неки сложени прорачун на више корака, тј. на функције у више ћелија. Када се као

аргумент функције уноси формула, онда за њу важе сва њена правила уноса, осим што се сад

не уноси знак једнакости: тај знак је резервисан искључиво за означавање почетка уноса цијеле

формуле. На примјер, функција =IF(А1=0;0;B1/A1) ће разријешити проблем дијељења нулом.

Умјесто грешке #DIV/0!, такав резултат ћемо прогласити нулом. Погледајте сљедеће примјере

и протумачите их сами:

=WEEKDAY(TODAY();2)

=SUM(IF(A1>B1;A1;B1);C1).



Функција може да буде и дио израза, па је прихватљиво да напишете изразе попут ових:

=1+IF(A1>A2;A1;A2)

=TODAY( ) + 14

=MAX(SUM(A1:B2);3*SUM(C1:D2);50) /(1+ABS(G10)).

2.3.3. Аргументи функције

Име као аргумент

Као што сте видјели, аргумент функције може бити референца ћелије или подручје. Нпр.

функција SUM(A1:D20) даје збир бројева у том подручју па би синтакса тог израза изгледала

тако. Ако бисте за то подручје дефинисали име, рецимо Продаја, подразумијева се да

формулу можете да напишете и као =SUM(Продаја). Ова техника је посебно практична

уколико са подручје чији збир израчунавате мијења (нпр. стално додајете нове податке о

продаји). У неким случајевима, као аргумент може да послужи цијели ред или колона. Нпр.

сљедећа формула израчунава збир свих вриједности у колони В: =SUM(B:B).

Прави аргументи

Прави (дословни) аргумент је вриједност или текст који уносите у функцију. Нпр. функција

SQRT има један аргумент па би формула =SQRT(25) или SQRT (A1) (ако се број 25 налази у

ћелији A1) дала као резултат 5. У првом случају се ради о уносу константе као аргумента, а у

другом уносу референце (адресе) као аргумента. Функција LEFT узима два агумента и као

резултат даје знаке са почетка првог аргумента (други аргумент одређује број знакова).

Уколико ћелија A2 садржи текст Продаја, сљедећа формула даће његово прво слово, П:

=LEFT (A2,1).

Изрази као аргументи

Excel такође омогућава да као аргументе користите изразе, које можете да замислите као

формуле унутар формула. Када Excel наиђе на аргумент у облику израза, он га најприје

израчунава, а потом резултат користи као вриједност аргумента. Ево једног примјера:

=SQRT((A3^2)+(A4^2)).

Ова формула користи као аргумент израз ((A3^2)+(A4^2).

Друге функције као аргументи

Формуле чије функције садрже друге функције често се називају угњежденим. Excel почиње

од израчунавања најдубље угњежденог израза, потом сљедећег итд. Ево примјера угњеждене

функције:

=SIN(RADIANS(A3)).

Функција RADIANS претвара степене у радијане. Ако је у ћелији A5 уписана величина угла

изражена у степенима, функција RADIANS је претвара у радијане а потом функција SIN

израчунава синус тако израженог угла.

Наведени примјери приказани су на сљедећој слици:

Слика 43: Аргументи функције



2.3.4. Унос функција

Конкретне акције при уносу формула обављаћете углавном уз пристојни систем интерактивне

помоћи који је уграђен у програм. Дијалог Insert Function, који је резервисан за ову намјену,

можете отворити на више начина: кликом на тастер са сликом (fx) поред линије за унос

формула; избором ставке More Functions из групе Function Library; или тако што унесите знак

једнакости у ћелију, па у краткој листи посљедње коришћених функција која је замјенила оквир

за име одаберите кључно име.

Дијалог помаже у налажењу функције чак и ако не знате њено име (наравно на енглеском).

Наиме, у поље Search for a function можете унијети питање у облику неких кључних ријечи;

ако, на примјер, напишете ријечи ,,angle“, ,,average value“, ,,Loan“, итд., добићете избор

функција које заиста служе пословима који одговарају опису; обиљежите ли било коју, при дну

дијалога ћете добити синтаксу и кратки опис функције.

Функцију можете потражити и на основу листе категорија. Група Most Recently Used чува

листу од десет функција које сте посљедње употријебили, а All је абецедна листа свих

активних функција. Тај број може бити промјенљив у зависности да ли су активни неки

програмски додаци. Након избора кликните на ОК да би прешли на извршавање функције.

Слика 44: Унос аргумената у функцију

Тачни садржај другог дијалога зависи од одабране функције, заправо од броја и типова

аргумената. Лијево од сваког поља за унос се налази описно име аргумента; уколико је то име

исписано подебљаним текстом, аргумент је обавезан; ако није, аргумент је опциони. Десно од

поља, бијелим словима је исписан тип податка или извор (број, текст, референца), док се

поље не попуни. Поред поља чији тип није важан, стајаће ознака аny. Када аргумент исправно

унесете, појавиће се његова израчуната вриједност на десној страни (Слика 44). Како

активирате које поље, тако се појављује кратка помоћ у доњем дијелу дијалога. Чим буде

довољно података да се формира резултат, угледаћете га при дну. Ако функција има

промјенљиви број аргумената , када се попуни претпоследњи аргумент и активира посљедњи,

појављује се још један на располагању за унос. Посао завршавате потврдом на ОК.

Ако сами отпочнете унос функције директно у ћелију без помоћи дијалога Insert Function, у

тренутку отварања заграде појавиће се екранска напомена која приказује синтаксу функције,

наглашавајући тренутни унос аргумента подебљаним исписом. Ако вам иде мало теже,

притисните Ctrl+A - директно ћете се наћи у другом кораку чаробњака за формирање

функције, гдје ћете лакше завршити посао. Ако покренете чаробњак у часу када је активна

ћелија која садржи функцију, опет ће се активирати други прозор дијалога, сада са

аргументима пренијетим из функције у ћелији, и ту их можете мијењати.

2.4. КАТЕГОРИЈЕ ФУНКЦИЈА



Заиста нема смисла да учите напамет синтаксе више стотина функција, колико их Excel има:

не размишљајте о форми, него о суштини. Предлажемо да вјежбате на лаким примјерима које

овдје износимо; упознајте се са групама функција и откријте њихове могућности и начела

примјене. Не заборавите и да систем помоћи детаљно описује сваку поједину функцију, а често

постоје и практични примјери које из прозора помоћи можете пренијети на радни лист и тако се

лично увјерити у дејство функције. Овдје дајемо опис главних група, са тек по неколико

типичних представника.

2.4.1. Математичке функције

Excel садржи све математичке операције са бројевима које се налазе и на квалитетним

калкулаторима: почев од функције SUM, која је прва коју свако савлада, преко

експоненцијалних, тригонометријских, до функција заокругљивања броја. У ову групу се

убрајају и неке посебне функције од којих ћемо представити неколико.

=POWER(број;степен) - израчунава степен броја; х-ти корјен броја рачунајте као степен

облика 1/x.

=LN(број), =LOG10(број), =LOG(број;основа) - израчунава логаритам броја са различитим

основама.

=SlN(број), =COS(број), =TAN(број),

=ASIN (број), =SINH(број), ...

=LCM(број; број;...), израчунава најмањи заједнички садржилац, односно

=GCD(број; број;...) највећи заједнички дјелилац два или више бројева.

=TRUNC(број;број_децимала) - одсјеца децимални дио броја на задати број децимала; ако

нема другог аргумента, подразумијева се цјелобројни дио.

=ROUND(број; број_дец),

=ROUNDDOWN (број; број_дец),

=ROUNDUP(број; број_дец)

=CEILING(број; основа),

=FLOOR(број; основа)

=RAND() - даје случајан број у интервалу (0, 1). Функција се користи као генератор случајних

бројева. Случајни цијели број између а и b ћете добити функцијом

=TRUNC(RAND()*(b-а+1)+а).

2.4.2. Финансијске функције

Сврха ове групе функција је израчунавање разних параметара као што су ануитети, интересне

стопе, број рата и слично. Представљамо само двије функције из ове групе.

Прва функција израчунава висину рате према задатој висини камате, броју рата и висини

главнице.

=PMT(камата;број_рата; почетни_дуг;преостали_износ).

Ове функције су прилагођене америчком банкарском систему, па ћемо на примјеру разјаснити

њихову синтаксу. Рецимо, ако хоћете да подигнете неки кредит на пет година, напишите:

=PMT(11,5%/12;60;-250000, -500)

и резултат ће бити 5.504,36 КМ. Ово се тумачи као ,,ако је камата 11,5% за 12 мјесеци и има 60

рата, а износ дуга на почетку је 500.000 КМ, рата износи 5.504,36 КМ".

- заокружује број на најближи цијели број, први цијели

број ближи нули и први цијели број даље од нуле,

респективно.

повећава, односно смањује број на најближи цијели број

који је умножак задате основе. Нпр. =CEILING(141;12) даје

резултат 144, а =FLOOR(141;12) даje резултат 132.

фамилије тригонометријских функција постоје у

основном, инверзном и хиперболичном облику.



Нека вас не збуни негативан број: у западном књиговодству је нормално да се дуг тако биљежи.

Дјељење камате са 12 је потребно јер функција ради са мјесечним износом камате, који се

прерачунава на годишњу посебним итеративним процесом.

Функција може да се користи и да бисте утврдили динамику штедње. Рецимо, желите да за

четири године уштедите 6.000 КМ, уз камату на орочену штедњу од 4% годишње. Написаћете:

=PMT(4%/12;48;0;6000) и добити износ од 115,47 КМ које треба мјесечно да одвојите да

бисте постигли овај циљ. Број ће бити исказан као негативан, дакле као одбијање од ваше

зараде.

Сљедећа функција израчунава мјесечну камату на основу броја периода уплате и износа

главнице дуга:

=RATE(број_периода;висина_рате;почетни_дуг;преостали_износ;тип).

Рецимо, ако вам банка предложи да четири године уплаћујете по 5.000 да бисте отплатили

кредит од 200.000, погледајте колика је то камата. Ако напишете =RATE (48,5000,-200000)

добићете вриједност 0,77%, што је просјечна годишња камата од 9,24%. Ако вас интересује како

економски развијени свијет барата новцем, погледајте како раде функције NPER, IRR,NPV и

друге.

2.4.3. Статистичке функције

Неке од функција у овој групи ћете вјероватно често користити, а провјерите сами десетине

функција које су засноване на статистичким расподијелама, регресијама, трендовима, итд.

=AVERAGE(опсег),=MAX(опсег),=MIN(опсег) - ове функције дају просјечну, максималну, односно

мининиалми вриједност у опсегу, респективно.

=COUNT(опсег),

=COUNTA(опсег),

=COUNTBLANK(опсег)

=COUNTIF(опсег;критеријум) - даје број ћелија у опсегу које задовољавају вриједност задату

критеријумом који је наведен као параметар.

=SUMIF(опсег;критеријум,опсег_за_сабирање) је функција условног сабирања. Над датим

опсегом се дефинише критеријум, а одговарајуће одабране вриједности у опсегу за

сабирање чине збир. Да би било јасније, ево примјера . У колони A су обиљежја

узорака (нпр. слова A, B, C), а у колони B су дате количине. Ако хоћете да израчунате

све количине узорка A, написаћете: =SUMIF(A2:A99;"A";B2:B99). Ако желите да

саберете само бројеве веће од 100, написаћете: =SUMIF(B2:B12;">100";B2:B12).

Неке од функција су тек увод у ,,велику" статистику:

=STDEV(опсег), =VAR(опсег) - ове функције израчунавају вриједност стандардне девијације,

односно варијансе узорка, игноришући све ненумеричке

вриједности опсега.

=TREND(познати_y;познати_x;нови_x) - из релације скупа познатих вриједности (величине у

опсегу познати_y су у функцији опсега величина познати_x) и нове задате

вриједности x, израчунава нову вриједност према функцији линеарног тренда

y=аx+b.

2.4.4. Функције за рад са текстом

Захваљујући овом скупу функција, могуће је извршити многобројне манипулације текстом:

повезивање, промјену величине слова, промјену дијела текста, претварање текста у број и

обрнуто, итд. Погледајмо како раде неке од функција из ове групе.

- ове три функције дају број нумеричких вриједности,

број свих непразних ћелија и број свих празних ћелија

у опсегу, респективно.



=LEFT(текст;број_знакова),

=RIGHT(текст;број_знакова),

=MID(текст;мјесто;број_знакова)

=LEN(текст) - враћа број знакова у тексту.

=FIND(критеријум;текст;почетак) - налази мјесто знака који је критеријум у тексту, почевши

са претрагом од знака који је означен као почетак. Нпр.

=FIND(x ;Microsoft Excel ;1 ) - враћа број 12.

=MID(A1;FIND(" ";A1;1)+1;LEN(A1)-FIND (" ";A1;1)+1) - увијек враћа другу ријеч ако у A1

постоје двије ријечи раздвојене размаком.

=LOWER(текст), =UPPER(текст) - све знакове текста преводи у мала (велика) слова.

=EXACT(текст;текст) - пореди текстуални садржај у двије ћелије, уважавајући разлику

између великих и малих слова, и враћа логичку вриједност TRUE

или FALSE.

=VALUE(текст),

=TEXT(број;формат)

2.4.5. Функције за рад са датумима и временом

Ове функције се користе када је потребно од неких парцијалних података формирати датум

или када треба припремити овакве податке за рачунске операције. Неке функције смо већ

поменули (WEEKDAY, TODAY). Не заборавите: Excel интерно биљежи датуме као цијеле

бројеве у растућем низу почев од 1. јануара 1900. године. Вријеме у току дана се биљежи

као децимални дио цијелог броја, гдје један секунд износи 1/86400.

=HOUR(вријеме),

=MINUTE(вријеме),

=SECOND(вријеме)

=DAY(датум),

=MONTH(датум),

=YEAR (датум)

=DATE(година;мјесец;дан) - формира датум од елемената задатих бројем или

референцом.

=DATEVALUE(датум_као_текст) - враћа редни број дана почев од 1. јануара 1900; нпр,

редни број 1. јануара 2005. је 38353. Датум мора бити

записан као текст, рецимо под наводницима.

2.4.6. Логичке функције

Уз помоћ логичких функција може се остварити, у извесном смислу ријечи, програмирање

садржаја радног листа. Ове функције обрађују логичке појмове и комбинују их према

правилима Булове алгебре. Три функције враћају резултате TRUE или FALSE у зависности

од исказа:

=AND(исказ1;исказ2;...) - TRUE ако су сви искази тачни.

=OR(исказ2;исказ2;...) - TRUE ако је барем један исказ тачан.

=NOT(исказ) – супротна вриједност од вриједности исказа

.

ове функције враћају од задатог текста дио у задатој

дужини на лијевој страни, на десној страни односно у

средини почев од задатог мјеста, респективно.

прва функција претвара текст у број, а друга претвара број у текст, у

задатом формату. Нпр. =VALUE("1"&V&"23") враћа број 1,23, а

функција =TEXT("12345,67";"# ##0,000") враћа текст "12 345,670".

3. ШТАМПАЊЕ И ГРАФИКОНИ



3.1. ШТАМПАЊЕ РАДНЕ СВЕСКЕ

Опције штампања у Excel-у 2010 су богате, а постоје и помоћна средства за олакшавање

припреме података за папирни формат. Општи савјети за припрему штампе су уобичајени

као и у сваком другом програму из пакета MS Office 2010.

3.1.1. Припрема за штампу

Да бисте припремили радни лист за штампу, кад год је могуће, организујте податке по

дужини вертикално и у више редова, а не по ширини. Постоје развијене опције штампе

табела које су јако велике у обје димензије али то користимо само када другачије није

могуће. Да бисте прегледали подразумијеване опције прелома које програм види, уђите у

други режим погледа радног листа командом менија View / Workbook Views/ Page Break

Preview. Тада ће радни лист ће бити зумиран на ситнији испис, а појавиће се плаве линије

које одређују ивице будућих страница.

Слика 45: Подешавење прелома страница

У позадини садржаја, виде се сиви текстови Page 1, Page 2, већ у зависности од количине

затечених података. У овом режиму, радни лист је и даље активан и можете наставити да

радите на њему (зумирајте га на 100%). Уколико је потребно, вуците мишем плаве линије

прелома у било ком смјеру, чиме ћете промјенити границу странице. Типичан проблем у

пракси је једна колона која остаје ,,сироче" у штампи; тај проблем ћете брзо ријешити

повлачењем вертикалне плаве линије удесно. У том случају, садржај штампе ће се

пропорционално умањити тако да цијели стане на један лист папира.

Не морате цијели радни лист упутити на штампање: можете то ограничити на било који

опсег подалака. Обиљежите опсег који хоћете да одштампате, па га помоћу File / Print /



Settings /Print Selection команде прогласите јединим активним подручјем за штампање на

радном листу.

Слика 46: Избор опсега за штампу

Осим овога , могуће је подесити још опција за штампањe, како се види са слике 47.

3.1.2. Преглед прије штампе

Да бисте избјегли омашке у припреми штампе, у Excel-у имате могућност да материјал

припремљен за штампу прегледате на екрану. Командом File/Print отвара се већ поменути

радни простор за штампање . На десном дијелу можете погледати како изгледа документ

(радни листови) спреман за штампање. Овдје још можете подесити заглавље и подножје

радних листова и многе друге параметре штампе.

Слика 47: Преглед прије штампања



3.1.3. Параметри штампања

Дијалог File/Print/Page Setup садржи неколико картица у којима мијењате све кључне

параметре.

Најприје једна напомена: параметри штампања се увијек памте искључиво за поједини

радни лист, а не за цијелу радну свеску. Ако желите да промијените те параметре на више

радних листова одједном, претходно их обиљежите као групу.

На првој картици дијалога (слика 48) постављате особине странице у штампи: осим

положаја странице, овдје је од кључне важности опција подешавања размјере. Можете

задати тачну размјеру исписа на папиру у задатом проценту. Чешћи је случај да ћете

цијели извјештај подесити тако да стане на тачно одређени број страница по дужини и

ширини. Ако, рецимо, желите да штампа буде широка строго један лист, а не знате тачно

колико ће страница заузети, у опцији Fit to задајте 1 page(s) wide, а у поље Tall слободно

поставите неки врло велики број (нпр. 999). Опционо подесите формат папира и квалитет

штампања, а ако планирате да нумеришете заглавља страница, на дну картице дијалога

можете одабрати почетни број ако он треба да је различит од 1.

Слика 48: Подешавање особина странице за штампу и маргина

Друга картица дијалога је намијењена дефинисању маргина. На располагању су четири

поља за унос главних маргина и два поља за постављања одстојања заглавља штампе од

ивице папира, а унутар маргине. Водите рачуна да маргина заглавља и подножја (Header и

Footer) буду довољно мање од главних маргина, јер у противном се може десити да

заглавље буде одшатампано преко неког податка. Ставке групе Center on Page се односе

на могућност вертикалног и водоравног поравнања садржаја у односу на ивице папира.

Картицу Header/Footer ћете користити ако желите да дефинишете садржај заглавља и

подножја на штампаном листу На располагању је по неколико предложака у падајућим

листама, а ако нисте задовољни њима, постоје тастери Custom Header (Footer) који

отварају дијалоге за припрему по вашој жељи. У дијалогу за постављање посебног

заглавља постоје три секције намијењене поравнању улијево, по средини или удесно;

сваку од њих можете уредити појединачно. Унесите текст по жељи и при том пазите да не

претјерате у количини текста; иако можете пружити текст на више редова; можда ће доћи

до преклапања са основним садржајем. Фонт исписа можете промијенити кликом на

тастер са словом A.

Осим произвољног текста, постоје и промјенљива поља које можете убацити у заглавље, а

које ће праву вриједност заузети у тренутку штампања. Поља убацујте кликом на један од



осам тастера приложених у дијалогу. Слијева надесно, та поља су: број текуће странице;

укупан број страница у штампи; датум и вријеме штампањ; назив датотеке са или без пуне

путање и назив радног листа. Посљедња опција служи за уметање слике, што можете

искористити да поставите мали логотип фирме на сваку штампану страницу. Употребом

ових варијабли, можете извести комбинацију попут „страна 1 од 12“. Ако дјеловодно

пратите штампане документе, можете додати нпр. Штампано: 16.12.2009. у 8:11.

Слика 49: Подешавање заглавља и подножја и изгледа радног листа приликом штампе

Четврта картица Sheet обрађује посебне елементе штампања радног листа. Ови елементи

утичу на поставке према затеченом садржају радног листа и зато је врло пожељно да их

прегледате прије првог штампања. Опција Print Area ради исти посао као и раније описана

команда; ако је поље празно, подразумијава се штампање цијелог радног листа. Опција

Print Titles ради посао сличан алатки за замрзавање окана на радном листу. Можете

дефинисати колоне на лијевој страни и редове на врху који ће се одштампати на сваком

листу, како би се видјела заглавља у дугом извјештају. У ставци редова унесите распон у

простом облику, нпр. 3 или 3:4, а у ставци колона слично, нпр. B, B:C и слично.

У групи опција Print поставићете додатне услове изгледа одштампаног садржаја.

Укључењем опција Gridlines и Row and Column Headings штампи се додају линије мреже

радног листа и заглавља, па на папиру добијате нешто врло налик приказу на екрану.

Опција Black and White варира између штампања у боји или сивим тоновима са опцијом

простог црно-бијелог исписа. Опција Draft quality убрзава штампање тако што обара

квалитет исписа графичких елемената. Коначно, одаберите опције исписа коментара, као и

начин штампања садржаја ћелија које садрже код грешке. Редослијед страница је у

општем случају неважан, али ипак можете одлучити о смијеру пружања ако је то битно.

3.1.4. Штампање

Командом менија File/Print или пречицом CTRL+P отворићете познати дијалог за опције

штампања. Kарактеристични елементи овог дијалога је група Settings, гдје можете

искористити све посебне опције опсега штампања: осим активног радног листа (са или без

дефинисане области штампања), можете одлучити да на штампач упутите само

привремено обиљежени опсег ћелија (Selection); друга опција упућује садржај цијеле

радне свеске на штампач; можда је боље да то избјегнете да не бисте изгубили контролу

над неким проблемом којег у току дугог штампања прекасно уочите. Могуће је подесити и

поредак страница при штампању, оријентацију и величину папира, величину маргина као

и начин „сабијања“ површина за штампање на папир.



3.2. ГРАФИКОНИ

3.2.1. Шта је графикон

Често је потребно сажето приказати неку већу количину података или их представити тако

да се брзо уоче односи међу њима. Тада ће бити најлакше да прикажете податке као

шематску слику, за шта Excel има изванредне могућности. Графикон (енгл. chart) је сложени

графички објекат који је директно повезан са неким табеларним подацима. Појединачни

подаци који се користе као полазиште за цртање графикона називају се тачке података (data

points), а оне су уређене у групе које се називају серије података (data series). За графикон

важи аутоматско прерачунавање: када је формиран, биће директно ажуриран након сваке

промјене садржаја у матичним подацима. Можете извести и накнадне обраде у изгледу и

садржају графикона, како бисте нагласили неки податак или постигли неки визуелни ефекат

у презентацији података; наиме, у графиконима су расположиве и многе алатке и опције

уређења које важе за уметнуте слике.

Графикон у радној свесци може постојати у два појавна облика: као графички објекат убачен

на површину радног листа и као посебан лист радне свеске. Који ћете од ова два вида

користити, углавном је ствар ваше крајње потребе. Графикон на радном листу је више

заступљен у пракси, јер је тако при руци док радите са подацима; графикон на посебном

радном листу је пожељна опција уколико желите да га повежете са другим апликацијама или

да га учините упадљивим за друге кориснике.

Основна идеја графикона је да прикаже углавном, једну категорију података. Најбоље је да

подаци имају форму дводимензионалне табеле, гдје постоје два атрибута (један по колонама,

један по редовима), тако да сви подаци буду међусобно упоредиви. Ако би подаци у

графикону приказивали податке различитих категорија, онда би укупну слику било тешко

растумачити, а то се коси са идејом о прегледном приказу бројева. Типичан примјер табеле

од које се прави графикон можете видјети на сљедећој слици.

Слика 50: Табела погодна за приказ помоћу графикона

У збирном извјештају трошкова, сваки број тумачи трошак по некој категорији трошкова у

једном мјесецу. У овој табели постоје и збирни подаци (израчунати), што смо намјерно

додали како бисмо илустровали општи случај примјене.

Слика 51: Збирна табела

Најчешће, збирове не треба да придружујете графикону, јер би такви подаци интуитивно

могли да се протумаче као ставке истог ранга. Зато при изради графикона морате припазити

да не укључите и збирове, што неће бити проблем. Прихватите норму: добро организовани

изворни подаци су предуслов за ефикасно извођење графикона. Варијанте је касније лако

испробавати и зато се у раду најприје усредсредите на саме податке.



3.2.2. Прављење графикона

Графикон се прави врло једноставно. Да бисте направили било каква графикон , потребно је

да најприје имате распоређене податке у табели, као што је на слици. Означите у табели

заједно са заглављем и предколоном и на контекстној траци Insert у групи Charts одаберите

неки од графикона. У овом случају одаберите Column и неки од графикона из галерије.

Графикон се у моменту поставља на радни лист а истовремено се активира група картица

Chart Tools са три картице: Design, Layout i Format.

Слика 52: Избор типа графикона

3.2.3. Контекстна трака Design

На овој траци се налазе алатке за дизајнирање графикона. Да бисте извршили било какву

измјену на графикону потребно је најприје да кликнете на графикон . Алатком Change Chart

Type отвара се дијалог на којем можете да промијените тип али и да подесите неки од типова

као подразумијевајући у будућем раду (Set as Default Template). Алатком Save as default

Template можете направљени графикон да снимите као предложак.

Слика 53: Контекстна трака са алатима за дизајнирање графикона

Алатком Switch Row/Column мијењате приказ распореда података. Нпр. у првом случају

подаци су приказани према врсти трошкова а у другом случају, трошкови су приказани по

мјесецима.

Алатком Select Data отвара се дијалог гдје можемо да поново замијенимо положај података

тј. серија и категорија. У групи серије података (лијево окно) можете да додате, измијените

или уклоните неке серије података. Претпоставимо да је у нашем случају трошак простора

константан у сваком мјесецу, није занимљив за анализу и можете га уклонити. На слици

можете видјети новонастали графикон са четири врсте трошка.

У групи Chart Layouts можете да изаберете на који начин ће се приказивати елементи

графикона.

У групи Chart Styles можете изабрати стил изгледа графикона. Стил изгледа зависи од

предходно изабране теме радног листа.

Алатком Move Chart Location можете да премјестите графикон на нов празан лист.



Слика 54: Дизајнирање графикона

3.2.4. Контекстна трака Layout

Било који елемент графикона можете промијенити користећи алатке из групе Current

Selection. Нпр. избором са падајуће листе Chart Title аутоматски се означава наслов

графикона којег можете промијенити а затим накнадно обликовати кликом на Format

Selection. Отвара се дијалог којем можете да да подесите боју позадине, боју оквира, стил

оквира, сјенку, облик истицања и поравнавање. Ако вам се не свиди нови изглед, затворите

тај дијалог и кликните на Reset to Match Style. На тај начин ће измјене бити поништене.

У групи Labels можете да промијените наслов, осе графикона, легенду графикона, натписе са

вриједностима или процентима или да поставите табелу са подацима испод графикона. У

групи Axes обликујете осе графикона и линије у позадини графикона.

У групи Background можете да обликујете подручје графикона а ако графикон има 3Д изглед,

можете да обликујете позадину, постоље и угао гледања графикона. У групи Analizis можете

да постављате елементе за статистичку анализу, као што је нпр. линија тренда. Напомена :

ова група алатки се активира ако предходно укључите Analisis Tool Pack у програмском

додацима (Add-ins).

Слика 55: Контекстна трака са алатима за подешаванје елемената графикона

3.2.5. Контекстна трака Format

У групи Shape Styles налазе се алатке за додатно уређивање елемената графикона или цијелог

графикона. У групи алатки WordArt Styles могућа су додатна уређивања текстуаланих

натписа на графикону.

У групи Arrange подешава се положај графикона у односу на друге објекте на радном листу

(нпр. други графикони, слике, цртежи ).

У групи Size подешава се димензија графикона.

Слика 56: Контексна трака Format



3.2.6. Рад са контекстним менијем

У уобичајеном раду са графиконима врло често се користи контекстни мени (десни клик).

Ако кликнете десни клик на било који елемент графикона, последња у низу команди је

Format…, нпр. десним кликом на наслов отвориће се контекстни мени гдје је последња

команда Format Chart Title, десним кликком на легенду последња команда је Format Legend,

десним кликом на на подручје графикона последња команда је Format Plot Area и слично.

Слика 57: Контекстни мени

Кликом на Format... отвориће се неки од одговарајућих дијалога за даља подешавања

елемента дијаграма као што је приказао на слици 58.

Слика 58: Дијалози за подешавање елемената

3.2.7. Типови графикона

Који ћете тип и варијанту графикона користити, понекад је ствар укуса, а понекад

цјелисходности. Искуством ћете стећи навику да стандардизујете графиконе према сврси

коју они треба најприје да задовоље. Постоје нека типска правила којих се можете држати

при избору: погледајмо који су то оптимални услови коришћења разних типова графикона.

Стубичасти графикон (хистограм, column) приказује варијације података у времену или

међу групама података; служи и за ефикасно поређење појединачних ставки исте врсте.

Варијанта кумулативног стуба наглашава укупне износе за више ставки у функцији времена

или мјеста, а варијанта ,,100%" исказује релативно учешће ставки у износима. Вриједности

су на усправној оси, а категорије на водоравној. Варијација хистограма је тракасти

графикон (положени хистограм, bar), који наглашава индивидуалне бројке у одређеном

времену или илуструје односе међу вриједностима. Варијанта наслаганог приказа (Stacked

bar) добро показује релативни однос учешћа елемената у укупном процентуалном износу.

Категорије су приказане усправно, а вриједности водоравно.



Слика 59: Стубичасти и тракасти графикон

Линијски графикон (line) наглашава ток промјене вриједности података у једнаким

временским интервалима. Иако налик површинском графикону, овдје су наглашени атрибут

времена и динамика промјена, прије него износи промјена. Обласни графикон (area)

приказује релативну важност вриједности у неком временском периоду. Иако наликује

линијском графикону, овај тип графикона више наглашава промјене укупног износа него

динамику времена. Кружни графикон (pie, ,,пита") приказује пропорционалне односе у

серији података; могуће је приказати само једну серију. Овај тип графикона је идеалан за

наглашавање најзначајнијег елемента тако што се одговарајуће ,,парче пите" извуче из круга.

Прстенасти графикон (doughnut, ,,крофна“) је сличан, али са битном разликом што се може

приказати више серија података. Овај тип графикона је омиљен на Далеком Истоку.

Слика 60: Линијски, обласни, кружни и прстенасти дијеграм

XY графикон (scatter, расути) приказује степен односа између нумеричких вриједности у

неколико серија података, или тачкама означава двије групе података као једну серију у

дводимензионалном координатном систему бројева. Графикон приказује расуте интервале

(,,гроздове") података и обично се користи у разним научним примјенама. Овај тип је

оптималан ако желите да прикажете мјерења у неједнаким временским интервалима.

Два типа се код нас користе врло ријетко: Радарски графикон приказује промјене или

фреквенције серија података релативно према централној тачки и једне према другима. Свака

категорија има сопствену осу која се радијално пружа од центра, а свака серија је повезана

линијама, тиме симулирајући површину која може да се тумачи као укупна вриједност

серије. Берзански графикон (stock) je налик хистограму, али је специјално намијењен

приказу вриједности на берзи, гдје исказује разлику између тренутне и крајњих вриједности.

Слика 61: XY, површински и радарски графикон



Неке од варијанти из групе тродимензионалних графикона служе за повећање атрактивности

изгледа графикона, као што је то 3-D линијски графикон. Занимљиве су варијанте које

податке приказују у тродимензионалном координатном систему. Тродимензионални

хистограм приказује податке тако што се на једној оси дефинишу категорије, а на другој

серије података, тако да ,,патос" графикона асоцира на силуету полазне табеле, са стубом

умјесто броја. На овај начин се лако наглашавају екстреми појединачних елемената табеле.

Површински графикон (surface) изгледа попут топографске макете, гдје различите боје

приказују исте опсеге вриједности. Боја у овом случају не значи серију података. Овај тип

графикона је користан за проналажење оптималних комбинација два скупа вриједности.

Површински приказ је посебно прикладан за приказ великих серија података, гдје би податке

другачије било врло тешко сагледати. Цилиндар, купа и пирамида су визуелне варијације

хистограма, а користе се због атрактивнијег изгледа графикона.

Графикон не служи само за прости приказ података, него има и друга, динамична својства.

Опишимо двије операције које ће вам вјероватно понекад затребати. Промјеном вриједности

у полазној табели аутоматски се ажурира и одговарајућа тачка податка на графикону. Ово

сте можда већ користити као својеврсну симулацију односа међу подацима у укупном

узорку. Ова веза је активна у оба смјера: постоји могућност да мијењате вриједност тачке

податка и тако ћете ажурирати одговарајући податак у табели.

Активирајте графикон, па једним кликом означите серију у којој је жељена тачка податка, а

сљедећим кликом активирајте појединачну тачку податка. Ухватите је мишем (ако је то

хистограм, ухватите горњу ивицу) и вуците у жељеном смеру. Када испустите тачку,

вриједност у полазној табели биће измијењена према новом положају тачке податка. Док

вучете тачку мишем, пратите како се мијења вриједност у екранској напомени која прати

показивач миша. Поведите рачуна да овако не оштетите полазне садржаје у оригиналној

верзији табеле: било би најбоље да прије овакве симулације најприје ископирате радни лист

са полазним подацима, па да направите графикон над копијом.

3.2.8. Линија тренда

Вјероватно сте из предмета статистика или у свакодневном праћењу медија чули за појам

тренд. Ради се о појму који показује кретању неке појаве кроз временске периоде. На

сљедећем примјеру показаћемо како се прати тренд кретања броја становника на једном

измишњеном острву. Ако већ имамо податке о попису становништва из предходних година

и те податке прикажемо на графикону, веома лако можемо да поставимо линију тренда и да

израчунамо очекивани број становника у неким будућим годинама. Кликните десним кликом

на неку линију на графикону и одаберите Add Trendline...

Слика 62: Додавање линије тренда



На дијалогу Format Trendline можете прецизно дефинисати неколико услова. Генеричко или

задато име линије тренда ће се појавити у легенди графикона. У групи Forecast можете

дефинисати и видјети прогнозе будућих вриједности у кораку од пола периода; можете чак

предвидјети и улазни тренд једне половине прошлог периода. Још је боље ако унесете тачну

вредност на којој линија тренда треба да пресјече y-осу (Set intercept): на тај начин ћете

поставити ограничење у виду почетне константе, а оно може да допринесе прецизнијој

прогнози. Коначно, два посљедња поља за потврду омогућују да се линији тренда придруже

исписи интерполиране функције и вриједност коефицијента регресије.

Слика 63: Подешавање тренда

Линија тренда остаје динамички везана за серију података над којом је израчуната. То значи

да ће функција тренда бити поново интерполирана чим дође до промјене полазних података.

Ако над линијом тренда мишем мијењате вршне вриједности серије у графикону, тако

изводите својеврсну визуелну анализу могућих догађаја. Када год правите такве пробе, не

заборавите да се промјеном вриједности тачака података мијењају и матични подаци. Ако

непажљиво организујете податке, могли бисте доћи у неприлику да покварите унијете

податке; зато претходно обезбједите податке копирањем радног листа.

На језичку Options можете подесити да вам се на графикону појављује формула тренда, као и

да се израчуна и прикаже коефициент контигенције R2 (потврдом у пољу Display R–squared

value on chart). Екстраполацију тренда можете подесити у секцији Forecast избором броја

периода унапријед или уназад.

3.3. УМЕТАЊЕ ГРАФИЧКИХ И ОСТАЛИХ ОБЈЕКАТА У РАДНИ ЛИСТ



За уметање графичких објеката на радни лист користе се алатке са контекстне траке Insert из

групе Illustrations

Слика 64: Трака са алатима за дизајнирање графичких објеката и објекти на радном листу

3.3.1. Уметање слике

Кликом на алатку Picture отвара се системски дијалог за претрагу слика. Слику коју

изаберете кликом на Insert умећете на радни лист. Највјероватније да ћете уметнуту слику

морати додатно подешавати. Аутоматски се активира контекстна трака Format са свим

алатима потребним за обраду слике.

У групи Adjust налазе се следеће алатке :

Remove background –аутоматски уклања нежељене дијелове слике. На овај

начин можете да „искружите„ дијелове слике.

Corrections – мијења освјетљеност, контраст или оштрину слике.

Color – мијења боју слике.

Compress Pictures – мијења резолуцију слике; на овај начин прилагођавате

меморијску величину слике документу на којем се та слика налази.

Change Picture – мијењате слику тј. узимате неку другу.

Reset Picture – поништавате измјене на слици.

У групи Picture Styles слици задајете разне ефекте, мијењате боју и облик оквира,

подешавате сијенку исл.

У групи Arrange мијењате положај слике у односу на друге објектена радном листу.

У групи Size мијењате димензију слике. Командом Crop „исјецате“ жељени дио слике.



3.3.2. Уметање цртежа ClipArt

У групи Illustrations кликом на ClipArt отвориће се пано са десне стране радног листа

(Слика 65). Ако имате успостављену везу са интернетом, у текстуално поље Search for…

укуцајте жељену ријеч и за неколико секунди појавиће се избор цртежа везаних за задату

ријеч (примјер на слици). Кликом на сличицу умећете је на радни лист. Подешавање ових

слика изводите на исти начин као и са било којом сликом.

Слика 65: Убацивање слика из Clip Art-a

3.3.3. Уметање облика

У групи Illustrations кликом на Shapes отвара се галерија облика груписаних у подгрупе.

Кликните на жељени облик а затим држећи лијеви тастер миша развуците га на радном

листу. Након тога, можете га даље обликовати на претходно описан начин.

Слика 66: Алати за обликовање облика

У групи Illustrations кликом на SmartArt отвара се дијалог Choоse SmartArt са избором

организационих дијаграма распоређених у подгрупе. Избором одговарајућег типа дијаграма,

дијаграм се поставља на радни листи и аутоматски се активира контекстна трака SmartArt

Tools.

Слика 67: Контекстна трака SmartArt Tools



3.3.4. Дизајнирање организационих дијаграма

У групи Create Graphic налазе се алатке за додатно обликовање дијаграма. У групи Layouts

можете да изаберете погодан облик. У групи Reset налазе се двије алатке: Reset Graphic која

поништава извршене промјене и Convert to Shapes која конвертује читав дијаграм у

јединствен облик.

На контекстној траци Format налазе се алатке за промјену изгледа појединих елемената

дијаграма на сличан начин како се ради и са другим објектима (графикони, слике...)

Слика 68: Дизајнирање дијаграма

3.3.5. Уметање формула и симбола

Формулу на радни лист умећемо са Insert/Equation. Из галерија формула можете одабрати

неку од понуђених формула које можете по потреби преправити.

Уметање симбола се изводи са Insert/Symbols. Кликом на алатку Symbols отвара се дијалог

као на слици из којег можете изабрати неки од мноштва симбола који су иначе груписани у

падајућем менију Font.

Слика 69: Уметање симбола

3.3.6. Увоз података из других датотека

Excel 2010 је у стању да прихвати више формата записа података. Формати датотека који се

сматрају ,,природним" су сви формати Excel датотека (.XL*), као и фамилија формата XML и

HTML. За многе друге формате постоје филтери помоћу којих се, директно или кроз

прикладне дијалоге, садржај увози у радну свеску. Чест случај учитавања страног формата

ћете имати ако је улазни садржај записан као обликовани текст, поравнат тако да се лако



препознају колоне будуће табеле, или означен неким знаком за разграничавање (зарез, тачка-

зарез, табулатор и сл.). У већини случајева, Excel ће препознати ове поставке, а на вама је да

потврдите избор или, у неким ситуацијама, да измијените параметре увоза.

Увоз из HTML или HTM датотеке

Командом Data/Get External Data/From Web... активира се чаробњак за увоз датотеке.

Најприје је потребно пронаћи локацију датотеке коју желите да увезете, а затим кликнути на

дугме Open. У овом примјеру ради се о датотеци Inventar.htm чији је „природни“ програм за

отварање неки од web претраживача (претпоставимо да сте овакву датотеку преузели са

Интернета). Када се у дијалогу New Web Query појави слика датотеке за увоз потребно је

кликнути на дугме Import, а затим на новом дијалогу Import Data на дугме OK и – то је то.

Слика 70: Увоз података из других датотека

Након увоза обавезно обратите пажњу на типове података у колонама и ако је потребно (а

врло често јесте) промијените формате података. Ово је нарочито изражено код ћелија које

садрже датумске податке.

На слици 71 можете видјети како изгледа дијалог за увоз података са веб странице. Овдје је

на дијелу чаробњак за увоз текста, који ће вјероватно успијешно препознати структуру.

Ипак, провјерите да ли су колоне добро постављене, поготово ако у табели има бројева;

мишем можете помицати линију разграничења по лењиру; кликом миша поставићете нову

линију, а дуплим кликом по линији она ће бити уклоњена.

Слика 71: Почетак увоза података



Увоз из TXT датотеке

Поступак увоза из TXT датотеке започиње исто као и у претдходном примјеру. Након

команде Data/Get External Data/From Text пронађите текстуалну датотеку коју је потребно

увести. У овом примјеру ради се о датотеци Inventar.txt. Кликом на дугме Open активира се

чаробњак од три корака на којима подешавате параметре за увоз. И у овом случају, након

увоза погледајте типове података и према потреби их преформатирајте.

Слика 72: Почетак увоза текстуалне датотеке

Обратите пажњу на трећи корак чаробњака (Слика 73), гдје треба да припазите на формате

података, а посебно на децималне ознаке бројева и датуме. Ако постоје разлике (тачка

умјесто зареза, нетипичан запис датума), кликните на тастер Advanced и промјените податак.

Слика 73: Завршетак уноса текстуалне датотеке

4. АНАЛИЗА ПОДАТАКА



4.1. РАД СА БАЗАМА ПОДАТАКА (ТАБЕЛАМА)

За структуре о којима говоримо у овом одјељку суштински је важно како их припремате.

Ријеч је о уређеним облицима података: постоји препознатљив изглед, заглавља се лако

препознају, облици и типови података су једнообразни, итд. Такве структуре представљају

полазиште за скоро све напредне аналитичке алате, па поштовање принципа које описујемо

на почетку представљају важну тему. А затим улазимо у домен напредних техника, оних које

чине програме за унакрсне табеле незамјенљивим у рачунарској обради података.

4.1.1. Принцип табеле

Табела се дефинише као низ редова и колона које садрже међусобно повезане податке. Сваки

ред табеле означава један смислени скуп података: на примјер, то могу бити подаци о неком

клијенту, укључујући име фирме, адресу, контакт лице, број телефона, итд. Подаци у једном

реду треба да попуњавају непрекинути низ попуњених ћелија, а садржај ћелије може бити и

константа и формула. Табела представља непрекинути низ редова, јер Excel препознаје њен

крај наиласком на први празан ред. Податке у листи можете сортирати, сужавати им

видљивост према неком критеријуму, представљати их у виду сажетих табела,

референцирати их у другим операцијама и анализирати их на многобројне начине.

Када се каже да колона садржи сличне податке истог типа, то значи да се очекује да се у истој

колони налазе једнако форматирани подаци са истим атрибутима. Рецимо, ако је садржај

колоне неки број, није препоручљиво да се ту појављује и неки текстуални податак. Небитно

је да ли је неки податак означен другом бојом или је можда у другом фонту: мисли се

искључиво на разлике у типу и презентацији садржаја. Такође, да бисте се лакше сналазили у

обиљу података, побрините се да формат података једне колоне буде уједначен; ако је

потребно, дефинишите маску цијеле колоне осим заглавља.

Појам ,,именована серија“ значи правило да се у првом реду табеле налазе описи колона у

виду текстуалног заглавља. Сви алати који раде са табелама користе заглавља као

идентификаторе садржаја. Иако понекад није битно да постоји заглавље, добра је пракса да га

ипак формирате, како бисте се лакше оријентисали. Пожељно је да садржај заглавља буде

кратак и језгровит: употријебите једну или две ријечи које јасно описују садржај колоне.

Excel је у стању да аутоматски препозна цијелу листу, укључујући и њено заглавље. Ово је

веома прикладна особина, јер корисник тада углавном не мора да ручно обиљежава опсег

листе или да уписује крајње адресе, него то учини сам програм.

У разним приликама, табела се користи као својеврсна база података. Наравно, Excel није

прави систем за управљање базама, јер не задовољава неке нужне елементе који важе за

праве базе; али, неке елементарне кораке ипак можете предузети. Табела подсјећа на облик

табеларне презентације базе података: сваки ред листе је слог базе, колона представља сва

поља исте врсте и формата, а заглавље се може тумачити као скуп имена поља. У

комуникацији са другим програмима, Excel ће податке увезене из базе података приказати као

табелу; а табела је и полазна основа за извоз у неки од подржаних формата базе података.

4.1.2. Припрема и креирање табеле

Поступак израде табеле , корак по корак , изгледа овако:

Упишите заглавља поља у први ред

Упишите први податак почев од другог реда и унесите у сваки ред по један запис

података

Изаберите опсег у којем је садржана листа података које сте унијели

Изаберите команду Home/Styles/Format as Table и из понуђене галерија одаберите стил.



Када формирате табелу, нека она буде једини битан садржај радног листа. Испод ње оставите

барем један празан ред, а десно од ње барем једну празну колону. То је важно, како би цијели

опсег табеле био аутоматски препознат у свакој ситуацији; заправо, битно је да не дозволите

лошу организацију података на једном радном листу, па зато слободно користите већи број

листова у радној свесци.

Слика 74: Креирање табеле

Немојте предузимати накнадне обраде података унутар листи, обезбиједите да се једном

унијети подаци сматрају коначним. У противном, ризикујете да због непажње угрозите

конзистентност листе и да због тога дође до нарушавања исправности резултата у накнадним

обрадама. Ако примијетите да нека ћелија у листи има погрешну вриједност, а треба да

заузме неку другу међу расположивим у колони, можете је прекуцати или ископирати, али

можете употребити и алатку Pick from Drop-down list у контекстном менију ћелије: отвориће

се падајућа листа са свим јединственим вриједностима колоне, међу којима можете одабрати

праву.

4.1.3. Подешавање табеле

Када једном формирате облик табеле, програм показује извјесну дозу интелигенције,

помажући вам да је лакше одржавате; рецимо, када уносите садржај, послије неколико редова

програм почиње да ,,схвата“ правила уноса, па не морате да се бринете око маске броја или

другог уређења садржаја у некој колони. Штавише, ако кроз ред при уносу напредујете

тастером Tab, а на крају реда притиснете Enter, програм ће аутоматски активирати прву

ћелију у сљедећем реду листе.

Као што можете примијетити, аутоматски се отвара контекстна трака Table Tools/Design са

додатним алатима за рад са подацима организованим у табелу. У групи Table Style Option

налазе се поља за потврду неких опција табеле ( заглавни ред, предколона, завршни ред ...). У

групи Properties можете промијенити име табеле и можете промијенити њену величину

додавајући или уклањајући редове или колоне.

Ако вам се табела не свиђа, можете је конвертовати у нормални опсег ћелија командом

Design/Tools/Convert to Range, при томе нећете изгубити ваше податке. Кoмандом Remove

Duplicates уклањате дуплиране и сувишне редове.

4.1.4. Филтрирање

Ако пожелите да погледате само један дио неке дуге листе, тако да се виде само подаци који

одговарају неком задатом услову, употријебићете операцију филтрирања. Ријеч је о релативно

једноставном и недеструктивном алату који се директно примјењује над садржајем табеле.

Постоје два вида ове операције: то су аутоматско и напредно филтрирање.

Аутоматско филтрирање се изводи врло једноставно обзиром да се у заглавном реду табеле

уметну ознаке за филтере (трокутићи падајуће листе). Кликом на било који филтер из

заглавља отвара се падајућа листа као на слици. Прве двије команде су опције сортирања (у



расућем или опадајућем низу). О сортирању ћемо говорити у сљедећем поднаслову.

Посматрајте посљедњи дио ове падајуће листе, испод поља Search . Потврдом или скидањем

потврде са поља, филтрирају се само они редови података који садрже потврђено поље.

Слика 75: Филтрирање података

Нешто напредније филтере можете покренути кликом на Text Filters или Number filters а

затим избором неког од понуђених услова. Да ли се ради о Text Filters или Number Filters, то

зависи од поља података. У сваком случају отвара се дијалог сличан оном на слици. У

дијалогу подесите критеријуме филтрирања и кликните на OK.

У дијалогу опције (Custom...) можете поставити критеријум у посебним границама

вриједности. У падајућој листи добијате све комбинације релација у односу на вриједност

коју сами уносите у поље на десној страни. При томе можете користити и џокере „?“ и „*“,

који мијењају један или више алфанумеричких знакова. Можете поставити и други

критеријум, који ћете са првим логички повезати операторима ,,и/или" (логичко AND и OR),

чиме постављате сложенији услов, попут ,,текст почиње ријечју увоз и не садржи ријеч

царин*“ и ,,све вриједности веће од 0 и мање од 100“. О сортирању, које овде можете лако и

брзо извести, детаљније говоримо касније.

Језгро напредног филтера (Advanced) је критеријум у облику табеле која се одржава на

посебном мјесту ван листе. Садржај те табеле може да се мијења, при чему се по новом

филтрирању добијају другачији погледи на листу у зависности од тог услова. Погледајмо

како се ангажује напредни филтер.

Табела критеријума може да садржи један или више критеријума. Формирајте заглавље од

једног или више поља чија имена су идентична заглављима колона листе. У други ред ћете

унијети вриједности као што сте их уносили приликом постављања кориснички дефинисаних

критеријума у аутоматском филтеру.

Погледајмо како се тумаче табеле на слици 86: колико год колона да поставите у табелу

критеријума, њихов однос се дефинише логичким оператором конјункције („и", логичко

AND). У току филтрирања, први примјер са слике ће се читати као ,,тип објекта је хостел и

услуга је самопослуживање“. Пробајмо и мало сложенији критеријум: ако табела

критеријума има више редова, њихов однос се тумачи логичким оператором дисјункције

(,,или", логичко OR). Други критеријум се чита као ,,држава у којој се налази објекат је

Италија или Канада“. Једна колона може да учествује и у коњункцији: трећи критеријум се

тумачи као ,,вансезонска цијена је мања од 40 и већа од25 евра“.

Слика 76: Сложено филтрирање листе

Сложени филтер се поставља помоћу дијалога који позивате командом менија Data/Advanced.

У дијалогу најприје бирате да ли се филтрирање обавља у самој листи, попут опције

аутоматског филтрирања, или резултат треба ископирати на друго мјесто на истом радном

листу. Затим дефинишете адресу опсега листе; ако је на почетку била активна нека ћелија

листе, опсег ће бити препознат, па искористите ту могућност; у поље Criteria range унесите

адресу помоћне табеле у којој сте припремили критеријум. Ако сте одлучили да направите



копију података, у поље Copy to поставите адресу горње лијеве ћелије будуће листе

резултата. Опција Unique Records Only елиминише дупликате у листи. Када потврдите унос,

филтер се успоставља. Ако промијените критеријум, морате поново проћи кроз дијалог

Advanced Filter. Да бисте опозвали дејство филтера, позовите команду Clear.

Слика 77: Команда за филтрирање података

Ако у уобичајеном поступку одаберете нову локацију за резултат филтрирања, на

располагању је искључиво простор на истом радном листу, што није баш удобно. Ово

ограничење ипак можете избјећи једним триком: нека у тренутку позива дијалога Advanced

Filter буде активан посебан радни лист на коме се налази само табела критеријума, а

приликом попуне дијалога референцирајте листу која се налази на другом радном листу.

Техника напредног филтрирања је згодна да ,,малом преваром" извучете само јединствене

вриједности из листе: обиљежите полазни опсег, као критеријум поставите било какве празне

ћелије, па укључите опцију одабира јединствених вриједности, преносећи их на ново мјесто.

4.1.5. Сортирање

Сортирање је операција слагања података по растућем или опадајућем абецедном или

нумеричком редоследу. Excel приликом сортирања података преуређује редослијед листе

поштујући постављена правила редослиједа, којих у једном извршењу може бити од један до

три. Сортирање се најчешће обавља усправно, мада је изводљиво и у водоравном смјеру.

Бројеви се растуће сортирају од најмањег негативног ка највећем позитивном броју. За

разноврсне текстуалне податке у критеријуму сортирања важи сљедећи редослијед тежине,

од мањег ка већем: цифре од 0 до 9; специјални знаци; слова од А до З (велика слова имају

већу тежину од малих, али то је критеријум нижег ранга и важи само међу истим ријечима

написаним различитом величином слова); логичке вриједности (FALSE се сортира прије

TRUE.); поруке о грешци, које имају исту тежину. Празне ћелије се увијек сортирају

посљедње, чак и када се сортирање изводи у опадајућем редослиједу.

Да бисте сортирали листу, постоје два приступа. Први сте већ срели, мада га нисмо

коментарисали: прве двије опције у листи током аутоматског филтрирања сортирају листу

према колони у којој се задаје команда; ascending је растући, а descending опадајући

редослијед. Слични брзи приступ доступан је у траци са стандардним алаткама, гдје се

налазе два тастера за сортирање према колони у којој се налази активна ћелија. Општи начин

је да то учините подешавањима у дијалогу: поставите се негдје у листу и позовите га

командом менија Data /Sort & Filter/ Sort. Након овога појављује се дијалог Sort гдје можете

подешавати опције сортирања.

Слика 78: Сортирање података



Можете задати три нивоа услова сортирања. Ако су вриједности по првом услову исте,

примијениће се други; ако су први и други податак исти, примјењује се трећи услов. Сваки од

услова можете одредити у растућем илл опадајућем редослиједу. Кликом на тастер Options

можете изабрати редослијед сортирања из дефинисане листе, уважити разлику између

великих и малих слова, као и употријебити опцију да податке сортирате слијева надесно, што

је у листи небитно, али може послужити у другим приликама.

Водите рачуна о израчунатим пољима у процесу сортирања: корисно је да користите

апсолутне референце, да се не би изгубила веза са матичним подацима. Ако сте незадовољни

резултатом сортирања, одмах можете опозвати операцију командом Undo. Уколико нема

довољно меморије за враћање претходног стања (чему је мала вјероватноћа), програм ће вас

упозорити на то прије сортирања. Ако желите да само привремено сортирате листу,

послужите се триком: прије сортирања додајте листи једну колону и попуните је редним

бројевима (искористите могућност аутоматске попуне); када одлучите да вратите табелу у

пређашње стање, сортирајте је поново по редним бројевима.

Уколико желите да сортирате само један подскуп података унутар листе, то најлакше можете

извести са командом на контекстном менију (десни клик);

Слика 79: Сортирање помоћу контекстног менија

4.1.6. Међузбирови Врло чест случај који се јавља у пракси је да је табела са подацима јако непрегледна тј. има

пуно колона и редова а потребан вам је увид у сумарне податке по неком критеријуму. У

сљедећем примјеру демонстрираћемо о чему се заправо ради. Напомена: када желите да

израчунавате међузбирове (међурезултате) немојте опсег ћелија дефинисати као базу

података (Table).

Под предпоставком да туристичка агенција жели да има увид колико има соба на

располагању у свакој држави, најприје треба опсег ћелија са подацима (табела у нашем

смислу) сортирати по државама (слика 80).

Слика 80: Сортирање по државама



Командом Data/Outline/Subtotal отвориће вам се дијалог на којем подешавате параметре за

међурезултате. Логично је да ћете користиту функцију SUM јер сабирате број соба у свакој

држави.

Слика 81: Рачунање међузбира

Ако сте све подесили, кликните на OK а затим скупите листу кликом на одговарајући ниво

груписања са лијеве стране.

Слика 82: Груписање података

Враћање табеле у изворни облик се изводи тако што маркирате сажету табелу, поново

позовете дијалог Subtotals па кликнете на дугме Remove All.

Ако бисте нпр. тражили све просјечне цијене ван сезоне за сваки туристички објекат,

најприје бисте сортирали табелу по типу објекта, позвали дијалог за међузбирове и одабрали

функцију AVG.



4.2. РАД СА ПОДАЦИМА

4.2.1. Креирање изведене табеле

Meђу мнoгим aлaткaмa зa aнaлизу пoдaтaкa кoje EXCEL имa, врлo кoриснe су извeдeнe

тaбeлe. Извeдeнa тaбeлa (Pivot Table) прeдстaвљa динaмичку тaбeлу сa oбjeдињeним

пoдaцимa из нeкe бaзe пoдaтaкa или листe (Table). Нajбoљи мoгући нaчин зa рaзумиjeвaњe

извeдeних тaбeлa je сљeдeћи примjeр.

Слика 83: Списак продавачица козметике

Узмимo зa примjeр дa имaмo eвидeнциjу имeнa дjeвojaкa кoje прoдajу кoзмeтику у чeтири

рaзличитa рeгиoнa нeкe зeмљe. Нaпoмињeмo дa oвa тaбeлa нe мoрa бити урeђeнa кao бaзa

пoдaтaкa (Table). Sa CTRL+A oзнaчитe свe пoдaткe, зaтим кликнитe нa Insert/Tables/Pivot

Table.

Слика 84: Креирање изведене табеле

Сaмo кликнитe нa OK кaд вaм сe пojaви диjaлoг кao нa слици. Oтвoрићe вaм сe нoвo

oкружeњe сa истaкнутe двиje кaртицe кoнтeкстних трaкa: Options и Design. U oknu Pivot Table

Field List se nalazi spisak polja tabele. Превуци и пусти поље Ime у окно Row Labels. У окно

Values превуци и пусти поље Promet.

Ако бројчане податке из Pivot табеле форматирате на двије децимале добићете једну

прегледну табелу са прегледом оствареног промета за сваку дјевојку (продавачицу) по

сваком артиклу. Избором поља табеле у окну Pivot Table Field List мoгући су и другaчиjи

прeглeди пoдaтaкa.



Слика 85: Преглед изведене табеле

Ако вас на занима укупан промет, већ просјечан промет за сваку дјевојку по артиклу (пошто

су исти артикли продавани по различитим цијенама), промјените функцију примјењену на

податке. Кликните на Sum of Promet, а затим на Value Field Settings. На дијалогу Value Field

Settings одаберите функцију Average и кликните на OK. Дoбићeтe укрштeну тaбeлу сa нoвим

пoдaцимa.

Слика 86: Додатне калкулације

Дoдaтнe кaлкулaциje je мoгућe извoдити нeкoм oд кoмaнди кликoм нa дугмe Calculations.

Кликoм нa билo кojу пaдajућу листу у укрштeнoj тaбeли oтвaрa сe листa зa сoртирaњe и

филтрирaњe пoдaтaкa рaди бoљe или прeцизниje прeглeднoсти.

Слика 87: Листа за сортирање



4.2.2. Уређење изгледа изведене табеле и њен графички приказ

Већ је речено да корисници најлакше могу да уочавају кретање података или односе између

вриједности облиљежја посматрајући графикчи приказане податке. Укрштени графикон се

врло једноставно креира од укрштене табеле. Једноставно кликните на Pivot Chart (Options

/Tools) и отвориће вам се препознатљиви дијалог Insert Chart гдje мoжeтe дa изaбeрeтe oблик

грaфикoнa.

Дaљa мaнипулaциja грaфикoнoм je истa кaкo je вeћ oписaнo у лeкциjи o грaфикoнимa.

Слика 88: Графички приказ изведене табеле

4.2.3. Консолидација табела

Консолидација је поступак здруживања више табела исте или сличне структуре у једну, при

чему се упоредни подаци сумирају у збирни податак. У општем случају полазне табеле не

морају бити истих димензија, па чак не морају садржати исте категорије: довољно је да

постоји нека смислена веза између података.

Слика 89: Консолидација табела



У примјеру имамо три табеле које нису једнаког садржаја, јер продавнице продају различите

врсте робе, а неке продавнице не покривају исте мјесеце (Слика 89). Прије позива команде за

консолидацију (Data/Consolidate) поставите се на ћелију која ће бити будући горњи лијеви

угао података консолидоване табеле; нека то буде нека ћелија испод полазних табела.

У дијалогу најприје поставите функцију која фигурише над подацима (то је углавном

сабирање). Сада треба да направите списак референци изворних података. То ћете најлакше

учинити обиљежавањем референтних опсега мишем; како означите који опсег, додајте га у

листу референци кликом на Add.

Укључите обје опције групе Use labels in, а поље за потврду Create links to source data нека

буде искључено. Потврдом поставки, добићете резултат као у дну слике: сабране су све

одговарајуће вриједности из свих табела; размислите колико би вам времена требало да то

изведете ручно.

Постоји и могућност да ограничите садржај који ће се појавити у консолидованој табели.

Поставите форму консолидоване табеле са жељеним садржајем, постављајући само заглавља

редова и колона која желите, а која одговарају полазним; затим прије позива дијалога

Consolidate означите цијели опсег који ће чинити консолидовану табелу. Заправо, најбоље је

да тако нешто радите ако сте већ раније дефинисали референце. Као резултат, добићете само

консолидоване податке које сте изабрали. Када је консолидована табела постављена на истом

листу или није укључена веза са полазним подацима, резултат је табела исте форме као што

су и полазне. Резултати су збирови одговарајућих полазних података, а претворени су у

константе. Али, ако дефинишете консолидовану табелу на новом радном листу, можете

укључити опцију Create links to source data и тако осигурати освјежавање података након

промјене. У овом случају, резултат ће бити другачији: то ће бити листа подзбирова којој ће

бити придодата колона са именом радне свеске; ово помаже у случајевима обједињавања

података из више радних свезак

4.2.4. Функције базе података

У Excel-у постоје функције за обраду базе података које користе табелу критеријума, једнаку

оној у постављању сложеног филтера. Ове функције ће резултат исказати директно, па нема

потребе да се листа филтрира због једног слога или селективне операције. Пошто елемент у

табели критеријума не мора бити константа, него и резултат формуле, овај скуп функција

може да се искористи као дио апликације у Excel-у. Синтакса свих ових функција је:

Dфун(опсег_табеле;колона;критеријум)

Елементи синтаксе су:

Dфун - назив функције. Све функције почињу словом D које сугерише

ријеч database (база података);

Опсег_табеле - адреса или име опсега листе;

колона - назив или редни број колоне листе над којом функција ради;

критеријум - референца ка табели критеријума.

Функције за израчунавање разних вриједности према датом критеријуму у табели су

DAVERAGE, DMIN, DMAX, DCOUNT, DSUM...

Погледајмо како се оне припремају и како функционишу. У листи на слици 90 се налазе

подаци о измјереним вриједностима у једној метеоролошкој станици током тридесет дана,

мјерено три пута дневно. Постоје три податка, а задатак је да се обави неколико мањих

анализа. Да бисте лакше писали формуле, цијелој листи је дато име meteo.



Слика 90: D-функције

Направите малу табелу критеријума од двије ћелије: прва садржи текст ,,вријеме“ и поклапа

се текстом у одговарајућем заглављу колоне; у другу ћелију ћете уносити времена за које

желите податке. Табела критеријума се налази у блоку E2:E3. Унесите вриједност ,,7:00“ у

ћелију E3 и негдје напишите ове формуле:

=DAVERAGE(meteo;3; E2:E3,)

=DMAX(meteo;3; E2:E3),

=DMIN(meteo;3; E2:E3).

Протумачимо ово: функције дају резултате који гласе ,,у бази meteo израчунај просјек

(максимум, минимум) у колони 3, од података за које важи да је вријеме једнако 7:00“.

Промјените вриједност у ћелији Е3: унесите ,,14:00“ и вриједност се тренутно мијења. Ако

бисте хтјели податке о температури без обзира на доба дана, само избришите податак у тој

ћелији.

Функција DGET

Уз помоћ функције DGET лако можете пронаћи цијели слог ,,базе“ према неком критеријуму.

Попут правих база података, потребно је да листа има неки јединствени кључ, податак који

једнозначно одређује тражени слог; то је суштина употребе ове функције. Погледајте слику:

формула =DGET(A3;D15;2;A17:A18) даје име радника из листе према задатој шифри.

Одговарајући скуп формула за свако поље ће дати одговарајућа поља одабраног слога.

Слика 91: Функција DGET

4.3. ШТА-АКО АНАЛИЗА



4.3.1. Тражење циља (Goal seek)

Ако вам је познат резултат који желите да добијете на основу формуле, али нисте сигурни

које вриједности уноса су потребне да би формула дала тај резултат, употријебите функцију

„Тражење циља“. На примјер, желите да „наштимате“ вриједност у ћелији B1 да би резултат

множења у ћелији B3 био 110. Имајте на уму да је у ћелији B3 већ постављeна формула која

израчунава производ =B1*B2.

Слика 92: Функција „Тражење циља“

Поставите показивач на ћелију B3;

Командом Data / Data Tools / What-If Analysis/ Goal Seek позовите дијалог као на

слици 92;

У поље Set Cell се методом показивања уноси адреса ћелије у којој треба да се појави

циљана вриједност;

У поље To value се уноси циљана вриједност (у нашем случају 110);

У поље By changing cell се методом показивања уноси адреса ћелије коју треба

„наштимати“ (у нашем случају B1);

Кликните два пута заредом на OK;

Ако сте све урадили као што је описано, у ћелији B1 појавиће се број 27,5

У сљедећем примјеру уочићете корисност алата Goal Seek у правом свијетлу. На примјер,

претпоставимо да треба да позајмите извјестан новац. Знате колико новца желите, колико

дуго желите да отплаћујете кредит и који износ можете да издвојите сваког мјесеца. Можете

употријебити функцију „Тражење циља“ да бисте утврдили каматну стопу коју ћете морати

да обезбиједите да бисте одговорили на циљ кредита.

Размотримо претходни примјер корак по корак. Будући да желите да израчунате каматну

стопу потребну да би се одговорило на ваш циљ, употребићете функцију PMT. Функција

PMT израчунава износ мјесечне рате. У овом примјеру износ мјесечне рате представља циљ

који тражите.

Припрема радног листа

1. Отворите нови, празан радни лист.

2. Најприје у прву колону додајте неке ознаке да би радни лист могао лакше да се чита.



У ћелију A1 откуцајте Износ кредита.

У ћелију А2 откуцајте Рок отплате у мјесецима.

У ћелију A3 откуцајте Каматна стопа.

У ћелију A4 откуцајте Рата.

3. Након тога додајте познате вриједности.

У ћелију B1 откуцајте 100000. То је износ који желите да позајмите.

У ћелију B2 откуцајте 180. То је број мјесеци током којих желите да отплаћујете

кредит.

Иако вам је познат жељени износ рате, немојте га унијети као вриједности, јер је

износ рате резултат формуле. Умјесто тога радном листу додајте формулу, а

вриједности рате одредите у оквиру каснијег корака када будете користили

функцију „Тражење циља“

4. Након тога додајте формулу за коју имате циљ. Нпр. употријебите функцију PMT: У

ћелију B4, кориштењем функција PMT, израчунајте вриједност мјесечне рате.

Резултат би требао бити као на слици 93.

5. На крају обликујте циљну ћелију (B3) тако да приказује резултат у виду процента.

Слика 93: Коришћење функције PMT

Коришћење функције Goal Seek ради утврђивања каматне стопе

1. Командом Data / Data Tools / What-If Analysis/ Goal Seek позовите дијалог за

подешавање параметара.

2. У поље Set cell унесите адресу за ћелију која садржи формулу коју желите да

ријешите. У овом примјеру адреса представља ћелију B4.

3. У поље To value откуцајте жељени резултат формуле. У овом примеру је то -300.

Имајте у виду да је овај број негативан јер представља рату.

4. У поље By changing cell унесите адресу за ћелију која садржи вриједност коју желите

да подесите. У овом примјеру адреса представља ћелију B3.

5. Кликните на дугме OK.

Функција Goal Seek се покреће и даје резултат као што је приказано на сљедећој слици.

Слика 94: Утврђивање каматне стопе



4.3.2. Solver

Solver je систeм зa нajслoжeниje oбликe What-If aнaлизe и прoблeмa линeaрнe и нeлинeaрнe

oптимизaциje у пoслoвнoм aмбиjeнту. Идeja oвe aлaткe je у дoстизaњу oптимaлних врeднoсти

нa oснoву зaдaтих oгрaничeњa (фикснe улaзнe вeличинe, рaзнe нeпрoмeнљивe врeднoсти,

"ускa грлa") и низa пaрaмeтaрских вeличинa кoje сe мoгу мeњaти - тo мoгу бити врeднoсти,

aли и oдaбрaнe мeтoдe кojимa ћe слoжeни мaтeмaтички мoдeл бити пoдвргнут. Tимe

дeфинишeтe мoдeл прoблeмa и нaлaжeтe дoстизaњe oптимaлнe врeднoсти (мoгући мaксимум,

минимум или унaпрeд зaдaтa врeднoст).

Solver ниje инициjaлнo укључeн, чaк и aкo je инстaлирaн. Дa бистe гa aнгaжoвaли,

приступићeтe диjaлoгу зa кoнтрoлу прoгрaмских дoдaтaкa (Add-ins) и укључити њeгoвo

присуствo.

Слика 95: Укључивање Solver-a

Узeћeмo примjeр мaксимизaциje прoмeтa у угoститeљскoм oбjeкту. Кao штo видитe сa сликe,

циjeнa кaфe je 1,20 КM, нeс кaфe je 2,00 КM, a лeдeнe кaфe 2,20 КM. Днeвнa oгрaничeњa су:

500 кaфa, 350 нeс кaфa и 125 лeдeних кaфa. Oгрaничeњa пoстoje збoг нпр. кaпaцитeтa кaфe

aпaрaтa. Пoстaвитe фoрмулe нa свe изнoсe нa сљeдeћи нaчин:

Свaки изнoс je циjeнa путa кoличинa (D6, D10, D14)

Укупaн изнoс – прaзнa ћeлиja

Вриjeднoст у ћeлиjи G6 je вриjeднoст из ћeлиje D5

Вриjeднoст у ћeлиjи G7 je D9 + D13

Слика 96: Поставка задатка



Oзнaчитe ћeлиjу у кojoj je пoтрeбнo изрaчунaти укупaн изнoс и кликнитe нa

Data/Analysys/Solver. Нa диjaлoгу Solve Parameters пoдeситe пaрaмeтрe кao нa слици 97 и

кликнитe нa ОК. Зa сeкунд – двa дoбиjaтe рjeшeњe кoje мoжeтe дa зaдржитe или дa рeсeтуjeтe

дoбиjeнe пoдaткe нa oригинaлнe вриjeднoсти.

Слика 97: Резултат рада Solver-а

4.3.3. Scenario Manager

Aлaткa Scenario Manager сe кoристи кaдa жeлимo дa нaпрaвимo нeкoликo мoгућих сцeнaриja

(вaриjaнти) исхoдa нeкoг дoгaђaja, a зaтим дa их пoрeдимo. У прaкси сe нajчeшћe jaвљajу

прeдвиђaњa три исхoдa: нajбoљeг, нajгoрeг и oчeкивaнoг. У oвoм случajу искoристићeмo

примjeр из прeтхoднoг пoднaслoвa.

Слика 98: Поставка задатка

Сa Data/Data Tools пoкрeнитe aлaт штa – aкo aнaлизe Scenario Manager. Нa диjaлoгу Scenario

Manager кликнитe нa Add... и пoдeситe нajгoру вaриjaнту дoгaђaja нa нaчин кaкo je прикaзaнo

нa слици 99. Oчeкивaнe исхoдe и нajбoљe исхoдe добијате нa сличaн нaчин. Нaкoн тoгa

jeднoстaвиним избoрoм нeкe oд вaриjaнти дoгaђaja и кликoм нa дугмe Show видjeћeтe

рaзличитe рeзултaтe у ћeлиjaмa D5, D9, D13 и G4.

Слика 99: Команда Scenario Manager



Слика 100

Aкo нa диjaлoгу Scenario Manager кликнeтe нa Summary и oдaбeрeтe Scenario Summary,

дoбиjaтe прeглeдну, сaжeту тaбeлу сa свим вaриjaнтaмa дoгaђaja. Aкo зa прeглeд oдaбeрeтe

Scenario Pivot Table Report, тaдa дoбиjaтe укрштeну (Pivot) тaбeлу.

Слика 101: Резултат рада Scenario Manager-а

Сa пoстojaњeм oвaквe тaбeлe лaкo je крeирaти и грaфикoн (Pivot Graph) кaкo je вeћ рaниje

oписaнo.

Слика 102: Графички приказ резултата



4.3.4. Vlookup

Један од начина експлоатације табеле је помоћна табела за преглед, у којој се могу приказати

подаци једног слога листе. Идеја је проста: уноси се познати јединствени идентификатор

слога, који ћемо назвати тражена вриједност (ово можете схватити као кључ слога), док се

остале вриједности претрагом листе доводе у резултат функције. Најважнија Excel функција

која ово ради је VLOOKUP, за чији рад је потребно да подаци буду уређени као база података

(Table). Функција VLOOKUP пореди тражену вриједност са садржајем прве лијеве колоне

листе, а потом враћа придружени податак из пронађеног реда. Синтакса функције је сљедећа:

VLOOKUP(тражена_вриједност; опсег_листе;број_колоне;начин_претраге)

Разложимо аргументе функције:

тражена_вриједност - аргумент који упућује на вриједност која се тражи у првој колони

листе. Може бити константа, али најчешће се изражава као адреса ћелије у коју

се у току рада уноси тражена вриједност. Ако је вриједност аргумента мања од

најмање вриједности у првој колони табеле, функција ће вратити грешку #N/A.

опсег_листе - референца ка листи, написана као адреса или као именовани опсег.

број_колоне - овај аргумент одређује положај податка који се конкретно враћа као

вриједност функције. Ако се, рецимо, податак налази у трећој колони

листе, треба поставити број 3.

начин_претраге - опциони аргумент функције; то је логичка вриједност представљена

паром константи ТRUE-FALSE или 1-0. Ако је аргумент изостављен или има

вриједност TRUE (односно 1), ако није пронађена тачна тражена вриједност,

биће усвојена најближа мања вриједност. Ако је вриједност аргумента FALSE

(односно 0), функција трага за искључиво тачном наведеном траженом

вриједношћу; ако та вриједност не буде нађена, функција ће вратити грешку

#N/A. Ако је вриједност аргумента TRUE, прва колона мора бити сортирана у

растућем редоследу; у противном, функција може да врати бесмислен резултат,

па обратите пажњу на тај детаљ. Ако је вриједност FALSE, прва колона не мора

бити сортирана.

На слици 83 можете видјети практичан примјер употребе функције VLOOKUP: ово је табела

стопа рабата које дајете купцима према износу на фактури (узгредни савјет: склоните такву

табелу на други лист, овде је на истом листу само због илустрације). Сад на самој фактури

можете повезати укупан износ са садржајем табеле и потом аутоматски добити проценат

рабата који се односи на дату вриједност.

Слика 103: Функција VLOOKUP

5.1. ЗАДАЦИ ИЗ EXCEL-A


5. ЗАДАЦИ И ТЕСТОВИ ИЗ ЕXCEL-A

5.1. ЗАДАЦИ ИЗ EXCEL-А

5.1.1. Почетак рада са програмом

1. Креирати радну свеску од 8 радних листова и снимити је под називом ПРОБА.

1. На првом радном листу креирати табелу од 6 редова и 9 колона. Табелу попунити

одговарајућим подацима.

2. Првом радном листу промијенити назив.

3. Табелу са првог радног листа копирај на други радни лист. Обиљежити опсег А3:Е9

и Н8:К12. Оба опсега нека буду плаве боје .

4. Промијенити назив трећем радном листу и креирати нову табелу која ће имати

поља: Ред.бр.; Име; Презиме ; Мјесто становања; Мјесто рођења. Попунити табелу

подацима за 15 ученика. Мјесто становања је углавном Бијељина. Направити

скраћеницу за текст „Бијељина“ па га унијети у табелу.

5. Након уноса података обрисати придодату скраћеницу.

6. Попуњену табелу копирати на четврти радни лист. Четвртом радном листу

промијенити име.

7. Табелу са четвртог листа копирати на пети , а затим табели на петом листу уметнути

празну колону испред треће колоне .

8. Дати назив додатој колони и попунити је одговарајућим подацима.

9. Шести радни лист премјестити испред трећег радног листа.

10. Отворити табелу на другом радном листу и поставити улазну поруку за дату табелу,

а затим поставити упозорење за грешку на ћелију А4.

2. Покренути Excel и креирати табелу на основу сљедеће серије података:

23 3456 981 346 347 348 3457 67 4567 6789 353 4545 566

24 3457 982 3459 347 349 3458 68 4568 6790 354 4545 567

25 3458 983 12345 347 350 3459 69 4569 6791 355 4545 568

26 3459 984 12345 347 351 3460 70 4570 6792 356 4545 569

27 3460 985 12345 347 352 3461 71 4571 6793 357 4545 570

28 3461 986 12345 347 353 3462 72 4572 6794 358 4545 571

33 3462 987 12345 347 353 3463 73 4573 6795 359 4545 572

34 3463 988 12345 347 353 3464 74 4574 6796 360 4545 573

35 3464 989 12345 347 353 3465 75 4575 6797 361 4545 574

36 3465 990 12346 347 354 3466 76 4576 6798 362 4545 575

37 3466 991 12347 347 355 3467 77 4577 6799 363 4545 576

37 3467 992 12348 347 356 3468 78 4578 6800 364 4545 577

37 3468 993 12349 347 357 3469 79 4579 6801 365 4545 578

37 3469 994 12350 347 358 3470 80 4580 6802 366 4545 579

37 3470 995 12351 347 359 3471 81 4581 6803 367 4545 580

37 3471 996 12352 347 360 3472 82 4582 6804 368 4545 581

37 3472 997 12353 347 361 3473 83 4583 6805 369 4545 582

37 3473 998 12354 347 362 3474 84 4584 6806 370 4545 583

37 3474 999 12355 347 363 3475 85 4585 6807 371 4545 584

37 3475 999 12356 347 364 3476 86 4586 6808 372 4545 585

1. Означити опсег ћелија C2:G7 помоћу миша и обојити црвено

2. Означити опсег ћелија C3:G11 помоћу тастатуре и обојити плаво

3. Означити велики опсег B1:K25 помоћу тастатуре и обојити зелено

4. Означити велики опсег А21:K37 помоћу миша и обојити жуто

5. Означити велики опсег B1:K25 помоћу менија и обојити зелено

5. ЗАДАЦИ И ТЕСТОВИ ИЗ EXCEL-А


6. Означити два опсега A1:D8,F4:K12 помоћу тастатуре и миша

7. Означити два опсега А11:Е18,Н:K12 помоћу менија

8. Означити један ред помоћу миша

9. Означити једну колону помоћу миша

10. Означити више сусједних редова помоћу миша

11. Означити више сусједних колона помоћу миша

12. Означити више несусједних редова помоћу тастатуре и миша

13. Означити више несусједних колона помоћу тастатуре и миша

14. Означити ред помоћу тастатуре

15. Означити колону помоћи миша

3. Креирати табелу о ученицима из ваше групе. Нека табела садржи сљедећа поља:

Ред .бр., Име, Презиме, Висина, Успјех, Омиљени предмет.

1. Попунити табелу за 12 ученика.

2. Пронаћи све ученике који имају врло добар успјех.

3. Пронађени успјех нека буде зелене боје.

4. Када сте пронашли тражени садржај (врло добар) замјените га успјехом одличан у

свим ћелијама гдје сте пронашли врло добар успјех.

5. Додати један празан ред испред четвртог реда и попунити га одговарајућим

подацима .

6. Постојећу табелу копирати на други радни лист.

7. У другом радном листу на колону „Име“ поставити улазну поруку

8. Табелу са првог листа копирати на трећи радни лист, а затим на колону „Успјех“

поставити упозорење за грешку.

9. Табелу са првог радног листа копирати на четврти радни лист.

10. На четвртом радном листу уклонити садржај ћелија Е3:Е7

11. На првом радном листу уклонити ћелије А3:В4

12. На трећем радном листу уметнути празну ћелију изнад ћелије Е8.

4. Креирати Book1 са 12 радних листова.

1. На првом радном листу саставити табелу под називом ИМЕНИК .

2. Попунити табелу одговарајућим подацима

3. На трећем радном листу уписати своје име и презиме

4. Копирати трећи радни лист у исту радну свеску испред 9. листића.

5. Копирани лист премјестити испред 6.радног листа у Book2.

6. Из Book1 копирати трећи радни лист у Book2 испред првог листа.

7. Из Book2 премјестити пети лист у Book3 испред 15. листа и обојити га у жуто.

5. Покренути Excel и у Book1 креирати 55 радних листова.

1. Првом радном листу дати назив ВЈЕЖБА

2. На првом радном листу креирати табелу са сљедећим колонама:

3. Заглавље табеле треба да изгледа као на претходној слици.



4. Попунити табелу за 10 различитих роба.

5. Копирати први лист из Book1 у Book2 испред Sheet2

6. У табели на копираном листу додати празну колону испред колоне НАЗИВ РОБЕ.

7. Попунити додату колону подацима по жељи.

8. Додати празан ред и попунити га.

9. Уклонити садржај ћелија А1:В4

10. Уклонити ћелије С4:Е6

11. Уметнути ћелију изнад ћелије F4.

6. Креирати Book2 са 14 радних листова.

1. На Sheet2 саставити и попунити табелу (табела треба да садржи сљедећа поља:

Ред.бр., Назив аутопревозника, Мјесто поласка, Вријеме поласка) са редом вожње

са размацима поласка аутобуса од по пола сата. Имати у виду да први аутобус

креће у 5:00, а задњи у 18:30.

2. Копирати Sheet2 у Book3 .

3. У табелу на копираном листу ументнути празан ред испред 2. реда и попунити га

одговарајућим подацима

7. Креирати Book1 са 3 радна листа

1. На Sheet1 саставити табелу са сљедећим пољима: Ред. бр., Шифра, Назив,

Количина, Цијена, Вриједност.

2. Попунити табелу одговарајућим подацима.

3. Уметнути празан ред изнад првог реда, а затим у ћелију А1 уметнути слику по

вашем избору.

8. У Book1 креирати на Sheet1 табелу сљедећег изгледа и попунити је одговарајућим

подацима.

1. Копирати Sheet1 а затим на копираном листу убацити празну колону у коју треба

унијети сљедеће вриједности: 11:15, 11:30, 11:45, 12:00, 12:15, 12:30. Користити

олакшицу за унос понуђених података.

2. На копираном листу уметнути празан ред изнад другог реда и у прву ћелију у датом

реду уметнути слику по избору.

3. Промијенити назив копираном листу.

4. Додати још два радна листа у активну радну књигу.

Ред.бр. Шифра Назив

Стање по књигама

Количина Цијена Вриједност

1 0001

2 0020

3 0021

4 0022

5 0023

6 0024



5.1.2. Примјена формула и функција; Графикони и штампање

9. У новој радној свесци на листу Sheet1 креирати табелу.

x y 8+5x 5x+5y 6x-2y 4(3x-y)-3y x+y

12 345

18 3428

23 267

45 432

Копирати табелу на Sheet2, коректно записати формуле и попунити табелу резултатима

формула.

10. Креирати табелу која садржи преглед броја ученика по одјељењима првог разреда.

ОДЈЕЉЕЊЕ МУШКИ ЖЕНСКИ СВЕГА

1 12 16

2 4 24

3 6 22

4 7 21

5 9 19

6 10 18

7 14 14

УКУПНО

1. Израчунати број ученика по одјељењима;

2. Израчунати број ученика по половима;

3. Израчунати укупан број ученика;

4. Копирати попуњену табелу и форматирати је по властитом укусу.

11. Креирати табелу са цијенама смјештаја у двокреветним собама у хотелима са 3*.

Табела треба да садржи сљедеће колоне: Ред.бр, Назив хотела, Мјесто, Цијена.

1. Помоћу одговарајуће функције закључити у којим хотелима је цијена прихватљива

ако предпоставимо да су прихватљиве цијене 50 КМ.

2. Попуњену табелу копирати на други лист.

3. Пронаћи све хотеле чији назив у себи садржи слово „а“ и дато слово замијенити

словом „е“.

12. Креирати табелу са бодовима од 0 до 50 за 20 ученика

Употребом одговарајуће функције утврдити који су ученици положили, а који пали на

испиту, ако се сматра да су положили сви они ученици који имају преко 25 бодова.



13. Формирати Book 1 са 22 листића

1. Иза 20. листа у Book 4 додати нови лист

2. У Book 4 обрисати трећи, шести, девети и дванаести лист.

3. У Book 5 додати нови лист испред Sheet 2.

4. У Book 6 обрисати Sheet 10.

5. У Book 3 промијенити имена листова.

6. Копирати Sheet 7 из Book 4 у Book 6 испред 4. листића помоћу менија.

7. У Book 5 на Sheet 3 креирати табелу са сљедећим заглављем:

x y x+8+2y 3x+4y 6x-2y 4(3x-y)-3(x:y) (x+y):4 (2x+2y)-4(x+2y)

234 562

345 489

457 893

546 769

289 459

1133 2489

3345 4590

456 609

678 803

8. Sheet 3 из Book 5 копирати у Book 4 иза Sheet 2 и убацити празну колону испред друге

колоне и празан ред иза осмог реда.

9. Копирати табелу на Sheet 2 у Book3 и број 3 у колони H замијенити словом Р

10. У Book 5 на Sheet 1 означити опсег А1:I20 помоћу тастера F8 и обојити у зелено.

11. У Book 5 на Sheet 8 означити опсег А1:В9 и обојити у жуто.

12. Добијене резултате заокружити на двије децимале.

14. Креирати табелу за израчунавање зарада запослених према заглављу у Book2 на

Sheet2 :

Ред. бр Име Презиме Број сати Сатница Нето плата

1. Попунити табелу за 12 радника.

2. Подаци у колони „Нето плата“ нека буду приказани на двије децимале.

3. Пронаћи све раднике са именом „Милан“ и дато име замијените са именом Марко

4. Копирати попуњену табелу на Sheet3 и уметнути колону „Шифра сектора“ испред

колоне „Име“.

5. У колону „Шифра сектора“ унијети сљедеће шифре: за прва четири запослена нека

буде шифра 0003, за петог, шестог, седмог и осмог радника нека буде шифра 00023,

а за остале 00067.

6. Форматирати табелу према властитом укусу.



15. Попунити табелу подацима почевши од ћелија А1.

1. Израчунати колико је свако возило прешло укупно километара у трци.

2. Израчунати којом брзином су се кретала возила у трци. Добијене резултате

заокружите на двије децимале.

3. Попуњену табелу копирати на други радни лист, а затим попунити и нацртати другу

табелу од ћелије А14.

4. Друга табела треба да има редове који садрже: просјечну брзину свих тимова

постигнуту у трци, максималну брзину тимова и минималну брзину тимова.

5. У првој табели треба сортирати податке тако да примарно сортирање буде по

постигнутој брзини у трци по опадајућем низу и филтером приказати само возила

која су завршила трку (трка је трајала 66 кругова).

6. Нацртати дијаграм Column користећи филтриране податке из колоне А и F.

7. Име дијаграма нека буде „ БРЗИНА ПО ТИМОВИМА“.

8. Име Х осе „ТИМОВИ“.

9. Име Y осе „ПОСТИГНУТЕ БРЗИНЕ“.

10. Смјестити дијаграм на посебан лист.

16. Попунити заглавље табеле од ћелије А1 до ћелије F1 тако да иде редом:

1. У ћелију А1 уписати почетак радног односа (унесемо за 10 особа),

2. У ћелију В1 уписати крај радног односа (унесемо за 10 особа),

3. У ћелију С1 уписати укупан број дана (израчунати -DAYS ),

4. У ћелију D1 уписати број година (израчунати - INT),

5. У ћелију E1 уписати број мјесеци (израчунати),

6. У F1 уписати број дана (израчунати).

Тим Број

кругова

Дужина

круга у

км

Укупно пређено

километара

Вријeмe

проведено у трци

Брзина по

кругу

45 45 121

18 45 0.923

66 45 0.654

34 45 0.873

66 45 0.929

58 45 1.245

39 45 0.943



17. Направити фолдер под именом EXCEL.

1. Све сачувати под именом Испит.

2. Креирати радну свеску од 33 радна листића. На Sheet1 нацртати и попунити

почетним подацима задате табеле од ћелије А2 до М11 и од А14 до М23. Табелу 1

попунити помоћу обрасца.

3. На Sheet1(2) израчунати:

a) средњу годишњу температуру,

b) максималну годишњу температуру,

c) минималну годишњу температуру,

d) средњу минималну годишњу температуру,

e) средњу максималну годишњу температуру,

f) број мјесеци са температурама мањим од 0оC,

g) укупан број мјесеци са температуром :

I) мањим од 220C,

II) једнаким са 150C,

III) већим од 150C.

h) приказати градове топлије од 150С као ТОПАО ГРАД, а хладније од 15

0С

као ХЛАДАН ГРАД.

4. Нацртати дијаграм ,,Line,, користећи податке из табеле:

a) ГОДИШЊЕ КРЕТАЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ТОПЛИХ ГРАДОВА,

b) ГОДИШЊЕ КРЕТАЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ХЛАДНИХ ГРАДОВА,

(дијаграми треба да имају свој назив, обиљежену Х осу, Y осу и легенду

постављену десно)

5. У ћелију М26 уписати скривени коментар везан за температуре у мају.

6. На Sheet1(3) у ћелијама А4:В8 одредити Input Message (улазну поруку).

7. На Sheet1(4) одредити Еrror Alert (упозорење за грешку).

8. Припремити Sheet1(2) (урађени задатак) за штампу .

Табела 1:

Град јануар фебруар март април мај јун јул авгуаст септембар октобар новембар децембар

7 14 18 22 25 29 34 36 26 20 15 10

5 12 17 21 24 27 31 32 25 18 12 7

-5 4 10 15 21 24 29 28 24 18 12 6

-7 1 7 13 16 18 24 23 20 16 11 4

-15 -4 5 11 14 16 21 20 16 9 2 -5

-8 0 7 13 16 18 24 19 17 11 6 1

2 7 11 15 16 20 22 21 17 14 10 6

4 12 14 16 16 22 23 21 19 15 11 7

-8 0 7 11 14 17 22 20 15 9 3 -1



Табела2:

Град 3а 3b 3c 3d 3е 3f 3g

3h

….. …..

I II III

…

. …….. …….

18. Нацртати и попунити почетним подацима табелу од ћелије А1.

Назив

банке

Стање на рачуну по

кварталима 1 2 3 4 5 6 7

I II III IV

85 111 101 130

70 110 145 150

90 109 115 131

55 60 85 60

112 125 155 119

1. Израчунати:

Средњу вриједност стања на рачуну по кварталима,

Максималну вриједност на рачунима по кварталима,

Минималну вриједност на рачунима по кварталима,

Колики је укупан проток новца већи од 100 мил. КМ,

Колики је укупан проток новца мањи од 100 мил. КМ,

Број квартала када је проток новца на рачуну био мањи од од 100 мил. КМ.

2. Приказати које банке добро послују, а које лоше, тако што банке које лоше послују

имају више од једног квартала проток новца мањи од 100 мил. КМ.

3. Нацртати дијаграм Line користећи податке из табеле: банке које добро послују и

банке које лоше послују.

4. Нацртати графикон Columns којим ћемо приказати средњу вриједност стања на

рачуну по кварталима за сваку банку.

5. Име графикона буде СРЕДЊА ВРИЈЕДНОСТ СТАЊА НА РАЧУНУ ПО КВАРТАЛИМА

6. Име Х осе је БАНКЕ.

7. Име Y осе је КОЛИЧИНА НОВЦА НА РАЧУНУ.

8. Легенду поставити лијево од графикона.

9. Смјестити графикон као посебан радни лист.



19. Креирати и попунити табелу у Book1 на Sheet 1 са сљедећим елементима

Рeд.

бр Презиме и име Сектор

Бр.

бод. Вр. Бода

Бруто

плата

Порези и доприноси Нето плата

% Износ

1 Финансије 1250 1.5 52

2 Производња 1450 1.5 52


4 Финансије 1300 1.5 52

5 Одржавање 1100 1.5 52

6 Одржавање 1600 1.5 52

7 Финансије 1250 1.5 52

8 Одржавање 1400 1.5 52

9 Одржавање 1350 1.5 52

10 Финансије 1400 1.5 52

11 Финансије 1600 1.5 52







20. Направити фолдер под називом КАЛКУЛАЦИЈА, а затим на Sheet1 креирати сљедећу табелу (калкулацију).

Калкулација бр.1

ПРЕДУЗЕЋЕ : Испоручилац робе

Продавница: Мјесто:__________________Адреса:____________________

Број отпремнице:____________________Датум:___________

Ред.бр. НАЗИВ РОБЕ Јед. мјере

По фактури добављача

Износ зависних

тр.набав.

Разлика у цијени

Продајна вријед.

без ПДВ

ПДВ

Прод. вр.

робе са ПДВ

Прод. цијена робе са

ПДВ Колич, Цијена по

јед. мј.

Вриједност

робе % Износ %

Обрачунати

износ ПДВ

1 кг 12 12 17

2 кг 23 12 17

3 ком 34 12 17

4 м 36 10 17

5 м 57 10 17

6 ком 68 10 17

7 ком 74 10 17

8 кг 33 15 17

9 кг 28 15 17

10 м 59 15 17

11 м 45 15 17



1. Обрачунати продајну цијену са порезом;

2. Израчунати просјечну фактурну цијену;

3. Израчунати минималну продајну цијену са ПДВ;

4. Израчунати максималну продајну цијену са ПДВ;

5. Графички приказати продајну цијену робе са ПДВ;

6. Ако су све робе које имају фактурну цијену испод 12 КМ, робе са ниском цијеном –

помоћу одговарајуће функције утврдити које робе имају ниску, а које високу

цијену;

7. Калкулацију припремити за штампу.

Ово је текст за задатак 19.



21. Направити фолдер ОБРАЧУН ПЛАТЕ и на Sheet1 креирати табелу за обрачун плате са сљедећим заглављем:

Obračun plate za _____ 200....god.

Ред.бр. Презиме и име Бр. Бод. Вр. бод. Износ % минул. рада Износ минул.рада

1 2 3 4 5 6 7

3*4 5*6

Укупно % синд.чл.

Износ синд. чл.

Рата кред. Укупне обуставе Остаје за исплату

Пор. на лична прим. (10%)

Доп. за здр. осиг. (15%)

ПИО (24%) Доп.за осиг од незап.l. (1%)

Допр. за дј. заштиту (2%)

Бруто плата

8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

5+7 8*9 10+11 8-12 8*10% 8*15% 8*24% 8*1% 8*2%

1. Креирати табелу за израчунавање нето и бруто зараде радника предузећа НН

2. Обрачунати плату за 15 запослених радника од којих су : 3 радника са ВСС, 4 са ВС, 5 са ССС и 3 НК радника.

3. Вриједност бода је 80,80 КМ.

4. Број бодова за ВСС је 8,70; за ВС је 7,90; за ССС је 6,80 и за НК је 5,40.

5. Стопа минулог рада за раднике од првог до петог радника је 6,5%, од шестог до 9. радника је 12,5% , од десетог до дванаестог је 4,5%

и од тринаестог до 15. радника је 14,5.

6. Синдикална чланарина 1%.



7. Рата кредита за првог, петог, осмог и дванаестог радника је 45,00 КM.

8. Провјерити колико пута се понавља број бодова 5,80.

9. Израчунати колико укупно остаје за исплату радницима који имају број бодова 7,90.

10. Израчунати просјечну бруто плату запослених.

11. Израчунати који радник има највећу плату.

12. Израчунати који радник има најнижу плату.

13. Помоћу BAR дијаграма приказати бруто плату запослених ( дијаграм треба да садржи битне елементе).

14. На основу датих података обрачунати нето плату, порезе и доприносе и бруто плату – радити на Sheet1.

15. Копирати Sheet1 у другу радну књигу.

16. Пронаћи колико се пута понавља број бодова 1300 – радити на Sheet1(2).

17. На Sheet1(3) израчунати збир нето плате и просјечну бруто плату.

18. На Sheet1(3) пронаћи међузбирове и укупан збир по секторима и приказати помоћу PIE дијаграма учешће појединих сектора у

укупном издвајању на име пореза на плате.



22. Креирати нову радну књигу. У првом листу креирати табелу као на сљедећој слици.

1. Затворити и запамтити радну књигу под називом (Book1);

2. Преименовати радну књигу Book1 у ПОШИЉКА;

3. Преименовати радни лист Sheet1 у Цјеновник;

4. Табели у колони Х додати још један сектор (сектор 7);

5. Подаци за 7. сектор треба да буду за 14 % већи од података за 6. сектор;

6. Подесити да ћелије које садрже цијене садрже и ознаку за валуту и да цијене буду

приказане на двије децимале;

7. Копирати податке без форматирања из радног листа Цјеновник у Sheet2 почевши од

ћелије А4;

8. На радном листу Sheet2 повећајте висину редова 6-11;

9. На радном листу Sheet2 у ћелији А12 приказати помоћу формуле просечну

вриједност ћелија А6-А11;

10. На радном листу Цјеновник подесити да се у колони I појављује знак X када је

пошиљка из 5. зоне барем 3 пута тежа од пошиљке из 1. зоне;

11. Запамтити садржај ћелија А3:Г8 из радног листа Цјеновник у фајл ТXТ формата

(cjenovnik.txt);

12. На радном листу Цјеновник подесити да табела А1:H9 има плаву позадину и жуте

линије;

13. На радном листу Цјеновник подесити да фонт у табели буде болдиран и плаве боје;

14. Креирати PIE дијаграм за податке из друге зоне из табеле коју сте креирали тако да

одговара сљедећим захтјевима:

Дијаграм нема наслов,

Дијаграм садржи легенду у горњем десном углу,

Да су подаци у процентима;

15. Припремити за штампу радни лист Цјеновник тако да оријентација стране буде

landscape;

16. Сачувати документ.

Маса пошиљке сектор1 сектор2 сектор3 сектор4 сектор5 сектор6

600,00 5150 5670 6000 6200 6500 6800

1100,00 5400 5800 6100 7040 7600 8900

1500,00 5600 6400 7300 9070 7900 10300

2100,00 6200 6700 8100 9100 8300 12400

2500,00 6800 7300 9200 1020 9400 13780

3000,00 6900 7500 10200 1100 11000 15230



23. Креирати нову радну књигу. У првом радном листу креирати табелу као на

сљедећој слици.

1. Затворити и запамтити радну књигу под називом (Book1).

2. Преименовати радни лист Sheet1 у Промет.

3. У ћелију G1 уписати : „Збир“ и у колони G помоћу формуле израчунати укупну

потрошњу за сваку ставку из понуде.

4. У ћелији H1 помоћу формуле израчунати колико је артикла по цијени од 45 КМ

(број комада) продато у току непарних недјеља.

5. У ћелију F1 уписати зарада и у колони F израчунати колико је укупна зарада за

сваки артикал посебно.

6. У ћелији I1 израчунати помоћу формуле колика је просjечна дневна потрошња

петог артикла у прве двије недјеље.

7. Подесити да ћелије које садрже цијене садрже и ознаку за валуту без децималне

тачке.

8. Копирати податке без форматирања из радног листа Промет у Sheet2 почевши од

ћелије А4.

9. На радном листу Промет подесити да позадина ћелија у првој колони буде плаве

боје и да бројеви у њој имају централно поравњање.

10. На радном листу Промет подесити да колоне које означавају недјеље буду одвојене

једна од друге вертикалним испрекиданим линијама. Линије треба да буду видљиве

само у табели.

11. На радном листу Промет испред колоне А убацити нову колону. У прву ћелију те

колоне уписта Статистика кафића. Креирати линијски дијаграм који се односи на

седми и осми артикал тако да буде са сљедећим карактеристикама:

Подесити да се са дијаграма могу очитати тачне вриједности,

Наслов дијаграма одредити на основу приказаних података.

Дијаграм садржи легенду која заузима само један ред.

12. На радном листу Промет у колони Ј помоћу формуле приказати максималну

продају за сваки артикал, али само ако вриједност прелази 110.

13. Направите копију ћелија А1:Е12 на радни лист Sheet3 тако да на другом радном

листу подаци буду само вриједности-без формуле.

14. Штампати дијаграм на средини стране.

15. Сачувати документ

Цијена Артикал I недјеља II недјеља III недјеља

40 130 112 136

23 124 145 140

45 100 120 120

60 50 113 132

90 90 90 96

110 80 89 89

120 50 76 76

30 69 105 69

90 70 82 95

80 90 45 250

70 190 170 201






2. Преименовати радну књигу Book1 у Обавезе

3. Преименовати радни лист Sheet1 у Доприноси.

4. Форматирати колоне С4-С11 да имају процетуални приказ.

5. Форматирати колоне да приказују валуту и вриједност заокружену на једно

децимално мјесто Е4-Е11.

6. Коришћењем апсолутне референце ћелије С1 и релативне референце ћелије С4, у

ћелији Е4 креирати формулу која рачуна износ за уплату на основу основице

унешене у ћелији С1 и стопе доприноса у ћелији С4.

7. Копирати формулу у ћелије С5-С11.

8. У ћелији Е12 коришћењем уграђене функције израчунати укупан износ за уплату.

9. Податке из радног листа Доприноси запамтити у фајл Доприноси.

10. Подесити да ћелије у колонама D и Е имају сиву позадину и плава слова.

11. Креирати PIE дијаграм за податке из ћелија Е4-Е11 тако да одговара сљедећим

захтјевима:

Назив дијаграма је Учешће доприноса.

Подаци да буду представљени процентуално.

Називи доприноса да буду у легенди дијаграма.

Промијенити фонт у легенди у Times New Roman величине 8.

Боју позадине дијаграма промијенити у свијетло плаву са градијентом

(постепен прелазак из бијеле у плаву, одoздо на горе).

12. Копирати податке без форматирања из радног листа Доприноси у Sheet2 почевши од

ћелије А4.

13. Направити копију ћелија B3:Е11 на радни лист Sheet3 тако да на другом радном

листу буду подаци само вриједности - без формула.

14. Коришћењем уграђене функционалности у радном листу Доприноси у колони D у

бројевима жиро рачуна замјенити секвенцу (цифре) 12345 цифрама 4524.

15. Одштампати радни лист на средини стране.






1. Затворити и запамтити радну књигу под називом ( Book1 ).

2. Преименовати радну књигу Book1 у Пекотека

3. Преименовати радни лист Sheet1 у Продаја.

4. У колони Х израчунати помоћу уграђене функције збир продатих производа током

радне недјеље.

5. У колони I израчунати помоћу уграђене функције просjек продатих производа

током радне недјеље.

6. У колони Ј израчунати приход по артиклима за радну недјељу на основу цијена

(В4:В7) и података из ћелија Н1:ХН7.

7. У 9. реду израчунати помоћу формуле промет по данима.

8. Форматирати ћелије В4:В7, С9:G9, Ј4:Ј7 да приказују износ у КМ на двије

децимале.

9. Подесити да поравнање текста у колони А буде у десно.

10. Креирати линијски дијаграм за податке из ћелија В4:G7 тако да одговара сљедећим

захтjевима:

За сваки артикал креирати посебну линију, која приказује продају по данима.

Назив дијаграма је Продаја по данима.

Називи артикала да буду у легнеди дијаграма.

Фонт у легенди нека буде Arial величина 10.

Боја позадине дијаграма нека буде плава са градијентом (постепен прелазак из

бијеле у плаву, одоздо на горе).

11. Копирати податке без форматирања из радног листа Продаја у Sheet2 почевши од

ћелије А4.

12. Направите копију ћелија В4:Ј7 из радног листа Продаја на радни лист Sheet3 тако

да на радном листу подаци буду само вриједности – без формула.

13. Подесити за штампу димензију папира Letter.

14. Подесити да се у подножју странице с лијеве стране прикаже назив радне књиге, а

са десне стране вријеме и датум креирања извjештаја.

15. Штампати радни лист Продаја при врху стране.







2. Преименовати радну књигу Book1 у УЧЕНИК.

3. Преименовати радни лист Sheet1 у Пролазност.

4. У колону А унијети имена ученика ваше групе.

5. У ћелији I3 израчунати помоћу уграђене функције збир бодова из ћелија D3:H3 (из

предмета) за ученика чије је име у ћелији А3.

6. Израчунати збир бодова за остале ученике копирањем функције из ћелије I4:I14.

7. Помоћу уграђене функције, у ћелији Ј3 нађите максимални остварен број бодова из

ћелија D3:H3 (из предмета) за ученика чије је име у ћелији А3.

8. Израчунати максимални остварен број бодова за остале ученике копирањем

функције из ћелије Ј3 у ћелије Ј4:Ј14.

9. Сортирати податке у табели према абецедном реду имена ученика(колона А).

10. Подесити да фонт којим су исписана имена ученика буде италик и да позадина тих

ћелија буде плава.

11. Сакрити колону В.

12. Израчунати помоћу формуле просјек који су за сваки предмет оствариле ученице.

13. Креирати стубичасти дијаграм за податке из ћелија D3:H5 тако да одговара

сљедећим захтијевима:

Назив дијаграма је: Успешност на испитима.

Имена ученика да буду у легенди дијаграма.

На Х оси да буду означени називи предмета.

Промијенити фонт у легенди на Times New Roman величина 8.

Боју позадине дијаграма промијенити у зелену са градијентом (постепени

прелазак одоздо на горе).

14. Подесити за штампу димензију папира А4 и оријентацију landscape.

15. Подесити да се у заглављу странице с лијеве стране прикаже назив радне књиге, а

са десне стране у подножју апсолутна путања до фајла.

16. Штампати радни лист Пролазност при врху стране.







2. Преименовати радну књигу Book1 у Цјеновник.

3. Преименовати радни лист Sheet1 у Назив предмета.

4. Подесити ћелија C3:D7 да приказују валуту и цијене са два децимална мјеста.

5. У ћелији C10 подесити формат да се приказује износ пореза у процентима.

6. Коришћењем апсолутне референце ћелије C10 и релативне референце ћелије C3, у

ћелији D3 Креирати формулу за цијену са ПДВ-ом.

7. Копирати формулу у ћелије C4:C7.

8. У ћелији Е9 нађите просјечну цијену CD-ова из ћелија C3:C7 помоћу уграђене

функције.

9. Сортирајте податке у табели по абецедном реду назива CD-ова (B3:B7).

10. Подесити да фонт којим су исписани називи CD - ова буде болдирана и да позадина

тих ћелија буде плава.

11. У ћелији Е9 унијети формулу за израчунавање броја CD-ова чија је цијена мања од

55,00 КМ.

12. Креирати стубичасти дијаграм .

Назив дијаграма је Цјеновник

Називи CD-a да буду у легенди дијаграма.

Промените фонт у легенди на Times New Roman величина 10.

Боју позадине дијаграма промијенити у жуту

13. Припремити за штампу димензију папира А4 и оријентацију landscape.

14. Подесити да се у заглављу странице с лијеве стране прикаже ваше име и презиме, а

са десне стране у подножју назив радне књиге.

15. Штампати радни лист Назив предмета тако да све маргине буду 1цм.






1. Затворити и запамтити радну књигу под називом Book1.

2. Преименовати радну књигу Book1 у Биљке

3. Преименовати радни лист Sheet1 у Продаја садница.

4. Подесити формат ћелија В2:В9 да приказују валуту и цијене са два децимална

мјеста.

5. У колонама година (2006.; 2007.; 2008.;) су бројеви продатих садница. У ћелији F2

израчунати разлику у броју продатих садница за 2007. и 2008. годину.

6. Копирати формулу у ћелије F3:F9.

7. У колони G2 израчунати процентуалнo пораст продаје у 2008. години у односу на

2007. годину.

8. Копирати формулу у ћелије G3:G9.

9. У ћелијама C10:E10 израчунати укупан приход по годинама.

10. Сортирати податке у табели према абецедном реду назива цвијећа (А2:А9).

11. У ћелијама H2:H9 приказати испунио за сваку садницу чија је продаја у 2008.

години била већа од 60000 комада, а супротно ако је продаја била мања.

12. Креирати линијски дијаграм за податке из ћелија C2:Е9 тако да одговара сљедећим

условима:

Назив дијаграма је Продаја по годинама.

Називи цвијећа да буду у легенди дијаграма.

На X оси да буду означене године.

Промијенити фонт у легенди на Arial величина 8.

Боју позадине дијаграма промијенити у свијетло зелену

Подесити за штампу димензију папира А4 и оријентацију landscape.



14. Припремити за штампу дијаграм Продаја по годинама на средини листа.







2. Преименовати радну књигу Book1.у Испит.

3. Преименовати радни лист Sheet1 у Списак

4. У ћелији D10 израчунати просjечан број бодова.

5. Коришћењем апсолутног и релативног референцирања, у колони Е2:Е9 уметнути

формулу која ће давати поруку изнад просjека ако је резултат кандидата изнад

просjека, односно испод просjека, ако је резултат кандидата испод просjека.

6. Сортирати податке у табели према абецедном реду имена кандидата (А2:А9).

7. У ћелији C11 унијети формулу која рачуна број кандидата са основном школом

8. У ћелији C12 унијети формулу која рачуна број кандидата са средњом школом.

9. Креирати Pie дијаграм на основу података из ћелија C11, C12 тако да одговара

сљедећим условима:

Назив дијаграма је Структура кандидата .

У легенди дијаграма да буду основна школа и средња школа.

Вриједности на дијаграму да буду процентуалне.

Боје кружних исјечака да буду љубичаста и жута.

Боју позадине дијаграма нека буде зелена.

Подесити за штампу димензију папира А4 и оријентацију lanscape.



11. Штампати колону са бројем бодова.


30. Од банке „Х“ добијате кредит за куповину аутомобила са роком отплате од 5 година и

годишњом каматом од 12%. Учешће за куповину аутомобила је 30%. Мјесечна рата коју

можете издвојити је максимално 300,00 КМ. Колико кошта најскупљи аутомобил који

можете купити?

31. Од НН банке добијате кредит за куповину аутомобила са роком отплате од 6 година и

годишњом каматом од 10%. Мјесечна рата коју можете издвојити је максимално 300,00

КМ. Колико кошта најскупљи аутомобил који можете да купите?

32. Купујете аутомобил на отплату, с тим што вршите замјену старог аутомобила за нови.

Годишња камата је 9%, а рок за отплату 2 године. Вриједност старог аутомобила је

6000,00КМ. Максимална мјесечна рата је 300,00 КМ. Колика је максимална вриједност

аутомобила који можете да купите?



33. Купујете аутомобил на отплату, с тим што вршите замјену старог аутомобила за нови.

Годишња камата је 9%, а рок за отплату 2 године. Вриједност старог аутомобила је

6000КМ. Максимална мјесечна рата је 1200 KM. Колика је максимална вриједност

аутомобила који можете да купите?

34. Налазите се у стану величине 44,75 м2 који је процијењен на 920,00 КМ/м

2. Од банке

добијате кредит на 5 година са каматом од 9% годишње за замјену стана. Нови стан је

површине 94,50м2, а цијена је 1050,00 КМ/м

2. Колика је мјесечна рата?

35. Тренутно се налазите у стану величине 55,75м2 који је процијењен на 920,00 КМ/м

2. Од

банке добијате кредит на 5 година са каматом од 9% годишње за замјену стана. Нови

стан је површине 85,50 м2, а цијена је 1050,00 КМ/м

2. Учешће у кредиту је 20%. Колика је

мјесечна рата?

36. Купујете нови аутомобил чија је вриједност 22.000,00 КМ (набавна). Порез на промет је

9%, а царина на нови аутомобил је 8%. Порез и царина се рачунају на набавну

вриједност. За куповину добијате кредит од банке на три године са годишњом каматом

од 12%. Кредит добијате на укупну суму. Колика је мјесечна рата?

37. Купујете нови аутомобил чија је вриједност 19.000,00 КМ (набавна). Порез на промет је

9% и царина на нови аутомобил је 8%. Порез и царина се рачунају на набавну вриједност.

За куповину аутомобила добијате кредит од банке на 3 године са годишњом каматом од

12%. Учешће у кредиту је 25% од укупне вриједности. Кредит добијате на укупну суму.

Колика је мјесечна рата?

38. Попунити табелу и помоћу дијаграма PIE приказати процентуално како се кретао број

студената који су положили испит по испитним роковима. Укупно је 400 студената.

Испитни рок Изашло Положило Изашло% Положило%

Јануар 350 120

Април 200 90

Јун 180 70

Септембар 110 40

39. Радили сте у иностранству и имате уштеђевину у износу од 30.000,00$. Желите да купите

пословни простор у центру града површине 60м2. У центру града 1м

2 пословног простора

кошта 1800,00€. Пошто немате довољно новца желите да од одређене банке узмете

кредит. Банка даје кредит на период од 7 година са каматном стопом од 4,6%. Треба

израчунати износ кредита који је неоходно узети да би сте купили жељени пословни

простор. Одредити износ мјесечне рате у еврима и мјесечне рате у КМ. Однос између

валута је 1$=0, 93€ и 1€ =1,95КМ.

40. Купујете опрему за вашу фирму у вриједности 19.000,00 КМ. За наведену вриједност

неопходан вам је кредит од банке. Кредит треба вратити за двије године, са годишњом

каматном стопом од 10%, плаћајући једнаке мјесечне рате на крају мјесеца. Помоћу

одговарајуће функције обрачунати мјесечну рату.



41. Креирати радну књигу Book1, а затим на Sheet1 креирати табелу и попунити колону

Вриједност.

Попуњену табелу копирати на Sheet2 .Убацити међузбирове по регионима.

На Sheet1(2) убацити међузбирове по производима.

42. Попунити празне колоне одговарајућим подацима.

Име и презиме Бодови по предметима

Пролаз

ност

просј

ечан

б

рој

бод

ова

Математика Информатика Енглески

50 69 85

45 50 89

95 80 90

60 62 65

98 74 85

17 56 84

68 54 65

74 29 69

Сматра се да је положио кандидат чији је просјечан број бодова преко 50.

43. Желите да купите нови намјештај који кошта 38000,00 дин. Ви за то можете издвојити

готовинско учешће у износу од динара 7200,00 динара, а за преостали износ неопходан

вам је кредит на годину дана.Одобрава вам се кредит на неопходни износ на годину дана

уз каматну стопу од 8,6% годишње. Израчунати колика је мјесечна рата за узети кредит

коју треба да уплаћујете на крају сваког мјесеца. Све вриједности по завршеном

прорачуну претворити у КМ , а однос 1КМ=48,25 дин.

Тржиште Производ Количина Цијена Вриједност

Запад Виски 500 25

Исток Кафа 3000 12

Југ Кафа 3500 12.5

Југ Дуван 4000 60

Запад Дуван 4800 60

Исток Дуван 4600 75

Југ Виски 700 27

Запад Кафа 2900 11.5

Исток Виски 650 26.5



5.2. ТЕСТОВИ ИЗ EXCEL-А

1. задатак

Отворити табелу 1. У табели су дати подаци о производима. Садржај табеле је дат у

пољима А2:Ј35 и садржи податке о продатим лијековима у периоду од 2002. до2008.

године. (1 бод)

1. На крају листе (у 36. реду) израчунати суму продатих производа годишње. (1 бод)

2. У 37. реду израчунати просечну количину продатих производа по годинама. (1 бод)

3. У колони K израчунати количину продатих производа послије 2005. године.(за сваки

производ посебно) (1 бод)

4. Убацити нови производ, као први на листи са произвољним вриједностима, тако да

израчунавања која су одрађена обухвате и овај производ. (1 бод)

5. За производе под редним бројем 16,17 И 18 направити кружни дијаграм тако да

одговара сљедећим захтјевима:

да приказује продају по годинама

назив дијаграма треба да буде “Proizvodi”

да садржи легенду у једном реду

дијаграм треба да приказује тачне бројчане податке за сваку годину (4 бода)

6. Форматирати табелу према сљедећим захтјевима:

Уоквирити табелу. Боју оквира подесити да буде плава. (1 бод)

Подесити фонт тако да називи колона буду подебљани и укошени. (1 бод)

У реду у којем се налазе суме промијенити боју фонта и позадине. (1 бод)

Подесити формат бројева за количину тако да се приказује сепаратор за

хиљаде, без децимала. (1 бод)

Сортирајте податке тако да први на листи буде производ са највећом продатом

количином у 2007. години. (1 бод)

Направите линк за називе и ознаке производа, на новом радном листу, почев од

ћелије А10. (1 бод)

Штампати табелу без података из 2002, тако да оријентација странице буде

landscape. (1 бод)

Сачувати документ. (1 бод)

Могући број бодова је 17

5.2. ТЕСТОВИ ИЗ EXCEL-A


2. задатак

Отворити табелу 2. (1 бод)

1. У колони F израчунати колика је бруто цијена ако је умањимо за проценат задат у

колони E. (1 бод)

2. У 21. реду табеле, испод колона C, D и E,израчунати помоћу формуле просјечну нето

и бруто цијену, као и просјечан попуст. (1 бод)

3. У ћелији C25 израчунати помоћу формуле трећину просјечне нето цијене. (1 бод)

4. Подесити да цијене у табели имају сепаратор за хиљаде, а немају децимале. (1 бод)

5. Редове у табели одвојити водоравном линијама. Линије не треба да иду даље од

колоне F. (1 бод)

6. У ћелију B25 уписати формулу помоћу које ће се приказати назив најскупље гитаре.

(1 бод)

7. Направити копију табеле у неки други фајл тако да када се мијењају подаци у

првобитној табели, промене буду видљиве и у копираној. (1 бод)

8. Креирати задату табелу на новом радном листу: (1 бод)

9. У ћелијама C32:C43 израчунати помоћу формуле висину мјесечне рате без камате.

Подесити да ако се промијени вриједност у ћелији B30 да се у складу са тим

аутоматски промијене и вриједности у колони C. (2 бодa)

10. Подесити да садржај ћелије A31 буде у горњој половини, а текст у B31 и C31 у два

реда. (1 бод)

11. Подесити да вриједности у колони B буду приказане са три децимале и симболом за

проценат, а вриједности које се добију у колони C без децималног записа и са ознаком

валуте. (1 бод)

12. Креирати дијаграм са стубићима који приказује цијену соло гитара:

Наслов дијаграма је “Cijene u KM”. (1 бод)

На X оси се налазе типови соло гитара. (1 бод)

На дијаграму се приказују тачни подаци. (1 бод)

13. Одштампати радни лист тако да оријентација стране буде landscape. (1 бод)

14. Сачувати документ. (1 бод)




3. задатак

Отворити табелу 3: (1 бод)

1. У 10. реду израчунати помоћу формуле збир према подацима из редова 4-9. (1 бод)

2. У 14. реду израчунати за сваку врсту меда збир Sadrţaja polena, резултате из 10. реда

(Ukupno) и Organske materиje. (1 бод)

3. Убацити нову врсту меда “novi med” и убацити колону са овим производом испред

колоне C. Исписати у тој колони податке за тај мед помоћу формуле који су исти као

подаци за мед у колони D. Не заборавити да и за овај мед треба извршити потребна

израчунавања у 10, 12. и 14. реду. (2 бодa)

4. У ћелију G1 убацити ријеч “Prosjek” и даље у колони G извршите помоћу формуле

потребна израчунавања. (1 бод)

5. Модификовати ћелије са називима меда на сљедећи начин:

Наранџаста позадина, фонт бијеле боје. (1 бод)

Величина фонта 15пт, болд. (1 бод)

Централно поравнање, повећање висине редова. (1 бод)

6. У ћелију А20 убацити име опције којом се провјерава Spelling. (1 бод)

7. Креирати дијаграм за садржај полена и органске материје у меду и природном меду

према сљедећим захтјевима:

На X оси приказати називе врста меда. (1 бод)

Наслов дијаграма “Med”. (1 бод)

Дијаграм садржи легенду у једном реду. (1 бод)

8. Подесити да се у ћелијама B15:E15 појављује ријеч “Preporučeno” уколико квалитет

достигне збир 50. (1 бод)

9. Креирати header који садржи текст “Med” и број стране. (1 бод)

10. Штампати радни лист тако да буде са водоравним централним поравнањем. (1 бод)





4. задатак


1. Убацити у табелу податке за холандски гулден. Ова валута треба да се нађе испред

канадског долара. Подаци за холандску валуту: Холандски гулден, 115, 122, 117, 120

(1 бод)

2. У колони F уз помоћ формуле израчунати просјечну куповну цијену за све наведене

валуте. (1 бод)

3. У колони G израчунати помоћу формуле разлику између куповног и продајног курса

за све валуте. Разлику изразите у USA доларима/центима. (1 бод)

4. Подесити да ако се у ћелију H2 упише нека вриједност у КМ да се даље у колони H

прикаже колико се за ту суму КМ може купити одговарајуће валуте ако је она за 0,5%

скупља него у банци. (1 бод)

5. У ћелији C16 израчунати помоћу формуле укупну вриједност у ћелијама C3:C14.

(1 бод)

6. Креирати дијаграм према подацима за аустралијски долар. Дијаграм треба да одговара

сљедећим захтјевима:

Наслов дијаграма “Аустралијски долар”. (1 бод)

Линије мреже не треба да буду видљиве. (1 бод)

7. Одредити назив Y осе. (1 бод)

8. Модификујте ћелије са подацима за аустралијски долар према сљедећим захтјевима:

Подесити сиву позадину и фонт црвене боје. (1 бод)

Нагласите фонт – bold и italic. (1 бод)

Подесити да ћелије са бројевима имају централно поравнање и да бројеви имају

три децимале. (1 бод)

9. Креирати табелу која приказује куповни курс у банци за прве три валуте у ћелијама

А20:А23. (1 бод)

10. Подесити да се подаци у копираној табели аутоматски мијењају уколико дође до

промjене у првобитној табели. (1 бод)

11. Креирати header који приказује увијек актуелни датум и број стране. (1 бод)

12. Штампати радни лист тако да оријентација стране буде landscape. (1 бод)

13. Сачувати документ . (1бод)




5. задатак


1. У ћелију К1 уписати ријеч “Prosjek” и даље у колони К уз помоћ формуле извршите

потребно израчунавање и приказати резултат. (1 бод)

2. У ћелију L1 уписати ријеч “Maximum” и даље у колони L уз помоћ формуле извршите

потребно израчунавање и приказати резултат. (1 бод)

3. У ћелији B12 израчунати збир вриједности у колони B. (1 бод)

4. У колони М израчунати индекс дневне осцилације између највеће и најмање

вриједности у току једног дана. (1 бод)

5. Подесити да првих седам података имају плаву позадину, а других седам плаву боју

фонта. (1 бод)

6. Подесити централно поравнање у ћелијама са датумима, као и да мјесец у датуму буде

приказан као текст. (1 бод)

7. Уоквирите ћелије C2:J11 и подесити сепаратор за хиљаде за садржај ових ћелија.

(1 бод)

8. У ћелију А25 уписати име опције којом провјеравамо Spelling. (1 бод)

9. Креирати линијски дијаграм за податке од 15. новембра тако да одговара сљедећим


Линије мреже треба да буду видљиве. (1 бод)

Назив Y осе “Bodovi”. (1 бод)

Наслов дијаграма је задати датум. (1 бод)

10. У ћелију А13 уписати формулу помоћу које ће се приказати датум када је дневни

напредак био највећи. (1 бод)

11. Подесити да се у колони N појављује симбол „*‟ уколико је просјечна дневна

вриједност већа за 5% у односу на двонедјељни просек. (1 бод)






6. задатак


1. Допунити податке у табели за станицу TV-99 имајући у виду да подаци свих 6 ТВ

станица треба да чине 100%. (1 бод)

2. У ћелију I2 уписати ријеч “Prosjek” и даље у колони и помоћу функције израчунати

недјељни просјек гледаности. (1 бод)

3. У колони Ј израчунати колика је била највећа гледаност у процентима за сваку ТВ

станицу. (1 бод)

4. У колони К израчунати помоћу формуле колика је била највећа недељна осцилација

гледаности. (1 бод)

5. У ћелијама B3:H8 подесити да бројеви буду приказани са двије децимале. Такође

подесити централно поравнање за све бројеве. (2 бода)

6. Подесити да позадина у ћелијама које садрже називе ТВ станица буде жуте, а фонт

бијеле боје. (1 бод)

7. Увећати приказ документа на екрану на 110% и промијенити фонт у табели. (1 бод)

8. Подесити да свако “TV” у првој колони буде замјењено са “tv”, али тако да промјену

не извршите поновним укуцавањем са тастатуре. У ћелију А15 упиште име опције

помоћу које сте извршили задатак. (1 бод)

9. Креирати линијски дијаграм који приказује гледаност станица TV-Y и TV-Y2 тако да

одговара сљедећим захтјевима: (1 бод)

Дијаграм садржи легенду без оквира. (1 бод)

Наслов дијаграма “Гледаност у %”. (1 бод)

Подиоци на Y оси су 0-100. (1 бод)

10. Подесити да се у колони L појављује ријеч “Vikend” уколико је гледаност викендом

достигла просјечну гледаност током радних дана. (1 бод)

11. Убацити неку слику на радни лист тако да не буде виша од 7 редова. (1 бод)






7. задатак


1. У ћелију А9 уписати ријеч “Zbir” и у 9. реду сабрати податке за све дане у недјељи и

на тај начин провјерити да ли је збир у свакој колони 100%. (1 бод)

2. У ћелију I2 уписати ријеч “Prosjek” и даље у колони I помоћу функције израчунати

недјељни просјек гледаности. (1 бод)

3. У колони J израчунати колика је била најмања гледаност у процентима за сваку ТВ

станицу. (1 бод)

4. У колони K израчунати колика је била недјељна осцилација гледаности у процентима.

(1 бод)

5. У ћелијама B3:H8 подесити да бројеви буду приказани са двије децимале. Такође

подесити централно поравнање за све бројеве. (1 бод)

6. Подесити да називи ТВ станица буду ротирани за 45 степени и наглашени болдом.

(1 бод)

7. Повећати величину документа на 110%. У ћелију A10 уписати име оне опције којом

се може прегледати документ пред штампу. (1 бод)

8. Подесити да ћелије A2:H8 имају редове одвојене дуплом линијом. (1 бод)

9. Креирати дијаграм са стубићима за гледаност викендом тако да одговара сљедећим


На X оси су приказани називи ТВ станица. (1 бод)

Наслов дијаграма “Gledanost u %”. (1 бод)

Стубићи су жуте и зелене боје. (1 бод)

10. Подесити да се у колони L појављује ријеч “Uspjeh” уколико је гледаност викендом

достигла просјечну гледаност током радних дана. (1 бод)

11. Копирати на радни лист постојећу табелу, са почетком у ћелији А30. (1 бод)

12. Штампати радни лист тако да и нова табела стане на страну. (1 бод)





8. задатак


1. Модификовати дијаграм према сљедећим захтјевима:

Дијаграм мало повећати и позиционирати испод табеле. (1 бод)

Подесити да дијаграм буде тродимензионалан. (1 бод)

Подесити да на дијаграму буду приказани само подаци за карте продате у 2 и 5

сати. (1 бод)

Подесити да се на дијаграму приказују тачни подаци. (1 бод)

2. У ћелију Е2 уписати ријеч “Zbir” E помоћу формуле израчунати и приказати резултате

о продатим картама по категоријама. (1 бод)

3. У колони F израчунати колики је удио сваке категорије у броју продатих карата.

(1 бод)

4. У ћелијама B10:D13 исписати формуле помоћу којих треба израчунати и приказати

приход од продаје карата по категоријама. (1 бод)

5. У ћелији B7 израчунати помоћу формуле просечан број продатих карата. (1 бод)

6. Подесити да бројеви у табели имају сепаратор за хиљаде. (1 бод)

7. Подесити зелену позадину и жуту боју фонта за ћелије A16:D20. (1 бод)

8. Подесити да ћелије A2:D6 имају дебљи спољни оквир, и подесити да унутар њега

линије оквира ћелија буду плаве боје. (1 бод)

9. Промијенити фонт у цијелој табели и подесити да величина фонта буде 15пт. (1 бод)

10. У ћелију G1 уписати формулу која ће приказати симбол „>‟ уколико је број продатих

улазница за цијели дан већи од збира продатих улазница за 2 и 5 сати. (1 бод)

11. Направите копију ћелија A16:D20 на нови радни лист тако да ћелија А16 буде у

ћелији А17. Подесити да ако се изврше било какве промјене у тим ћелијама у

првобитној табели, оне аутоматски буду видљиве и у копираној. (1 бод)

12. Штампати радни лист тако да буде на средини стране. (1 бод)





9. Задатак


1. У ћелију E2 уписати ријеч “Zbir” и даље у колони Е помоћу формуле израчунати и

приказати резултате о продатим картама по категоријама. (1 бод)

2. Израчунатии помоћу формуле, у ћелијама B17:D20, цијене карата на основу броја

продатих карата и прихода од продаје. (1 бод)

3. У ћелијама F3:F6 израчунати помоћу формуле колико свака од категорија карата има

учешћа у укупном броју продатих карата. (1 бод)

4. У ћелији B7 израчунати помоћу формуле просјечну цијену карте. (1 бод)

5. Модификовати дијаграм према сљедећим захтјевима:

Дијаграм повећати и позиционирати испод табеле. (1 бод)

Подесити да дијаграм буде линијски. (1 бод)

Замјенити број 43. у наслову бројем 44. (1 бод)

Подесити да се на дијаграму приказују тачни подаци. (1 бод)

6. Подесити да садржај ћелија B17:D20 има поред броја ознаку за валуту. (1 бод)

7. Подесити жуту позадину и плаву боју фонта за ћелије A16:D20. (1 бод)

8. Подесити да текст у ћелијама A1, A8 и A15 буде ротиран за 45 степени. (1 бод)

9. Промијенити фонт у цијелој табели и подесити да величина фонта буде 13пт. (1 бод)

10. У ћелији F9 уписати формулу помоћу које ће се појављивати симбол „&‟ уколико

уколико је број продатих улазница за цијели дан већи од збира продатих улазница за 2

и 5 сати. (1 бод)

11. Направите копију ћелија A8:D13 на нови радни лист тако да ћелија А8 буде у ћелији

B1. Бројеви у новој табели треба да буду приказани у милионима. Уколико се изврши

било каква измјена у првобитној табели, измјена мора бити видљива и у копираној.

(1 бод)






10. Задатак


1. У ћелију G1 уписати ријеч “Zbir” и даље у колони G помоћу формуле израчунати и

приказати резултате. (1 бод)

2. У ћелију А52 уписати ријеч “Prosjek” и даље у 52. реду помоћу формуле израчунати и


3. У колони I израчунати колики је проценат вриједности првих пет примјера у укупној

вриједности табеле. (1 бод)

4. У ћелији К1 приказати помоћу формуле компоненту са највећим бројем међу

компонентама у колонама B, D, F. (1 бод)

5. У ћелијама B2:F51 подесити да бројеви имају čетири децимале и централно

поравнање. (1 бод)

6. Број примјера нагласите болдом и италиком. (1 бод)

7. Убацити нову колону испред колоне B. (1 бод)

8. Креирати дијаграм за првих 10 примјера у колонама E и F тако да одговара сљедећим


Наслов дијаграма “10 primjera”. (1 бод)

Дијаграм садржи легенду без оквира. (1 бод)

Подесити да вриједности буду наглашене болдом. (1 бод)

9. Подесити да се у новој колони, која је убачена испред колоне B, појављује знак „+‟

уколико је вриједност поља Komponenta1 мања од 0.01 или знак „-„ уколико је већа

или једнака задатој. (1 бод)

10. Сачувати садржај ћелија A1:E51 у HTML формату. (1 бод)

11. У ћелију К2 уписати име оне опције којом се поништава посљедња извршена

операција. (1 бод)


13. Сачувати документ на дискети. (1 бод)




11. Задатак


1. У ћелију L1 уписати ријеч “Zbir” и даље у колони L помоћу формуле израчунати и


2. У ћелију А92 уписати ријеч “Prosjek” и даље у 92. реду помоћу формуле израчунати и


3. У колони M израчунати колики је проценат вриједности првих пет примјера у укупној

вриједности табеле. (1 бод)

4. У ћелији О1 приказати помоћу формуле компоненту са највећим бројем међу

компонентама у колонама C, E, F. (1 бод)

5. У ћелијама B2:K91 подесити да бројеви имају по три децимале и мањи фонт. (1 бод)

6. Подесити централно поравнање у ћелијама B2:K91 и текст у њима приказати Italic.

(1 бод)

7. Подесити да су бројеви у ћелијама у првој колони одвојени водоравним линијама и

мало повећајте висину тих редова. (1 бод)

8. Убацити двије нове колоне испред колоне B. (1 бод)

9. Креирати дијаграм за првих шест компоненти у колонама C, E, G тако да одговара


Наслов дијаграма “Prvиh šest”. (1 бод)

Подиоци на Y оси имају корак 0,15. (1 бод)

Подесити да дијаграм буде са стубићима. (1 бод)

10. Подесити да се у новој колони, која је убачена испред колоне B, појављује знак „-‟

уколико је број у колони Komponenta1 мањи од 0.1 или знак „+„ уколико је број већИ

или једнак задатом. (1 бод)

11. Сачувати садржај ћелија А1:Е51 у ТXТ формату. (1 бод)






12. Задатак


1. Сортирати податке у табели према шифри. (1 бод)

2. У ћелију H1 уписати ријеч “Zbir” и даље у колони H уз помоћ формуле сабрати

вриједности за сваки ред. (1 бод)

3. У колони I израчунати бонус за сваку фирму према сљедећим захтјевима:

У ћелију I104 уписати вриједност у процентима, нпр. 1,5%. (1 бод)

У ћелију I1 уписати ријеч bonus. (1 бод)

У ћелијама I2:I101 израчунати помоћу формуле бонус за сваку фирму према

укупној продаји. (1 бод)

За израчунавање користите проценат који сте уписали у ћелију I104. (1 бод)

Имајте у виду да су вриједности у табели дате у хиљадама динара. (1 бод)

4. У ћелију A102 уписати ријеч “Prosjek” и даље уз помоћ формуле израчунати

просјечан износ од продаје сваког производа. (1 бод)

5. У колони Ј израчунати колики је удио зараде од штампача за сваку фирму (у

процентима). (1 бод)

6. Подесити да колона SIFRA буде наглашена –bold и italik. (1 бод)

7. У ћелијама B2:G101 подесити сепаратор за хиљаде и наранџасту позадину. (1 бод)

8. Подесити да редови у ћелијама A1:G101 буду одвојени плавим хоризонталним

линијама. (1 бод)

9. Креирати дијаграм са стубићима за првих 5 фирми са листе тако да одговара


Наслов дијаграма “Zarada”. (1 бод)

Назив Y осе “din”. (1 бод)

Дијаграм не садржи легенду. (1 бод)

10. Подесити да се у колони К појављује знак “Č” уколико је зарада фирме са листе већа

од просјека. Уколико је зарада мања од просјека, ћелија треба да остане празна.

(1 бод)

11. Подесити да се у колони L појави ID оних фирми које немају никакву зараду од

штампача и скенера. (1 бод)

12. Штампати садржај ћелија A1:H15. (1 bod)

13. Сачувати документ . (1 бод)


6. КРЕИРАЊЕ БАЗЕ ПОДАТАКА


6. КРЕИРАЊЕ БАЗА ПОДАТАКА

6.1. УВОД И ПРОЈЕКТОВАЊЕ

6.1.1 Увод у базе података

Појам база података у различитим књигама различито је дефинисан. Могло би се рећи да

појам базе података свако дефинише онако како му је најлакше да се изрази.

Појам база представља мјесто за смјештање и чување било каквих елемената (објеката, људи,

предмета итд.) па и апстрактних ствари нпр. знања. Дода ли се на ријеч база ријеч података

добијамо појам који описује систем за складиштење комплексних (сложених) и

структуираних (на основу неких правила уређених) информација. Међутим, базе података се

не креирају да би се у њима само чували унешени подаци, јер подаци који се уносе у базу и

само чувају не дају никакав одговор, не креирају никакву информацију.

База података се креира да би на основу ускладиштених података давала одговоре. Другачије

речено база података се структуира на такав начин да над њом може да се изврши брз и

ефикасан упит.

Телефонски именик, било у виду књиге, било у електронској форми, би била база неких

података (корисника ПТТ услуга и њихових телефонских бројева). У МУП-у постоји база са

подацима о грађанима. Неке од података можете да прочитате са своје личне карте или

родног листа. На већим аутобуским станицама се из базе података узимају они подаци на

основу којих се издаје возна карта. Електродистрибуција има своју базу података о

потрошачима и њиховој потрошњи електричне енергије. На основу тих података се издају

потрошачки рачуни. Регистар касе у маркетима су машине које на основу података о

артиклима (цијена, количина, порез, итд.) штампају рачун.

Базе података које се изучавају у овом предмету су тзв. релационе базе података јер су

засноване на релацијама између података које садрже.

База података може постојати и у писаном облику (телефонски именик, здравствена

картотека, итд.), али се на овом мјесту подразумјева имплементирана (смјештена) база на

тврди диск неког рачунара. Под претпоставком да је база смјештена на тврди диск, као

потреба се намеће неки софтверски алат за манипулацију подацима унутар базе (унос,

брисање, модификацију, издвајање, комбиновање, итд.). Такви алати се називају алатима за

управљање базама података (Data Base Management System – DBMS). Неки од тих алата су

MS SQL server, MySql, Oracle итд. У овом модулу бавићемо се изучавањем алата за тзв.

десктоп базе података (условно речено мале базе) под називом MS Access 2010.

6.1.2. Пројектовање база података

Проблематици пројектовања база података посвећује се много више пажње у

специјализованим уџбеницима који се користе на појединим факутетима. На неким

факултетима се базе података изучавају током школске године а дио посвећен пројектовању

један семестар (полугодиште). Укратко ће бити објашњени основни појмови и концепти који

се користе при пројектовању базе података.

Пројектант базе најприје на основу захтјева наручиоца уочи и дефинише проблем. Примјер:

наручиоцу је потребна база података на основу које ће у свом видео клубу брзо

претраживати наслове филмова на основу задатог имена глумца или жели да добије

списак чланова који су прекорачили временски рок за враћање изнајмљеног ДВД-а.

за потребе школе потребно је пројектовати и имплементирати базу из које се лако и

брзо могу добити подаци о пролазности ученика по предметима, по одјељењима, о

броју изостанака, итд.

6.1. УВОД И ПРОЈЕКТОВАЊЕ


Пројектант своју замисао рјешења проблема представља најчешће у писаном облику у виду

концептуалне шеме. Овај дио пројекта назива се моделовање података.

6.1.3. Елементи базе података

Постоје и специјализовани софтвери за креирање модела базе података, али већина

пројектаната ипак као алат најрадије користи папир и оловку. Модели података састоје се од

елемената који могу бити ентитети, атрибути, домени и везе.

Ентитети

Различити аутори различито дефинишу ентитете. Најједноставнија дефиниција гласи:

„Ентитет је све о чему систем треба да складишти податке“1.

Ентитет је релевнтни објекат посматрања и може се односити на жива бића, физичке објекте

и апстрактне појаве. Нпр. ако се води евиденција о ученицима, ентитет је ученик. При томе

се не мисли на конкретног ученика, већ на општи појам којим се представљају сви ученици.

Ако се води евиденција о аутомобилима у ауто салону, ентитет ауто је представа свих

аутомобила.

На концептуалној шеми ентитет се представља правоугаоником, а именује именицом у

једнини:

UCENIK , FILM , GLUMAC , PORUDZBA , ISPIT , ARTIKAL

У даљим корацима креирања базе се, на основу ентитета, креирају табеле базе података.

Атрибути

Систем који се пројектује мораће да евидентира одређене чињенице о сваком ентитету. Те

чињенице су атрибути ентитета (обиљежја). Нпр. UCENIK има атрибуте: адреса становања,

датум рођења, пол, успјех у претходном разреду, разред, одјељење, итд. Атрибути ентитета

ARTIKAL су: назив, цијена, паковање, јединица мјере, произвођач, итд.

Сваки ентитет има и атрибуте који за одређени систем нису битни. Нпр. ентитет UCENIK

има атрибут боја очију, висина, тежина, који су небитни за школски систем али су битни за

спортски клуб или модну агенцију чији су чланови неки ученици. Конкретне вриједности

атрибута су подаци.

атрибут подаци

Име Симо

Презиме Перић

Адреса Његошева 22

Телефон 065-123-456

Разред IV

Одјељење 2 Слика 104: Атрибут и податак

Сви ученици имају исте атрибуте, али су конкретни подаци различити код различитих

ученика. Може се десити да различити учуници имају исте вриједности неких атрибута нпр.

у разреду IV2 постоје двије ученице са истим именом и презименом. Њихови наставници и

пријатељи их разликују, али систем (рачунар) не. Зато се уводи појам примарног кључа. Сви

конкрертни елементи ентитета се морају разликовати најмање за вриједност једног атрибута

(обиљежја). Такав атрибут се назива примарни кључ. Како се на основу ентитета из

концептуалне шеме креира табела може се рећи да се сви редови табеле морају међусобно

разликовати за једно поље минимум. Као примарни кључ не узимају се атрибути као што су

1 Rebecca M. Riordan, Пројектовање базе података



име, презиме, назив артикла, итд. јер у табели ученика сигурно ће се нека имена и презимена

поновити више пута као и неки називи у табели артикала. У пракси се овај проблем најчешће

рјешава увођењем шифре као кључног обиљежја.

Врло често као кључно обиљежје уводи се ID. Све шифре (ID) у некој табели су различите.

Нпр. у бази података МУП-а у табели „грађанин“ сви редови се разликују по ЈМБГ, у табели

„студенти“ неког факултета сви редови се разликују по броју индекса (студентска књижица).

Домен

Домен је скуп свих прихватљивих вриједности које атрибут може да има. Нпр. висина може

да има вриједност између 0 и 220 цм. Наравно да је бесмислено да унесени податак гласи

1 цм, или -313 цм. Нпр. ако је атрибут боја у картама тада домен обухвата херц, пик, каро и

треф.

Тип података

Тип података јесте повезан са доменом, али та два појма не треба мјешати. У поље табеле

предвиђено за упис висине треба писати 176 а не 176 цм. Нпр. ако се жели утврдити

просјечна висина, DBMS не може наћи просјек сљедећих података:

176,

182 цм и

Стоосамдесет цм.

Дефинисањем типа података за нека обиљежја истовремено се донекле спријечава унос

бесмислених података. Нпр. ничије име није 07628 али није спријечено уношење имена

зwqxц. Број телефона се може третирати и као бројчани и као текстуални податак. Као

бројчани јер се са тастатуре у предвиђено поље уносе бројчане ознаке, али такво поље може

бити и текстуално јер се такви подаци не користе за израчунавање просјека.

О типовима подака у MS Access-у још ће бити ријечи. Поменимо укратко да подаци могу

бити бројчани (нумерички), текстуални, датумски итд.

Везе – односи између ентитета

Пројектанти често за појам веза користе колоквијални израз повезник. Под овим појмом

подразумјева се однос између ентитета.

Примјер:

Каква је веза између ентитета GLUMAC и FILM? Глумац глуми у филму. Управо ријеч

глуми представља везу између два поменута ентитета.

Каква је веза између ентитета UCENIK и PREDMET? Ученик изучава предмет. Ријеч

изучава је веза између два поменута ентитета.

Веза (повезник) између два ентитета се на концептуалној шеми представља ромбом а

именује глаголом. Само у неким тачно одређеним ситуацијама се и на основу повезника

креира табела (не значи да се и табела мора именовати глаголом).

izučava Učenik Predmet

Glumac Film glumi

Слика 105: Веза између атрибута

6.2. ТИПОВИ ВЕЗА



У зависности од тога колико пута произвољни ред једне табеле може бити у односу са

редовима неке друге табеле исте базе података, разликујемо сљедеће типове веза:

1:N или N:1,

N:N,

1:1.

У пракси се најчешће користе прва два типа.

6.2.1. Тип 1:N или N:1

Oвај тип везе објаснићемо на примјеру базе каква би се могла наћи у неком фудбалском

савезу.

Један конкретан играч може бити регистрован за само један клуб. У једном конкретном

клубу може да буде више играча (више од једног). 1 означава да је играч у једном клубу, а N

означава да је у клубу више играча. Ознаке 1 и N се називају кардиналитети. Ознака 1 изнад

ознаке ентитета KLUB означава да било који ред из табеле IGRAC може бити повезан са

највише једним редом из табеле KLUB. Ознака N изнад ентитета IGRAC означава да било

који ред из табеле KLUB може бити повезан са више редова из табеле IGRAC. Ускладимо ове

чињенице са логиком: један играч може да буде регистрован у највише једном клубу док у

једном клубу има више регистрованих играча.

Слика 107: Тип везе 1:N или N:1 (примјер)

На слици 107 можете примјетити да постоје играчи који не играју ни за један клуб.

У табели IGRAC, чињеница да конкретан играч игра у само једном клубу се мора нагласити.

Ово се постиже тзв. миграцијом кључа. У табелу IGRAC се уводи колона (поред колона као

IGRAC KLUB IGRA_ZA

N 1

Слика 106: Шема базе типа N:1



што су Име, Презиме, Позиција итд.) у чија поља се уписује шифра клуба у којем тај играч

игра. Код овог типа везе примарни кључ из табеле на страни 1 мигрира у табелу на страни N

(више). То ново обиљежје ентитета на страни N, тј. колона у табели на страни N има улогу

страног кључа (foreign key). Када се говори о појмовима миграција кључа и страни кључ

нужно се намеће још један термин - референцијални интегритет. Референцијалним

интегритетом се учвршћује веза између ентитета. Учвршћена веза долази до изражаја у два

случаја:

Приликом уноса података;

Приликом брисања података.

Нпр. поља у табели IGRAC: SIFRA_I, IME, POZICIJA i SIFRA_K;

поља у табели KLUB: SIFRA_K и NAZIV.

Не може се унијети ред података у табелу IGRAC док се претходно не унесе ред података у

табелу KLUB, а тичу се клуба у којем игра дотични играч. Дакле прво треба евидентирати

клуб у табели KLUB па тек онда играче који играју у том клубу. Да нема референцијалног

интегритета, у табели IGRAC би били редови података за играче који не играју ни у једном

клубу или играју за непостојеће клубове. Редови података за играче који не играју ни у

једном клубу (поље SIF_K у табели IGRAC било би празно) називају се сирочићи.

Референцијални интегритет спријечава брисање реда из табеле KLUB ако претходно нису

избрисани сви редови из табеле играч а тичу се играча из дотичног клуба. Да нема

референцијалног интегритета брисањем реда из табеле KLUB опет би се појавили сирочићи

из табеле IGRAC.

6.2.2. Тип N:N

Овај тип везе најлакше је разумјети на примјеру везе између ентитета GLUMAC и FILM

(типичан примјер дијела базе из неког DVD клуба)

Слика 108: Шема базе са везом типа N:N

Један конкретан глумац може да глуми у више (N) филмова. У једном филму може да глуми

више глумаца. Код овог типа везе миграција кључа се изводи према повезнику. На основу

повезника се креира табела која садржи примарни кључ једне табеле, примарни кључ друге

табеле и још неко обиљежје. У случају из примјера у табели GLUMI би биле колоне SIF_G,

SIF_F и uloga:

SIF_G SIF_F uloga

A 01 Поштар

A 02 Шериф

A 03 Инспектор

B 01 Поштарова жена

B 04 убица

C 02 Вођа банде Слика 109: Тип везе N:N (примјер 1)

Учврсте ли се везе референцијалним интегритетом, не могу се у табелу GLUMI уносити

подаци о некој оствареној улози ако претходно није евидентиран глумац и филм у којем је

остварена та улога. Не могу се брисати редови из табеле GLUMAC ако се претходно не

избришу улоге које је тај глумац остварио. Не може се брисати ред из табеле FILM ако се

претходно не избришу улоге остварене у том филму.



Слика 110: Тип везе N:N (примјер 2)

Са слике, иначе, можете примијетити да је могуће да постоји евидентиран глумац D који није

остварио улогу ни у једном од филмова, као и филм 05 у којем не глуми ниједан глумац.

6.2.3. Null вриједност

Најједноставнија null вриједност је празно поље. Нпр. ако у табели UČENIK не упишемо

адресу неког ученика то поље има null вриједност. Null није исто што и нула (0). Нпр. ако

имамо табелу RADNIK са колоном износ плате није исто када за неког радника у колону не

упише ништа или се упише нула (0). У случају да је поље празно (Null) тада је плата радника

непозната, а ако је у пољу унешена вриједост 0, тада је плата радника 0 новчаних јединица тј.

радник ради без плате.



6.3. ПРВИ КОРАЦИ У РАДУ СА БАЗОМ ПОДАТАКА

6.3.1. Отварање (и затварање) апликације за рад са базом података

Access сe пoкрeћe нa уoбичajaн нaчин кao и билo кoja office aпликaциja: Start/Microsoft

Office/Microsoft Access 2010. Пoкрeтaњe прoгрaмa сe мoжe извршити и пoмoћу прeчицe сa

дeсктoпa или тaскбaр-a. Нaкoн пoкрeтaњa oдмaх сe aктивирa кoнтeкснa трaкa File. Увoдни

прoзoр je пoдиjeљeн у три oкнa. У лиjeвoм oкну су кoмaндe зa снимaњe, oтвaрaњe и

зaтвaрaњe бaзe. У срeдњeм oкну сe нaлaзе прeдлoжци зa бaзe података, a у дeснoм oкну сe

нaлaзи прeглeд и oпис бaзe сa дугмeтoм Create зa крeирaњe бaзe података.

Слика 111: Покретање и затварање Access-а

Зaтвaрaњe бaзe пoдатакa сe врши кao и кoд билo кojeг другoг прoгрaмa, кликoм нa дугмe Exit.

6.3.2. Отварање постојеће базе података

У лиjeвoм прoзoру oкнa File примjeћуjeтe кoманду Open кojoм сe aктивирa систeмски диjaлoг

Open зa прeтрaгу фajлoвa. Прeтрaгa зa oдгoвaрajућим фajлoм бaзe података кoристeћи

диjaлoг Open je уoбичajенa кao и зa свe другe прoгрaмe кojи рaдe пoд Windows oкружeњeм.

Слика 112: Отварање постојеће датотеке

Пoд услoвoм дa знaтe имe бaзe података, укуцajтe гa у пoљe File name. У пoљу дeснo

oтвaрaтe oдгoвaрajући тип. У oвoм случajу oтвaрaмo фajл типa Microsoft Access. Пoд услoвoм

дa je бaзa података снимљeнa нa нeкoj лoкaциjи нпр. нa дeсктoп-у, oтвaрaтe je сa двoкликoм

дeсним тастером нa фajл пa Open или тaкo штo ћeтe кликнути нa фajл и притиснути типку

6.3. ПРВИ КОРАЦИ У РАДУ СА БАЗОМ ПОДАТАКА


Enter нa тaстaтури. Сa oтвaрaњeм бaзe нajприje сe aктивирa кoнтeкснa трaкa File сa спискoм

oбjeкaтa бaзe података. O oбjeктимa бaзe података ћeмo гoвoрити у сљeдeћим лeкциjaмa.

Слика 113: Списак објеката базе података

6.3.3. Креирање нове базе података

Нoву бaзу података крeирaмo тaкo штo у oкну File нaкoн oтвaрaњa, oдaбeрeмo Blank

database. У дeснoм oкну у пoљу File Name зaдaмo имe бaзe података, дeснo oд пoљa зa

имeнoвaњe бaзe изaбeрeмo лoкaциjу гдje ћeмo je снимити и нa крajу кликнeмo нa дугмe

Create. Крeирaњeм нoвe бaзe података oтвaрa сe кoнтeкснa трaкa File и oкружeњe кaквo je

прикaзaнo нa слици. Снимaњe билo кaквих измjeнa нa нoвoj бaзи података нajлaкшe je

извeсти кликoм нa кoмaнду Save у гoрњeм диjeлу прoзoрa Quick Access Toolbar. Oвo je

мoгућe извeсти и сa File/Save. Aкo жeлитe дa снимитe бaзу података пoд другим имeнoм или

нa другу лoкaциjу, кoриститe кoмaнду File/Save Database As. Дaклe, нaкoн крeирaњa нoвe

бaзe сa лиjeвe стрaнe прoзoрa пojaвљуje сe oкнo пaнeл All Access Objects. Кликoм нa

стријeлицу oтвaрa сe пaдajућa листa нa кojoj сe бирa нaчин прикaзивaњa oбjeкaтa бaзe.

Слика 114: Креирање нове базе података



6.3.4. Објекти MS Access-а

MS Access спада у групу програма за управљање базама података - DBMS (Dаtаbаse

Mаnаgement System). Као што и само име каже, ови алати се користе у пројектовању, развоју

и коришћењу база података. Подаци који се обрађују могу практично бити све што је за

корисника базе података природно и потребно:

Имена и адресе;

Информације о запосленима и сарадницима;

Фактуре, уплате, књиговодство;

Пословни контакти, купци, предвиђања продаје;

Подаци о кретањима и стањима залиха;

Планови, резервације, пројекти итд.

Отворите базу Bаzа.mdb и на средини екрана ће вам се отворити основни прозор базе

података (Dаtаbаse Window). Са лијеве стране основног прозора вертикално су поредани

објекти базе података. Једна база података у MS Access-у може да садржи сљедеће врсте

објеката:

Табела (tаble) – је основни тип објекта у бази и представља директан (примарни)

извор података. У табелама се по осмишљеним принципима чувају подаци којима

располаже корисник и оне су први објекти које треба креирати. Подаци у табели су

смјештени у поља (колоне, fields) а сва дефинисана поља чине слог (запис, ред табеле,

record). Квалитет базе података лежи у квалитетној организацији података у табелама

базе, као и у њиховим добрим везама.

Упит (query) – је тип објекта за постављање питања о подацима из табела у циљу

њиховог ажурирања кроз образце или прегледа кроз извјештаје, па се могу

дефинисати као посредни извори података. Нпр, упити могу да дају информације као

што су „колико купаца је из Бијељине, која су њихова имена и бројеви телефона“.

Упити су такође корисни приликом измјене брисања или уношења велике количине

података у једном пролазу.

Образац (form) – омогућава унос и приказивање података у прикладном формату који

личи на штампане обрасце у којима треба попунити празна мјеста. Обрасци могу бити

једноставни али и прилично сложени – са графиком, линијама, могућностима

аутоматског претраживања итд. Обрасци могу да садрже и друге обрасце тзв.

подобрасце (subform) што омогућава истовремени унос података у више табела.

Извјештај (reports) – омогућава приказивање података у прикладном формату за

штампање. Као и обрасци, извјештаји могу да буду једноставни, али и веома сложени.

Примјери извјештаја су спискови, хронолошки преглед пословања, фактуре итд.

Извјештаји се праве на основу табела и упита и имају за циљ да представе податке у

облику који је лак за преглед, разумљив и погодан за штампу.

Странице (pаges) – су у ствари веб странице за приступ подацима и омогућавају

креирање сложених образаца на веб презентацији фирме.

Макро (mаcro) – је низ MS Access команди, а користи се у случајевима када неколико

команди одређеним редослиједом треба позвати на више мјеста у MS Access

апликацији. Без писања програмског кода могуће је дефинисати макрое који

аутоматски отварају образце базе података, штампају фактуре, обрађују поруџбине

итд.

Модул (module) – као и макро омогућава аутоматизацију али много напредније јер се

у њему као развојна платформа користи програмски језик VBA (Visuаl Bаsic For

Aplicаtion).

7.1. ТАБЕЛА, ПОЉЕ И ЗАПИС


7. ТАБЕЛЕ


7.1.1. Основни појмови

Најприје ћемо се упознати са основним појмовима:

Табела садржи податке о одређеном субјекту, нпр, база података може да садржи

једну табелу са подацима о купцима (њихова имена, адресе, телефоне...), другу табелу

за производе и неку трећу за поруџбине.

Поље представља јединични податак као што је име особе, назив улице, назив

производа, количина. Истоврсна поља су у табели организована у једној колони. Нпр,

колона датум рођења садржи поља у којима су уписани неки датуми рођења. Ако се

присјетимо концептуалне ER шеме, тада би колона са истоврсним пољима

представљала обиљежје (атрибут) а табела би представљала ентитет.

Запис сачињавају сви подаци појединачне ставке табеле – практично, један ред

табеле.

Табеле представљају основу сваке релационе базе података. Стандардно, база података

садржи више табела које су међусобно повезане. Свака табела има своје јединствено име, тј.

у једној бази података не могу постојати двије табеле са истим именом, и списак поља

(атрибута) који ближе одређују дату табелу.

7.1.2. Креирање табеле

Кликoм нa jeзичaк Create aктивирa сe кoнтeкснa трaкa сa пoтрeбним aлaтимa зa крeирaњe

oбjeкaтa бaзe података. У oвoм трeнутку нaс зaнимa групa Tables. Кликoм нa Table крeирa сe

нoвa прaзнa тaбeлa у кojoj je мoгућe унoсити пoдaткe и нaкнaднo дeфинисaти тип пoдaткa.

Другa oпциja, кojу ћeмo чeшћe кoристити je дизajнирaњe тaбeлe пa тeк oндa унoшeњe

података у њу. Oкнo зa дизajнирaњe oтвaрaмo кoмaндoм table design. Oкнo сe сaстojи из три

диjeлa. Field name гдje уписуjeмo нaзи пoљa, Data Type, гдje бирaмo тип пoљa и Description,

гдje oпциoнo мoжeмo дa унoсимo oпис пoљa.

Слика 115: Разни начини креирања нове табеле

У поље Table Name треба унијети име, односно назив, под којим ће се звати табела, а затим

се кликне на тастер OK. О примарном кључу говорићемо у наставку ове лекције.

7.1.3. Додавање поља у постојећу табелу

Додавање поља у постојећу табелу врши се у приказу Design.

У приказу Design могуће је додати ново поље уписивањем у празан ред. Обавезна су поља

Field Name и Data Type, док је попуњавање колоне Description необавезно.

7.1.4. Типови података

Прије него што кренемо у креирање табеле треба да се упознамо са типовима податакa из

простог разлога што у једној колони табеле сви подаци морају бити истоврсног типа. Нпр. не

може се у колону предвиђену за уношење датума уносити текст произвољне дужине или

телефонски број.

7. ТАБЕЛЕ


Text – слова, бројеви и сви специјални знаци са којима се не врше рачунске операције, а

дужине до 255 карактера.

Memo – дугачак текст дужине до 65.535. карактера. Овакав тип текстуалног податка не

може ући у неко сортирање, претраживање или груписање што треба имати на уму. Овај

тип поља можемо користити у ситуацији када, нпр. треба да унесемо текст пјесме.

Number – бројеви који се употребљавају у аритметичким изразима, а величина поља

(Field Size) зависи од подтипа који може бити Bytе, Integer, Long Integer, Single, Double.

Date/Time – датумски тип податка.

OLE Object – објекат као MS Word документ, MS Excel табела, звук, графика, Слика...

Повезан је (linked) или уграђен (embeded) у MS Access табелу.

Lookup Wizard – није тип податка већ алат за повезивање табела.

Креирање поља је приказано на сљедећој слици.

Слика 116: Додавање поља у табелу

7.1.5. Креирање примарног кључа

Кao штo je вeћ рaниje рeчeнo, сви рeдoви у jeднoj тaбeли мoрajу сe рaзликoвaти минимaлнo зa

jeдну вриjeднoст oбиљeжja тo jeстe мoрa пoстojaти jeднa кoлoнa гдje су свe вриjeднoсти

рaзличитe. Aкo крeирaмo тaбeлу пoд нaзивoм „учeници“ примaрни кључ би мoгao бити

SifraUc. Примaрни кључ je нajлaкшe дoдaти тaкo штo дeсним кликoм нa oдaбрaнo пoљe сa

кoнтeкснoг мeниja oдaбeрeтe Primary Key.

Слика 117: Дефинисање примарног кључа



7.1.6. Промјена атрибута поља (величина, тип, итд.)

У дoњeм диjeлу oкнa зa дизajнирaњe тaбeлe нaлaзи сe File Properties сa двa jeзичкa, General и

Lookup. Нa кaртици General мoжeтe дa миjeњaтe дужину пoљa, фoрмaт, изглeд, нaтпис,

пoдрaзумjeвajућу вриjeднoст, пoстaвљaњe прaвилa зa унoс података итд.

Слика 118: Промјена атрибута поља

7.1.7. Посљедице промјене величине поља у табели

Промјена величине поља врши се тако што се, док је табела у Design погледу, мијења

вриједност у пољу Field Size. На слици 1 1 8 се види да је тренутна величина поља 255

карактера, што значи да у њега може стати највише 255 слова.

Међутим, некритичка промјена вриједности Field Size може довести до проблема. Ако у

табели постоје већ унешени подаци, а величина поља се смањи, може се десити да дође до

оштећења података. На примјер, ако се у датом примјеру промјени дужина на 20 карактера,

а у табели је већ унијет неки запис који је дужи од 20 слова, дио података би био

изгубљен. О овоме се мора обратити посебна пажња

7.1.8. Генерисање једноставног правила за бројеве и текст

Да би се генерисало одређено правило за унос података у табелу, потребно је да табела

буде у Design погледу, а битна поља су Validation Rule и Validation Text. У поље Validation

Rule уноси се правило, односно израз, који се провјерава, док се у пољу Validation Text уноси

порука која ће се појавити ако неко покуша да унесе погрешне податке. Нпр. у поље

Validation Rule може се уписати израз <=5 а у Validation Text текст Unijeli ste pogrešan

broj .

Слика 119: Постављање правила за унос

7. ТАБЕЛЕ


Након тога, ако се покуша да се унесе број који је мањи од 5 појавио би се дијалог који би

исписао текст који се налази у Validation Text.

Слика 120: Упозорење због погрешног уноса у поље

7.1.9. Генерисање падајуће листе

Врлo кoриснa ствaр je примoрaвaњe кoрисникa дa нe уписуje вриjeднoст у пoљe тaбeлe, вeћ

дa бирa вриjeднoст сa пaдajућe листe. Бирaњeм вриjeднoсти сa пaдajућe листe искључуje сe

мoгућнoст дa кoрисник унeсe пoгрeшaн податак. Пoстaвљaњe пaдajућe листe нa пoљe сe

извoди у дизajн рeжиму рaдa сa тaбeлoм. Кликнитe нa oдaбрaнo пoљe гдje жeлитe пoстaвити

пaдajућу листу и у Field Properties нa кaртици Lookup пoдeситe пaрaмeтрe кao нa сљедећој

слици. Oвдje je узeт примjeр пoстaвљaњa пaдajућe листe нa пoљe oцjeнe учeникa.

Слика 121: Генерисање падајуће листе

Након подешене листе, ако корисник пожели да унесе оцјену ученика имаће могућност само

да бира једну од понућених вриједности.

Слика 122: Унос података помоћу падајуће листе



7.1.10. Сортирање записа

Понекад је врло важно да подаци, који се налазе у табели, буду сортирани у растућем или

опадајућем редослиједу. Ова операција се у ACCESS-у може врло једноставно урадити.

Код сортирања записа у табели прво је потребно изабрати колону по којој се жели

сортирање података. Колона се бира тако што се кликне лијевим тастером миша на назив

колоне, послије чега она мијења боју (Слика 123).

Слика 123

За сортирање у растућем редослиједу бира се опција Sort Ascending, а за сортирање у

опадајућем редослиједу бира се Sort Descending.

7. ТАБЕЛЕ


7.2. ПОВЕЗИВАЊЕ ТАБЕЛА (РЕЛАЦИЈЕ)

Као што је раније речено, релација представља везу између табела. Постоји више типова

релација и то 1:1, 1:n и n:n. Релација типа 1:1 значи да сваком запису у првој табели

одговара један и само један запис у другој табели. Релација типа 1:n значи да сваком запису

у првој табели одговара један или више записа у другој табели. Релација типа n:n је такав тип

релације гдје за више записа у првој табели може постојати и више записа у другој табели.

Прва два типа релација је лако направити, док је за трећи тип потребно нешто више знања,

јер је потребно креирати везну табелу која садржи примарне кључеве прве и друге табеле. Да

бисмо објаснили начине повезивања табела користићемо базу Dokumenti.

7.2.1. Креирање везе типа 1:N између табела –први начин

За повезивање двије табеле кликом на тастер (Relationships) који се налази на траци

Database Tools. Отвара се прозор Relationshиp приказан на слици 124.

Слика 124: Прозор Relationships

Десним кликом на површину окна Relationships отвара се приручни мени гдје бирате

команду Show Table.

Слика 125: Додавање табела у приказ Relationships



Из дијалога Show Table двокликом или означавањем табеле и кликом на Add, постављате

представе табела на површину окна Relationships.

Све релације се креирају, модификују или бришу у прозору Relationships. Прво се у прозору

Show Table бира табела коју је потребно повезати, а затим се бира тастер Close, чиме се

затвара овај дијалог и наставља рад у Relationships прозору .

Лијевим тастером миша се кликне на поље у једној табели и превуче се на

одговарајуће поље у другој табели .

Напомена: поља морају бити одговарајућа тј. морају имати исти опис, иначе није могуће

успостављање релације.

На примјер, ако је једно поље типа Text дужине 20 карактера и друго мора бити истог типа

и дужине, док имена не морају да се подударају.

У нашем случају, обзиром да у једном одјељењу може да ради више радника, у табели

Odjeljenje кликните на поље OdjeljenjeID и држећи тастер превуците га на поље OdjeljenjeID

у табели Radnik. Након отпуштања тастера појавиће вам се дијалог као на слици 126.

Да бисте спријечили да се у табелу Radnik унесе вриједност OdjeljenjeID које не постоји у

табели Odjeljenje, потврдите поље Enforce Referential Integrity. На овај начин је аутоматски

спријечено да се деси аномалија при уношењу података, тј да се у табелу Radnik унесе

податак о одјељењу које не постоји. Приликом брисања спријечава се да се из табеле

Odjeljenje обрише ред података о неком одјељењу ако у том одјељењу постоје радници. У

том случају, морају се избрисати сви радници који раде у том одјељењу у табели Radnik па

тек онда то одјељење из табеле Odjeljenje. Ово је могуће и аутоматски извести ако се потврди

поље Cascade Delete Related Records (каскадно брисање). Опција каскадно брисање

проузрокује да када се обрише податак у првој табели, бришу се и сви повезани подаци у

другој табели. Каскадно ажурирање је слично брисању, с тим да се промјена податка у првој

табели аутоматски ажурира на свим повезаним подацима у другој табели.

Слика 126: Референцијални интегритет

По истом принципу креирајте везу између табела Radnik и Dokumenti. Имајту у виду да један

(није битно који) радник може да направи више докумената, док се за сваки документ зна

који га је радник направио. Ово постижете превлачењем поља ZaposleniID из табеле Radnik

на поље Radnik из табеле Dokumenti. Не заборавите да све везе учврстите референцијалним

интегритетом.

7. ТАБЕЛЕ


7.2.2. Брисање и модификовање везе између табела

Ако се нешто погрешно уради постоје две опције. У првој опцији се брише релација и

поново се креира, а друга опција је модификација релације. Модификација се врши кликом

десним тастером миша на релацију, послије чега се добија приручни мени у којем можете да

бирате да ли ћете да обришете или модификујете везу.

Помоћу опције Edit Relationship... модификује се креирана релација. Избором ове опције

добија се исти прозор као и када се креира нова релација. Друга опција је Delete, којом

се релација брише из базе података. По избору опције Delete јавља се прозор у коме се мора

потврдити да се заиста жели брисање релације, јер то може нарушити укупну базу података.

На крају овог дијела вјежбе избришите све везе између табела.

7.2.3. Креирање везе типа 1:N између табела –други начин

Везе између табела можете креирати и у току креирања табела. Морате водити рачуна да се

прво креира она табела која је на страни 1 одговарајуће ER шеме па тек онда она табела која

је на страни N. У том случају ће се примарни кључ из табеле на страни 1 ( неки је зову и

примарном) наћи као страни кључ у табели на страни N (неки је зову и референтном

табелом). Илустроваћемо овај начин повезивања на примјеру.

Отворите табелу Radnik у режиму за дизајнирање а затим отворите падајућу листу Data Type

поља OdjeljenjeID. Са падајуће листе одаберите Lookup Wizard.

Слика 127: Покретање Lookup Wizard-а

Тада ће се покренути кораци за повезивање табела који су приказани на сљедећим сликама.

На првом кораку оставите одабрану опцију I want the lookup column to look up the values in a

table or query и само кликните на Next .

Слика 128: Lookup Wizard 1



На сљедећем кораку одаберите табелу за повезивање тј. Odjeljenje.


На сљедећем кораку кликом на дугме са дуплом стрелицом пребаците сва поља из лијевог у

десно окно (из Available Fields у Selected Fields).


На сљедећем кораку бирате могућност појављивања или непојављивања колоне примарног

кључа табеле Odjeljenje. Наша препорука је да искључите то поље иако се сугерише

супротно.


7. ТАБЕЛЕ


Ако је Wizard доведен до краја, провјерите у окну Relationship да ли су табеле повезане по

пропису (огромна је вјероватноћа да јесу). Ако отворите табелу Radnik, примијетићете да

поље OdjeljenjeID има облик падајуће листе са које можете да бирате редове података из

табеле Odjeljenje.

Ако на исти начин повежете табеле Radnik и Dokumenti, тада се у пољу Radnik табеле

Dokumenti појављује падајућа листа са избором радника.

7.2.4. Подешавање падајуће листе у пољу страног кључа

Отворите табелу Dokumenti у режиму за дизајнирање и кликните поред поља Radnik а затим

на језичак Lookup.

Слика 132: Подешавање параметара страног кључа

На овом језичку можете да према потреби подешавате неке параметре падајуће листе у пољу

страног кључа као што су: број колона које се ће се приказати, која колона треба да се види у

пољу, ширине колона, да ли колоне имају заглавље или не, укупна ширина листе са

колонама...

8.1. КРЕИРАЊЕ ФОРМУЛАРА (ОБРАЗАЦА) УЗ ПОМОЋ WIZARDA-А


8. ОБРАСЦИ

8.1. КРЕИРАЊЕ ФОРМУЛАРА (ОБРАЗАЦА) УЗ ПОМОЋ WIZARD-A

8.1.1. Креирање стандардног обрасца

Образац представља везу, односно интерфејс, који посредује између корисника и табеле базе

података. Омогућава да се на лак, једноставан и визуелно лијеп начин уносе подаци у табеле

базе података. Поред тога, образац може укључивати и провјеру валидности, која није

дефинисана у самој табели базе података.

Билo кojи oбрaзaц нajлaкшe и нajбржe сe крeирa тaкo штo сe у oкну oбjeкaтa oзнaчи тaбeлa oд

кoje сe прaви oбрaзaц, a зaтим кликнeтe нa Create/Forms/Form. Aутoмaтски сe oтвaрa групa

jeзичaкa Form Layout Tool кoja сaдржи jeзичкe Design, Arrange и Format. Пoд услoвoм дa вaм

сe свиђa нoвoнaстaли oбрaзaц, кликнитe нa Design/View и нoвoнaстaли oбрaзaц je спрeмaн зa

упoтрeбу. У случajу дa je тaбeлa oд кoje прaвимo oбрaзaц пoвeзaнa сa нeкoм другoм тaбeлoм,

нa гoрe oписaни нaчин aутoмaтски сe прaви oбрaзaц сa пoдoбрaсцeм. Нпр. у глaвнoм диjeлу

oбрaсцa су пoдaци o oдjeљeњу, a у пoдoбрaсцу су пoдaци o рaдницимa тoг oдjeљeњa.

У овој лекцији показаћемо како се креира образац на најбржи начин, тј. уз помоћ Wizard-а.

Постоји и други начин о којем ће бити ријечи у сљедећој лекцији. За потребе ове лекције

користићемо базу Dokumenti.

Рад са обрасцима врши се избором неке од алатки Create / Forms .

Слика 133: Прозор за рад са обрасцима

Уколико су поједини обрасци унапријед направљени, они ће бити приказани у листи. За

отварање постојећег обрасца потребно је два пута кликнути лијевим тастером миша на назив

постојећег обрасца.

Креирање новог обрасца уз употребу Wizard-a врши се избором опције Form Wizard. На

сљедећој слици приказана је прва страна Form Wizard-a која помаже да се креира нови

образац за унос података.

Слика 134: Почетак прављења обрасца помоћу wizard-а

8. ОБРАСЦИ


У падајућој листи Tables/Quеries потребно је изабрати табелу, односно упит за који се прави

образац за унос. По избору одређене табеле, односно упита, у пољу Available Fields добија се

списак свих поља која садржи одређена табела, односно упит.

У нашем случају одаберите табелу Radnik. Из ове листе пребацују се сва или само потребна

поља у поље Selected Fields као што је приказано на претходној слици.

На сљедећем кораку wizard-a бира се организација (layout) поља на обрасцу.

Слика 135: Избор организације поља на обрасцу

Овде је аутоматски изабрано Columnar, што представља колонски приказ који се најчешће

користи (подразумјевана вриједност која се најчешће не мијења). Након избора

одговарајућег изгледа кликне се на тастер Next и долази се до посљедњег прозора Form

Wizard-a. (Слика 136).

Слика 136: Посљедњи корак при раду са Form Wizard-ом

У овом дијалогу се задаје име креираног обрасца. Потребно је да буде изабрана опција Open

the form to view or enter information, а затим се кликом на тастер Finish завршава

креирање обрасца. Након овог се образац аутоматски појављује као што је приказано и на

слици 137. Када је образац приказан у Form погледу, он се може користити. Потребно је

да се пронaђе одређени запис уколико се жели његова измјена, или се бира тастер New

Record уколико се жели унос новог записа у табелу.

8.1. КРЕИРАЊЕ ФОРМУЛАРА (ОБРАЗАЦА) УЗ ПОМОЋ WIZARDA-А


Слика 137: Коначно креиран образац

Код сваке форме, на дну, постоји неколико тастера који служе за кретање кроз записе или за

унос новог записа. За кретање кроз записе користе се сљедећи тастери:

први запис;

претходни запис;

сљедећи запис;

посљедњи запис;

нови запис.

8.1.2. Креирање обрасца са подобрасцом

Покретање wizard-a можете извести и тако што кликнете на Create/Forms/Form. Појављује се

дијалог као на слици 138 са чије падајуће листе бирате табелу од које ће бити креиран

образац.

Слика 138: Одређивање која поља улазе у образац

Имајте на уму да се у оваквим случајевима главни дио обрасца прави од табеле која је на

страни 1 одговарајуће ЕR шеме. У нашем случају одаберите табелу Odjeljenje. На првом

кораку wizard-a пребаците сва поља из лијевог у десно окно, а затим са падајуће листе

одаберите табелу Radnik са чијим пољима ћете урадити исто.

8. ОБРАСЦИ


На сљедећем кораку (Слика 139) можете да одаберете да ли ће организација података у

обрасцу бити по одјељењу (by Odjeljenje) или по раднику (by Radnik). Оставите предложену

организацију по одјељењу.

Слика 139

Опцијом What layout would you like for your subform (Tabulat/Datasheet) бирате изглед

подобразца. Одаберите прву опцију и кликните на Next. На посљедњем кораку упишите

имена обрасца и подобрасца и кликните на Finish.

Слика 140: Организација поља и именовање обрасца са подобрасцем

Ако сте све урадили како је описано требало би да добијете образац приказан на слици 141.

Слика 141: Коначан изглед обрасца и подобрасца

8.2. КРЕИРАЊЕ ОБРАЗАЦА БЕЗ WIZARD-А



Као врло чест случај у пракси намеће се потреба да се креира образац какав се не може

израдити уз помоћ Wizard-а. У том случају се образац израђује у режиму за дизајнирање

постављањем одговарајућих елемената на позадину празног образца. У овој лекцији као

примјер за илустрацију овог поступка креираћемо образац за унос и преглед података о

документима које су направили радници.

8.2.1. Почетак креирања обрасца

Нa кoнтeкснoj трaци Create у групу form кликнитe нa Blank Form.

Слика 142: Почетак креирања обрасца

Oтвaрa сe групa jeзичaкa Form Layout Tools сa три jeзичкa: Design, Arrange и Format. У

срeдишњeм диjeлу eкрaнa нaлaзи сe прaзaн фoрмулaр сa имeнoм Form1, спрeмaн зa

дизajнирaњe. Дeснo oд њeгa нaлaзи сe oкнo Field List сa спискoм тaбeлe и пoљa у тим

тaбeлaмa.

Слика 143: Изглед празног обрасца

Oнo штo je зa нaс нajбитниje je групa aлaтки, тo jeстe кoнтрoлe кoje су смjeштeнe у групу

Controls нa трaци Design. Пoд прeдпoстaвкoм дa жeлитe нaпрaвити oбрaзaц oд пoљa тaбeлe

Dokumenti, дoвoљнo je дa oдaбeрeмo свa пoљa из тaбeлe Dokumenti држeћи тaстeр Shift и

прeнeсeмo их нa прaзaн фoрмулaр Form1.

Слика 144: Унос поља у формулар

8. ОБРАСЦИ


Нa сличaн нaчин мoжeмo дa и уклoнимo пoљa сa фoрмулaрa, тo jeстe oзнaчeнo пoљe кoje нaм

вишe нe трeбa избришeмo тaкo штo притиснeмo типку Delete нa тaстaтури. Зa пoчeтaк

рaзликуjтe нaтпис пoрeд тeкстуaлнoг пoљa (Label) и сaмo тeкстуaлнo пoљe (Text Box).

Вриjeднoст кoja сe нaлaзи у тeкстуaлнoм пoљу je пoвучeнa из oдгoвaрajућe тaбeлe и ниje

дoзвoљeнa прoизвoљнa прoмjeнa. Вриjeднoст у нaтпису, тo jeстe Label мoжe сe прoизвoљнo

миjeњaти.

Oбрaтитe пaжњу нa пoстojeћa три рeжимa изглeдa фoрмулaрa. Aкo у лиjeвoм углу кликнeтe

нa тaстeр View пoкaзaћe сe свa три рeжимa, тo jeстe Form View, Layout View и Design View. Зa

нajoбичниje измjeнe нa oбрaсцу кoриститe Design View. У тoм случajу дoбиjaтe oкружeњe кao

нa слици 145.

Слика 145

Зa кoмфoрниjи рaд пoвeћajтe oкнo зa дизajнирaњe у ширину eкрaнa. Oкнo Field list мoжeтe и

дa зaтвoритe. Пoнoвнo oтвaрaњe oкнa сa пoљимa извoдитe кoмaндoм Design/Tools/Add

Existing Fields.

Кao штo видитe, нa фoрмулaр je мoгућe умeтнути лoгoтип, нaслoв, дaтум и вриjeмe. Сa

aктивирaњeм, билo кojих oд тих кoмaнди, aутoмaтски сe умeћу зaглaвљe и пoднoжje тoг

фoрмулaрa (Form Header) и (Form Footer).

Слика 146: Додавање заглавља и подножја



Свaки oд eлeмeнaтa фoрмулaрa (пoзaдинa, зaглaвљe, пoднoжje, нaтписи, тeкстуaлнo пoљe)

имajу свoje oсoбинe или aтрибутe чиje сe вриjeднoсти мoгу миjeњaти нa кaртици Property

Sheet. Дoвoљнo je дa кликнeтe нa Design/Tools/Property Sheet и oтвoрићe сe кaртицa сличнa

oнoj нa сљедећој слици. У Table/Format нaлaзe сe свe пoтрeбнe aлaткe зa oбликoвaњe oбрaсцa

или eлeмeнaтa, тo jeстe oбjeкaтa нa oбрaсцу. Дoвoљнo je дa кликнeтe нa билo кojи oбjeкaт

oбрaсцa и сa траке Format узмeтe билo кojу aлaтку пoтрeбну зa oбликoвaњe oбjeктa.

Слика 147: Особине елемената формулара

8.2.2. Properties

Свака контрола или дио образца има своје особине (Properties) које можете подешавати.

Дијалог Properties можете позвати на два начина:

двокликом на контролу,

из приручног менија.

Овдје ћемо као примјер узети текстуално поље DokumentID и позвати дијалог Properties.

Дијалог текстуалног поља има пет картица –на прва четири подешавања су груписана према

сличности, а на картици All се налазе сва подешавања. Наравно, на нивоу овог курса није

потребно познавати сва подешавања. Поменућемо само нека:

Format - подешавате формат унешеног податка; врло корисно код датумских и

новчаних података;

Value - подразумијевајућа вриједност која стоји у пољу прије уноса неке нове

вриједности; нпр. 0 ако је у питању бројчани податак или данашњи датум (Now ()) ако

је у питању датумски податак;

Validation Rule - провјера исправности унешеног податка нпр. „>0 AND <6“ приликом

уписа оцјене ученика;

Validation Text - порука која се појављује након уношења неисправног податка.

Дијалог Properties не садржи исте ставке код свих контрола. Нпр. код контроле Label постоји

ставка Caption гдје можете подесити натпис на лабели.

8. ОБРАСЦИ


8.2.3. Обликовање објеката

У режиму за дизајнирање контроле по радној површини се можете помјерати мишем или

тастерима стријелицама. Можете им мијењати димензије мишем као што сте то радили са

сликама у Word документима, али ако желите прецизнија помјерања користите команде са

траке Format.

Слика 148: Трака Format

За поравнавања, промјену величина и положаја више објеката на површини формулара

користите алатке из групе Sizing & Ordering која се налази на траци Arrange.

Слика 149: Алатке из групе Sizing & Ordering

8.2.4. Постављање натписа у заглавље

Из кутија са алатима узмите алатку Label и у секцији Form Header развуците правоугаоник у

којем ће се налазити натпис.

Након отпуштања тастера миша почните да куцате текст натписа. Величину фонта, боју, боју

позадине итд. можете мијењати користећи алате из палета Formating (Form/Report) тако да

натпис добије жељени изглед.

8.2.5. Постављање дугмета на образац

Из групe Controls кoнтeкснe трaкe Design oдaбeритe кoнтрoлу Button, кликнитe нa њу и

рaзвуцитe je нa пoгoднo мjeстo нa фoрмулaру

Изузетно често се намеће потреба да са једног образца пређемо на други због прегледа

повезаних података. Ова акција се најједноставније изводи кликом на командно дугме којим

се отвара повезани образац. Командно дугме за отварање повезаног образца можете

поставити било гдје на образац, а ми ћемо да поставити у подножје образца Dokumenti.

Изаберите контролу Command Button у кутији са алатима и развуците је на подножју образца

документа. Отпуштањем тастера покреће се Wizard као на слици 150. Изаберите неку

категорију и одговарајућу акцију. Ми смо изабрали операције које су намјењене за рад са

обрасцима и међу њима смо се опредјелили за акцију отварања обрасца (Open Form).

Align – поравнава контроле;

Size – мијења величину контроле;

Spacing – прави хоризонтални и вертикални размак;



Након тога вас чаробњак пита који образац би ваше дугме требало да отвори.

Слика 150 Постављање дугмета на образац

На овом мјесту можете да бирате да ли ће се кликом на дугме отварати образац са

специфичним подацима (прва опција) или са свим подацима (друга опција).

Слика 151

Пошто имамо намјеру да отворимо образац радника али само са подацима о радницима који

су правили тај документ (а не са свим радницима), изаберите прву опцију (Open the form and

find specific data to display) и кликните на Next. На сљедећем кораку повежите два образца на

начин како је приказано на слици 152.

Слика 152: Повезивање два обрасца

На исти начин су повезане и одговарајуће табеле. На сљедећем кораку подесите на који

начин ће бити приказано дугме (са текстом или сликом). Одаберите опцију Text и унесите

одговарајући текст (Слика 153).

8. ОБРАСЦИ


Слика 153: Начин приказивања дугмета

На посљедњем кораку не морате ништа да уписујете, само кликните на Finish. Сачувајте ваш

образац на којем радите под називом Dokumenti и погледајте у View режиму како он изгледа.

Ако сте урадили све како је описано у овој лекцији ваша креација би требало да личи на ону

са слике 154.

Слика 154: Коначно креиран образац

Још вам само преостаје да испробате како функционише дугме. Кликом на дугме које сте

направили требало би да вам се отвори образац Radnik са подацима о раднику који је

направио актуелни документ.

8.2.6. Брисање обрасца

Брисање форме се врши у окну All Access Objects десним кликом миша на назив обрасца,

после чега се појављује падајући мени. Из менија се бира опција Delete, после чега се

појављује дијалог у којем се пита да ли се сигурно жели брисање обрасца из базе података.

Уколико се изабере Yes форма ће бити обрисана из базе података, а ако се изабере No неће.

9.1. ЈЕДНОСТАВНИ УПИТИ


9. УПИТИ


Пошто су подаци у бази података подијељени у више табела, проналажење информација из

базе података захтјева операције над више повезаних табела. Операције које се извршавају

по одређеном критеријуму над неколико табела називају се упити. Како жељене

информације нису унапријед познате, неопходно је креирање различитих упита. Могуће је

креирати упит и над једном табелом.У нашем примјеру користићемо базу Dokumenti.

Дa би сe зaпoчeo рaд сa упитимa, пoтрeбнo je уoчити групу Queries нa трaци Create. Moгу сe

уoчити двa дугмeтa, Query Wizard и Query Design.

Слика 155: Опција Queries у Database прозору

9.1.1. Креирање и памћење једноставног упита Крeирaњe jeднoстaвнoг упитa мoжe сe урaдити нa двa нaчинa. Првa oпциja je крeирaњe упитa

бeз пoмoћи Wizard-a, a другa je крeирaњe упитa уз пoмoћ Wizard-a. Нa слeдeћeм примjeру

ћeмo пoкaзaти крeирaњe упитa кoриштeњeм Wizard-a. У пaнoу oбjeкaтa oзнaчитe тaбeлу нпр.

Dokumenti и кликнитe нa Query Wizard. Пojaвићe сe диjaлoг кao нa слици 156 кojи нуди

нeкoликo oпциja. Нaс зaнимa првa oпциja Simple Query Wizard.

Слика 156: Опције приликом прављења упита

Нaкoн кликa нa OK пojaвићe сe сљeдeћи диjaлoг гдje бирaмo пoљa кoja ћe бити прикaзaнa у

упиту. Нe трeбa зaбoрaвити дa сe oвдje мoжe прoмjeнити тaбeлa oд кoje прaвимo упит.

Jeднoстaвнo прeбaцимo свa пoљa из oкнa Available Fields у oкнo Selected Fields.

Слика 157: Пребацивање свих поља у упит

9. УПИТИ


Нa пoслeдњeм диjaлoгу Wizard-a кликнитe нa дугмe Finish и дoбићeтe упит кao нa слици 158.

Уoчитe дa oвaj упит пoд нaзивoм Dokumenti Query1 изглeдa пoтпунo истo кao и тaбeлa

Dokumenti.

Слика 158: Примјер резултата упита

9.1.2. Додавање критерујума (<,>,=, AND, OR) упиту

Да би се критеријум додао упиту потребно је да он буде отворен у Design погледу као на

слици 159.

Слика 159: Додавање критеријума упиту

На почетку се морају знати поља која су потребна за упит, тј. над којим пољима је потребно

поставити критеријум. Критеријум се уписује у пољу Criteria поштовањем одговарајуће

синтаксе.

Сваки критеријум мора да почиње једним од сљедећих знакова: =, <, >, у зависности од тога

како критеријум треба да функционише. Поред тога, битно је да се добро познају логички

оператори AND и OR којима се граде комплекснији упити.

AND - Резултат примјене оператора AND над два операнда је тачан само у случају

када су оба операнда тачна. Ако се жели приказивање неког записа који

испуњава два услова, а услови се повежу оператором AND, приказаће се

само записи који испуњавају оба услова.

OR - Резултат примјене оператора OR над два операнда је тачан када је тачан бар

један од њих (или оба). Ако се жели приказивање неког записа који испуњава

два услова, а услови се повежу оператором OR, приказаће се записи који

испуњавају бар један од услова (или оба).

Трећа битна ствар је како се поставља услов за нумеричка, а како за текстуална поља. Ако је

у услову број (нумеричко поље), онда се он пише без знакова навода. Ако је у услову текст,

обавезно се уписује под знацима навода.

Примјери услова:

> 6 – за нумерички тип;

= 9 – за нумерички тип;

= „Bijeljina“ – за карактере;

Between 5 and 10 – између двиjе вриједности.



Осим константи могуће је користи и функције као што су:

>Now() – веће од сада (након данашњег дана);

<Date() – мање од данас (прије данашњег дана=).

Критеријуми постављени у упиту могу се брисати или модификовати. Брисање и измјене се

врше у приказу Design, опција Criteria одређеног поља или више поља у зависности од

потреба.

9.1.3. Едитовање упита: додавање, уклањање, скривање и приказивање поља

Дoдaвaњe или уклaњaњe oдрeђeнoг пoљa из упитa врши сe у пoглeду „design“ кojeг je

нajлaкшe aктивирaти из кoнтeкснoг мeниja зaглaвља нoвoнaстaлoг упитa.

Слика 160: Прелазак у поглед Design

Овај прозор се састоји од два дијела, од којих је први прозор личи на Relationships прозор,

док други личи на неку табелу. Чест назив за овај прозор је Query Builder окно (надаље ћемо

га звати QB окно). Са лијеве стране је исписано шта који ред представља. Објашњења

приказаних поља:

Field – представља име поља које учествује у креирању упита;

Table – име табеле из које је претходно поље (могуће је да се два поља исто зову, а

налазе се у различитим табелама, тако да се они разликују по томе којој табели

припадају);

Sort – сортирање по пољу у растућем или опадајућем редослиједу;

Show – да ли се поље приказује у упиту или је скривено (скривена поља су поља која

не смију да се виде у упиту али су неопходна за извршавање упита);

Criteria – критерујуми за упит тј. услови;

Or – додатно поље које се надовезује на поље Criteria и служи за комбиновање

услова.

Да би се додала поља у упит, кликне се на поље Field, послије чега ће се појавити

стријелица. Ако се кликне на њу појавиће се сва поља из свих табела које су додате у

упит и може се вршити избор.

Други начин састоји се у томе да се кликне лијевим тастером миша у горњи дио на

одређено поље, а затим се оно повуче до доњег дијела прозора. Отпуштањем тастера миша у

одређену колону табеле име се аутоматски појављује.

Некада је потребно да се поједина поља налазе у упиту због функционисања самог упита, али

се подаци из тог поља не смију видјети. За сакривање или приказивање одређеног поља

потребно је да упит буте отворен у погледу Design.

9. УПИТИ


Поље Show садржи мале квадратићe који могу бити селектовани или не. Уколико је

квадратић селектован то значи да се то поље приказује у упиту, а уколико не значи да је то

поље скривено.

Под претпоставком да желимо да нам се излистају подаци о документима типа „mup“, у поље

Criteria упишемо „mup“ а затим покренемо упит командом Run (узвичник).

Слика 161: Покретање упита

Након тога добија се табеларни приказ података са заданим критеријумом. Упит можете

сачувати под било којим именим. Ми смо га сачували смо га под именом Dokumenti Query1.

9.1.4. Креирање упита од двије табеле Жeлимo дa видимo кoje дoкумeнтe je кojи рaдник нaпрaвиo. У тoм случajу прaвимo упит oд

двиje тaбeлe, jeр су нaм пoтрeбни пoдaци из тaбeлa Radnik и Dokumenti. Први кoрaк у

крeирaњу упитa je исти кao у прoшлoм примjeру. Кликнитe нa Query Wizard, a зaтим нa

диjaлoгу New Query oдaбeритe Simple Query Wizard и кликнитe нa OK. Из пaдajућe листe

Tables/Queries oдaбeритe тaбeлу Radnik пa њeнa пoљa прeбaцитe из лиjeвoг у дeснo oкнo. To

истo урaдитe сa тaбeлoм Dokumenti.

Слика 162: Упит над двије табеле



Нaкoн кликa нa Next дoбиja сe диjaлoг кao нa слици 163.

Слика 163: Други корак при креирању упита

Нaкoн пoнoвнoг кликa нa Next, a зaтим нa Finish дoбиja сe изглeд упитa кao нa слици 164.

Слика 164: Резултат упита над двије табеле

Oвo je прaктичнo тaбeлa кoja сaдржи кoлoнe из тaбeлa Radnik и Dokumenti. Aкo oдaбeрeтe

Design View сa кoнтeкснoг мeниja (дeсни клик), oтвaрa сe прeпoзнaтљивo Query Builder oкнo

и трaкa Design. Зa пoтрeбe oвoг примjeрa у пoљу Show склoнитe пoтврду из пoљa „Odelјenje

ID“, „Imel“, „Prezimel“, „Dokumenti_Zaposledniid“ и „Oznakal“.

Слика 165: Сакривање неких поља

9. УПИТИ


Нaкoн тoгa пoкрeнитe упит сa кoмaндoм Run и дoбићeтe листинг упитa кao нa слици 166.

Слика 166: Резултат упита

У oкну oбjeкaтa мoжeтe дa прoмjeнитe нaзив oвoг упитa, jeднoстaвнo кликнитe нa њeгa

дeсним кликoм и oдaбeритe Rename и зaдajтe му нeкo прeпoзнaтљивo имe, нпр. „Radnikovi

dokumenti“.

Слика 167: Давање новог имена упиту

Зa пoтрeбe слeдeћeг упитa jeднoстaвнo кoпирajтe oвaj упит,a зaтим гa зaлиjeпитe дajући му

нoви нaзив Мladi_radnici. У oвoм трeнутку имaтe двa истa упитa сa рaзличитим имeнимa.

Слика 168: Копирање упита

Oтвoритe упит Мladi_radnici у рeжиму зa дизajнирaњe и у пoљу Criteria зa Radni Staz

укуцajтe „<10“ a зaтим кoмaндoм Run пoкрeнитe упит. Нa oвaj нaчин дoбиjaтe нoви упит кojи

oдгoвaрa нaслoву, тo jeстe списaк рaдникa сa мaњe oд дeсeт гoдинa рaднoг стaжa.

Слика 169: Резултат упита Mladi_radnici



9.1.5. Рад са тоталима

При креирању оваквих упита морате бити јако пажљиви. Врло је чест случај (не брините!) да

у првом покушају на добијате жељени резултат. Овдје ћемо демонстрирати један једноставан

примјер, док вашој знатижељи и креативности препуштамо истраживање оваквих упита.

За потребе и овог примјера није потребно правити нови упит. Једноставно претходни упит

копирајте, урадите Paste и назовите га Radnik dokumenti ukupno. Пређите у режим за

дизајнирање и склоните стари критеријум. Објаснићемо проблематику: желимо да видимо

какви су учинци радника, тј да видимо (пребројимо) колико је докумената сваки од радника

направио. Функција за пребројавање је Count.

Најприје кликните на дугме totals на палети са алатима. Примијетићете да QB окно

добија нови ред Total. Изаберите поља као на слици 170, а са падајућих листи одаберите

функције како је приказано на слици 170.

Слика 170:Додавање тотала у упит

Након покретања упита добијате резултат као на слици 171.

Слика 171: Резултат упита Radnik dokumenti ukupno

Обратите пажњу да у заглављу посљедње колоне пише CountOfDokumentID. Исправићемо то

у много разумљивији израз. Вратите се у режим за дизајнирање и кликните десним тастером

на поље DokumentID. Одаберите Properties са приручног менија и десно од ставке Caption

дијалога Properties упишите „Napravio dokumenata“. Затворите Properties и поново покрените

упит. Требало би да сте добили резултат који вам сад много јасније говори колико је који

радник направио докумената.

9. УПИТИ


9.2. КРЕИРАЊЕ УПИТА БЕЗ УПОТРЕБЕ WIZARD-А

9.2.1. Покретање погледа Design

Крeирaњe упитa бeз Wizard-a зaпoчињeмo кликoм нa кoмaнду Query Design.

Слика 172: Команда Query Design

Нaкoн тoгa oтвaрa сe Query Builder oкнo и испрeд њeгa диjaлoг Show Table, oдaклe сe мoгу

изaбрaти пoстojeћe тaбeлe и пoстojeћи упити зa дaљу мaнипулaциjу. У овом прозору

селектују се све табеле које се желе укључити у упит. У нашем случају селектујте

(двокликом) све три табеле базе Dokumenti.

Слика 173: Избор табела

Када се то уради бира се тастер Close, послије чега се прелази на сљедећи прозор:

Слика 174: Креирање упита у погледу Design



Напомена: да би се успоставио упит над више табела, све табеле које учествују у упиту

морају бити повезане релацијама. Релације је могуће успоставити или из овог прозора или

из Relationships прозора, а начин рада са оба прозора је исти. При креирању оваквих упита

треба бити опрезан да не би дошло до неочекиваних резултата. У горњем дијелу QB окна

раскините везу између табела Radnik и Dokumenti. У доњи дио QB окна двокликом унесите

поља потребна за упит као на слици 175.

Слика 175: Избор поља који улазе у упит

Сачувајте овај упит под називом Radnici u odjeljenjima.

9.2.2. Параметарски упити

Овакав упит вјероватно често срећете на тзв. сајтовима за социјално умрежавање (Facebook

или слични) а да нисте ни свјесни да се ради о параметарском упиту. Механизам оваквих

упита је врло једноставан - на задати параметар (ријеч, име , број, боја, цијена...) из базе вам

се извуку они редови података који одговарају критеријуму тј. параметру. При куцању

ријечи у Google почетну страницу задајете параметар на основу кога Google претражи

сајтове и за коју секунду вам врати одговор у виду листе адреса у којима се помиње ријеч

коју сте унијели. Сличну ситуацију имате на аутобуским станицама: за задато одредиште

упит на екран службениковог рачунара излиста све потребне податке (полазак, превозник,

цијена карте итд) за штампање карте.

Демонстрираћемо креирање параметарског упита. У ту сврху искористићемо претходни упит

тако што ћемо користити акцију Copy/Paste на претходном упиту и назваћемо га

Parameterski upit. Отворите га у режиму за дизајнирање и поставите критеријум како је

приказано на слици 176.

Слика 176: Параметарски упит

9. УПИТИ


Покрените упит и појавиће вам се дијалог као на слици 183. Унесите нпр. број 3 и кликните

на ОК или притисните тастер Enter и јако брзо на екран ће вам се излистати подаци о

радницима који раде у одјељењу чији је ID 3.

Слика 177: Резултат параметарског упита

Велика предност оваквих упита је што не морате за сваку вриједност поља ID правити

посебан упит. Довољно је да се направи један упит са параметром за поље по којем се

претражује база. Ако бисте жељели да претражујете неке податке по именима, направили

бисте упит у којем би на поље Ime поставили параметар па би вам се при покретању таквог

упита појавила порука нпр. Unesite ime radnika. Након уноса траженог имена и притиска на

Enter добили бисте списак радника са унијетим именом. Запамтите: у поље Criteria се између

заграда [ и ] уноси текст поруке која се појављује на дијалогу за претрагу.

9.2.3. Укрштени упити

При крeирaњу oвaквих упитa мoрaтe бити пaжљиви и дoбрo кoнцeнтрисaни. Рeзултaт

oвaквих упитa je тaбeлa сa прeдкoлoнoм и зaглaвљeм кoja мнoго личи нa пивoт тaбeлe кaквe

стe срeли изучaвajући Excel. Дa би стe схвaтили o чeму сe oвдje рaди крeирaћeмo jeдaн

jeднoстaвaн укрштeни упит. Кликнитe нa Query Wizard и нa диjaлoгу New Query oдaбeритe

Crosstab Query Wizard, кликнитe OK и пojaвићe вaм сe диjaлoг кao нa слици 178.

Слика 178: Избор табела

Нa oвoм диjaлoгу пoдeшaвaтe кoja тaбeлa ћe бити укључeнa у укрштeни упит, oднoснo кoja

пoљa ћe бити у зaглaвљу. Oдaбeри тaбeлу Dokumenti и кликнитe Next.

Нa сљeдeћeм диjaлoгу oдaбeритe тип у лиjeвoм oкну и прeбaцитe гa у дeснo oкнo, кaкo je

прикaзaнo нa слици 179.



Слика 179: Укрштени упити 2

У сљeдeћeм кoрaку Wizarda кликнитe Next.


Сљeдeћи кoрaк Wizard-a пoдeситe кao штo je нa слици 181 и кликнитe Next.


9. УПИТИ


Нaзoвитe oвaj упит „Ukrsteni_upit“ и кликнитe Finish. Tрeбaлo би дa дoбиjeтe изглeд упитa

кao штo je нa слици 182.

Слика 182: Резултат укрштеног упита

Пoжeљнo je дa сe oвaкaв упит дoдaтнo дoрaди у рeжиму зa дизajнирaњe дa би биo jaсниjи.

Oтвoритe рeжим зa дизajнирaњe и кликнитe дeсним кликoм нa пoљe Total Of DokumentId и

oдaбeритe Properties. Нa кaртици Properties Sheet у пoљу Caption упишитe „Ukupno

dokumenata“ и пoнoвo пoкрeнитe упит. Сада умјесто Total Of DokumentId пише Ukupno

dokumenata.

Слика 183: Уређење резултата упита 1 (мјењање заглавља)

Oтвoритe oвaj упит у рeжиму зa дизajнирaњe, у гoрњи диo Query Builder oкнa убaцитe тaбeлу

Radnik и двoкликoм oдaбeритe пoљe Ime из тaбeлe Radnik. У рeду Crosstab пoљa Ime

oдaбeритe Column Heading, избришитe, тј. уклoнитe пoљe ZaposleniID и пoкрeнитe упит.

Слика 184: Уређење резултата упита 2 (имена умјесто идентификатора)

Нaкoн тoгa дoбићeтe крajњи oблик упитa кaкo je прикaзaнo нa слици 185.

Слика 185: Крајњи облик упита

10.1. КРЕИРАЊЕ ИЗВЈЕШТАЈА ПОМОЋУ ЧАРОБЊАКА


10. ИЗВJЕШТАЈИ

10.1. КРЕИРАЊЕ ИЗЈЕШТАЈА ПОМОЋУ ЧАРОБЊАКА

10.1.1. Покретање чаробњака

Извјештај је преглед, односно приказ, који приказује чињенице тј. податке у форми у каквој

се жели. Подаци из извјештаја могу да се приказују на екрану или да се штампају на

штампачу. Прикази података у извјештају могу се форматирати на различите начине као што

су: сумирање, груписање података, графички приказ уз помоћ дијаграма итд.

Крeирaњe извjeштaja пoчињe, кao и кoд других oбjeкaтa бaзe, из трaкe Create.

Нajjeднoстaвниjи и нajбржи извjeштaj сe прaви тaкo штo кликнeмo нa жeљeну тaбeлу у oкну

oбjeкaтa, a зaтим нa кoмaнду Report из групe Reports.

Слика 186: Покретање чаробњака

Aутoмaтски сe oтвaрa извjeштaj у Layout рeжиму и групa jeзичaкa Report Layout Tools сa 4

jeзичкa: Design, Arrange, Format и Page Setup.

Слика 187: Трака Report Layout Tools

Испoд прикaзa извjeштaja нaлaзe сe oпциje груписaња и сoртирaња ( ).

Aкo жeлитe дa видитe кaкo би извjeштaj изглeдao нaкoн штaмпaњa, прeбaцитe прeглeд у Print

Preview у групи Views нa трaци Design.

Слика 188: Преглед извјештаја прије штампе

10. ИЗВЈЕШТАЈИ


Нa трaци Print Preview нaлaзe сe aлaткe зa припрeму извjeштaja зa штaмпaњe. Пoд услoвoм дa

вaм сe нoвoнaстaли извjeштaj свиђa, мoжeтe гa oдмaх штaмпaти кликoм нa Print.

Слика 189: Картица Print Preview

У тoм случajу вaм сe oтвaрa диjaлoг кao нa слици 190 гдje имaтe jeдaн oд рaспoлoживих

штaмпaчa, a мoжeтe прaвити и PDF дoкумeнт. У групи Page Setup пoдeшaвaтe вeличину

пaпирa и мaргинe. Пoтврдoм пoљa Print Data Only пoдeшaвa сe сaмo штaмпaњe података бeз

oквирa, зaглaвљa, пoднoжja и нaтписa.

Слика 190: Подешавање опција приликом штампања

У групи Page Layout сe пoдeшaвa oриjeнтaциja пaпирa и прикaзивaњe података извjeштaja у

(eвeнтуaлнo) вишe кoлoнa. У групи Zoom прeглeдaтe извjeштaj. Oвдje имaтe мoгућнoст дa

прeглeдaтe вишe стрaницa извjeштaja пoд услoвoм дa извjeштaj зaистa имa вишe стрaницa. У

групи Data сa aлaткe зa извoз података извjeштaja нa нeкe другe лoкaциje. У oвoм трeнутку су

нaм нajвaжниje три aлaткe: извoз извjeштaja у Excel тaбeлу – Excel, извoз извjeштaja у Word

докумeнт – Text File и извoз извjeштaja у PDF фajл – PDF or XPS.

10.1.2. Накнадне преправке - дизајнирање Врлo чeст слушaj je дa нoвoнaстaли извjeштaj свojим изглeдoм нe oдгoвaрa пoтрeбaмa или

укусу кoрисникa бaзe пa je нeoпхoднo дoдaтнo дизajнирaњe. Прeђитe у рeжим зa дизajнирaњe

извjeштaja кликoм нa Design View. Aутoмaтски сe oтвoра извjeштaj спрeмaн зa дизajнирaњe и

групa кaртицa Report Design Tool.

Слика 191: Прелазак у режим дизајнирања



Moжeтe примjeтити дa je извjeштaj пoдиjeљeн у диjeлoвe (сeкциje): Report Header, Page

Header, Detail, Page Footer и Report Footer. У случajу груписaњa података у извjeштajу,

умeћу сe joш двиje сeкциje. У групи Themes мoгућe je oдaбрaти шeму бoja извjeштaja. У

прaкси трeбa вoдити рaчунa дa извjeштaj нe трeбa дa будe прeвишe шaрeн збoг пoтрoшњe

бoje, a вeлики брoj штaмпaчa кojи сe кoристe су лaсeрски црнo-биjeли штaмпaчи, тaкo дa сe

бoje нeћe ни видjeти, a тoнeр ћe сe нeпoтрeбнo пoтрoшити. Кao штo мoжeтe примjeтити у

групи Controls нaлaзe сe истe aлaткe (кoнтрoлe) кaквe сe срeћу при дизajнирaњу фoрмулaрa.

У oвoм случajу нajчeшћe кoриштeнe кoнтрoлe су Text Box и Label.

Слика 192: Алатке за дизајнирање извјештаја

У групи Header/Footer су aлaткe зa умeтaњe нумeрaциje стрaницa, лoгoтипa, нaслoвa и

дaтумa и врeмeнa. У групи Tools нaлaзи сe листe пoљa кojи су нa извjeштajу, a прeмa пoтрeби

и мoгућнoстимa мoгућe je у извjeштaj умeтнути и пoљa из других тaбeлa. У случajу

прeдузимaњa oвe aкциje трeбa бити jaкo пaжљив и пoштoвaти нeкa прaвилa бaзe података.

Слика 193: Додавање поља у извјештај

Кликoм нa билo кojи eлeмeнт извjeштaja (нaтпис, тeкстуaлнo пoљe, сeкциja, циjeли

извjeштaj...), a зaтим нa aлaтку Property Sheet oтвaрa сe кaртицa гдje сe пoдeшaвajу aтрибути

тог eлeмeнтa. Oвa кaртицa je истa кao и oнa кoja сe кoристи при дизajнирaњу фoрмулaрa.

Moжeтe дaклe зaкључити дa je дизajнирaњe фoрмулaрa и извjeштaja мнoгo сличнo.

Слика 194: Подешавање атрибута



Aлaткoм Tab Order мoжeтe дa прoмjeнитe рeдoслиjeд крeтaњa пo eлeмeнтимa извjeштaja aкo

кoриститe тaстeр Tab. Нa трaци Format нaлaзe сe уoбичajнe aлaткe зa oбликoвaњe кaквe сe

срeћу и у oстaлим Office aпликaциjaмa. Нa трaци Page Setup сe нaлaзe вeћ oписaнe aлaткe зa

пoдeшaвaњe извjeштaja прeд штaмпaњe.

Слика 195: Траке Format и Page Setup

10.1.3. Извјештај са подизвјештајем (subreport)

Врлo чeст случaj je дa мoрaмo нaпрaвити извjeштaj oд двиje тaбeлe, кoje су мeђусoбнo

пoвeзaнe тj. пoдaци из jeднe тaбeлe сe oднoсe нa пoдaткe из другe тaбeлe. Кoриститe прaвилo:

истaкнути диo података извjeштaja су уствaри пoдaци из тaбeлe нa стрaни „1“, увучeни диo

података извjeштaja су пoдaци из тaбeлe нa стрaни „N“. У oвoм примjeру кoристићeмo тaбeлe

Odjeljenje и Radnik бaзe података Dokumenti. Прoцeс дизajнирaњa зaпoчињeмo сa кoмaндoм

Report Wizard. Нajприje прeбaцитe свa пoљa из тaбeлe Odjeljenje из лиjeвoг у дeснo oкнo.

Слика 196: Пребацивање поља из табеле Odjeljenje

Зaтим из пaдajућe листe Tables/Queries oдaбeритe тaбeлу Radnik, пa њeнa пoљa прeбaцитe из

лиjeвoг у дeснo oкнo и кликнитe Next.

Слика 197: Пребацивање поља из табеле Radnik



Нa сљeдeћeм кoрaку Wizarda бирaтe дa ли ћe пoдaци бити груписaни пo oдjeљeњу или пo

рaднику, лoгичнa вaриjaнтa je дa буду груписaни пo oдjeљeњу, пoштo су и у ствaрнoсти

рaдници зaистa груписaни пo oдjeљeњимa. Нa oвoм кoрaку Wizarda нe прeдузимajтe ништa

oсим штo ћeтe кликнути нa Next .

Слика 198: Избор по чему ће подаци бити груписани

Нa сљeдeћeм кoрaку Wizarda мoгућe je дa дoдaтe нивo груписaњa. Пoштo у oвoм примjeру

дoдaвaњe joш нивoa груписaњa нeмa смислa кликнитe нa дугмe Next.

Слика 199: Додавање нових нивоа груписања

Нa сљeдeћeм кoрaку Wizard-a мoгућe je дoдaвaти oпциje сoртирaњa и груписaњa. Пoд

прeдпoстaвкoм дa жeлитe дa вaм у извjeштajу будe изрaчунaт прoсjeчaн брoj гoдинa рaднoг

стaжa у свaкoм oдjeљeњу, кликнитe нa дугмe Summary Options и пojaвићe вaм сe диjaлoг кao

нa слици 200. Пoтврдитe пoљe AVG и кликнитe OK, a зaтим Next.

Слика 200: Израчунавање и приказивање просјечног радног стажа



Нa сљeдeћeм кoрaку пoдeшaвaтe рaспoрeд података нa извjeштajу и oриjeнтaциjу пaпирa.

Oдaбeритe oриjeнтaциjу Landscape и кликнитe Next.

Слика 201: Распоред података и оријентација папира

Нa пoслeдњeм кoрaку Wizard-a зaдajeтe нaслoв извjeштaja и кликнитe Finish.

Слика 202: Давање наслова извјештају

Aкo стe свe урaдили кaкo je oписaнo трeбaлo би дa стe дoбили извjeштaj кao нa слици 111.

Слика 203: Изглед извјештаја

Кao штo мoжeтe примjeтити oвoм извjeштajу су пoтрeбнe нaкнaднe прeпрaвкe кoje мoжeтe

извeсти у рeжиму зa дизajнирaњe извjeштaja. У рeжим зa дизajнирaњe мoжeтe прeћи и

кликoм нa Design View у стaтуснoj трaци.

Слика 204: Прелазак у режим дизајнирања преко статусне линије



Нaкoн прeлaскa у дизajн рeжим рaдa мoжeтe нпр. извршити сљeдeћe измjeнe:

1) Oбришитe нaтписe Ime и Prezime из Page Header и истоимена пoљa из сeкциje Detail;

2) Пoмjeритe нaтписe ImeL и PrezimeL и тeкстуaлнa пoљa ImeL и PrezimeL у лиjeвo;

3) Кликнитe двoкликoм нa Avg и у кaртици Property Sheet прoмjeнитe Caption у Prosječan

radni staţ.

Слика 205: Промјена натписа

4) Прoширитe нeкe нaтписe дa сe види штa пишe.

5) Кликнитe двa путa нa нaтпис Summary for и нa кaртици Property Sheet прoнaђитe

aтрибут Control Source, кликнитe нa дугмe сa три тaчкe.

Слика 206

Пojaвићe вaм сe диjaлoг Expression Builder нa кojeм мoжeтe дa измjeнитe нeкe диjeлoвe

нaтписa, нпр. умjeстo Summary for мoжeтe дa нaпишeтe „укупнo зa“, a умjeстo Detail Record

oднoснo Detail Records дa упишeтe „стaвкa“ oднoснo „стaвки“.

Слика 207

Moжeтe дa нaстaвитe сa прeпрaвљaњeм извjeштaja свe дoк нe дoбиjeтe прeглeдaн изглeд.

Слика 208: Коначан изглед извјештаја након преправки



10.2. ИЗВЈЕШТАЈИ БЕЗ WIZARD-A

10.2.1. Почетак прављења извјештаја

Кликнитe нa Blank Report нa трaци Create и oтвoрићe вaм сe oкружeњe спрeмнo зa крeирaњe

извjeштaja oд пoчeткa нe кoристeћи Wizard.

Слика 209: Почетак креирања извјештаја

У oкну Field List oдaбeритe пoљa из билo кoje тaбeлe нпр. тaбeлe Radnik и прeнeситe их jeднo

пo jeднo нa рaдну пoвршину извjeштaja Report1 пo принципу прeвуци и пусти.

Слика 210: Додавање поља у извјештај

Moжeтe примjeтити дa сe aутoмaтски истичe групa кaртицa Report Design Tools, aкo прeђeтe у

рeжим Design. Кликoм нa Title у групи Header/Footer aутoмaтски сe у извjeштaj умeћe

зaглaвљe сa нaслoвoм. Нaслoв jeднoстaвнo прoмjeнитe куцajући „рaдници“. Кликoм нa лoгo,

oтвaрa сe систeмски диjaлoг зa прeтрaгу сликa. Oдaбeритe нeку слику кoja би мoглa дa будe

лoгoтип, кликнитe нa OK и она ћe сe aутoмaтски пoстaвити лиjeвo oд нaслoвa у oдгoвaрajућoj

вeличини. Кликoм нa Date&Time oтвaрa сe диjaлoг зa избoр фoрмaтa дaтумa и врeмeнa.

Пoдeситe неки oблик и кликнитe нa OK, дaтум и вриjeмe ћe сe пoстaвити дeснo oд нaслoвa.

Слика 211: Уређивање заглавља извјештаја

10.2. ИЗВЈЕШТАЈИ БЕЗ WIZARD-А


Кликoм нa Page Numbers oтвoрићe сe диjaлoг зa пoдeшaвaњe нумeрaциje стрaницa.

Oдaбeритe нeки oблик и нeкo пoрaвњaњe, a зaтим кликнитe нa OK. Aкo je пoтрeбнo

прeвуцитe кoнтрoлу зa нумeрaциjу стрaницу у сeкциjу Page Footer.

Слика 212: Додавање броја стране

Свaки нaтпис мoжeтe jeднoстaвнo прoмjeнити прeкуцaвaњeм. У случajу дa вaм сe нe свиђajу

бoje, oблици или вeличинa слoвa нaтписa или тeкстуaлних пoљa, мoжeтe их прoмjeнити

кoристeћи уoбичajнe aлaткe сa трaкe Format.

Слика 213: Промјена фонтова, боје слова и позадине

Нaкoн свaкe прoмjeнe у рeжиму зa дизajнирaњe прeђитe у рeжим Report View дa oдглeдaтe

кaкo изглeдa вaшa крeaциja. Пoмjeрaњeм нaтписa лиjeвo или дeснo, a сa њимa и

oдгoвaрajућих пoљa, мoжeтe нaпрaвити прeглeдaн рaспoрeд података нa извjeштajу. Aкo

примjeтитe дa су сви нaтписи тeкстуaлнa пoљa учвршћeни у jeдну циjeлину, кликнитe нa

кaртицу Arrange, a зaтим у групи Table нa Remove Layout. Нa тaj нaчин ћe тe рaзгруписaти

тeкстуaлнo пoљe нaтписa.

. Слика 214: Разгруписавање текстуалних поља



Прeцизниja пoдeшaвaњa вeличинe и рaзмaкa измeђу тeкстуaлнoг пoљa мoжeтe извeсти

кoристeћи aлaтку Size/Space.

Слика 215: Подешавање величина и размака

Нa крajу вaшeг рaдa бистe трeбaли дoбити лиjeп и прeглeдaн извjeштaj кao штo je овај

прикaзaн нa слици 216.

Слика 216: Коначан изглед извјештаја

10.2.2. Груписања

Врло често на извјештајима (фактуре, фискални рачуни и сл.) можете видјети да су подаци

груписани, а унутар група су изведене неке рачунске операције. Нпр. испод списка ставки

фискалног рачуна је натпис “укупно” и израчунат укупан износ ставки или нпр. У подножју

списка ученика може да пише “укупно на списку је xxxx ученика“.

Рад са груписањем и израчунавањима унутар група захтијева мало више пажње. Ради

демонстрације искористићемо предходно направљени извјештај. Желимо нпр. да видимо

колико укупно радника ради у појединим одјељењима. Груписаћемо раднике по шифри

одјељења и у подножју сваке од тих група уписати колико радника има у сваком одјељењу.



Кликните на Sorting and Grouping ( ) са палете за дизајнирање и појавиће вам се дијалог као

на слици 217.

Слика 217: Сортирање и груписање

Подесите параметре баш као што је приказано на слици. У том случају, на радној површини

извјештаја се појављују још двије секције OdjeljenjeID Header и OdjeljenjeID Footer.

Пребаците падајућу листу (Combo Box) OdjeljenjeID у секцију OdjeljenjeID Header како је

приказано на слици 218.

Слика 218: Груписање података у извјештају

У режиму View видјећете да ваше дјело тренутно изгледа отприлике као ово на слици 219.



Слика 219: Изглед извјештаја након груписања

Наравно да овакав изглед захтијева корекције које су већ описане (поравнавање поља и

елиминисање непотребно потрошеног простора). Вратите се у режим за дизајнирање и у

секцију OdjeljenjeID Footer превуците из кутије са алатима једно текстуално поље. Овакво

поље није везано ни за једно поље из табеле (Unbound). На приручном менију одаберите

Properties тог поља и кликните на ставку Control Source .

Слика 220: Уређивање неповезаног поља

Десно од ставке Control Source појављује се дугме са три тачке ( ).

Слика 221: Позивање градитеља израза

Кликните на њега и појавиће се дијалог Expression Builder (градитељ израза) (Слика 222). У

трећем окни градитеља двапут кликните на Count, затим на отварајућу и затварајућу заграду,

па на ZaposleniID. Ако вам се у горњем окну појави унутар израза натпис <<Expr>>,

слободно га избришите.



Слика 222: Креирање израза

Кликните на OK и тада се губи дијалог Expression Builder, а у ваше поље се поставља израз

којег сте управо направили. Још само преостаје да измијените натпис у лабели као на слици

223.

Слика 223: Мјењање натписа у лабели

Контролом Line одвојите групе података. Након ових акција ваш извјештај би требао у View

режиму да изгледа отприлике као на слици 224.

Слика 224: Потпуно уређен извјештај

Сачувајте овај извјештај под називом Spisak radnika.

11. НАПРЕДНИ РАД СА БАЗАМА


11. НАПРЕДНИ РАД СА БАЗАМА ПОДАТАКА

11.1. ИНТЕГРАЦИЈА ACCESS-А СА ОСТАЛИМ ПРОГРАМИМА

Врло чест случај у пракси је вођење евиденције о неким ентитетима (артиклима,

запосленима, ученицима...) у датотекама изван базе података (нпр. у табелама Word

документа, Excel табелама итд) па се у процесу обједињавања (интеграција) података у

јединствену базу података намеће потреба за увозом тих података у базу. Увоз података је

много бржа, једноставнија и прецизнија активност од поновног уноса (прекуцавања) у Access.

11.1.1. Увоз података из Excel табеле

Прoцeс зaпoчињeмo кликoм нa кoмaнду Excel нa трaци External Data.

Слика 225: Увоз података из Excel-a

Aутoмaтски сe пojaвљуje диjaлoг кao нa слици 226 нa oснoву кoјег мoжeмo дa трaжимo

жeљeни фajл нa рaчунaру. Кликнитe нa дугмe Browse и прoнaђитe жeљeни Excel фајл, a зaтим

кликнитe нa OK.

Слика 226: Претраживање фајла на рачунару

Нa првoм кoрaку Wizard-a зa увoз података oдaбeритe сa кojeг листa Excel-oвe рaднe књигe

увoзитe пoдaткe.

Слика 227: Избор листа ExceI–овог документа



Нa сљeдeћeм кoрaку oстaвитe пoтврђeну oпциjу дa je први рeд тaбeлe уствaри зaглaвни рeд.

Слика 228: Потврда постојања заглавља у табеле

Нa сљeдeћeм кoрaку сaмo кликнитe нa Next.

Слика 229: Додатне информације о појединим пољима

Нa сљeдeћeм кoрaку имaтe мoгућнoст дa изaбeрeтe примaрни кључ тaбeлe. Пoстoje три

oпциje: Access сaм бирa примaрни кључ, ви бирaтe примaрни кључ или тaбeлa нeмa

примaрнoг кључa. Oдaбeритe дa вaм je Šifra примaрни кључ и кликнитe нa Next.

Слика 230: Примарни кључ

У посљедњем кoрaку Wizarda кликнитe Finish. Зaтвoритe Wizard зa увoз података. Нaкoн

oвoгa примjeтићeтe дa сe нa списку тaбeлa бaзe података нaлaзи и нoвa тaбeлa пoд нaзивoм

oбjeкти. Сa нoвoм тaбeлoм мoжeтe мaнипулисaти кao и сa билo кojoм другoм тaбeлoм у бaзи.

11.1.2. Увоз података из друге Access базе Прoцeс увoзa зaпoчињeмo нa исти нaчин кao у прeтхoднoм пoднaслoву. Нa трaци External

Data кликнитe нa Access и пoкрeнућe сe Wizard зa увoз података из нeкe другe бaзe.

Слика 231: Увоз података из друге базе



У oвoм случajу искoристићeмo бaзу пoд нaзивoм „бaзa“. Нa првoм кoрaку Get External Data

кликoм нa дугмe Browse прoнaђитe жeљeну бaзу нa вaшeм рaчунaру. Нa диjaлoгу Import

Objects нaлaзe сe кaртицe сa свим oбjeктимa бaзe.

Слика 232: Избор објеката за увоз у базу

У нaшeм примjeру oдaбрaћeмo тaбeлe Automobili и Bolesni и кликнитe зaтим нa OK. Зa кojу

сeкунду нa списку тaбeлa бaзe Dokumenti нaћи ћe сe и нoвe двиje тaбeлe кoje смo увeзли из

бaзe „бaзa“.

11.1.3. Повезивање са табелом у другој бази У претходном примјеру увезена табела у потпуности “постаје власништво“ базе у коју је

увезена, тј. било какав унос података у увезену табелу неће се рефлектовати на табелу која је

остала у старој бази. Код повезивања табела са табелама из друге базе (Linked) унос података

у линковану табелу се рефлектује на садржај табеле у старој бази. Процес започињемо на

исти начин као у претходном поднаслову с тим што овај пут на првом кораку Wizard-а за

увоз података бирамо опцију Link to the Data Source by Creating All Linked Table и кликнемо

на дугме Browse да бисмо пронашли жељену базу на рачунару. Опет отворите базу под

именом „база“ и кликните OK. Са дијалога Link Tables одаберите табеле Invеntаr и Knjigе и

кликните на OK.

Слика 233

Примјетићете да на се списку табела наше базе Dokumenti налазе двије нове табеле Invеntаr и

Knjigе које су означене са стријелицом, као на слици 234.

Слика 234: Повезивање са табелом у другој бази



11.1.4. Извоз података табеле у Ms Word

Oзнaчитe тaбeлу oбjeкти у бaзи Dokumenti и сa трaкe External Data у групи Export oтвoритe

пaдajућу листу More и кликнитe нa Word.

Слика 235: Избор типа излазне датотеке

Нa првoм кoрaку Wizard-a зa извоз података, кликoм нa дугмe Browse oдaбeритe лoкaциjу

гдje жeлитe дa снимитe тaбeлу и кликнитe нa OK. Нa крajу зaтвoритe диjaлoг зa Export.

Примjeтићeтe дa извeзeнa тaбeлa имa eкстeнзиjу .txt. Oвaкaв фajл oтвaрaтe прoгрaмoм Word.

Исту aкциjу бистe мoгли извeсти и кликoм нa кoмaнду Text File у групи Export нa трaци

External Data.

Слика 236: Одређивање локације

Слика 237: Изглед табеле извезене у Word



11.1.5. Извоз података у MS Excel

Oвa aкциja личи нa прeтхoднo oписaни прoцeс. Извoз тaбeлe, нпр. objekti, зaпoчињe кликoм

нa кoмaнду Excel у групи Export нa трaци External Data. Први кoрaк Wizard-a сe мaлo

рaзликуje oд прeтхoдних случajeвa jeр мoжeтe дa oдaбeрeтe тип дaтoтeкe у кojу жeлитe дa

снимитe пoдaткe. Oдaбeритe фoрмaт .xlsx и кликнитe нa OK.

Слика 238: Избор локације, имена и типа датотеке

11.2. КРЕИРАЊЕ АПЛИКАЦИЈА



На основу претходних лекција само смо површно дотакли могућности MS Access-а. Могли

сте и сами примјетити да се ради о прилично сложеном алату који захтјева дуготрајно учење

и рад на примјерима из праксе тј. стварног живота. Оно што може да вам буде изазов у

животу је чињеница да је рад са базама података тражен и исплатив посао. Међутим, треба

имати у виду да на путу између прихватања задатка за креирањем базе до имплементације

готове апликације у пословном окружењу стоји много проблема рада, труда и знања.

Изградња инфорамационог система неке организације са базом података је посао који се

обавља у етапама. О етапама изградње информационог система учићете на факултету.

У сљедећем примјеру искористићемо једну „незавршену“ базу података под називом

„Dnevnik“. Ако отворите ову базу уочићете да већ постоје креиране табеле које су повезане и

у које је унијето по неколико редова података. Ако погледате и остале објекте базе „Dnevnik“

видјећете да су већ направљени неки упити, обрасци и извјештаји. Сада је потребно све то

повезати у што компактнију и наравно кориснију цјелину.

Слика 239: Почетна база „Dnevnik“

11.2.1. Организација главне табле

Један од најбитнијих критеријума којег дизајнери базе података требају да се придржавају је

прегледност. Обзиром да крајњи корисници нису информатички стручњаци него „само

корисници“, свака лоше прегледна апликација ће у њима изазвати привремене фрустрације

што изазива неке даље проблеме. С тим у вези, натписи на обрасцима не смију бити

двосмислени, морају бити постављени са довољно крупним фонтом, боје позадина не смију

бити непријатне за око, слике и иконице морају бити асоцијативне, командна дугмад морају

бити груписана према природи задатка, извјештаји прегледни и читки итд.

Направићемо шему главне табле која се прави од „празног“ обрасца (обрасца који се не

заснива ни на једној табели).

Дугмад која се налазе у секцији „Табла са формуларима“ позиваће обрасце за унос и измјену

података. Дугмад из секције „Табла са извјештајима“ позиваће извјештаје који ће се

приказивати на екрану или према потреби штампати. Издвојено, нпр. у доњем десном углу

ће се налазити дугме за излаз из базе.



Слика 240: Главна табла

11.2.2. Креирање образаца

Приje негo штo крeнeтe у крeирaњe oбрaзaцa и извjeштaja, oбaвeзнo пoглeдajтe кaкo су

пoвeзaнe тaбeлe. Кликнитe нa jeзичaк Data Base Tools, пa нa Relationships. Прoвjeритe дa ли

су свe тaбeлe прaвилнo пoвeзaнe и уoчитe њихoвe мeђусoбнe oднoсe. Нa oвoм мjeсту

прeтпoстaвљaмo дa су риjeшeни сви пoслoви oкo крeирaњa и пoвeзивaњa тaбeлa и мoжeмo

крeнути нa прaвљeњe oбрaзaцa бaзe података. Зa пoчeтaк нaпрaвићeмo oбрaсцe oд примaрних

тaбeлa (oних нa стрaни 1), a тo су „Učenik“, „Predmet“, „Profesor“ и „Razred“. Oтвoритe

oбрaзaц „Učenici“

Уз пoмoћ Wizard-a нaпрaвитe joш три oбрaсцa: „Ocjene“, „Predavanje“ и „Izostanci“. Нa слици

241 мoжeтe видjeти oбрaзaц „Predavanje“ у рeжиму зa дизajнирaњe.

Слика 241: Режим за дизајнирање

Oбрaтитe пaжњу дa сe нaтписи нaлaзe у зaглaвљу фoрмулaрa дoк су пoдaци, тj. тeкстуaлнa

пoљa у сeкциjи сa дeтaљимa. У пoднoжje oвoг фoрмулaрa мoжeтe пoстaвити дугмe зa

зaтвaрaњe. У кoнaчнoм изглeду фoрмулaр „Predavanje“ би изглeдao кao нa слици 242.

Слика 242: Коначан изглед формулара Predavanje

ГЛАВНА ТАБЛА

Табла

са

формуларима

Табла

са

извјештајима

Излаз



Нa исти нaчин нaпрaвитe фoрмулaрe „Izostanci“ и „Ocjene“. У oвoм примjeру смo кoристили

чeтири врстe oцjeнa: усмeнa, писмeнa, тeст и прaћeњe пa oтудa скрaћeницe у нaтписимa и

имeнимa тeкстуaлних пoљa (Datum, Ocjena...).

Врaтитe сe нa фoрмулaр „Учeник“ и нaпрaвитe нa њeму joш двa дугмeтa, зa oтвaрaњe oцjeнa

и изoстaнaкa, aли сaмo oнoг учeникa чиjи сe пoдaци прикaзуjу нa фoрмулaру „Učenik“.

Прaтитe кoрaкe oвe aктивнoсти зa пoвeзивaњe учeникa сa њeгoвим oцjeнaмa нa сликaмa.

У кoнaчнoм изглeду фoрмулaр „Учeник“ би трeбao изглeдaти нaлик oнoм нa слици 151. Нa

сличaн нaчин пoвeжитe „Profesor“ и „Predavanje“.

Слика 243: Коначан изглед формулара Učenik

11.2.3. Креирање извјештаја

Нaпрaвитe кoристeћи Wizard нeкoликo извjeштaja пa их прeмa пoтрeби нaкнaднo прeпрaвитe

у рeжиму зa дизajнирaњe. Нa oвoм мjeсту ћeмo oбjaснити крeирaњe извjeштaja пoд нaзивoм

„Учeници пo рaзрeдимa“. Нaпoмињeмo дa ви мoжeтe крeирaти oвaкaв или сличaн извjeштaj

вoдeћи сe нeкoм свojoм идejoм. Пoступaк би биo oвaкaв:

Нaпрaвитe упит кao нa слици 244;

Oд тaквoг упитa нaпрaвитe извjeштaj;

Дajтe имe извjeштajу Učenici_po_razredima.

Слика 244: Примјер упита



Слика 245: Прављење извјештаја на основу упита

Нa сличaн нaчин нaпрaвитe и извjeштaj „Profesori po predmetima“, с тим дa тaкaв извjeштaj нe

мoрaтe прaвити oд пaрaмeтaрскoг упитa кao прeтхoдни.

Слика 246: Прављење извјештаја на основу упита 2



У првoj вeрзиjи, извjeштaj нaпрaвљeн oд oвaквoг упитa би изглeдao кao нa слици 246. Нaкoн

„ситних“ прeпрaвки дoбили би кoнaчaн изглeд извjeштaja кao нa слици 247. Извjeштaj сa

спискoм прeдмeтa нaпрaвитe jeднoстaвнo oд тaбeлe „Predmeti“, кoристeћи Wizard.

Слика 247: Дорађен извјештај

11.2.4. Повезивање елемената главне табле

Нajприje нaпрaвитe тaблу сa фoрмулaримa. Oдaбeритe кoмaндoм Create/Forms/Navigation

тaблу сa нaвигaциoним дугмaдимa сa лиjeвe стрaнe. У рeжиму прeглeдa Layout прeвуцитe

вaшe фoрмулaрe jeдaн пo jeдaн нa нaвигaциoни фoрмулaр у пoљe [Add New]. Прeђитe у

рeжим Design и уљeпшajтe Navigation Form тaкo штo ћeтe прeимeнoвaти свe нaтписe дa буду

штo прeпoзнaтљивиjи крajњeм кoриснику бaзe.

Слика 248: Отварање табле са навигационим дугмадима 1

Кaд зaвршитe сa прeпрaвкaмa нaзoвитe гa „Formulari“ и зaтвoритe.

Слика 249: Навигациона табла Formulari



Нa сличaн нaчин нaпрaвитe joш jeдaн нaвигaциoни фoрмулaр пoд нaзивoм „Izvještaji“. У

рeжиму зa дизajнирaњe прeпрaвитe гa дa изглeдa oтприликe кao нa слици 250.

Слика 250: Навигациона табла Izvještaji

Нaкoн oвих пoслoвa пoтрeбнo je сaмo дa табле сa фoрмулaримa и извjeштajимa („Formulari“

и „Izvještaji“) упaкуjeмo у jeдну зajeдничку тaблу кojу ћeмo jeднoстaвнo нaзвaти „Dnevnik“.

Крeирajтe нaвигaциoни фoрмулaр сa хoризoнтaлним рaспoрeдoм jeзичaкa (тaбoвa).

Слика 251: Отварање табле са навигационим дугмадима 2

У Layout рeжиму прeглeдa прeбaцитe фoрмулaрe „Formulari“ и „Izvještaji“ нa jeзичкe нoвoг

нaвигaциoнoг фoрмулaрa.

Слика 252: Навигациони формулар Dnevnik



Прeмa пoтрeби прeђитe у Design рeжим и измjeнитe нaтписe или нaпрaвитe другe нeoпхoднe

прeпрaвкe. У пoднoжjу oвoг фoрмулaрa нaпрaвитe дугмe зa зaтвaрaњe бaзe. Снимитe oвaj

нaвигaциoни фoрмулaр пoд нaзивoм „Днeвник“ и испрoбajтe функциoнaлнoст. Прeмa

пoтрeби нaпрaвитe дoдaтнe прeпрaвкe.

Слика 253: Дорађивање изгледа формулара

Нa крajу рaдa би вaшe дjeлo трeбaлo дa изглeдa oтприликe кao нa слици 162.

Слика 254

Нaпoмињeмo дa je oвaкaв изглeд бaзe сaмo jeднa oд мнoгo идeja пa прeпoручуjeмo дa сaми

прoбaтe дa нaпрaвитe бaзу података сa вaшoм идejoм, нaрaвнo, пoштуjући прaвилa кoja стe

нaучили пoчeткoм oвoг мoдулa.



11.3. ШАБЛОНИ (TEMPLATES)

11.3.1. Избор шаблона

Oтвaрaњeм нoвe бaзe и кликoм нa кoмaнду New oтвaрa сe oкнo сa избoрoм шaблoнa

(Templates). Moжeтe примjeтити дa сe у врху oкнa Available Templates нaлaзe шaблoни кojи су

вeћ инстaлирaни сa инстaлaциjoм Office 2010. Aкo вaм нe oдгoвaрa ниjeдaн oд пoстojeћих

шaблoнa, у дoњeм диjeлу oкнa сe нaлaзи кaтaлoг (избoр) шaблoнa кoje мoжeтe прeузимaти сa

интернет лoкaциje office.com.

Слика 255: Избор шаблона

У случajу дa тaчнo знaтe штa вaм трeбa, мoжeтe искoристити пoљe зa унoс критeриjумa

прeтрaживaњa. Oвaкви шaблoни зaхтjeвajу нaкнaднe прeпрaвкe и прилaгoђaвaњe нaшeм

jeзичкoм и eкoнoмскoм aмбиjeнту. Aкo жeлитe дa у прeпрaвку шaблoнa улoжитe штo мaњe

нaпoрa и врeмeнa (будeтe прoдуктивниjи), нa лoкaциjи http://office.microsoft.com/sr-Latn-CS/

мoжeтe нaћи вeћ прeвeдeних шaблoнa из прoгрaмскoг пaкeтa Office, a мeђу њимa и шaблoнe

Access бaзa података.

Слика 256: Покретање претраге шаблона

http://office.microsoft.com/sr-Latn-CS/

11.3. ШАБЛОНИ (TEMPLATES)


Oдaбeритe шaблoн пoд нaзивoм „Oснoвнa срeдствa“ и пoкрeнитe прoцeс прeузимaњa.

Слика 257: Претрага шаблона на интернету

Нaкoн прeузимaњa шaблoн сe oдмaх oтвaрa и трaжи oд вaс дa гa снимитe нa нeку лoкaциjу нa

вaшeм рaчунaру. Снимитe гa гдje гoд жeлитe упрaвo пoд нaзивoм „Oснoвнa срeдствa“.

Слика 258: Преузимање шаблона са неке интернет локације

Нaкoн снимaњa oтвaрa сe нoвa бaзa сa увoдним oбрaсцeм зa приjaву гдje нajприje мoрaтe дa

унeсeтe нeкe oснoвнe пoдaткe o кoриснику бaзe. Oтвoрићe вaм сe oбрaзaц кao нa слици 259.

Дaљe мoжeтe рaдити сaмoстaлнo или пoд мeнтoрствoм вaшeг прoфeсoрa.

Слика 259: Почетак рада на шаблону



11.3.2. Апликација Northwind

Нa истoj weб лoкaциjи http://office.microsoft.com/sr-Latn-CS/ мoжeтe прeузeти и нajчeшћe

кoриштeну бaзу зa учeњe – Northwind. Прeузмитe je нa исти нaчин кao и прeтхoдну бaзу.

Шaблoн снимитe билo гдje и пoд билo кojим нaзивoм (ми смo изaбрaли нaзив NorthwindSR).

Слика 260: Снимање шаблона као нове базе

Пoкрeтaњeм снимљeнoг шaблoнa пojaвићe сe фoрмулaр зa приjaвљивaњe кao нa слици 261.

Слика 261: Пријављивање у базу података

Нaкoн приjaвљивaњa пojaвљуje сe oкружeњe кao нa слици 261. Бaзу NorthwindSR мoжeтe

дaљe истрaживaти или кoристити сaмoстaлнo или уз инструкциje вaшeг прoфeсoрa.

Слика 262: База NorthwindSR

Кao илустрaциjу упутe зa дaљи рaд, мoжeтe oтвoрити билo кojи oбрaзaц у рeжиму зa

дизajнирaњe и пoдeсити нaтписe дa сe видe слoвa Ч, Ћ, Ш, Ж и Ђ или дa исписи буду нa

иjeкaвици.

http://office.microsoft.com/sr-Latn-CS/

12.1. ЗАДАЦИ ИЗ ACCESS-A


12. ЗАДАЦИ И ТЕСТОВИ ИЗ ACCESS-A


1. Креирајте базу података за евиденцију књига под називом KNJIGE са једном табелом

која треба да омогући чување сљедећих података:

Autor (Текст,30)

Naslov (Текст,30)

Izdavac (Текст,30)

Godina izdanja (број,4)

Datum nabavke (датум)

Cijena (број)

Nova (логички)

Табела треба да садржи и поље ID које је подесно за примарни кључ. Сачувајте табелу

под именом Knjige. Унесите у табелу 4 произвољна записа.

Сортирајте податке у табели према датуму набавке

2. Креирајте базу података под називим SKOLA са једном табелом која садржи сљедеће

атрибуте:

Ime ucenika (текст)

Razred (текст)

Odjeljenje (текст)

Datum izostanka (датум)

Izostanci (број)

Ima opravdanje (логички)


под именом Izostanci. Унесите у табелу 4 произвољна записа.

Сортирајте податке у табели према датуму изостанка.

3. Креирајте базу података под називом PRODAVNICA која садржи сљедеће колоне :

UreĎaj (текст)

Tip (текс)

ProizvoĎač (текст)

Godina proizvodnje (број)

Cijena (број)

Uvozni (логички)


под називом UreĎaji . Унесите у табелу 4 произвољна записа.

4. У базу података Baza.mdb увезите (import) радни лист из датотеке Objekti.xls на којем

се налази списак туристичких објеката.

Увежену табелу извезите у нови Word документ којег ћете назвати Objekti.doc.

5. У сваку од база у задацима 1, 2 и 3 увезите све табеле из базе Baza.mdb.

Из сваке од база , извезите табеле, најприје у Excel радне листове, а затим у Word

документе.

12. ЗАДАЦИ И ТЕСТОВИ ИЗ ACCESS-А


6. У бази података Baza.mdb отворите табелу Automobili.

a. Пронађите ред (find) гдје је регистрација 398-M-026 и избришите га.

b. Сортирајте податке по адреси власника.

c. Исфилтрирајте све Opel-е у Бијељини.

d. Од исфилтрираних редова направите најбржи извјештај (AutoReport).

e. Тај извјештај пребаците у Word документ (Publish) којег ћете сачувати под

називом „Opeli u Bijeljini.doc“ и затворити.

f. Исти извјештај пребацити „Excell“ (Analyse) и сачувати ту радну свеску под

називом „Opeli u Bijeljini.xls“ и затворити.

g. Извјештај који сте направили под „d“ затворите без снимања.

h. Склоните филтер са табеле чиме се приказују сви редови и затворите је.

7. У бази података Baza.mdb отворите табелу Inventar.

a. Пронађите ред (find) гдје је произвођач Alpin и избришите га.

b. Сортирајте податке по називу.

c. Изфилтрирајте све артикле произвођача Silin.

d. Од исфилтрираних редова направите најбржи извјештај (AutoReport).

e. Тај извјештај пребаците у Word документ (Publish) којег ћете сачувати под

називом „Silin.doc“ и затворити.

f. Исти извјештај пребацити „Excel“ (Analyse) и сачувати ту радну свеску под

називом „Silin.xls“ и затворити.

g. Извјештај који сте направили под „d“ затворите без снимања.

h. Склоните филтер са табеле чиме се приказују сви редови и затворите је.

8. У бази података „Baza.mdb“ отворите табелу „Inventar“ и урадите сљедеће:

a. На поље „Redni Broj“ postaviti primarni ključ.

b. На поља „Nabavna cena“ i „Dnevna renta“ поставити приказивање података на

двије децимале.

c. Промјените изглед табеле на сљедећи начин:

i. Фонт „Arial“.

ii. Величина 12, „Bold“

iii. Боја зелена.

d. Подесите висину редова на 15, а ширину колона на 19.

e. Промјените име колоне „Naziv“ u „Artikal“.

f. Подесите да боја позадине буде свијетло плава.

9. Отворите базу „Dnevnik.mdb“ и урадите сљедеће:

a. Повезати табеле на сљедећи начин: један ученик може да има више оцјена из

једног предмета док сваки предмет може да има оцјене за више ученика.

b. Све табеле учврстити референцијалним интегритетом и омогућити каскадно

брисање и каскадно ажурирање.

c. Отвори табелу „Ucenik“ у дизајнерском режиму и унеси сљедећа ограничења:

i. Поље „Razred“ треба да има дужину 1.

ii. Поље „Odjeljenje“ исто треба да има дужину 1.

d. На поље „PolUc“ поставити падајући листу са вриједностима „Muški“ и

„Ţenski“.



10. Отворите базу „Skola.mdb“ и урадите сљедеће:

a. Повезати тебеле на сљедећи начин: један предмет је слушан од стране више

ученика док један ученик може да похађа наставу из више предмета.

b. Спријечите упис података за ученика у табели Nastava ако он није предходно

евидентиран у табели Ucenik. Спријечите упис података за предмет у табели

Nastava ако он није предходно евидентиран у табели Predmet.

c. Отвори табелу „Ucenik“ у дизајнерском режиму и унеси сљедећа ограничења:

i. Поље „Razred“ треба да има дужину 1 и дозвољен унос бројева од 1 до 5

ii. Поље „Odjeljenje“ исто треба да има дужину 1 и дозвољен унос бројева

од 1 до 9

d. Поља Ime и Prezime треба да имају дужиниу по 20 карактера.

11. Отворите базу „Filmoteka.mdb“ и урадите сљедеће:

a. Свим табелама дати примарне кључеве на одговарајућа поља

b. Све табеле повезати у складу са критеријумом да један глумац може да оствари

више улога у својој каријери а да се у једном филму може остварити више

улога од више глумаца.

c. Не може се евидентирати улога која није остварена ни у једном филму нити

улога коју није тумачио нити један глумац.

d. Брисањем филма ,бришу се и све улоге у том филму док се брисањем глумца

бришу све улоге које је он остварио.

e. На поље Zanr у табели Film поставити падајућу лисtу са које се бира неки од

понуђених жанрова (СФ,драма, акција,комедија,љубавни)

12. Отворите базу „Filmoteka.mdb“ и урадите сљедеће:

a. Уз помоћ „Wizard“-а креирати образац за унос филмова.

b. Уз помоћ „Wizard“-a креирати образац за унос глумаца.

c. Креирати образац са подобрасцом тако да се у главни дио уносе подаци о

филмовима а у подобразац подаци о улогама оствареним у тим филмовима.

d. Креирати образац са подобрасцем тако да се подобразац позива дугметом;

главни дио обрасца садржи податке о глумцима а подобразац о улогама које је

тај глумац остварио.

13. Отворите базу „Dnevnik.mdb“ и урадите сљедеће:

a. Уз помоћ „Wizard“-а креирати образац за унос ученика.

b. Уз помоћ „Wizard“-a креирати образац за унос предмета.


ученицима а у подобразац подаци о оцјенама тих ученика.


главни дио обрасца садржи податке о предметима а подобразац о оцјенама из

тих предмета.

e.

14. Отворите базу „Skola.mdb“ и урадите сљедеће:

a. Уз помоћ „Wizard“-а креирати образац за унос предмета.

b. Уз помоћ „Wizard“-a креирати образац за унос ученика.


прерметима а у подобразац подаци о оцјенама постигнутим у тим предметима


главни дио обрасца садржи податке о ученицима а подобразац о оцјенама које

су ти ученици постигли.



15. У бази „Baza.mdb“ креирати образац без помоћи „Wizard“-a са заглављем и подножјем

за унос и преглед података о аутомобилима. На њему поставити командно дугме за

затварање обрасца и командно дугме за затварање базе. Покушајте да направите још

један формулар за преглед података о аутомобилима али тако да формулар има облик

табеле тј. да се у заглављу налазе лабеле а у секцији са детаљима одговарајућа

текстуална поља. У подножју образца поставити дугмад за навигацију (напријед,

назад, унос новог записа) и брисање текућег записа.


за унос и преглед података о болесницима. На њему поставити командно дугме за


један формулар за преглед података о болесницима али тако да формулар има облик


текстуална поља. У подножју образца поставити дугмад за навигацију (напријед,



за унос и преглед података о намирницама. На њему поставити командно дугме за


један формулар за преглед података о намирницама али тако да формулар има облик


текстуална поља.У подножју образца поставити дугмад за навигацију (напријед,


18. Ако сте направили три образца (задаци 15, 16 и 17), направите командну таблу од

„празног“ образца на којој ће се налазити Слика , натпис и три командна дугмета

којима се отварају образци за унос и преглед аутомобила , болесника и намирница.

19. Отворити базу „Porudzbe.mdb“ и креирати сљедеће упите:

a. Користећи табеле „Artikli“ и „Kategorije“ креирати једноставан упит који као

резултат даје вриједности као на слици 1 (Artikli po kategorиjama).



b. Користећи табелу „Kupci“ креирати једноставан упит који као резултат даје

вриједност као на слици.

20. Отворити базу „Porudzbe.mdb“ и креирати сљедеће упите:

a. Од табеле „Artikli“ креирати упит који ће да издваја само оне артикле чији

назив почиње на слово M.

b. Од исте табеле креирати упит који ће да издваја само оне артикле чија је цијена

већа од 20.

21. Од табеле „Artikli“ у бази „Porudzbe.mdb“ направити упит са израчунатим пољем

„Vrijednost“ чији садржај је производ цијене и количине на залихи.

22. У бази Porudzbe.mdb искористите табелу Artikli да бисте направили параметарски

упит који ће да излистава артикле на задату цијену.Zadate cijene.



23. У бази Porudzbe.mdb креирати параметарски упит који ће да излистава вриједности

свих ставки у поруџбинама реализованим између два задата датума.Након унос

почетног и крајнег датума времебског интервала , резултат би требао да буде као на

слици. Promet po datumima.

Покушајте да групишете износепо поруџбинама радећи са тоталима.

24. Koristeći Update Query preimenujte Confections у Poslastice а Meаt/Poуltry у Meso у

табели Kаtegorije базе Porudzbine.mdb.

25. Отворите базу Filmoteka.mdb и урадите сљедеће:

a. Уз помоћ чаробњака креирати извјештај са списком филмова,

b. Уз помоћ чаробњака креирати списак глумаца,

c. Креирати извјештај са два нивио тако да се у првом нивоу налазе подаци о

филму а у увученом нивоу подаци о улогама оствареним у том филму.

26. Искористите упит направљен у задатку 23 тако што ћете га најприја копирати под

називом Ukršteni а затим у режиму за дизајниранје склонити параметар за унос

датума. Потребно је направизи укрштени упит тако да у предколони буду називи

артикала а у заглавном реду називи купаца.У пољима табеле треба да буду суме

вриједности које су потрошене за куповину артикала.

12.2. ТЕСТОВИ ИЗ ACCESS-A



1. Направити нови директоријум (који ће имати име као име и презиме ученика). Затим

ископирати базу Dokumenti у тај директоријум

У бази Dokumenti су дате сљедеће табеле: Odjeljenja, Radnik и Dokumenti.

1. Дефинисати релације између табела према упутствима:

Више радника може се налазити у истом одељењу. Један радник може да

направи више докумената.

У поље [OdeljenjeID] табеле Radnik може да се унесе само број који постоји у

табели Odeljenje. У поље [Radnи staz] табеле Radnik може да се унесе само

вриједност која је мања од 39. Брисањем шифре запосленог (ЗАП) у табели

Radnik бришу се и сви документи које је направио тај радник у табели

Dokumenti.

2. У табели Radnik направити Combo box над пољем [OdeljenjeID], тако да се приликом

уписа података у табелу Radnik умjесто уписивања Šifre odeljenja, бира понуђено nazиv

odeljenja из Combo box-a.

3. У табели Dokumenti избрисати документ са шифром DokumentID =549

4. Направити упит који приказује податке о свим oдељењима. Поред одељења Query треба

да да ћирилићни испис имена и презимена радника и ознака документа. Сортирање

обавити по абецедном реду по презимену радника, а резултат упита треба да изгледа као

на слици 1.

5. Направити извештај на коме су приказани радници који имају више од 15 година радног

стажа, при чему стоји и одељење у коме радник ради. Унутар одељења сортирати радника

према растућем стажу, тако да се добије извјештај као на слици 2.

Слика 1

Слика 2




ископирати базу Ocjene у тај директоријум

У бази Ocjene су дате сљедеће табеле: NazivRadnogMjesta, Radnici и Ocjene


Више радника из табеле Radnici може се налазити на истом радном мјесту у

табели NazиvRadnogMjesta. Један радник из табеле Radnici може да има сате

рада и оцјене у више мјесеци у табели Ocjene .

У поље [ŠifraRadnogMjesta] табеле Radnici може да се унесе само број који

постоји у табели NazivRadnogMjesta. У поље [ZaposleniID] табеле Ocjene може

да се унесе само број који постоји у табели Radnici. У поље [BrojCipela] табеле

Radnici може да се унесе само вриједност која је већа од 30 и мања од 50.

2. У табели Radnici уписати број ципела за сваког радника

3. Направити упит који приказује податке о свим радним мјестима (Назив посла)

сортираних по броју бодова по растућем реду. За свако радно мјесто треба да стоји Broj

bodova, SmerStrucne спреме и колико радника се налази на том радном мјесту. Резултат

упита треба да изгледа као на слици 1.

4. Направити извештај на коме је за сваког радника приказано латинично име и презиме,

број бодова за његово радно мјесто, број сати рада и оцјену за тај мјесец и годину, као

што је приказано на слици 2.

Слика 1

Слика 2




ископирати базу Rezervoari у тај директоријум.

У бази Rezervoari су дате следеће табеле: BenzinskaStanica, Rezervoar и Gorivo.


Више резервоара може се налазити на истој бензиској станици. У једном

резервоару се може налазити само један тип горива. У табели Gorиvo постоји

више типова горива са цијенама које су исте за све бензиске станице.

У поље [Naziv] табеле Gorivo може да се унесе само гориво који постоји у

табели Gorиvo. У поље. [TrenutnoLitara] табеле Rezervoar може да се унесе

само вриједност која је већа или једнака од 600. Брисањем бензиске станице у

табели BenzinskaStanica бришу се и сви њени резервоари у табели Rezervoar.

2. У табели Rezervoar направити Combo box над пољем [TipGoriva], тако да се приликом

уписа података у табелу Rezervoar умjесто уписивања Šifre goriva, бира понуђено naziv

goriva из Combo box-a.

3. У табели BenzinskaStanica избрисати бензиску станицу са шифром SifraBS =18

4. Направити упит који приказује податке о свим Називима бензиских станица сортираних

по мјесту гдје се налазе по абецедном реду. Резултат упита треба да изгледа као на слици

1.

5. Направити извештај на коме је за сваког власника бензиских станица приказан укупан

број резервоара и колика је укупна тренутна количина горива у свим резервоарима, као

што је приказано на слици 2.

Слика 1

Слика 2

САДРЖАЈ


12.3. ЕCDL ТЕСТОВИ ИЗ ACCESS-A

1. Креирајте базу података за евиденцију књига са једном табелом која треба да омогући

чување сљедећих података:

Autor Текст Datum nabavke Датум

Naslov Текст Cijena Број

Izdavac Текст Nova Логички

Godina izdanja Број

20 бодова

Табела треба да садржи и поље ID које је погодно за примарни кључ или јединствени индекс.

Сачувајте табелу под именом KNJIGE. Унесите у табелу 3-5 произвољних записа.

10 бодова

Креирајте индекс тако да записи буду сортирани према датуму набавке.

5 бодова

Креирајте упит који приказује бар 2 нове књиге, њихове наслове, датуме набавке и цијену у

опадајућем редоследу. Упит сачувајте под именом SKUPE.

2. Копирајте (или импортујте) табелу UCENICI у нову базу података. У табелу са копираним

подацима, додајте ново поље који треба да садржи напомене.

5 бодова

Унесите нова три записа у табелу UCENICI.

2 бода

Креирајте индекс тако да записи буду сортирани према именима у опадајућем

редоследу.

3 бода

Креирајте упит који приказује све записе са ученицима који имају више од три члана

породице.

5 бодова

Креирајте упит који ће приказивати име, адресу и просјек свих ученика који имају просјек

већи од 3,5. Сачувајте упит под именом DOBRI.

12 бодова

Креирајте извјештај који приказује име и просјек ученика, груписаних по разредима, и

сортираних по просјеку у опадајућем редоследу. Сачувајте извјештај под именом USPIJEH.

13 бодова

Креирајте форму за унос података, са плавом позадином.

10 бодова

3. Креирајте у бази података NOVA.MDB, табелу са сљедећим атрибутима:

Ime ucenika Текст Poslednji dan Датум

Razred Текст Broj časova Број

Prvi dan Датум Ima opravdanje Логички

20 бодова

Табела треба да садржи и поље ID које је погодно за примарни кључ или јединствени индекс.

Сачувајте табелу под именом IZOSTANCI.

Унесите у табелу 3-5 произвољних записа.

10 бодова

Креирајте индекс тако да су записи сортирани према броју часова.

5 бодова

Креирајте упит који приказује име ученика који немају оправдање (сортираних по абецедном

реду), број часова и разред. Упит сачувајте под imenom OPRAVDANJE.

15 бодова

12.3. ECDL ТЕСТОВИ ИЗ ACCESS-A


4. Копирајте (импорт) податке из табеле ZAPOSLENI у базу података NOVA.MDB. У табелу са

копираним подацима, додајте нови атрибут који се зове U_BRAKU. 5 бодова

Избришите три записа из табеле ZAPOSLENI. 2 бода

Креирајте индекс тако да су записи сортирани према години запослења у растућем

редослиједу. 3 бода

Избришите из табеле све записе са запосленима који не говоре стране језике. 5 бодова

Креирајте упит који ће приказивати име, датум рођења, радно место и плату свих запослени

који су почели да раде пре три године и имају плату мању од 50000. Записи треба да буду

сортирани по абецедном реду имена. Сачувајте упит под именом ТРИГОДИНЕ. 10 бодова

Креирајте форму за унос података, са плавом позадином. 10 бодова

Креирајте извјештај који приказује имена запослених, датум рођења и примања, груписаних

по секторима. Сачувајте извјештај под именом SEKTOR. 15 бодова


Ime putnika Текст Datum polaska Датум

Polazni aerodrom Текст Datum povratka Датум

Dolazni aerodrom Текст Kartica Логички

Prevoznik Текст 20 бодова

Табела треба да садржи и атрибут BROJLETA који је погодан за примарни кључ или

јединствени индекс. Сачувајте табелу под именом AVION. Унесите у табелу 3-5 записа. 10 бодова

Креирајте индекс тако да записи буду сортирани према абецедном реду превозника. 5 бодова

Креирајте упит који приказује број путника који плаћају картицом и путују JAT-ом.

Упит сачувајте под именом JAT. 15 бодова

6 Копирајте (импорт) податке из табеле AUTOMOBILI у базу података NOVA.MDB. У табелу са

копираним подацима, додајте нови атрибут који се зове BROJ_MOTORA.

5 бодова

Унесите три записа у табелу AUTOMOBILI.

2 бода

Креирајте индекс за атрибут Datum proizvodnje.

3 бода

Избришите из табеле све записе са аутомобилима који имају напомену.

5 бодова

Креирајте упит који ће приказивати име власника, адресу, регистарски број и име произвођача свих

аутомобила чији власници нису из Budimpešte. Записи треба да буду сортирани по абецедном реду

имена произвођача. Сачувајте упит под именом BUDIMPESTA.

10 бодова

Креирајте упит који ће приказивати број аутомобила груписаних према запремини мотора. Упит

треба да приказује и запремину мотора. Сачувајте упит под именом ZAPREMINA.

12 бодова

Креирајте извјештај PROIZVODJAC који приказује регистарски број, произвођача, тип и боју

аутомобила, груписаних по произвођачу.

13 бодова

САДРЖАЈ


7. Креирајте u bazi podataka NOVA.MDB, табелу са сљедећим атрибутима:

Prezime Текст Grad Текст

Ime Текст Članovi porodice Број

Poštanski broj Број U srodstvu Логички

Drţava Текст

20 бодова

Табела треба да садржи и атрибут ID који је погодан за примарни кључ или јединствени

индекс. Сачувајте табелу под именом PRIJATELJI. Унесите у табелу 3-5 произвољних записа.

10 бодова

Креирајте индекс тако да записи буду сортирани према абецедном реду презимена.

5 бодова

Креирајте упит који приказује имена особа које зиве у иностранству, име града и име државе.

Подаци треба да буду сортирани према абецедном реду имена градова.Упит сачувајте под

именом POZNANICI.

15 бодова

8 Копирајте (import) податке из табеле BOLESNI у базу података NOVA.MDB. У табелу са

копираним подацима, додајте нови атрибут који се зове POVREDE.

5 бодова

Избришите три записа из табеле BOLESNI.

2 бода

Креирајте индекс за атрибут BOLOVANJE.

3 бода

Избришите из табеле све записе са болесницима из Будимпеште који не морају да се јаве на

контролу.

5 бодова

Креирајте упит који ће приказивати имена пацијената који су рођени пре 1. јануара 1982.

године, а били су лечени на неурологији или офтамологији. Упит треба да садржи име

пацијента, адресу и боловање. Записи треба да буду сортирани по абецедном реду имена.

Сачувајте упит под именом PRIJE82.

12 бодова

Креирајте форму за унос података. Боја позадине форме нека буде жута.

10 бодова

Креирајте извјештај који приказује име пацијента, датум рођења и број дана на боловању,

груписаних према години рођења. Сачувајте извјештај под именом GODINE.

13 бодова


UreĎaj Текст Godina proizvodnje Број

Tip Текст Cijena Број

ProizvoĎač Tekst Uvoz Логички

20 бодова


индекс. Сачувајте табелу под именом UREĐAJI. Унесите у табелу 3-5 произвољних записа.

10 бодова

Креирајте индекс тако да записи буду сортирани према цијени уређаја. Цијене треба да буду

сортирани у растућем редоследу.

5 бодова

Креирајте извјештај који приказује уређај, тип, произвођача и цијену, груписаних према типу

уређаја. Подаци треба да буду сортирани према цијени уређаја у растућем редоследу.

Извјештај сачувајте под именом TIP.

15 бодова



10 Копирајте (import) податке из табеле INVENTAR у базу података NOVA.MDB. У табелу са копираним

подацима, додајте нови атрибут који се зове BROJ_IZDAVANJA.

5 бодова

Додајте три записа у табелу INVENTAR.

2 бода

Сортирајте табелу по абецедном реду имена произвођача, као и по набавној цијени у растућем

редоследу.

3 бода

Избришите из табеле све записе са производима којима је рок враћања дужи од 7 дана.

5 бодова

Креирајте упит који ће приказивати назив производа, тип и набавну цијену за све производе којима је

дневна рента 1000. Записи треба да буду сортирани по абецедном реду назива производа. Сачувајте

упит под именом HILJADA.

12 бодова

Креирајте упит који приказује 10 производа који имају највећу набавну цену.Упит треба да садржи

назив производа, име произвођача и набавну цијену. Упит сачувајте под именом 10NAJSKUPLJIH.

13 бодова

Креирајте форму за унос података. Боја позадине форме нека буде плава.

10 бодова


Partner Текст Broj zaposlenih Број

Firma Текст Prvi kontakt Датум

Adresa Текст Značajni Логички

Broj telefona Текст

20 бодова

Табела треба да садржи и атрибут ID који је погодан за примарни кључ или јединствени индекс.

Сачувајте табелу под именом PARTNER. Унесите у табелу 3-5 произвољних записа.

10 бодова

Креирајте индекс тако да записи буду сортирани према датуму првог контакта.

5 бодова

Креирајте извјештај који приказује имена значајних партнера, фирму, адресу, и број телефона.

Извјештај сачувајте под именом ZNACAJNI.

15 бодова

12. Копирајте (import) податке из табеле KNJIGE у базу података NOVA.MDB. У табелу са копираним

подацима, додајте нови атрибут који се зове JEZIK, који садржи информацију на ком језику је књига

написана.

5 бодова

Додајте три записа у табелу KNJIGE.

2 бода

Сортирајте табелу по датуму набавке, тако да књига која је најраније купљена буде прва на листи.

3 бода

Избришите из табеле све записе који се односе на књиге које је написао Jokai Mor.

5 бодова

Креирајте упит AUTORI_AM који ће приказивати ауторе којима име почиње словима од A до M,

наслове књига које су написали и број примjерака.. Записи треба да буду сортирани по абецедном

реду имена аутора.

10 бодова

Креирајте упит VRIJEDNOST који приказује укупну и просjечну вриједност свих књига које се налазе

на листи.

12 бодова

Креирајте извјештај који приказује наслов књиге, број примjерака и набавну цијену. Подаци треба да

буду груписани у двије групе; у првој групи све књиге које имају мању вриједност од 1000, а у другој

оне које имају вредност већу од ове суме.

13 бодова

САДРЖАЈ



Mjesto takmičenja Текст Najbolji rezultat Број

Datum Датум U prirodi Логички

20 бодова


индекс. Сачувајте табелу под именом PARK. Унесите у табелу 3-5 произвољних записа.

10 бодова

Креирајте индекс тако да записи буду сортирани према најбољим резултатима поређаним у

растућем редоследу.

5 бодова

Креирајте извјештај који приказује место одржавања такмичења, датум и постигнуте

резултате сортиране по растућем редоследу. Извјештај сачувајте под именом EKIPA.

15 бодова

14. Копирајте (import) податке из табеле NAMIRNICE у базу података NOVA.MDB. У табелу са

копираним подацима, додајте нови атрибут који се зове DISKONT, који садржи информацију

које се намирнице могу купити по мањим цијенама.

5 бодова

Додајте три записа у табелу NAMIRNICE.

2 бода

Креирајте индекс над атрибутом „категорија производа‟.

3 бода

Избришите из табеле све записе који се односе на намирнице којима име почиње једним од

следећих слова: A, M, S.

5 бодова

Креирајте упит који ће приказивати назив, категорију, рок трајања и енергетску вредност

свих намирница које имају рок трајања дужи од 3 мјесеца и енергетску вредност мању од 900

кЈ. Упит сачувајте под именом 3MJESECA.

12 бодова

Креирајте упит који брише све производе којима је рок трајања краћи од 1 месеца. Упит

сачувајте под именом 1MJESEC.

13 бодова

Креирајте форму за унос података. Боја позадине форме треба да буде плава.

10 бодова


Broj polaska Број

Polazna stanica Текст

Dolazna stanica Текст

Prvi polazak Датум

Poslednji polazak Датум

Expres Логички

20 бодова


индекс. Сачувајте табелу под именом BUS. Унесите у табелу 3-5 произвољних записа.

10 бодова

Креирајте индекс тако да записи буду сортирани према времену првог поласка.

5 бодова

Креирајте упит који приказује полазну стеницу, долазну станицу и број поласка за све прве и

еxпрес поласке пре 5 сати ујутро. Упит сачувајте под именом RANI_JUTARNJI.

15 бодова



16. Копирајте (import) податке из табеле MAGACIN у базу података NOVA.MDB. У табелу са

копираним подацима, додајте нови атрибут који се зове IZDAO, који садржи информацију

који радник је издао робу. 5 бодова

Додајте три записа у табелу MAGACIN. 2 бода

Креирајте индекс над атрибутом „DATUM POSLEDNJE PROMENE’. 3 бода

Избришите из табеле све записе који се односе на артикле којима је набавна цијена мања од

30 000. 5 бодова

Креирајте упит који ће приказивати назив, произвођача, тип и набавну цијену за штампаце и

гријалице. Најскупљи производ треба да буде први на листи. Упит сачувајте под именом

STAMPACI_GREJALICE. 10 бодова

Креирајте упит који приказује укупан број производа за сваког произвођача. 12 бодова

Креирајте извјештај који приказује назив производа, произвођача и набавну цијену,

груписане према томе да ли су увозни или не. Сачувајте извјештај под именом UVOZ. 13 бодова


Film Текст Dnevna renta Број

Rezija Текст Kolor Логички

Uloge Текст Prevod Логички

20 бодова


индекс. Сачувајте табелу под именом FILMOVI. Унесите у табелу 3-5 произвољних записа. 10 бодова

Креирајте индекс тако да записи буду сортирани према абецедном реду имена филмова. 5 бодова

Креирајте упит који приказује записе свих филмова у боји са преводом на српски. Креирајте

индекс тако да записи буду сортирани према абецедном реду имена филмова. 15 бодова

18. Копирајте (imporт) податке из табеле INVENTAR у базу података NOVA.MDB. У табелу са

копираним подацима, додајте нови атрибут који се зове MAKSIMALNO VRIJEME VRAĆANJA. 5 бодова

Додајте три записа у табелу INVENTAR. 2 бода

Сортирајте податке у табели према датуму набавке. 3 бода

Избришите из табеле све записе апарата којима је дневна рента 1000$. 5 бодова

Креирајте упит SILIN_XAM који ће приказати апарате које производе Silin или Xam&Sun.

Упит треба да приказује назив апарата, произвођача и дневну ренту. Сортирајте податке

према висини дневне ренте. 10 бодова

Креирајте упит ROK_VRACANJA који ће приказати назив апарата, произвођача и рок враћања.

Групишите податке у две групе – прва се односи на рок враћања дужи од 10 дана, а друга на рок

враћања краћи од 5 дана.

12 бодова

Креирајте форму за унос података. Боја позадине форме нека буде плава. 13 бодова

САДРЖАЈ



Ime člana Текст

Grad Текст

Adresa Текст

Daтum uclanjenja Датум

Godišnja clanarina Број

Placeno Логички

20 бодова


индекс. Сачувајте табелу под именом CLANOVI. Унесите у табелу 3-5 произвољних записа.

10 бодова

Креирајте индекс тако да записи буду сортирани према абецедном реду имена чланова.

5 бодова

Креирајте извјештај који приказује записе чланова груписаних према градовима, а

сортираних по абецедном реду имена чланова. Извјештај приказује име члана, адресу и град.

Сачувајте извјештај под именом CLAN_GRAD.

15 бодова

20. Копирајте (imporт) податке из табеле KNJIGE у базу података NOVA.MDB. У табелу са

копираним подацима, додајте нови атрибут који се зове BROJSTRANA.

5 бодова

Додајте три записа у табелу KNJIGE.

2 бода

Креирајте индекс над атрибутом „BROJ PRIMERAKA’.

3 бода

Избришите из табеле све записе о књигама чији наслов почиње са A.

5 бодова

Избришите уз помоћ упита све књиге набављене прије 1985. године. Сачувајте упит под

именом BRISANJE.

12 бодова

Креирајте упит који ће приказати 5 најновијих књига. Упит треба да приказује назив књиге,

аутора и годину издања. Упит сачувајте под именом NOVIH_5.

13 бодова

Креирајте форму за унос података. Боја позадине форме нека буде плава.

10 бодова

САДРЖАЈ


САДРЖАЈ

1. ОСНОВЕ ЕXCEL-А ........................................................................................... 1

1.1. Изглед програма ...................................................................................................... 1 1.1.1. Радни лист и радна свеска .............................................................................................................. 1 1.1.2. Уређење радног простора ............................................................................................................... 2 1.1.3. Адреса ћелије и име радног листа .................................................................................................. 3 1.1.4. Уређење радне свеске ...................................................................................................................... 4 1.1.5. Кретање у радној свесци ................................................................................................................. 6

1.2. Форматирање ................................................................................................................ 8 1.2.1. Врсте података ............................................................................................................................... 8 1.2.2. Унос података ................................................................................................................................. 8 1.2.3. Уређење ћелија ................................................................................................................................. 8 1.2.4. Копирање формата ....................................................................................................................... 11 1.2.5. Формирање правила за унос .......................................................................................................... 11 1.2.6. Уређење радних листова ............................................................................................................... 13

1.3. Основне операције над ћелијама и подручјима ................................................... 15 1.3.1. Ћелије и подручја ........................................................................................................................... 15 1.3.2. Бирање подручја ............................................................................................................................. 15 1.3.3. Бирање вишедијелних подручја ..................................................................................................... 17 1.3.4. Убацивање коментара .................................................................................................................. 17 1.3.5. Брисање и копирање садржаја ћелије ......................................................................................... 18 1.3.6. Копирање подручја на друге листове ........................................................................................... 19 1.3.7. Употреба имена ћелија и подручја ............................................................................................... 19

1.4. датотеке Excel-a и предлошци (TEMPLATES) ..................................................... 22 1.4.1. Формати датотека у Excel-у ....................................................................................................... 22 1.4.2. Предложак (template) .................................................................................................................... 22 1.4.3. Опције снимања радне свеске ....................................................................................................... 23

2. ФОРМУЛЕ И ФУНКЦИЈЕ ............................................................................ 25

2.1. Израда и кориштење формула ................................................................................. 25 2.1.1. Изрази у Excel-у .............................................................................................................................. 25 2.1.2. Приоритет оператора ................................................................................................................. 26 2.1.3. Уношење формула.......................................................................................................................... 27 2.1.4. Ручица за попуну ............................................................................................................................ 27 2.1.5. Референцирање (позивање адресе ћелије) ................................................................................... 29 2.1.6. Грешке у формулама ...................................................................................................................... 30 2.1.7. Уређивање формула ....................................................................................................................... 30

2.2. Напредне технике дефинисања имена ................................................................... 31 2.2.1. Имена на нивоу листа ................................................................................................................... 31 2.2.2. Дефинисање имена константи .................................................................................................... 31 2.2.3. Дефинисање имена формула ......................................................................................................... 32 2.2.4. Примјена имена на постојеће референце .................................................................................... 33 2.2.5. Коришћење линије за формуле умјесто дигитрона .................................................................... 33

2.3. Функције ...................................................................................................................... 34 2.3.1. Уопштено о функцијама ............................................................................................................... 34 2.3.2. Структура функције ..................................................................................................................... 35 2.3.3. Аргументи функције ...................................................................................................................... 37 2.3.4. Унос функција ................................................................................................................................ 38

2.4. Категорије функција ................................................................................................. 39 2.4.1. Математичке функције ................................................................................................................ 39 2.4.2. Финансијске функције .................................................................................................................... 39 2.4.3. Статистичке функције ................................................................................................................. 40 2.4.4. Функције за рад са текстом ......................................................................................................... 40 2.4.5. Функције за рад са датумима и временом ................................................................................... 41 2.4.6. Логичке функције ........................................................................................................................... 41

САДРЖАЈ


3. ШТАМПАЊЕ И ГРАФИКОНИ ................................................................ 42

3.1. Штампање радне свеске .......................................................................................... 42 3.1.1. Припрема за штампу ..................................................................................................................... 42 3.1.2. Преглед прије штампе ................................................................................................................... 43 3.1.3. Параметри штампања ................................................................................................................. 44 3.1.4. Штампање ..................................................................................................................................... 45

3.2. Графикони .................................................................................................................. 46 3.2.1. Шта је графикон............................................................................................................................ 46 3.2.2. Прављење графикона ..................................................................................................................... 47 3.2.3. Контекстна трака Design ............................................................................................................ 47 3.2.4. Контекстна трака Layout ............................................................................................................ 48 3.2.5. Контекстна трака Format ........................................................................................................... 48 3.2.6. Рад са контекстним менијем ....................................................................................................... 49 3.2.7. Типови графикона........................................................................................................................... 49 3.2.8. Линија тренда ................................................................................................................................ 51

3.3. Уметање графичких и осталих објеката у радни лист ....................................... 53 3.3.1. Уметање слике ............................................................................................................................... 53 3.3.2. Уметање цртежа ClipArt ............................................................................................................. 54 3.3.3. Уметање облика ............................................................................................................................. 54 3.3.4. Дизајнирање организационих дијаграма ...................................................................................... 55 3.3.5. Уметање формула и симбола ....................................................................................................... 55 3.3.6. Увоз података из других датотека ............................................................................................. 55

4. АНАЛИЗА ПОДАТАКА ................................................................................ 58

4.1. РАД СА БАЗАМА ПОДАТАКА (ТАБЕЛАМА) ................................................... 58 4.1.1. Принцип табеле .............................................................................................................................. 58 4.1.2. Припрема и креирање табеле ....................................................................................................... 58 4.1.3. Подешавање табеле....................................................................................................................... 59 4.1.4. Филтрирање ................................................................................................................................... 59 4.1.5. Сортирање ..................................................................................................................................... 61 4.1.6. Међузбирови .................................................................................................................................... 62

4.2. РАД СА ПОДАЦИМА ............................................................................................... 64 4.2.1. Креирање изведене табеле ............................................................................................................ 64 4.2.2. Уређење изгледа изведене табеле и њен графички приказ ......................................................... 66 4.2.3. Консолидација табела ................................................................................................................... 66 4.2.4. Функције базе података ................................................................................................................ 67

4.3. ШТА-АКО АНАЛИЗА .............................................................................................. 69 4.3.1. Тражење циља (Goal seek) ............................................................................................................ 69 4.3.2. Solver ............................................................................................................................................... 71 4.3.3. Scenario Manager ............................................................................................................................ 72 4.3.4. Vlookup ............................................................................................................................................ 74

5. ЗАДАЦИ И ТЕСТОВИ ИЗ ЕXCEL-A ......................................................... 75

5.1. Задаци из Excel-а ........................................................................................................ 75 5.1.1. Почетак рада са програмом ......................................................................................................... 75 5.1.2. Примјена формула и функција; Графикони и штампање .......................................................... 78

5.2. Тестови из Excel-а ...................................................................................................... 98

6. КРЕИРАЊЕ БАЗА ПОДАТАКА................................................................ 110

6.1. Увод и пројектовање ............................................................................................... 110 6.1.1 Увод у базе података ................................................................................................................... 110 6.1.2. Пројектовање база података ..................................................................................................... 110 6.1.3. Елементи базе података ............................................................................................................. 111

6.2. Типови веза ............................................................................................................... 113 6.2.1. Тип 1:N или N:1 ............................................................................................................................. 113 6.2.2. Тип N:N .......................................................................................................................................... 114 6.2.3. Null вриједност............................................................................................................................. 115

САДРЖАЈ


6.3. Први кораци У РАДУ СА базом података ............................................................ 116 6.3.1. Отварање (и затварање) апликације за рад са базом података ............................................ 116 6.3.2. Отварање постојеће базе података ......................................................................................... 116 6.3.3. Креирање нове базе података .................................................................................................... 117 6.3.4. Објекти MS Access-а ................................................................................................................... 118

7. ТАБЕЛЕ ........................................................................................................... 119

7.1. Табела, поље и запис ................................................................................................ 119 7.1.1. Основни појмови ........................................................................................................................... 119 7.1.2. Креирање табеле ......................................................................................................................... 119 7.1.3. Додавање поља у постојећу табелу ........................................................................................... 119 7.1.4. Типови података .......................................................................................................................... 119 7.1.5. Креирање примарног кључа ........................................................................................................ 120 7.1.6. Промјена атрибута поља (величина, тип, итд.) ...................................................................... 121 7.1.7. Посљедице промјене величине поља у табели ........................................................................... 121 7.1.8. Генерисање једноставног правила за бројеве и текст ............................................................ 121 7.1.9. Генерисање падајуће листе ......................................................................................................... 122 7.1.10. Сортирање записа ..................................................................................................................... 123

7.2. Повезивање табела (релације) ............................................................................... 124 7.2.1. Креирање везе типа 1:N између табела –први начин ............................................................... 124 7.2.2. Брисање и модификовање везе између табела .......................................................................... 126 7.2.3. Креирање везе типа 1:N између табела –други начин ............................................................. 126 7.2.4. Подешавање падајуће листе у пољу страног кључа ................................................................ 128

8. ОБРАСЦИ ....................................................................................................... 129

8.1. Креирање формулара (образаца) уз помоћ Wizard-a ........................................ 129 8.1.1. Креирање стандардног обрасца ................................................................................................. 129 8.1.2. Креирање обрасца са подобрасцом ............................................................................................ 131

8.2. Креирање образаца без Wizard-а ........................................................................... 133 8.2.1. Почетак креирања обрасца ........................................................................................................ 133 8.2.2. Properties....................................................................................................................................... 135 8.2.3. Обликовање објеката .................................................................................................................. 136 8.2.4. Постављање натписа у заглавље ............................................................................................... 136 8.2.5. Постављање дугмета на образац .............................................................................................. 136 8.2.6. Брисање обрасца .......................................................................................................................... 138

9. УПИТИ ............................................................................................................. 139

9.1. Једноставни упити ................................................................................................... 139 9.1.1. Креирање и памћење једноставног упита ................................................................................ 139 9.1.2. Додавање критерујума (<,>,=, AND, OR) упиту ...................................................................... 140 9.1.3. Едитовање упита: додавање, уклањање, скривање и приказивање поља .............................. 141 9.1.4. Креирање упита од двије табеле ............................................................................................... 142 9.1.5. Рад са тоталима ......................................................................................................................... 145

9.2. Креирање упита без употребе wizard-а ................................................................ 146 9.2.1. Покретање погледа Design ......................................................................................................... 146 9.2.2. Параметарски упити .................................................................................................................. 147 9.2.3. Укрштени упити .......................................................................................................................... 148

10. ИЗВJЕШТАЈИ ................................................................................................ 151

10.1. Креирање изјештаја помоћу чаробњака ............................................................... 151 10.1.1. Покретање чаробњака .............................................................................................................. 151 10.1.2. Накнадне преправке - дизајнирање .......................................................................................... 152 10.1.3. Извјештај са подизвјештајем (subreport) ............................................................................... 154

10.2. Извјештаји без wizard-a ............................................................................................ 158 10.2.1. Почетак прављења извјештаја ................................................................................................ 158 10.2.2. Груписања ................................................................................................................................... 160

11. НАПРЕДНИ РАД СА БАЗАМА ПОДАТАКА .......................................... 164

САДРЖАЈ


11.1. Интеграција ACCESS-а са осталим програмима ............................................... 164 11.1.1. Увоз података из Excel табеле................................................................................................. 164 11.1.2. Увоз података из друге Access базе ......................................................................................... 165 11.1.3. Повезивање са табелом у другој бази ...................................................................................... 166 11.1.4. Извоз података табеле у Ms Word ........................................................................................... 167 11.1.5. Извоз података у MS Excel ....................................................................................................... 168

11.2. Креирање апликација .............................................................................................. 169 11.2.1. Организација главне табле ........................................................................................................ 169 11.2.2. Креирање образаца .................................................................................................................... 170 11.2.3. Креирање извјештаја................................................................................................................. 171 11.2.4. Повезивање елемената главне табле ....................................................................................... 173

11.3. Шаблони (Templates) ................................................................................................ 176 11.3.1. Избор шаблона............................................................................................................................ 176 11.3.2. Апликација Northwind................................................................................................................. 178

12. ЗАДАЦИ И ТЕСТОВИ ИЗ ACCESS-A ....................................................... 179

12.1. ЗАДАЦИ ИЗ ACCESS-A ........................................................................................... 179

12.2. ТЕСТОВИ ИЗ ACCESS-A ........................................................................................ 185

12.3. ЕCDL ТЕСТОВИ ИЗ ACCESS-A ............................................................................ 188

198

Сав материјал за вјежбање на основу којег су направљени примјери и задаци у

овој скрипти налази се на мрежним ресурсима Економске школе. Вашој пажњи

препоручујемо Moodle секцију на адреси www.ekonomska.net.

Срдачно се захваљујемо професорима

Дарку Стевановићу и Зорици Ристић

који су помогли у прикупљању материјала и

изради ове скрипте.

http://www.ekonomska.net/

poslovna informatika 3 excel 2010 access 2010

Documents