poslovna informatika

POSLOVNA INFORMATIKA

U V O D

U razvoju informacionih tehnologija i primeni u poslovnim procesima bilo je više skokova ili značajnih iskoraka. Pojavu Interneta mnogi autori vide kao novu informatičku revoluciju.

Razvoj i primena tehnologija baziranih na Internetu otvaraju prostor za neviđene mogućnosti u poslovnim sistemima. Primena ovih tehnologija je njihovo prisustvo izuzetno pojednostavilo i učinilo pristupnim na svakom mestu na svetu. Internet je praktično porušio sve granice koje je čovek u predhodnim fazama razvoja čovečanstva osmislio, i omogućio pristupačnim sve tehnologije ravnopravno i sva tržišta doveo u konkurenciju.

Pojavu Interneta i njegovu primenu pratio je i razvoj neophodnih alata za njegovu primenu. .

Za Internet karekteristično je to da predstavlja tehnologiju koju uvode informacione sisteme u sfere nestvarnog ali ipak mogućeg i neophodnog alata za uspečno poslovanje. Te tehnologije su omogućile potpunu primenu principa globalizacije ali istovremeno i nameću njihove prihvatanje i implementaciju u svim segmentima poslova

INTERNET Internet je naziv za najveću svetsku globalnu mrežu. Inetrnet mnogi nazivaju Mrežom svih mreža jer njegovi sastavni delovi nisu pojedinačni računari, već kompletne računarske mreže oraganizovane na najrazličitije načine.Jedino zajedničko bilo im je pridržavanje jedinstvenog protokola za komuniciranje TCP/IP.SEMINARSKI RAD – INTERNET

3


Inernet nema vlasnika. Ni jedna dražava ili kompanija nema vlasništvo nad celinom mreže.

Pojedine firme i države su vlasnici pojedinih delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi.

Na Internetu postoji samo jedno vlasništvo:Svaki korisnik računara koji je priključen na mrežu je i vlasnik svog računara i ima neograničeno pravo da taj računar koristi kako želi i da bira kojim putem će se priključiti na Internet.

Centralizovano se samo određuju adrese svakog računara, jer savki računar u mreži mora imati jedinstven identifikacioni broj.

Internet je mreža desetine miliona računara koji su povezani na različite načine:

telefonskim vezama satelitski radio vezama kablovima za lokalnu mrežu i td.

Bez obzira na to kako je računar povezan na mrežu i preko kog posredina/provajdera, svaki računar može razmenjivati poruke sa svim ostalim.

Ovo je obezbeđeno korišćenjem jedinstvenog PROTOKOLA.

SEMINARSKI RAD – INTERNET

4


Pruncipi rada inetrneta

TCP/IP protokol zahteva da svaki računar ima svoju adresu. Adresa računara se sastoji iz četiri broja razdvojena tačkama

167.205.45.89165.7.212.8

Ove ADRESE nazivaju se IP Adrese jer ih koristi IP protokol iz familije TCP/IP protokola.

Ove adrese nisu pogodne za praktičnu primenu pa se svakoj IP adresi može dodeliti simboliča adresa. Tako adresa 167.205.45.89 može postati

glavni.abc.co.yu

Princip je sličan u poštanskom saobraćaju:

Navodi se prvo ime i prezime , ulica i broj i na kraju država.Čitajući adresu sa desna na levo adresa ukazuje da poruka ide u

Jugoslaviju (yu), co (Corporate) govori da se radi o organizaciji koja nije akademska, državna ili vojna jer iste imaju drugu oznaku, abc je oznaka organizacije u kojoj se računar nalazi a konačno glavni je ime računara u toj kompaniji.

Treba napomenuti da broj reči koje se razdvajaju tačkom nije ograničen.

Oznake yu, co i sl. nazivaju se domeni adrese. Oznake co.yu, ac.yu i sl nazivaju se podomeni. To znači da računar glavni u firmi abc ima domen

SEMINARSKI RAD – INTERNET5


abc.co.yu pa mu je adresa

glavni.abc.co.yu

Veza između simboličkih i numeričkih adresa odvija se preko DSN servera (Domain Name server).

Svaki računar koristi više korisnika. Svaki korisnik ima svoje KORISNIČKO ime na tom računaru.

Tako Milan Petrović ima korisničko ime milanp, Vlada Nikolić vnikolic i slično. To znači i da svaki korisnik ima svoju adresu.

Korisnikova adresa se sastoji iz njegovog korisničkog imena i adrese računara razdvojene znakom

@

( at,majmun).

Tako adresa korisnika Milana Petrovića koji koristi glavni računar u firmi abc koja spada u kompanije iz jugoslavije postaje:

milanp @glavni.abc.co.yu

odnosno adresa Vladana Nikolica koji koristi isti računar u sitoj firmi postaje:

[email protected]


6

mailto:[email protected]

mailto:[email protected]


Pristup internetu

U početku razvoja Interneta koristnici mreže su bili uglavnom profesori i studenti sa raznih univerziteta, uglavnom iz SAD-a.

Internet mreža danas predstavlja mrežu otvorenog tipa. Korisnici su firme, pojedinci iz svih krajeva sveta .

Razlozi pristupa Internetu su različiti: poslovni, privatni, naučni, radoznalost itd.

Uslov da bi se pristupilo Internetu je da se uspostavi veza sa računarom koji je već povezan na Internet.

Firme koje vrše usluge povezivanja korisnika sa Internetom nazivaju se provajderi. Za ostvarenje veze sa provajderom potrebno je obezbediti fizičku vezu do provajdera. Ova veza se najčešće uspostavlja putem klasične telefonske veze.

Povezivanje putem klasične telefonske veze, odnosno korišćenjem komutirane linije je široko rasprostranjen zbog malih troškova telefonskog priključka i malih troškova korišćenja ove linije.

Iznajmljene linije se koriste ako je potrebna stalna veza korisnika sa Internetom. Ovaj način korišćenja iziskuje velike troškove uvođenja linije i koriste ga uglavnom organizacije koje preko iznajmljene linije povezuju celu svoju lokalnu mrežu na Internet.

Moguća su dva tipa veze sa Internet provajderom : Terminalski Mrežni.

Terminalska veza predstavlja način povezovanja sa Internet provajderom u kome računar korisnika služi samo kao udaljena tastatura i monitor računara provajdera.SEMINARSKI RAD – INTERNET

7


To znači da se sve što korisnik radi, svi programi koje startuje i sve usluge koje se koriste odvijaju na računaru provajdera. Računar korisnika je posrednik- terminal.

Terminalski pristup je jednostavniji za instalaciju jeftiniji kod plaćanja provajderu i manje zahtevan u hardveru i softveru. Mrežnom vezom lokalni, korisnikov računar postaje integralni deo Interneta.

Mrežni pristup nudi pogodnosti povezivanja celih lokalnih mreža na Internet, omogućuje da više korisnika istovremeno i potpuno transparentno koriste vezu i nudi i druge pogodnosti.

Servisi na internetu

Internet je stekao ogromnu popularnost dobrim delom zahvaljujući bogatom sadržaju i velikim obimom usluga koji se nude korisnicima. Ove usluge nazivaju se servisi.

Servisi Interneta se mogu grupisati u: Bazični servisi Javni informacioni servisi Servise za pretraživanja Sigurnosne servise Sistemske servise.

Bazični servisi

Osnovni servisi su prisutni na svakom računaru koji je povezan na Internet. Da bi se koristili osnovni servisi korisnik mora imati korisničko ime na nekom od servera mreže i odgovarajuću lozinku za pristup. Sa korisničkim imenom i lozinkom dobija se jednoznačna adresa korisnika. Najznačajniji osnovni servisi su e-mail , telnet , ftp , finger , talk , r-servisi.SEMINARSKI RAD – INTERNET

8


E-mail ili elektronska pošta je najstariji od svih Internet servisa i obezbeđuje slanje poruka drugom korisniku ili grupi korisnika. Poruka je obično tekstualna ali sve češće poruke su i tabele, slike, zvučni zapisi ili kombinacije navedenog. Karakteristika elektronske pošte je ta da učesnik u saobraćaju za slanje odnosno primanje pošte ne mora biti stalno vezan za Internet. Prednost elektronske pošte je i u činjenici da se primljena poruka može dalje obrađivati, pripremati za štampu, komentarisati i slično. Iako je elektronska pošta primarno namenjena slanju poruke drugom korisniku, ušesniku u saobraćaju, postoji mogućnost slanja pošte istovremeno na više mesta, adresa. Ovaj oblik predstavlja takozvane mejling liste. Upotreba elektronske pošte je veoma jednostavna i pogodna za sve vidove komuniciranja.

TELNET predstavlja pristup udaljenom kompjuteru emulacijom terminala što se postiže na sledeći način: pomoću korisničkog imena i lozinke učesnik u saobraćaju, korisnik, može da se prijavi na udaljeni računarski sistem i da aktivira neki program instalisan na tom sistemu. Ovaj servis je moguće koristiti i kada se korisnik nalazi na istom mestu kao i računarski sistem. U ovom slučaju je dovoljno kao adresu navesti samo ime računarskog sistema , ali ne smeta ni korišćenje cele adrese. Simboličke adrese se automatski pretvaraju, konvertuju, u numeričke, IP adrese, koje omogućuju pristup i saobraćaj i mreži. U trenutku uspostavljanja veze i usaglase osobine terminala, odnosno izvrši emulacija terminala, korisnik se prijavljuje putem korisničkog imena i lozinke. Ukoliko je korisniku otvoren nalog za pristup udaljenom računarskom sistemu isti može koristiti usluge računarskog sistema kao da je u njegovom okruženju.

FTP predstavlja servis koji omogućuje prenos datoteka sa jednog na drugo mesto, odnosno prenos datoteka sa servera ka klijentu i obrnuto. Da bi se pristupilo određenim datotekama potrebno je imati prijavljeno ime i lozinku na serveru kome se pristupa. Servis FTP pokreće se naredbom ftp adresa a zatim se unosi korisničko ime i lozinka na udaljenom sistemu. Ovaj servis daje korisniku veliki broj opcija od kojih se uglavnom koristi samo manji broj istih.SEMINARSKI RAD – INTERNET

9


Sevis FINGER omogućuje učesnicima u Internet saobraćaju identifikaciju imena i prezimena korisnika na osnovu njegove adrese, ali i obrnuto, identifikaciju svih korisnika koji odgovaraju zadatom uzorku.

TALK predstavlja snažan i veoma jednostavan sistem za podršku interaktivnog razgovora. Provera i uspostavljanje veze podržana je servisom finger na već opisan način.

R-servisi su razvijeni usavršavanjem servisa telnet i ftp i prvobitno su razvijene uz podršku UNIX operativnih sistema. Ovi servisi obezbeđuju vezu sa udaljenim sistemom bez provere lozinke. Lozinka se proverava ali samo pri prvom uspostavljanju saobraćaja. Ovaj servis polazi od stava da su učesnici u saobraćaju istog stepena međusobnog poveranja tako da je kretanje klijenta po elementima udaljenog sistema mnogo brže i lakše, bez stalne provere lozinke. Pri korišćenju ovog servisa treba voditi računa da se isti uvek mogu zloupotrebiti.

Javni i informacioni servisi

Javni servisi instalirani na značajnijim serverima u mreži. Osnovni razlog instaliranja javnih servisa na serverima je obezbeđenje jednostavnijeg pristupa podacima i obično se odvijaju bez provere identiteta korisnika.

Najznačajniji javni servisi su : Mailing liste, Anonymous FTP, Usenet News,Gopher, WWW ( World Wide Web), IRC - Internet Realy Chat, Mail getways.

MAILING LIST predstavlja praktično proširenje elektronske pošte u cilju komunikacije grupe korisnika koji imaju slična interesovanja. Poruka poslata listu stiže svim korisnicima koji su

SEMINARSKI RAD – INTERNET 10


pretplaćeni na navedenu listu. Servis nastaje tako što se na jednom mestu, serveru, čuva lista svih pretplatnika liste. Sama lista ima svoju adresu i kad stigne nova poruka na tu adresu., ista se prosleđuje svim korisnicima liste. Na ovaj način je omogućeno jednostavno grupisanje korisnika sa zajedničkim interesovanje.

Sevis Anonymous FTP predstavlja poseban servis kao varijaciju običnog ftp servisa. Ovaj servis predstavlja javna sloništa datoteka do kojih se dolazi standardnim servisom ftp. Pri tome se kotišćenjem običnog FTP servisa unosi korisničko ime kao anonymous dok se lozinka unosi kao e-mail adresa. Na ovaj način provajderi nude jednostavan pristup do javnih datoteka i to prvenstveno za distribuciju softvera i podataka.

USENET NEWS (User Nework News) predstavlja servis koji omogućuje učesnicima u saobraćaju organizovanje diskusione grupe ili konferencije. Poruke koje se koriste na ovom servisu smeštene su na serverima provajdera i serveri povremeno razmenjuju podatke i poruke se distribuiraju do svih zainteresovanih korisnika, odnosno učesnika u saobraćaju. Poruke su javne i svima dostupne ali su organizovane po diskusionim grupama i lancima diskusije. Kada se pristupa isčitavanju poruka prvo se pristupa diskusionoj grupi zatim lancu i dolazi do konkretne poruke. Veliki broj diskusionih grupa nametnuo je potrebu da se uvede koncept pretplate, odnosno svaki korisnik bira one grupe koje ga interesuju. Postoji veći broj programa, čitača za pristup ovom servisu od kojih su najpoznatiji u Windows okruženju Netscape i Internet Explorer.

GOPHER predstavlja sistem menija putem kojih se pristupa tekstualnim adtotekama, kao i raznim serverima u mreži. U trenutku nastanka ovaj servis je bio izuzetno popularan i većina učesnika u Internet saobraćaju ga je koristio za pretraživanja kroz menije. Danas je ovaj servis i dalje bogat informacijama, ali nedostatak multimedijalne podrške ga je praktično izbacio iz upotrebe. SEMINARSKI RAD – INTERNET

11


Vrlo često kada neko pomene Internet pomisli na World Wide Web (WWW ili Web).Web je lep, hipermedijalni i za upotrebu veoma pogodan servis.

Web podrazumeva mrežu, i to mrežu dokumenata koji međusobno ukazuju jedni na druge i omogućavaju brzo i lako šetanje, ili kako se popularno kaže jedrenje (Net Surfing) ili krstarenje (Net Cruising) po Internetu. Potrebno je samo kliknuti mišem na podvučeni deo teksta ili na deo slike koji nas interesuje i automatski prelazimo na druge sadržaje neznano gde na globalnoj mreži svih mreža.

Web je jedan od novijih servisa ali je ubedljivo najpopularniji i u poslovnom delu najpersektivniji servis Interneta.

Kod Web-a radi se o primeni hipertekst sistema. To znači da se iz jednog dokumenta mogu referencirati drugi dokumenti.

Primer:U nekom tekstu je grupa reči podvučena. To znači da je to link

na neki drugi dokument. Kliktanjem miša na grupi reči prelazimo na drugi, referencirani, dokument.

Sistem je distribuiran., što znači da referencirani dokumenti mogu biti na istom ili na drugim serverima u mreži.

Prateći te linkovi krećemo se po mreži od servera do servera a pri tome ne primećujemo nikakvu razliku među tim računarima, koji su po konstrukciji i operativnom sistemu veoma različiti. Ovo kretanje naziva se Net Surfing (surfovanje, krstarenje mrežom) ili Cruising Hiperspace ( krstarenje hiperprostorom).

Web ima elemente multimedije, jer se iz njega mogu prikazivati tekstovi, slike, zvuci, video zapisi itd.

Web servis je organizovan po principu klijent - server.



Podsetimo se, to znači da se podaci nalaze na serverima na mreži gde se izvršava poseban serverski program koji na zahtev, preko mreže, šalje dokumenta klijentskim programima, koji se izvršava na računaru klijenta, korisnika Interneta..

Protokoli kojim Web klijent i server komuniciraju naziva se HTTP (Hyper Text Transfer Protocol) protokol.

Serverski program se zove HTTP deamon.

Da bi se pristupilo web serveru na računaru klijenta mora biti instaliran TCP/IP protokol kao i odgovarajući program za pristup ( browser).

Jedan od popularnijih Web browser-a je Netscape za Windows 95. Kada se startuje Netscape, pristupa se Web serveru u mreži čiju adresu zadajemo. Po uspostavljanju veze dobija se naslovna strana (Home Page), sa koje putevi vode dalje...Adresa Home Page nekog Web-a može se prikazati na sledeći način:

htp://-dragan.mf.bg.ac.yu.

Umesto ove adrese Home Page se može pozvati i na sledeći način www.mf.bg.ac.yu,

što je i običaj na Internetu.

Adrese poput gornje nazivaju se i URL-ovi (Uniform Resource Locator).

Dokumenti koje koristi Web su standardn sa datotekom sekvenci za formiranje teksta. Ekstenzija datoteke je HTML, Hyper Text Markup Language.Ovaj jezik se zasniva na SGML standardu (Standard Generalized Markup Language). Za potrebe Web-a ovaj standard je prilagođen i znatno pojednostavljen.


http://www.mf.bg.ac.yu/


Korisna osobina Web-a je da se može pristupiti i ostalim servisima Interneta bez obzira gde su instalisani.

Web se često povezuje i sa bazama podataka, tako da se kroz poznato Web okruženje dobijaju najrazličitiji podaci sa raznih sistema. Ova operacija naziva se mostom (gateway) i realizuje se pomoću ekranskih formi i programskog interfejsa Web servera.

Dokumenti koje koristi Web su tekstualne datoteke u kojima se posebnim sekvencijama za formiranje opisuje slog strane (definiše se šta je naslov, šta je zaglavlje, šta su hiperlinkovi i slično).

Osnovni jezik kojim se opisuje Web, kao što je navedeno, je HTML. Postoje tri načina kreiranja HTLM dokumenata:

- Korišćenjem bilo kog tekst editora- Korišćenjem posebnih HTML editora- Konvertovanjem drugih formata u HTLM.

Programeri Sun Microsystems su primetili da se HTTP protokolom, kojim Web prenosi tekstove i slike, mogu preneti i programi koje bi Web browser interpretirao.

Tako je nastao sistem Java (džava), koji Web-u dodaje efikasno programsko okruženje nalik na C++, otvarajući tako vrata mnogih novih primena.

Sun je razvio kompletan poslovni sistem koji se zasniva na minimalnim radnim stanicama opremljenim Web Browse-om i Java-om i serverima u kojima je baza podataka spregnuta sa Web-om. Ovaj koncept se naziva Web PC i preti da postane ozbiljan konkurent klasičnoj koncepciji, kod koje imamo na svakom računaru instalisano sve što nam ikada može zatrebati.

Na Web-u Java se javlja u dva osnovna oblika. Prvi su mali, prevedeni programski moduli koji se nazivaju klase. Oni su potpuno portabilni, jer Web Browser-i umeju da ih interpretiraju nezavisno od operativnog sistema i računara.SEMINARSKI RAD – INTERNET 14


Ovi programi koriste standardni protokol HTTP za prikupljanje drugih dokumenata, a postoji i mogućnost direktne komunikacije sa serverom drugim protokolom.

Druga, jednostavnija forma su Java Script-ovi, programski moduli koji se distribuiraju u izvornom obliku kao deo HTML dokumenta i izvršavaju na Browsew-u.

Pomoću Java-e može se crtati po ekranu, kontrolisati ekranske forme, ispisuje tekst i slike. Java je pravi programski jezik razvijen za Internet.

Servis IRC (Internet Relay Chat) omogućava interaktivni razgovor velikog broja učesnika u saobraćaju. Kreiran je i organizovan po kanalima koji se dele na :

- Javne,- Privatne,- Nevidljive,- Tajne.

Posle startovanja ovog servisa isti poušava da uspostavi vezu sa nekim od servera. Odmah po uspostavljanju veze sa serverom na monitoru korisnika se ispisuje poruka sa tog servera koja sadrži minimum podatke o serveru, administratoru, pravilima za korišćenje i slično.

MAIL GATEWAYS servis je namenjen pristupu javnim servisima elektronskom poštom i on omogućava pristup korisnicima koji nemaju stalnu vezu sa Internetom, već samo povremenu razmenu elektronske pošte.


15


Servisi za pretraživanje

Servisi za pretraživanje omogućavaju pronalaženje odgovarajućih dokumenata na javnim servisima. Bez servisa za pretraživanje krstarenje Internetom bi bilo znatno sporije i manje efikasno.

Sigurnosni servisi

Sigurnosni servisi su neophodni kada se traži da se putem Interneta prenesu podaci koji imaju posebnu važnost i isti imaju određenu tajnost.

Sistemski servisi

Sisemski servisi su namenjeni administratorima servera i mreže, a ponekad su od značaja i za korisnika da bi proverio da li je računar trenutno priključen na mrežu ili postoje problemi na vezama.

Osnovni servisi inetrneta

Elektronska pošta jedan je od najznačajnijih i najmasovnije korišćenih servisa Interneta i zbog toga je elektronska adresa postala neophodan elemenat adresnih podataka savremenog poslovnog čoveka.Osnovne elemente arhitekture sistema za elektronsku poštu predstavqaju server i klijent lektronske pošte. Na serveru, koji je stalno aktivan na Internetu, nalazi se »poštasnko sanduče« u koj e može pristići poruka od bilo kog korsnika Interneta. Čitanje pristiglih poruka dostupno je samo njegovom vlasniku. Klijent elektronske pošte je program kojim se pristupa »poštasnkom sandučetu« radi čitanja pristiglih ili slanja novih poruka. Elektronska pošta jedan je od Najbolkjih primera tzv. Asinhronih saervisa na Internetu. Naime, nije potrebno da krajnji korisnik bude stalno priključen na Internet. SEMINARSKI RAD – INTERNET 16


Novopridošla poruka smešta se na server, a primalac je može čitati naknadno, kada mu to bude odgovaralo. Programi za elektronsku poštu stalno dobijaju nove mogućnosti i predstavljaju prave male informacione sisteme sa adresarima, kalendarima, podsetnicima, softverskim modulima za planiranje i zakazivanje sastanaka. Elektronska pošta je postala integralni deo svetske informacione sinfrastrukture u poslovanju, edukaciji, trgovini i ličnoj komunikaciji.Elketronksa pošta je bila u početku besplatna privilegija naučnih radnika. Kasinije je postala servis koji je bio prilika za zaradu onima koji su ga nudili tržištu internet usluga.

SEMINARSKI RAD – INTERNET 17

S A D R Ž A J

UVOD ……………………………………………….. 3INTERNET …………………………………………. 3PRINCIPI RADA INTERNETA……………………. 5PRISTUP INTERNETU …………………………… 7SERVISI NA INTERNETU ……………………….. 8BAZIČNI SERVISI ………………………………… 8JAVNI INFORMACIONI SERVISI ……………… 10SERVISI ZA PRETRAŽIVANJE ………………… 16SIGURNOSNI SERVISI …………………………...16SISTEMSKI SERVISI ………………………… …16OSNOVNI SERVISI INTERNETA ………………. 16LITERATURA………………………………………18


L I T E R A T U R A

1. Prof. Dr. Nikola Bračika,“POSLOVNA INFORMATIKA“ Čačak 2008.g2. Pantović, V., Dinić S., Starčević, D.: Savremeno poslovanje i Internet tehnologije


18

VISOKA PОSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA Č A Č A K

SEMINARSKI RAD


TEMA: INTERNET

М е n t o r S t u d e n tProf. Dr. Nikola Bračika Stefan Milosavljević Бр. инgекса 119-096-08

Прешево 2009. гоgина

poslovna informatika

Documents