poruke - · pdf filepravoslavlje - molitve na jezeru strana 21 narodne legende strana 22...
TRANSCRIPT
2 Novembar 2012.
P O R U K E
3www.serbianmirror.com
Srb info strana 4
Politi~ke aktuelnosti strana 5
Tvrde re~i Tomislava Nikoli}a strana 7
Kraljica Marija se vra}a ku}i strana 8
Intervju: Vlade Divac strana 9
Jo{ jedna nagrada Ratku Mom~ilovi}u strana 10
Pri~e iz zavi~aja strana 11
Rasizam na evropski na~in strana 12
Ogledalo na licu mesta - Skadarlija strana 13
Jedanaest godina sa vama - fotoreporta`a strane 15-17
Arhitektura i film strana 18
Sport strana 19
Zemlja ~uda strana 20
Pravoslavlje - Molitve na jezeru strana 21
Narodne legende strana 22
Nostalgija pi{e romane strana 23
Iz konzulata strana 24
Vremeplov strana 25
Feljton: Najve}i Srbi 20. veka strana 26
Porodica strana 28
^estitke - Oglasi - Mediji strana 29
Vedra strana strana 30
TIRA@: 18.000
SADR@AJ
PUBLISHED BY
Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Nenad Jovanovi}
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),
Aleksandra Miti} (Ni{),
Milan Lu~i} (New York),
Sta{a Nasti} (Holivud)
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
Novembar 2012.
“[to god tka{,vezuj konce za nebo”
Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}
NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------
ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472
Chicago IL 60613
I Z R E D A K C I J E
Dragi prijatelji,
Z a h v a l j u j u } i
vama, obele`ili
smo jedanaestu
godišnjicu našeg
rada i uzajamnog
poverenja.
Svi vi, koji
ste i ovoga puta svojim prisustvom
uveli~ali naš jubilej, potvrdili ste
koliko uva`avate na{ trud i
podr`avate postojanje našeg lista .
Sigurna sam da ste u ovih
jedanaest godina uvideli da se
“Ogledalo” suštinski bavi o~uvanjem
srpskih vrednosti, srpskog identiteta.
O~uvanje tradicije, kulture,
vere i istorije je od velikog zna~aja za
Srbiju i srpski narod, posebno ovde u
Americi, jer jedino negovanjem srp-
skih obi~aja i jezika i vaspitavanjem
dece u srpskom duhu, mo`emo
sa~uvati svoj nacionalni identitet.
“Ogledalo” takodje ima
zadatak da svakog prijatelja, bez obzi-
ra koje nacionalnosti i vere bio, uputi
u našu lepu zemlju, u naš Beograd. Da
mu po`eli dobrodošlicu i da ~itav svet
upozna sa istorijom jednog malog,
hrabrog, istrajnog, napa}enog, ali
ponosnog naroda.
Zato je vaša podrška od
velikog zna~aja, posebno danas,
kada je Srbija nakon dve decenije
medijske hajke poprimila loš imid` u
svetu. U tom smislu postojanje
“Ogledala” je od neprocenljivog
zna~aja.
Srda~no `elim da se zahvalim
na podršci koju od vas dobijamo svih
ovih godina, i iskreno se nadam se da
}e se naše uzajamno poštovanje nas-
taviti jo{ dugi niz godina, jer bez vas
nebi bilo ni Ogledala.
Ovim putem `elim da se od
srca zahvalim svim u~esnicima naše
proslave. Svim darodavcima i dona-
torima, svima onima koji su bili
spre~eni da prisustvuju na{oj proslavi,
ali su nam poslali nov~ane darove,
vlasnicima restorana “Sandys” i svima
koji su na bilo koji na~in doprineli da
jedanaesti rodjendan “Ogledala” pro-
tekne u sve~anom i lepom
raspolo`enju.
Iskreno vaša,
Slavica Petrovi}
RE^ UREDNIKA
4 Novembar 2012.
S R B I N F O
^IKA[KI SAJAM IGRA^AKA^ika{ki sajam igra~aka puni 10 godina
i proslavlja u velikom stilu!
Zapo~nite va{e prazni~ko veselje sa nama! Pridru`ite nam se na
jedinom internacionalnom sajmu igra~aka u Sjedinjenim Ameri~kim
Dr`avama koji i ove godine donosi mnoga iznenadjenja svim
~lanovima va{e porodice. Dodjite da se poigrate sa igra~kama i igra-
ma iz celog sveta i budete medju prvima koji }e imati mogu}nost da
kupe neke od ovih jedinstvenih igra~aka.
Registrujte se za Settlers of Catan, Yo-Yo, i Top Trumps
takmi~enja. Pridru`ite se va{im omiljenim karakaterima Star Wars
serijala na Star Wars Character Lunch, u~estvujte u Young Inventor
Challenge, slikajte se sa raznim maskotama, pogledajte Radio Disney
Patrol-u, u`ivajte u zabavi na bini, upoznajte izumitelje va{ih omil-
jenih igara, i jo{ mnogo mnogo toga.
Posetite na{ vebsajt za vise informacija na www.chitagfair.com
i `elimo vam nezaboravan vikend oki}en smehom i zabavom na
Chicago Toy&Game Fair!
Lokacija i sati sajma:Subota, Novembar 17, 2012 10am-6pm
Nedelja, Novembar 18, 2012 10am-5pm
Navy Pier, Festival Hall A (istocni deo Navy Pier-a, 2-gi sprat)
Tri sre}na ~itaoca ‘Ogledala’ pozivom na telefon: 773.744.0373
ima}e mogu}nost da povedu celu svoju porodicu na ovaj
zabavan dogadjaj uz porodi~nu propusnicu koju vam ovim putem
darujemo.
M. D.
Kulturna de{avanja u
kafe knji`ariBUBAMARA
11-3-2012 u 18h Godi{nji sastanak Ni{lija i odlu~ivanje
o sudbini daljeg rada kluba.
11-24-2012 u 19h Ve~e posve}eno Du{ku Radovi}u.
Se}ate li se emisije “Dobro jutro Beograde”
11-28-2012 u 19h Dr Milena T. Bajic i tema ve~eri Ljubav i
odnos sa voljenom osobom.
2903 W Irving Park RdChicago IL 60618
773-293-6337
www.ladybugbookcafe.com
Serbian Book World je kompanija iz^ikaga koja je nastala rukovodjena`eljama na{eg naroda u Sjedinjenim
Ameri~kim Dr`avama, i ima za cilj nego-vanje srpskog kulturnog stvarala{tva i pod-sticanje obrazovanja i van granica Srbije.
Ovaj svet knjiga je vebsajt strani-ca koja posluje iz ^ikaga, a preko koje na{narod u SAD mo`e do}i do velikog izborasrpskih knjiga i edukativnih igara za decu.Izdava~ka ku}a Dereta je eksluzivniizvoznik za Serbian Book World, ~ije imeponosno stoji i iza otvaranja ove kompani-je.
Pod svojim otkriljem, SerbianBook World dr`i i Serbian Book Club, kojije prvi klub knjige u SAD, gde ljubiteljiknjiga imaju mogu}nost da se okupe krozonline Serbian Book Community(www.serbianbookworld.com) kao i krozmese~ne Serbian Book Club sastanke.Najmladji nisu zaboravljeni, i mese~niSerbKidsStoryTime dogadjaji }e biti orga-nizovani za de~icu koja bi se tomprilkikom mo`da prvi put upoznala sapri~ama iz srpske istorije.
Vebsajt www.serb ianbookwor ld .com
po~inje sa radom prve nedelje decembra,2012. dok Serbian Book Club iSerbKidsStoryTime, zapo~inje sa radom 19.januara.
Posetom na vebsajt www.serbian-bookworld.com imate mogucnost da osvojitespecijalan popust na prvu kupovinu knjiga nadva na~ina, posetite nas i na: Facebook,Twitter, i Linkedin profilima!
Ovom prilikom vernim ~itaocimaOgledala, Serbian Book World poklanja 5lepih knjiga iz oblasti kulture i istorije.Pozivom na telefon: 773.744.0373najsre}nijih ~itaoca }e primiti svoj poklonprve nedelje decembra.”
^itaocima Ogledala poklon knjiga
WELCOME TO SERBIAN
BOOK WORLD!
A K T U E L N O
Novembar 2012. 5www.serbianmirror.com
Pi{e: Marijana Maljkovi}
STVARA SE VELIKA
ALBANIJA
Na Balkanu se ra|a velika Albanija,
izjavio je predsednik Srbije
Tomislav Nikoli}, tvrde}i da su
uveravanja koja su dobili srpski politi~ari,
da nikada ne}e dozvoliti da se spoje
Kosovo i Albanija, bila la`. U prilog tome
naveo je da je Kosovo ve} dobilo pozivni
po{tanski znak, da se grade autoput i pruga
koji }e povezati Pri{tinu sa Dra~om. “Pravi
se albanska dr`ava na teritoriji Balkanskog
poluostrva, koja jo{ 30 godina ne}e biti
ure|ena kao Makedonija i Srbija, a za tih
30 godina sva{ta }e da se desiti”, dodao je
Nikoli}. S druge strane, sredinom maja je
u Prizrenu, u prisustvu kosovske predsed-
nice Atifete Jahjaga, premijera Kosova i
Albanije Ha{ima Ta~ija i Salji Beri{e, pred-
stavljen prvi zajedni~ki bukvar Albanije i
Kosova. Beri{a je ovaj doga|aj iskoristio,
da ponovo uka`e na ideju o velikoj
Albaniji. “Albanci su vi{e nego bilo kada
zainteresovani da rade na projektu
nacionalnog ujedinjenja kroz veliki evrops-
ki projekat”, rekao je Beri{a.
Nikoli} je istakao, da je u razgov-
orima sa zvani~nicima EU otvoreno rekao,
da je nemogu}e, da se u narednih 100 god-
ina u Srbiji rodi onaj koji bi prihvatio
nezavisnost Kosova. Dodao je i da, ako
neko iz EU bude rekao, “da to nije prob-
lem za ulazak Srbije u EU, da sve drugo
Srbija treba da uradi, a da }e to pitanje
do}i na kraju, on ne mo`e da se pona{a
kao neko ko ne vidi da u stvari poma`e da
se prizna Kosovo”. “Ja }u pre da se
sklonim nego da omogu}im da u EU
u|emo bez Kosova. Onaj ko u meni bude
tra`io saveznika za to, nai}i }e na zatvore-
na vrata – istakao je srpski predsednik.
Vrsni poznavalac kosovskog prob-
lema, autor na desetine knjiga o Kosovu,
od kojih su neke postale ud`benici u svetu,
Du{an Batakovi}, istori~ar me|unarodne
reputacije, doktor pariske Sorbone i
ambasador Srbije u Francuskoj, nedavno je,
na jednom skupu u Beogradu izjavio da
smo, kao narod, “u velikom problemu”
zbog projekta “prirodne Albanije”.
“Prirodna Albanija je drugo ime za veliku
Albaniju, i to je projekat koji ve} du`i niz
godina ima zna~ajnu podr{ku albanske elite
u svim dr`avama gde `ive Albanci, a koji
se, kako je najavljeno, postepeno ostvaruje.
Moja izjava, stoga, bila je vi{e konstataci-
ja jednog stanja, nego hipoteti~ka projekci-
ja budu}nosti”.
Velika je ideolo{ka zabluda da je
kosovska legenda na{a velika iluzija.
Batakovi} podse}a da su se kosovskom
juna{tvu Srba i oslobodila~kim tradicijama
kosovske epike, prepune bola, gneva i
te`nje za slobodom, divio, sve do pojave
komunista, ~itav evropski nau~ni, kulturni i
politi~ki svet. Jedinstveno zapadno javno
mi{ljenje na po~etku YY veka, bilo je da
su sve te kosovske muke, pretvorene u tri-
jumf velikom pobedom u Kumanovskoj
bici. Nimalo slu~ajno, Srbija je vojnu kapit-
ulaciju u ratu za Kosovo u junu 1999. bila
primorana da potpi{e upravo u Kumanovu.
“Mislim da bi na{a {tampa, i javnost
uop{te, trebalo sa mnogo vi{e pozornosti i
interesovanja da prate ovaj proces koji je ve}
daleko odmakao, a koji su{tinski ugro`ava na{e
vitalne nacionalne interese, naru{ava regionalnu
stabilnost i ozbiljno ugro`ava krhku stabilnost
na Balkanu. To vam ovde ka`em samo kao
istori~ar, koji se kosovskom dramom bavi ve}
~etvrtu deceniju u kontinuitetu, a ne kao
ambasador Srbije u Parizu”, naglasio je
Batakovi}.
100 DANA VLADE
SRBIJE
Ako uporedimo obe}anja data u
predizbornoj kampanji sa onim {to
je Vlada uradila i zapo~ela u prva
tri meseca rada, kabinet bi dobio prelaznu
ocenu. Najbolje je ocenjena borba protiv
korupcije, a najslabije departizacija, re~eno
je na predstavljanju istra`ivanja, koje su
zajedni~ki realizovali Fondacija Konrad
Adenauer i Centar za demokratiju Fakulteta
politi~kih nauka. Predlog bud`eta i
nagove{taji socijalne i poreske reforme ipak
zaslu`uju prelaznu ocenu, ka`e profesor na
tom fakultetu Zoran Stojiljkovi}. „Druga
stvar koja dobija visoku ocenu za po~etni
entuzijazam, energiju i volju, je borba pro-
tiv korupcije. To je i prvi plus ove vlade,
ni{ta ne ko{ta, a puno doprinosi rejtingu.
Pitanje je da li }e se to zavr{iti do kraja i
spre~iti da uvek procesuiramo samo ljude
iz biv{eg re`ima i da li }e se doneti ~vrsto
zakonodavstvo u vezi sa javnim nabavka-
ma, jer to su velike stvari”, ka`e profesor.
On ocenjuje da na polju demokratizacije
dru{tva, Vlada ne bi dobila prelaznu ocenu
jer nije do{lo do departizacije i profesion-
alizacije javnih preduze}a.
O prvih 100 dana nove vlade
treba narod da sudi, ali efekti njenog rada
oseti}e se tek u narednom periodu, izjavio
je premijer Ivica Da~i}. “Pobolj{ali smo
odnose unutar Vlade, postoji jasna odgov-
ornost svakog ministra za ono {to radi i to
ne strana~kim vo|ama nego nama, koji
vodimo Vladu. U~injen je zna~ajan
napredak u evropskim integracijama u koji-
ma smo pri{li bli`e, iako se o~ekivalo udal-
javanje. U ekonomskom pogledu zaustavili
smo drasti~an pad ekonomije bez koje se
ne mogu realizovati ni drugi ciljevi”,
zaklju~io je Da~i}.
Ministar finansija Mla|an Dinki}
ima samo re~i pohvele za novu vladu:
“Saradnja u ovoj vladi je najbolja koju sam
imao ikada, a 12 godina sam na javnoj
funkciji. Imamo koordinaciju svake nedel-
je, a u pro{loj vladi to nije postojalo.
Uva`avaju se stavovi ljudi koji su stru~ni
za pojedine oblasti. Za razliku od prethod-
ne vlade, gde su partneri podmetali jedni
drugima klipove, sada imamo slu~aj da
ministri jedni drugima poma`u”. Na pitan-
je da li to zna~i da bolje sara|ujete sa SNS
nego sa DS, Dinki} je odgovorio da je to
za njega najve}e pozitivno iznena|enje u
ovoj vladi. “Vlada je u prva tri meseca
spre~ila bankrot dr`ave, obezbedila sig-
urnost za gra|ane, a zapo~eli smo i
ozbiljnu borbu protiv kriminala. Sada pred-
la`emo bud`et za 2013. godinu, koji }e
obezbediti ekonomski rast i prepoloviti
deficit, tako da slede}e godine mo`emo da
o~ekujemo postepeni oporavak”, izjavio je
Dinki}. Prema njegovim re~ima Srbija
definitivno vi{e nije u opasnosti od bankro-
ta. “U prva dva meseca morali smo da
obezbe|ujemo novac dan za dan, da bismo
isplatili plate i penzije. A u slede}u godinu
ulazimo ~ak i sa nov~anom zalihom. U
novembru }emo uvesti zakon sa revolu-
cionarnom novinom, da je dr`ava u obavezi
da pla}a sve robe i usluge u roku od 45
Vlada Srbije
6 Novembar 2012.
A K T U E L N O
dana, a privatni sektor u roku od 60 dana.
Uve{}emo disciplinu i pokaza}emo da
dr`ava mo`e da bude generator brzog
pla}anja. Ho}emo da se re{imo dugova iz
pro{losti i da spre~imo nagomilavanje
novih. Bi}e predvi|ene i nov~ane kazne za
rukovodioce koji budu imali dugove, a
uve{}emo i zatezne kamate”, ka`e ministar
finasija.
MALE [ANSE ZA EKONOMSKI OPORAVAK
Posle {okantnog skoka cena osnovnih
`ivotnih namirnica, {to je izazvalo
negodovanje gra|ana po~etkom
meseca, u Srbiju su stigle nove sumorne
~injenice. Nasuprot najavama ministra
finansija Mla|ana Dinki}a da je najgore
pro{lo i da Srbija kre}e putem oporavka,
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)
je za slede}u godinu iznela prognozu o
rastu od svega 1,7 odsto. Kao razloge vidi
politi~ku nesigurnost zbog majskih izbora,
ali i izazove koji pred sobom ima nova
vlada u re{avanju problema javnog duga.
Time se dva meseca pre po~etka naredne
godine ve} dovodi u pitanje dr`avna projek-
cija o rastu BDP-a od 2 odsto, obja{njava
~lan Nacionalnog saveta za privredni opo-
ravak \or|e \uki}. Tempom privrednog
rasta od 2 odsto godi{nje, Srbiji je potreb-
no 72 godine da udvostru~i standard svojih
gra|ana. Me|utim, i tako mali procenat
rasta te{ko je ostvariti, kako zbog objek-
tivnih tako i mnogih drugih okolnosti u
kojima se Srbija nalazi, ka`e ekonomista
Aleksandar Stevanovi}.
U srpskoj privredi postalo je
uobi~ajeno da se pragovi rasta svake godine
postavljaju na vrednost izme|u 1 i 3 procen-
ta i da se na kraju godine ta prognoza nika-
da ne dostigne. Poslednji put prognoza je
bila zasnovana na prilivu novca od stranih
investicija. Ipak, to je te{ko da }e biti
mogu}e i u budu}nosti po{to se Srbija,
prema mi{ljenju Stevanovi}a, vi{e trudi da
ih otera, nego privu~e. Tako|e, monetarna
politika koju dr`ava vodi, ukazuje na to da
}e stanje jo{ dugo biti nepromenjeno: “Jako
lo{i propisi, posebno kada je re~ o izgradnji
i gra|evinskim dozvolama, komunalnim
dozvolama i sli~no. Prili~no visoka i nepred-
vidljiva inflacija, dok je devizni kurs jedan
krajnje neobi~nan fleksibilni kurs. Bud`etska
potro{nja, koja je potpuno neprimerena
zemlji kao {to je Srbija i koja ne mo`e
omogu}iti stope rasta ve}e od 2 odsto na
dugi rok. Tu jo{ imate i rastu}i dug koji
ote`ava refinansiranje postoje}ih kreditnih
aran`mana. I rekao bih raspadnute instituci-
je, koje Srbiju ~ine zemljom gde postoji vla-
davina ljudi, a ne vladavina prava.”
Po dolasku na funkcije predstavni-
ci novih vlasti dali su mnogobrojna
obe}anja o obuzdavanju inflacije, javnog
duga i kursa doma}e valute. U cilju opo-
ravka sastavili su i predlog restriktivnog
bud`eta koji je ve} usvojila vlada.
Ekonomista \or|e \uki} smatra da
novi dr`avni prora~un mo`e garantovati ipak
nekakav privredni rast: “Mislim da u ovom
trenutku ni{ta pametnije nije moglo da se
u~ini. Tim bud`etom vlada sebi daje prostor
da ozbiljnije u pregovorima sa MMF-om
postigne maksimalna funkcija, a to je da se
ostvari ekonomski rast – dodu{e redukovani.
Budimo realni, sve zemlje u okru`enju imaju
fazu stagnacije, ili pada ekonomske aktivnos-
ti zbog odsustva aktivnosti zemalja u
Evrozoni da re{e du`ni~ku krizu.” I deo
privrednika sa sumnjom gleda na poku{aje
novih vlasti u saniranju ekonomske situacije.
Strahuju od dodatnog pada standarda gra|ana
i prometa, zbog ~ega se ne}e ostvariti
nikakav privredni rast.
7www.serbianmirror.comNovembar 2012.
P O L I T I K A
Autor: Marko Lopu{ina
Gr~ka je upravo izrazila negodovan-je zbog izjave predsednikaTomislava Nikoli}a skopskoj tele-
viziji Sitel, da ima razumevanja za prob-leme sa kojima se Makedonija suo~ava,uklju~uju}i i njen spor sa Atinom okoimena dr`ave. Portparol gr~kog ministarst-va inostranih poslova Grigoris Delavekurasje jasno preneo stav ove dr`ave da “tajkonkretni intervju koji je predsednik Srbijedao, nije ni u kom slu~aju u skladu savisokim nivoom odnosa izmedju na{e dvezemlje i dugotrajnom podr{kom koju jeGr~ka pru`ala Srbiji u te{kim vremenima”.
Nije to bio jedini protest srpskihkom{ija na javne istupe novog predsednikaSrbije, jer je Tomu Nikoli}a ukorio ibosanski lider Bakir Izetbegovi}, {to je zaBiH rekao da je to “dr`ava koja nestaje”.Toma Nikoli} je jo{ poru~io da “Srbijanije ta koja }e da pogazi Bosnu iHercegovinu”.
U neobi~no pri~ljivom razgovoru iolako datom zvani~nom intervju za make-donsku televiziju, pred slu`benu posetuSkoplju, srpski predsednik je rekao i daAlbanci sa Kosmeta i Albanije stvarajuVeliku Albaniju – grade put, prugu doDra~a, imaju isti medjunarodni telefonskibroj. U Tirani su demonstranti uzvicimanegodovalja do~ekali srpskog ministradiplomatije, bes zbog Nikoli}eve izjave oVelikoj Albaniji.
Sve su to izjave, koje po pro-tokolu dr`avnih zvani~nika ne treba daizgovara jedan predsednik dr`ave, kojapledira da ima dobre odnose sa svojimkom{ijama. Ako se ovome dodaju iNikoli}eve izjave o Vukovaru i Hrvatskoj ida je izjavio da “nije ljut na predsednikaHrvatske Ivu Josipovi}a, da ne zna razlognjegove ljutnje” i da }e prihvatiti razgovorkada ga Josipovi} bude pozvao, pokazujese i da predsednik Srbije nema prijateljske
odnose sa Hrvatima.Kritikuju}i u intervju makedon-
skom mediju Kosmet, Albaniju, BiH,Hrvatsku i indirektno Gr~ku, predsednikSrbije, koji je proveo tri dana u Makedonijina proslavi sto godina Kumanovske bitke iPrvog balkanskog rata, nije nijednompomenuo nere{ene problema zvani~nogSkoplja sa Srbima koji `ive u toj zemlji.Jer, u Makedoniji nisu dobro re{ena status-na pitanja Srba, njihovog {kolovanja, za{tei razvoja nacionalnog identiteta. Zvani~noSkoplje ne brine o srpskim spomenicimakulture i istorijskoj ba{tini, koja se nalazi{irom Makedonije. Mnogi srpski spomenicisu poru{eni, a mnogi zapu{teni. Nije re{enoni pitanje povratka imovine dinastije
Karadordevi} u Makedoniji.Umesto toga Nikoli} se zalo`io da
Makedonska pravoslavna crkva, koja jenastala otcepljenjem od Srpske pravoslavnecrkve po dekretu Josipa Broza Tita, dobijeautokefalnost i postane samostalna.
Predsednik Srbije se i daljepona{a kao strana~ki lider, politi~ki u~enikdr Vojislava [e{elja, koji deli packe svojim
partnerima i kom{ijama. Tomislav Nikoli}kao predsednik i predstavnik srpske dr`avei naroda ne bi trebalo da proziva i pretilo{im projekcijama budu}nosti Balkana, jerje to posao za njegove savetnike, eksperte,mo`da strana~kog lidera naprednjakaAleksandra Vu~i}a, koji je talentovaniji zajavne pretnje i prozivke.
Kao dr`avnik o~ekuje se daTomislav Nikoli} diplomatski, mudro, saznacima dobre volje razgovara i pregovarasa kom{ijama o zajedni~koj budu}nosti. Ada operativne probleme re{avaju dr`avneinstitucije i ustanove, na predsednikov pod-sticaj i uz saglasnost zvani~nika iz sused-nih dr`ava. Kako toga nije bilo uNikoli}evom nastupu na skopskoj televiziji
pobunili su se i Bosanci, i Grci, i Albanci,a i Hrvati.
Interesantno je da je Nikoli}uputio i strelice svoje kritike ka EU, inaglasio da “nama tra`e Kosovo” i da je“Srbiji prepreka na evropskom putu to {tone}e da prihvati da joj se oduzme deo ter-itorije”. Ali nije pominjao ulogu SAD naBalkanu i ~injenicu da Amerika stvara tzv.
nezavisno Kosovo i direktno spre~ava da setaj proces bilo kako sa beogradske stranezaustavi, spre~i ili odlo`i.
Zbog srpske “pobune” u EU okoKosmeta, po~etka pregovora sa Ha{imomTa~ijem, kojeg beogradski mediji nazivajupremijerom, sve ve}eg oslanjanja naRusiju, ameri~ka administracija je ishitrilaposetu dr`avne sekretarke Hilari KlintonBeogradu.
Brisel i Va{ington ne}e od Srbijetra`iti da prizna nezavisnost Kosova, ve} }einsistirati na sprovo|enju dogovora koje supostigli Beograd i Pri{tina kako bi se nor-malizovao `ivot ljudi na Kosovu, osnovnaje poruka sastanka predsednika i premijeraSrbije Tomislava Nikoli}a i Ivice Da~i}a saameri~kom dr`avnom sekretarkom HilariKlinton i visokom predstavnicom EUKetrin E{ton koje su boravile u Beogradu.Klintonova i E{tonova su pohvalile sve ono{to Srbija ~ini na svom evropskom putu iohrabrile je da nastavi sa takvom poli-tikom.
Nakon ove posete u Beograddolazi i ruski lider Vladimir Putin. Rustreba sa Nikoli}em da udari kamen temel-jac izgradnji gasovoda Ju`ni tok, koji }edirektno da spoji Srbiju i Rusiju. I koji }esa milijadru dolara ruske pomo}i i investi-cija, stvoriti uverenje u svetu da je Srbijana{la stabilnog privrednog, diplomatskog ipoliti~kog partnera i za{titnika.
Obe ove posete predstavnika dvevelesile, i Klintonove i Putina, a potom iKetrin E{ton, ministarke EU, pokre}u usrpskoj javnosti pitanje na koje Srbi deceni-jama tra`e odgovor:
– [to su Srbija i Srbi kao malazemlja i mali narod toliko bitni Americi,Rusiji, Evropi, da se prosto otimaju da namuredjuju `ivot na njihov na~in? [to nas neostave da `ivimo samostalno i na miru???
Tomislav Nikoli} }e verovatnojednog dana morati svom narodu da odgov-ori na ovo pitanje.
TVRDE RE^I TOMISLAVA NIKOLI]APredsednik Srbije se i dalje pona{a kao strana~ki lider, koji deli packe svojim partnerima i kom{ijama. Zato su se pobunili i Bosanci,
i Grci, i Albanci, a i Hrvati
Ogledalo informi{e, promovi{e,povezuje i
neguje srpskevrednosti!!!
773.744.0373
^ITAJTEOGLEDALO
www.serbianmirror.com
8 Novembar 2012.
D R U [ T V O
Pi{e: Marko Lopusina
Usvojoj zavr{noj re~i na Oplencuprilikom sahrane porodice knezaPavla, prestolonaslednik Aleksa-
ndar Karadjordjevi} je sa suzama u o~imai glasom koji je podrhtavao od uzbudjenjarekao:
– Iskreno se nadam da }e seknezu Pavlu uskoro pridru`iti moj otackralj Petar, majka Aleksandra, baka kralji-ca Marija i stric Andrej koji jo{ po~ivaju utudjini – istakao je AleksandarKaradjordjevi}.
Ove re~i su narod, a posebnoprisutni monarhisti prihvatili kao obe}anje inadu, da }e zahtev koji je Kraljevski dvori porodica Karadjordjevi} uputila proletosdr`avi, da se posmrtni ostaciKaradjordjevi}a sahranjenih u inostranstvuprenesu u Srbiju na Oplenac. Ta o~ekivan-ja su podgrejali i predsednik i premijerSrbije, Tomislav Nikoli} i Ivica Da~i}.Predsednik Srbije Tomislav Nikoli}, koji jei predsednik Odbora za povratak posmrtnihostataka ~lanova porodice Karadjordjevi} uSrbiju, izjavio je nedavno:
– Vlada Srbije }e nastojati davrati i posmrtne ostatke kralja Petra i poredtoga {to postoje izvesni problemi sa
Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama.Ne preciziraju}i o kojim problemi-
ma je re~, Nikoli} je naglasio da }e Srbijado~ekati dan kada }e “skinuti hipoteku sasvojih ledja da se lo{e ponela prema ljudi-ma koji su bili zaslu`ni u Srbiji”.
U Va{ingtonu i ^ikagu suotpo~eli razgovori srpske i ameri~ke straneo mogu}nosti prenosa kov~ega sa telomkralja Petra Drugog, koji je jedini monarhsahranjen na teritoriji SAD. Pored diploma-ta u ove razgovore su se uklju~ili i pred-stavnici SPC i Kraljevskog dvora.
– Ameri~ki propisi nala`u da nje-govu eshumaciji i prenos u Srbiji tra`i na{adr`ava, odluku o tome donosi ameri~kaVlada. A ako zahtev podnese direktnodinastija, odluku donose dr`ava Ilinois,lokalna vlast u Libertivilu i srpski episkopLongin. Porodica Karadjordjevi} je
anga`ovala ~ika{kog advokata TomaKarad`i}a da ispita pravne mogu}nosti i uime Kraljevskog dvora podnese zahtevameri~kim vlastima za eshumaciju kraljaPetra Karadjordjevi}a, koji je sahranjen umanastiru Sveti Sava u Libervilu kod^ikaga – saznali smo u kraljevskoj porod-ici.
Kraljevska porodica `eli da skratiprotokol SAD, a da ne povredi ameri~kustranu, jer je pokojni jugoslovenski kraljPetar Drugi bio cenjen kod Amerikanaca, aprimali su ga za `ivota svi ameri~ki
predsednici. Prestolonaslednikova baka, kralji-
ca Marija, supruga kralja Aleksdandra, od1961. godine, po~iva u Velikoj Britaniji nagroblju britanske kraljevske porodice.
– Kraljica Marija je sahranjena uFrogmoru, blizu vindzorskog zamka, poredkraljice Viktorije i drugih rodjaka britanskekrune. U svojim pismima Kraljevskomdvoru i porodici Karadjordjevi} britanskakraljica Elizabeta je napisala kako ona kadaodlazi u Vindzor redovno pose}uje i grobsvoje rodjake Marije Karadjordjevi} .
Marija Hoencolern Karadjordjevi}je u srodstvu sa britanskom kraljicomViktorijom, kao unuka kralji~inog sinaAlfreda, vojvode od Edinburga. ^lanoviporodice Karadjordjevi} nalaze se izmedju91. i 102. mesta na listi naslednika bri-tanske krune.
Kada je kraljica Marija umrla,opelo joj je po pravoslavnim obi~ajimaslu`eno u hramu Svetog Save u Londonu,koji je ona podigla. PrestolonaslednikAleksandar Karadjordjevi} i svi drugi~lanovi dinastije su rado primani na britan-skom dvoru i ku}i Vindzora. Kada jekraljica Elizabeta Druga 2006. godine slav-ila osamdeseti rodjendan, ~lanovi na{edinastije poklonili su joj srpsku narodnuno{nju, proizvedenu u zanatskoj radioniciDragana Ili}a iz Jakova.
– Britanska kraljica Elizabeta uputi-
la je pismo prestolonasledniku Aleksandru daje ku}a Vindzor spremna, ako je dr`avaSrbija spremna, za eshumaciju i prenosposmrtnih ostataka kraljice Marije, suprugekralja Aleksandra Karadjordjevi}a, ve}narednog prole}a. Kraljica Elizabeta jeporu~ila da o~ekuje slu`beni zahtev VladeSrbije i da je spremna da ga u najkra}emmogu}em roku ispuni. A to zna~i da bikraljica Marija Karadjordjevi} mogla dabude sahranjena u porodi~noj kripti crkveSvetog Djordje na Oplencu, u vreme posleVaskrsa.
KRALJICA MARIJA SE VRA]A KU]I
Kraljica Marija sa surpugom Aleksandrom ( levo) i sa sinom Petrom (desno)
Postoje veliki izgledi da naredne godine na Oplencu budu sahranjeni i drugi Karadjordjevi}i
Britanska kraljica Elizabeta uputila je pismo prestolonasledniku Aleksandru da je ku}a Vindzor spremna za eshumaciju i prenos supruge kralja Aleksandra Karadjordjevi}a narednog prole}a
DVOSTRUKO KUMSTVO– Kraljica Elizabeta Druga je moja kuma. U vreme kada me krstio patrijarh Gavrilo
u Vestminsterskoj opatiji ona je bila princeza. Njen otac kralj D`ord` VI, takodje, je bio
moj kum kao i mom ocu, kralju Petru. Vojvoda od Edinburga, suprug kraljice
Elizabete, blizak je rodak moje majke kraljice Aleksandre, }erke gr~kog kralja
Aleksandra – otkriva prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevi} svoje druge veze sa
Vindzorima.
9Novembar 2012. www.serbianmirror.com
H U M A N E A K C I J E
Razgovor vodila: Mila Filipovi}
Posle godinu dana HOD, Humanitarnaorganizacija Vlade Divca, }e ponovou kafeu “Topaz” imati donatorski
skup, ~etvrti put u saradnji sa vlasnicimakafea, Brankom Paliku}om i ValteromVeselinovi}em. U zajedni~koj akciji daizbeglicama u Srbiji obezbede krov nadglavom, donesu osmeh na lica i nadu ubolji, humaniji `ivot, Ana i Vlade Divac }e16. decembra sa donatorima razgovarati i onovim akcijama koje pokre}u, kao i daljimplanovima za rad organizacije. Na svakomskupu, bilo gde da okupljaju na{e sunarod-nike {irom sveta, uvek nagla{avaju da jejedino uz pomo} donatora mogu}e razre{itiovaj veliki problem i do}i do cilja, dakolektivni izbegli~ki centri u Srbiji kona~nobudu zatvoreni.
“Problem izbeglih i interno rasel-jenih lica koja borave u kolektivnim centri-ma, zahteva ogromna finansijska sredstva,saradnju civilnog i javnog sektora,anga`ovanje stru~njaka i nevladinih organi-zacija. Od osnivanja HOD-a pa sve dodanas, obezbedili smo krov nad glavom za1500 ljudi i ponosno mogu re}i da je na{kona~ni cilj zatvaranja kolektivnih centarau Srbiji. Ovakve rezultate nije bilo mogu}eostvariti bez izuzetne saradnje sa na{impartnerima, podr{ke i donacija institucija,me|unarodnih organizacija i fondacija, inajva`nije, bez podr{ke na{e dijaspore, kojaje uvek voljna da pomogne da izbeglicamai raseljenim licma u Srbiji omogu}imo dazapo~nu bolji `ivot. Pro{le godine smo utako u “Topazu” prikupili 86 000 dolara,sredstva su namenjena za kupovinu ku}a,izgradnju stanova i za re{avanje egzistenci-jalnih problema interno raseljenih lica nateritoriji Srbije. Ove godine je zavr{enazgrada u koju je sme{teno 20 porodica izkolektivnih centara.”- ka`e za “Ogledalo”Vlade Divac.
Plan HOD-a je jo{ od osnivanjada se sve izbeglice iz izbegli~kih naseljasmeste u ku}e i stanove i tako im seomogu}i novi, bolji `ivot. Jeste li sve bli`etom cilju, ima li objektivnih prepreka,ra~unaju}i i ekonomsku krizu i kolikopomo} na{ih sunarodnika {irom svetamo`e doprineti i akciju dovesti efikasnodo kraja?
- Srbija je jo{ uvek zemlja sanajve}im brojem izbeglih i interno rasel-jenih lica u Evropi, u 24 Kolektivna centra{irom Srbije i dalje se nalazi 2.405 izbeglihi interno raseljenih lica. Njihovo stambenopitanje, na`alost, jo{ nije re{eno. Dragonam je da javnost i mediji prate ipodr`avaju na{ rad i da princip dru{tveneodgovornosti postaje sve zna~ajniji u na{ojzemlji, {to potvr|uje da kriza ne uti~e napotrebu dobrih ljudi koji su voljni da nampomognu i koji nas podr`avaju u svakojna{oj akciji. Preko 500.000 pojedinaca,
nekoliko stotina kompanija i organizacijakoje su do sada pomogle na{ rad, daju namveru da je na{a organizacija u ovom seg-mentu aktivnosti bila uspe{na. Jako je leponaj trenutak kada porodice posle nekogvremena sa`ive sa novim `ivotom iizgledaju isto kao njihov novi kom{ija. Ciljnam je da uskoro objavimo da u Srbiji vi{enema kolektivnih izbegli~kih centara, aidu}e godine }emo sa na{im partnerimazavr{iti kompleks od 80 stanova za naju-gro`enija izbegla i raseljena lica. “
Koliko razumevanja i pomo}idobijate od zvani~nih struktura u Srbiji,od institucija, od gradova u kojimaobezbe|ujete krov nad glavom tim
nesre}nim ljudima? Uti~u li politi~kepromene i na to, jer je kod nas sve poli-tika, ili Vi uspevate da svoje planoverealizujete bez obzira na politi~ke okol-nosti?
- Bez obzira na politi~ke okolnos-ti, u Srbiji postoji svest o iskrenoj namerida se pomogne ljudima u nevolji. Cilj na{ihhumanitarnih akcija je da promovi{emoose}anje solidarnosti i da poka`emo dapolitika ipak ne mo`e u tolikoj meri dapro`me dru{tveni `ivot. Poma`u}i onimakojima je pomo} potrebna, mi poma`emo isebi, bude}i sve ono dobro ponekad uspa-vano u nama.”
HOD je bio i u Australiji, umnogim zemljama Evrope... Gde jenajbolji odziv na{ih ljudi, gde Vas najbol-je razumeju, sa koliko radoznalosti ipitanja prilaze radu ove humanitarneorganizacije?
- Tokom posete Australiji iNovom Zelandu posetili smo gradoveSidnej, Melburn, Kanberu i Okland. Bili
smo prijatno iznena|eni koliko su na{i ljudivoljni da pomognu, iako `ive miljamadaleko od otad`bine, i kako su brzo pre-poznali na{e ideje i pokazali da imajuveliko i plemenito srce. Sre}an sam {to sushvatili zna~aj i ozbiljnost HOD-a. Svudasmo nailazili ne samo na razumevanje,nego i na veliku `elju za saradnjom ipomo}i. Na{a dijaspora je dobro organizo-vana, mo`e se slobodno re}i da su praviambasadori Srbije i predstavljaju ononajboje {to Srbija ima i mo`e da pru`i.”
Ponovo dolazi vreme Bo`i}njih inovogodi{njih praznika, kada nastojite dasvojim humanim delom mnogim ljudimau `ivot unesete malo vi{e nade, osmeh
radosti i sre}e. [ta je za Vas li~no najte`ideo ovog nimalo jednostavnog posla?Koliko Vas bole njihove pri~e, sudbine,tragi~ni dogadjaji iz njihovih `ivota?Znam da ste Vi i Ana sa mnogima postalii prijatelji.
- Najvi{e me poga|a ~injenica daljudi 20 godina `ive u kolektivnim centri-ma. To je na{a tragedija. U narednoj godi-ni bi}e zavr{en kompleks od 80 stanova zaporodice iz kolektivnih centara i to }edoneti osmehe na lica ovih ljudi. Tokomcele godine radimo na tome da realnostu~inimo lep{om, kako za izbegla i rasljenalica, tako i za najmla|e. Do sada smoobnovili 12 igrali{ta u vrti}ima {iromSrbije, kao i 4 sportska terena. Najlep{e zaljudsku du{u je kada svoj dar, talenat,novac, vreme ili znanje podelimo sa nekim,i pomognemo da mu `ivot bude bolji.
[ta je plan “HOD”-a za 2013.godinu? Kakvi su planovi sa akcijom“Stvarno va`no”, koliko uspevate damlade vradite na put pravih vrednosti, i
pomognete im da se i oni uklju~e uhumanitarni rad?
- Cilj kampanje “Stvarno va`no”je, da motiv{e mlade, da pokrenu inicijativuu re{avanju problema koji su njima va`ni.Do sada se prijavilo preko 250 mladih iz90 formalnih i neformalnih organizacija,koji su ukazali na to da su problemi kojinjih najvi{e brinu zapravo zapo{ljavanje iobrazovanje, kao najve}i problem sa kojimse susre}u u dru{tvu, a tako|e isti~u i prob-lem koji se ti~e bezbednosti mladih. Prosto`elimo da podstaknemo na pokretanjenaj{ire dru{tvene akcije usmerene ka pro-movisanju pozitivnih ljudskih vrednosti kodmladih i njihovog okru`enja. @elja nam je
da prvenstveno kroz projekte komuniciramosa mladima, ali pitanje i akcije usmerava-mo prema celoj dru{tvenoj zajednici.
Kako bismo motivisali mlade dabudu aktivni u re{avanju problema, nana{em sajtu ih pozivamo da se prijave nakonkurse koje realizujemo sa kompanijamai donatorima, a koji im obezbe|uju sredst-va za realizaciju ideje koju prijave nakonkurs.
Radimo i na razvijanju jednogvelikog i nama izuzetno va`nog filantrop-skog projetka ~iji je radni naziv „MilionSrba” i koji }e okupiti gra|anje Srbije, alii Srbe u dijaspori oko jednog plemenitogcilja. Projekat bi trebalo da najavimo kra-jem godine, a ceo tim saradnika ve} vred-no radi na njegovom uspostavljanju i real-izaciji. “
Donatorski skup organizacije“HOD” bi}e odr`an u kafeu “Topaz” unedelju, 16. Decembra u 11:00 h. adresa:
780 Village Center Dr. Burr Ridge IL 60527.
Ekskluzivno za Ogledalo - Vlade Divac
HUMANIM DELOM DO
OSMEHA NA LICU IZBEGLICA
10 Novembar 2012.
F I L M
Prvu nagradu za svoj film “EyesManouche” Ratko Mom~ilovi} jedobio 2010. Godine, na festivalu
“One Chicago, One Nation.” Nagrada mu jebila uru~ena pred nekoliko hiljada ljudi u~uvenom ~ikaskom Milenijum Parku. Ovihdana, ta~nije 16. oktobra, na{ mladi i talen-tovani direktor filma, dobio je drugu po redunagradu za isti film, na fesivalu “ColumbiaCollege Alumni Festival”. Film “EyesManouche” je prikazan pred punom dvora-nom na ovogodi{njem Chicago InternationalFilm Festival-u, a kao dodatnu nagradu,dobi}e i tu privilegiju da bude prikazan na~uvenom “Sundance Festival”-u, u sastavu“Columbia College Night”. Da podsetimo,“Sundance Festival” se tradicionalnoodr`ava tokom Januara meseca u Park Sitiju,
u Juti, predsednik ovog festivala je ~uveniRobert Redford.
Eyes Manouche je film o trojicimladi}a iz biv{e Jugoslavije, razli~itihnacionalnosti i veroispovesti, koji su sesastali igrom slu~aja u ^ikagu…
a pitanje {ta je zapravo porukaovog kratkog filma direktor RatkoMom~ilovi} ka`e:
- @eleo sam da film izvu~e pouku,da pro{lost pripada pro{losti i u svakod-nevnom `ivotu nam zaista nije va`na. A toje najbolje u samom filmu protagonista
Robert rekao: “Da bih nekoga volio ilimrzio, treba{ ga poznavati..... Ne mo`essamo tako mrziti jednu cijelu naciju.... to jeprimitivizam ~isti...” citira za OgledaloRatko Mom~ilovi}.
Ina~e Mom~ilovi} je Srbin izHrvatske. U Ameriku, ta~nije ^ikago, do{aoje pre 13 godina kod svog brata Mom~ila.Upisao je studije za film i zavr{io na“Columbia College Chicago”. Zato ~esto znada ka`e:
- Za moju karijeru sam najzahval-niji svome bratu, koji mi je omogu}io dastudiram film na Columbiji i pomogo usvakom pogledu i oko svih problema krozkoje mi imigranti neminovno prolazimo.Nakon zavr{etka studija po~eo sam odmahraditi na filmu, ali “skromno”, kao “script
supervisor” i asistent re`ije, dok mi se nijeukazala prilika da radim svoje projekte.Tako|e, ubrzo nakon zavr{etka studija dobiosam posao u jednoj produkcijskoj ku}i kaomonta`er. Tako da sada trenutno radim svojestandardne projekte za ovu filmsku produk-cijsku ku}u, a to su: TV reklame, korporaci-jska videa i td. To je ono {to donosi osnovnu`ivotnu zaradu. Nedavno sam uradio muzi~kivideo spot za grupu “Ode” i njihov hit “Manin a Glass.” – pri~a o svom radu ovaj mladii talentovani film mejker.
Ratko je pro{le godine snimio
film u Burmi pod nazivom “Karen – Onthe Edge of Eyistence”, koji treba da budeemitovan na PBS-u tokom slede}e godine.To je film o ugro`enoj etni~koj grupi“Karen” (ina~e ih ima oko 7 miliona) i ojednoj dobrotvornoj organizaciji koja impoma`e.
Na pitanje {ta su planovi zabudu}nost Mom~ilovi} ka`e:
- Planiram da opet putujem u
Burmu i Keniju idu}e godine, da radimdugometra`ni dokumentarac o jednombiv{em ameri~kom pukovniku, koji poma`eugro`enim ljudima po celom svetu.
^estitali smo Ratku na novomuspehu i iskreno po`eleli jo{ mnogo radnihpobeda i uspeha.
Vi{e o Ratku Mom~ilovi}u na}i}ete na: www.ratkomomcilovic.com
T.M.
JO[ JEDNA NAGRADA ZA FILMRATKU MOM^ILOVI]U
Novi uspeh filmskog producenta i direktora Ratka Mom~ilovi}a
Easi Morales, Ratko Mom~ilovi}, Lou Diamond Phillips.
Ratko Mom~lovi} nakon projekcije filma i dodele nagrade sa grupom Eyes Manouche i glumcima iz filma "La Bamba"
Michelle Passarelli ispred Columbia College Chicago dodeljuje nagradu Ratku Mom~ilovi}u sa predstavnicima Columbia College i
Chicago International Film festivala