PORUKA UREDNIKA Dragi UITBS članovi i prijatelji i čitaoci,

Višemesečni izostanak UITBS biltena i vašeg informisanja preko biltena nije međutim prekinuo UITBS misiju, koja je u proteklom periodu doprinela brojnim postignućima kao što su stručne publikacije, skupovi, simpozijumi i promovisanju edukacije o bolu među zdravstvenim profesi-onalcima, pacijentima i društvu u celini........

Ipak, iako je socijalni i ekonomski impakt hroničnog bola danas ogroman i povećavajući, UITBS platforma zasnovana na misiji i ciljevima nije dala adekvatan odgovor evropskim SIP ciljevima i na sporom smo putu promovisanja bola kao indi-katora kvaliteta zdravlja. Evidentno povećan broj

UITBS članova, njihove multidisciplinarne aktivnosti, podrška i sve veće interesovanje lekara za subspecijalizaciju iz Medicine bola, povećavaju svesnost za potrebom prevencije bola i poboljšanja lečenja bola kao javno-zdravstvenog izazova.

Zahvaljujem se na uloženom trudu svim autorima tekstova u ovom broju Biltena, a čitaocima želim radost pri čitanju.

Ako još niste UITBS član, priključite nam se da zajedničkim entuzijazmom i multidisciplinarnim pristupom ostvarimo progres i podršku našim pacijentima, jer oni to zaslužuju.

Prof. dr Miroslava Pjević

BOL I SINDROM GORNJEG OTVORA GRUDNOG KOŠA

Primarijus,asistent dr. sci. med. Nataša Milenović Specijalna bolnica za reumatske bolesti, Novi Sad

Sindrom gornjeg otvora grudnog koša (Thoracic Outlet Syndrome- TOS), predstavlja udruženost više etioloških faktora koji su posledica narušavanja anatomsko-topografskih odnosa u nivou gornjeg otvora grudnog koša: kostoklavikularnog prostora, prednjeg skalenskog otvora, kao i same mehanike rebarnih zglobova i hrskavica, koji dovode do suženja prostora kroz koje prolaze neurovaskularne strukture, njihove kompresije, a samim tim i iritacije neurovaskularnih struktura (1). Prvi put ga je opisao Peet RM. sa saradnicima 1956. godine (2).

U novije vreme, ekspanzija elektronike i upotreba kompjutera, dugotrajno sedenje u toku radnog vremena, manjak fizičke aktivnosti, prinudni položaj pri obavljanju posla, doprinose velikom opterećenju kičmenog stuba u celini, a naročito vratnog dela. Usled toga se povećava i broj obolelih sa simptomatologijom sindroma gornjeg otvora grudnog koša, koji često ostaje neprepoznat i zanemaren, uglavnom zbog nepoznavanja etiopatogeneze, kliničkih simptoma kao i dijagnostike neurovaskularne kompresije u nivou gornjeg otvora grudnog koša. Dragoceno vreme se izgubi dok se kod ovakvih osoba ne postavi dijagnoza. Oboleli su zbog neblagovremene dijagnostike i neadekvatnog lečenja dugo na bolovanju, jer je ovom problematikom obuhvaćena uglavnom zaposlena populacija.

Incidencija TOS je 8% u opštoj populaciji (3), izuzetno je redak kod dece (4), a pogađa više žene nego muškarce u odnosu između 4:1 i 2:1 (5).

Dijagnoza sindroma gornjeg otvora grudnog koša se zasniva na detaljnoj istoriji bolesti, subjektivnom i objektivnom pregledu neuro-vaskularnog i mišićno-skeletnog sistema vrata, ramena, ruku i šaka (6). U literarnim navodima ne postoji nijedan klinički test koji direktno dijagnostikuje TOS.

Kompleksnost simptoma kod sindroma gornjeg otvora grudnog koša u vidu bola u vratnoj regiji, u trnutosti duž ruku, utrnutost i šaka, oslabljenosti grube motorne snage mišića ruke/ruku, ispada senzibiliteta na rukama, hladnih ruku-šaka, slabe cirkulacije u rukama, bola u grudnom košu, osećaja probadanja u grudnom košu, osećaja „lupanja“ srca, bola između lopatica, glavobolja, vrtoglavica, zujanja u ušima, gubitka svesti, depresije, dovode do potrebe evaluacije raznih aspekata kvaliteta života..............................

Savremeni trendovi fizikalne medicine sagledavaju ne samo uzročno posledičnu vezu određenih stanja i bolesti, kao i načine lečenja ovakvih stanja, već i sagledavanje kvaliteta života.

Imajući u vidu obimnost simptoma ovog sindroma javlja se potreba za formiranjem jednostavnog, ekonomičnog i pre svega univerzalno primenjivog algoritma za dijagnostikovanje. Za postavljanje dijagnoze TOS bitna je detaljna anamneza, klinički pregled, pozitivni nalaz provokativnih testova, radiografski snimak vratne kičme i nalaz oscilografije gornjih ekstremiteta. Kao dodatne dijagnostičke metode koriste se ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata i gornjih ekstremiteta, kao i elektroneuromiografski pregled gornjih ekstremiteta, za koje literaturni navodi daju preporuku da se urade kako u standardnim tako i u provokativnim položajima ruku kod osoba sa suspektnom dijagnozom TOS (7-9). Snimanja magnetnom rezonancom, kompjuterizovanom tomografijom ili kontrastno snimanje vaskularnih struktura ove regije preporučeno je u diferencijalnodijagnostičke svrhe sa ciljem postizanja preciznije vizualizacije zahvaćenih struktura gornjeg otvora grudnog koša (10). Provokativni testovi koji su primenjeni u grupi TOS ispitanika za dijagnostikovanje pokazali su se kao dobar parametar i to sa sledećom zastupljenošću: Rus stres test sa 95,1%, Elvi test sa 92,7 % i kostoklavikularni test sa 84,1 %. Dok su se sledeći testovi, Rajt sa 40,2 %, Adson sa 28 % i Halsted sa 18,3 % pokazali kao manje relevantni. Ovo je u skladu sa isteraživanjima drugih autora, jer Sanders RJ i saradnici 2007. godine takođe nalaze da je Adson manevar manje klinički relevantan i da bi ga trebalo izbegavati u dijagnostici (11). Adson test je naviše specifičan za kompromitaciju pleksusa u skalenskim trouglovima. Kostoklavikularni manevar evaluira provokaciju uzrokovanu suženjem kostoklavikularnog prostora, dok Rajt test ispituje kompromitaciju brahijalnog spleta kroz torako-korako-pektoralni otvor (12). Hooper TL i saradnici daju procenu specifičnosti testova u svom radu, kategorišući kostoklavikularni manevar sa 53-100%, Adson sa 74-100%, a Rajt sa 29-53% (13). Uglavnom, mišljenja autora se razilaze o procentualnoj relevantnosti tumačenja provokativnih testova. Postoji mnogo modifikacija originalnih testova, što takođe otežava njihovu verifikaciju.

Opservacijom testova korišćenih u našem istraživanju, utvrđeno je da su se kao bolji prediktori za TOS sindrom pokazali testovi kod kojih je bila neophodna mišićna motorna aktivnost koja će provocirati anatomske strukture i dovesti posledično do suženja prostora koji direktno uplivišu na kompresiju nervnih ili vaskularnih struktura. Elvi test se kod naših ispitanika pokazao sa značajnošću od 92,7% što se slaže sa istraživanjem Sanders RJ i saradnika (11) koji ga pozitivno ocenjuju sa čak 98%.

Rusov test je pokazao u studijskom ispitivanju visoku specifičnost od 95,1 %. Kod više različitih autora test je takođe pokazao visoku specifičnost i to: Barsotti 100% (13), Toomingas 83% - 90% (14) i po Gillard 84% (15).

Kostoklavikularni test se pokazao kod naših ispitanika sa TOS pozitivan u 84,1% što predstavlja visoku statističku značajnost. Hooper TL i saradnici (11) pak u svom ispitivanju su dobili vrednost specifičnosti od 53% -100%.

Halsted provokativni manevar se pokazao kao najmanje statistički značajan u ovom istaživanju sa 18,3%. U raspoloživoj literaturi ne postoje navodi koji govore o efikasnosti Halste-d testa u dijagnostici TOS.

Za sagledavanje bolnog stanja korišten je DASH test ( Disabilities of the Arm, Shoulder and Hand- DASH-upitnik o nesposobnosti ruke, ramena i šake ) gde je određivan DASH nesposobnost/simptom skor, posmatran kroz evaluaciju simptoma i trodimenzionalnog funkcionalnog skora ( domeni: fizički, socijalni i psihološki ) sagledavan kroz sposobnost obavljanja aktivnosti svakodnevnog života. U istraživanju pokazalo se statistički značajno da osobe sa TOS imaju znatno viši stepen nesposobnosti ruke, ramena i šake ( DASH test ) u svih trideset pitanja što pokazuje da test može biti dobar prediktor za postavljanje dijagnoze TOS. Interesantno je da su ispitanici i na pitanja koja se odnose ne samo na položaj ruke iznad nivoa ramena, vrata i glave odgovorili sa statistički značajnom vrednošću kao što su: pisanje, otključavanje vrata, spremanje obroka, otvaranje teških vrata, obavljanje radova u bašti ili na njivi, nameštanje kreveta, nošenje kese ili ručne torbe, korišćenje noža u kuhinji. Takođe su se ispitanici značajno statistički izjasnili da im je teško da obavljaju i neki hobi sportske aktivnosti. Očekivalo se da će se ispitanici sa TOS izjasniti pozitivno samo na pitanja koja su se odnosila na aktivnosti ruku u i iznad nivoa vrata i glave poput menjanja sijalice, pranja leđa, pranja i sušenja kose, oblačenja džempera, međutim oni su se izjasnili pozitivno na sva pitanja što govori o visokoj selektivnosti samog testa za ovu grupu ispitanika. Zbog svega navedenog oni su se osećali znatno manje sposobnim, samouverenim ili korisnim. DASH test kod ispitanika sa TOS se u istraživanju pokazao kao visoko pouzdan, što potrvrđuju i drugi autori (17,18).

Zaključak Dinamika i način funkcionisanja kao i aktivnosti savremenog čoveka u

socijalnoj i radnoj sredini nameću kao imperativ potrebu šireg sagledavanja TOS sindroma sa fizičkog, psihičkog i socijalnog aspekta čoveka. Sagledavanjem ovakve problematike na naučni način nameće se potreba da se standardizuje određeni dijagnostički algoritam kao preduslov za adekvatan tretman sindroma gornjeg otvora grudnog koša. Potrebna su

dalјa istraživanja koja bi otvorila vrata formiranju protokola i opservaciji kvaliteta života osoba sa sindromom gornjeg otvora grudnog koša.

Literatura 1. Gudović R. Anatomija grudnog koša. Novi Sad: Ortomedics; 2002. 2. Peet RM, Henriksen JD, Anderson TP, Martin GM. Thoracic-outlet syndrome: evaluation of a

therapeutic exercise program. Mayo Clin Proc. 1956; 31: 281-7. 3. Davidovic LB, Kostic DM, Jakovljevic NS, Kuzmanovic IL, Simic TM. Vascularthoracicoutlet

syndrome. World J Surg. 2003 May;27(5):545-50. Epub 2003 Apr 28. 4. Cağli K, Ozçakar L, Beyazit M, Sirmali M. Thoracic outlet syndrome in an adolescent with

bilateral bifid ribs. Clin Anat. 2006 Sep;19(6):558-60. 5. Gockel M, Vastamäki M, Alaranta H. Long-term results of primary scalenotomy in the

treatment of thoracic outlet syndrome. J Hand Surg Br. 1994 Apr;19(2):229-33. 6. Milenović N, Knežević-Pogančev M, Popović B, Ušćumlić M, Ristić S. Dijagnoza, diferencijalna

dijagnoza i fizikalni tretman sindroma gornjeg otvora grudnog koša. Medicina Danas 2012; 11(1-3): 95-102.

7. Napoli V, Vignali C, Braccini G, Bagnolesi P, Cioni R, Russo R, Bartolozzi C. Echography and echo-Doppler in the study of thoracic outlet syndrome. Correlation with angiographic data. Radiol Med 1993; 85(6):733-40.

8. Ferrante MA.The thoracic outlet syndromes. Muscle Nerve 2012 Jun; 45(6):780-95. 9. Cuevas-Trisan RL, Cruz-Jimenez M.Provocative F waves may help in the diagnosis of thoracic

outlet syndrome: a report of three cases. Am J Phys Med Rehabil 2003 Sep; 82(9):712-5. 10. Stapleton C, Herrington L, George K. Sonographic evaluation of the subclavian artery during

thoracic outlet syndrome shoulder manoeuvres. Man Ther 2009; 14(1): 19-27. 11. Gillard J, Pérez-Cousin M, Hachulla E, Remy J, Hurtevent JF, Vinckier L et al. Diagnosing

thoracic outlet syndrome: contribution of provocative tests, ultrasonography, electrophysiology, and helical computed tomography in 48 patients. Joint Bone Spine2001; 68(5): 416-24.

12. Winkel D, Matthijs O, Phelps V. Diagnosis and treatment of the upper extremities: nonoperative orthopaedic and manual therapy. Gaithersburg (MD): Aspen Publishers; 1997.

13. Hooper TL, Denton J, McGalliard MK, Brismée JM, Sizer PS Jr. Thoracic outlet syndrome: a controversial clinical condition. Part 1: anatomy, and clinical examination/diagnosis. J Man Manip Ther. 2010 Jun;18(2):74-83.

14. Barsotti J, Chiaroni DP, Chiaroni P. Syndrome de traversée thoraco-brachiale. Diagnostic par le test de Roos. Presse Med. 1984 May; 13(21): 1335.

15. Toomingas A, Hagberg M, Jorulf L, Nilsson T, Burstrom L, et al. Outcome of the abduction external rotation test among manual and office workers. Am J Ind Med. 1991; 19(2): 215-27.

16. Gillard J, Pérez-Cousin M, Hachulla E, Remy J, Hurtevent J, et al. Diagnosing thoracic outlet syndrome: contribution of provocative tests, ultrasonography, electrophysiology, and helical computed tomography in 48 patients. Joint Bone Spine. 2001; 68: 416-24.

17. Al-Hashel JY, El Shorbgy AA, Ahmed SF, Elshereef RR. Early versus late surgical treatment for neurogenic thoracic outlet syndrome. ISRN Neurol. 2013 Sep 10; 2013:673020. doi: 10.1155/2013/673020. eCollection 2013

18. Cordobes-Gual J, Lozano-Vilardell P, Torreguitart-Mirada N, Lara-Hernandez R, Riera-Vazquez R, et al. Prospective study of the functional recovery after surgery for thoracic outlet syndrome. Eur J Vasc Endovasc Surg. 2008 Jan;35(1):79-83. Epub 2007 Oct 4

POZIV NA SARADNJU – PIŠITE NAM !

Bolje ćemo se upoznati!

Pišite o svojoj ambulanti za lečenje bola.

Pošaljite prikaze slučajeva iz prakse.

Pošaljite stručne tekstove.

Adresa Redakcije UITBS Biltena:

uitbs2016@g m ail.com

CENTRALNA SENZITIZACIJA Doc. dr Aleksandar Knežević,

Specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, subspecijalista medicine bola Klinika za medicinsku rehabilitaciju, KCV Novi Sad

Centralna senzitizacija (CS) predstavlja pojačan odgovor nociceptivnih neurona u

centralnom nervnom sistemu (CNS) na normalne ili podpražne draži (International

Association for the Study of Pain). Na ovaj način impulsi sa periferije koji su inače bezbolni

mogu proizvesti pojačan, produženi široko rasprostranjeni bol (Woolf, 2011).

Pre nego što se znalo za CS vladalo je mišljenje da je procesuiranje bola u

centralnom nervnom sistemu uglavnom pasivno i da se odnosi na dekodiranje akcionih

potencijala o početku, trajanju, intenzitetu, lokalizaciji i kvalitetu perifernog

nociceptivnog nadražaja (Woolf, 2011). Teorija o spinalnoj gejt kontroli (gate control),

koju su predstavili Melzacki Wall 1965. godine ukazala je da senzorni transmitivni sistem

može biti modulisan u kičmenoj moždini u smislu inhibicije (Melzack and Wall, 1965).

Nakon ovog otkrića došlo je do značajnog napretka u pronalasku inhibitornih puteva i

inhibitornih neurotransmitera kao što su enkefaliniendorfini (Basbaum and Fields, 1984;

Guillemin et al., 1977; Hughes et al., 1975), otkrivena je transkutana električna nervna

stimulacija (TENS) (Sweet, 1976) i ponovo je aktuelizovana akupunktura (Bonica, 1974).

Evidentno, u ovim vremenima mnogo više pažnje bilo je usmereno na endogenu

inhibiciju nociceptivnih impulsa nego na faktore koji bi mogli da pojačaju ekscitaciju i na

taj način dovedu do hipersenzitivnosti. Ipak, bilo je i onih koji su razmišljali u suprotnom

smeru, što je dovelo do otkrića periferne senzitizacije (Perl, 1968). Iako fenomen

periferne senzitizacije ima važnu ulogu u nastanku hipersenzitivnosti usled inflamacije

(Binshtok et al., 2008), ovaj ne može da objasni dinamičnu taktilnu alodiniju, temporalnu

sumaciju bola ili sekundarnu hiperalgeziju. Ispostavilo se da je uzrok ovih pojava

povećana sinaptička funkcija centralnog nervnog sistema aktivirana nociceptivnim

prilivom (input) (Treede et al. 1992, Woolf 1991, Woolf and Salter 2000).

Centralna senzitizacija predstavlja stanje gde nakon priliva od jedne vrste

nociceptora dolazi do pojačanog odgovora na drugim, prethodno nestimulisanim

nenociceptivnim i nociceptivnim nervnim vlaknima (Thompson et al., 1993). Većina

sinaptičkih inputa su ispod praga i koji ne izazivaju nadražaj neurona bilo zbog suviše

slabe ekscitabilnosti membrane ili zbog inhibitorne aktivnosti drugih neurona (Woolf and

King, 1987; Woolf and King, 1989). Promene u smislu smanjenja inhibitorne aktivnosti,

povećanja ekscitabilnosti membrane ili povećanom presinaptičkom oslobađanju

neurotransmitera mogli bi dovesti do prevazilaženja praga za nadražaj i promene

funkcionalnih karakteristika neurona (Chen et al., 2010; LeBlanc et al., 2010; Lee et al., 2010;

Li and Baccei, 2009; Miraucourt et al., 2009; Moore et al., 2002; Woolf and Thompson, 1991).

Novija istraživanja pokazala su da pored plastičnosti sinapse, promena mikroglije,

astrocita, ekscitabilnosti membrane i transkripcije gena mogu doprineti održavanju

centralne senzitizacije (Chacur et al., 2009; Chang and Waxman, 2010; Chiang et al., 2010;

Chiechio et al., 2009; Hathway et al., 2009; Rivera-Arconada and Lopez-Garcia, 2010). Veoma

važan zaključak, nakon ovakvih rezultata studija bazičnih nauka, mogao bi biti da bol koji

osećamo ne mora obavezno biti prouzrokovan perifernim štetnim impulsom. Centralna

senzitizacija može predstavljati novu dimenziju. Dimenziju u kojoj centralni nervni sistem

može da promeni, izobliči ili pojača bol (Woolf, 2011).

Fenomen CS može predstavljati vezu između različitih hroničnih bolnih stanja kao

što su fibromijalgija, sindrom iritabilnog creva, temporomandibularnog poremećaja,

lumbalnog ili cervikalnog sindroma (Kindler et al., 2011; Yunus, 2000; Yunus, 2012). Sindrom

centralne senzitizacije (CSS) predstavlja termin koji je prvi predložio Yunus (Yunus, 2007)

kako bi klasifikovao poremećaje povezane sa fenomenom centralne senzitizacije. Pored

preosetljivosti na bol, CSS se karakteriše i umorom, poremećajima sna i kognitivnim

simptomima (Wolfe et al., 2010; Wolfe et al., 1990; Yunus, 2007), a postoje i pacijenti koji

imaju povećanu osetljivost na stimuluse iz okoline (Yunus, 2007; Yunus, 2015).

Nedavno je predstavljen kratak i jednostavan instrument za samoocenu pod

nazivom Skala centralne senzitizacije (Central Sensitization Inventory – CSI). Ovaj

instrument procenjuje ključne simptome povezane sa sindromom centralne senzitizacije i

kvantifikuje stepen prisustva ovih simptoma (Mayer et al., 2012). Iako nije predviđeno da

bude dijagnostički instrument, CSI je potencijalno veoma koristan alat za skrining

pacijenata kod kojih prisutni simptomi mogu biti u vezi sa centralnom senzitizacijom.

Detektovanje takvih pacijenata omogućilo bi dodatnu dijagnostiku i procenu koja bi

dovela do uključivanja adekvatne terapije.

Literatura Basbaum, A. I., Fields, H. L. (1984). Endogenous pain control systems: brainstem spinal pathways and endorphin circuitry. Annu Rev Neurosci 7, 309-338.

Binshtok, A. M., Wang, H., Zimmermann, K., Amaya, F., Vardeh, D., Shi, L., Brenner, G. J., Ji, R. R., Bean, B. P., Woolf, C. J., Samad, T. A. (2008). Nociceptors are interleukin-1beta sensors. J Neurosci 28, 14062-14073.

Bonica, J. J. (1974). Anesthesiology in the People's Republic of China. Anesthesiology 40, 175-186.

Chacur, M., Lambertz, D., Hoheisel, U., Mense, S. (2009). Role of spinal microglia in myositis-induced central sensitisation: an immunohistochemical and behavioural study in rats. Eur J Pain 13, 915-923.

Chang, Y. W., Waxman, S. G. (2010). Minocycline attenuates mechanical allodynia and central sensitization following peripheral second-degree burn injury. J Pain 11, 1146-1154.

Chen, Z., Muscoli, C., Doyle, T., Bryant, L., Cuzzocrea, S., Mollace, V., Mastroianni, R., Masini, E., Salvemini, D. (2010). NMDA-receptor activation and nitroxidative regulation of the glutamatergic pathway during nociceptive processing. Pain 149, 100-106.

Chiang, C. Y., Li, Z., Dostrovsky, J. O., Sessle, B. J. (2010). Central sensitization in medullary dorsal horn involves gap junctions and hemichannels. Neuroreport 21, 233-237.

Chiechio, S., Zammataro, M., Morales, M. E., Busceti, C. L., Drago, F., Gereau, R. W. t., Copani, A., Nicoletti, F. (2009). Epigenetic modulation of mGlu2 receptors by histone deacetylase inhibitors in the treatment of inflammatory pain. Mol Pharmacol 75, 1014-1020.

Guillemin, R., Ling, N., Burgus, R., Bloom, F., Segal, D. (1977). Characterization of the endorphins, novel hypothalamic and neurohypophysial peptides with opiate-like activity: evidence that they induce profound behavioral changes. Psychoneuroendocrinology 2, 59-62.

Hathway, G. J., Vega-Avelaira, D., Moss, A., Ingram, R., Fitzgerald, M. (2009). Brief, low frequency stimulation of rat peripheral C-fibres evokes prolonged microglial-induced central sensitization in adults but not in neonates. Pain 144, 110-118.

Hughes, J., Smith, T. W., Kosterlitz, H. W., Fothergill, L. A., Morgan, B. A., Morris, H. R. (1975). Identification of two related pentapeptides from the brain with potent opiate agonist activity. Nature 258, 577-580.

International Association for the Study of Pain. (2014). Retrieved 2016 Dec 2, 2016, from http://www.iasp-pain.org/Taxonomy.

Kindler, L. L., Bennett, R. M., Jones, K. D. (2011). Central sensitivity syndromes: mounting pathophysiologic evidence to link fibromyalgia with other common chronic pain disorders. Pain Manag Nurs 12, 15-24.

LeBlanc, B. W., Iwata, M., Mallon, A. P., Rupasinghe, C. N., Goebel, D. J., Marshall, J., Spaller, M. R., Saab, C. Y. (2010). A cyclic peptide targeted against PSD-95 blocks central sensitization and attenuates thermal hyperalgesia. Neuroscience 167, 490-500.

Lee, K. Y., Chung, K., Chung, J. M. (2010). Involvement of reactive oxygen species in long-term potentiation in the spinal cord dorsal horn. J Neurophysiol 103, 382-391.

Li, J., Baccei, M. L. (2009). Excitatory synapses in the rat superficial dorsal horn are strengthened following peripheral inflammation during early postnatal development. Pain 143, 56-64.

Mayer, T. G., Neblett, R., Cohen, H., Howard, K. J., Choi, Y. H., Williams, M. J., Perez, Y., Gatchel, R. J. (2012). The development and psychometric validation of the central sensitization inventory. Pain Pract 12, 276-285.

Melzack, R., Wall, P. D. (1965). Pain mechanisms: a new theory. Science 150, 971-979.

Miraucourt, L. S., Moisset, X., Dallel, R., Voisin, D. L. (2009). Glycine inhibitory dysfunction induces a selectively dynamic, morphine-resistant, and neurokinin 1 receptor- independent mechanical allodynia. J Neurosci 29, 2519-2527.

Moore, K. A., Kohno, T., Karchewski, L. A., Scholz, J., Baba, H., Woolf, C. J. (2002). Partial peripheral nerve injury promotes a selective loss of GABAergic inhibition in the superficial dorsal horn of the spinal cord. J Neurosci 22, 6724-6731.

Perl, E. R. (1968). Myelinated afferent fibres innervating the primate skin and their response to noxious stimuli. J Physiol 197, 593-615.

Rivera-Arconada, I., Lopez-Garcia, J. A. (2010). Changes in membrane excitability and potassium currents in sensitized dorsal horn neurons of mice pups. J Neurosci 30, 5376-5383.

Sweet, W. H. (1976). Control of pain by direct electrical stimulation of peripheral nerves. Clin Neurosurg 23, 103-111.

Thompson, S. W., Woolf, C. J., Sivilotti, L. G. (1993). Small-caliber afferent inputs produce a heterosynaptic facilitation of the synaptic responses evoked by primary afferent A-fibers in the neonatal rat spinal cord in vitro. J Neurophysiol 69, 2116-2128.

Treede, R. D., Meyer, R. A., Raja, S. N., Campbell, J. N. (1992). Peripheral and central mechanisms of cutaneous hyperalgesia. Prog Neurobiol 38, 397-421.

Wolfe, F., Clauw, D. J., Fitzcharles, M. A., Goldenberg, D. L., Katz, R. S., Mease, P., Russell, A. S., Russell, I. J., Winfield, J. B., Yunus, M. B. (2010). The American College of Rheumatology preliminary diagnostic criteria for fibromyalgia and measurement of symptom severity. Arthritis Care Res (Hoboken) 62, 600-610.

Wolfe, F., Smythe, H. A., Yunus, M. B., Bennett, R. M., Bombardier, C., Goldenberg, D. L., Tugwell, P., Campbell, S. M., Abeles, M., Clark, P., et al. (1990). The American College of Rheumatology 1990 Criteria for the Classification of Fibromyalgia. Report of the Multicenter Criteria Committee. Arthritis Rheum 33, 160-172.

Woolf, C. J. (1991). Generation of acute pain: central mechanisms. Br Med Bull 47, 523-533.

Woolf, C. J. (2011). Central sensitization: implications for the diagnosis and treatment of pain. Pain 152, S2-15.

Woolf, C. J., King, A. E. (1987). Physiology and morphology of multireceptive neurons with C-afferent fiber inputs in the deep dorsal horn of the rat lumbar spinal cord. J Neurophysiol 58, 460-479.

Woolf, C. J., King, A. E. (1989). Subthreshold components of the cutaneous mechanoreceptive fields of dorsal horn neurons in the rat lumbar spinal cord. J Neurophysiol 62, 907-916.

Woolf, C. J., Salter, M. W. (2000). Neuronal plasticity: increasing the gain in pain. Science 288, 1765-1769.

Woolf, C. J., Thompson, S. W. (1991). The induction and maintenance of central sensitization is dependent on N-methyl-D-aspartic acid receptor activation; implications for the treatment of post-injury pain hypersensitivity states. Pain 44, 293-299.

Yunus, M. B. (2000). A unified concept for fibromyalgia and other similar malad. Journal of Indian Rheumatology Association 8, 27-33.

Yunus, M. B. (2007). Fibromyalgia and overlapping disorders: the unifying concept of central sensitivity syndromes. Semin Arthritis Rheum 36, 339-356.

Yunus, M. B. (2012). The prevalence of fibromyalgia in other chronic pain conditions. Pain Res Treat 2012, 1-8.

Yunus, M. B. (2015). Editorial review: an update on central sensitivity syndromes and the issues of nosology and psychobiology. Curr Rheumatol Rev 11, 70-85.

Postanite član Udruženja za Istraživanje i

Tretman Bola Srbije (UITBS) ZAJEDNO PROTIV BOLA

• Potrebno je da popunite aplikacioni list, koji se nalazi na web sajtu Udruženja

(www. uitbs.org.rs)

• Potrebno je da na račun Udruženja:

265201031000583125 (Raiffeisen banka)

Uplatite godišnju članarinu od 1000,00 dinara

• Samo redovan član Udruženja dobija smanjenu registraciju za učešće na

UITBS stručnim sastancima, seminarima i simpozijumima

• Samo redovan član dobija redovne e-mail informacije

• Samo redovan član može biti kandidat i osvojiti „grant“ za EFIC škole bola i

stipendije

• Samo redovan član ima besplatan on line pristup časopisu EUROPEAN JOURNAL

OF PAIN

Za aplikaciju i više informacija, posetite www.uitbs.org.rs

ili kontaktirajte UITBS preko uitbs2016@gmail.com

HRONIČNI BOL MEHANIZMI, DIJAGNOSTIKA I LEČENJE

Urednica ove jedinstvene publikacije na srpskom jeziku, profesor Miroslava Pjević, anesteziolog, pionir medicine bola u Srbiji, okupila je multidisciplinarni tim od 32 pasionirana i ugledna stručnjaka iz oblasti medicine bola sa medicinskih fakulteta i kliničkih ustanova u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i iz inostranstva (Hrvatska, Slovenija, Italija, Kanada), koji obrađuju hronični bol kao poseban zdravstveni entitet.

Kako bol nije samo senzorni odgovor, već i afektivni doživljaj, hronični bol prate anksioznost, strah, poremećaj sna, depresija. Hronični bol pogoršava ili izaziva druge simptome bolestii oštećuje sve aspekte kvaliteta života. Otuda, hronični bol ostaje i dalje klinička enigma i terapijski izazov.

Personalizovani integrisani farmakološki i nefarmakološki pristupi uključuju ne samo otklanjanje bola, već i funkcionalnu (fizičku, psihološku, socijalnu) nadoknadu i poboljšanje kvaliteta života. U tom kontekstu, domene različitih hroničnih bolnih stanja u organizaciji Udruženja za istraživanje i Tretman Bola Srbije (UITBS) rasvetljavali smo do sada kroz brojne edukativne skupove i naučne simpozijume. Stalna potreba za sticanjem znanja i premošćavanja praznina između znanja i prakse, kao i uža zdravstvena specijalizacija iz Medicine bola, usmerili su nas da udruženi u multidisciplinarni tim autora, ovom knjigom predstavimo mehanizme, dijagnostiku i lečenje najprevalentnijih hroničnih bolnih stanja i integrišemo znanja iz različitih disciplina u jedinstvenu sliku o hroničnom bolu. Ovaj tim autora imao je cilj da svoja znanja i veštine prevede u savremenu kliničku praksu, a sve u korist pacijenata koji pate zbog bola.

Knjiga se sastoji iz 40 poglavlja podeljenih u tri odeljka. Odeljak I, Bazični aspekti hroničnog bola, sadrži osam poglavlja koja su posvećena evoluciji medicine bola, anatomiji, fiziologiji, mehanizmima hronifikacije bola, epidemiologiji, etici, psihološkim aspektima, proceni i merenju bola. Odeljak II, Hronična bolna stanja obuhvata seriju od osamnaest poglavlja fokusiranih na mehanizme, dijagnostiku i lečenje (bol povezan sa artritisima, bol u donjem delu leđa i donjim ekstremitetima, glavobolje, hronični bol lica, postherpetička neuralgija, bolna dijabetesna neuropatija, kancerski bol i dr.). Odeljak III, Terapijski aspekti hroničnog bola sadrži četrnaest poglavlja, koja pored farmakoterapije pružaju dokaze o značaju i drugih terapijskih pristupa i ističu važnost interdidisciplinarne kolaboracije.

Knjiga je namenjena lekarima na specijalizaciji iz Medicine bola, anesteziolozima, neurolozima, lekarima opšte medicine i svim lekarima koji imaju interes da unaprede razumevanje mehanizama hroničnog bola i poboljšaju njegovo zbrinjavanje, tako da naši pacijenti dobiju adekvatno otklanjanje bola.

Knjiga je izdanje Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i može se nabaviti u knjižari „Solaris“ u Novom Sadu, Sutjeska 2

ili poručuti preko e-mail adrese: pjevicam@sbb.rs

European Pain Federation EFIC – Winter Cancer Pain School Liverpool

Evropska škola lečenja kancerskog bola, održana je u Liverpulu 16 - 19 oktobra 2018. godine. Škola je podržana od strane The Pain Relief Founation, The Walton Centre and Woodlands Hospice, Liverpool. Moderatori škole su bili Prof. dr Bart Morlion (Leuven), Prof. dr Manohar Sharma (Liverpool) i Kate Marley (Liverpool).

Nije bilo jednostavno stići do Liverpula, ali je divno iskustvo i verujte da vredi. Škola je odlično organizovana. Program škole je veoma bogat i sveobuhvatan, podeljen po sesijama: Understanding Cancer Pain, Understanding Pain and Management options, Pharmacological Management of Pain related to Cancer, Current Concepts in Pain related to Cancer, Pain Management in Hospice Settings, Pain Management in cancer survivors: live case studies, Interventions for Pain related to Cancer, Surgery for Cancer Pain, Implants for Pain related to Cancer,Therapeutic Challenges – Interactive Case Presentations. U školi ste od 9h ujutro do 19h uveče, ali imate sve što vam je potrebno za dobru koncentraciju, učenje i istovremeno uživanje u društvu kolega iz cele Evrope. Imate mogućnost da pitate, da kažete vaše mišljenje, iskustva i preporuke. Bilo je veoma zanimljivo, zajedno za okruglim stolom anesteziolozi, neurolozi, onkolozi, fizijatri, psiholozi, lekari specijalisti medicine bola i palijativne medicine. Imali smo samo jednog hirurga! Razgovarali smo sa lekarima i pacijentima koji dolaze u Woodlands Hospice.

Nemojte propustiti da vidite grad u kome su živeli Bitlsi, rok i pop bend iz Liverpula. Obavezno pogledajte muzej The Beatles Story i kupite sebi neki CD za uspomenu. Ima još nešto veoma interesantno u Liverpulu! Verovali ili ne, organizatori škole su nas jedno veče poveli u fudbalski klub Liverpool. Tamo smo mogli da osetimo neverovatno dobru energiju svih zaposlenih, da pogledamo muzej i uživamo u zajedničkoj svečanoj večeri. Zahvaljujem se oraganizacionom komitetu škole Mrs Loraine Roberts i Mrs Julie Williams.

Doc. dr Sanja Vicković anesteziolog, Klinički centar Vojvodine, Novi Sad

EUROPEAN PAIN FEDERATION DIPLOMA IN PAIN MEDICINE (EDPM)

EUROPEAN PAIN FEDERATION DIPLOMA IN PAIN PHYSIOTHERAPY (EDPP)

Za bliže informacije oko pripremanja ispita i termina polaganja, posetite

www.europeanpainfederation.eu

za registraciju, kontaktirajte

secretary@efic.org