porodično pravo (za prvi odbor)

7/25/2019 Porodino Pravo (Za Prvi Odbor)

1/23

1

PORODINO PRAVO

1. BRAKA. Pojam -zakonom ureena zajednica ivota ene i mukarca, 3 konstitutivna elementa:

predmet zakonskog regulisanja, zajednica ivota osoba razliitog pola, postojanje zajednice ivota

- Naela : Naelo institucionalnosti, Naelo slobodnog pristanka na brak. Naelo ravnopravnostisuprunika, Naelo monogamije.Naelo laiciteta (svetovnosti), Naelo potpunosti i trajnosti.

B. Uslovi za zakljuenje baka - Pravne injenice koje su se tradicionalno smatrale razlozima za po-stojanje braka (razliitost polova, saglasna izjava volje za zakljuenje braka i orma braka) upozitivnom pravu smatraju se uzrocima apsolutne nitavosti.

!) "azliitost polova # $vaj uslov punovanosti braka koji se tie biseksualnosti suprunika izraavadru%tveni, vrednosni i moralni stav da je brak namenjen samo osobama suprotnog pola

&) 'aglasna izjava volja za zakljuenje braka # mora da ima sledee pravne atribute:a) zjava mora biti ozbiljno data, a ne izraena u %ali ili na neprikladan nain.a) zjavu za sklapanje braka moraju dati suprunici istovremeno. $vaj atribut naravno ne

podrazumeva istovremeno (*orsko) davanje izjave, ve podrazumeva da izjavu jednog branogpartnera vremenski neposredno sledi izjava drugog partnera.b) Navedena izjava ne moe da bude modifikovana uslovom ili rokom

d) zjave za sklapanje braka moraju da budupodudarne. Preciznije kazano, da bi proizvodilepravno dejstvo ove izjave moraju da budu podudarne u a*rmativnom smislu tj. da oba brana drugaizjave da ele da stupe u brak, a ne smeju da budu podudarne u tzv. negativnom smislu: da obasuprunika ne ele da zakljue brak

e) +onano, navedena izjava mora biti lino data.

3) orma za zakljuenje braka # obavezna gra-anska orma braka. akonska orma za sklapanje brakajeste orma ad solemnitatem, tj, konstitutivni element punovanosti pravnog posla, odnosno braka.orma ad solemnitatem ima dvostruku unkciju u branom pravu: dru%tvenu (kontrola ispunjenostizakonski* uslova za zakljuenje braka i evidencija sklopljeni* brakova) i individualnu (ukazivanjem/ugovornim stranama0 na znaaj pravnog odnosa u koji stupaju)

1) 2rane smetnje # negativno odre-ene injenice predvi-ene zakonom koje, ako postoje u momentuzakljuenja braka, uzrokuju njegovu ni%tavost

# +lasiikacija:# apsolutne i relativne brane smetnje. psolutne brane smetnje uzrokuju apsolutnu nistavost

braka, dok relativne uzrokuju relativnu nistavost (ru%ljivost) braka4# otkloniive i neotklonjive brane smetnje, s*odno tome da li se moe dobiti oslobo-enje od brani*

smetnji (tzv. sudska dispenza# ija)4# privremene i trajne brane smetnje. Podela je napravljena prema kriterijumu da li brane smetnje

mogu vremenom, same po sebi i bez sudske odluke, prestati ili ne. 5 teoriji je zauzet stav da je jedi #no srodstvo trajna brana smetnja i

# a!solu"ne i ela"ivne4u smislu da li deluju prema svima (erga omnes) ili prema odre-enim licima(inter partes)

# 6rste :a) 2ranost # Ne moe se zakljuiti nov brak dok raniji brak ne prestane.'avesnost branog druga u

ovom sluaju nije pravno relevantna. 7akle, iako je jedan suprunik savestan, pravno inale jeizvesno: apsolutna nistavost braka. '*odno klasiikaciji brani* smetnji, branost je apsolutna,neotklonjiva, privremena i apsolutna brana smetnja jer deluje erga omnes

b) Nesposobnost za rasu-ivanje # 2rak ne moe da zakljui lice koje nije sposobno za rasu-ivanje .'vest o elementima preduzete radnje i namera da se zakljui brak jesu osnovni elementi pravno#relevantne volje nupturijenata. "azlozi postojanja ove brane smetnje nalaze se u pravnoj (brak je usu%tini ugovor 8 zajednici ivota ene i mu%karca), moralnoj (za%tita interesa lica nesposobnog zarasu-ivanje) i eugenikoj seri (spreavanje r-avi* i trajniji* genetski* posledica). Prema navedenojpodeli, nesposobnost za rasu-ivanje je i apsolutna ili relativna (ako prestane po sklapanju braka),neotklonjiva, trajna ili (optimistiki) privremena i, zbog dejstva prema svim treim licima apsolutna


2/23

2

c) 'rodstvo # pravom priznati prirodni i dru%tveni (ili samo dru% tveni odnos) dva ili vise lica izme-u koii*nastaje odre-eni skup prava i obaveza.Nae pravo poznaje krvno, tazbinsko i adoptivno srodstvo

# Krvno srodstvooznaava biolo%ku i pravnu vezu izme-u lica kojapotiu jedno od druagoga(pravalinija) ili imajuzajednike pretke(pobona linija). Prava linija (linea recta) oznaava odnos izme-ulica koja neposredno (npr. sin od oca ili majke) ili posredno (npr. unuka od dede ili babe.,.) proistiu

jedno od drugoga. Pobona linija (linea colateralis) predstavlja odnos izme-u lica koja imaju

zajednikog pretka, po obe loze, mu%ke i enske (takozvani punorodni srodnici ili germani) ili samopo mu%koj lozi (polurodno srodstvo consa9unei ili jednokrvni) ili enskoj lozi (uterini ili jednoutrobni).$va podela na punorodne i polurodne srodnike nema pravnog znaaja u Porodinom pravu, ali jerelevantna u Naslednom pravu kod primene prava prira%taja. 5 na%em pravu krvno srodstvo jebrana smetnja u pravoj liniji bez obzira na stepen, a u pobonoj liniji u drugom i treem stepenu, a uetvrtom stepenu samo izme-u dece ro-ene ili poluro-ene brae i sestara. +rvno srodstvo, osimbrane smetnje, jeste i a-optivna smetnja, osnov obaveznog izdravanja, osnov prednosti srodnika0da budu staratelji. 5 $bligacionom pravu, krvno srodstvo jeste osnov za potraivanje naknadenematerijalne %tete u sluaju smrti ili te%kog invaliditeta bliskog srodnika, i (van)bracnog partnera,osnov za zastoj zastarelosti, osnov za tzv. sumnjivu porodicu kod ctio Pauliana...),. 5 Naslednompravu, srodstvo je konstitutivna injenica zakonski* i nuni* nasledni* redova, u procesnom pravuosnov za obavezno izuzee sudije

# Tazbinsko srodstvo jeste pravna posledica zakljuenog braka i oznaava pravnu relaciju izme-u

jednog branog druga i srodnika drugog branog druga. 7akle, tazbinsko srodstvo je posledicazakljuenog braka (i ni%tavog braka), ne i vanbrane zajednice. tazbinsko srodstvo nastaje izme-ujednog suprunika (ne i njegovi* srodnika) i srodnika drugog suprunika. 7akle, nisu u tazbinskomsrodstvu srodnici (npr. roditelji) jednog i srodnici drugog suprunika (tzv. prijatelji). z deinicije sledida ne nastaje tazbinsko srodstvo ni izme-u jednog suprunika i suprunika srodnika svogsuprunika. +onkretno, nema tazbinskog srodstva izme-u pa%enoga#pa%a tj. izme-u mua#zeta imua svoje svastike. ;azbinsko srodstvo postoji i kad prestane brak na osnovu koga je nastalo.Nain izraunavanja linija i stepeni tazbinskog srodstva analogno je izraunavanju kao kod krvnogsrodstva, uz zamenu vrste srodstva. $vo srodstvo predstavlja branu smetnju u pravoj liniji prvogstepe# na. Naime, ne mogu da zakljue brak svekar i sna*a, zet i ta%ta, ou* i pastorka, mae*a ipastorak. z opravdani* razloga, sud , moe dati dispenzaciju od ove brane smetnje. $sim branesmetnje, tazbinsko srodstvo jeste i osnov zakonskog izdravanja (izme-u ou*a, mae*e i pastorka,pastorke), a relevantno je i u drugima materijalno i procesno#pravnim ustanovama koje smopomenuli kod tzv. dopunski* izvora Porodinog prava. ;azbinsko srodstvo je apsolutna, otklonjiva,trajna i relativna brana smetnja.

# Adaptivno srodstvo,P poznaje samo jedan oblik usvojenja # potpuno usvojenje, koje je smetnjaza zakljuenje braka na isti nain kao i krvno srodstvo, potpunim usvojenjem se zasniva srodstvoizme-u usvojioca i njegovi* srodnika i usvojenika i njegovi* potomaka. stovremeno prestaje svakapravna veza izme-u usvojenog deteta i krvni*, biolo%ki* srodnika usvojenika. Potpuno usvojenje jebrana smetnja na isti nain kao i krvno srodstvo i to apsolutna, neotklonjiva, trajna (osim u sluajuponi%taja usvojenja) i relativna brana smetnja

d) godina ivota. Predlog mora biti podnet lino i nijedozvoljeno zastupanje maloletnika u ovom postupku. Predlog se podnosi vanparninom odeljenjuosnovnog suda prema domicilu maloletnika, Pre dono%enja odluke sud e saslu%ati podnosiocapredloga, njegove roditelje i(li) staratelje i lice sa kojim maloletnik namerava da zakljui brak. 'ud jeobavezan i -a pribavi mi%ljenje zdravstvene organizacije i mi%ljenje organa starateljstva. Po%to utvrdirelevantne injenice da je podnosilac predloga dostigao telesnu i du%evnu zrelost potrebnu zavr%enje prava i dunosti u braku, vanpamini sud moe doneti odluku kojom se dozvoljavazakljuenje braka. ?mancipacija ne nastupa u trenutku dono%enja sudske odluke o dispenzaciji, venastupanjem injenice zakljuenja braka na osnovu sudske dispenzacije. Zakljuenjem braka naosnovu sudske dispenzacije maloletnik stie potpunu poslovnu sposobnost Potpuna poslovnasposobnost maloletniku ostaje iako brak prestane ili traje vrlo kratko. 7akle, potpuna poslovnasposobnost se ne gubi iako pre punoletstva prestane brak za koji je maloletnik dobio sudskudispenzaciju. ko maloletnik koji je dobio sudsku dispenzaciju ne zakljui brak, emancipacija nijenastupila i maloletnik je za eventualni sledei brak obavezan da dobije novu dozvolu suda


3/23

3

e)


4/23

4

# Postupak : Nadlean za vo-enje postupka je op%tinski sud u vanparninom postupku. Predlogmoe po-neti svako lice koje ima pravni interes (brani drug, naslednici, poverioci, javni tuilacili javni pravobranilac).Po prijemu predloga, sud e nestalom licu postaviti privremenogstaraoca, odnosno obavestie organ starateljstva da to uini. +ada sud konstatuje da suispunjeni zakonski uslovi za pokretanje postupka, objavie oglas u 'lubenom glasniku, naoglasnoj tabli suda ili na drugi mesno uobiajen nain. # oglasu se navode bitne okolnosti

sluaja i poziva se nestala osoba da se javi sudu, odnosno svaka druga osoba koja raspolaerelevantnim podacima da se u roku od tri meseca od objave oglasa javi sudu. ko ovaj rok bez#uspe%no protekne, a ispunjeni su zakonski uslovi, sud e doneti odluku.

# "e%enje o progla%enju nestalog lica umrlim # +ao dan smrtismatra se dan kada je nestalo liceumrlo, odnosno dan koji verovatno nije preivelo. ko se na osnovu raspoloivi* dokaza tajtrenutak ne moe utvrditi, kao dan smrti se uzimaprvi dan po isteku rokovapredvi-eni*zakonom za progla%enje nestalog lica umrlim. "e%enje o progla%enju nestalog lica umrlimsadri oborivu pretpostavku o smrti. 5koliko je sud pogresio, re%enje suda bie ukinuto, odnpreinaeno. ko je re%enje ukinuto, lice koje je u ivotu a bilo je progla%eno umrlim, stie svaranija lina i imovinska prava. Cedino pravo koje je deinitivno prestalo za nestalo lice koje jeivo jeste brano pravo, Naime, brak je deinitivno prestao momentom predvi-enim zakonom i

jedina pravna mogunost jeste da se ponovo zakljui brak nestale osobe sa ranijimsuprunikom (pod uslovom da pret*odni brani partner nije zakljuio novi brak, odnosno da eli

da ponovo zakljui brak sa eks#partnerom).3) Poni%taj braka # 2rak je ni%tav ako pri njegovom zakljuenju nisu ispunjeni odre-eni uslovi predvi-eni

P "' za punovanost braka. 2rak je ni%tav u sledeim situacijama: ako nisu ispunjenepretpostavke za postojanje braka (biseksualnost suprunika, saglasna izjava volje za zakljuenjebraka ili ako brak nije zakljuen pred maticarem), ako postoje brane smetnje i ako brak nijezakljuen u cilju zajednice ivota.

a) psolutna nii%tavost # majui u vidu ova generalna pravna obeleja apsolutne ni%tavosti braka,analizovaemo koji su konkretni uzroci za poni%taj braka:

- nepostojanje razlike polova brani* drugova u trenutku zakljuenja braka,- ne!os"ojanje sa(lasne izjave volje su!u&nika)- ako brak nije zakljuen pred matiarem.- Pos"ojanje bane sme"nje banos"i. Ni%tav je brak koji je zakljuen za vreme trajanja ranijeg

braka jednog od suprunika. Postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz matine knjigevenani*, a ako to nije mogue sud e naloiti pokretanje posebne parnice radi utvr-ivanja da ranijibrak postoji. Nepostupanje po naredbi suda znai daje tuba povuena. pak, zakon i ov-e predvi-amogunost konvalidacije. Naime, novi brak se nee poni%titi ako pret*odni brak u me-uvremenuprestane, i to do zakljuenja glavne rasprave u sporu o poni%taju braka.

- $esposobnost za rasuivanje # 7akle, ako je nesposobnost za rasu-ivanje postojala u momentuzakljuenja braka i trajala tokom braka, ova brana smetnja predstavlja razlog apsolutne ni%tavosti.

- "rodstvo -krvno, adoptivno i tazbinsko srodstvo odre-enog kvaliteta jeste razlog ni%tavosti. pak,ako je re o tazbinskom srodstvu sud nee poni%titi brak ako postoje opravdani razlozi,

- %aloletstvo ispod !>godinaje razlog apsolutne ni%tavosti jer nije mogua sudska dispenzacija.- +onano, injenica da brak nije zakljuen u &ilju zajedni&e !ivota jeste razlog ni%tavosti ko

suprunici nisu eleli da uspostave zajednicu ivota, ve brakom prikrivaju neki drugi pravni posao iliostvaruju neki drugi cilj (zakonsko nasle-ivanje, porodinu penziju, izbegavanje krivinog progona,zloupotreba stanar# skog prava...) brak e biti progla%en apsolutno ni%tavim. pak, do poni%taja needoi ako je naknadno uspostavljena zajednica ivota.

- Na kraju, novim P "' uvodi se jo% jedan razlog apsolutne ni%tavosti: starateljstvo. psolutno jeni%tav brak zakljuen izme-u staratelja i %tienika

b) "elativna ni%tavost # 5zroci ru%ljivosti braka u na%em pravu su sledei:- %ane volie.


5/23

5

1) "azvod braka # pravni nain prestanka punova!nog braka za !ivota brani) drugova, naosnovu odluke nadle!nog suda, iz uzroka i na nain predvien zakonom. 'vaki segmentove deinicije ukazuje na speciinost razvoda braka u odnosu na druge naine prestanka braka.Naime, ormulacijom da je razvod pravni nainprestanka braka ini se distinkcija u odnosu nasmrt kao prirodan nain prestanka braka. ormulacija da je razvod prestanak punova!nogbrakarazlikuje ovu ustanovu od poni%taja braka, a segment deinicije da se razvod mora uiniti

za !ivota brani) drugovarazlikuje razvod od progla%enja nestalog lica umrlim kao jo% jednognaina prestanka braka u na%em pravu. $vaj segment deinicije obavezuje, istovremeno, dabrani drugovi moraju biti ivi na /startu i u cilju brakorazvodne parnice0. Naime, brakorazvodnaparnica mora biti zapoeta i zavr%ena za ivota suprunika. zuzetno, naslednici umrlog branogdruga mogu samo da nastave zapoeti postupak radi dokazivanja osnovanosti tubenog za*teva(uglavnom D iz naslednopravni* razloga). 'uprunici mogu traiti razvod braka ako su braniodnosiozbiljno i trajno poreme*eni ili se objektivno ne mo!e ostvariti zajedni&a !ivota.nicijalni akt kojim se pokree brakorazvodna parnica moe imati dva oblika: tubeni i oblikpredloga za sporazumni razvod braka.

A) Postupak prestanka braka # 2rak moe prestati samo u odgovarajuem sudskom postupku koji jeure-en pravilima o branom sporu. 2rani spor podrazumeva spor o poni%taju, razvodu braka i outvr-enju postojanja braka. 5 ovoj materiji primenjuje se, u sluaju pravne praznine, supsidijerno

akon o parninom postupku.# Pokretanje postupka. Postupak u branom sporu moe se pokrenuti tubom za utvr-enjepostojanja braka (ako postojanje braka nije mogue dokazati izvodom iz matine knjigevenani*), tubom za poni%taj braka, tubom za razvod braka i predlogom za sporazumni razvodbraka. P "' ne poznaje mogunost da se podneta tuba za razvod braka smatra predlogom zasporazumni razvod braka, ako tueni izriito do zakljuenja glavne rasprave izjavi da neosporava tubeni za*tev.

# Aktivno legitimisana li&a. ;ubu za utvr-enje (ne)postojanja braka i apsolutnu ni%tavost brakamogu podneti suprunici, lica sa pravnim interesom i javni tuilac. ;ubu za razvod mogu podnetisuprunici. Naslednici suprunika mogu da nastave ve zapoeti postupak tubom ili predlogomza sporazumni razvod, a staratelj poslovno nesposobnog suprunika moe podneti tubu naosnovu dozvole organa starateljstva. ;uba u branom sporu moe se podneti i prekopunomonika, ako je punomoje overeno, specijalno, sa navodima o vrsti i osnovama tube. +odpredloga za sporazumni razvod braka, suprunici moraju imati razliite punomonike.

# $adle!nost. "tvarno nadle!an za vo-enje branog spora je osnovni parnini sud, a u drugojinstanci apelacioni sud. %esna nadle!nostje odre-ena akonom o parninom postupku: poredop%te mesne nadlenosti prema prebivali%tu, odnosno boravi%tu tuenog, mesno je nadlean ubranom sporu i sud na ijem podruju su suprunici imali poslednje zajedniko prebivali%te

# +unk&ionalno nadle!an u prvom stepenu je sudsko vee sastavljeno od jednog sudije i dvojesudija porotnika, a u drugom stepenu vee od troje sudija, a od !. jula &88>. godine uz uslovposebne edukacije iz oblasti prava deteta.

# Posredovanje se vr%i ako je brani spor iniciran tubom , a ne vr%i se ako jedan suprunik nepristane, ako je nesposoban za rasu-ivanje, ako je nepoznatog boravi%ta ili boravi%ta uinostranstvu. Posredovanje vr%i sudija pojedinac (na osnovu saglasnosti suprunika sud moedelegirati svoju nadlenost organu starateljstva, savetovali%tu ili drugoj ustanovi zaposredovanje).5z poziv za roi%te za mirenje dostavlja se i tuba za razvod ili poni%taj braka .

# Pokuaj mirenja - Kada se vri ako je podneta tuba za razvod braka, a ne vr%i se, kao i dosada (nesposobnost za rasu-ivanje, nepoznato ili boravi%te u inostranstvu suprunika) , ali i, %to

je zakonski novum, kada jedan od suprunika ne !elimirenje. +o vr%i i kako se vrsi mirenje:


6/23

6

# Pravila postupka.5 branom sporu vai naelo iskljuenja javnostii istra!no naelo.Naime,Finjenice na kojima stranka zasniva svoj za*tev sud moe da utvr-uje i kada te injenice me-ustrankama nisu sporne. 5 branom sporu vai ipravilo ogranienog disponiranja stranaka.Naime, u branom sporu nije dozvoljeno doneti presudu na osnovu propu%tanja ili na osnovupriznanja ili odricanja, kao ni sudsko poravnanje. ;uilac moe povui tubu do zakljuenjaglavne rasprave bez pristanka tuenog, a sa njegovim pristankom dok postupak nije

pravosnano zavr%en. Predlog za sporazumni razvod braka, jednostrano ili dvostrano, moe bitipovuen do pravosnanosti presude.5 parnicama za razvod braka odricanje od tubenog za*evaima isto -ejstvo kao i kad tuilac povue tubu. Presudom u branom sporu sud mora da odlui ovr%enju roditeljskog prava, a moe da odlui i o li%enju roditeljskog prava i merama za%tite odnasilja u porodici. Postupak u porodinim odnosima, ako se odnosi na dete ili roditelja je *itan,tuba se ne dostavlja tuenom na odgovor, i postupak, po pravilu, ima samo dva roi%ta, s tim dase prvo roi%te zakazuje !A dana od prijema inicijalnog akta, a po albi se mora odluiti u roku od38 dana od dostavljanja albe. $dluku o tro%kovima postupka sud donosi po slobodnoj oceni,posebno imajui u vidu razloge pravinosti.

# Pravni lekovi. Protiv prvostepene presude u branom sporu koji je pokrenut predlogom zasporazumni razvodbraka alba se moe uloiti zbog bitne povrede pravila postupka ili zato %to

je pre-log dat pod manom volje. ko je brani spor iniciran tu!bomza razvod ili poni%taj brakarazlozi za albu su isti kao i u PP: bitna povreda pravila postupka, nepotpuno i pogre%no

utvr-eno injenino stanje i pogre%na primena materijalnog prava. @to se tie vanredni* pravni*lekova, speciinost postupka u branom sporu je da vanredni pravni lek nije dozvoljen protivpravosnane presude kojom se brak razvodi ili poni%tava. "azlog ove zabrane jeste spreavanjetzv. zakonske bigamije, odnosno situacije da se lice koje je postupalo po zakonu na-e u dvapunovana braka.

+. ODNO,I RODI/0A I D#

A. Pojam i naela o$i"eljsko( !ava - subjektivno, lino i apsolutno pravo roditelja prema detetutj. kao skup posebni* dunosti i prava koja su normama objektivnog prava poverena roditeljimada i* vr%e zajedniki, sporazumno i ravnopravno u prvenstvenom interesu deteta, staranjem olinosti, pravima i interesima i imovini deteta.

# Naelo posebne za%tite -ece,Naelo promovisanja posebni* prava deteta)Naelo drutvene,socijalne komponente roditeljskog prava,Naelo ravnopravnosti roditelja,Naelo o dunosti det

B. Banos" $e"e"a - 'tatus branog deteta ima dete koje ispunjava sledee uslove:- poreklo iz braka. 7ete ima brano poreklo ako je ro-eno u braku ili zaeto u braku, odnosno ako je

ro-eno 388 dana po prestanku braka, ako je brak prestao smru mua a majka deteta nijezakljuila novi brak u tom roku.

- brano materinstvo. $vaj uslov je ispunjen ako je ena rodila dete u braku ili ga je rodila 388 danaod prestanka punovanog ili ni%tavog braka.

- brano oinstvo. # /ocem deteta ro-enog u braku, kao i u roku od 388 dana od prestanka brakasmru mua ako majka nije zakljuila novi brak u tom roku, smatra se mu majke deteta0

a Os!oavanje bano( oins"va# Aktivno legitimisana li&a. ;ubu kojom se osporava brano oinstvo, odnosno pretpostavka da je

mu majke -eteta otac -eteta koje je ro-eno u braku ili 388 dana od prestanka braka smru akomajka nije zakljuila novi brak u tom periodu, mogu podneti sledea lica:

1) %u! majke eteta. ko ovo lice smatra da nije otac -eteta, tubu moe podneti i roku od ! godine God saznanja za injenicu koja dovodi u sumnju njegovo oinstvo, a najkasnije u roku od !8 godina odro-enja -eteta.

2)%ajka eteta moe podneti tubu u roku od godinu dana od saznanja da mu nije otac -eteta, odno!8 godina od ro-enja -eteta. Prema ranijem zakonu rok je bio > meseci od ro-enja -eteta

3)


7/23

7

b) Os!oavanje ma"eins"va#ko ena koja je rodila dete nije upisana u matinu knjigu ro-eni* kaomajka deteta, njeno materinstvo se moe utvr-ivati pravnosnanom sudskom odlukom, na osnovutube ene koja tvrda da je majka deteta i na osnovu tube deteta. %ajka deteta jeste !ena kojarodi dete.ko je dete zaeto donacijom jajne elije, majkom deteta se smatra ena koja je rodiladete, s tim da se materinstvo /donorke0 ene koja je darovala jajnu eliju ne mo e utvr-ivati. ko enakoja je rodila dete nije upisana u matinoj knjizi ro-eni* kao majka to se moe utvrditi pravosnanom

sudskom odlukom. 7ok tubu za utvr-ivanje materinstva moe podneti dete (bez roka) i ena kojatvrdi da je majka deteta (subjektivni rok ! godina, objektivni rok !8 godina), pravo na podno%enjetube za osporavanje materinstva imaju sledea lica: ena koja je upisana umatinu knjigu ro-eni*kao majka deteta moe podneti tubu kojom osporava svoje materinstvo u roku od godinu dana(prema P$' u roku od > meseci) od saznanja za injenicu da nije majka deteta, odnosno u roku od!8 godina od ro-enja deteta. ena koja sebe smatra majkom deteta moe osporiti materinstvo drugojeni koja je upisana u matinu knjigu ro-eni* kao majka deteta. ;uba se moe podneti u roku od

jedne godine (prema 2P$' u roku od > meseci) od saznanja daje ona majka tog deteta, odnosnonajkasnije u roku od !8 godina od ro-enja deteta. 7ete moe osporiti materinstvo eni koja je umatinoj knjizi ro-eni* upisana kao njegova majka. ;ubu dete moe podneti bez ogranienja rokom.7o punoletstva deteta i u sluaju kada je dete li%eno poslovne sposobnosti tubu moe podnetistaralac sa odobrenjem organa starateljstva. tubu moe podneti i mu%karac koji se po zakonusmatra ocem deteta u subjektivnoim roku od i godine, a objektivnom od !8 godina. $iie doputeno

osporavanje ro-iteljstva posle smrti deteta, posle usvojenja deteta, kao ni posle pravosnane presude8 utvr-enju ro-iteljstva, kao ni osporavanje vlastitog priznanja lica koja su se saglasila sa priznanjem

c) Vanbano $e"e# Piznanje vanbano( oins"vajeste strogo lini pravni akt, jednostrana izjava volje koja je data u

zakonom propisanoj ormi i usmerena ka zasnivanju ro-iteljskopravnog odnosa. Priznanjevanbranog oinstva moe biti ini&irano voljom majke ili voljom oca vanbranog deteta. majkavanbranog deteta moe u prijavi ro-enja oznaiti odre-enog mu%karca ocem deteta.


8/23

8

# U"v*ivanje vanbano( oins"va su$skom o$lukom # ko u konkretnom sluaju nije bilopostupka priznanja ili nisu ispunjene zakonske pretpostavke za punovanost priznanja vanbranogoinstva, vanbrano oinstvo se moe utvrditi sudskom odlukom.;ubu za utvr-ivanje oinstvavanbranog deteta mogu podneti sle-ea lica:

# %ukara& koji sebe smatra vanbranim o&em. ko ovla%eni subjekti nisu dali saglasnost zapriznanje vanbranog oinstva, lice koje sebe smatra vanbranim ocem moe podneti tubu u roku

od ! godine od saznanja 8 nesaglasnosti majke ili staratelja deteta, odnosno !8 godina od ro-enja d# %ajka vanbranog deteta moe podneti ovu tubu u roku od godinu dana od saznanja damu%karac koga smatra ocem deteta nije priznao oinstvo, odnosno u roku od !8 godina od ro-enja d

# ete ro-eno van braka moe podneti ovu tubu bez ogranienja roka# ;uba se moe podneti i preko punomonika (punomoje mora da bude specijalno, overeno, sa

navodima o vrsti i osnovu tube)

$ Pos"u!ak u ma"emi"e"skim i !a"eni"e"skim s!oovima# Pokretanje postupka. nicijalni akt u ovim sporovima jeste tuba za osporavanje branog oinstva ili

materinstva, za utvr-ivanje vanbranog oinstva ili materinstva i tuba za osporavanje priznatog vr.# Pasivno legitimisana lica. stranke u sporu radi utvr-ivanja oinstva su lice ije se oinstvo utvr-uje,

dete i majka deteta. 'tranke u sporu radi osporavanja oinstva su mu majke deteta, majka i samodete i lice koje osporavajui tu-e brano oinstvo tvrdi daje ono otac deteta. ko tueni nije iv, tuba

se podnosi protiv naslednika. Pasivna legitimacija ure-ena je po pravilima jedinstvenog i nu!nogsuparniarstva.Naime, stranke koje zajedno podnose tubu ili koje su tuene istom tubomsmatraju se kao jedna parnina stranka, tako da se u sluaju da pojedini parniari propuste dapreduzmu neku parninu radnju smatra se da se dejstvo te parnine radnje protee i na onesuparnicare koji tu radnju nisu uinili. Nuno suparniarstvo znai da ako tubom nisu obu*vaenikao tueni sve stranke koje je zakon naveo, sud e pozvati da se tuba pro%iri na ostala lica ili da talica pristupe kao novi tuioci. ko se ne postupi po naredbi suda, srnatrae se daje tuba povuena,a ako tuba bude vraena sudu bez ispravke, sud e tubu odbaciti.

# Nadlenost. 'tvarno nadlean za vo-enje ovi* sporova je 6i%i sud, odnosno pelacioni sud udrugom stepenu. P "' u l. &1B predvi-a da se mesna nadlenost odre-uje prema zakonu oparninom postupku. dete moe podii tubu pred sudom op%te mesne nadlenosti ili pred sudomgde ono ima prebivali%te ili boravi%te. +od pa#sivnog suparniarstva, nadlean je sud koji je mesnonadlean za jednog od tueni*. unkcionalno nadlean za ove sporove je sudsko vee sastavljenood jednog sudije i dvoje (dva) sudija porotnika, a u drugom stepenu sudi vee sastavljeno od troje(tri) sudija koja moraju imati posebna znanja iz oblasti prava deteta.

# Naela postupka. 5 matemitetskim i paternitetskim sporovima iskljuena je javnost.Pored ovognaela, prisutno je i naelo ogranienog disponiranja stranaka. Naime, u ovim sporovima sud nemoe -one# ti odluku na osnovu propu%tanja, zakljuiti sudsko poravnanje ili doneti presudu naosnovu priznanja ili odricanja. Postupak u roditeljskim sporovima karakteri%e i istra!no naelo(sudutvr-uje i injenice koje me-u strankama nisu sporne,) i naelo )itnosti(kao zajednika odredba uvezi postupaka iz porodini* odnosa koje se tie deteta ili vr%enja roditeljskog prava, P "' predvi-ada se po pravilu zakazuju dva roi%ta, s tim da se prvo roi%te zakazuje u roku od !A dana odprijema inicijalnog akta, a da se o albi mora da odlui u roku od 38 dana od dostavljanja albe. uovim sporovima revizija je dozvoljena.

# 7okazna sredstva. 5 na%oj sudskoj praksi koriste se sledea dokazna sredstva: ispitivanje trajanjatrudnoe, ispitivanjekrvni* grupa, podgrupa i krvni* aktora, antropomorolo%ko i antropogenetskove%aenje i, kao najsigurnija i najmodernija metoda : ispitivanje 7N+ otiska.

# Presudom u sporu o materinstvu ili oinstvu, sud moe da odlui i o vr%enju roditeljskog prava,li%enju roditeljskog prava i o merama za%tite od nasilja u porodici

#. ,a$&ina o$i"eljsko( !ava - Fine tri grupe dunosti i prava roditelja prema maloletnom detetu:staranje o linosti -eteta, zastupanje prava i interesa deteta i staranje o imovini deteta.

a) 7unosti i prava roditelja prema linosti deteta # podrazumeva dve grupe dunosti i prava:!) 7unosti i prava koja izviru iz lini* odnosa roditelja i dece H spadaju:# /riga 0 !ivotu i zdravlju deteta # dete ima pravo na najbolje ivotne i zdravstvene uslove. 7ete

koje ima !A godina i sposobno je za rasu-ivanje moe samostalno dati pristanak za medintervenciju.# uvanje i podizanje deteta."oditelji imaju dunost i pravo da uvaju svoju maloletnu decu, ali

istovremeno i deca imaju pravo da ive sa svojim roditeljima.


9/23

9

# 1aspitanje i obrazovanje deteta."oditelji imaju obavezu i pravo da svojim linim doprinosom ilikori%enjem usluga odgovarajui* dru%tveni* institucija doprinose pravilnom vaspitanju -ece, 5vaspitnom procesu, odnos izme-u roditelja i deteta je odnos ljubavi i uzajamnog po%tovanja, sausmeravanjem deteta da usvoje i po%tuju emocionalne, etike i nacionalne vre-nosti i identitet svojeporodice i dru%tva. "oditelji ne smeju da poniavaju dete i da ga kanjavaju tako da vre-aju njegovoljudsko dostojanstvo, ali su obavezni i da %tite dete od takvi* postupanja drugi* lica

&) 7unosti i prava roditelja i dece statusne prirode podrazumeva:# Odreivanje linog imena deteta.Iino ime (ime i prezime) jeste nain individualizacije izikog

lica u pravnom saobraaju. ;o je lino neimovinsko pravo i dunost. Pravo na pramenu linog imenaima lice sposobno za rasu-ivanje, sa navr%eni* !A godina ivota, osim ako se protiv njega vodikrivini postupak za delo koje se goni po slubenoj dunosti ili dok traju pravne posledice osude zatakvo delo, ili ako se eli da izbegne neka zakonska obaveza ili se eli pramena u ime koje jepogrdno, ili suprotno moralu ili s*vatanjima sredine. Iino ime deteta treba da se odredi najkasnije uroku od dva meseca od ro-enja deteta. P "' sadri i posebne odredbe 8 za%titi linog imena usluaju spreavanja ili ometanja vr%enja prava, osporavanja, iskrivljavanja ili neovla%ene upotrebelinog imena. malac moe dati pristanak za upotrebu svog linog imena (za upotrebu prezimenapotrebna je saglasnost svi* lica koja koriste odre-eno prezime). Pristanak se moe opozvati ako jeto pravo zadrano, ak i ako nije zadrano pravo opoziva, ako je nastupila znatna nepredvidiva %teta.

b) astupanje prava i interesa deteta # obavljanje pravni* poslova u tu-e ime i za tu- raun, tako daprava i obaveze iz preduzetog pravnog posla nastupaju neposredno za zastupanog. "oditelji suzakonski zastupnici svog maloletnog deteta, %to znai da je osnov, subjekat i obim ovla%enja uzastupanju odre-en zakonom. 2udui da roditeljsko pravo pripada i jednom i drugom roditelju, obaroditelja se i smatraju zakonskim zastupnicima. astupanje u ovom sluaju ne mora biti uvekzajedniko, nego se na osnovu sporazuma roditelja moe odrediti da samo jedan roditelj zastupadete. ko roditelji deteta ne ive zajedno, pravo zakonskog zastupanja ima roditelj kome je detepovereno na uvanje i vaspitanje. sto tako, ako roditeljsko pravo pripada samo jednom roditelju usluaju kada je drugi roditelj umro, nepoznat ili li%en roditeljskog prava) dete zastupa taj roditelj.$bim zastupanja roditelja zavisi od obima poslovne sposobnosti ma#loletnika. 7ete do navr%ene !1.godine ivota moe samostalno pre-uzimati pravne poslove manjeg znaaja i poslove kojimaiskljuivo stie pravo, odnosno ne stie ni pravo ni obavezu, a sa navr%eni* !1 godina ivota i ostalepravne poslove uz dozvolu ili odobrenje roditelja, odnosno staraoca. 6ano je napomenuti da roditeljinemaju pravo da zastupaju svoju decu ako postoji kolizija interesaroditelja i dece ili ako vi%e decesa suprotnim interesima u odre-enom postupku imaju iste zakonske zastupnike.

c) Prava i dunosti roditelja prema imovini deteta H tu spadaju :# U!avljanje i as!ola(anje imovinom $e"e"a 7ete samostalno upravlja i raspolae imovinom koju

stekne svojim radom a roditelji upravljaju i raspolau imovinom koju dete nije steklo radom kao ipri*odima koje je steklo dete mla-e od !A godina, bez obzira da lije pri*od steen radom ili ne"aspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vre-nosti roditelji mogu daraspolau samo na osnovu dozvole ili saglasnosti organa staratelj stva.

# lavnica imovine moe se koristiti samo u interesu deteta (na osnovu porodine solidarnosti, tomoe biti i vaan interes lana porodice), apri!od od imovine se moe koristiti za izdravanje detetaili za izdravanje drugog zajednikog maloletnog deteta roditelja

# pravo stanovanja ako dete i roditelj kome je povereno dete nemaju pravo svojine na useljivom stanu(optereenje trpi roditelj#vlasnik stana). $vo pravo maloletnog deteta i roditelja koji vr%i roditeljskopravo postoji, osim ako je to oigledno nepravedno za vlasnika stana. Pravo stanovanja traje dopunoletstva deteta.

D. V2enje o$i"eljsko( !ava - vr%e roditeljizajedniki i sporazumno. kada roditelji ne ive zajedno,mogu da vr%e zajedno roditeljsko pravo, ako postignu sporazum i ako sud oceni daje to najboljiinteres deteta. 3akon !e$vi*a) i!ak) si"ua%ije u kojima o$i"eljsko !avo v2i samo jedanroditelj2ako je $u(i o$i"elj ne!ozna") ako je umo) ako je !o"!uno li2en o$i"eljsko( !ava ili!oslovne s!osobnos"i4 u sluaju 5ak"iko( o$vojeno( &ivo"a o$i"elja) a su$ nije $oneo o$lu-ku 6 v2enju o$i"eljsko( !ava) ka$a o$i"elji nisu !os"i(li s!oazum 6 v2enju ili je "akavs!oazum su!o"an in"eesima $e"e"a) o$nosno ka$a je !os"i(nu" s!oazum) !i7va8en o$su$a) o samos"alnom v2enju o$i"eljsko( !ava.

# "oditelj koji ne vr%i roditeljsko pravo, ipak, ima pravo da sporazumno, sa drugim roditeljem,odluuje 8 bitnim pitanjima za dete: obrazovanje, vei medicinski za*vati, raspolaganjeimovinom velike vre-nosti, promena prebivali%ta deteta...


10/23

10

# Nadzor nad vr%enjem roditeljskog prava. 'ledstveno dru%tvenoj unkciji roditeljskog prava, organstarateljstva oma pravo nadzora nad vr%enjem roditeljskog prava. Preventivni nadzor se vr%ikada organ starateljstva donosi odluke kojima omoguava vr%enje roditeljskog prava, akorektivni nadzor se vr%i kada organ starateljstva donosi odluke kojima koriguje, ispravljaroditelje u vr%enju roditeljskog prava (upozoravanjem na nadostatke, upuivanjem na razgovor uodgovarajuu ustanovu, za*tevom da se podnese raun 8 upravljanju i raspolaganju imovinom

deteta ili pokretanjem sudskog postupka).;ubu za vr%enje roditeljskog prava mogu da podnesudete, roditelj ili organ starateljstva.;ubu za za%titu prava deteta mogu da podnesu dete,roditelji, javni tuilac ili organ starateljstva.7ete me da podnese tubu u sporu za za%titu svogprava ili u sporu za vr%enje ili li%enje roditeljskog prava pred sudom op%te mesne na-lensoti ilipred sudom na ijem podruju dete ima prebivali%te ili boravi%te.

. /i2enje o$i"eljsko( !ava - najtea porodicnopravna sankcija. '*odno stepenu povredestandarda valjanog vr%enja roditeljskog prava, uvodi potpuno i delimino li%enje roditeljskogprava. $snov potpunog li%enja roditeljskog prava je zloupotreba roditeljskog prava: iziko,seksualno, emocionalno zlostavljanje deteta4prisila na preterani ili nezakoniti rad ili rad kojiugroava moral ili zdravlje deteta... ili grubo zanemarivanje vr%enja roditeljski* dunosti:napu%tanje ili nestaranje o detetu4 izbegavanje kontakta sa detetom ili spreavanje tog kontakta,odnosno izbegavanje izdravanja deteta4 $snov za delimino li%enje roditeljskog prava je

nesavesno vr%enje prava i dunosti. 7ok kod potpunog li%enja se roditelj li%ava svi* prava, osimdunosti izdravanja, kod deliminog li%enje se li%ava pojedinog prava# $dluku o li%enju roditeljskog prava donosi nadleni $snovni sud u parninom postupku a u

drugom stepenu je nadlean pelacioni sud. Postupak pokree dete (pored suda op%te mesnenadlenosti, nadlean je i sud gde je prebivali%te ili boravi%te deteta), drugi roditelj, javni tuilac iliorgan starateljstva. ko postoji suprotnost interesa deteta i zakonskog zastupnika, detetu sepostavlja kolizijski staralac ili privremeni zastupnik. 7ete koje ima !8 godina ivota i sposobno jeza rasu-ivanje moe, samo ili preko drugog lica ili ustanove, da zatrai od organa starateljstva damu se postavi kolizijski staratelj. 7ete koje ima !8 godina ivota i sposobno je za rasu-ivanjemoe, samo ili preko drugog lica ili ustanove, da zatrai od suda da mu se postavi privremenizastupnik u sluaju kolizije interesa izme-u deteta i zakonskog zastupnika. sto tako, ako sudproceni da u sporu o za%titi prava deteta ili u sporu o vr%enju roditeljskog prava ili u sporu zali%enje roditeljskog prava dete nije zastupano na odgovarajui nain, sud je obavezan da detetupostavi privremenog zartupnika.

# Postupak je naroito *itan (prvo roi%te se zakazuje u roku od = dana od dana kada je primljenatuba, a odluka o albi se mora doneti u roku od !A dana od dostavljanja albe).

# 7ejstva li%enja roditeljskog prava su vrlo rigorozna. "oditelj koji je li%en roditeljskog prava nemoe vr%iti nijedno pravo ili dunost prema detetu ( ni prema linosti, ni imovini deteta ni aktezastupanja) i ne daje saglasnost za usvojenje svog deteta. zriito je normirano da roditelj ipakzadrava obavezu da izdrava dete . Pre dono%enja odluke, sud mora dobiti nalaz organastarateljstva ili druge specijalizovane ustanove. 5 ovim sporovima nije mogua presuda naosnovu priznanja ili odricanja, zbog propu%tanja ili sudsko poravnanje

# +ada prestanu zakonski razlozi, roditelju se odlukom suda moe vratiti roditeljsko pravo

9. Pes"anak i !o$u&enje o$i"eljsko( !ava -ko vi%e ne postoje opravdani razlozi staranjaroditelja 8 linosti, pravima i interesima i imovini deteta, na%e pozitivno pravo predvi-a sle# deesluajeve kada prestaje roditeljsko pravo (uop%te ili konkretnog roditelja):smru roditelja ili deteta4potpunim usvojenjem deteta. zuzetak postoji kada dete usvaja brani drug prirodnog roditeljausvojenika4potpunim lienjem roditeljskog prava ipunoletstvom ili emancipacijom deteta.

# P "' predvi-a i jo% jedan novi nain emancipacije deteta. Pored dosada%njeg naina sticanjaemancipacije zakljuenjem braka maloletnika na osnovu dozvole suda, Porodini zakon pominje iemancipaciju na osnovu kumulacije injenice da je maloletnik nakon !>. godine postao roditelj ida ima telesnu i du%evnu zrelost da se stara 8 sebi!.

# "oditeljsko pravo se moe produiti i posle punoletstva deteta ako dete zbog du%evne bolesti,zaostalog du%evnog razvoja, telesni* mana ili drugi* razloga nije sposobno da se samo brine 8vojoj linosti, pravima i interesima. Na predlog roditelja ili organa starateljstva odluku o produenju roditeljskog prava donosi $snovni sud u vanparnicnom postupku, dok u drugom stepenuodluuje 6isi sud. Pravosnana sudska odluka 8 lienju i vraanju roditeljskog prava, oproduenju ili prestanku produenja roditeljskog prava upisuje se u matinu knjigu ro-eni*,odnosno, u javni registar prava na nepokretnostima, ako dete ima nepokretnosti.

:. POPUNO U,VO0N01


11/23

11

# Potpunim usvojenjem stvara se neraski-iva pravna relacija izme-u usvojioca i njegovi* srodnika,sjedne strane, i usvojenika i njegovi* potomaka, s druge strane. Potpunim usvojenjem usvojenik injegovi potomci potpuno se inkorpori%u u porodicu usvojioca, s tim da prestaje u potpunostipravna relacija potpuno usvojenog deteta sa svojim biolo%kim, krvnim srodnicima. 7akle, kodpotpunog usvojenja usvojenik (i njegovi potpornici) potpuno ulaze u novu porodicu, porodicuusvojioca, i potpuno izlaze iz biolo%ke, kvrno#srodnicke porodice (osim kada je usvojilac brani

partner biolo%kog roditelja -eteta). P "' u vezi potpunog usvojenja reguli%e sledee teme:uslovi za sricanje svojstva usvojioca (aktivna adoptivna sposobnost) i usvojenika (pasivnaadoptivna sposobnost), orma za punovanost usvojenja4 -ejstva i prestanak

1) Pe"!os"avke koje se o$nose na usvojio%a.# 3a s"i%anje ak"ivne a$o!"ivne s!osobnos"i usvojila% moa ima"i sle$e8e !avne a"ibu"e;- potpuna poslovna sposobnost7akle, ne moe da usvoji lice koje je potpuno ili delimino li%eno- uzrastusvojioca je za*tev koji proizlazi iz odredbe da usvojilac, u naelu, mora da bude stariji od

usvojenika najmanje != godina i najvi%e 1A godina- lina svojstva usvo jio&a.$vaj uslov predvi-en je radi uspe%nog vr%enja roditeljski* prava i

dunosti u najboljem interesu -eteta. ne moe usvojiti sledee lice:lice koje je sudskom odlukompotpuno ili delimino li%eno roditeljskog prava4 lice koje ima bolest koja moe dovesti u opasnostivot i zdravlje usvojenika, odnosno biti %tetno po usvojenika4 lice koje je osu-eno za krivina

delo iz grupe krivini* dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv ivota i tela.- dr!avljanstvo usvojio&aC3. 'tatus usvojioca je relativno rezervisano pravo za lica domaegdravljanstva, izuzetno ako postoje opravdani razlozi i strani dravljanin moe biti usvojilac.Predvi-eni su sledei uslovi: da nema zainteresovani* domai* dravljana za usvojenje konkretnogdeteta u roku od godinu dana (izuzetno, ako ministar proceni da najbolji interes deteta to nalae i preisteka ovog roka) od evidentiranja usvojenika u Cedinstveni lini registar usvojenja i da se dobijepret*odna saglasnost nadlenog republikog ministra.

- 3van4brani status usvojio&a.Pravilo je da brani drugovi zajedno usvajaju dete. Novina P "'jeste mogunost -a i vanbrani pratneri budu usvojioci

2) Pe"!os"avke koje se o$nose na usvojenika - uslovi;# maloletstvo usvoienika. usvojenik mora biti maloletan i neemancipovan (precizirano je da se ne

moe usvojiti maloletnik koji je stekao potpunu poslovnu sposobnost).# porodino-pravni status usvoienika #Potpuno se moe usvojiti -ete: iji su roditelji umrli,

nepoznati ili nepoznatog boravi%ta ali i dete ija oba roditelja su potpuno li%ena roditeljskog pravaili potpuno li%ena poslovne sposobnosti ili dete iji su se roditelji suglasili sa usvojenjem."aglasnost roditelja usvojenika moe biti blanko ili ne, i moe se dati nakon drugog mesecaivota deteta, sa pravom da se samo jednom opozove ova saglasnost u roku od 38 dana'aglasnost nije potrebna ako je roditelj potpuno li%en roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti iliprava da odluuje o bitnim pitanjima ivota deteta. ko je dete pod starateljstvom, saglasnost zausvojenje daje njegov staralac. 7akle, ako roditelj ne iskoristi mogunost opoziva svojesaglasnosti, dete moe da bude usvojeno i sa dva meseca (pod odlonim uslovom).

# ,o$s"vo. arad spreavanja nepotrebnog dupliranja porodini* obaveza na osnovu injenicesrodstva, na%e pravo zabranjuje da se usvoji krvni srodnik u pravoj liniji bez obzira na stepen, kaoi brat i sestra. sto tako, dete koje je usvojeno ne moe biti usvojeno od drugi* osoba dokpret*odno usvojenje ne prestane. (6an)brani partner moe da usvoji usvojeno (vi-eli smo ranije ibiolo%ko) dete svog partnera.

# "tarateljstvo. 'taralac ne moe da usvoji svog %tienika dok ga dunosti staraoca ne razre%iorgan starateljstva. "azlog ove odredbe je u tome da se sprei dupliranje oblika za%tite deteta ionemogue eventualnezloupotrebe staraoca.

# korisnost usvojeni a za usvojenikaje, zapravo, krunski uslov. Naime, iako su ispunjeni svi uslovia organ starateljstva proceni da in concreto usvojenje nije korisno za usvojenika, do nastankausvojenja nee doi. P "' predvi-a da je zasnovano usvojenje suprotno najboljem interesu-eteta razlog apsolutne ni%tavosti.

3) 9oma !o"!uno( usvojenja ' pretpostavke za punovanost orme potpunog usvojenja :


12/23

12

# Na$le&nos"'tvarno nadlean u prvom stepenu je organ starateljstva (centar za socijalni rad), a upostupku po albama na re%enje ovog organa odluuje nadlean ministar. 8 dana od predaje urednog za*teva i reeniem se odbija za*tev zausvojenjem, a!albaprotiv ovg re%enja moe se izjaviti nadlenom ministarstvu u roku od !A dana odprijema re%enja. ko postoji op%ta podobnost, podaci o kandidatu za usvojioca i usvojenika unose seu 5edinstveni liniregistar usvojenja. 'a liste ovog registra, izbor usvojilaca vr%i organ starateljstvakoji je izvr%io procenu op%te podobnosti usvojenika, dok se izbor ne vr%i ako je usvojilac (van)branipartner roditelja deteta i ako postoji sporazum roditelja i usvojioca, pri*vaen od organa starateljstva.

a razliku od 2P$', gde je probni smetaibio akultativan, sada je probni sme%taj, radi tzv.posebne#konkretne podobnosti, obavezan (osim ako je stranac usvojilac, %to znai da su lica stranogdravljanstva privi# legovana jer su uvek konkretno podobna) i iznosi maksimalno > meseci.

# Cavnost je iskljuena iz ovog postupka, svi podaci jesu slubena tajna ipravo uvidaima dete, nakonpsi*o#socijalnog savetovanja i usvojioci. Na osnovu re%enja 8 usvojenju organ starateljstva donosireenie o novom upisu roenja deteta(poni%tava se raniji upis, a u novom upisu usvojioci senavode kao roditelji deteta). $rgan starateljstva ima obavezu da vodi evidenciju o usvojenoj deci


13/23

13

A. Pojam - zakonom ure-eno staranje, primenom pravne za%tite i drugi* oblika pomoi, nadmaloletnikom bez roditeljskog staranja, nad punoletnim licem koje nije u stanju da se brine osvojim pravima i interesima, kao i nad licima koja su privremeno spreena da se brinu o svojimpravima i interesima. .

# 5 materiji starateljskog prava mogu se utvrditi sledea naela: naelo posebne dru%tvene

za%tite lica pod starateljstvom4 naelo sveobu*vatnosti dru%tvene brige o ovim liim (primenommera pravne za%tite i socijalne pomoi) i naelo prioriteta brige o linosti %tienika.

B. O(an s"aa"eljs"va# Na$le&nos" o(ana s"aa"eljs"va. 'tvarno nadlean za obavljanje poslova starateljstva je

centar za socijalni radop%tine, a nadzor nad radom organa starateljstva vr%i ministarstvonadleno za porodinu za%titu.


14/23

14

# staralac moe biti samo lice koje ima lina svojstva i sposobnosti za vr%enje starateljskedunosti i koje pristane da obavlja unkciju staraoca. 'istemom negativne enumeracijepredvi-eno je da staralac ne moe biti lice koje je li%eno roditeljskog prava, li%eno poslovnesposobnosti, lice iji su interesi u suprotnosti sa interesima %tienika i lice od koga se, obziromna njegove line odnose sa %tienikom,sa roditeljima ili srodnicima %tienika, ne moe oekivatida e pravilno obavljati svoju dunost. ' druge strane, zakon propisuje da se, ako je to u

interesu %tienika i ako su ispunjeni op%ti uslovi, za staraoca izabere prvenstveno suprunik,srodnik @tienika ili *ranilac %tienika.

9. Pos"avljanje s"aao%a# Postupak stavljanja pod starateljstvo pokree organ starateljstva po slubenoj dunosti, na svaiju0

inicijativu (zdravstvene ili obrazovne ustanove, dravnog organa ili gra-ana). $dluku 8 stavljanjupod starateljstvo donosi organ starateljstva i istovremeno postavlja staratelja, sme%ta %tienika, popravilu, u sro-niku porodicu i stalna komisija organa starateljstva vr%i popis i procenu njegoveimovine. 5 postupku stavljanja pod starateljstvo mesno je nadlean organ prema (pre)bivali%tu%tienika, odnosno prema mestu gde je %tienik na-en. Cavnost je iskljuena i ovaj postupak je)itan(u roku od &1 asa od obave%tenja 8 potrebi staranja %tieniku se obezbe-uje sme%taj, a uroku od = dana od obave%tenja 8 potrebi stavljanja pod starateljstvo vr%i se popis imovine, dok sere%enje o stavlianju pod starateljstvo donosi odma*, najkasnije 38 dana od obave%tenja o potrebi

stavljanja maloletnika pod starateljstvo, odnosno od pravosnane presude 8 li%enju poslovne spo#sobnosti punoletnog lica. "e%enje 8 stavljanju pod starateljstvo se odma* uruuje staraocu (ime jestaralac upoznat sa svojim pravima i dunostima, odnosno smatra se uvedenim u dunost), zajednosa eventualnom imovinom %tienika (i izve%tajem komisije za popis i procenu imovine %tienika).

>. Du&nos"i i !ava s"aao%a# 'taralac je obavezan da savesno ispunjava svoju unkciju. 'taranje 8 %tieniku odnosi se :# ,"aanje o linosti ti*enika podrazumeva obavezu staraoca da poseuje %tienika i ima

neposredan uvid 8 uslovima ivota. Eilj staranja jeste da se otklone uzroci stavljanja %tienika podstarateljstvo. 7akle, ako je rec 8 starateljstvu nad maloletnim %tienikom staralac treba da takouva, podie , vaspitava i obrazuje -ete da bi se osposobilo za samostalan ivot. 'posobnost zasamostalan ivot jeste cilj staranja i nad punoletnim licem li%enim poslovne sposobnosti

# 7ruga sera dunosti staraoca jeste zastupanje ti*enika. P "' u naelu izjednaava odnoszastupanja staraoca i %tienika sa zastupanjem roditelja i deteta. @tienik ima istu poslovnu spo#sobnost kao dete pod roditeljskim staranjem .7akle, bez prava na navedenu albu, ali uzmogunost pritube na rad staratelja, odnosno, na rad organa starateljstva. 5 prvom sluajuprituba se podnosi organu starateljstva, koji mora doneti odluku u roku od !A dana od prijemapritube, a u drugom sluaju prituba se podnosi nadlenom ministarstvu, koji mora odluiti 8pritubi u roku od 38 dana od prijema tog podneska). 'taratelj 8 nekom vanijem pravnom poslu(npr. 8 %kolovanju) odluuje samo uz dozvolu organa starateljstva.

# sredstva za izdr!avanje%tienika nabavljaju se iz pri*oda %tienika, ali# mentacioni* sredstava,imovine %tienika, sredstava socijalne za%tite i drugi* izvora (donacije, *umanitarne pomoi...)

# 5 vezi upravljanja imovinom 8ti*enika. P "' odre-uje da imovinom %tienika koja nije steenaradom upravlja staralac. ko je re 8 aktima redovnog upravljanja staraocu nije potrebna dozvolaorgana starateljstva. 'taralac raspolae imovinom koju @tienik nije stekao radom, uz dozvoluorgana starateljstva. Jlavnica imovine %tienika moe se upotrebiti samo ako postoji vaan interes%tienika, dok se pri*od sa imovine %tienika moe koristiti i za naknadu tro%kova i za nagradu star

# 'a pretpostavkom krivice, staralac odgovara za tetukoju uzrokuje %tieniku namerno ili grubomnepanjom (i solidarna odgovornost organa starateljstva), ali bez pret*odne procedure. odgovara iza %tetu koju %tienik priini treim licima4 moe se osloboditi ove odgovornosti ako dokae da jevr%io potreban nadzor nad %tienikom i da bi %teta nastala i pri briljivom vr%enju nadzora

# 'taralac ima pravo na nadoknadu opravdani) trokovakoje je imao u obavljanju svoje unkcije ina nagradu. pod uslovima koje propisuje nadleni ministar.;ro@kovi i nagrada se isplauju izpri*oda %tienika, osim ako to ne ugroava izdravanje %tienika.

# 7unost staraoca je da podnosi izvestajeo svom radu.'taralac je obavezan da podnosi sledeeizve%taje i raune 8 svom radu: redovni (poetkom svake kalendarske godine za pret*odnu godinu)4vanredni (uvek kada organ starateljstva, nemajui poverenje ili dobiv%i inormacije o lo%em radustaraca, to za*teva) i zavr%ni (prilikom prestanka starateljska dunosti). "edovni izve%taj sedostavlja do kraja ebruara za pret*odnu godinu, a vanredni i zavr%ni u roku od !A dana od za*tevaorgana starateljstva. 'vi ovim izve%taji moraju da sadre relevantne inormacije 8 linosti %tienika(njegovom zdravlju, %kolovanju, vaspitanju i drugim relevantnim okolnostima) i imovini %tienika

?. Pes"anak $u&nos"i s"aao%a


15/23

15

# 'tarateljska dunost prestaje- prestankom potrebe za staratelj stvom: npr. punoletstvom ili emancipacijom maloletnika bez

roditeljskog staranja ili povratkom roditeljskog staranja maloletnika (konstatacijom namere zaadekvatnim staranjem roditelja, pravosnano%u sudske odluke 8 vraanju roditeljskog prava iliposlovne sposobnosti roditelja %tienika) ili usvojenjem %tienika4 vraanjem poslovne sposobnostipunoletnog lica, prestankom razloga za starateljstvo u posebnim sluajevima)4

- smru %tienika4- razre%enjem staraoca. 'taralac moe biti razre%en svoje unkcije iz razliiti* razloga: ako ne vrsisvoju dunost, ako je zloupotrebljava ili zanemaruje ili naknadno nastupi okolnost koja ga ininedostojnim (li%enje roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti, sukob interesa....). 5 ovimsluajevima organ starateljsatva odma* razre%ava staraoca dunosti , ako bi neko lice boljeobavljalo dunost staraoca ili staralac svoju dunost vr%i nesavesno. "ok za razre%enje u ovomsluaju je 38 dana od dana utvr-ivanja ovi* okolnosti i na za*tev staraoca, organ starateljstvaodluku 8 razre%enju donosi u roku od >8 dana.

- 'tarateljstvo ne prestaje smru staratelja ili njegovim razre%enjem.. $rgan starateljstva jeobavezan da blagovremeno pokrene postupak postavljanja novog staraoca.

- $rgan starateljstva re%enje 8 prestanku starateljstva i razre%enju staraoca uruuje bez odlaganjastaratelju i %tieniku, albu nadlenom ministarstvu u roku od !A dana od prijema ovog re%enjamogu uloiti staratelj, %tienik i lice koje ima pravni interes

- "e%enje 8 stavljanju pod starateljstvo i o prestanku starateljstva upisuje se u matinu knjiguro-eni* i u registre prava na nepokretnostima, ako %tienik ima nepokretnost

I. ,"aa"eljs"vo na$ malole"ni%ima# P "' nema poseban odeljak 8 starateljstvu nad maloletnicima. 7akle, sve ono %to je napred

kazano o uslovima stavljanja pod starateljstvo, pravima i dunostima staratelja i prestankustarateljstva primenjivae se u pravnoj relaciji izme-u staraoca i maloletnog %tienika koji je bezroditeljskog staranja.

0. ,"aa"eljs"vo na$ !unole"nim li%em li2enim !oslovne s!osobnos"i# #slovi i postupak stavljanja pod starateljstvo. "azlozi zbog koji* se punoletno lice moe

li%iti poslovne sposobnosti deinisani su u na%em pravu izriitim odre-enjem posledice bezeKempli causa navo-enja uzroka nesposobnosti za samostalno vo-enje rauna o za%titi svoji*

prava i interesa.Naime, potpuno se li%ava poslovne sposobnosti punoletno lice koje nijesposobno za normalno rasu-ivanje te zbog toga nije u stanju da se samostalno brine 8 svojimpravima i interesima. eliminose li%ava poslovne sposobnosti punoletno lice koje svojimpostupcima ugroava svoja ili tu-a prava i interese. z zakonske deinicije potpune i delimineposlovne nesposobnosti mogu se uoiti dve injenice. Piva injenica odnosi se na stepennesposobnosti: naime, kod potpune poslovne nesposobnosti lice nije u stanju da se samostalnobrine 8 svojim pravima i interesima, odnosno uop%te nije u stanju da samo vr%i svoja prava ili%titi svoje interese. +od delimine poslovne nesposobnosti, %tienik samostalnim postupanjemugroava svoja ili tu-a prava i interese. 7ruga injenica razlike potpune i delimine poslovnenesposobnosti tie sezati*enog subjekta: kod potpune poslovne nesposobnosti to je sam%tienik, odnosno njegova prava i interesi, dok kod delimine poslovne nesposobnosti to suprava i interesi %tienika, ali i drugi* lica

# Pos"u!ak li2enja !oslovne s!osobnos"i. $vaj postupak vodi $snovni sud (u drugom

stepenu odluuje 6i%i sud) u vanparninom postupku prema domicilu lica koje treba li%itiposlovne sposobosti. ktivno legitimisana lica da podnesu predlog jesu: sud po slubenojdunosti ili na predlog organa starateljstva, branog druga, deteta, roditelja. $vla%enipredlagai jesu i krvni srodnici u pravoj i pobonoj liniji do drugog stepena (dede, babe, sestre,brata i unuka osobe prema kojoj se vo-i postupak) ako su sa njom ivele u porodinojzajednici. Predlog moe podneti i samo lice koje treba li%iti poslovne sposobnosti, ako razumepravni znaaj svog predloga.

# Po%to je pokrenut postupak sud poziva na roi%te predlagaa, lice 8 ijoj poslovnoj sposobnostise odluuje (osim ako to moe %tetiti njegovom zdravlju ili ako to nije mogue zbog izikog ilipsi*ikog stanja), njegovog staraoca i organ starateljstva. Eentralni deo postupka jestemedicinska ekspertiza koju vr%e najmanje dva lekara specijalista psi*ijatri. ko je toneop*odno, sud moe odluiti da lice koja treba pregledati najdue 38 dana bude sme%teno uodgovarajuu ustanovu radi tanog utvr-ivanja du%evnog stanja, odnosno uputiti zavisnika od

opojni* sredstava na leenje u trajanju od > do !& meseci.# ko postoje razlozi, poslovna sposobnost se moe vratiti odlukom suda na inicijativu napred


16/23

16

navedeni* ovla%eni* predlagaa. bog sigurnosti pravnog prometa, pravosnano re%enje oli%enju ili povratku poslovne sposobnosti mora se zabeleiti u matinoj knjizi ro-eni*, a ako liceima nepokretnosti, i u zemlji%ne knjige, odnosno javni registar o pravima na nepokretnostima.Pravosnana odluka suda se dostavlja organu starateljstva

# Dejs"vo li2enja !oslovne s!osobnos"i. Pravosnanim re%enjem odluuje se da li se liceli%ava potpuno ili -elimino poslovne sposobnosti. ko je lice potpuno li%eno poslovne

sposobnosti, njegov staralac ima dunosti i prava staraoca maloletnika koji nije navr%io !1godina ivota. 7akle, lice koje je potpuno li%eno poslovne sposobnosti ima status mla-egmaloletnika. ko je lice delimino li%eno poslovne sposobnosti, njegov staralac ima dunosti iprava staraoca starijeg maloletnika. 'udskom odlukom odre-uje se da delimino poslovnosposoban %tienik moe neke pravne poslove da preduzima i samostalno.

# 1ra*anje poslovne sposobnosti. %tieniku se moe vratiti oduzeta poslovna sposobnost, akoprestanu razlozi za potpuno ili delimino li%enje poslovne sposobnosti.

K. ,"aa"eljs"vo za !osebne sluajeve# akon posebno pominje sledee vrste staratelj stava za posebne sluajeve:# "tarateljstvo nad odsutnim li&em. ko je licu, koje nema zakonskog zastupnika ili punomonika,

nepoznato boravi%te a neop*odno je za%tititi njegovo pravo ili interes, organ starateljstva (kao i sudili drugi organ pred kojim se vodi postupak) mogu odrediti odsutnom licu privremenog staraoca.

Preduzete pravne radnja staraoca obavezuju odsutno lice. $vo starateljstvo prestaje kada seodsutno lice vrati, kada odredi zastupnika, kada se sazna njegovo boravi%te i smru odsutnog lica.# "tarala& nad imovinom iji je vlasnik nepoznat. 5 na%em pravu mogue je da je staralac

obavezan da se brine ili o zaostav%tini iji je naslednik nepoznat ili o imovini iji je sopstveniknepoznat.

# Kolizijski starala&. $vaj staralac se postavlja uvek kada se konsta# tuje suprotnost interesa detetai njegovi* roditelja, usvojilaca ili starala# ca. +olizijski staralac se postavlja i ako lica sasuprostavljenim interesima imaju istog zakonskog zastupnika ili ako postoji suprotnost interesa pu#noletnog %tienika i staraoca. $vom prilikom podseamo i na l. &>A P "' koji predvi-a da akopostoji suprotnost interesa izme-u deteta i zakonskog zastupnika, dete moe da trai od organastarateljstvada mu se postavi koliziiski staralac. a ako postoji suprotnost interesa izme-u deteta sanavr%eni* !8 godina ivota koje je sposobno za rasu-ivanje i njegovog zakonskog zastupnika, detemoe od suda da za*teva da se postavi privremeni zastupnik. Pravo da trai odre-ivanje

kolizijskog ili privremenog staraoca ima dete sa navr%eni* !8 godina ivota, ako je sposobno zarasu-ivanje. 7ete sa navedenim pravnim atributima ima pravo da trai postavljanje kolizijskog iliprivremenog staraoca samo, preko nekog drugog lica ili preko odgovarajue ustanove.

# ,"aa"eljs"vo na* s"anim $&avljaninom. organ starateljstva preduzima mere za za%titu prava iinteresa koji se tiu linosti i imovine stranog dravljanina koji se nalazi na na%oj teritoriji dok organte drave iji je dravljanin ne donese potrebnu odluku i ne preduzme odre-ene mere.

# Voljno s"aa"eljs"vo. $rgan starateljstva, na za*tev poslovno sposobnog lica koje zbog bolesti ilidrugi* opravdani* razloga ne moe da se samo stara 8 svojim pravima i interesima, postavlja tzv.voljnog staraoca radi obavljanja odre-eni* poslova.

# ,"aa"eljs"vo na$ zae"kom @nas%i"uusom). ko su roditelji u nemogunosti da zastupaju dete ilipostoji kolizija interesa, organ starateljstva odredie staraoca zaetom a nero-enom -etetu,&

# ,"aa"eljs"vo na$ li%em li2enim slobo$e . Iicu koje ne moe iz ovi* razloga ogranienja slobodekretanja da zastupa svoja prava i interese, a nema punomonika, bie postavljen poseban staralac

dok traje izvr%enje ove krivine sankcije.# Prilikom postavljanja staraoca za poseban sluaj organ starateljstva odre-uje obim, dunosti i pravastaraoca obzirom na okolnosti tog sluaja. Prema PP, ako sud konstatuje da zakonski zastupniklica koje se nalazi pod starateljstvom nepaljivo vr%i zastupanje, obavestie 8 tom organstarateljstva. ko bi za %tienika u ovom sluaju mogla da nastupi %teta, sud e zastati sapostupkom i predloiti da se odredi drugi . ko bi u prvostepenom postupku postavljanja drugog trajalo dugo, sud e postaviti tuenom privremenog zastupnika (ako parnino nesposoban tueninema zakonskog zastupnika, ako postoji kolizija interesa sa zakonskim zastupnikom ili obe strankeimaju istog zakonskog zastupnika, ili ako tueni, koji nema punomonika, ima nepoznato boravi%teili

je boravi%te u inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo izvr%iti). 'ud re%enjem, protiv koga nijedozvoljena alba, postavlja privremenog zastupnika. Privremeni zastupnik ima u postupku poloajkao i zakonski zastupnik i preduzima parnine radnje sve dok se stranka, zakonski zastupnik ilipunomonik ne pojave pred sudom, ili dok organ starateljstva ne obavesti sud 8 tome daje odredio

=. ?RANI/0,VO2


17/23

17

A. 3asnivanje 7ani"eljs"va# $adle!nost - Lraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva, moe zasnovati i povremeno

*raniteljstvo.


18/23

18

A. 3akonsko iz$&avanje1 Pojam i !avna !io$a us"anove zakonsko( Iz$&avanja# akonsko izdravanje jeste obligacija izme-u zakonom odre-eni* poverilaca i dunika koja moe

biti varijabilna u pogledu obima ispunjenja ( dunik moe biti obavezan sudskom odlukom dapodmiri sve ili neke potrebe dunika alimentacije), vremena ispunjenja (na neodre-eno vreme,kada sudska alimentaciona odluka ne sadri odrednicu 8 vremenskom trajanju ove obaveze, ve je

trajanje obaveze odredivo postojanjem zakonski* uslova koji konstitui%u ovo pravo, ili na odre-enovreme , kada se samom sudskom odlukom odre-uje i vremensko trajanje obaveze alimentacije) i upogledu naina ispunjenjaobaveze alimentacije. 'porazum 8 zakonskom izdravanju zakljuujese u obliku javnobelenikog zapisa. osim u sluaju izdravanja maloletnog deteta od straneroditelja, dunik alimentacije moe da bira nain ispunjenja svoje obaveze: u novcu, davanjempokretni* ili nepokretni* stvari ili primanjem kod sebe poverioca izdravanja na uvanje i negu.Poverilac alimentacije, u opravdanim sluajevima, ima pravo da za*teva isplatu novane aliment

# Obaveza iz$&avanja je zakonska obli(a%ija. moe nastati iz razliiti* izvora: ugovora odoivotnom izdravanju, ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, na osnovu jedno stranogpravnog posla, delikta i na osnovu zakona

# Obaveza izdravanja je imperativneg karaktera. 5stanova zakonske alimentacije je ure-enaimperativnim normama (ius cogens), nije dozvoljeno odricanje od prava na izdravanje.Nedozvoljeno je sporazumevanje dunika i poverilaca o uslovima za nastanak ovog prava, ali je

dopu%ten sporazum u pogledu visine alimentacije i nainu ispunjenja ove obaveze,# Pavo na zakonsku alimen"a%ijune zastareva. a razliku od neki* drugi* prava koja se ostvarujupovremenim davanjima, pravo na zakonsku alimentaciju ne zastareva. Prema $$, zastarevasamo pravo na naplatu povremeni* potraivanja koja dospevaju godi%nje ili u kraim vremenskimrazmacima u roku od 3 godine od dospelosti svakog pojedinanog davanja.

# $baveza izdravanja je zajednika i deljiva. 'uprunik ima prvenstveno pravo da dobijeizdravanje od drugog suprunika. "edosled krvni* srodnika odre-uje se prema redosledu zazakonsko nasla-ivanje (ko ima prvenstveno pravo da nasledi ima i prvenstvo obaveze izdrava nja).;azbinski srodnici imaju pravo i obavezu izdravanja nakon krvni* srodnika. 7ete ima prvenstvo kaopoverilac alimentacije. ko vi%e lica istovremeno imaju dunost izdravanja, nji*ova obaveza jepodeljena. ;o znai da je svaki od dunika ove obaveze duan da isplati samo svoj deo obaveze,s*odno svojim materijalnim mogunostima. pak, lice koje je davalo izdravanje iako nije bilo pravnoobavezno, ima pravo regresa. ko su vi%e lica imala obavezu izdravanja, oni su solidarni dunici

# Privilagovan status obaveze izdr!avanja. Privilegovan status u parninom postupku dokazujeinjenica daje sud obavezan da naroito *itno postupa u ovim sporovima (prvo roi%te se morazakazati u roku o- = dana od prijema tube, odnosno 8 albi se mora odluiti u roku o- !A dana oddostavljanja albe (l. &=8 P "').

# 3akonska alimen"a%ija je lino imovinsko pravo. $va kvaliikacija pravne prirode znaci da jealimentacija pravo iji predmet ima novani ekvivalent i pravo i obaveza koje je u svojoj pravnojegzistenciji (nastanku, trajanju i prestanku) vezano za odre-enu linost. ;ime je zakonskaalimentacija neprenosiva, ne moe biti predmet kompenzacije, ne moe biti predmet prinudnogizvr%enja i gasi se smru poverioca ili dunika, akonska alimentacija poiva na naeluuzajamnosti. Prava i obaveze alimentacije stoje u korelativnom odnosu. sto tako, i subjekti ali #mentacije, zavisno od konkretni* okolnosti, mogu biti i poverioci, a ako se promene okolnosti, idunici ove obaveze (npr. dete je poverilac svoji* roditelja, a kada se okolnosti promene i dunikalimentacije roditeljima)

# 3akonsko iz$&avanje se $aje za bu$u8e veme . majui u vidu da se ne ivi u pro%losti inpraeteritum non vivatur, pravo na alimentaciju priznaje se od momenta podno%enja tube. 'matrase da je to momenat kada poverilac obznanjuje svoju egzistencijalnu potrebu za alimentacijom.

# Visina obaveze alimen"a%ije se mo&e menja"i . ko su se promenile okolnosti na osnovu koji* jedoneta sudska odluka, sud moe na predlog subjekata alimentacije da visinu alimentacije snizi ilipovea, da promeni nain isplate ili da ukine izdravanje. ko poverilac ne izabere odre-ivanjeizdravanja u iksnom iznosu, nastupa automatska valorizacija. Naime, sud odre-uje iznosalimentacije procentualno u odnosu na stalno meseno primanje dunika alimentacije (zarada,naknada zarade, penzija, autorski *onorar). 6isina alimentacije ne moe biti manja od !AM,odnosno najvi%e A8M od ukupnog stalnog mesenog primanja, umanjeni* za poreze i doprinose.

# 6isina izdravanja odre-uje se prema potrebama poverioca i mogunostima dunika. P "' jeutvrdio i obavezu da se vodi rauna 8 tzv. minimalnoj sumi izdr!avanja (to je naknada kojuutvr-uje nadleno ministarstvo za lica na porodinom sme%taju ili za *ranjenike). ko je dete

poverilac, visina alimentacije treba da omogui najmanje isti !ivotni standard kao i roditeljuduniku alimentacije+ Iz$&avanje eC bani7 !a"neaNa%e pozitivno pravo poznaje dva oblika izdravanja iji je osnov


19/23

19

u vezi sa injenicom braka: izdravanje suprunika za vreme trajanja braka i izdravanjenekada%njeg suprunika po prestanku braka

: Iz$&avanje !osle !es"anka baka Po%to su uslovi za izdravanje isti, a u praksi su, po prirodistvari, e%i, skoro dominantni, primeri izdravanja po prestanku braka, tu varijantu emo i analizovati.;eme koje su predmet zakonskog regulisanja ove ustanove su sledee: pretpostavke za

konstituisanje ove pravne ustanove na strani poverioca i dunika alimentacije4 rok za podno%enje# Pretpostavke koje se odnose na poverioca alimentacije # @to se objektivni* pretpostavki tie, zakonpravo na alimentaciju ima suprunik koji nema dovoljno ivot i koji je nesposoban za rad ili jenezaposlen. Nemogunost zaposlenja jeste pravni standard koji ima objektivnu komponentu(nemogunost nalae# . nj a posla u svojoj struci. pak, smatra se da brani drug mora da poku%a daprona-e posao i u srodnoj struci, ili posao za koji se trai priblino isti ste# pen strune kvaliikacije.Nemogunost zaposlenja postoji i ako je posao lociran suvi%e daleko od postojeeg domicilasuprunika.) i subjekivnu komponentu(mora postojati konkretno nastojanje i injenje suprunikada se zaposli. 'amo prijavljivanje agenciji za zapo%ljavanje nije dovoljno).

# Novim Porodinim zakonom je predvi-ena i subjektivna pretpostavka za postojanje prava naalimentaciju: nesavesnost suprunika kod poni%taja braka ili okolnost da bi pri*vatanje za*teva zaizdravanje bila oigledna nepravda za drugog suprunika.

# Rok za !o$no2enjeza)tevaza iz$&avanjem. Pravilo je da se alimentacioni za*tev podnosi dozakljuenja glavne rasprave u branom sporu. zuzetno, ako postoje opravdani razlozi ovaj za*tevmoe se podneti i u odvojenoj parnici u roku od jedne godine od prestanka braka, odnosnoposlednjeg aktikog davanja alimentacije ali samo ako su pretpostavke za postojanje izdravanjapostojale u trenutku prestanka braka i postoje u trenutku zakljuenja glavne rasprave

# Veme "ajanja obaveze iz$&avanja. 5 vezi alimentacije izme-u drugi* subjekata, izdravanjemoe da traje odre-eno ili neodre-eno vreme. $vo ne znai da alimentacija traje zauvek, ve dokpostoje zakonom predvi-ene pretpostavke u konkretnom sluaju.

# Pes"anak iz$&avanja. $baveza izdravanja po prestanku braka prestaje istekom vremena nakoje je alimentacija dosu-ena4 prestankom zakonski* pretpostavki koje konstitui%u ovo pravo (kadapoverilac stekne dovoljna sredstava za izdravanje, osim ako je re 8 poveriocu koji je maloletnodete ili kada dunik vi%e nema mogunosti za izdravanje, osim kada je dunik maloletno 3 dete4kada poverilac zakljui brak ili za# snuje vanbranu zajednicu) i smru subjekata alimentacije


20/23

20

ko roditelji nisu ivi ili nemaju ma rijalni* mogunosti, -ete ima pravo izdravanja o- svoji* krvniksrodni u pravoj us*o-noj liniji. ko -ete ima sopstveni* sredstava, njegova on za da doprinosi svomizdravanju supsidijerna je obavezi roditelja i krvn srodnika. "oditelji su duni da izdravaju i svojepunoletno dete na redovnom %kolovanju, najkasnije do navr%ene &>. godine ivota -eteta. sto tako,roditelji su obavezni da izdravaju svoje punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nemadovoljno sredstava za ivot. limentaciona obaveza roditelja traje dok navedeno stanje deteta

postoji. $baveza davanja izdravanja roditelja postoji i u sluaju li%enja roditeljskog prava. koroditelji nisu ivi ili nemaju materijalni* mogunosti, punoletno dete ima pravo izdravanja od svoji*krvni* srodnika u pravoj us*odnoj liniji, osim ako bi to predstavljalo oiglednu nepravdu za roditeljeili krvne srodnike.5 alimentacionom sporu izme-u deteta i roditelja posebno je u zakonuapostroirana uloga organa starateljstva da moe podneti tubu za izdravanje deteta

# Iz$&avanje o$i"elja o$ s"ane $e"e"aJovorei 8 elementima pravne prirode ustanova zakonskogizdravanja naveli smo da je ova obaveza uzajamnog karaktera. Po tom principu, i dete ima nesamo pravo, ve u odgovarajuoj situaciji, i obavezu da izdrava svoje roditelje. a postojanjeobaveze deteta da izdrava svoje roditelje, roditelj mora da ispuni objektivne i subjektivnepretpostavke. $bjektivna pretpostavka roditelja kao poverioca alimentacije odnosi se na njegovunesposobnost za rad i nemanje dovoljno sredstava za izdravanje, odnosno nemogunost da saona ostvare iz postojee imovine. 'ubjektivna pretpostavka na strani roditelja kao poverioca znaida nema pravo na izdravanje roditelj ako bi to predstavljalo oiglednu nepravdu za dete ili krvnog

srodnika u pravoj nis*odnoj liniji# Iz$&avanje izme*u os"ali7 kvni7 so$nikaNa%im pravom propisano je postojanje obavezeizdravanja izme-u poboni* srodnika. ko roditelji nisu ivi ili nemaju materijalni* mogunosti,braa i sestre (punoletna ili maloletna ako imaju zaradu ili pri*ode od imovine) obavezna su daizdravaju svoju maloletnu brau i sestre.

# Iz$&avanje izme*u a$o!"ivni7 so$nika# vae iste norme kao i za krvne srodnike# Iz$&avanje izme*u "azbinski7 so$nika# predvi-eno je postojanje prava i obaveze alimentacije

izme-u ou*a i mae*e, sjedne strane, i pastorka i pastorke, s druge strane. $baveza ou*a imae*e da izdravaju svoje maloletne pastorke postoji jedino ako krvni i a-optivni srodnici decenisu ivi ili nemaju mogunosti da daju izdrava# nje.$va obaveza ou*a i mae*e postoji i poslesmrti roditelja pastoraka sa kojima su bili u braku, pod uslovom da je do smrti roditelja pastorakapostojala zajednica izme-u roditelja pastoraka i ou*a i mae*e. Po prestanku braka razvodom iliponi%tajem, prestaje i obaveza ou*a i mae*e.' druge strane, po naelu uzajamnosti, punoletnapastorad su duna da izdravaju svog ou*a i mae*u, osim ako bi to bilo oigledno nepravednoza pastorka

Pos"u!ak u s!oovima za iz$&avanje# $adle!nost. "tvarna nadle!nost u postupku za izdravanje predvi-ena je za 6i%i sud1, dok u

drugom stepenu sudi pelacioni sud. %esna odre-uje se prema prebivali%tu, odnosno boravi%tutuenog, ali i prema prebivali%tu ili boravi%tu tuioca ko u alimenta# cionim sporovima postojinadlenost domaeg suda, mesno nadlean je sud gde tuilac ima prebivali%te, odnosno sud gdese nalazi imovina tuenog. +unk&ionalnaje u prvom stepenu predvi-ena za vee sastavljeno od

jednog su-ije i dvoje su-ija porotnika, a u drugom stepenu sudi vee sastavljeno od troje sudija.# Pro&esna naela, 5 alimentacionim sporovima P "' pominje sledea procesna naela: naroita

*itnost postupka (prvo roi%te se mora da zakae u roku od = dana od prijema tube u sudu, a oalbi se mora odluiti u roku od !A dana od dana dostavljanja albe)4 pravilo da sud nije vezan

granicama alimentacionog za*teva i obaveza suda da presudu u alimentacionom sporu odma*dostavi organu staratelj%tva gde se nalazi prebivali%te poverioca

E Imovinski o$nosi su!u&nika# movinsko brano pravo 'rbije poznaje dva brano imovinska rei#ma: zakonski reim posebne i zajednike imovine suprunika i ugovorni imovinski reim

F 3akonski imovinski e&im

a Posebna imovina su!u&nika# u na%em pravu ini:4


21/23

21

# imovina koju jedan suprunik ima pre zakljuenja braka, bez obzira da li je ta imovina steenaradom, teretnim ili -obroinim pravnim poslovima4 i

# imovina koja je steena tokom trajanja braka na osnovu besteretnog sticanja (nasle-em,poklonom....). 5 praksi i literaturi mogu se evidentirati sledei kriterijumi za deinisanje vlasni%tvapoklona: izriita izjava volje poklonodav&a.5 odsustvu pomenute injenice, pripadnost poklonaodre-uje se prema vrsti poklona. 'ledei kriterijum je ko je snosio trokove organiza&ije

sveanostigde je poklon uinjen.. ko nije mogua primena pret*odni* kriterijuma, suprunici stiupravo susvojinena poklonu# imovina koja je steena na osnovu izvr%ene deobe zajednike imovine brani* drugova4# pri*odi od posebne imovine koji nisu rezultat rada brani) drugova (tzv. civilni plodovi posebne

imovine: zakupnina, kamata, dividenda.,..)4# sredstva dobijena na osnovu naknade neimovinske %teteza pretrpljene izike i psi*ike bolove ili

stra* jednog supru!nika kao oteenog ili, po principu realne subrogacije, naknade imovinsketete za predmete iz posebne imovine4

# iako je plata zajednika imovina, postavlja se pitanje kakav je pravni status penzije. ako je upenziju inkorporiran /minuli rad9, injeni&a da se penzija dobija bez ulaganja rada 3aktuel-nograda, rada u prezentu), kao i injenica da se penzija :nasleuje; (npr. porodina penzija, a popravnoj prirodi stvari ne nasleujemo ne%to ega smo, delimino, vlasnici), penzija spada uposebnu imovinu4

# imovinske obaveze koje po zakonu terete samo jednog supru!nika (npr. za obaveze nastale prezakljuenja braka ili deliktne obavezejednog branog druga)4# stvari za linu upotrebu jednog branog druga koje nisu u nesrazmernoj vrednosti prema istim

takvim stvarima drugog supru!nika ili prema vrednosti celokupne zajednike imovine brani) dru# pokretne stvari (npr. aparati za domainstvo i druge stvari neop)odne za brani ivot) koje su

nabavljene na osnovu ugovora o kupoprodaji pre zakljuenja braka, a isplata kreditni* obaveza jezapoeta ili nastavljena tokom braka.

b 3aje$nika imovina su!u&nika# Pojam.movina koju su suprunici stekli radom tokom trajanja brane zajednice jeste nji*ova

zajednika imovina z ove zakonske deinicije jednostavno je utvrditi da je pojam zajednikeimovine konstituisan od dva elementa: rada i brane zajednice ivota. "ad kao konstitutivnielement pojma zajednike imovine moe biti zajedniki ili odvojen (ako brani drugovi

(ne)uestvuju u izvr%avanju istog posla ili zanimanja ili pojedini* aza nekog posla) ineposredan ili posredan (podela je uinjena obzirom na injenicu da li rad ima neposredaninansijski eekat ili ne. "ad u obavljanju kuni* poslova je %kolski primer posrednog rada).2itno je napomenuti da se radom smatra svaka ona aktivnost koja, ne samo doprinosi sricanjunove imovine, ve i odravanju ili spreavanju gubitka i %tete na postojeoj imovini brani*drugova. 7rugi konstitutivni element pojma zajednike imovine brani* drugova jeste po#stojanje zajednice ivota. a nastanak zajednike imovine irelevantan je pravno#ormalni statuspostojanja punovanog ili ni%tavog braka. Pravno relevantno je da se ova imovina suprunikamoe sticati samo ako postoji su%tinski element braka: zajednica ivota. movina koja jesteena pre nastanka zajednice ivota ili po prestanku zajednice ivota jeste posebna, a nezajednika imovina brani* drugova.

# +onkretno, zajednika imovina u braku moe se stei na sledee naine:# radom u toku trajanja brane zajednice4

# pri*odima od zajednike imovine. Pri*odi mogu biti rezultat rada ili ne# pri*odima sa posebne imovine koji su rezultat rada jednog ili oba brana druga. 'uprotnostrogoj deiniciji zajednike imovine, a na osnovu pravinosti, smatramo da pri*od sa posebneimovine ostvaren iskljuivim radom suprunika#vlasnika jeste posebna, a ne za jednika

# stvari koje su nabavljene iz zajednike imovine. $bzirom da je u na%em pravu plata zajednikaimovina, sve ono %to je steeno iz tog imovinskog onda, po principu realne subrogacije, tako-epredstavlja zajedniku imovinu4

# imovina steena igrama na sreu, osim ako je jedan suprunik u ovu igru ulagao svojuposebnu imovinu

# druga primanja brani* drugova (na osnovu autorski* prava, stipendija, naknade %tete za stvarkoja je u sastavu zajednike imovine).

# Pravna priroda zajednike imovine. Jlavna odrednica pravne prirode zajednike imovine brani*drugova jeste neopredeljenost kvantuma udela titulara apsolutni* ili relativni* prava. a razliku oddrugi* oblika svojina i imovina gde je poznat idealni (kod susvojine) ili realni (kod etane svojine)


22/23

22

udeo titulara prava, kod zajednike imovine postoji neodre-enost (ali, na osnovu kriterijumadoprinosa, odredivost) udela titulara u imovinskim pravima i obavezama. Pravna priroda zajednikeimovine brani* drugova proizvodi tri pravne posledice:

# Poverioci jednog branog druga ne mogu da naplate svoje potraivanje iz zajednike imovine, jer jenepoznat udeo suprunika#dunika.'toga ova lica mogu samo da za*tevaju deobu zajednikeimovine, i po utvr-ivanju udela dunika, naplatu svog potraivanja.

# 'vojim delom u zajednikoj imovine brani drug ne moe raspolagati pravnim poslovima inter vivos# Prava brani* drugova na nepokretnostima mogu se upisati na ime oba suprunika, ime se smatrada su izvr%ili deobu zajednike imovine i postali suvlasnici nepokretnosti. ko je u zemlji%nimknjigama kao vlasnik upisan samo jedan brani drug, smatrae se da je upis izvr%en na ime obabrana druga, osim ako je do upisa do%lo na osnovu pismenog ugovora brani* drugova 8 deobizajednike imovine ili je 8 pravima suprunika na nepokretnostima odluiivao sud

# #pravljanje i raspolaganje zajednikom imovinom. 'ledstveno pravnoj prirodi zajednikeimovine, suprunici u toku braka upravljaju i raspolau zajedniki i sporazumno zajednikomimovinom. 7ozvoljeno je ugovoriti da samo jedan brani drug upravlja i raspolae celokupnom ilidelom zajednike imovine.


23/23

23

braka, a nije predvi-ena solidarna odgovornost suprunika, ne odgovara drugi brani drug. asvoje line obaveze odgovaraju brani drugovi svojom posebnom imovinom i svojim udelom

# "olidarna odgovornostje predvi-ena za obaveze koje jedan brani drug primi prema treimlicima radi podmirenja potreba brane zajednie, kao i za obaveze koje po op%tim propisimaterete oba brana druga. 'uprunici e solidarno odgovarati, na primer, za obaveze isplateporeza za nepokretnost koja se nalazi u zajednikoj svojini, ili za naknadu %tete koju je uzrokovala

opasna stvar koja se nalazi u zajednikoj imovini. +ada zakon propisuje solidarnu odgovornostsuprunika oni odgovaraju svojom zajednikom i svojom posebnom imovinom. $naj brani dragkoji ispuni solidarnu obligaciju iz svoje posebne imovine ima pravo da za*teva da mu dragisuprunik naknadi deo obaveze srazmemo njegovom udelu u zajednikoj imovini

$ 3aje$nika imovina vanbani7 !a"nea -+ada se pret*odno ispune zakonske pretpostavke zapostojanje van brane zajednice, na odnose vanbrani* pamera s*odno se primenjuju pravilaovog zakona o deobi zajednike imovine suprunika

e 3aje$nika imovina !oo$ine zaje$ni%e - +ada u porodinoj zajednici sa branim ilivanbranim drugovima ive nji*ova deca i drugi srodnici (krvni, tazbinski ili a-optivni) kojizajedniki vr%e neku delatnost, imovina steena tokom trajanja te zajednice je zajednika imovinasvi* lanova koji su uestvovali u njenom sticanju. Na imovinske odnose u porodinoj zajedniciprimenjuju se odredbe koje vae za imovinske odnose suprunika, osim odredbe 8 upisu u javniregistar i pretpostavke o jednakim udelima. Porodini zakon op%tom normom samo predvi-a

s*odnu primenu odredbi o imovinskim odnosima suprunika5 U(ovoni imovinski e&im u baku# 6ana novina Porodinog zakona 'rbije je uvo-enje mogunosti zakljuenja brani) ugovora

kojim suprunici odnosno budui suprunici ure-uju svoje imovinske odnose na postojeoj ilibuduoj imovini, 2rani ugovor zakljuuje se u obliku javnobeleniki potvr-ene (solemnizovane)isprave. Cavni belenik mora pre overe da proita brani ugovor ugovornim stranama i da naroitoupozori suprunike o derogiranju zakonskog imovinskog reima, 8 emu stavlja napomenu uklauzuli 8 potvr-ivanju. 5govor, iji je predmet nepokretnost, upisuje se u javni registar nepokretnos

# 'uprunici mogu zakljuiti i ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednikom imovinom ugovorna osnovu koga e jedan od nji* upravljati i raspolagati celokupnom zajednikom imovinom ili nekimnjenim -elovima. ovaj ugovor zakljuuje se u obliku javnobeleniki potvr-ene (solemnizovane).

# Porodini zakon 'rbije regulise i pitanje povraaja poklona prestankom braka razvodom iliponi%tajem. 6raaju se pokloni nesrazmerne vrednosti u odnosu na zajedniku imovinu, osim ako bito bila oigledna nepravda za poklonoprimca (npr. njegovo te%ko materijalno stanje, odsustvonjegove a postojanje krivice poklonodavca za prestanak braka). Poklon se vraa prema stanju utrenutku prestanka zajednikog ivota u braku.

. 3AGIA OD NA,I/0A U PORODI#I# Nasiljem u porodici smatra se ugro!avanje telesnog integriteta ili duevnog zdravlja ili

spokojstva.Nasilje je ugroavanje telesnog integriteta (nano%enje telesne povrede) ili du%evnogzdravlja ili spokojstva (izazivanje ozbiljnog stra*a, prisiljavanje na seksualni odnos, navo-enje naseksualni odnos nemonog ili lica ispod '

porodično pravo (za prvi odbor)

Documents