poreski podsticaji u sistemu poreza na dobit - … · 4 dejan popovi}, nauka o porezima i poresko...

UVODNA RAZMATRANJA

Pre nego otvorimo raspravu o pojmu i vrstama poreskih podsticaja u sistemuporeza na dobit pravnih lica (u daljem tekstu PDPL), smatramo da je potrebnoda pruìmo nekoliko uvodnih napomena.

Prvo, svoje razmatranje ovog elementa PDPL izdvojili smo kao posebno zna-~ajno iz razloga koje vezujemo za poseban zna~aj koji smatramo da poreske olak-{ice danas imaju u modeliranju PDPL. Ovo, pre svega, u vezi sa fenomenom po-reske konkurencije. Ipak, smatramo da valja apostrofirati da su dva pitanja klju~-na u raspravi o poreskim (investicionim) podsticajima:1 prvo, koje se odnosi na

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

81

* Ekonomski fakultet, Beograd, profesor** Fakultet za menad`ment Univerziteta Bra}a Kari}, Beograd, asistent1 Alex Easson, TTaaxx IInncceennttiivveess ffoorr FFoorreeiiggnn DDiirreecctt IInnvveessttmmeenntt, Bulletin IBFD, International Bureau of

Fiscal Documentation, Amsterdam, August 2001, str. 365.

Boìdar Rai~evi}*Jelena Nenadi}**

PORESKI PODSTICAJI U SISTEMU POREZA NADOBIT - UPOREDNO PRAVNA ANALIZA RE[ENJAU SRBIJI I CRNOJ GORI

APSTRAKT: Rad se bavi uporednopravnom analizom poreskih podsticaja usistemu poreza na dobit pravnih lica u Srbijii Crnoj Gori. Poreska konkurencija, koja senastavlja me|u dvema Republikama, poseb-no je dobila na zna~aju nakon izmena ucrnogorskom sistemu poreza na dobitpravnih lica. Rad predstavlja poku{aj da sedva sistema uporede i ocene, s posebnimosvrtom na uporedna re{enja u drugimzemljama zapadnog Balkana, s jedne stranei iskustvima u zapadnoevropskoj poreskojpraksi, s druge strane.KLJU^NE REÎ: poreski podsticaji,porez na dobit, konkurencija

ABSTRACT: The paper deals with legal-comparative analysis of tax incentives solu-tions found in Serbia and Montenegro. Taxcompetition continuosly unholding theamong two Republics has been speciallyemphasized after changes in Montenegro taxcorporate system. The paper presents anattempt to compare and evaluate the two sys-tems, with a special emphasis on solutionsfound in other Western Balkan countries, aswell as on practices and experiences with taxincentives in Western European countries.

ORIGINALNI NAU^NI RADOVI/SCIENTIFIC PAPERS

odre|ivanje konkretnih potreba zemlje za investicijama, u smislu njihove kate-gorizacije (tj. da li postoje neke karakteristi~ne investicije koje dràva èli da pri-vu~e na svoju teritoriju), i drugo, koje se ti~e konkretnih vrsta poreskih podstica-ja, koje dràva odobrava, kako bi privukla odabrane kategorije investitora. Mi }e-mo se u ovom tekstu nadalje baviti pitanjem izbora konkretnih vrsta poreskiholak{ica, koje se koriste u privla~enju konkretnih vrsta odabranih investicija.

Drugo, nadovezuju}i se na poresku konkurenciju uop{te, i posebno poreskukonkurenciju izme|u Srbije i Crne Gore, mi se u tekstu ne}emo baviti pitanjimavezanim za sposobnost politi~ara da pravilno izvr{e izbor izme|u razli~itih vrstainvesticija kojima }e pruìti privilegovan poreski tretman.

Tre}e, svesni ~injenice da je instrumentarij koji se koristi u cilju privla~enjainvesticija mnogobrojan i raznovrstan, mi ne}emo ulaziti u problematiku vezanuza izbor izme|u finansijskih i fiskalnih podsticaja2, ve} }emo poku{ati odreditiosnovne determinante koje uslovljavaju efikasnost primene fiskalnih podsticaja.

Sem toga, neretko i u stru~noj raspravi3, problematika (ne)odobravanja po-reskih podsticaja pojednostavljuje se na nivou mogu}nosti zloupotreba, koje se uslu~aju {irokog odobravanja poreskih podsticaja pove}avaju, odnosno koje se uslu~aju vo|enja restriktivne politike poreskih podsticaja suàvaju. Uverenja smo,me|utim, da se procenjeni eventualni gubitak poreskih prihoda izazvan razli~i-tim zloupotrebama (vezanim za poreske olak{ice) ne moè (ne)svesno tolerisatiargumentacijom ~ije je upori{te u niskom fiskalnom zna~aju prihoda od PDPL, akoje se nadome{ta efektima koji se mogu o~ekivati od dolaska èljenih investito-ra, privu~enih upravo podsticajnim poreskim reìmom. S tim u vezi, a kao do-datni prilog na{em opredeljenju za restriktivnom politikom poreskih olak{ica,podse}amo ne samo na distorzivne efekte koje svi porezi imaju, te poseban zna-~aj reputacije koji nosi (ne)efikasna poreska administracija, kona~no i jednostav-nost i stalnost sistema PDPL, ve} i zna~aj koji porezi uop{te, a posebno PDPL,imaju kao faktor u privla~enju i zadràvanju investitora.

Uz prethodne napomene pre}i }emo na razmatranje pojma i osnovnih mo-dela poreskih olak{ica u sistemu PDPL.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

82

Boìdar Rai~evi}, Jelena Nenadi}

2 Pod finansijskim podsticajima podrazumevamo direktne finansijske transfere i dotacije izbudèta, dok pod fiskalnim podsticajima podrazumevamo, pre svega, poreski instrumentarij.

3 Primera radi, srpski ministar finansija g-din Boìdar \eli} upotrebio je ovu argumentaciju naokruglom stolu povodom promocije knjige Reforma poreskog sistema, koja je odràna 13.novembra 2003. godine u Media Centru u Beogradu.

1. OP[TI OSVRT NA PORESKE PODSTICAJE U SISTEMU POREZA NA DOBITPRAVNIH LICA

Poreska olak{ica predstavlja ustupak koji dràva ~ini u pogledu poreskog ob-veznika, poreske osnovice, poreskih stopa ili iznosa poreskog prihoda, sve to upore|enju sa op{tim reìmom ova ~etiri elementa koji bi zakonom bio ure|en uodsustvu olak{ice4. Iako se, na prvi pogled, ne mogu postavljati nedoumice okodefinicije pojma poreskog podsticaja, pogledajmo podrobnije pomenutu defini-ciju jo{ jednom. Naime, kao su{tinsko moè se postaviti pitanje odre|enja pojmaop{teg poreskog reìma u odnosu na koji se pruà poreski podsticaj5. S tim u vezi,moè biti slu~ajeva u kojima je sasvim lako identifikovati odre|enu poresku kla-uzulu koja predstavlja poresku olak{icu i koja je, kao takva deo op{teg, poreskipodsticajnog, reìma. Sa druge strane, me|utim, ima i slu~ajeva u kojima se ja-sno ne moè praviti razlika izme|u op{teg i posebnog (specijalnog) poreskog re-ìma. Primera radi, olak{ica u formi sniène poreske stope za ostvarenu dobit izproizvodnje moè se okvalifikovati kao deo op{teg, poreski podsticajnog, sistemaporeza na dobit pravnih lica, koja se kao takva odnosi na sve poreske obveznike,dok se ista olak{ica moè odrediti i kao specijalan, privilegovan poreski reìm,ograni~en samo na dobit iz proizvodnje, ukoliko se kvalifikacija vr{i sa nivoa ce-lokupnog poreskog sistema6. U uslovima kada poreska konkurencija dobija nazna~aju, upravo definisanje op{teg poreskog reìma postaje problemsko pitanje.Ilustracije radi, ubrzana amortizacija ili preno{enje poslovnih gubitaka unapred,kao uobi~ajene, redovne poreske olak{ice u uporednim poreskim sistemima nesamo zemalja u tranziciji, ve} i razvijenih trì{nih ekonomija, postaju deo op{tegporeskog reìma, i ve} ne mogu da se tretiraju kao specijalni poreski reìm.

Svaka dràva èli privu}i investitore raznovrsnim instrumentarijem olak{icau sistemu poreza na dobit pravnih lica. Na ovom mestu mi }emo se posebno ba-viti konkretnim poreskim olak{icama koje karakteri{u porez na dobit pravnih li-ca i koje se uvode u cilju privla~enja odabranih vrsta investicija. Tako ovaj pore-ski oblik karakteri{u poreski podsticaji koji se javljaju u slede}im oblicima7:

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

83

Poreski podsticaji u sistemu poreza na dobit

4 Dejan Popovi}, Nauka o porezima i poresko pravo, Savremena administracija i Open SocietyInstitute/Constitucional and Legislative Policy Institute, Beograd, str. 192. Uporedi: MarinaKesner-[kreb, Pojmovnik javnih financija-pporezni poticaji, Financijska teorija i praksa 25 (4),Zagreb, 2001, str. 633-636.

5 Alex Easson - Eric M. Zolt, Tax Incentives, World Bank Institute, Washington D.C., 2003, str. 3.6 Ibid.Uporedi: Alex Easson, , Tax Incentives for Foreign Direct Investment7 Dejan Popovi}, Nauka o porezima i poresko pravo, str. 592; Alex Easson-Eric M. Zolt, op.cit.,

str. 3. Uporedi: Marina Kesner-[kreb, op.cit., str. 633.

-u pogledu poreskog obveznika, kao poresko oslobo|enje;-u pogledu poreske osnovice, kao odbitak;-u pogledu visine obra~unatog poreza, kao poreski kredit; i-kao odlaganje pla}anja poreza.

Poresko oslobo|enje (eng. tax holiday) defini{e se kao potpuno osloba|anjeod pla}anja poreza u odre|enom vremenskom periodu8. Modeliranje tax holi-day-a uslovljeno je slede}im faktorima:9 (1) duìna vremenskog perioda za kojise tax holiday odobrava, (2) po~etak vaènja poreskog oslobo|enja ( lat. terminusa quo) i (3) odnos poreskog oslobo|enja sa olak{icama u vezi sa poreskom amor-tizacijom i preno{enjem gubitaka.

Koliko }e poresko oslobo|enje vremenski trajati zavisi, sa jedne strane, odkorisnosti koju investitor dobija ovom olak{icom, i, sa druge strane, gubitaka ko-ju fiskus pruànjem ovog oslobo|enja trpi. Prethodno re~enom treba dodati dapostoji sve ja~a tendencija produàvanju trajanja ovog oslobo|enja koje se danaskre}e i do 20 godina10. Tendencija uvo|enja sve duìh poreskih oslobo|enja imauzroke u faktorima ~ija je priroda dvojaka: naime, sa jedne strane, kratki periodinisu investitorima privla~ni, i, sa druge strane, velike investicije uobi~ajeno zah-tevaju nekoliko godina da profit tek po~ne da se realizuje, te u slu~aju kratkog taxholiday-a, moè iste}i vreme za koje se on odobrava.

Po~etak trajanja poreskog oslobo|enja moè se vezati za jedan od slede}ihmomenata:11 (1) dan inkorporisanja, (2) dan kojim po~inje proizvodnja ili drugadelatnost pravnog lica, (3) dan na koji preduze}e po~ne sa ostvarivanjem prvihprihoda i (4) dan na koji preduze}e po~ne da ostvaruje profit. Bez sumnje je da{to je po~etak vaènja poreskog oslobo|enja dalji u vremenu, to je i ovaj poreskipodsticaj »primamljiviji« potencijalnom investitoru.

Napred smo ve} naveli neka od mogu}ih izigravanja ovog oslobo|enja, te, stim u vezi, ne treba izostaviti i vezu poreskog oslobo|enja sa odredbama o ubrza-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

84


8 International Tax Glosary, International Bureau of Fiscal Documentation, Amsterdam, 1992, str.261. i na internet adresi: http://www.ibfd.nl/ opcija Tax Glosary Online; Jack M. Mintz, CorporateTax Holidays and Investment, World Bank Economic Review, Vol. 4., No.1., The InternationalBank for Reconstruction and Development/ The World Bank, January 1990, str. 81.

9 Alex Easson, Tax Incentives for Foreign Direct Investment, str. 370.10 Per exemplum, u poljskim specijalnim ekonomskim zonama investitorima se pruà puno

poresko oslobo|enje deset godina, dok narednih deset godina porez na dobit korporacijapla}aju po sniènoj (polovina standardne) poreskoj stopi. [ire vidi: Maciej Smetkowski, PolishSpecial economic Zones as an Instrument of Regional and Industrial Policy, WGISR, Universityof Warsaw, 2001.

11 Alex Easson, Tax Incentives for Foreign Direct Investment, str. 371.

noj amortizaciji i preno{enju gubitaka. In brevi, klju~no je: da li se olak{ice u vezisa ubrzanom amortizacijom kumuliraju tokom perioda oslobo|enja i tako reali-zuju nakon njegovog isteka, i da li se gubici ostvareni tokom perioda oslobo|en-ja mogu prenositi unapred i ako mogu koliko dugo. Ova dva pitanja izuzetno suzna~ajna. Ako bi se dozvolilo preno{enje gubitaka ostvarenih tokom periodaoslobo|enja unapred, moè se dogoditi da }e pro}i jo{ godina (nakon isteka taxholiday-a) kad }e investitor prikazati oporezivi profit. S druge strane, ako bi seinvestitoru onemogu}ilo ovo preno{enje moè se ispostaviti da je tax holiday za-pravo imao negativan efekat po investitora.12.

Poresko oslobo|enje karakteri{e njegova administrativna jednostavnost, i tokako iz ugla poreskih vlasti tako i poreskog obveznika. Me|utim, ukoliko se to-kom perioda oslobo|enja od pla}anja poreza na dobit pravnom licu dozvoli daostvarene gubitke prenosi unapred i da istovremeno koristi olak{ice vezane zaamortizaciju, onda }e ono morati da vodi i prikaè knjige o ostvarenim prihodi-ma, {to de facto generi{e administrativne tro{kove.

Ovim podsticajem mogu se privu}i brzoprofitiraju}e mobilne, investicije13.Privla~enje drugih kategorija investicija ne treba oslanjati na ovaj instrument.Naglasimo, ipak, da ovaj zaklju~ak stoji odrìv i pod pretpostavkom da bi se duèporesko oslobo|enje moglo oceniti kao atraktivan poreski podsticaj za velike in-vestitore. Jer i pod takvom pretpostavkom otvorena bi bila pitanja vezana za veli-ke gubitke fiskusa po osnovu opro{tenog poreza, a ovo posebno {to se isti gubi-tak dràvnog budèta ne moè niti unapred proceniti, niti dovesti u vezu sa vred-no{}u investicije te eventualno uporediti sa o~ekivanim koristima od takve inve-sticije.

Valja napomenuti da je poresko oslobo|enje u poreskoj teoriji najvi{e kriti-kovan, a, ipak, u praksi najvi{e primenjivan poreski podsticaj.

Ukoliko se poreskom obvezniku dozvoli da neke rashodne stavke uve}a uodnosu na njihov stvarni iznos, direktno se uti~e na smanjenje poreske osnovi-ce14. Iz grupe olak{ica koje se pruàju u vidu umanjenja poreske osnovice, a odneposrednog zna~aja za investitore, izdvaja se, investiciono odobravanje, (eng.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

85


12 Ibid.13 Dejan Popovi}, Nauka o porezima i poresko pravo, str. 594.14 U vezi sa ovim poreskim podsticajem specifi~an je slu~aj Hrvatske, u kojoj se sve do reforme

sistema poreza na dobit pravnih lica 2000. godine, na predlog hajdelber{ke grupe stru~njaka,primenjivao vrlo specifi~an investicioni podsticaj poznat kao “institut za{titne kamate”.Osnovicu poreza na dobit ~inila je razlika izme|u vlastitog (sopstvenog) kapitala uloènog udelatnost na kraju i na po~etku razdoblja za koje se utvr|uje porez, uve}ana, odnosno uman-jena prema odredbama Zakona o porezu na dobit, koji je bio na snazi u Hrvatskoj do 2001.godine. Ostavljaju}i po strani druga uve}anja, odnosno umanjenja, koja su ovim pomenutimZakonom bila predvi|ena, podvla~imo da je, da bi se podstakla ulaganja, osnovica poreza na

investment allowance) kojim se ozna~ava mogu}nost da se za odre|eni procenatulaganja, ili ~ak ukupnu vrednost ulaganja, umanji poreska osnovica. Ukoliko seumanjuje poreski dug, ova olak{ica dobija oblik investicionog poreskog kredita.Investiciono odobravanje, uz primenu inicijalnog odobravanja, moè postatipodsticaj kojim }e investitor prakti~no otpisati ve}i iznos nego {to je vrednost in-vesticije. Zbog svog zna~aja, investiciono odobravanje se pruà za sve forme ka-pitalnih investicija ili se ({to je ~e{}i slu~aj) ono ograni~ava na specifi~ne formeinvesticionih ulaganja, kao {to su tehnolo{ki intenzivna ulaganja u odre|ene ak-tivnosti. Radi ohrabrivanja ulaganja u sopstveni kapital, te re{avanja problemavezanih za utanjenu kapitalizaciju, ~ini se da bi bilo preporu~ljivo da se investici-ono odobravanje omogu}i i posebno za ulaganja u osnovni kapital preduze}a,analogno oslobo|enju ovakvog ulaganja od carinskih nameta.

U odnosu na poresko oslobo|enje, investiciono odobravanje ima niz pred-nosti15. Ono nije u~injeno na neodre|eno vreme, njegov tro{ak je lako odrediv ivezan za vrednost investicije. Nedostaci koji se vezuju za pruànje ovog podstica-ja su: uticaj na izbor osnovnih sredstava i to na na~in da }e preduze}a pre biratisredstva kra}eg veka trajanja, kako bi po osnovu njihove brze zamene ostvariliuslove za nova investiciona odobravanja, i problem vezan za mogu}e zloupotre-be (npr. uloèna sredstva mogu biti precenjena, kako bi olak{ica bila ve}a, a po-sebna opasnost je da uloèna sredstva, nakon sticanja olak{ica mogu biti izloènaprodaji)16.

Olak{ica zasnovana na kriterijumu reinvestiranja dobiti, tako|e, se moèpruìti u vidu umanjenja poreske osnovice. Ova olak{ica omogu}ava investitoruda od oporezivog profita oduzme ceo ili deo reinvestiranog iznosa.

Ipak, moè se postaviti pitanje opravdanosti ove olak{ice. Naime, polaze}i odpretpostavke da nakon u~injene inicijalne investicije, investitor odluku o na-knadnim investicijama donosi u skladu sa poslovnim potrebama, moè se do}i

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

86


dobit bila umanjena za za{titne kamate. Za{titne kamate izra~unavale su se ukama}enjemvlastitog kapitala sa za{titnom kamatnom stopom. Za{titna kamatna stopa utvr|ivala se tako{to se »stopa rasta proizvo|a~kih cijena industrijskih proizvoda pove}a za 5% realnihgodi{njih kamata« . Vlastiti kapital koji se uzimao u obzir pri obra~unu za{titnih kamata jebila knjigovodstvena vrednost vlastitog kapitala na po~etku razdoblja za utvr|ivanje poreza: a)umanjena za knjigovodstvenu vrednost udela kod drugih pravnih lica na po~etku razdobljaoporezivanja i b) umanjena, odnosno uve}ana za knjigovodstvenu vrednost udela otu|enihtokom razdoblja oporezivanja. Detaljnije vidi: Boìdar Jel~i}, Olivera Lon~ari}-Horvat, Jure[imovi}, Hrvoje Arbutina, Hrvatski fiskalni sustav(financijsko pravo - posebni dio),Birotehnika-CDO, Zagreb, 1999., str. 49.

15 Alex Easson, Tax Incentives for Foreign Direct Investment, str. 374.16 Nenadi} Jelena, Poreski podsticaji stranim ulaganjima - mogu}nosti i doma{aji, Pravo i privre-

da, br. 5-8/ 2002, str. 790-791.

do zaklju~ka da investitorove postupke reinvestiranja ne treba dodatno nagra|i-vati. Ukoliko zemlja-doma}in ve} pruà op{te olak{ice u vezi sa poreskom amor-tizacijom, onda dodatno osloba|anje reinvestirane dobiti nije nu`no. [tavi{e,me|unarodni poreski sistem ima u sebi ugra|ene podsticaje za reinvestiraneprofite tamo gde su oni ostvareni, te praksa nikako nije i ne treba da bude njiho-va repatrijacija.

Olak{ica kojom se samo odlaè pla}anje poreske obaveze predstavlja razli~itemodalitete amortizacija. Kao posebni reìmi amortizacije mogu se izdvojiti 17:

-metoda inicijalnog odobravanja (eng. initial allowance)-metoda prevremene amortizacije-metoda slobodne amortizacije i-metoda ubrzane amortizacije

Metoda inicijalnog odobravanja predstavlja postupak kojim se obvezniku uprvoj godini po izvr{enoj investiciji dopu{ta da moè da odbije 100% ili ne{to ni-ì procenat vrednosti ulaganja. Prevremenom amortizacijom obvezniku se omo-gu}ava da po vlastitom izboru sprovede potpuni otpis nabavne vrednosti osnov-nog sredstva u bilo kojoj godini, sem u prvoj godini po izvr{enoj nabavci, dok semetodom slobodne amortizacije obvezniku dozvoljava da po svom naho|enjusprovede politiku otpisa. Kona~no, metodom ubrzane amortizacije, otpis se vr{ipo stopama koje su vi{e od onih koje su odre|ene za neku od standardnih meto-da amortizacije. Gubitak budèta po osnovu odobravanja prava na ubrzanuamortizaciju nije veliki, jer se, da apostrofiramo i podsetimo, radi o olak{ici kojasamo odlaè poresku obavezu, ali je i ne umanjuje18. Ipak, bez obzira na konkret-ni metod amortizacije, a imaju}i u vidu da velike investicije po pravilu realizujuprofit tek nakon odre|enih godina poslovanja, investitoru bi trebalo dopustitifakultativnost (neobaveznost) za primenu neke od metoda, jer moè biti slu~ajda obavezna primena, npr. ubrzane amortizacije, de facto dovede do pove}anjaporeskog tereta.

Sniène stope PDPL, tako|e, predstavljaju formu poreskog podsticaja, koji jerelativno jevtin. Me|utim, problem moè nastati kada jedno preduze}e ostvarujeprihode iz vi{e razli~itih izvora, te treba razgrani~iti one koji podleù op{toj odonih koji podleù sniènoj poreskoj stopi.

Zaokruùju}i ovaj op{ti deo teksta o poreskim podsticajima u sistemu porezana dobit preduze}a, treba naglasiti da je svaki od modela, i u domenu odre|ivan-ja investicija koje se èle privu}i, i u domenu konkretnog izbora podsticaja,

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

87


17 Dejan Popovi}, Nauka o porezima i poresko pravo, str. 598.18 Dejan Popovi}, op.cit., str. 597.

umnogome zna~ajno povezan sa zahtevima u vezi sa kontrolom. Re~ju, preciznoodre|ivanje uslova za podvrgavanje preferencijalnom tretmanu podrazumeva nesamo unapred predvi|anje administrativnih tro{kova kontrole, ve} i potrebnaznanja i mogu}nosti da se ta kontrola sprovede. Ukoliko su poreske vlasti una-pred svesne da tu vrstu kontrole ne mogu obezbedititi, onda sasvim otvorenoostaje pitanje uvo|enja podsticaja koji prete da postanu ne specijalni, ve} redov-ni reìm u konkretnom sistemu.

U daljem tekstu analizira}emo na koji na~in su Srbija i Crna Gora izvr{ile po-vezivanje odre|ene potrebne vrste investicija i konkretne forme poreskog podsti-caja.

2. OLAK[ICE U SISTEMU POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA

OLAK[ICE U VEZI SA OSNIVANJEM NOVIH PREDUZE]A

Osnivanje novih preduze}a smatra se da je u funkciji oìvljavanja privredne,odnosno ekonomske aktivnosti zemlje. I bez sumnje je da takva tvrdnja stoji kaoispravna sa ekonomskog stanovi{ta. Me|utim, u praksi se pokazalo da prizna-vanje posebnih poreskih podsticajnih mera novoosnovanim preduze}ima moèbiti neefikasno, pa ~ak i kontraproduktivno. Ovo, ponajpre, jer se takav poreskipodsticaj karakteri{e brojnim mogu}nostima za zloupotrebe. Tako, ve} postoje}iinvestitor, u nameri da pro{iri posao, jednostavno osniva novu filijalu koja }e re-alizovati to pro{irenje aktivnosti, ili se prolongiranje poreskog oslobo|enja zlou-potrebljava transferom postoje}ih poslovnih sredstava na novu kompaniju,osnovanu s isklju~ivim ciljem za dalje kori{}enje poreskih privilegija, ili se moèvr{iti realokacija dobiti u oslobo|eno preduze}e kroz ugovaranje transfernih ce-na.

Primera radi, u Federaciji BiH19 i Makedoniji20 se, me|utim, uprkos navede-nim ograni~enjima, novoosnovanim preduze}ima omogu}ava privilegovan po-reski tretman.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

88


19 U Federaciji BiH, umanjuje se porez na dobit za novoosnovano preduze}e i zadrugu, za prvugodinu poslovanja za 100% (kada se, fakti~ki, radi o poreskom oslobo|enju u punom iznosu),za drugu godinu poslovanja za 70% i za tre}u godinu poslovanja za 30%. Uslov neophodan zaostvarivanje prava na ovo oslobo|enje je da obveznik posluje najmanje pet godina. Vidi:Zakon o porezu na dobit preduze}a federacije BiH (~l. 27), Zakon je dostupan na zvani~nomsajtu Vlade Federacije BiH na adresi: http://bih.vlada.gov.ba i sajtu Ministarstva finansijaVlade BiH http://fipa.gov.ba.

20 U Makedoniji poreski obveznik koji prvi put zapo~inje privrednu aktivnost ima pravo najednogodi{nji poreski kredit u visini od 50% obra~unatog poreza za godinu u kojoj ostvari

Makedonski zakonodavac poku{ao je, primera radi, da osnivanjem novihpreduze}a ne samo oìvi trì{te kapitala, ve} i odredi njihov privredni oblik. Stim u vezi, mi se moèmo zapitati moè li se, ~ak, uprkos potrebi za razvijanjemberzanskog trì{ta, ovakva poreska podsticajna {ema odrediti kao diskriminacijai onih privrednih formi, kao {to su npr. partnerstva, odnosno dru{tva sa ograni-~enom odgovorno{}u. Imaju}i u vidu argumentaciju vezanu za poresko targeti-ranje na »velike investitore«, ~ini nam se logi~no istu argumentaciju pro{iriti i namakedonski slu~aj sa podsticanjem osnivanja akcionarskih dru{tava. Naime, ka-ko akcionarska dru{tva po pravilu podrazumevaju privrednu formu koncentra-cije krupnog kapitala, ostaje nam da se zapitamo da li se ovakvom odredbom na-ru{ava princip vertikalne pravednosti u oporezivanju?

OLAK[ICE U VEZI SA ULAGANJEM U OSNOVNA SREDSTVA

Opredeljenje zakonodavca da stimuli{e ulaganja u osnovna sredstva ~esto jeu praksi. Naj~e{}i mehanizmi koji se u tom cilju koriste su investiciono odobra-vanje, odnosno poreski investicioni kredit. U uporednim poreskim zakonima ~e-sto nalazimo ovu vrstu targetiranja. Tako se u Sloveniji odobrava poreska olak{i-ca u visini od 20% izvr{enog ulaganja u stalna osnovna sredstva, za koliko se mo-è umanjiti poreska osnovica, pod uslovom da ovaj odbitak ne moè biti ve}i odiznosa poreske osnovice21. Za dodatnih 20% izvr{enog ulaganja ({to, dakle, ~iniukupnu olak{icu od 40% izvr{enog ulaganja) poreska osnovica se moè umanjitiukoliko se radi o investicijama u dugoro~nu opremu, u koju se uklju~uje i kance-larijska oprema, ali izuzev ra~unarske opreme, s istim ograni~enjem da ukupanodbitak ne moè biti ve}i od ukupno obra~unate poreske osnovice22. U Federaci-ji BiH, pravi se razgrani~enje izme|u ulaganja izvr{enog u vlastitu proizvodnudelatnost, odnosno u ostale delatnosti obveznika. Naime, ukoliko obveznik izvr-{i ulaganje oporezive dobiti u investicije za vlastitu proizvodnu delatnost, pore-ska obaveza se umanjuje za iznos celokupnog ulaganja, dok ukoliko obveznik iz-vr{i ulaganje oporezive dobiti u investicije za ostale vlastite delatnosti, poreska

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

89


profit. Uslov je da obveznik nastavi sa poslovanjem jo{ najmanje tri godine od kada je iskoris-tio poresku olak{icu. Posebno, pravo na trogodi{nji poreski kredit u iznosu od 50% imapravno lice koje se nalazi na zvani~nom berzanskom listingu, a uslov za ostvarenje ovog pravaje da tokom ~itavog pomenutog trogodi{njeg perioda pravno lice ostane na zvani~nomberzanskom listingu. Vidi: Makedonski Zakon o porezu na dobit, Slu`beni vesnik na RepublikaMakedonija, br. 80/93, 33/95, 43/95, 71/96, 5/97, 28/98, 11/2001. Zakon je dostupan nazvani~nom sajtu Ministarstva finansija Vlade Republike Makedonije http://finance.gov.mk.

21 Slovena~ki Zakon o porezu na dobit pravnih lica (~l. 39., stav 1.). Zakon je preuzet iz Zbirkadav~nih predpisov, Dizi davki, Zbirka neuradno pre~i{~enih besedil, uredil Ivan Simi~, Dav~noZaobrabraèvalni In{titut, Ljubljana, 2003.

22 Slovena~ki Zakon..., ~l. 39., stav 2.

obaveza se umanjuje najvi{e do 75% oporezive dobiti23. Istina, u slu~aju re{enjakoje nalazimo u Federaciji BiH posredno se moè zaklju~iti da se radi o targeti-ranju u osnovna sredstva. Poreskom obvezniku Republike Srpske, koji izvr{i ula-ganja u osnovna sredstva, kupovinu akcija ili udela u kapitalu u sopstveno ilidrugo pravno lice, poreska osnovica se umanjuje za visinu ulaganja24. Istovetnore{enje, prema kome se, dakle, dozvoljava 100% odbitak izvr{enog ulaganja uosnovna sredstva nalazimo i u Makedoniji. Ipak, makedonski zakonodavac je re-striktivniji u odnosu na postoje}a re{enja iz Republike Srpske, jer odbitak do-zvoljava u maksimalnom iznosu od 25% iznosa poreske osnovice25.

Do reforme sistema poreza na dobit pravnih lica u Republici Crnoj Gori (re-{enja su stupila na snagu 1. januara 2005. godine) Srbiju i Crnu Goru karakteri-salo je zajedni~ko obele`je vezano za izbor investicionog poreskog kredita kaoforme za podsticanje ulaganja u osnovna sredstva. Ipak, modeliranje ovog pod-sticaja bilo je u~injeno sa slede}im razlikama: srpsko re{enje i danas predvi|a dase obvezniku koji izvr{i ulaganje u osnovno sredstvo u sopstvenoj registrovanojdelatnosti obra~unati porez umanjuje za 20% ulaganja izvr{enog u toj godini, aodobreni poreski kredit ne moè biti ve}i od 50% obra~unatog poreza26, dok jecrnogorsko re{enje predvi|alo poreski kredit u iznosu od 25% izvr{enih ulagan-ja, s tim da on nije moglo biti ve}e od 30% obra~unatog poreza27. Posebno obe-le`je srpskog re{enja vezano je za mogu}nost da se neiskori{}eni deo poreskogkredita moè preneti u naredenih 10 godina28. Ovakvo re{enje u mnogome inte-zivira efekat investicionog poreskog kredita za ulaganja u nove tehnologije, ~ijarealizacija pretpostavlja duì vremenski period29. Od dana stupanja na snagu no-vog crnogorsko Zakona od porezu na dobit pravnih lica30, dakle, 1. januara 2005.godine, pak, predvidjeno je da se porez po odbitku ne}e pla}ati na dividende iudele u dobiti koje su iskori{}ene za uve}anje osnovnog kapitala poreskog obve-znika31

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

90


23 Zakon Federacije BiH..., ~lan 28., stav 1. i 2.24 Zakon o porezu na dobit Republike Srpske, (~lan 26.), Zakon je dostupan na zvani~nom sajtu

Vlade Republike Srpske http://vladars.net. 25 Makedonski Zakon..., ~lan 31.26 Srpski Zakon o porezu na dobit preduze}a, Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 25/2001,

80/2002, 43/2003, 84/2004, (~lan 48., stav 1.) Zakon je dostupan na zvani~nom sajtuMinistrastva finansija Vlade Republike Srbije http://mfin.gov.sr.yu.

27 Crnogorski Zakon o porezu na dobit pravnih lica, Slu`beni glasnik Republike Crne Gore, br.65/2001, 12/2002, ~lan 30., stav 1. i 2.

28 Srpski Zakon..., ~lan 48., stav 3.29 Gordana Ili}-Popov, Poreska reforma u funkciji ekonomskog i socijalnog oporavka Srbije, Pravo i

privreda, br. 1-4/2003., str. 36.30 Crnogorski Zakon o porezu na dobit pravnih lica, Slu`beni list Republike Crne Gore, br. 65/2001,

12/2002, 80/2004.31 Crnogorski Zakon o ..., ~l. 29.

Kao {to smo videli, uz razlike u izboru mehanizma, te visini poreske olak{ice,u analiziranim re{enjima nalazimo da je opredeljenje ve}ine dràva da podsti~eulaganja u osnovna sredstva. Ono je naj{ire u Republici Srpskoj, s tim da trebanaglasiti da u konkretnoj zemlji drugih ve}ih poreskih podsticaja nema. Zatim, upogledu izbora sredstava kojima se ulaganje vr{i, samo je slovena~ki zakonoda-vac precizirao da ova sredstva mogu poticati i iz kreditnih izvora, u kom slu~ajuse osnovno sredstvo mora nabaviti isklju~ivo na bazi konkretnog finansijskogzajma32. U ostalim posmatranim dràvama ovo pitanje nije precizirano, te se mo-è zaklju~iti da se ulaganje moè izvr{iti i iz kreditnih izvora33. Iako je efekat defacto isti i u slovena~kom, i u drugim slu~ajevima, ocenjujemo da je potrebno, saaspekta preciznosti i jasnosti, koji su, podse}amo, od posebnog zna~aja za inve-stitore i same poreske obveznike, slediti slovena~ki primer.

Olak{ice u vezi sa stranim ulaganjem

U vezi sa potrebom da se stimuli{u strana ulaganja, suo~avamo se, s jednestrane, sa èljenim pozitivnim efektima stranih investicija, koje, bez sumnje, ~ineokosnicu i uslov ekonomskog oporavka i razvoja ne samo posmatranih zemalja,ve} i zemalja u tranziciji uop{te, ali se istovremeno, sa druge strane, njihovo pri-vla~enje isklju~ivim poreskim instrumentarijem vezuje za probleme tzv. »roundtriping-a«, zatim diskriminaciju doma}ih ulaga~a, i probleme vezane za transfer-ne cene. Uverenja smo da se strani investitori, ipak, ne trebaju privla~iti isklju~i-vo poreskim merama. Smatramo da je mnogo efikasnije strane investitore ne iz-dvajati kao posebnu »poresku« ciljnu grupu, ve} im obezbediti tretman koji im,podjednako kao i doma}im ulaga~ima, garantuje pravnu sigurnost i stabilnost,transparentnost i jednostavnost.

Ilustracije radi, me|u dràvama-sukcesorima SFRJ, samo su Federacija BiH iMakedonija zadràle preferencijalni poreski tretman za strane ulaga~e. Tako se uFederaciji BiH, obvezniku u koga strana lica uloè kapital, ~iji je udeo u ukup-nom trajnom kapitalu preduze}a najmanje 20%, umanjuje porez u trajanju odpet godina od dana takvog ulaganja, srazmerno u~e{}u stranog kapitala u ukup-nom trajnom kapitalu poreskog obveznika34. Makedonski zakonodavac, iako po-stavlja na~elno isti uslov za odobravanje poreske privilegije, daleko je restriktiv-niji. Naime, predvi|eno je da olak{ica traje tri godine, ali samo pod dodatnimuslovom da nakon isteka ovog trogodi{njeg perioda obveznik koji je uìvao olak-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

91


32 Slovena~ki Zakon..., ~l. 39., stav 3.33 Uporedi: Gordana Ili}-Popov, Poreska reforma u funkciji ekonomskog i socijalnog oporavka Srbije,

str. 36.34 Zakon Federacije BiH..., ~lan 29.

{icu mora nastaviti sa poslovanjem jo{ najmanje tri godine35. Iako se pomenutimograni~enjima, istina, suàvaju mogu}nosti za zloupotrebe o kojima smo govori-li, opisane olak{ice i dalje ne moèmo pozitivno oceniti. Naime, i dalje su doma-}i ulaga~i u nepovoljnijem poreskom poloàju, a nastaju i dodatni tro{kovi iza-zvani dodatnom kontrolom poreskih obveznika.

U vezi sa podsticanjem stranih ulaganja posebno pominjemo crnogorski Za-kon o kompanijama koje posluju pod posebnim uslovima36. Kompanije koje po-sluju prema odredbama ovog Zakona osnivaju se radi: obavljanja me|unarodnetrgovine, izvoza doma}ih proizvoda i usluga; pruànja finansijskih i nefinansij-skih usluga, menad`ment i konsalting usluga; pruànja usluga i obavljanja pro-meta i proizvodnje informacione tehnologije i usluga za promet nepokretnosti ipruànju usluga u proizvodnji i prometu filmova i druge audio-vizuelne produk-cije, kao i drugih delatnosti koje se obavljaju u me|unarodnim poslovnim centri-ma. Kompanije se osnivaju kao dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u ili kao ak-cionarska dru{tva. Posebno, ove kompanije mogu se osnivati i kao anonimnadru{tva. Ovim kompanijama pruà se ~itav niz poreskih oslobo|enja i olak{ica, aposebno u vezi sa porezom na dobit, porezom na dohodak gra|ana koji pla}ajuzaposleni u kompaniji, porezom na imovinu, carinama i porezom na promet.

Porez na dobit ovih, off-shore kompanija pla}a po stopi od 2,5% na dobit ko-ja se utvr|uje tako {to se od ukupnih prihoda odbiju rashodi, izdaci i tro{kovikompanije nastali radi ostvarivanja ukupnog prihoda. Tako utvr|ena dobit sedodatno umanjuje za iznos sredstava iz dobiti uloèn u investicije u Crnoj Gori37.

Kompanija ne pla}a ni carine, akcize i porez na promet proizvoda i usluganeophodnih za obavljanje njene delatnosti, kao ni porez na promet nepokretno-sti za zemlji{te i poslovne zgrade koje sluè za obavljanje njene delatnosti. Stranofizi~ko lice koje je zaposleno kod kompanije, kao i strano fizi~ko lice koje stekneprebivali{te u Republici Crnoj Gori tako|e je oslobo|eno od pla}anja carina (isvih drugih uvoznih da`bina) i poreza na promet automobila, jahti, brodova,opreme za doma}instvo i druge tehni~ke robe i name{taja koji sluì za njegovuupotrebu i upotrebu ~lanova njegove uè porodice. Kao i kompanija, ni stranofizi~ko lice zaposleno u njoj ne pla}a porez na promet nepokretnosti na zemlji{tei zgrade koje sluè njegovim stambenim potrebama i potrebama ~lanova njegoveporodice38.E

kono

msk

i ana

li br

166

, jul

200

5. -

sep

tem

bar

2005

.

92


35 Makedonski Zakon..., ~lan 33., stav 5.36 Slu`beni list Republike Crne Gore, br. 23/96.37 U Zakonu se navodi da }e se propisom Vlade bliè utvrditi izdaci i tro{kovi kompanije

u~injeni radi stvaranja ukupnog prihoda.38 Sva nepokretna imovina koja je oslobo|ena od pla}anja poreza moè biti otu|ena pod

uslovom da se plati porez na promet za koji je vaìlo oslobo|enje prilikom nabavljanja teimovine.

Kompanija ne pla}a porez na imovinu (objekti i zemlji{te) u Republici CrnojGori koja sluì za obavljanje njene delatnosti. Oslobo|enje se odnosi i na stranofizi~ko lice zaposleno u kompaniji, odnosno strano fizi~ko lice koje je steklo pre-bivali{te u Crnoj Gori za objekte i zemlji{te koji sluè njegovim stambenim po-trebama i potrebama ~lanova njegove uè porodice.

Porez na zarade zaposlenih u kompaniji pla}a se po sniènoj stopi od 5%.Kompanija, odnosno strana fizi~ka lica zaposlena u njoj oslobo|eni su i od

pla}anja administrativne i boravi{ne takse, kao i svih lokalnih prireza. Strano fizi~ko lice zaposleno u kompaniji, odnosno strano fizi~ko lice koje

stekne prebivali{te u Crnoj Gori osloba|a se i pla}anja poreza na nasle|e i porezana kapitalnu dobit koju ostvari na teritoriji Republike, a njegovi prihodi od pen-zija oporezuju se po stopi od 2%. Kona~no, svi prihodi od investicija i drugi pri-hodi koje ovo lice ostvari iz izvora van teritorije SRJ oporezuju se stopom od 5%.

Poslovanje kompanija koje ostvare ukupan godi{nji prihod ve}i od 1.500.000USD, odnosno dobit za oporezivanje ve}u od 100.000 USD podleè reviziji.

Iako je »sudbina« ovog Zakona i dalje neizvesna39, on pretpostavlja specifi~a-ne investicione podsticaje usmerene na strane investitore, ali po na{oj oceni,obeleèn je brojnim nepreciznostima. Trenutno, prema odredbama ovog Zako-na, u Crnoj Gori posluje nepoznati broj banaka, a ni o pribli`nom broju kompa-nija nismo uspeli da dobijemo pouzdan podatak.

OLAK[ICE U VEZI SA »VELIKIM« ULAGANJEM

Shvatanje prema kome su »veliki ulaga~i najbolji ulaga~i« vodi ustanovlja-vanju posebnih kriterijuma za dobijanje poreskog oslobo|enja, koji se, u prvomredu, odnose na dostizanje odre|ene vrednosti investicije. Nov~ani izraz investi-cije razli~it je od zemlje do zemlje, a u nekima je dodatno odre|en i posebnomvrstom investicija. Kao ilustraciju navodimo primere Bugarske, Slova~ke Repu-blike ( 5 miliona dolara), Koreje (100 miliona dolara), Turske (250 miliona dola-ra) i specifi~an primer Jermenije, koja je grani~ni iznos preferencijalne investicijebila postavila na ~ak 500 miliona dolara, {to je bilo krajnje nerealno, imaju}i u vi-du da je ukupan priliv stranih direktnih investicija za ovu zemlju u periodu1993-1998. godine bio ispod 500 miliona.

Poresko privla~enje »velikih investitora« ~esto zna~i su{tinsko favorizovanjestranih investitora (sposobnih da uloè tako visoke iznose) u odnosu na doma}e.Neretko se, ~ak, nov~ana vrednost investicija, kao kriterijum za odobrenje pore-skog podsticaja, odre|uje prema ta~no odre|enom investitoru40, dok se ponekad,

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

93


39 Jer je ovaj Zakon ocenjen kao neustavan od strane Ustavnog suda republike Crne Gore.40 To je bio slu~aj u Ukrajini (Daewoo), a sli~na mera bila je progla{ena i u Rumuniji 1996.

godine, gde je poresko oslobo|enje bilo usmereno na investicije vredne preko 500 milionadolara (Daewoo).

otvoreno odustaje od namere da se privla~enje konkretnog (velikog) investitora»obu~e« u op{te zakonske kriterijume, te se pribegava neposrednim pregovorimasa investitorom o poreskim privilegijama.

Me|utim, postavljanje ovakvih zakonskih uslova te{ko se moè ekonomskiopravdati. Podsetimo, postoji stanovi{te da su ekonomski prihvatljivije dve inve-sticije od tri miliona dolara, nego jedna od pet miliona dolara, a sa druge strane,samo }e u sasvim zanemarivom broju slu~ajeva investitor biti spreman da zna-~ajnije uve}ava investiciju, kako bi se »kandidovao« za poreske privilegije. Ume-sto toga investitor }e se pre okrenuti »naduvavanju« vrednost uloènih sredstava.Ilustracije radi, investitori }e se pre odlu~iti na ulaganje intelektualne imovine,nego licenci. Otvori}e se pitanje verifikovanja stvarnih vrednosti, koje naj~e{}esprovode dràvne Agencije za strana ulaganja, {to dalje zna~i ne samo a prioriposedovanje posebnih znanja za ovakve procene, ve} i dodatna administrativnaoptere}enja. Posebno, ovakva vrsta kriterijuma za ostvarivanje potpunog pore-skog oslobo|enja u odre|enom vremenskom periodu moè asocirati na posto-janje odre|ene veze izme|u trajanja oslobo|enja i vrednosti investicije. Iako, popravilu, takva veza ne postoji, a ako bi se ona i ustanovila, nema sumnje da bi tobila krajnje neefikasna mera41.

Kona~no, odobravanje poreskih privilegija »velikim investitorima« moè setuma~iti i na na~in da se njime naru{ava princip vertikalne pravi~nosti u opore-zivanju, jer se poresko oslobo|enje daje onim poreskim obveznicima, koji bi naosnovu velikog kapitala bili sposobni da lak{e podnesu teret pla}anja poreza, zarazliku od »slabijih« poreskih obveznika koji ostaju uskra}eni za poreske podsti-caje42.

Republika Srbija, sli~no Hrvatskoj, usmerila je posebne poreske privilegije naprivla~enje tzv. velikih investitora. Iako je kao dodatni uslov za dobijanje deseto-godi{nje poreske privilegije, predvi|eno zapo{ljavanje odre|enog broja novihradnika, forme ovog poreskog podsticaja su razli~ite. Tako su u Hrvatskoj u pri-meni razli~ite sniène poreske stope43, a u Srbiji potpuno poresko oslobo|enje.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

94


41 Alex Easson, Tax Incentives for Foreign Direct Investment, str. 374; isto: Jelena Nenadi}, Poreskipodsticaji stranim ulaganjima, mogu}nosti i doma{aji, str. 784.

42 Gordana Ili}-Popov, Poreska reforma u funkciji ekonomskog i socijalnog oporavka Srbije, str. 39.43 U Hrvatskoj se pravo na desetogodi{nju poresku privilegiju ostvaruje na slede}i na~in:

- na dobit ostvarenu od ulaganja koja iznosi najmanje 10 miliona kuna, porez se pla}a po stopiod 7%, uz uslov da se u tom desetogodi{njem razdoblju osigura zapo{ljavanje najmanje 30zaposlenih, otpo~ev{i od isteka prve godine ulaganja,- na dobit ostvarenu od ulaganja koja iznosi vi{e od 20 miliona kuna, porez se pla}a po stopiod 3%, uz uslov da se u tom desetogodi{njem razdoblju osigura zapo{ljavanje najmanje 50zaposlenih, otpo~ev{i od isteka prve godine ulaganja- na dobit ostvarenu od ulaganja koja iznosi vi{e od 60 miliona kuna, porez se pla}a po stopiod 0%, uz uslov da se u tom desetogodi{njem razdoblju osigura zapo{ljavanje najmanje 75zaposlenih, otpo~ev{i od isteka prve godine ulaganja.

U Srbiji se osloba|a pla}anja poreza na dobit obveznik koji u svoja osnovnasredstva, odnosno u ~ija osnovna sredstva drugo lice uloì vi{e od 600 milionadinara, srazmerno tom ulaganju44. Obveznik je, tako|e, duàn da u periodu ula-ganja dodatno zaposli na neodre|eno vreme najmanje 100 lica, a poresko oslo-bo|enje }e se, u slu~aju ispunjenja pomenutih uslova, primenjivati od prve godi-ne u kojoj je ostvarena oporeziva dobit45.

Srpski zakonodavac moè se oceniti kao konkurentniji u privla~enju »velikihinvestitora« u odnosu na crnogorskog. Ipak, kako na{ zaklju~ak podleè krajnjojrelativnosti, ostajemo na stanovi{tu da je Srbija, predvi|anjem posebnih pore-skih reìma za »velike investicije«, unela nepotrebnu komplikovanost i diskrimi-naciju doma}ih investitora.

OLAK[ICE U VEZI SA ULAGANJEM U NEDOVOLJNO RAZVIJENA PODRU^JA

Podse}aju}i na razloge koje smo prethodno opisali u vezi sa usmerenjem in-vestitora na nerazvijena podru~ja zemlje, te posebno problem koji se zbog meha-nizma transfernih cena moè javiti, pogleda}emo na koji na~in su Srbija i CrnaGora izvr{ile ovo usmeravanje. Razli~itosti u izabranim na~inima, mo`da najbol-je odslikavaju koja i kakva veza moè postojati u relacijama izme|u opredeljenjaza odre|enom (istom) vrstom investicija i razli~itih formi poreskih podsticajakoje se u tom cilju koriste.

Srpski zakonodavac poreske obveznike, koji obavljaju delatnost na podru~ji-ma od posebnog interesa osloba|a od pla}anja poreza na dobit za period od petgodina, ali samo uz kumulativno ispunjenje slede}ih uslova:

- da je u osnovna sredstva obveznika uloèno vi{e od {est miliona dinara,- da obveznik koristi 80% vrednosti osnovnih sredstava u registrovanoj de-

latnosti na podru~ju od posebnog interesa,- da u periodu ulaganja obveznik dodatno zaposli na neodre|eno vreme naj-

manje pet lica,- da najmanje 80% zaposlenih na neodre|eno vreme ima prebivali{te i bora-

vi{te na podru~ju od posebnog interesa46.Uslov koji se posebno apostrofira odnosi se na zahtev da se u iznos ulaganja

od 6 miliona dinara ne ura~unava vrednost opreme koja je ve} u upotrebi u Re-publici47.

Sem toga, u Srbiji je predvi|en i poreski kredit za obveznika koji je ostvariodobit u novoosnovanoj poslovnoj jedinici u nedovoljno razvijenim podru~jima

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

95


44 Srpski Zakon..., ~lan 50a.45 Srpski Zakon..., ~lan 50a.46 Srpski Zakon..., ~lan 50b.47 Srpski Zakon...,~lan 50d.

zemlje, u trajanju od dve godine, srazmerno u~e{}u tako ostvarene dobiti uukupnoj dobiti preduze}a48.

Razvoj nedovoljno razvijenih op{tina u Crnoj Gori pospe{uje se odobravan-jem trogodi{njeg poreskog oslobo|enja svim novoosnovanim pravnim licima uovim op{tinama, po~ev od dana upisa pravnog lica u sudski registar49.

Interesantno je uputiti i na re{enja u Republici Hrvatskoj. Naime, Podru~ja»posebne dràvne skrbi« u Hrvatskoj formirana su kao podru~ja koja su posebnopogo|ena {tetom koju je prouzrokovao rat50. Ta su podru~ja osnovana radi pod-sticanja njihovog brèg razvoja, te zato u Hrvatskoj imaju povla{}eni poloàj u fi-nansiranju. Opredeljenje zakonodavca da izvr{i uticaj na ulaganje u podru~ja»posebne dràvne skrbi« u Hrvatskoj je u~injeno mehanizmom sniènih poreskihstopa. Uz zahtev za kumulativnim ispunjenjem uslova da poreski obveznik obav-lja delatnost na podru~ju posebne »dràvne skrbi«, te da na neodre|eno vremezapo{ljava vi{e od pet zaposlenih, pri ~emu vi{e od 50% zaposlenih ima prebiva-li{te i boravi na pomenutom podru~ju, obvezniku se porez obra~unava prime-nom sniènih poreskih stopa i to:

- 25% od propisane poreske stope na podru~ju prve skupine,- 50% od propisane poreske stope na podru~ju druge skupine i - 75% od propisane poreske stope na podru~ju tre}e skupine51.Po~ev od 2000. godine i narednih pet godina, ukoliko obveznik delatnost

obavlja na podru~ju grada Vukovara u pomenutom periodu ima pravo na pot-puno poresko oslobo|enje, a od 2005. godine porez na dobit pla}a po sniènojstopi u visini od 25% od redovne52.

Komparativnom analizom re{enja moèmo izvesti nekoliko zaklju~aka.Prvo, u pogledu izbora forme poreskog podsticaja, ocenjujemo da je, zbog

administrativne jednostavnosti, najbolje re{enje sniènih poreskih stopa koje na-lazimo u Hrvatskoj. Najlo{ije re{enje je ono koje nalazimo u crnogorskom pore-skom zakonu. Radi se o »{kolskom primeru« za naj{ire mogu}e zloupotrebe kojese otvaraju kada se poresko oslobo|enje pruà novoosnovanim pravnim licima.

Drugo, sa teorijskog aspekta posmatranim re{enjima se kombinuje podsti-canje razvoja nerazvijenih podru~ja sa re{avanjem problema zaposlenosti (Srbi-ja), odnosno osnivanjem novih pravnih lica (Crna Gora). Me|utim, kako je sa-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

96


48 Srpski Zakon…, ~lan 47.49 Crnogorski Zakon..., ~lan 31.50 Katarina Ott-Anto Bajo, Lokalne financije i lokalni prora~uni u Hrvatskoj - godinu dana poslije

(u: Fiskalna decentralizacija u Hrvatskoj - zbornik radova Foruma o fiskalnoj decentralizaciji,Fiscal Decentralization Initiative for Central and Eastern Europe (FDI), Budimpe{ta i Institutza javne financije, Zagreb, 2002, str. 109).

51 Hrvatski Zakon..., ~lan 13., stav 1.52 Hrvatski Zakon..., ~lan 13., ~lan 14., stav 1.

mo ekonomsko odre|enje pojma nerazvijenog podru~ja vezano, izme|u ostalog,za visoke stope nezaposlenosti, uvo|enje ovog dodatnog kriterijuma ne moèmokritikovati sa pozicija ekonomske racionalnosti, ve} samo dodatne poreske ad-ministrativne komplikovanosti i pove}anja tro{kova. Sa druge strane, uvo|enjekriterijuma osnivanja novih pravnih lica kao modela ekonomske stabilizacije ne-razvijenih podru~ja u poreskom svetlu je krajnje lo{ izbor, jer su opasnosti odzloupotreba u tom slu~aju daleko ve}e i prema{uju eventualne o~ekivane kori-snosti, te takav dodatni kriterijum ne moèmo oceniti kao pozitivan.

Tre}e, opredeljenje srpskog zakonodavca da uvede dodatni kriterijum za ne-razvijena podru~ja u vidu veli~ine ulaganja, i to uz poseban uslov o opremi kojase ulaè (koja do ulaganja nije bila u upotrebi), ocenjujemo pogre{nim. Premana{em uverenju, to »dodatno optere}uje« investitora, koji uz prepostavku o spo-sobnosti velikog ulaganja moè ekonomski racionalnije odlu~iti da veliku inve-sticiju u~ini na razvijenijem, odnosno ekonomski prosperitetnijem podru~ju.Ovo posebno imaju}i u vidu da su i pomenute zemlje, a i mnogobrojne zemlje izokruènja, u kontekstu intenzivnog procesa poreske konkurencije, u~inile pore-ski vrlo podsticajno targetiranje na tzv. »velike« investitore.

OLAK[ICE U VEZI SA RAZVOJEM MALIH I SREDNJIH PREDUZE]A

Razvoj malih i srednjih preduze}a prepoznat je kao klju~ ekonomskog razvo-ja ne samo za privrede zemalja u tranziciji, ve} i dalji razvoj privrede Evropskeunije53. Tako je u Evropskoj uniji razvoj malih preduze}a ozna~en kao »najboljina~in da se odgovori novim zahtevima trì{ta, pomogne u re{avanju pitanja ne-zaposlenosti i oja~a socijalni i regionalni razvoj«54. Pomenimo da italijanski mo-del ekonomskog razvoja zapo~et sedamdesetih godina XX veka predstavlja ekla-tantan primer o tome koliko pozitivan uticaj tzv. »mali biznis« moè imati za na-cionalnu ekonomiju55.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

97


53 Tako se u evropskoj Povelji o malim preduze}ima mala preduze}a prepoznaju kao »ki~marazvoja evropske ekonomije«. [ire vidi: European Charter for Small Enterprises, dostupno nainternet adresi http://europa.eu.int/comm/enterprise_policy/charter/index.ttm#european,Model Deklaracije o definiciji malih i srednjih preduze}a – Model Declaration Regarding thequalification as an SME dostupan na internet adresi http://europa.eu.int/eur-lex/pri/en/oj/dat/2003/c_118/c_11820030520en000515.pdf

54 Vidi: European Charter for Small Enterprises, dostupno na internet adresihttp://europa.eu.int/comm/enterprise_policy/charter/index.ttm#european.

55 Valja ukratko podsetiti na iskustvo Italije, koja je sredinom sedamdesetih godina otpo~eladinami~an ekonomski razvoj zasnovan na razvoju malih i srednjih preduze}a. Naime, severniitalijanski regioni (naro~ito Trentino i Alto Adige) krajem {ezdesetih i po~etkom sedamde-setih godina XX veka bili su optere}eni ne samo dubokim ekonomskim problemima, koje jena socijalnom planu karakterisalo op{te siroma{tvo njihovih stanovnika, ve} i te{kim

Pojam malih, odnosno srednjih preduze}a u literaturi nije jedinstveno odre-|en, a u granicama Evropske unije ~ine se napori da se ovaj pojam defini{e56. Naj-~e{}e, ovaj pojam defini{e se imaju}i u vidu, pre svega, prose~an broj zaposlenih,zatim, obim i veli~inu prometa, ukupan iznos dobiti i dr.

Osnovne prednosti i nedostaci vezani za poslovanje ovih preduze}a su:57

Zasnovana na konceptu ekonomije obima ekonomska teorija ukazuje na sklo-nost ka pove}anju veli~ine preduze}a i trì{noj koncentraciji, a stalna potreba zanovim kapitalno intenzivnim tehnologijama favorizuje ve}a preduze}a;

Strukturna reorganizacija privrede i ve}a fleksibilnost. Mala i srednja preduze-}a pokazuju sposobnost brèg prilago|avanja cikli~nim kretanjima u privredi;

Sposobnost za uno{enje inovacija. Malim i srednjim preduze}ima treba pruìtineposrednu korist od istraìva~kih napora. Ipak, mala preduze}a se po pravilusuo~avaju sa problemima u prikupljanju informacija vezanih za razvoj proizvod-nje i trì{na kretanja;

Finansiranje. Pristup finansijskim izvorima za ova preduze}a u mnogome jeoteàn, a ovo posebno kada se radi o dobijanju kredita.

Pregled osnovnih nedostataka sa kojima se mala preduze}a suo~avaju navodinas na zaklju~ak da mere poreske politike ne moraju biti najpogodniji instru-ment njihovog razvoja (npr. poreskim instrumentarijem ne mogu se omogu}itibankovni krediti; distorzivan uticaj na alokaciju resursa; netransparentnostitd.)58. Ipak, uporedna analiza re{enja pokazuje da zemlje Evropske unije predu-zimaju razli~ite poreske mere u cilju razvoja malih i srednjih preduze}a59, a uEvropskoj Povelji o malim preduze}ima navodi se da »pravni, fiskalni i admini-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

98


politi~kim sukobima, koje je neretko pratio i terorizam (karakteristi~an primer su ~estime|unacionalni sukobi, koji su bili obeleèni brojnim teroristi~kim aktima u gradu Bolzano uregionu Alto Adige). Usmeravaju}i se na isklju~ivi razvoj malih i srednjih preduze}a oviregioni, danas, ne samo da su lokomotiva italijanske ekonomije, ve} pripadaju uskoj grupinajbogatijih evropskih regiona.

56 Vidi: Evropski Model Deklaracije o definiciji malih i srednjih preduze}a – Model DeclarationRegarding the qualification as an SME dostupan na internet adresi http://europa.eu.int/eur-lex/pri/en/oj/dat/2003/c_118/c_11820030520en000515.pdf.

57 Taxation and Small Business, OECD, Paris, 1994, str. 12 (preuzeto iz: Gordana Ili}-Popov,Mogu}nosti, prepreke i konkurentnost malih i srednjih preduze}a-oop{ti i poreski aspekti, Pravo iprivreda, br. 5-8/2003, str. 406-408). Uporedi: European Charter for Small Enterprises, dos-tupno na internet adresihttp://europa.eu.int/comm/enterprise_policy/charter/index.ttm#european.

58 Taxation and Small Business, str. 19-20 (preuzeto iz: Gordana Ili}-Popov, Mogu}nosti, preprekei konkurentnost malih i srednjih preduze}a-oop{ti i poreski aspekti, 411).

59 Vidi: European Tax Handbook, 2001.

strativni okvir« moraju i}i u susret preduzetni~koj aktivnosti u malim preduze}i-ma60.

Ostavljaju}i po strani podsticajne mehanizme koje moèmo na}i u sistemi-ma drugih poreskih oblika, a vezano za razvoj malih i srednjih preduze}a, mi }e-mo se usredsrediti na poreske olak{ice u sistemu PDPL.

Srpski zakonodavac daje posebnu poresku olak{icu malim i srednjim predu-ze}ima. Naime, da bi se stimulisao razvoj malih i srednjih preduze}a poreski kre-dit za ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti predvi-|en je u ve}em iznosu i to 40% izvr{ene investicije (za ostala preduze}a 20%), stim da umanjenje obra~unatog poreza na dobit u godini u kojoj je izvr{eno ula-ganje ne moè da bude ve}e od 70%61.

Pro{iruju}i uporednu analizu na zemlje Evropske unije vide}emo da se, pri-mera radi, u Belgiji, Francuskoj, [paniji, Velikoj Britaniji poreska olak{ica malimi srednjim preduze}ima pruà kroz sniène poreske stope62.

Oslanjaju}i se, pre svega, na prepoznatljivo italijansko ekonomsko iskustvosa malim i srednjim preduze}ima, zemlje u tranziciji, neprekidno, dodali bismo iopravdano, rade na razvoju ovog ekonomskog sektora. Me|utim, opredeljenjesrpskog zakonodavca da ovaj razvoj stimuli{e i prethodno opisanim poreskimpodsticajem, ipak, ne moèmo oceniti kao pozitivno. Ovo, ponajpre, podse}aju-}i da se pruànjem specifi~nih poreskih pogodnosti samo malim i srednjim pred-uze}ima distorzivno deluje prema velikim kompanijama, pa se one, po pravilu,dele na manje celine63.

OLAK[ICE U VEZI SA RE[AVANJEM PROBLEMA NEZAPOSLENOSTI

Jedan od goru}ih problema zemalja u tranziciji vezan je za rastu}u nezapo-slenost nastalu nakon sloma socijalisti~kih reìma. Pored instrumenata ekonom-ske i socijalne politike koji se u cilju re{avanja ovog problema koriste, i poreskizakoni, po pravilu, pruàju podsticaj zapo{ljavanju novih radnika. Smanjenjeporeza na platni fond i olak{ice u vezi sa doprinosima za socijalno osiguranje po-nekad se daju kao podsticaj investicijama na podru~jima visoke nezaposlenostiili uz uslov zapo{ljavanja posebnih kategorija stanovni{tva (npr. mladi ili invalid-na lica). U Sloveniji preduze}a koja zapo{ljavaju min. 40% invalidnih lica ne pla-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

99


60 Vidi: European Charter for Small Enterprises, dostupno na internet adresi:http://europa.eu.int/comm/enterprise_policy/charter/index.ttm#european.

61 Srpski Zakon o..., ~lan 48., stav 2.62 Vidi: European Tax Handbook 2002, str. 212, 555, 656 (preuzeto iz: Gordana Ili}-Popov,

Mogu}nosti, prepreke i konkurentnost malih i srednjih preduze}a - op{ti i poreski aspekti, str.413).

63 Taxation and Small Business, str. 67-70 (preuzeto iz: Gordana Ili}-Popov, Mogu}nosti, preprekei konkurentnost malih i srednjih preduze}a - op{ti i poreski aspekti, str. 414).

}aju porez na platni fond64. U Ma|arskoj se odobrava umanjenje poreske osnovi-ce za ukupno upla}ene doprinose za socijalno osiguranje novozaposlenim licimaza prvu godinu njihovog rada, s tim da se novozaposlenima ne smatraju lica kojasu prethodno u istom preduze}u bila otpu{tena65.

U sistemu PDPL poznat je primer u kome se poresko oslobo|enje pruà zazapo{ljavanje invalidnih lica. îni se da je vrlo jednostavno preduze}ima da pri-begnu zloupotrebama: na primer, softverska firma u nameri da ostvari uslov zaoslobo|enje, moè zaposliti 10 invalidnih domara pruàju}i im minimalnu pla-tu, a ostvaruju}i poresku olak{icu. Zbog toga smo mi{ljenja da se problem neza-poslenosti, efikasnije re{ava oslobo|enjima od poreza na platni fond ili odobra-vanjem odbitka za u~injene tro{kove obuke i profesionalnog usavr{avanja zapo-slenih.

Crnogorski zakonodavac ne pruà poseban poreski podsticaj zapo{ljavanjuinvalidnih lica u sistemu PDPL, dok se u Srbiji osloba|a pla}anja poreza na dobitpreduze}a preduze}e za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i za-po{ljavanje invalidnih lica, srazmerno u~e{}u tih lica u ukupnom broju zaposle-nih66.

Posebno u Srbiji se obvezniku koji na neodre|eno vreme zaposli nove radni-ke, obra~unati porez na dobit umanjuje za iznos koji ~ini 100% bruto plata, uve-}anih za pripadaju}e javne prihode67. Olak{ica se pruà za period od dve godine, stim da se smanjenjem broja zaposlenih, kojim se gubi pravo na poresku olak{icu,smatra samo prestanak radnog odnosa po osnovu otkaza ugovora o radu od stra-ne poslodavca68. To se moè objasniti ~injenicom da preduze}e ne moè da uti~ena jednostrani raskid radnog odnosa od strane zaposelnog, te da zato ne treba datrpi gubitak prava na poresku olak{icu69.

Sa druge strane, crnogorskom poreskom obvezniku, koji u poslovnoj godinina neodre|eno vreme, a najmanje dve godine zaposli nove radnike, poreskaosnovica se smanjuje za iznos ispla}enih zarada novozaposlenih radnika, uve}a-nih za doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje pla}a poslodavac, a pravona umanjenje poreske osnovice poreski obveznik Crne Gore moè koristiti godi-nu dana od zaposlenja novog radnika70.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

100


64 Podatak preuzet sa sajta Vlade Republike Slovenije, Ministarstvo finansija, deo Taxation inSlovenia, February 2002

65 PriceWaterHouseCoopers “Doing business and Investing in Hungary”, March 2000, str.1166 Srpski Zakon..., ~l. 46.67 Srpski Zakon..., ~lan 49., stav 1.68 Srpski Zakon..., ~lan 49., stav 2. i 3.69 Gordana Ili}-Popov, Poreska reforma u funkciji ekonomskog i socijalnog oporavka Srbije, str. 36.70 Crnogorski Zakon...~l. 30.

Uporednom analizom re{enja u dràvama susedima Srbije i Crne Gore, mo-èmo zaklju~iti da je se ovakav poreski podsticaj gotovo po pravilu nalazi u upo-rednom poreskom pravu71

2.8. PRENO[ENJE POSLOVNIH GUBITAKA

Preno{enje poslovnih gubitaka unapred ima efekat odbitka od poreske osno-vice u godinama u koje se gubici prenose72. O odnosu prema drugim formamaporeskih olak{ica koje preno{enje poslovnih gubitaka moè imati zbog svog vre-menskog prostiranja u budu}nost ve} smo govorili. Pogledajmo na koji rok seono odobrava u izabranim zemljama.

Preno{enje poslovnih gubitaka odobrava se u svim tranzicionim zemljamasem u Republici Srpskoj gde je, ono, me|utim, izri~ito zabranjeno73. S tim izuzet-kom, period za koji se preno{enje poslovnih gubitaka unapred odobrava kre}e seod 3 godine, koliko iznosi u Makedoniji74 do perioda od, ~ak, 10 godina za kolikoje ono omogu}eno u Srbiji75. U Crnoj Gori, kao i u Sloveniji, Hrvatskoj i Federa-ciji BiH, preno{enje poslovnih gubitaka odobrava se za isti period, koji traje petgodina76. Iako je rok za preno{enje poslovnih gubitaka u razvijenim trì{nim eko-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

101


71 U Sloveniji se poreska osnovica umanjuje za 30% ispla}enih zarada novozaposlenimpripravnicima tokom prve godine njihovog rada, uz uslov da oni moraju ostati u radnomodnosu najmanje dve godine, te da se radi o novozaposlenima koji su pre zasnivanja radnogodnosa najmanje {est meseci proveli na birou za zapo{ljavanje. U situaciji kada se radi ozapo{ljavanju invalidnih lica, olak{ica se pruà u visini od 50% ispla}enih zarada invalidnimlicima, a ukoliko se radi o invalidima sa 100% telesnim o{te}enjem, odnosno gluvonemimosobama, olak{ica se daje u iznosu od 70% ispla}enih zarada. Ali bez obzira na kategorijunovozaposlenih ili invalidnih lica, olak{ica ne moè biti ve}a od poreske osnovice.U Hrvatskoj se olak{ica u trajanju od godinu dana pruà u vidu dodatnog umanjenja poreskeosnovice za iznos plata i pla}enih doprinosa novozaposlenih radnika, a ukoliko se radi onovozaposlenim invalidnim licima poreska olak{ica se moè koristiti tri godine ra~unaju}i oddana njihovog zaposlenja. Posebno, ukoliko se radi o poreskom obvezniku koji obavlja delat-nost profesionalne rehabilitacije i zapo{ljavanja osoba s invaliditetom porez na dobit se pla}au visini od 25% propisane poreske stope.U Federaciji BiH, isto kao i u Republici Srpskoj poreska olak{ica u vidu punog poreskogoslobo|enja pruà se samo za slu~aj upo{ljavanja invalidnih lica, i to: u Federaciji BiH ukolikopreduze}e zapo{ljava vi{e od 50% zaposlenih invalidnih lica, odnosno u Republici Srpskojukoliko se radi o pravnom licu koje je registrovano i obavlja delatnost radnog osposobljavan-ja, profesionalne rehabilitacije i zapo{ljavanja invalidnih lica.

72 Gordana Ili}-Popov, Poreska reforma u funkciji ekonomskog i socijalnog oporavka Srbije, str. 40.73 Zakon Republike Srpske..., ~lan 20.74 Makedonski Zakon..., ~lan 23-a.75 Srpski Zakon..., ~lan 32.76 Slovena~ki Zakon..., ~lan 34., Hrvatski Zakon..., ~lan 9., Zakon Federacije BiH..., ~lan 19.,

Zakon Republike Crne Gore..., ~lan 25.

nomijama naj~e{}e neograni~en77, napomenimo da je za zemlje u okruènju onuobi~ajeno 5 godina78, te re{enje srpskog zakonodavca u ovom pogledu {alje ja-san signal investitorima o konkurentnijem poreskom okruènju Srbije79.

PORESKA STOPA

Poslednja decenija XX veka obeleèna je neprekidnim padom stope porezana dobit80. U kontekstu poreske konkurencije81, mi{ljenja smo da poreske stopepredstavljaju najefikasniji poreski podsticaj82. Imaju}i u vidu faktore vezane zainvesticionu pozioniranost jedne zemlje u odnosu na druge, te ulogu koju u tompozicioniranju imaju poreski sistem uop{te, i posebno PDPL, neretko se stepenkonkurentnosti sistema PDPL simplifikuje na na~in da se samo poreska stopa (ito, zakonska poreska stopa) progla{avaja za dominantni kriterijum utvr|ivanjastepena konkurentnosti sistema PDPL. S tim u vezi, treba posebno podsetiti da je”fiktivna porezna konkurentnost vezana za fiktivno porezno optere}enje. Pod real-nom poreznom konkurentno{}u razumijeva se ukupno, stvarno i kona~no poreznooptere}enje, tj. efektivna porezna stopa (koja osim broj~anih pokazatelja fiktivnogporeznog optere}enja sadrì i sve ostale parametre iz porezne legislative koji utje~una veli~inu realnoga i kona~noga poreznog optere}enja poreznog obveznika, npr. vr-sta, struktura, trajnost, signifikantnost pojedinih pribojnih i odbitnih stavki priutvr|ivanju porezne osnovice, kao i pojedinih olak{ica, oslobo|enja i poticaja u su-stavu poreza na dobit itd.)”83.

U odre|ivanju efektivne poreske stope, poseban zna~aj ima King-Fluertonovmodel izra~unavanja efektivnih poreskih stopa84. Ovaj model zasnovan je na ide-ji o tzv. poreskom klinu (eng. tax wedge), koji se izra~unava kao razlika koja po-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

102


77 Vidi European Tax Handbook 2001.78 Ibid.79 Boìdar Rai~evi}, Jelena Nenadi}, Porez na dobit u zemljama zapadnog Balkana-uuporedno-

pravni prikaz re{enja (referat za Savetovanje ekonomista Srbije i Crne Gore- “Konkurentnost itranzicija”, Budva 2003), Ekonomist, Vol.39, Beograd, 2003. str. 207-223.

80 KPMG Media release, Budapest, 15th February 200281 [ire o poreskoj konkurenciji vidi: Boìdar Rai~evi}, Nenadi} Jelena, Poreska konkurencija, op{ti

osvrt, Ekonomski anali, br. 162, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004, str. 45-65. 82 Uporedi:Gordana Ili}-Popov, Poreska reforma u funkciji ekonomskog i socijalnog oporavka

Srbije, str. 35.83 Mario Kralji}, Analiza porezne konkurentnosti sustava poreza na dobit tranzicijskih zemalja.,

financijska teorija i praksa br. 4/2001., str. 543. Uporedi: Marina Kesner-[kreb, Pojmovnikjavnih financija-pporezna stopa, dosupno na sajtu www.ijf.hr , Dejan Popovi}, Nauka o porezi-ma i poresko pravo, str. 685.

84 Mervyn A. King-Don Fullerton (eds.), The Taxation of Income from Capital, The University ofChicago Press, Chicago, 1984 (preuzeto iz: Dejan Popovi}, Nauka o porezima i poresko pravo,str. 685).

stoji izme|u stope prinosa pre oporezivanja, koju ostvaruje korporacija, i stopeprinosa posle oprezivanja, koju ostvaruje krajnji investitor. On se “zabija” izme-|u navedenih stopa zato {to se od marginalnih investicija o~ekuje da donesu pri-nos koji je, barem, jednak prinosu, koji bi se dobio po osnovu {tednje85. PDPLpove}ava stopu bruto prinosa koja je potrebna da bi se, kad porez bude pla}en,dobio onaj neto prinos koji bi se o~ekivao da porez nije uveden. Zbog toga kor-poracija mora da postigne ve}u stopu prinosa da bi bila u stanju da obezbedionaj prinos koji bi se o~ekivao da porez nije uveden. Zna~aj “poreskog klina” sa-dr`an je u ideji da on pokazuje u kojoj meri oporezivanje destimuli{e nove inve-sticije. 86

U daljem tekstu da}emo pregled poreskih stopa PDPL za izabrane zemlje utranziciji, a zatim, pore|enja radi da}emo pregled stopa u izabranim dr`avamaEvrpske Unije.

Tabela 1. PPrreegglleedd ssttooppaa PPDDPPLL zzaa iizzaabbrraannee zzeemmlljjee uu ttrraannzziicciijjii

Izvor: Tax Systems in Transition, World Bank Policy Research Paper No. 2947, World Bank, Janu-ary 2003, str. 31., Zakoni o PDPL za Federaciju BiH, Republiku srpsku, Hrvatsku, Makedoniju, Srbi-ju i Crnu Goru.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

103


85 Dejan Popovi}, op. cit., str. 685.86 Detaljnije vidi: Dejan Popovi}, op. cit., str. 685-692.

Zemlja Opšta stopa poreza na dobit pravnih lic a

Albanija 25% Bosna i Hercegovina (Federacija BiH)

30%

Bosna i Hercegovina (Republika Srpska)

10%

Bugarska 23,5% Hrvatska 20% Makedonija 15% Rumunija 25% Srbija 10% Crna Gora 9% Bivši SSR Belorusija 30% Rusija 24% Ukrajina 30%

Tabela 2. PPrreegglleedd ssttooppaa PPDDPPLL zzaa iizzaabbrraannee zzeemmlljjee EEvvrrooppsskkee uunniijjee

Izvor: EEuurrooppeeaann TTaaxx HHaannddbbooookk,22000022 (preuzeto iz: Hrvoje Arbutina, Danijela Kuli{, Mihaela Pitarevi}, UUss-ppoorreeddbbaa ii uusskkllaa||iivvaannjjee hhrrvvaattsskkoogg ppoorreezznnoogg ssuussttaavvaa ss ppoorreezznniimm ssuussttaavviimmaa EEuurrooppsskkee uunniijjee (u: PPrriiddrruu`̀iivvaannjjeeHHrrvvaattsskkoojj EEuurrooppsskkoojj uunniijjii,, iizzaazzoovvii eekkoonnoommiikkee ii pprraavvnnee pprriillaaggooddbbee, Institut za javne financije, Zagreb, 2002.,str. 89).

Moèmo da zaklju~imo da sve izabrane zemlje u tranziciji imaju stope PDPLkoje su niè od evropskog proseka. U odnosu na Irsku (tj. 16%), koja ima najni-ù stopu PDPL u EU, vi{u stopu imaju samo Hrvatska. Me|utim, u odnosu naHrvatsku, Irska je jedina zemlja-~lanica EU koja ima niù stopu PDPL. Republi-ka Crna Gora danas ima najniù stopu PDPL, a samo 1% vi{u ima Republika Sr-bija. Re~ju, u pogledu kriterijuma poreskih stopa i Srbija i Crna Gora su poreskikonkurentne, a najkonkurentnija u tom smislu je Republika Crna Gora.

Treba ista}i da, promena sistema progresivnog oporezivanja u sistem pro-porcionalnog oporezivanja u Republici Crnoj Gori, odgovara potrebi za podsti-canjem privredne aktivnosti i privla~enju investicija. Ovo ne samo zato {to je po-slednjih godina u zemljama iz neposrednog okruènja prisutan trend smanjenjaporeskih stopa, ve} i zato {to se progresivnim oporezivanjem cena svake dodatnejedinice proizvoda pove}ava, a dodatno, progresivno oporezivanje je kompliko-vanije, netransparentnije, podrazumeva ve}e administrativne tro{kove.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

104


Dràva Stopa poreza na dobit pravnih lica Austrija 34% Belgija 39% Danska 30% Finska 29% Francuska 33% Nema~ka 25% Gr~ka 37,5% Irska 16% Italija 36% Luksemburg 22% Holandija 34,5% Portugal 30% [panija 35% [vedska 28% Ujedinjeno Kraljevstvo 30% Prosek EU 15 30,6%

ZAKLJU^NA RAZMATRANJA

Ukoliko bi ocena poreske konkurentnosti bila odre|ena isklju~ivo efektiv-nom stopom poreza na dobit, bez sumnje je da bi se u tom slu~aju pristup Repu-blike Crne Gore morao oceniti kao najkonkurentniji u okruènju. Me|utim, ka-ko je efektivna poreska stopa u najve}oj meri ponderisana uticajem poreskiholak{ica, valja naglasiti njihovu povezanost sa opasno{}u od zloupotreba (pore-ska evazija) i tro{kovima i zahtevima vezanim za kontrolu. U tom kontekstu po-smatrano, ~ini nam se da je nekada restriktivni pristup poreskim olak{icama kojije karakterisao prvu fazu poreske reforme u Srbiji (2001. god.) bio opravdan ~aki ako je efektivna poreska stopa vi{a. Niska zakonska poreska stopa koju pratimali broj poreskih olak{ica obezbe|uje i konkurentnost, ali i efikasnost sistemaporeza na dobit. Kona~no, novo re{enje Republike Crne Gore, kojim je uvedenaniska jednobrazna proporcionalna stopa PDPL moèmo oceniti kao pozitivno,posebno podse}aju}i da je u prethodnom sistemu PDPL u Crnoj Gori stopa bila ivi{a i progresivna87.

Ukratko podse}aju}i na razli~ite teorijske modele izru~unavanja efektivneporeske stope, za koju smo pretpostavili da je u najve}em broju svojih varijantikoncentrisana na uticaje poreskih olak{ica i oslobo|enja, jedan od na{ih zaklju-~aka, ipak, je vezan za otvaranje realnog pitanja da li je takvu stopu uop{te mogu-}e odrediti, a potom posebno izra~unavati? Ilustracije radi, ako bi se izveo zaklju-~ak da Republika Srbija ima najkonkurentniji sistem PDPL, u novom svetluotvaranja pitanja efektivne poreske stope, ovakav zaklju~ak mogao bi se preispi-tati. Tako, kao {to smo videli, ~ak uprkos {iroko postavljenom sistemu poreskihpodsticaja, te modeliranju drugih elemenata ovog poreza, u na~elu i u skladu same|unarodnom (pre svega, mislimo evropskom) praksom, procentualno u~e{}eprihoda ostvarenih od ovog poreza najniì su me|u posmatranim zemljama, a iposlednji podaci o prilivu stranih investicija nisu najbolji. Kako onda dati ocenuda je takav sistem najkonkurentniji? Tek, pore|enja radi, Slovenija, koja nema {i-roko postavljen sistem poreskih podsticaja ostvarila je daleko ve}e prihode odovog poreza, a broj stranih investitora koji su do{li u ovu zemlju, ~ini nam se ne-uporediv sa Srbijom ili Crnom Gorom. Imaju}i sve prethodno u vidu, ne zabo-ravljaju}i i na druge faktore koji uti~u, i to zna~ajnije, na op{tu privrednu klimuu jednoj zemlji, mi se pitamo, da li je mogu}e izra~unavanje efektivne poreskestope kao mere poreske konkurentnosti?

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

105


87 U Crnoj Gori, do reforme PDPL, stope PDPL bile su progresivne i, tek podse}anja radi, one suiznosile: na dobit do 100.000 Eura 15% i za dobit preko 100.000 Eura 15.000 Eura + 20% naiznos dobiti preko 100.000 Eura.

Do{li smo, tako|e, do zaklju~ka, da je samo kvazi ekonomski, a su{tinski po-liti~ki motiv koji stoji iza prenagla{avanja uloge koju PDPL ima u privla~enju in-vestitora. Na{ je zaklju~ak, da dràvama kao {to su, posebno, Srbija i Crna Gora,upravo iskustvo Hrvatske sa uvo|enjem i napu{tanjem instituta »za{titne kama-te«, koji je, da podsetimo, predstavljao i u me|unarodnoj praksi krajnje neuobi-~ajeno {iroko postavljen poreski podsticaj88, rezultirao njegovim napu{tanjem,jer on nije, na koncu dao o~ekivane efekte, pa se hrvatska poreska vlast odlu~ilada krene putem harmonizacije sistema PDPL u okvirima koji imaju evropske ga-barite. Iskustvo naprednijih tranzicijskih zemalja, poput Slovenije, pak, pokazujeda se, i bez posebno prenagla{enog konkurentnog sistema PDPL, koji pre imaodlike op{teg poreski podsticajnog sistema efekti na planu ostvarenih prihoda ja-sno o~itavaju.

Re~ju, prima faciae sti~e se utisak da je postupak odobravanja poreskih pod-sticaja u sistemu poreza na dobit jednostavan put ka tokovima stranog kapitala.Upu}ivanje na ovakav zaklju~ak je, me|utim, potpuno pogre{no. Treba predvi-deti u kojoj meri odre|eni podsticaji mogu dovesti do poreske evazije, koji sunjihovi mogu}i neèljeni sporedni efekti, da li su podsticajne mere u sistemu po-reza na dobit sinhronizovane na na~in da se me|usobno ne isklju~uju i da li suporeske vlasti sposobne da odgovore potrebnim kontrolnim kapacitetima. Inbrevi, ulazak u poresku konkurenciju nije mogu}e jednostavno svesti na prena-gla{avanje uloge poreskih olak{ica. Treba ra~unati, dakle, sa jedne strane, na izra-zite potrebe za (stranim) ulaganjima, i sa druge strane, na nu`no obezbe|enjepreventivnih mera u pogledu mogu}ih zloupotreba, te vremensku distancu koja iSrbiju i Crnu Goru deli od priklju~enja Evropskoj uniji, i s tim u vezi postoje}egvremenskog vakuuma u kome se u njen poreski sistem mogu uvrstiti i neke po-sebne poreske olak{ice.

Imaju}i sve prethodno re~eno u vidu, mi{ljenja smo da su izvr{ene promeneu sistemu PDPL u Republici Crnoj Gori, kojima se, da podsetimo, i{lo na suà-vanje preduga~ke liste poreskih olak{ica, sa jedne strane, i uvo|enja niske pro-porcionalne, jednobrazne stope PDPL, s druge strane, moè oceniti kao pozitiv-no. Kona~no, valja jo{ jednom podvu}i da poreski sistem pa posebno i sistemPDPL nisu od presudnog zna~aja za privla~enje neophodnog kapitala89, te da in-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

106


88 Vidi fus notu br. 14.89 U tom smislu vidi posebno istraìvanja: Tax Policy Assessment and Design in Support of Direct

Investment - A Study of Countries in South East Europe, The OECD Tax Centre for Tax Policyand Administration with Co-operation with the Investment Compact Team, OECD, Paris,April 2003, str. 30 i A Survey on the Role of Taxation in Foreign Direct Investment in South EastEurope, The OECD Tax Centre for Tax Policy and Administration with Co-operation with theInvestment Compact Team, OECD, Paris, April 2003, str. 13-14.

vesticiona klima i u Republici Crnoj Gori i u Srbiji ne sme ceniti isklju~ivo naosnovu poreskih kriterijuma.

U nadi da }e se u obe Republike u budu}nosti vi{e raditi na unapre|enju itzv. neporeskih uslova ivesticione klime, te da se reforme u sistemu PDPL ne}ezloupotrebljavati u cilju sakrivanja svih drugih elemenata investicione klime za-vr{avamo ovaj rad.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

107


poreski podsticaji u sistemu poreza na dobit - … · 4 dejan popovi}, nauka o porezima i poresko...

Documents