Sadraj:

2POSETA SVETIM MESTIMA

2O CRKVENOM BLAGOEU

3UNUTAR HRAMA

3MOLITVA U CRKVI

4SPOLJANJI IZGLED

4ODEA

4ISTOA

4PRILOZI

5OBRAANJE DUHOVNICIMA

5TA TREBA ZNATI O PONAANJU U MANASTIRU

6DUHOVNO-ADMINISTRATIVNO USTROJSTVO MANASTIRA

6OBRAANJE MONASIMA

7O MANASTIRSKIM PRAVILIMA

PODSETNIKO PRAVILIMA PONAANJAU CRKVI I MANASTIRU

POSETA SVETIM MESTIMA

U str vremen je postojo blgoestivi obij obilsk svetih mest. Putnici su dolzili u Jeruslim kko bi se poklonili njegovim svetinjm, mestim gde se Hristos rodio, iveo, smru postrdo i vskrso. Oni su nzvni plomnicim, jer su iz Svete Zemlje donosili plme - plmine grnice, iji su iroki listovi predstvljli udo n nim prostorim. Postepeno su plomnicim poeli d nzivju sve putnike po svetim mestim, k i one koji nisu npustli mtinu zemlju. Hodoe je bio posebn podvig. Putovnje s obilscim svetih mest, povezno s velikimtekomiodricnjim, bilojepriprem z doivljvnje svetog mest isto onko ko to se postom pripremmo z prznik, recimo Vskrs ili Hristovo Roenje. to je putovnje bilo npornije, to je s veom rdou poklonik postizo svoj cilj, to se usrdnije molio i blgodrio Bogu z NJegovu milost i blgodt. Jer, hodoe predstvlj sluenje, duhovni rd, oienje due. Cilj mu je prisjedinjenje venom Crstvu Bojem, ko jedinom istinskom smislu ovekovog postojnj.

Verujui poklonik ispunjv zvet Crkve: hvli u molitvm del i podvige Svetih, potuje njihove likove n ikonm, poklnj se s strhopotovnjem njihovim svetim motim. I t st se u celosti uznosi Bogu, ijom blgodu su oni i dostigli svetost. A Bogu je ugodno potovnje koje dolzi iz ljudskog src, od iskrenih osenj. Hodoe je i predivn mogunost spjnj ljudi (esto iz rzliitih prohij) putem zjednike molitve, pojnj i rzgovor, osveenih izvorim Boje blgodti.

Rdi tog se preporuuje d n put s sobom ponesete: 1) ikonu Mjke Boje Odigitrije (Putevoditeljke) ili udotvorc Nikolj, ztitnik putnik, 2) molitvenik i Psltir, 3) pesmricu duhovnih pesm.

Pored tog, ponesite s sobom i flice z svetu vodu s isceliteljskih izvor.

Poeljno je d poklonik im krsti n sebi. I obvezno pred putovnje treb uzeti (pismeni) blgoslov duhovnik ili prohijskog svetenik.

O CRKVENOM BLAGOEU

Pod crkvenom blgoeu se podrzumev odnos prem ikonm i svetinjm koje se nlze u hrmu, li i odnos prem smom sebi ko uesniku crkvenih bogosluenj i ko hrmu Duh Svetog. Crkveno blgoee je odnos prem bogosluenju, prem svim stvrim koje su n ovj ili onj nin povezne s hrinskim uenjem. Crkveno blgoee je izrz prvil, knon, trdicije Prvoslvne Crkve. Crkveno blgoee poinje odnosom prem crkvi. Ako ovek dolzi u crkvu s strhopotovnjem, bezuslovnim potovnjem svetinje, ond e tkv ovek biti primljen od sveg src. I nezvisno od tog d li tj ovek ume d se pon u crkvi, on se nee oseti ko strnc. Ali, vno je znti prvil crkvenog blgoe.

PRED ULAZOM

Pre sveg, prilzei crkvi, prvoslvni hrini se osenjuju krsnim znkom i vre pojsni poklon, okrenuti svetoj kupoli i svetom krstu.

Osenjivnje krsnim znkom treb vriti s strhopotovnjem. Krstei se, ovek n sebi izobrv simvol Hristovih strdnj z ljudske grehe. I zbog tog to treb rditi s njveim strhopotovnjem i njveom pnjom. Nepljivo osenjivnje krsnim znkom jeste greh.

Treb znti d su ove prvoslvne crkve, po drevnoj trdiciji, okrenute oltrom prem istoku - ulz je nsprm oltr, n zpdu. Nekd im i odstupnj, li su on uslovljen grdskim plnom izgrdnje ili drugim okolnostim. Postoje crkve koje su postvljene u prvcu jug-sever, li su to izuzeci od optih prvoslvnih prvil.

UNUTAR HRAMA

Ulzei u portu, jo jednom se osenjujemo krsnim znkom, jer se ovde ve nlze svete ikone. Nije obvezno celivti svku ikonu, li je vno ponti se ko n svetom mestu. Uvi u crkvu, treb prekinuti sve rzgovore, pogotovo one koji se ne odnose n hrm. Provi portu, ulzimo u crkvu. Nprvivi nekoliko kork, kko ne bismo ometli one koji ulze z nm, kreemo prem oltru, to jest n istok, i vrimo tri pojsn poklon s krsnim znmenjem. Posle tog se moe prii k delu gde se prodju svee, knjige, sitni crkveni predmeti. Moe se izmeniti pozdrv s poznnicim, neto upitti svetenik. Ali ko ste doli u crkvu kd je bogosluenje ve poelo, ond se ne smete pozdrvljti niti rzgovrti sve do njegovog zvretk. Kupivi svee, moete ih upliti pred ikonm, li pod uslovom d je mogue slobodno prii svenjcim koji su postvljeni ispred njih. Ako u crkvi im mnogo ljudi, ond je bolje dti nekome svee rekvi pred kojom ikonom elite d se uple. Po prvilu, svenjk stoji ispred svke velike ikone. N nloju, nsred crkve, nlzi se ikon prznik, n kojoj je nslikn prznini dogj (npr. Hristovo Vskrsenje), ili svetitel. iji se spomen vri u crkvi tog dn. U prvom redu, po mogunosti, priite toj ikoni, celivjte je i ostvite prilog. Ikon se celiv n sledei nin: dv put se prekrstite uz pojsni poklon, blgoestivo celivjte ikonu, i ponovo, prekrstivi se, poklonite se svetinji. Kd slub pone, treb d se nlzite n onom mestu gde vm je prijtno d stojite i d se molite. (U nim crkvm mukrci obino stoje n desnoj, ene n levoj strni). Ne treb prelziti s jednog n drugo mesto u toku bogosluenj.

MOLITVA U CRKVI

Dovi u crkvu, pomolite se ne urei se. Nek proe neko vreme, kd u dui nstupi mir, moete usredsreeno d izgovorite u sebi one molitvene rei zbog kojih ste doli. Mod je u poetku bolje d uplite svee pred ikonm onih Svetih kojim elite d se pomolite, ili pred kojim elite d ostvite prilog. Td ete osetiti ono neophodno duhovno rspoloenje u kojem ete lko i blgodtno obviti molitvu. Potrudite se d nikog ne omette i d vs niko ne omet. Ne treb d se borite z mesto pred ikonm prvim redovima rdije g ustupite nekome. Njvei deo vremen, kd je crkv otvoren, u njoj se vre odreen bogosluenj, i njbolje od sveg je uzeti u njim molitveno uee. Korisno je dolziti u crkvu rdi bogosluenj, jer je ono i ureeno tko d svk n potreb - duhovn ili telesn - nlzi svoje zdovoljenje u prvoslvnom bogosluenju. Prvoslvno bogosluenje obuhvt n ivot u celini: n ivot u svetu i n unutrnji ivot, nu rdost i nu tugu. N bogosluenju im prostor i z unutrnju i z zjedniku molitvu. Ako vm to vreme dozvoljv, nikd nemojte odlziti pre zvretk bogosluenj. sovi provedeni u crkvi e vm se uvek vrtiti stostrukom koriu - duhovnom i telesnom. k i ko ne rzumete bogoslubeni jezik, li imte duboku unutrnju potrebu d se ukljuite u zj edniki tok bogosluenj, d budete zjedno s svetenikom i svim koji se mole, ostnite u crkvi, doivljvjte molitveno rspoloenje koje u njoj ivi. k i ko smo stojite utei, svojim strhopotovnjem uestvujete u zjednikoj molitvi. U sluju d vm se uini nepoznt sdrj molitve ili misli poinju d vm se rsejvju, trudite se d se molite Isusovom molitvom: Gospode Isuse Hriste, Sine Boji, pomiluj me grenog.

SPOLJANJI IZGLED

Z blgoestivog hrinin spoljnji izgled im veliki znj, budui d je tj izgled tesno povezn s unutrnjim stnjem. Blgoestivost poinje unutr, u dui. Stremljenje k unutrnjoj istoti prirodno dovodi i do spoljnje urednosti. Smirenost i skromnost se pokzuju skromnou odevnj i krotkim ponnjem. Duevni mir nvodi ovek n tihi rzgovor, uzdrnu gestikulciju i mimiku, pljivo birne rei. Ocrkovljen ovek tei d u svemu - i spoljnjem i unutrnjem - ne meru i poredk. U ponnju hrinin i njegovom spoljnjem izgledu nem nit slujnog, nepotrebnog, suvinog. Blgoestive vernike odlikuje pljiv odnos prem svemu: svem, belekm, k i novcu. Glsni rzgovori i neumeren gestikulcij nisu dozvoljeni u crkvi. Nrvno, nije dozvoljeno ni d u crkvi zvoni mobilni telefon, tim pre nije dozvoljen telefonski rzgovor. Linost prvoslvnog hrinin je izgrivn vekovim, n osnovu eg g je mogue poznti izdlek. Tj lik je posto trdicij, k i nepisno prvilo.

ODEA

Ode prvoslvnog hrinin treb d odgovr polu. ene treb d su odevene u hljine s dugim rukvim ili u bluzi (tkoe dugih rukv) i suknji koje prekrivju noge, kko niko ne bi obro pnju n njih. Pntlone, ko muk ode - nisu dozvoljene. Mukrci treb d su u pntlonm (li ne u orcu) i koulji dugih rukv. Dins je dozvoljen, li d nije podern i prljv. Uopte, sv ode treb d je ist i uredn. U prznini dn on moe biti i elegntn, (poeljno je) u bojm koje se slu s svetenikim odedm i ukrsim u crkvi.

ISTOA

Telesn isto je obvezn z sve, nroito z one koji se prieuju. Kos mukrc treb d bude uredno oeljn i svezn (ko je dug), kko ne bi opdl po svetinji; en treb d pokriv glvu mrmom. Ne preporuuje se updljiv i prekomern kozmetik (nroito ne izrzito nkrminisne usne). Ne dozvoljv se dolzk u crkvu nmirisn jkim, izzovnim prfemim.

PRILOZI

Prile se uglvnom novc. Ali mogue je priloiti i sve ono to se upotrebljv u crkvenom ninu ivot.-uz pitanje s nadreenim To mogu biti e i prestolno Jevnelje, svee i vino, mterijl i ulje z kndilo. Mogue je priloiti nmirnice z sveteniku (ili mnstirsku) trpezu. Prilozi mogu biti z crkvu i z svetenike. U poslednjem sluju oni se predju lino. Svki prilog Gospod prim ko rtvu verujueg. Prilozi se mogu dvti i z pomen blinjih.

OBRAANJE DUHOVNICIMA

Ako treb d priete sveteniku, moete upitti crkvenjk d li je tj svetenik kog trite doo i gde d g nete. Ako se svetenik nlzi u oltru, moete zmoliti crkvenjk d g pozove. Ako svetenik ne moe d ize, ne treb d tugujete zbog tog; kd je svetenik zuzet pripremom z bogosluenje, ne smete g ometti.

Kd priete sveteniku, poklonite mu se pojsnim poklonom i zmolite g d vs blgoslovi. Z to nprvite krst dlnovim: desni dln stvite n levi, okrenute ngore, i priklonite glvu. Svetenik e vs oseniti krsnim znkom. Blgoslovei, svetenik postvlj prste tko d oni predstvljju grk slov IS HS, to jest Isus Hristos. Dobivi blgoslov, celivjte svetenikovu ruku kojom vs je blgoslovio ko nevidljivu ruku Smog Hrist. Posle tog moete d g pitte t elite. Ako se svetenik uri, vi imte preku potrebu d g to pitte, ond se potrudite d formuliete krtko pitnje, bez suvinih detlj. Ako elite d porzgovrte s svetenikom ili d se ispovedite, ond g pitjte kd on im vremen. Poeljno je d se oko tog dogovorite rnije.

Sveteniku se treb obrti n sledei nin: ko ne znte ime svetenik, ond prosto recite - oe. To je uobijen nin obrnj, utiv, jednostvn i prijtn z uti.

Akovmjepoznto ime svestenik, ondgmoete nzvti, npr. oe Gvrilo ili oe Milenko. Slin je nin obrnj i konu, iko njeg ne bi treblo d nzivte ocem. Neprihvtljivo je trenutno rsprostrnjeno obrnje svetenicim s sveti oe.

tecim, onim koji posluuju u oltru i pojcim se treb obrti prosto po imenu. Prezimen se u Crkvi ne upotrebljvju.

Ako treb d se obrtite episkopu, ond njegovom imenutreb dodti vldiko, npr. Vldiko Svo. I episkop se tkoe moe zmoliti z blgoslov ko i svetenik. Pri obrnju episkopu u nekoj zvninijoj situciji ili pismom, koriste se sledei izrzi: Ve Preosvetenstvo ili Preosveeni Vldiko (z episkope); Ve Visokopreosvetenstvo ili Visokopreosveeni Vldiko (z rhiepiskope i mitropolite); V Svetosti (z njegovu Svetost Ptrijrh).

Nikd nemojte misliti d svetenik ne eli d rzgovr s vm i d vi ne treb d mu dosujete s svojim pitnjim, d sveteniku nije stlo do vs. Svetenik u crkvi je v pstir i njegov je dunost d odgovori n ve duhovne molbe, d vm pomogne. I zto svoj vn pitnj, koj ne moete d reite bez svetenik, ne preutkujte zbog lne skromnosti. Ako je to pitnje n koje moe d odgovori svki vernik, nemojte ond pitti svetenik. Nek pitnj moete d postvite i konu, tkoe i onim koji slue u oltru ili tecu. Ali pitnj ispovesti, pokjnj, lin pitnj treb postvljti smo sveteniku.

Bez obzir gde se sretnete s svetenoslui-teljem, uvek treb d mu ukete duno potovnje. Zto j e dovoljno pokl oniti mu se, kko biste izrzili potovnje svetenikom inu i Prvosveteniku, to jest Gospodu Hristu. Nije obvezno n ulici triti blgoslov od svetenik. Ali ko to elite, ond moete d urdite.

TA TREBA ZNATI O PONAANJU U MANASTIRU

Poznto je d prvoslvni nrod voli mnstire. U mnogim od njih su, sem njegovih itelj, jo i rdnici, i poklonici koji dolze d bi se ukrepili u veri te pomogli u obnovi i ureenju - u slvu Boju.

U mnstiru je stro disciplin nego u prohiji. Iko se greke novopridolih obino oprtju i pokrivju ljubvlju, poeljno je odlziti u mnstire znjui osnovn mnstirsk prvil.

DUHOVNO-ADMINISTRATIVNO USTROJSTVO MANASTIRA

Mnstiromuprvlj rhimndrit ili vldjui rhijerej, ko je mnstir stvropigijlni.

Meutim, mnstirom neposredno uprvlj nmesnik (to moe biti rhimndrit, igumn, jeromonh). On se nekd zvo strojitelj, ili igumn. enskim mnstirom uprvlj igumnij.

Zbog neophodnosti urednog voenj mnstirskog ivot ( montvo je duhovni put proveren i odreen vekovnom prksom), svko u mnstiru im odreeno poslunje.

Prvi pomonik i zmenik nmesnik je -ndzornik (rus. blgoinij). On je odgovorn z bogosluenj i ispunjenje ustvnih zhtev. On je obino zduen z rzmetj poklonik koji dolze u mnstir.

Vno mesto u mnstiru pripd duhovniku, koji duhovno rukovodi brtijom. Pritom to ne mor obvezno d bude strc (kko u smislu strosti, tko i u smislu duhovnih drov).

Od iskusne brtije se birju: blgjnik (odgovorn z uvnje i rspodelu prilog po blgoslovu nmesnik), riznir (odgovorn z lepotu crkve, z odede, ivotne potreptine, uvnje bogoslubenih knjig), ekonom (odgovorn z dominski ivot mnstir, rukovodi poslunjim rdnik koji su doli u mnstir), kelrit, tj. podrumr, mgcinr (odgovorn z uvnje i pripremu proizvod), gostoprimc (odgovorn z rzmetj i ivot mnstirskih gostiju) i drugi.

U enskim mnstirim t poslunj nose iteljke mnstir, uz izuzetk duhovnik, koji je obino iskusn i striji monh.

OBRAANJE MONASIMA

Z prvilno obrnje iteljim (iteljkm) mnstir, neophodno je znti d u njim postoje iskuenici (iskuenice), rsoforni monsi (monhinje), monsi (monhinje) u mntijm, shimonsi (shimonhinje). U mukom mnstiru deo monh im sveteniki in (slue ko koni, svetenici). Obrnje u mnstirim se ini n sledei nin.

U mukom mnstiru: Nmesniku se moe obrtiti nvodei njegovu dunost (oe nmesnie, blgoslovite) ili ime (oe Gvrilo, blgoslovite), moe i prosto oe (ree se upotrebljv). U zvninoj situciji: V Visokoprepodobnosti (ko je nstojtelj - rhimndrit ili igumn) ili V Prepodobnosti (ko je jeromonh).

Duhovniku se obrmo upotrebom imen (otc Jovn) ili bez njeg (otc). Ako ekonom, riznir, mgcinr, blgjnik imju svesteniki in, njim se moemo obrtiti s oe i zmoliti z blgoslov. Ako oni nisu rukopoloeni, imju postrig, ond se ke: otc ekonom, otc blgjnik.

Jeromonhu, igumnu, rhimndritu se moe rei: otc (ime) ili smo otc.

Monhu koji im postrig se obr s otc, iskueniku s brt (ko je iskuenik striji, ond otc). Pri obrnju shimnicim, ko se upotrebljv in, dodje se prefiks shi, npr. Molim Vs z molitvu, oe shirhimndrite.

U enskom mnstiru: Igumnij, z rzliku od monhinj, nosi zltni krst n grudim i im prvo d blgoslovi. Zbog tog se od nje tri blgoslov, obrjui se s mti igumnij, ili upotrebom imen - mti Vrvr, mti Anstsij ili prosto mti. (U enskom mnstiru se re mti odnosi smo n igumniju. I zto, ko se ke: Tko smtr mti, misli se n igumniju.)

Pri obrnju monhinjm se ke: mti Mihjl, mti Serfim, li u konkretnoj situciji se moe rei smo mti. Iskuenicm se obr s sestr (u sluju d je strij, ond se ke mti).

Nem duhovne osnove prks u nekim prohijm gde vernice koje rde u kuhinji, krojnici itd. nzivju mti. U svetu je mjkom mogue nzvti smo enu svetenosluitelj.

O MANASTIRSKIM PRAVILIMA

Mnstir je posebn svet i potrebno je vreme d bi se usvojil prvil monkog optei.

Poto se n lnk odnosi n mirjne, ukzemo smo n ono njneophodnije, to mor d se potuje u mnstiru prilikom hodo. Dolzei u mnstir ko poklonik ili rdnik, zpmtite d se u mnstiru z sve tri blgoslov i to strogo potujte. Ne smete izlziti iz mnstir bez blgoslov. Vode se smo duhovni rzgovori, ne pominjui pritom ivot u svetu, ne pouvjte jedni druge, nego znjte smo z dve rei - oprostite i blgoslovite. Bez roptnj treb prihvtiti hrnu, odeu, uslove z spvnje. Ne treb odlziti u tue kelije, osim u sluju kd vs polje nstojtelj. Pri ulsku u keliju govoriti ngls molitvu: Molitvm Svetih Otc nih, Gospode Isuse Hriste, Sine Boji, pomiluj ns (u enskom mnstiru: Molitvm Svetih Mjki nih...). Ne ulziti u keliju dok ne ujete iz vrt: Amin. Izbegvti slobodno obrnje, smeh, le. Pri rdu n poslunju pomgti slbijeg s kojim se rdi, s ljubvlju pokrivjui njegove pogreke. Pri meusobnom susretu pozdrvljti jedn drugog poklonim i reim: Spsvj se, brte (sestro); drugi odgovr: Spsi, Gospode! Z rzliku od svet - nem rukovnj. Z stolom u trpezriji sedite potujui poredk streinstv. N molitvu, koju izgovr onj koji slui hrnu, odgovr se s Amin, z stolom se uti i prti itnje. Ne ksniti n bogosluenj, osim u sluju izvrvnj poslunj. Uvrede, pri zjednikim poslunjim, podnositi smireno, stiui iskustvo u duhovnom ivotu i ljubvi prem brtiji.

Prevod s ruskog: R.M.PAGE 2