politika seminarski

7/17/2019 POLITIKA Seminarski

http://slidepdf.com/reader/full/politika-seminarski 1/10

Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet

Seminarski rad

Predmet: Uvod u probleme politike

Tema: Odnos negativne i pozitivne slobode

Profesor: Dr. van !ladenovi"

Bojan Bobić fs



Uvod

Ljudska zajednica podrazumeva život ispunjen slobodom i njenom suprotnošću –

ropstvom, prinudom, prisilom i represijom. Čovek često živi u prividu slobode, dajući

makar i prećutnu salasnost, pristajanjem, pasivnošću ili povlačenjem u sebe , čovek postaje

objekat a ne subjekat u životu. !od pojmom slobode ljudi očiledno ne podrazumevaju istustvar, odatle imamo različite prideve slobode" politička, ekonomska, ljudska, du#ovna,

stvaralačka i slično. Bliže ćemo obraditi odnos $neativne% i $pozitivne% slobode.

&adalje, kako bi se što bolje moao razumeti 'saja Berlin, potrebno je izdvojiti

nekoliko njeovi# misli koje nam mou pomoći kao smernica" ()emeljni smisao slobode jeste

sloboda od lanca, od zatvora, od robovanja druim ljudima. *ve ostalo je proširenje to

značenja. )ežiti tome da se bude slobodan znači težiti uklanjanju prepreka+ boriti se za ličnu

slobodu znači težiti tome da se oraniči uplitanje, izrabljivanje, porobljavanje od strane ljudičiji ciljevi pripadaju njima, a ne onome ko se nalazi pod nji#ovim uticajem.(

'. Berlin, Četiri eseja o slobodi



#$egativna% i #Pozitivna% sloboda

- društvenoj teoriji se mou identifikovati dve vrednosti ili dva sistema ideja.

)o su relacije slobode i poretka, pojedinca i vlasti, individualizma i kolektivizma. &ajvažnije

je pitanje kako uskladiti slobodu pojedinca sa za#tevima političko poretka. *avremena

država, uz pomoć razvijeni# ma#anizma kontrole i dominacije iskazuje tendencije

totalitarizacije, dok raani uvećanjem svoji# saznanja i razmenom informacija pokazuju svenalašeniji proces individualizacije. *loboda ili njena suprotnost, najbolje se iskazuju u tom

suptilom odnosu izmeu pojednica i države i ovaj proces Berlin razmatra preko pojmova

$neativne% i $pozitivne% slobode.

/il je meu prvima usprotivio težnji društva i države da prošire vlast nad pojedincem,

uvidevši izmeu ostalo, da se pojedinci poništavaju u mnoštvu i utapaju u kolektivnu

prosečnost. 0ato nastoji da odbrani individualnost pre neo što se dovrši uniformisanost.

#$egativna% sloboda

- pokušaju bliže odreenja pojma slobode, poći ćemo od Berlina koji saledava$slobodu kao odsustvo prepreke koje stoje na putu ispunjenja čovekovi# želja%12, odnosno,

čovek je slobodan ako je neometan od drui#.

3no što je zajedničko većini autora koja su razmatrala ovo pitanje jeste salasnost da u

privatnoj sferi svako pojedinca postoje izvesna suverena prava koja drui, kao društvo, ili

država ne smeju narušavati. !ošto su ranice privatno područja svako pojedinca rasteljive,

razlikuje se stepen intervencije države i uplitanja javne sfere.

Berlin smatra da je, značenje $neativne% slobode sadržano u odovoru na pitanje"



$- kom području, subjektu 4 osobi ili rupi osoba 4 treba da bude ostavljeno na volju da radi

ili da bude ono što je sposoban, bez uplitanja drui# osoba5%16 )o područje lične

slobode ne sme ničim biti uroženo. ' ma kakvim se načelima rukovodilo pri odreivanju

to područja+ to je uvek $sloboda od – nemešanja u područje koje je definisano pomičnom, ali

uvek raspoznatljivom ranicom.%11

!ojam slobode smešten je u meuodnosu pojedinca i političke vlasti.)o bi trebalo

da bude recipročan odnos. !o uovornoj teoriji potrebna je salasnost, izričita ili prećutna.

7ko vlast počiva na suverenitetu pojedinca, u tom smislu što je on bira i oblikuje,

on ima pravo i da je kontrološe, kao i da je drži na odstojanju od svoje sfere privatnosti,tražeći demarkacionu liniju nemešanja u njeov način života. $&eativna% sloboda znači

ukidanje oraničenja koja stoje čoveku na putu da sam ureuje svoj život, da bira svoje

ciljeve i svoje vrednosti.

Bendžamin 8onstan, $neativnu% slobodu naziva $moderna sloboda%, a cilj savremeno

čoveka je uživanje u siurnosti i privatnim zadovoljstvima koja se arantuju pomoću

politički# ustanova. 8onstan ovo opisuje sledećim rečima" %)o je za svako čoveka pravo da bude potčinjen zakonima, da niko nema pravo da a stavi u zatvor, da a tu drži, da a osudi

na smrt ili da a zlostavlja na neki drui način na osnovu samovolje jedne ili više individua –

ličnosti+ to je pravo svakoa da izrazi svoje mišljenje i da izabere posao kojim će se baviti, da

raspolaže svojom imovinom, da nju čak zloupotrebljava ako #oće, da putuje kuda #oće, a da

za to ne traži dozvolu, i da nikome ne polaže računa o onome što su mu motivi i nastojanja+ to

je pravo svako da se druži sa druima, bilo da je to njeov interes, bilo da mu se propoveda

veru koju on i njemu bliski najviše uživaju, bilo pak prosto da ispuni svoje dane i časove nanačin koji najviše odovara njeovim naklonostima, svojim pomislima. &ajzad, to je pravo

svakoa da utiče na administraciju vlade, bilo u poledu imenovanja svi# ili odreeni#

službenika, bilo svojim kandidovanjem, peticijama, za#tevima koje je vlast u većoj ili manjoj

meri dužna da uzme u razmatranje.$

!roblem je u tome što je otovo izvesno da postoje ljudi koji ne cene slobodu na ovaj



način, i ne vide moućnost da iz nje izvuku neku korist, pa su spremni da je žrtvuju za neke

drue poodnosti i vrednosti19, ne razumevši pravu vrednost slobode. *loboda je važna kao

vrednost za sebe, ali i kao instrumentalna vrednost i za pojedinca i za društvo u celini.

$!ozitivna% sloboda

0a '. Berlina značenje $pozitivne% slobode je sadržano u odovoru na pitanje" $:ta ili

ko je izvor kontrole ili uplitanja koje može nekoa da natera da radi ili da bude pre ovo neoliono5%1;. !o njemu, ovo pozitivno značenje reči sloboda, proizilazi iz želje svako pojedinca

da bude svoj sopstveni ospodar. Ljudi ne samo da žele da upravljaju svojim životima i da

učestvuju u procesima koji i# kontrolišu, već imaju želju da prošire područje slobodno

delovanja. *uprotnost izmeu $neativno% i $pozitivno% s#vatanja slobode oleda se i u

razlici pitanja 4 $ko mnome vlada%, i $koliko se vlast meša u moj život5% <edni smatraju da

treba da postoji široko područje svako pojedinca u koje ne smeju zakoračiti drui, ni vlast, ni

država. =rui smatraju da treba proširiti centralizovanu kontrolu i suziti individualnu slobodu.

3vaj problem 'saija Berlin razmatra i kroz kateoriju dva $sopstva%. 7ko jedno

sopstvo vidimo kao nešto što je šire od pojedinca, kao društvenu celinu sastavljenu od

pojedinca >crkvu, državu, partiju i drue oblike kolektiviteta?, onda se ta celina s#vata

kao $istinsko% sopstvo koje nameće $više% sopstvo. -pravo u tom nametanju kolektivne ili

oranske volje svojim članovima, kako bi zadobili $višu% slobodu, '. Berlin je video veliku

opasnost za opravdanje prinude. <er, takve oranske metafore $u ime više ciljeva% i $u ime

naroda%, mou raznim manipulantima i špekulantima poslužiti, da pojam slobode tuma4

če prema svojim potrebama. 7ko poemo od pretpostavke da je čovek često usamljen i

slab, potrebno mu je da se udružuje i da zavisi od nekoa.



'sto tako, pozivajući se na 8onstana, uvia da bi bez $pozitivne% slobode bilo lako uušena i

$neativna% sloboda. !raktikovanje političke slobode znači i učešće u oblikovanju političke

zajednice. * obzirom na to da su ljudi upućeni jedni na drue i zavise jedni od drui#, oni su

slobodni da sebi biraju društvo, da se udružuju u razne oblike civilni# asocijacija. <er $pojedinac je i lično i društveno biće.%@@ *vojim ulaskom u javnu sferu, iz svoje privatnosti,

čovek je ne napušta, već je može oboatiti. <avnim delovanjem čovek daje svoj doprinos u

oblikovanju javno dobra >res publica?.@9 <avni prostor nam služi za susretanje sa druim

ljudima, odnosno $niti sloboda može bez javnosti, niti javnost bez slobode.%@;

)raženje srednje rešenja 4 pokušaj pomirenja $dve% slobode

'. Berlin je svestan, imajući u vidu da jedni više žele da kontrolišu vlast, drui

da je prirabe za sebe, da se tu radi o različitim ciljevima života, $iako se u praksi

često mora tražiti srednje rešenje%@A. 3n je svestan da ne postoje konačna rešenja, već

u $paralelizmu različiti# vrednosti i ciljeva života, ljudi su izloženi slobodi izbora.3stvarivanjem jedni# vrednosti ili ciljeva, žrtvuju se drui i zato je od veliko zna4

čaja sloboda izbora, iako je to $mukotrpan čin%. *vaki pluralizam je bliži $neativnoj%

slobodi, jer priznaje mnoštvo različiti# ciljeva, dok monizam teži redu. !o mišljenju

'. Berlina, 8onstan je najbolje saledao konflikt izmeu dve slobode ukazujući na to

da $prelaženje neoraničene vlasti, koja se obično naziva suverenitet, iz jedni# ruku

u drue ne uvećava slobodu već samo premešta breme ropstva%9. 8onstan, nazivajući



individualnu slobodu 4 $pravom modernom slobodom%, smatra da je politička sloboda njena

arancija i zato $tražiti od današnji# ljudi da žrtvuju, kao ljudi u prošlosti,

svu svoju individualnu slobodu političkoj slobodi, jeste najsiurniji način da se oni

liše prve i, kada rezultat bude ostvaren, bilo bi lako uskratiti im druu vrstu slobode% i

zaključuje" $!rema tome, ospodo, daleko od toa da odričem bilo koju od dve

vrste slobode koje sam vam opisao, smatram da je nužno naučiti da se te dve vrste

kombinuju%. 8onstan je upozorio na opasnost da uživanjem u privatnoj slobodi ne

treba odustati od učešća u političkom životu i moućnosti oblikovanja vlasti" $3pasnost sa

modernom slobodom >pojedinca? jeste u tome da obuzeti uživanjem u na4

šoj privatnoj nezavisnosti, uživanjem u upražnjavanju naši# sopstveni# interesa, ne

odustajemo lako od naše prava na učešće u političkoj moći. &osioci vlasti često nasna to pozivaju. 3ni su toliko spremni da nas poštede svakojake muke osim one da

budemo poslušni i da plaćamo porezeC 3ni nam kažu" D8oji je u suštini cilj svi# vaši#

napora, razlo vaše rada, predmet vaši# nadanja5 0ar to nije sreća5 !a ako je tako,

pustite nas da radimo i mi ćemo vam tu sreću donetiE. &e ospodo, nemojmo ništa

da pustimo. /a kako dirljiva ova ponuda bila, moramo da zamolimo vlast da ostane

u svojim zadatim okvirima. &eka se oraniči na to da bude pravedna, a mi ćemo se

pobrinuti da budemo srećni. =a li bismo moli da budemo srećni putem zadovoljstava,ukoliko bi ta zadovoljstva bila odvojena od jemstva5 Fde bismo ta jemstva našli,

ako bismo odustali od političke slobode5 3dustati od političke slobode predstavljalo bi ludost

sličnu ludosti čoveka koji pod izovorom da živi na prvom spratu, na pesku

zida raevinu bez partera.%9 3čiledno je za 8onstana, $pozitivna% sloboda put do

očuvanja $neativne% slobode.

&ije bitno ko nas lišava slobode. &ismo ništa više slobodniji, ako nas slobodelišavaju naši roaci ili sunarodnici, iako to ima izled neče $svoje%, $nešto što pripada

meni ili čemu ja pripadam%, iako siurno postoje ljudi koji smatraju da su na taj način

$osloboeni%. 'zvor neslobode je naomilana apsolutna vlast. )akva vlast teži da postane

svemoćna, sveznajuća, ničim oraničena, i kao takva, otežava i urožava slobodu raana,

pa čak i život. *loboda koju onemoućavaju svemoć države i nemoć pojedinca, nalazi

realno utemeljenje u subjektivitetu pojedinca i oraničenju moći države. =emokratija



se ponekad poistovećuje sa slobodom. )o nisu sinonimi, osim što demokratski ureeno

društvo omoućava institucionalno utemeljenje slobode.

- domenu $pozitivne% slobode možemo prepoznati korišćenje raanski# >civilni#? i

politički# prava. 7ko takvu vrstu anažmana uslovno nazovemo aktivnim bavljenjem

politikom, to je način da sprečimo da se politika bavi našim sudbinama, pri čemu

štitimo $neativnu% slobodu. 'ako politika ima elemente oslobaajuće u sebi92, ipak, ona

nije polje u kojem se može $spasti duša% i $pronaći sreća%9G

&. 'akl(u)ak

3snovne Berlinove ideje poput otpora determinizmu, jednoumlju, otvorenosti ka

novome i neistraženom, neprekidno zalaanje za slobodu svakoa pojedinca, takve su prirode

da se teško možemo ne složiti s njima. &o, one, kao i sve ideje imaju pozadinu. 3na se može

naći u traovima britanskoa empirizma, kao i u cjelokupnoj tradiciji enleskoa koncepta

prava. 0aštita pojedinca i njeove osobne slobode temelj su ustava mnoi# zemalja. 8ao što

smo pokazali, to ne mora uvijek biti sretno rješenje. )akva će pitanja uvijek ostati otvorenimaza raspravu.

8ao poznavatelj povijesti, odnosno vremena u kojem jest i koje je iza njea,

predstavio je osnovnu povijest mišljenja A. i 2. stoljeća, te nji#ove interpretacije slobode.

)ime je ostao zatvorenim za sva ostala područja koja je moao istražiti. &jeova kronika

vremena i podjela slobode ostaju temeljima za daljnju raspravu koja će se, ipak više voditi u

anlo4američkom putu mišljenja.

078L<-Č&3H70/7)H7&<I

Čoveku je neop#odno da sam osmisli svoj način života i pronae tačku oslonca

u sebi, odnosno, $čovekova sloboda je pretpostavka da čovek ostvari svoj smisao, ili

da



mu se približi.%2 /oralna autonomija ličnosti podrazumeva život u skladu sa

vlastitim

uverenjima. -samljenom pojedincu je potrebna siurnost koju nudi poredak, ali po

moućstvu da za nju, i zbo nje, ne izubi svoje dostojanstvo. )otalitarno društvo, u kojem

su najvažniji poslušni ljudi i prislušni ureaji, teži da svako uvuče u vlast. 3ni koji se

izmeu slobode i vlasti opredeljuju za vlast, previaju da je svaka vlast prolazna, a

sloboda

je trajnija kateorija. Jivot u slobodi omoućava nam da oblikujemo vlast, ali i da

uredimo privatan život nezavisno od vlasti. 'ndividualna sloboda je povezana sa

neop#odnošću postojanja autonomne sfere civilno društva. - modernim društvima, potreba

za

$neativnom% slobodom je narasla usled sve veće težnje države da zaospodari privatnom

sferom raana. 7ko je pitanje o poretku ostalo bez pravo odovora u okvirima

tradicije

prirodno prava, liberalna misao a u $poretku slobode% i vladavini prava 4 izvodi do

kraja,

iako poredak i državu ne treba poistovećivati, jer je država najčešće $poredak

prinude%.

*loboda i poredak su jedno druom potrebni. * razloom nas 'saija Berlin podseća da



pojedinac ne mora da zna kako će iskoristiti svoju slobodu, on jedino želi da se

oslobodi

jarma, jer $sloboda je više moućnost delovanja, neo samo delovanje.%G

politika seminarski

Documents