pojava i razvoj - · pdf fileunutrašnje – interno, korporativno –...

MAŠINSKI FAKULTET U NIŠU

PREDUZETNIŠTVO

Pojava i razvoj

preduzetništva

prof. dr Miloš D. Milovančević

UVOD

• Preduzetništvo kao ideja, staro je koliko i ljudsko društvo i nije isključivo ekonomski fenomen. Vezuje se za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja, gde je potrebna kreativnost, inovacija, rađanje novih ideja, rešavanje problema na nov način, a sve u cilju zadovoljenja čovekovih potreba.

• Unošenjem pojma „entrepreneurship“ (preduzetništvo) na google pretraživaču, dobićete preko pedeset miliona rezultata.

• Ako želite da saznate šta pojam «Preduzetništvo» znači, dobićete preko četiri stotine hiljada rezultata.

UVOD

• Postoje različita razmišljanja kada su se, na koji način i u kojem obliku počeli upotrebljavati termini preduzetnik i preduzetništvo.

• Preduzetništvo kao nezaobilazan segment razvoja i

napretka svake moderne regije otvara nova radna

mesta i pokretačka je snaga privrede, a razvijanjem

preduzetništva snažno se potpomaže društveni razvoj.

• Preduzetništvo je proces u kojem se gotovo ni iz čega gradi nešto. (Timmons, Babson)

PREDUZETNIŠTVO

• Preduzetništvo predstavlja spremnost pojedinca ili više

partnera da uz određeno ulaganje kapitala i

preuzimanje rizika zbog delimične neizvesnosti

pokrene poslovni poduhvat sa ciljem stvaranja profita.

• To je način poslovnog delovanja u kojem preduzetnik

odlučuje šta, kako i za koga nešto kreira (proizvod,

uslugu) a sve kroz preduzetnički poduhvat, o

sopstvenom trošku i uz određenu dozu rizika, s ciljem

sticanja dobiti.

PREDUZETNIŠTVO

• Suština preduzetništva je u akciji, stalnom traženju novih ideja, maštovitosti u pronalaženju novih mogućnosti u poslovanju, pouzdanoj intuiciji i proceni, te veštini i odlučnosti.

• Preduzetništvo predstavlja način razmišljanja i nije usko vezano samo za posao.

• Preduzetničko razmišljanje vrlo je važno – veže se za kreativnost, sistemski pristup problemu, proaktivnost…

PREDUZETNICI

• Preduzetnici su osobe koje preuzimaju inicijativu i donose

promene u okruženja.

• Preduzetnik je pokretačka snaga preduzetničkog procesa –

osoba/pojedinac, koji stvara novu vrednost i u tom procesu

preuzima rizik gubitka novca, vremena ili nekog drugog

oblika vrednosti proizvoda ili usluge.

• Preduzetnik je osoba koja je kreativna, ambiciozna, uporna,

predana onome što radi, orijentisana ka rezultatima, sigurna

i dobro je umrežen – poznaje ljude i ljudi poznaju njega.

• Preduzetnik mora imati određene sposobnosti kao i lične

osobine koje bi trebalo da razvija i usavršava u spoljašnjem

okruženju.

POJAVA I RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA

• PREDUZETNIŠTVO postaje značajno tek krajem sedamdesetih godina prošlog veka.

• Sve do tog vremena u ekonomskoj teoriji i u privrednim strategijama razvoja najveća se pažnja, i u najrazvijenijim privredama sveta, poklanjala velikim kompanijama.


• Problemi koji su se tada javili: pojava inflacije, smanjenje potražnje, stvarne potrebe kupaca, pad proizvodnje sedamdesetih godina prošlog

veka prouzrokovali su pojavu preduzetništva

(pojavu malih i srednjih preduzeća) na koji počinje da se gleda kao na moguće rešenje (promenu) za poslovni svet i norme poslovanja koje su vladale do tada.


• Produktivnost (kao uspešno obavljanje nekog posla u odnosu na iskorišćene resurse; kvantitativni izraz između obima proizvodnje, usluga ili prometa i količine utrošene radne snage) i zaposlenost predstavljaju centralna pitanja rasta i razvoja neke države.

• Visokorazvijene zemlje su shvatile da ukoliko ne bude povećanja produktivnosti i zaposlenosti, neće biti ni daljeg razvoja.

• Ostanak na starom, forsiranja starih obrazaca i načina poslovanja doveli bi do pada životnog standarda, koji bi doveo do eventualnih socijalnih, društvenih i političkih problema.

• Tražilo se rešenje – a to je tada upravo bilo preduzetništvo.


• Ne samo da ubrzo dolazi do brzog nastanka velikog broja preduzeća, već i velike korporacije doživljavaju preobražaj: shvata se zahtev dinamičnosti, razvija se unutrašnje – interno, korporativno – preduzetništvo.

• Sredinom 20.veka dolazi do tehnološkog diskontinuiteta i oslobađanja preduzetničke inicijative.

• Osnovni razlozi važnosti preduzetništva nalaze se u činjenici da ono prvenstveno predstavlja izvor novih poslova, da se kroz mala i srednja preduzeća koja su usko povezana sa preduzetništvom obezbeđuje i podstiče ekonmski rast i proizvodnja na jednoj teritoriji, modifikuje se i podstiče konkurencija, stvaraju potpuno novi proizvodi/usluge i nove tehnologije.


• Kao ključni rezultati preduzetništva moglo bi se navesti sledeće:

Preduzetnička inteligencija – kreiranje sopstvenog

posla nije samo stvar samozapošljavanja već i

izgledniji i brži način napredovanja

Negovanje porodičnog posla

Podsticanje preduzetništva u ostalim sistemima

poslovanja


• Preduzetništvo je sa sobom donelo i nove oblike

organizacije posla, nova tržišta, nova preduzeća, nove

proizvode/usluge, nove tehnologije.

• Sa praktičnog stanovišta, preduzetništvo predstavlja

aktivnost ulaganja kapitala radi zadovoljavanja

nepokrivene tražnje za novim ili postojećim

proizvodima/uslugama na određenom tržištu sa ciljem

ostvarivanja dobiti, uz preuzimanje rizika.


• Preduzetništvo se obično vezuje za pokretanje sopstvenog novog malog biznisa, sopstvenog posla. To je samo delimično tačno. Da bi neko preduzeće bilo preduzetničko, u teorijskom smislu, ono mora da ima i neke posebne karakteristike (a ne samo da bude novo i malo). Mora da se zasniva na inovaciji, na “kreativnoj destrukciji postojećeg”.

• Preduzetnički način razmišljanja danas je neophodno primeniti u svim oblastima i na svim nivoima razmišljanja i delovanja: na nivou pojedinca, preduzeća kao celine ali i samog društva.

PREDUZETNIŠTVO – NAČIN RAZMIŠLJANJA

• Preduzetništvo je na prvom mestu način razmišljanja.

• Preduzetničko ponašanje podrazumeva spremnost za

ulazak u rizik i simisao za samostalnost i

samoispunjenje.

• Preduzetništvo se može razviti u bilo kojem sektoru

privrede i u bilo kojoj vrsti poslovne delatnosti.

• Zbog čega je preduzetništvo značajno za EU?

• Prvenstveno zbog mogućnosti otvaranja novih radnih

mesta (i time bolje zapošljavanje).

PREDUZETNIŠTVO – NAČIN RAZMIŠLJANJA

• Putem preduzetništva jačaju se lični potencijali - ne

samo materijalni motivi nego i samoispunjenje,

sloboda, samostalnost, izazov.

• S obzirom da velik broj malih i srednjih preduzeća

obezbeđuju velik spektar proizvoda, i samim kupcima

odnosno korisnicima usluga se povećava izbor, a cene

su niže.

• Preduzetništvo poboljšava društveni i socijalni

potencijal – odgovornije ponašanje preduzeća,

uvažavanje interesa kupaca, uvođenje socijalne i

ekološke svesti.

NEKA PITANJA

• Koje su osnovne razlike u poslovanju nekada i sada?

• Koje su ključne promene koje su dovele do pojave i značaja preduzetništva?

• Kako su promene uticale na današnju situaciju – pojavu ekonomije znanja, odnosno preduzetničke, inovativne ekonomije?

• Masovna ekonomija polako ustupa mesto Ekonomiji zasnovanoj na znanju (preduzetničkoj ekonomiji).

• Ključni momenti koji su do toga doveli jesu:

Dinamičan razvoj informacione tehnologije,

Tradicionalni faktori proizvodnje (prirodni resursi, radna snaga i kapital) ne nestaju, ali postaju sekundarni.

Nova vrednost zasnovana na informacijama i znanju!

• Osnovne odrednice ekonomije zasnovane na znanju:

inovativnost i

uloga znanja u kreiranju novih proizvoda.

• Preduzetništvo porima novi obrazac u kome se na preduzetnike gleda kao na dinamičan proces u kojem preduzetnici:

• preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim načinima poslovanja,

• (re)organizuju ekonomske mehanizme za efikasniju upotrebu resursa,

• preuzimaju rizik za mogući neuspeh poduhvata. • Značajan je Šumpeterov model kreativne

destrukcije (stvaralačkog razaranja) – začetak nekih novih i/ili revolucionarna izmena tradicionalnih industrijskih grana

INOVATIVNA EKONOMIJA

• ZNAČAJNE PROMENE u karakteristikama globalne ekonomije u periodu od 1980 do 2005 godine se pre svega odnose na činjenicu da je vrednost inovativnog kapaciteta intelektualnog kapitala kao komponente ukupne tržišne vrednosti porasla eksponencijalno.

• Kao posledica svega, dolazimo u situaciju da su osnove tradicionalnog ekonomskog i poslovnog načina razmišljanja,potpuno uzdrmane.


• Osnovni kriterijum da li smo u inovativnoj ekonomiji jeste kako se stvara vrednost, kako se osvaja i održava vrednost.

• Ukoliko se ta osnova značajno razlikuje od one u prošlosti, neophodno je usvojiti potpuno nove upravljačke alate i pristupe.

INDUSTRIJSKA EKONOMIJA

osnovne karakteristike

• Smanjivanje troškova kroz vertikalnu integraciju

• Kupci dolaze na određene lokacije/kontrola

standardizovanih proizvoda

• Infrastruktura ograničava brze promene

• Ograničeni izbori kroz unapred utvrđene kanale

• Poslovanje koje se zasniva na integrisanoj mreži

vrednosti

• Fizički resursi i opadanje nivoa uloženog (smanjena

zarada)

INOVATIVNA EKONOMIJA - karakteristike

• Fleksibilnost putem outsourcing-a

• Opis proizvoda/usluga putem novih sredstava

komunikacije (internet), prilagođeni u potpunosti kupcu

Infrastruktura tržišta obezbeđuje brze promene

• Puno kanala prodaje – puno izbora

• Poslovanje zasnovano na dodatnoj vrednosti

• Vrednost i značaj nematerijalne imovine

PROMENA NAČINA RAZMIŠLJANJA

INOVATIVNA EKONOMIJA - ključni zahtevi

• Ključni zahtevi koji se postavljaju pred rukovodioce najvišeg nivoa u inovativnoj ekonomiji su:

predviđanje i uočavanje globalnih promena na svim nivoima društva, kao i osmišljavanje i instikt za inovacije koje bi im omogućile da kreiraju i testiraju potpuno nove pristupe poslovanju koji se zasnivaju na ovim principima.

ko-kreativan način razmišljanja - kako bi potpomogao promenama nastalim u okruženju poslovnog ekosistema, procesima i praksi, zajedno sa poslovnim partnerima (ne samo mentalni sklop prilagođavanja već i aktivno učestvovanje)

INOVATIVNA EKONOMIJA - ključni zahtevi

inovacije u svim aspektima poslovanja - ne samo u proizvodima ili odeljenju istraživanja i razvoja

sposobnost da proizvedu promene u kulturi i

oslobode energiju u preduzeću radi delovanja na

određeni paradoks: zahtev za kreiranjem klime

kontinuiranog inoviranja, uz istovremeni fokus na

efektivnost i efikasnost potvrđenih poslovnih modela.


• Želja za inoviranjem je veoma važna u inovativnoj

ekonomiji – važnija nego u industrijskoj.

• Brzo deljenje (širenje) znanja, nagoni sve tržišne

igrače da inoviraju – proizvode, procese, sisteme -

prilagođavaju se i sami izazivaju promene.

KAKO? ŠTA? KAKO?

• Nova paradigma, rušenje granica i starih sistema vrednosti i poslovanja; preduzeće mora ponovo osmisliti:

• KAKO će nastupiti na tržištu ,

• ŠTA preduzeće mora posedovati kao svoju

konkurentsku prednost

• KAKO će poslovati i odnositi se prema dobavljačima

i kupcima

Ključne karakteristike prelaza iz

industrijske u inovativnu ekonomiju:

• smanjivanje troškova,

• izbrisane (nejasno definisane) granice,

• ubrzana konkurencija,

• promena u rasporedu moći,

• novi poslovni modeli,

• povećana dobit.

Najvažnija je promena karakteristika

kupaca u inovativnoj ekonomiji:

• kupci pokazuju potrebu za proizvodima koji će

odgovarati isključivo njima, biti potpuno njima

prilagođeni,

• globalno su orijentisani (nisu više vezani za prodajno

mesto u svom gradu ili državi),

• orijentisani su prema uslugama i dodatoj vrednosti

proizvoda,

• pojavljuju se kao ko-kreatori znanja, iskazuju povećan

uticaj i znanje o proizvodu/usluzi/procesima

Danas su mogućnosti/varijente proizvoda neograničene, broj

proizvođača i kanala distribucije ogroman, za razliku od pozicije kupaca u industrijskoj ekonomiji koji su bili naviknuti na ograničen broj alternativa

Inovacije i preduzetništvo su imperativi i

osnovni pokretači u današnjoj ekonomiji

Uvođenje inovacija u preduzeće

• Uvođenje inovacija u preduzeće, inovativnost

preduzeća, inovacije, predstavljaju nove ključne

pojmove u poslovanju koji poslednjih godina izazivaju

veliko ineresovanje naučne i stručne javnosti zbog svog

vitalnog značaja u procesima organizacionog

prilagođavanja, menjanja i obnavljanja, kao i zbog

postizanja konkurentske prednosti (Lewis, Welsh,

Dehler i Green, 2002).

Uvođenje inovacija u preduzeće

• Najčešće se pojam inovacija definiše na sledeći

način:

uvođenje jedne nove ideje na tržište u formi novog

proizvoda ili usluge,

poboljšanje u organizaciji(preduzeću) ili

poboljšanje samih procesa unutar organizacije.

Inovacije i preduzetništvo

• Inovacije i preduzetništvo su povezani zajedničkom

nastojanjem da stvore nove stvari, fenomene – bilo da

je reč o novim organizacijama, proizvodima, uslugama

ili procesima.

• Za preduzeća u privatnom vlasništvu, koja posluju na

visokokonkurentnom tržištu, inoviranje je stvar

opstanka.

Inovacije i preduzetništvo

• Kada su državna preduzeća u pitanju, inoviranje je

takođe prisutno – pre svega zbog zahteva smanjivanja

troškova ali i zbog pritisaka javnosti.

• Veze (relacije) ukazuju na činjenicu da inovacije

najčešće nastaju u saradnji sa još nekim od učesnika u

poslovnom procesu – bilo da su u pitanju kupci,

konkurenti – druga preduzeća, dobavljači ili neki drugi

relevantni činioci poslovanja.

PRIMERI

1. SAD

2. Evropa

3. Srednja i Istočna Evropa (EITs region)

4. Dimenzije savremenog preduzetništva

SAD

• Kombinacija preduzetničkog duha i istraživanja, univerzitetske i finansijske sfere

• 20 miliona novih radnih mesta sredinom '80-tih

• 1.000 novih preduzetničkih jedinica, svakog sata u svakom prosečnom radnom danu

• Preduzetništvo = način da se ostvari američki san

Evropa

• Brojni nacionalni regulativni procesi, manja mobilnost, naglašeni inženjerski pristup, konzervativni potrošači...

• Zakasnela reakcija evropskih korporacija (insistiranje na unutrašnjem redu i ustaljenim pravilima),

• Posebna politika podsticanja preduzetništva u Evropi (EU povelja za mala preduzeća)

Srednja i Istočna Evropa (EITs region)

• Preduzetništvo i prioriteti ekonomske politike,

• Fenomen “socijalističke crne rupe”,

• Veliki preduzetnički talas početkom i sredinom '90-tih,

• Dinamičan razvoj danas

Dimenzije savremenog preduzetništva:

• 20 miliona aktivnih biznisa u EU – 99,8% su

preduzeća sa manje od 250 zaposlenih;

• 67,1% ukupne radne snage;

• 57,6 % DBP (nove vrednosti);

• Preduzetnička “gustina” – na 1.000 stanovnika u EU,

u proseku, dolazi 39,3 mikro, malih i srednjih

preduzeća;


• Zaposlenost – od ukupno 67,1% od ukupne

zaposlenosti na nivou EU:

• mikro preduzeća (od 1-9 zaposlenih) obezbeđuju

zaposlenost za 29,6% radne snage;

• mala preduzeća (od 10-49 zaposlenih) za 20,6 %;

• srednja preduzeća (od 50-249 zaposlenih) za 16,9%, i

• 32,9% velika preduzeća (preko 250 zaposlenih) za

33% ukupno zaposlenih.


• Razvijenost preduzetničkog sektora u Srbiji – u

potpunosti je usklađen sa podacima iz Evropske Unije.

• Mala i srednja preduzeća u velikom procentu

zastupljena (preko 95%).

• Veliki broj zaposlenih u sektoru malih i srednjih

preduzeća.

• Problematično: nejednaka zastupljenost odnosno

razvijenost regiona.

K R A J

HVALA NA PAZNJI

pojava i razvoj - · pdf fileunutrašnje – interno, korporativno –...

Documents