7/24/2019 Poglavlje 3_7

1/48

Dr Zijah Burzi, dipl. in.Vojnotehniki institut BeogradE-mail: zijah!urzi"#r$kds.net

%&'()('*E Z(V(+E' &'/0+12*( %+D'(34&3 &%0E+E5E'*1

7/24/2019 Poglavlje 3_7

2/48

Zamorne lomo$e karakteri6e malo plastino teenje, i oni su

transgranularni, za razlliku od intergranularnih lomo$a tipinih zastatiko optereenje.%ro"es zamora moe da se podeli u tri 7aze:st$aranje prsline,

rast prsline inesta!ilni lom preostalog preseka.

%rslina se st$ara kao po$r6inska i 6iri sa tog mesta tokom "iklinogoptereenja dok se presek ne smanji toliko da do8e do konanog loma

zatezanjem. %odruje u kome se raz$ija druga 7aza loma ini 9osno$nu9ili 9trljanu9 po$r6inu i esto se $ide oznake 96koljkaste ljuske9, kojeusmera$aju na poetak zamora, dok treoj 7azi odgo$ara izraenijatekstura, koja predsta$lja lom zatezanjem. %risust$o 96koljkaste ljuske9

strija;je tipino za zamorni lom.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

3/48

Zamorna ispiti$anja ukazuju na poja$e zamornog pona6anja metala:

7/24/2019 Poglavlje 3_7

4/48

Zamorni lom o!uh$ata uti"aj $i6e mikrostrukturnih poja$a, koji se

ja$ljaju tokom !rojnih "iklusa napona i de7orma"ija i u razliitimuslo$ima okoline.

&znake zamornog "iklusa

7/24/2019 Poglavlje 3_7

5/48

2iklus napona 'ajmanji segment 7unk"ije napon - $reme, koji se periodino

pona$lja u istom $idu'azi$ni napon, s 'apon sraunat po jednosta$noj teoriji ne uzimajui u o!zir

promene napona izaz$ane geometrijskim diskonttinuitetimakao 6to su ot$ori, lje!o$i, na$oj

3aksimalni napon,sma= 'aj$ea alge!arska $rednost napona u "iklusu

3inimalni napon, smin 'ajmanja alge!arska $rednost napona u "iklusu

&pseg napona, sr (lge!arska razlika naj$eeg i najmanjeg napona u "iklusu,sr> sma=- smin

(mplituda promenlji$og

napona, sa

%olo$ina opsega napona,

sa> sa?@/rednji napon, sm (lge!arska sredina naj$eeg i najmanjeg napona u "iklusu,

sm> sma=A smin;?@

&dnos napona, + (lge!arski odnos najmanjeg i naj$eeg napona u "iklusu,+>smin?sma=

%ojmo$i i nazi$i za zamorni "iklus optereenja

7/24/2019 Poglavlje 3_7

6/48

%ojmo$i i nazi$i za zamorni "iklus optereenja

1deo amplitude, ( (lge!arski odnos amplitude napona i srednjeg napona, ( > sa?sm

Broj "iklusa napona, n Broj "iklusa pretprljen u !ilo kom trenutnku $eka

Zamorni $ek, ' Broj "iklusa napona koji moe !iti prih$aen u datim uslo$ima

s - n dijagram Dijagram za$isnosti napona od !roja "iklusa do loma

rani"a zamora, sE

Vrednost napona ispod koje materijal moe da izdri !eskonano$eliki !roj "iklusa. 0o je napon pri kome s - n dijagram postajehorizontalan i asimptotski se pri!lia$a horizontali

7/24/2019 Poglavlje 3_7

7/48

%oda" pri zamornom ispiti$anju se o!ino iskazuju kao C - n kri$a, ao!ino se koristi u $idu log Cma= - log n.

'a taj nain se zamorna $rstoa iskazuje kao konani prekid kri$e. 'apoetku Cma= se !rzo smanjuje sa po$eanjem n, a zatim se kri$a

asimptotski pri!lia$a $rednosti napona koja se dalje ne smanjuje iakose !roj "iklusa po$ea$a, tj. $rednosti napona koju materijal moe

podneti !ez loma u !eskonano $elikom !roju "iklusa.

0a se $eliina zo$e grani"a zamora ili trajna zamorna $rstoamaterijala, CE.

rani"a zamora za 7eritne elike ispiti$ane na $azduhu pri so!nojtempraturi se dostie posle ldo FG"iklusa, dok za neke druge metale iza 7eritne elike na po$i6enoj temperaturi napon loma i dalje smanjuje,iako pri manjoj !rzini.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

8/48

0ipini C- n dijagram

7/24/2019 Poglavlje 3_7

9/48

Za elike niske i srednje $rstoe trajna dinamika $rstoa iznosi Hdo IIJ zatezne $rstoe. spiti$anja zamora pokazuju da u podruju

pre$oja i desno od njega zamorni lom se slae sa naponom kaokontrolnom promenlji$om. 0o je $isoko"iklini zamor.

Za$isnost zamorne i zatezne $rstoe

7/24/2019 Poglavlje 3_7

10/48

3e8utim, le$o od tog podruja uolji$o je rasipanje rezultata, koje jepripisano injeni"i da u tom podruju napon prelazi napon teenjamaterijala, 6to uslo$lja$a plastinu nesta!ilnost u epru$eti.

3e8utim, ako se de7orma"ija uzme kao kontrolni parametar u tompodruju reziltati postaju pouzdani i pono$lji$i. 1 skladu sa tim, upripremi kri$e zamora de7orma"ije se mnoe sa polo$inom modulaelastinosti da !i se do!ila pseudo amplituda napona.

0o je nisko"iklini zamor i o!ino se smatra da o!uh$ata podrujeispod FI"iklusa.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

11/48arakteristike nisko"iklinog zamora za tri klase elika

7/24/2019 Poglavlje 3_7

12/48

/lika daje tipine rezultate za tri tipa ugljeninih i legiranih elika i

pokazuje da uporedna zamorna $rstoa o$ih materijala u podrujunisko"iklinog zamora moe !iti suprotna onim iz podruja

$isoko"iklinog zamora. %resena taka je na FK- lH"iklusa.

'a kraju $isoko"iklinog zamora napon je meroda$an za zamornu

$rstou, dok je na kraju nisko"iklinog zamora meroda$nade7orma"ija.

Z!og toga se opruge, o!rtni delo$i i pulsirajue komponente, koje tre!ada izdre $eliki !roj "iklusa, izra8uju od elika $isoke $rstoe i maleduktilnosti, dok se za izradu posuda pod pritiskom, kod kojih se neoekuje $i6e od pri!lino lI "iklusa optereenja, ali koji su izloenilokalnim plastinim de7orma"ijama na mestima kon"entra"ije naponaz!og o!lika prikljuaka i pri$r6enja, o!ino koriste materijali manje

$rstoe i $ee plastinosti.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

13/48

1kupni napon konstruk"ije je z!ir eksploata"ijskih napona, i ukljuujespoljne radno optereenje, zaostale napone, unete prilikom izrade imontae konstruk"ije, i dinamika optererenja, kao posledi"u

$i!ra"ija konstruk"ije.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

14/48

Zaostali naponi se mogu smatrati konstantnim. +adni naponi supromenlji$i u toku $remena, a dinamiki naponi su $i!ratorni. Z!og

karaktera o$ih napona komponente su izloene nesta"ionarnomnaponu, koji se menja sa $remenom.

Delujua optereenja i njiho$ uti"aj na napone

7/24/2019 Poglavlje 3_7

15/48

%ro"es rasta prsline

1 mnogim sluaje$ima rast prsline predsta$lja $ei deo ukupnogzamornog $eka, pa je $ano da se analizira pro"es rasta prsline.3ogue je da se razd$oje d$e 7aze u rastu prsline.Laza - rast mikroprsline

Laza M rast prsline

7/24/2019 Poglavlje 3_7

16/48

Zamorne mikroprsline, koje zapoinju u ra$ni klizanja, nasta$ljaju darastu u istim ra$nima, koje se poklapaju sa pra$"em naj$eeg naponasmi"anja, odnosno pod HI na pra$a" optereenja, ali samo neke odnjih postaju dominantne.

1 7azi , koja se nazi$a rast kristalogra7skih prslina u jednom ili u $i6ekristala, ra$an prsline menja pra$a" od pra$"a maksimalnog naponasmi"anja do pra$"a optereenja, i kraj tog pro"esa je i kraj 7aze .

Brzina rasta prsline u 7azi je mala, oko F - mm po "iklusu, a duinaprsline je oko ,F mm. 'ije mogue pratiti rast prsline u 7azi .

7/24/2019 Poglavlje 3_7

17/48

1 7azi rast prsline se moe pratiti tokom pro"esa, ali tek kada se lom

poja$i na po$r6ini. Brzina rasta prsline za$isi od delujueg optereenja iod delujueg napona C;.

+ast prsline u za$isnosti od !roja "iklusa optereenja

7/24/2019 Poglavlje 3_7

18/48

%ra$ilo %almgren-3ajner

1slo$i eksploata"ije esto izlau mnoge konstruk"ije "iklusimaoptereenja razliite $eliine. *edan od postupaka da se o"enio6teenje konstruk"ije od pono$ljenih napona, koji su predlodili%almgren i 3ajner, je da je z!irno o6teenje od zamora jednako jedini"i

ako se sa!iru s$i doprinosi porasta zamora, tj

=1N

n

gde je n !roj "iklusa pri naponu C, a ' - !roj "iklusa do loma pri istomnaponu C.&dnos n?' se zo$e odnos "iklusa jer predsta$lja udeo s$ake $rednostinapona u ukupnom zamornom $eku.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

19/48

Vrednost ' se odre8uje iz C - n kri$e materijala. (ko je z!ir odnosa

"iklusa manji od jedini"e, konstruk"ija se o"enjuje kao sigurna.&$o jenaroito $ano u projektu ekonomine i sigurne konstruk"ije, koja jeizloena relati$no malom !roju "iklusa pri $isokom ni$ou napona i

$elikom !roju "iklusa pri relati$no niskom ni$ou napona.

'a primer, posuda koja je pretrpela I "iklusa pri naponu od KNI 3%a,@ "iklusa pri @OI 3%a, i F "iklusa pri @FG 3%a, a izra8ena je odmaterijala dopu6tenih karakteristika $rstoe zamora datih preko C - nkri$e, moe se smatrati sigurnom u odnosu na zamor, jer je z!ir odnosa

"iklusa manji od F .:

=++= 61050000

10000

9000

2000

2600

500,

N

n

7/24/2019 Poglavlje 3_7

20/48

&"ena sigurnosti u odnosu na zamor

7/24/2019 Poglavlje 3_7

21/48

lasi7ika"ija za$arenih spoje$a prema otpornosti na zamor

&tpornost na zamor se o!ino odre8uje iz ispiti$anaja konstantnom ilipromenlji$om amplitudom. %oda"i o otpornosti na zamor, dati u9%reporukama o zamoru za$arenih komponenti9 P Do". Q -FIKO- OH ?QV - NHI -OH; su zasno$ani na ispiti$anjima konstantnom amplitudom.

1 kon$en"ionalnim ispiti$anjima grani"e zamora razliite su de7ini"ijeloma. 1 prin"ipu, kod malih epru$eta je kriterijum loma potpuni lom, akod $elikih komponenti je to prolazna prslina. %oda"i o otpornosti na

zamor su zasno$ani na !roju "iklusa do loma, a prikazaju se Velero$om /- ' kri$om:

m

CN

=

7/24/2019 Poglavlje 3_7

22/48

ri$e zamora su zasno$ane na reprezentati$nim eksperimentalnim

istri$anjima i ukljuuju uti"aj:F. kon"entra"ije lokalnog napona z!og geometrijskog o!lika za$arenog

spoja,@. $eliine i o!lika nesa$r6enosti spoja u odre8enim grani"amaR

K. pra$a" dejst$a naponaRH. metalur6ke uslo$e zaostalih naponaRI. pro"es za$ari$anja i, ako je !ilo, postupak po!olj6anja posle

za$ari$anja.

ri$e zamorne $rstoe na kojima se zasni$a o"ena zamora su date nasli"i. &na je naz$ana zamorna $rstoa dela za @ miliona "iklusa. &$a je

$rednost naz$ana zamorna klasa L(0.'agi! m kri$e zamorne $rstoe za$arenog dela je K,, ako nije

drugaije odre8eno.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

23/48

/tandardna mrea Velero$ih /-' kri$ih otpornosti na zamor

7/24/2019 Poglavlje 3_7

24/48

+aspodela napona i uti"aj zareza

+aspodela napona po de!ljini za$arene ploe u !lizini zareza nijelinearna.1kupni napon moe da se rasta$i na:mem!ranski napon, Cm,

napon sa$ijanja ploe, C!, i

nelinearni $r6ni napon,Cp.

Delo$i napona se razd$ajaju na sledei nain:

'elinearna raspodela napona po za$arenom spoju sa

razd$ojenim delo$ima napona

7/24/2019 Poglavlje 3_7

25/48

3em!ranski napon, Cm, je jednak prosenom naponu po de!ljini ploe.

&n je konstantan po de!ljini.'apon sa$ijanja ljuske, C!, je linearno raspodeljen po de!ljini ploe. &n

se odre8uje po$laenjem pra$e linije kroz taku &, u kojoj mem!ranskinapon prese"a srednju ra$an ploe. radijent napona sa$ijanja ljuske

se !ira tako da je preostali nelinearno raspodeljeni deo ura$noteen.'elinearni $r6ni napon, Cp, je preostali deo napona, uslo$ljen

geometrijom spoja.

'elinearna raspodela napona po za$arenom spoju sa

razd$ojenim delo$ima napona

7/24/2019 Poglavlje 3_7

26/48

E7ekti$ni napon zareza je ukupni napon u korenu ili zarezu, do!ijen podpretposta$kom linearno elastinog pona6anja.

Da !i se uzela u o!zir statistika priroda i rasipanje parametara o!likaspoja, kao i nelinearno pona6anje materijala prema korenu zareza,

kontura st$arnog 6a$a se zamenjuje e7ekti$nom konturom.

Za konstruk"ijske elike je ut$r8eno da e7ekti$ni radijus korena zarezar > F mm daje do!re rezultate. (ko nije spe"i7i"irano, uzimaju se uglo$ii$i"a Kza sueoni i HIza ugaoni spoj.

Za o"enu zamora e7ekti$ni napon zareza se poredi sa op6tom kri$omotpornosti na zamor, za de!ljine zida t S I mm.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

27/48

Laktor kon"entra"ije napona e7ekti$nog zarerza

7/24/2019 Poglavlje 3_7

28/48

1ti"aj gre6aka za$arenog spoja

Laktor kon"entra"ije napona za$arenog spoja, !ez o!zira na kori6enpro"es za$ari$anja, tj. !ez o!zira da li je u pitanju elektrino, gasno,magnetsko, elektronsko ili ko$ako za$ari$anje, se ja$lja iz K razloga:

F. 3etalur6ka struktura metala 6a$a u odnosu na susedni osno$ni

metala.@. %ostojanje gre6aka od za$ari$anja, kao 6to su poroznost, uklju"itroske i prsline.

K. eometrijski o!lik-pro7il i kontura nad$i6enja, ugaonog spoja,prelazi, ukljuujui o!radu po$r6ine.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

29/48

%r$iod njih nastaje z!og unutra6njih promena homogenosti metalur6ke

strukture metala 6a$a i osno$nog materijala, prelazei od metala 6a$apreko zone uti"aja toplote Z10; do osno$nog metala. 1 mnogimsluaje$ima se za$areni spoj termiki o!ra8uje tako da metalur6kastruktura metala 6a$a i osno$nog metala postaju skoro identine. 1drugim sluaje$ima to nije mogue i ostaje grada"ija u metalur6kimuslo$ima od osno$nog metala preko Z10 do metala 6a$a.

Drugipo$ea$a i metalur6ke i geometrijske kon"entratore napona z!ogporoznosti metala 6a$a, ukljuaka troske ili oksida, nepotpunepenetra"ije, prslina ili hrapa$osti po$r6ine 6a$a.

&$a d$a pr$a razloga su predmet kontrole k$aliteta postupkaza$ari$anja, dok je trei gla$ni iz$or kon"entra"ije napona, na kojipotpuno utie projektant.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

30/48

4$rstoa za$arenog spoja

Za$areni spoj popreko na pra$a" optereenja ili napona&sno$na konstruk"ija za$arenog spoja je sueoni spoj prikazan na sli"i,zajedno sa uti"ajem pro7ila 6a$a na zamornu $rstou. &$o ukazuje na

$elik po$oljan uti"aj skidanja nad$i6enja, 6to znai da tre!a pr$o

razmotriti 9ojaanje M nad$i6enje za$arenog spoja9 da !i se do!io ra$anspoj po$eane e7ikasnosti u pogledu zamora za GN do FJR i dalji uti"ajotklanjanja podes"anja ili po$ratnih i$i"a 6to dalje smanjuje e7ikasnostspoja na IIJ.

&$i nedosta"i spoja u pogledu zamora postaju jo6 $i6e izraeni ukomponentama kao 6to su nosai ili priklju"i, iz$edenim kao ukrsnispoj. 'edostatak pune penetra"ije i pomereni tok naponskih linijast$araju $eliku kon"entra"iju napona uz smanjenje zamornog $eka.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

31/48

(A) Maksimalna efikasnost (B) Srednja efikasnost (C) Mala efikasnost

SueoniVs

oj

!nakrsnisoj

1ti"aj konstruk"ije za$arenog spoja na zamornu $rstouoptereenje popreno na spoj;

7/24/2019 Poglavlje 3_7

32/48

Za$areni spoj paralelan pra$"u optereenja ili napona

1ti"aj konstruk"ije za$arenog spoja na zamornu $rstouoptereenje paralelno spoju;

7/24/2019 Poglavlje 3_7

33/48

'a primer, u za$arenom spoju gru!o naneti za$ari i mesta zamene

elektrode su pogodni za st$aranje zamorne prslline, odakle se prslina6iri popreko na pra$a" prostiranja 6a$a. (utomatski naneti za$ari sumnogo ra$nije po$r6ine i imaju manje mesta poetaka za$ari$anja negoruno iz$edeni spoje$i, i ispiti$anja pokazuju da oni imaju $ei zamorni

$ek.

+elati$na e7ikasnost zamorne $rstoe tak$ih uzduno za$arenihspoje$a, zajedno sa uzdunim diskontinuitetima koji se sreu unosaima za podizanje i prenos posuda, data je na sli"i ". E7ikasnostzamorne $rstoe za za$arene spoje$e optereene popreko ili paralelno

je u osno$i ista kao kod mehanizma kon"entra"ije naponaR i o6trinapromene geometrijskog o!lika, lokalno ili u "eloj konstruk"iji, jeuti"ajni 7aktor.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

34/48

Znaaj prslina u metalu 6a$a za$arenog spoja

$alitet nanetog metala 6a$a, meren porozno6u ili uklju"ima troske, injego$ o!lik i poloaj utiu na eksploata"ijska s$ojst$a tog 6a$a. &$egre6ke poroznost, uklju"i troske, lo6 o!lik 6a$a, nesaosnost inespojena mesta; su o!iino rezultat pogre6ne tehnike za$ari$anja injiho$ je znaaj u osno$i za$isan od naina loma uslo$ljenog oso!inama

materijala u datoj sredini. 'jiho$ o!lik, $eliina i !roj su kritini ako jelom krt.3e8utim, ako je lom plastian, na statiku zateznu $rstou o$e prslinemalo utiu, jedino z!og smanjenja poprenog preseka, i $rstou tre!a

proraunati sa tim smanjenim presekom. spiti$anja su pokazalazanemarlji$ uti"aj na $rstou s$e do GJ poroznosti.'asuprot njiho$om uti"aju, prsline imaju izraen uti"aj na zamornu$rstou za$arenih spoje$a jer su ust$ari zarezi, koji, !a6 kao i $elikegeomtrijske promene uslo$lja$aju kon"entra"iju napona, od koje za$isizamorna $rstoa za$arenog spoja.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

35/48

%oroznost nema uti"aja na nisko"iklini zamor, me8utim, ona jeznaajna za $isoko"iklini zamor

1ti"aj poroznosti na zamornu $rstou ma6inski o!ra8enih i !ru6enihsueonih za$arenih spoje$a mekog elika

7/24/2019 Poglavlje 3_7

36/48

Zamorna $rstoa sueonog spoja !ez gre6aka za$isi i od $eliinenad$i6enja spoja

1ti"aj nad$i6enja 6a$a na zamornu $rstou sueonog spoja

0ipina promena je prikazana u

za$isnosti od ugla izme8upo$r6ine ploe i nad$i6enja.'aj$ea zamorna $rstoa sedo!ija kada je sueoni spoj

ra$an,

> FNT, i liearno opada zauglo$e ispod FNT.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

37/48

1ti"aj nesaosnosti sueonoza$arenog spoja se ogleda u

lokalnoj eks"entrinosti i lo6emo!liku metala a$a sasmanjenjem zamorne $rstoekako je prikazano. 1gaoni spoje$iimaju mnogo manju zamornu$rstou nego sueoni spoje$i ilome se u podnoju i korenu 6a$a.on"entra"ija napona na timmestima je toliko $elika da samo

gre6ke kao po$r6inske prsline io6tri zajedi i nesaosnost st$arajudalje posledi"e. %rema tome,unutra6nje prsline u ugaonomspoju ne utiu na njego$u

zamornu $rstou.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

38/48

1ti"aj razliitih o!rada podnoja ugaonog spoja na zamorni $ek

7/24/2019 Poglavlje 3_7

39/48

Laktor kon"entra"ije napona za nepotpune penetra"ije u sueonom spoju

7/24/2019 Poglavlje 3_7

40/48

spiti$anje zamornog pona6anja za$arenih spoje$a

D$a su osno$na pristupa u ispiti$anju zamornog pona6anja.%r$i, naje6i, je ispiti$anje serije epru$eta do loma i analiza rezultatana tradi"ionalan nain, kori6enjem dijagrama koji pokazuje za$isnostnapona od !roja "iklusa - ';.

Drugi pristup je da se odredi pona6anje kako se epru$eta pri!lia$alomu praenjem pona6anja prsline rast prsline;.

%r$i pristup je stariji i primenlji$ je na s$e proste ili sloene za$arenespoje$e, kao 6to su $i6estruki presek oslonih stopa o76or plat7ormi,

"ilindrine ra$e, ili drugi za$areni spoje$i u kojima raspodela naponanije poznata.

%ro"ena zamornog $eka analizom mehanike loma koristei podatke orastu prsline je prilago8ena prostijim za$arenim spoje$ima u kojima

polje napona moe da se odredi.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

41/48

&sno$ni kon"ept zaamora je da se prslina ini"ira, naelno na mestugre6ke, i zatim 6iri kroz epru$etu, komponentu ili konstruk"iju do loma,plastinog ili krtog.

0ako se zamorni $ek sastoji od tri 7aze:st$aranje ini"ija"ija; prsline,njen rast ikonani lom !rzi;.

%r$a je 7aza u za$arenim spoje$ima kratka z!og !rojin o6trihdiskontinuiteta u spoju. &$a mesta mogu !iti u podnoju nad$i6enja, ukorenu 6a$a ili na diskontinuitetima u metalu 6a$a. &na se mogusmatrati postojeim prslinama, i kako je 7aza !rzog loma na krajukratka, za praktinu primenu se uzima samo 7aza rasta prsline.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

42/48

%o!olj6anje zamorne $rstoe

'aj$i6e zamornih lomo$a poinje na po$r6ini materijala, pa je znaajiz!ora o!rade po$r6ine saglasan sa eljenim $ekom konstruk"ije.0ri su naina uti"aja po$r6ine na zamorni $ek:F;st$aranje kon"entratora napona z!og po$r6inske hrapa$ostiR@; ut$r8i$anje st$arne razlike $rstoe spoljne ljuske i jezgra

materijalaRK; razlika ni$oa napona do!ijena uti"ajem zaostalih napona.

&setlji$ost po$r6ine materijala raste za zateznom $rstoom, 6to postaje

izuzetno $ano za materijale $isoke $rstoe. )to je $ea $rstoa $ei jeuti"aj stanja po$r6ine, jer osetlji$ost materijala na po$r6inske prsline izareze raste za porastom zatezne $rstoe.

3ali zamorni $ek legura $isoke $rstoe u stanju prerade je posledi"a

malih prslina, koje izazi$aju kon"entra"iju napona.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

43/48

Za$isnost zamorne $rstoe glatkih epru$eta od zatezne $rstoepri d$ostranom sa$ijanju

7/24/2019 Poglavlje 3_7

44/48

Zamorni $ek moe da se po!olj6a i selekti$nom primenom zaostalih

napona.0o je ilustro$ano na prostoj gredi izloenoj spoljnem momentusa$ijanja, koji ima gradijent prikazan na sl. a pri o!rtnom optereenjumaksimalni napon se menja do istih $rednosti u zatezanju i pritisku, C!.

(ko se, me8utim, u tanak spoljni sloj unese zaostali napon pritiska, Cr,!ie neto maksimalni napon na po$r6ini C!- Crna strani zatezanja i C!ACr

na strani pritiska.

%ri punom o!rtanju po$r6ina e !iti izloena maksimalnom naponuzatezanja C! - Cr, koji za po$r6inu znai dui $ek jer deluje manji srednji

napon.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

45/48

radijent napona u prostoj gredi: naponi sa$ijanja a;R zaostalinaponi !;R z!ir napona sa$ijanja i zaostalih napona ";

7/24/2019 Poglavlje 3_7

46/48

*edan od naje6ih mehanikih postupaka da se do!ije o$aj e7ekt jesamenje shot peening;.

/amenje je mehaniko dejst$o mlaza kugli"a. Zamorni $ek sepo$ea$a z!og

F;po$eane zatezne $rstoe slojaR i

@; z!og smanjenja napona zatezanja za ni$o napona pritiska unetihsamenjem.

(ko se samenje iz$ede posle preoptereenja, e7ekt je jo6 izraeniji.+azlog je znatna preraspodela napona z!og $ee po$r6inske du!ine nakojoj se raz$ijaju poeljni naponi pritiska.

7/24/2019 Poglavlje 3_7

47/48

1ti"aj samenja i samenja praenog !ru6enjem na zamorni $ek

7/24/2019 Poglavlje 3_7

48/48