poglavlje 3 tehni ka analiza i predlozi - centarzarazvoj.org · istraživanja, tehniki projekat,...

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008

MIR 2 – Municipal Improvement and Revival Programme�

Feasibility Study Solid Waste Management P�inja District, South Serbia Final Report 9S8851.01/HOD/R0002/Ch3/Nijm

1

POGLAVLJE 3 TEHNI�KA ANALIZA I PREDLOZI

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



2

3. TEHNI�KA ANALIZA I PREDLOZI

3.1 Uvod

Na osnovu poglavlja 2, gde su opisani postoje�i sistem i aktivnosti na upravljanju �vrstim otpadom, ovo poglavlje 3 daje predloge za sistem i aktivnosti na upravljanju �vrstim otpadom u P�injskom okrugu u budu�nosti.

3.2 Regionalna strategija upravljanja �vrstim otpadom

Do sada nije izradjena nikakva Regionalna strategija upravljanja �vrstim otpadom za P�injski okrug. Ovo treba da bude jedna od prvih aktivnosti koje treba sprovesti. Generalno, Regionalna strategija upravljanja �vrstim otpadom �e imati naredne opšte i specifi�ne ciljeve: Opšti cilj: Razvoj i ja�anje regionalne strategije, saradnje i akcija u

potrazi za, i realizacija održive regionalne strategije i plana upravljanja komunalnim �vrstim otpadom

Specifi�ni ciljevi: Komunalni �vrsti otpad

Uspostavljanje regionalnog sistema komunalnog �vrstog otpada i deponije; proširenje prikupljanja otpada na seoska naselja. Na ovaj na�in, ve�i procenat stanovnika (naro�ito u seoskim naseljima) �e dobijati usluge prikupljanja otpada a glavni razlog za nepropisno odlaganje sme�a �e biti obuzdan

Smanjenje otpada Smanjenje koli�ine nastalog otpada za deponovanje po stanovniku, promovisanje recikliranja, sortiranja, ponovne upotrebe

Prikupljanje, sortiranje, ponovno koriš�enje / recikliranje

Razvijanje i po�etak primene sistema za separatno prikupljanje otpada na mestu nastanka, uklju�uju�i adekvatna tehni�ka rešenja i ekonomske mehanizme za u�eš�e doma�instava u novom sistemu prikupljanja i sortiranja otpada. Nastavak separacije specifi�nih materijala iz otpada (iskoriš�ene PET boce, plastika, papir, staklo, metali). Razvijanje programa i projekata separacije i prerade organskog (zelenog) otpada.

Monitoring i kontrola Uspostavljanje i razvoj kontinuiranog monitoringa nastanka

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



3

otpada (koli�ine i sastava otpada), prikupljanja i prerade otpada i obezbedjivanje funkcionalne i ažurirane baze podataka o otpadu na regionalnom nivou

Fizi�ka sredstva i oprema Obezbedjivanje adekvatne opreme (kontejnera, vozila) za prikupljanje otpada, koja bi odgovarala regionalnim rešenjima prikupljanja i transporta otpada.

Rehabilitacija, radovi i objekti: Finalizacija postupka izrade projektne dokumentacije i realizacija projekata rehabilitacije, rekultivacije i zatvaranja postoje�ih komunalnih smetlišta

Finansijski instrumenti:

Korigovanje naknada za prikupljanje otpada da bi se obezbedile održive usluge na prikupljanju i odlaganju otpada. Razvijanje sistema naplate dugovanja za pružanje komunalnih usluga u cilju primene eoknomskih i tržišnih mehanizama.

Pravni instrumenti Lokalna i regionalna primena novog srpkog Zakona o upravljanju otpadom

Obuka: Pokretanje i razrada specijalnih programa obuke i ja�anja kapaciteta rukovodilaca, zaposlenih i uprave JKP

Obaveštavanje javnosti: Uspostavljanje i razvoj programa i sistema za informisanje i obrazovanje javnosti, i podizanja stepena javne svesti

Partnerstvo javnog i privatnog sektora

U skladu sa aktivnostima na nacionalnom nivou, realizovati restruktuiranje i vlasni�ku transformaciju Javnih komunalnih preduze�a u profitabilne kompanije za upravljanje otpadom; Definisanje, razvoj i sprovodjenje mera za ja�anje partnerstva izmedju javnog i privatnog sektora u oblasti upravljanja otpadom. Stvaranje uslova za razvoj mikro i malih preduze�a u oblasti upravljanja otpadom.

3.3 Zatvaranje postoje�ih smetlišta koja opštine koriste

Postoje�a smetlišta moraju da se zatvore odmah nakon što nova regionalna sanitarna deponija po�ne sa radom. Ovo poglavlje opisuje mere koje moraju da se preduzmu. Pre preduzimanje takvih mera, predmetne lokacije treba detaljnije ispitati da bi se donela odluka o obimu mera, i odredio budžet potreban za sprovodjenje takvih mera. Možda �e biti potrebno da se sprovedu geotehni�ka i hidro-geotehni�ka ispitivanja i analiza procednih i podzemnih voda.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



4

O�ekivani period za realizaciju ovih mera je 1 do 3 godine nakon zatvaranja smetlišta, uklju�uju�i istraživanja, tehni�ki projekat, gradjevinske dozvole i realizaciju gradjevinskih radova. “Period brige nakon zatvaranja” po�inje po završetku gradjevinskih radova. Na osnovu površine koju zauzimaju i obima otpada, postoje�e deponije se mogu podeliti u tri kategorije (na osnovu površine): Tabela 3.18: Postoje�a smetlišta koja opštine koriste

Kategorija Opština Površina (m2) Male deponije

Vladi�in Han (Letoviška reka) Bujanovac Bosilegrad,

Preševo Trgovište

16.000 15.000 10.000 25.000 5.500

Srednje deponije Vranje, zatvorena deponija Surdulica

27.700 28.400

Velike deponije FOPA 55.000 Rizik za životnu sredinu zavisi od: • Karakteristika otpada; • Debljine sloja otpada / nagiba kosina; • Upravljanja lokacijom (izmedju ostalog, postupaka prekrivanja), i • Osetljivosti životne sredine. Na svim lokacijama su rizici naro�ito vezani za zagadjenje podzemnih voda usled infiltracije procednih voda i emisije deponijskog gasa (gas koji ima snažan efekat staklene bašte) zajedno sa rizikom od požara sa posledi�nim zagadjenjem vazduha. Zakonodavstvo Za izbor lokacije deponije i njenu eksploataciju, 1992. godine su sa�injene smernice: Pravilnik o kriterijumima za utvrdjivanje lokacije i uredjenje deponija otpadnih materija (br. 110-00-000-10/92-04, Beograd, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, 26. juna 1992.), u daljem tekstu “Pravilnik”. Postoje�e deponije nemaju pravni status. Nijedna od deponija nema radnu niti gradjevinsku dozvolu mada imaju opštinsku dozvolu za rad. Nema podataka o pravnim sporovima, npr. zbog toga što deponije nisu izabrane ili ne rade na legalnoj osnovi. Pravilnik propisuje kriterijume za lokacije i zaštitne mere za komunalne deponije �vrstog otpada. Opasan otpad je isklju�en. Zaštitne mere se sastoje od tehni�kih mera zaštite od nestabilnosti, obloge na dnu (ako na lokaciji nema nikakve barijere), ograda, prikupljanja atmosferskih i procednih voda, bunara za sakupljanje deponijskog gasa, dnevnog prekrivanja, separacije �vrstog industrijskog otpada, pra�enja izdani podzemnih voda i finalnog prekrivanja zemljom debljine 0,3 do 0,5 metara. Obzirom na teku�e norme podzemnih voda u Srbiji u vezi sa sanacijom postoje�ih deponija i prevencijom kontaminacije, može se primeniti slede�e:

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



5

Pomenuti Pravilnik precizira kao što sledi:

Pravilnik (1992) �lan 4: Nova deponija koja se nalazi na terenu ve�e propustljivosti od 0,00001 cm/s bi�e osigurana, da bi se zaštitile podzemne vode, slojem gline debljine 0,5 m ili plasti�nom folijom. Dalje u �lanu 11: A istog Pravilnika navodi da se deponija ne može nalaziti na: zemljištu sa unutrašnjom zonom sanitarne zaštite izvora pitke vode i na zemljištu gde je najviši sezonski nivo podzemnih voda 2m od dna deponije i na terenu sa propustljivoš�u ve�om od 0,00001 cm/s;

Na osnovu rekognosciranja terena i postoje�ih informacija, �ini se malo verovatnim da su gore opisane zaštitne mere primenjene na bilo koju od predmetnih registrovanih deponija. Podzemne vode koje se koriste za napajanje pitkom vodom bez dodatnog pre�iš�avanja, treba da budu u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu vode za pi�e (Službeni glasnik SRJ, br. 42/98), koji je generalno u skladu (osim nekoliko parametara kvaliteta vode) sa odgovaraju�im EU standardima. U pogledu mogu�ih negativnih efekata koje procedne vode ili infiltracija vode kroz postoje�e telo deponije i odloženi otpad mogu da imaju na kvalitet podzemnih voda u zoni deponije, preporu�uje se pra�enje naredne opšte procedure: 1. Provera uskladjenosti odredjene deponije sa gore navedenim zahtevima a zatim izrada

preliminarne analize verovatno�e kontaminacije podzemnih voda; 2. Provera stanja predmetnog akvifera, tj. da li se koristi ili je namenjen za snabdevanje vodom

za pi�e ili kao prirodni izvor mineralne vode; 3. Prikupljanje, sistematizacija i analiza svih relevantnih raspoloživih podataka o zabeleženom

kvalitetu podzemnih voda i hidrogeološkim karakteristikama; 4. Utvdjivanje prvobitnog stanja kvaliteta podzemnih voda – tj. pre po�etka rada postoje�e

deponije, koriste�i istorijske podatke, merenja, ili odgovaraju�e hidrogeološke kompjuterske simulacije i modele;

5. Utvrdjivanje sadašnjeg stanja životne sredine – kvalitet podzemnih voda, stepen zagadjenosti, osmatranjem istražnih bunara, izradom modela zagadjenja saobra�ajem i sprovodjenjem analize mogu�ih dugoro�nih efekata postoje�e deponije na podzemne vode, u sadašnjem stanju i nakon njenog zatvaranja;

6. Propisivanje mera rehabilitacije i zaštite koje bi pomogle uspostavljanju i dugoro�nom o�uvanju originalnog ili potrebnog kvaliteta podzemnih voda (za vodosnabdevanje i drugo).

Što se ti�e mogu�eg zagadjenja podzemnih voda, uze�e se u obzir efekti Prirodnog slabljenja (NA). Glavni prirodni procesi koje treba razmotriti su: • Mikrobiološko razlaganje i transformacija organskih zagadjiva�a; • Hemijske reakcije teških metala iz padavina; • Razlaganje u organske materije i �estice prašine. Rezultati istraživanja u Holandiji (Uticaj Prirodnog slabljenja (NA) na rizike i brigu o napuštenim deponijama nakon njihovog zatvaranja, W.J. van Vossen, J. van der Ben, H. Slenders, J. van der

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



6

Waarde, izveštaj sa kongresa na Sardiniji 2001.) pokazuju da su generalno koncentracije zagadjiva�a vrlo niske, �ak i na samim deponijama. Samo anaerobno teško razloživa jedinjenja (benzen, naftalin) se nešto �eš�e nalaze u samom telu deponije. Van nekadašnjih deponija, koncentracije oba zagadjiva�a i nutrijenata su vrlo niske, npr. koncentracije teških metala u procednim vodama i filtratima su �esto manje nego osnovne koncentracije. ISPITIVANJA DEPONIJA Uvod Deponije u sadašnjem tehni�kom stanju predstavljaju potencijalnu opasnost za zagadjenje površinskih voda, podzemnih voda, zemljišta i vazduha. Deponije stvaraju neprijatan estetski efekat na okruženje. Deponije �e se ispitati da bi se dobili podaci potrebni za proces odlu�ivanja. Za komunalne deponije je potrebno izvršiti naredne zadatke: • Ocena postoje�ih podataka; • Topografska merenja i izrada detaljne digitalne topografske osnove; • Ispitivanje podzemnih voda; • Merenje karakteristika procednih voda u slu�aju njihovog ulivanja u površinske vode; • Geotehni�ka istraživanja (po potrebi). Izvrši�e se analiza rizika da bi se definisale mere koje treba preduzeti tokom zatvaranja i u periodu nakon zatvaranja deponije. Ocena postoje�ih podataka Izvrši�e se ocena postoje�ih podataka. Postoje�i podaci se sastoje od karakteristika otpada, izveštaja o istraživanjima na terenu, operativnih planova i izveštaja, vazdušnih snimaka i snimaka na terenu, i raspoloživih podataka o monitoringu. Postoje�i podaci �e se sortirati po deponijama i napravi�e se izveštaj o rezultatima. Topografska merenja Topografska merenja �e se vršiti na deponiji i u njenom okruženju, da bi se izradila digitalna karta lokacije deponije. Karta �e se koristiti za izradu tehni�kog projekta aktivnosti na zatvaranju deponije, i obuhvata�e melioracione jarke i površinske vode u blizini svake deponije. Ispitivanje podzemnih voda Za deponije �e biti neophodna istraživanja na terenu. Shodno Pravilniku, napravi�e se najmanje 3 piezometarske bušotine tokom perioda eksploatacije deponije, po jedna na svakoj strani, i jedna nizvodno od deponije gde �e uzimati uzorci 2 puta godišnje. Nijedna o postoje�ih lokacija ne koristi traženi monitoring sistem. Da bi se ispitale podzemne vode pre zatvaranja deponije, na svakoj lokaciji �e se postaviti po 1 stalni bunar za monitoring uzvodno od deponije i u proseku 3 stalna bunara za monitoring nizvodno. Svaki bunar �e sadržati po piezometar najmanje dva metra ispod minimalnog nivoa podzemnih voda, u kome se mogu uzimati uzorci podzemnih voda. Uz uzorkovanje podzemnih voda, treba izvršiti i naredna merenja na terenu: temperatura, kiselost (pH) i provodljivost (Ec). Ostale analize �e se vršiti u laboratoriji i usmerene su na o�ekivanu kontaminaciju: hloridi, sulfati, amonijak,

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



7

metali, barijum, isparljivi aromati�ni ugljovodonici i halogeni oranski ugljovodonici, izlu�ivi organski halogeni, indeks fenola, nitrati, ukupni organski ugljenik, natrijum i bikarbonat. Rezultati ispitivanja podzemnih voda �e se analizirati u skladu sa nacionalnim grani�nim vrednostima za podzemne vode, uzimaju�i u obzir procese kao što je prirodno slabljenje. U zavisnosti od rezultata ispitivanja, preduze�e se dalje mere gde je to potrebno. Karakteristike procednih voda Ako obilasci terena i postoje�i podaci pokažu da se na lokaciji deponije može uo�iti ulivanje procednih voda u površinske vode, uze�e se uzorci iz jaraka/površinskih voda nizvodno od deponije, da bi se utvrdile karakteristike procednih voda i efekti na površinske vode. Uzorci �e se ispitivati na: hloride, sulfate, amonijak, HPK, BPK, metale, barijum, isparljive aromati�ne ugljovodonike, i halogene organske ugljovodonike, izdvojive organske halogene, nitrate, ukupan organski ugljenik, sulfide, mangan, kalijum, natrijum i bikarbonat. Geotehni�ka snimanja U svakom slu�aju su potrebna geotehni�ka snimanja da bi se osiguralo da projekat deponije vodi ka bezbednoj konstrukciji tokom izgradnje i nakon zatvaranja. MERE KOJE TREBA PREDUZETI Uvod �lan 24 Pravilnika propisuje mere koje treba preduzeti po prestanku eksploatacije. Deponija prestaje da radi kada više nije mogu�e odložiti novi otpad ili kada po�ne da ugrožava životnu sredinu. Potrebno je da se otpad prekrije sa 3,000 – 5,000 m3 zemlje po hektaru, u zavisnosti od budu�e namene zemljišta i imaju�i u vidu da prekriva� od zemlje treba da bude ravnomerno rasporedjen. Debljina potrebnog zemljanog sloja �e biti približno 0,3 do 0,5 metara. Sloj zemlje ne spre�ava infiltraciju kišnice u telo deponije, pogotovu kada se ne preduzimaju nikakve mere za odvodjenje atmosferskih voda sa površinskog prekriva�a deponije do obližnjih površinskih voda. Ako se kišnica infiltrira u deponiju, proizvodi�e se procedne vode. Zato Evropska Direktiva 1999/31/EC o odlaganju otpada propisuje upotrebu površinskih prekriva�a za komunalne deponije �vrstog otpada, koji se sastoje od sloja za drenažu gasa, nepropustljivog mineralnog zaptivnog sloja, drenažnog sloja i površinskog prekriva�a. Za deponije opasnog otpada, doda�e se vešta�ka zaptivna obloga (na primer od PE). Pored prekrivnog sloja, razmotri�e se i druge mere u zavisnosti od karakteristika deponije i otpada, kao što je sistem za prikupljanje i odvodjenje procednih voda, sistem za izdvajanje deponijskog gasa, sanacija podzemnih voda (po potrebi). U svakom slu�aju je potreban sistem trajnog monitoringa podzemnih voda, za koji se mogu koristiti bunari za monitoring iz istražne faze. Zahtevi Direktive 1999/31/EC se mogu smatrati najboljom raspoloživom tehnikom. Primena najboljih raspoloživih tehnika za sve mere vodi�e investicijama za koje se pretpostavlja da u ve�ini slu�ajeva ne mogu da se priušte. Zato �e potreba za merama da se bazira na analizi rizika.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



8

Analiza rizika treba da se usredsredi na rizike za životnu sredinu i zdravlje, u odnosu na to koje mere mogu da se priušte. Naredna tabela daje pregled mogu�ih mera koje se mogu preduzeti za svaki tip deponije. Mere o kojima �e se odlu�ivati na osnovu analize rizika su ozna�ene kao “proizvoljne”. Tabela 3.1: Pregled mogu�ih mera

Velika deponija Srednja deponija Mala deponija Monitoring podzemnih voda Da Da Da Humusni sloj Da Da Da Sistem oticanja površinskih voda

Da Da Da

Drenažni sloj Da/proizvoljno Da/proizvoljno Proizvoljno Nepropusna mineralna obloga Da/proizvoljno Da/proizvoljno Proizvoljno Sloj za drenažu gasa Da/proizvoljno Da/proizvoljno Proizvoljno Sistem za izdvajanje deponijskog gasa

Da Ne Ne

Pasivno odvodjenje gasa iz deponije

Ne Da Proizvoljno

Sistem prikupljanja procednih voda

Proizvoljno Proizvoljno Ne/proizvoljno

Sanacija podzemnih voda Proizvoljno Proizvoljno Ne/proizvoljno Površinski prekriva� Potrebno je da se tokom eksploatacije deponije otpad prekriva sa 0,1 do 0,3 m zrnastog materijala. Nakon preoblikovanja deponije do njenog kona�nog oblika (sa stabilnim kosinama pri maksimalnom nagibu od 1:3), izgradi�e se nose�i sloj približne debljine 0,25m direktno na deponiji. Primarna funkcija ovog sloja je da obezbedi odgovaraju�u podlogu za sabijanje mineralne barijere. Slika 3.1 prikazuje principijelni popre�ni presek prekrivne konstrukcije koja se može koristiti za velike deponije i deponije koje predstavljaju rizik za životnu sredinu.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



9

Slika 3.1: Principijelni popre�ni presek prekrivne konstrukcije Da bi se umanjilo stvaranje procednih voda, treba postaviti sloj mineralnog materijala preko nose�eg sloja. Treba preduzeti mere predostrožnosti da bi se izbeglo isušivanje ovog mineralnog sloja i zagadjenje temeljnog sloja. Vešta�ka geo-hidrološka barijera treba da bude glinena barijera debljine 0,5 m (K� 1,0x10-9 m/s) ili njen ekvivalent. Prirodna glina se može koristiti kao geohidrološka mineralna barijera. Alternativa glini može da bude mineralna barijera od peska-bentonita ili geosinteti�ka obloga, ili Trisoplast (koji se sastoji od peska, bentonita i nekog polimera). Gde je to neophodno, postavi�e se peš�ani drenažni sloj debljine 0,3 metra za prikupljanje površinskog oticaja. U ovaj sloj se mogu postaviti drenažne cevi na dnu kosina. Drenažni sistem �e prikupljati površinski oticaj i odvoditi ga. Sinteti�ki drenažni podmeta�i se mogu koristiti kao alternativno rešenje, umesto peska. Preko nepropustljive mineralne barijere ili drenažnog sloja, postavlja se humusni sloj minimalne debljine 0,5m. Ovaj humusni sloj spre�ava eroziju mineralne barijere i pogoduje rastu trave i biljaka. Da bi se izbegla erozija humusnog sloja, po celoj prekrivenoj površini �e se posaditi seme trave. To seme �e biti bilo koje seme trave koje je svojstveno datom podru�ju. Druge mere Druge mere se sastoje od izdvajanja gasa, prikupljanja procednih voda i sanacije podzemnih voda. Sve ove mere �e se bazirati na analizi rizika, i to su uobi�ajene tehnike koje treba da se primene na postoje�e deponije radi spre�avanja zagadjenja vazduha, zemljišta, podzemnih i površinskih voda. Izdvajanje deponijskog gasa je aktivan na�in odvodjenja gasa primenom sistema biotrnova i ventilatora za transport deponijskog gasa u baklju. Uz to, deponijski gas može da se koristi za proizvodnju struje (videti dalji tekst). Ako su koli�ine deponijskog gasa relativno male, odvodjenje gase se može vršiti pasivnim metodama kao što je kontrolisano ispuštanje preko “dimnjaka” kroz prekrivni sloj sa biofilterom za izbegavanje emisije neprijatnih mirisa.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



10

Sistemi prikupljanja procednih voda i sanacije podzemnih voda bi�e specifi�ni za lokaciju, i zavisi�e od o�ekivanih koli�ina koje �e se znatno umanjiti nakon postavljanja nepropustivog prekrivnog sloja. Prikupljene procedne vode i zagadjene podzemne vode �e se ispuštati na kontrolisan na�in ka kanalizacionom sistemu ili, nakon pre�iš�avanja, ka površinskim vodama. MONITORING I BRIGA NAKON ZATVARANJA DEPONIJE Monitoring podzemnih voda Oko tela deponije treba postaviti �etiri stalna bunara za monitoring: • 1 bunar za monitoring uzbrdo od tela deponije; • 3 bunara za monitoring nizbrdo od tela deponije. Pravac toka podzemnih voda treba proveravati merenjem nivoa podzemnih voda. Kvalitet podzemnih voda treba pratiti tokom narednih godina, budu�i da je otpad na lokaciji delimi�no izmešan. U�estalost uzorkovanja i hemijskih analiza zavisi od osetljivosti podru�ja u kom se deponija nalazi. Podzemne vode treba da se uzorkuju i analiziraju najmanje tri puta za pet godina. Ako rezultati hemijskih analiza pokažu da su podzemne vode kontaminirane preko srpskih standarda, treba preduzeti mere (kao što je ve�a u�estalost monitoringa, postavljanje novih bunara nizbrdo od kontaminiranog bunara) u konsultaciji sa nadležnim organima. Nastavak monitoringa podzemnih voda posle pet godina treba razmotriti sa nadležnim organima za svaku pojedina�nu deponiju. Uzorci podzemnih voda �e se analizirati u skladu sa srpskim standardima. Bi�e obuhva�eni najmanje slede�i parametri: metali (8), isparljivi aromati�ni ugljovodonici (VAH), isparljivi organski ugljovodonici (VOH), ukupni naftni ugljovodonici (TPH), indeks fenola i izdvojivi organski halogen (EOX). Inspekcija lokacije Tokom prve dve godine, inspekcija na lokaciji �e se vršiti jednom godišnje. Posle 2 godine, svakih pet godina �e se vršiti vizuelna inspekcija lokacije deponije. Tokom inspekcije, treba da se verifikuju slede�a pitanja: • Vizuelna inspekcija prekrivnog sloja i po potrebi kontrolna bušenja za proveru debljine

prekrivnog sloja; • Vizuelna inspekcija stanja vegetacije (šteta naneta deponijskim gasom) na deponiji. Ako se

otkrije ošte�enje vegetacije, treba preduzeti dodatne mere (merenja deponijskog gasa pokretnom opremom);

• Vizuelna inspekcija stanja obližnjih površinskih voda; • Vizuelna inspekcija koriš�enja lokacije (nema ogradjenih površina, nema stoke, nema

vegetacije �ije korenje je dublje od 0,3 metra, itd.). Ako se postavi sistem za izdvajanje gasa, ili se sprovodi prikupljanje procednih voda, inspekcija i održavanje �e biti precizirani tokom perioda izrade projekta.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



11

Nalazi inspekcije treba da se podnesu nadležnom organu. Nadležni organ �e odlu�iti koje mere treba preduzeti. TROŠKOVI ZATVARANJA DEPONIJE Troškovi aktivnosti vezanih za zatvaranje deponija i brigu o njima nakon zatvaranja zavise od potrebnih mera. Iznosi navedeni u ovoj fazi projekta su samo orijentacioni. Prora�un troškova mora da se napravi na bazi pristupa specifi�nog za lokaciju. Aktivnosti se sastoje od: 1. Istražnih radova (prikupljanje i ocena podataka, topografska (geodetska) merenja i digitalni

crteži, ispitivanje podzemnih voda i uzorkovanje procednih voda i geotehni�ka snimanja); 2. Projektovanje i tenderska procedura; 3. Izgradnja i nadzor nad izgradnjom; 4. Monitoring i briga nakon zatvaranja deponije. Istražni radovi Tabela 3.2: Procena troškova istražnih radova

Aktivnosti Ulazni podaci

Jedini�na cena (�)

Troškovi (�)

Kompjuterska analiza postoje�ih podataka i izrada izveštaja

10 dana 100 na dan 1.000

Geodetska snimanja i digitalni crteži u razmeri 1:1.000 – na ovo mogu da uti�u karakteristike terena, prisustvo drve�a i šiblja -

18,2 hektara 500 po ha 9.100

Ispitivanja podzemnih voda (po lokaciji: �etiri stalna bunara za monitoring, analiza, izveštaj)

8 lokacija 5.000 po lokaciji

40.000

Geotehni�ka snimanja, uklju�uju�i prora�une i izveštaj. Na ovo može da uti�e tražena detaljna specifikacija istražnih radova

8 lokacija 15.000 120.000

Ukupno Približno 170.000 Projektovanje i tenderska procedura Tabela 3.3: Procena troškova projektovanja i tenderske procedure

Aktivnost Ulazni podaci


Troškovi (�)

5 malih deponija Lokacija 10.000 50.000 2 srednje deponije Lokacija 20.000 40.000 1 velika deponija Lokacija 30.000 30.000 Ukupno Približno 120.000

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



12

Izgradnja Troškovi izgradnje prekrivnog sloja uglavnom zavise od raspoloživosti minerala u blizini deponije. Ako ovi minerali nisu raspoloživi u blizini, troškovi transporta �e uticati na procenjene troškove. Napravljene su slede�e pretpostavke da bi se ukazalo na troškove prekrivnih slojeva na deponijama: • Glina (K� 1.0x10-9 m/s) � 10 po m3 (ali može mnogo da varira u zavisnosti od udaljenosti

pozajmišta, potrebnog sabijanja, itd.); • Drenažni pesak (propustljivi pesak) � 20 po m3; • Zemlja (lokalno raspoloživa zemlja za prekrivanje) � 5 po m3. Za prekriva� na malim deponijama, može se napraviti slede�i presek troškova: Tabela 3.4: Presek troškova prekrivanja malih deponija

Opis Koli�ina po m2 Orijentacioni troškovi po m2

�iš�enje lokacije, preoblikovanje i sabijanje otpada � 1,50 Nose�i sloj 0,25 m3 � 1,50 Sloj gline 0,50 m3 � 5,00 Sloj zemlje 0,80 m3 � 4,00 Vegetacija, drenažni kanali, itd. � 1,00 Medjuzbir � 13,00 Nadzor, režijski troškovi i nepredvidjeni troškovi (približno 20%)

� 2,50

Jedini�na cena po m2 � 15,50 Za prekriva� na srednjim i velikim deponijama, može se dati naredni presek troškova: Tabela 3.5: Presek troškova prekrivanja srednjih deponija

Opis Koli�ina po m2 Orijentacioni troškovi po m2

�iš�enje lokacije, preoblikovanje i sabijanje otpada � 1,50 Nose�i sloj 0,25 m3 � 1,50 Sloj gline 0,50 m3 � 5,00 Drenažni sloj 0,30 m3 � 6,00 Sloj zemlje 0,80 m3 � 4,00 Vegetacija, drenažni kanali, itd. � 1,00 Medjuzbir � 19,00 Nadzor, režijski troškovi i nepredvidjeni troškovi (približno 15%)

� 3,00

Jedini�na cena po m2 � 22,00

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



13

Tabela 3.6: Presek troškova prekrivanja velikih (površina) deponija Opis Koli�ina po m2 Orijentacioni troškovi

po m2 �iš�enje lokacije, (ograni�eno) preoblikovanje i sabijanje otpada

� 1,50

Nose�i sloj 0,25 m3 � 1,50 Sloj gline 0,50 m3 � 5,00 Drenažni sloj 0,30 m3 � 6,00 Sloj zemlje 0,80 m3 � 4,00 Vegetacija, drenažni kanali, itd. � 1,00 Medjuzbir � 19,00 Nadzor, režijski troškovi i nepredvidjeni troškovi (približno 10%)

� 2,00

Jedini�na cena po m2 � 21,00 Na osnovu gornjih pretpostavki, troškovi zatvaranja deponija na osnovu prekrivnog sloja iznose: Tabela 3.7: Presek troškova prekrivanja srednjih deponija (bez istražnih radova, projektovanja i tenderske procedure)

Kategorija Deponija Površina (m2)

Jedini�na cena po m2

Ukupno �

Male deponije

Vladi�in Han (Letoviška reka) Bujanovac Bosilegrad,

Preševo Trgovište

16.000 15.000 10.000 25.000 5.500

15,5 15,5 15,5 15,5 15,5

248.000 233.000 155.000 387.000 85.000

Srednje deponije

Vranje, zatvorena deponija Surdulica

27.700 28.400

22 22

610.000 625.000

Približno 2,342.000 Velike deponije FOPA deponija 55.000 21 1,155.000 Ukupno Približno 3,498.000

Ukupni troškovi zatvaranja iznose približno � 2,4 miliona (isklj. FOPA). Ovi troškovi ne sadrže ulaganja u izdvajanje deponijskog gasa za koriš�enje (to nije izvodljivo zbog male veli�ine, videti u daljem tekstu) i prikupljanja i pre�iš�avanja procednih voda. Bez privatne deponije FOPA, ukupni troškovi iznose 1,2 miliona Eura. Monitoring i briga nakon zatvaranja Godišnji operativni troškovi monitoringa i inspekcija su navedeni dole. Tabela 3.8: Procena godišnjih troškova

Aktivnost Ulazni podaci Jedini�na cena (�) Troškovi (�) Ispitivanja podzemnih voda (uzorkovanje, analiza, izveštaj)

8 lokacija 3.000 24.000

Vizuelna inspekcija 8 lokacija 2.000 16.000 Ukupno Približno 40.000 godišnje

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



14

3.4 Nastajanje i sastav otpada

Naredni parametri imaju uticaja na koli�inu otpada i njegov sastav: 1. Porast / smanjenje broja stanovnika; 2. Porast pokrivenosti uslugama prikupljanja otpada; 3. Ekonomski napredak; 4. Smanjenje otpada zbog separacije na mestu nastanka i proizvodnje djubriva na deponiji. 1. Porast broja stanovnika U poslednjih nekoliko godina, broj stanovnika P�injskog okruga se smanjio. U periodu 1999 – 2004., broj stanovnika se u proseku smanjivao za 1% godišnje. U našim prora�unima je primenjen nulti (0%) scenario za ceo projektni period. 2. Porast pokrivenosti uslugama prikupljanja otpada Na osnovu naših istraživanja, pokrivenost uslugama prikupljanja otpada je 90% (u Vranju) do 100% u urbanim zonama. Seoska naselja nisu ili su ograni�eno pokrivena (Surdulica i Trgovište). O�ekuje se da �e sva urbana podru�ja biti u potpunosti pokrivena u peridu od 5 godina. Ne o�ekujemo znatnu pokrivenost seoskih naselja zbog: • Udaljenosti; • Male gustine naseljenosti; i • Loših puteva / nepristupa�nosti za kamione i traktore. Na osnovu razgovora sa JKP-ima, o�ekuje se da �e se 100% pokrivenost urbanih zona posti�i 2013. godine. Tabela 3.9: Scenario pokrivenosti uslugama prikupljanja otpada u procentima

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



15

3. Ekonomski razvoj (BDP) Najbolji scenario EBRD-a daje realan porast BDP od 3 – 5% (videti tabelu 3.2) godišnje. Na osnovu istorijskih podataka u Zapadnoj Evropi, pretpostavlja se da �e proizvodnja otpada rasti istom stopom. Tabela 3.10: Scenario realnog ekonomskog razvoja po EBRD-u (bazni slu�aj)

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 Realan porast BDP

6% 4% 5% 5% 5% 5% 4% 4% 4% 3% 3%

Napomena: Gornjem scenariu se daje prednost u odnosu na stopu porasta od 2% godišnje kako je navedeno u srpskom Pravilniku o kriterijumima utvrdjivanja lokacija i uredjenja deponija otpadnih materija (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 54/92) jer se ta stopa smatra suviše niskom (kako pokazuju istorijski podaci).

4. Separacija otpada na mestu nastanka Smanjenje koli�ina proizvedenog otpada je primarni nivo u hijerarhiji i osnova za dobru praksu u upravljanju otpadom. Budu�i da nije napravljena nikakva Regionalna strategija upravljanja otpadom, mogu biti pristuni bilo kakvi zvani�ni programi promovisanja i recikliranja, sortiranja i ponovnog koriš�enja. Jedan od osnovnih principa primenjivanih u izradi Regionalne strategije upravljanja otpadom je princip blizine, što zna�i da prerada otpada treba da po�ne što je bliže mogu�e mestu njegovog nastanka. Poseban zna�aj primene primarne separacije otpada na mestu nastanka (u doma�instvima, institucijama i kompanijama) ogleda se u �injenici da se iz otpada dobija kvalitetni (“nezagadjeni”) materijal koji ima daleko višu cenu na tržištu materijala koji se može preraditi (npr. sa linije za separaciju) i doprinosi stvaranju zna�ajnog profita. Preporu�uje se da sve opštine naprave nacrt (Regionalne) strategije upravljanja otpadom, gde se navode ciljevi separatnog prikupljanja. Na deponiji Meteris, dolazi do ograni�ene pojave ru�nog skupljanja. Uzimaju se PET boce i veliki komadi plasti�ne folije. Ova aktivnost �e prestati jer to nije u skladu sa standardima sanitarnog deponovanja. Kako je pomenuto, EkoPlast prikuplja PET i plasti�ne folije u podru�ju Surdulice a uskoro i u Vranju i Vladi�inom Hanu. Prema planovima EkoPlasta, predvidjamo naredni scenario za separatno prikupljanje PET i plasti�nih folija.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



16

Tabela 3.11: Scenariji separacije PET i plasti�ne folije na mestu nastanka, u procentima

Na osnovu svih gore navedenih scenarija, predvidja se naredna koli�ina i sastav otpada.

-10,00020,00030,00040,00050,00060,00070,00080,000

2007

2009

2011

2013

2015

2017

2019

2021

2023

2025

2027To

tal

was

te a

mou

nt c

olle

cted

(to

n/yr

)

Slika 3.2: Ukupna koli�ina prikupljenog otpada

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



17

Slika 3.3: Prognozirani sastav prikupljenog otpada 2010. godine

3.5 Preostali životni vek sanitarne deponije Meteris

Na deponiji Meteris se odlaže otpad iz Vranja. Od aprila 2007., i Vladi�in Han odlaže svoj otpad na deponiji Meteris. Deponija se puni u tri faze, sa ukupnom zapreminom od 365.000 m3. 20% ove zapremine je potrebno za dnevno prekrivanje zemljom. Zato neto zapremina otpada iznosi 292.000 m3. Na po�etku 2008., popunjena je prva faza (nekih 125.000 m3). Pretpostavljena gustina odloženog otpada nakon sabijanja je 750 kg/m3. Preostali životni vek deponije Meteris kada odlaganje vrše samo Vranje i Vladi�in Han je nekih 6 godina – do druge polovine 2013. (videli sliku 3.4). Pretvaranjem deponije Meteris u regionalnu deponiju koja prima otpad iz svih opština P�injskog okruga, preostali životni vek bi bio nekih 4 godine.

Papir18%

Staklo3%

Plastika19%Organske materije

37%

Ostalo9%

Tekstil2%

Metal 3%

Javne površine5%

Guma1%

Pepeo0%

Rušenje3%

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



18

Slika 3.4: Životni vek deponije Meteris u slu�aju da se deponuje otpad samo iz Vranja i Vladi�inog Hana, odnosno iz svih opština P�injskog okruga.

Napomena: Pretpostavlja se da otpad FOPA NE dolazi u Meteris. Pretvaranje deponije Meteris u regionalnu deponiju, koja opslužuje sve opštine P�injskog okruga, skra�uje njen životni vek za oko 2 godine (sa druge polovine 2013. na drugu polovinu 2011.) (videti sliku 3.4). Proširenje deponije Meteris �e zato biti završeno bilo pre sredine 2014 ili sredine 2012 godine.

3.6 Potrebe opština za prikupljanjem i transportom otpada

Predlaže se da svih sedam opština, tj. svih sedam JKP dobiju nova komunalna vozila za i kontejnere, da bi se prevazišli postoje�i nedostaci i obzirom na uve�anje pokrivenosti uslugama prikupljanja otpada. Prime�eno je da postoje�a praksa prikupljanja otpada može da se organizuje efikasnije. Pogotovu komunalna vozila mogu da imaju višu stopu iskoriš�enosti. Preporu�uje se poboljšanje stope iskoriš�enosti.

Uprkos perspektivnom poboljšanju efikasnosti, postoji potreba da se stara oprema zameni novom komunalnom opremom i da se uzme u obzir uve�anje pokrivenosti uslugama. Predloženi broj kontejnera i komunalnih vozila, na osnovu naših istraživanja, naveden je dole. Za kompaktore predlažemo kompaktore kapaciteta vazduha 13 m3 pogodne za vožnju do lokacije Meteris. Zbog naših analiza, ovde predložena vozila se razlikuju od istraživanja opština (poglavlje 2) jer gore pomenute opštine nisu uzele u obzir budu�u regionalnu organizaciju.

0

50,000

100,000

150,000

200,000

250,000

300,000

350,000

400,000

450,000

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Zauzeta zapremina otpada

Po�etkom 2008.

Max. zapremina otpada na Meterisu

Popunjeni kapacitet zbog otpada iz svih opština P�injskog okruga

Zapremina koju zauzima otpad iz Vranja i Vladi�inog Hana

Skra�enje životnog veka

Kum

ulativna zapremina otpada (u m

Meterisu

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



19

Tabela 3.12: Procena investicionih ulaganja u nova komunalna vozila i kontejnere u JKP-ima Opis radova Jedinica

mere Koli�ina Jedini�na

cena (�) Ukupno �)

Vranje Komunalna vozila ° Kompaktor od 13 m3 ° Traktori

kom kom

3 1

110.000 20.000

330.000 20.000

Kontejneri od: ° 1,1 m3 ° 7 m3 ° 120 l (kante)

kom kom kom

1.200 30

10.000

250 700

25

300.000 21.000

250.000

Medjuzbir za Vranje 921.000 Vladi�in Han Komunalna vozila ° Kompaktor od 13 m3 ° Traktori

kom kom

2 1

11.000 20.000

220.000 20.000

Kontejneri od: ° 1 m3 za papir ° 7 m3 ° 120 l (kante)

kom kom kom

10

3.500

300

25

3.000

87.500 Hidrauli�ka presa za papir kom 1 5.000 5.000

Medjuzbir za Vladi�in Han 335.500 Surdulica Komunalna vozila ° Kompaktor od 13 m3 ° Traktori

kom kom

1 1

110.000 20.000

110.000 20.000

Kontejneri od: ° 120 l (kante) ° 1 m3 za papir

kom kom

5.000 10

25 300

125.000 3.000

Hidrauli�ka presa za papir kom 1 5.000 5.000

Medjuzbir za Surdulicu 263.000 Bosilegrad Komunalna vozila ° Kompaktor od 6 m3 ° Traktori

kom kom

1 1

70.000 20.000

70.000 20.000

Kontejneri od: ° 1,1 m3 ° 7 m3 ° 120 l (kante) ° 1 m3 za PET/papir

kom kom kom kom

120

1.400 5

250

25 300

30.000

35.000 1.500


Medjuzbir za Bosilegrad 161.500

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



20

Opis radova Jedinica

mere Koli�ina Jedini�na

cena (�) Ukupno �)

Preševo Komunalna vozila: ° Kompaktor od 13 m3 kom 2 110.000 220.000 Kontejneri od: ° 1,1 m3 ° 7 m3 ° 80 l (kante) ° 1 m3 za PET/papir

kom kom kom kom

130

2.000 10

250

22 300

32.500

44.000 3.000


Medjuzbir za Preševo 304.500 Bujanovac Komunalna vozila ° Kompaktor od 13 m3 ° Traktori

kom kom

1 1

110.000 20.000

110.000 20.000

Kontejneri od: ° 1,1 m3 ° 5 m3 ° 1 m3.za PET/papir

kom kom kom

100 10 30

250 500 300

25.000 5.000 9.000


Medjuzbir za Bujanovac 174.000 Trgovište Komunalna vozila ° Kompaktor od 6 m3 ° Traktori

kom kom

1 1

70.000 20.000

70.000 20.000

Kontejneri od: ° 1,1 m3 ° 7 m3 ° 120 l (kante) ° 1 m3.za PET/papir

kom kom kom kom

40

300 5

250

25 300

10.000

7.500 1.500


Medjuzbir za Trgovište 114.000 Ukupno komunalna vozila i kontejneri 2,273.500

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



21

3.7 Transfer stanice

Dole su prikazani putevi i udaljenosti izmedju gradova i deponije Meteris. Slika 3.5: Putevi i

udaljenosti u P�injskom okrugu Baloni: indikativne relativne koli�ine otpada

Bilo bi najbolje da se lokacija Transfer stanice nalazi na granicama sela/gradova duž trase ka Meterisu. Uopšteno, makrolokacija transfer stanice treba da ispuni slede�e zahteve: • Više od 0,5 km udaljenosti od najbližih stambenih objekata (van naselja); • Lokacija deponije ne treba da bude zona sanitarne zaštite izvorišta vode za pi�e; • Treba da bude na udaljenosti ve�oj od 0,5km od reka, jezera i akumulacija; • Treba da bude više od 0,5km od spomenika kulture ili zašti�enih ekoloških zona; • Najmanje 0,5km od najbliže železni�ke ili autobuske stanice, skladišta zapaljivih materija ili

vojnih objekata; • Najmanje 0,2km od stacionarnih zdravstvenih institucija, banja ili prehrambene industrije; • Najmanje 0,1 km od gasovoda, naftovoda ili elektri�nih vodova; • Ne sme da bude iznad instalacija za navodnjavanje, podzemnih objekata poput tunela ili

skloništa; • Kota terena na transfer stanici treba da bude iznad nivoa 100-godišnjih poplava. Konsultant je razmotrio i izvršio finansijsku analizu uvodjenja jedne ili više transfer stanica. Analiza je koristila finansijski/ekonomski model uzimaju�i u obzir tehni�ke barijere a naro�ito pristupa�nost (stanje puteva). Razmotrena su dva razli�ita tipa transfer stanica: 1: Za opštine Bosiligrad i Trgovište je koli�ina otpada ograni�ena. Pristupni put je vrlo

brdovit i u osrednjem stanju. Ovo isklju�uje upotrebu dugolinijskih kamiona sa

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



22

kontejnerima od 40ft sa/bez prikolice. Mogu�i su kamioni sa kontejnerima od 20ft (nepresovano) – ili 32 m3.

Predložena TS se u osnovi sastoji od rampe sa platformom. Dva kontejnera se stavljaju na obe strane platforme. Ukupna površina TS treba da ima rasvetu i da bude ogradjena. Dispozicija TS je prikazana na slede�oj slici.

Slika 3.6: Dispozicija Transfer stanice u Bosilegradu i Trgovištu

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



23

Transportni kamion �e imati kuku za podizanje kontejnera od 32 m3 ((videti sliku 3.7).

Slika 3.7: Kamion sa kukom

Procena investicionih troškova za ovaj tip transfer stanice je data u tabeli 3.13 (detaljni CAPEX u Aneksu). Tabela 3.13: Procena investicionih troškova za transfer stanicu u Bosilegradu i Trgovištu

Opis Jedinica mere

Koli�ina Cena (�) Pregled budžeta (�)

1 Transfer stanica 1.1 Teren m2 5.000 3 15.000 1.2 Pristupni put m2 600 17.000 1.3 Gradjevinski radovi 1 69.000 69.000 2 Vozila (medjugradska

transportna flota)

2.1 Kamioni *) kom. 0,5 100.000 50.000 2.2 Kontejneri kom. 2 4.000 8.000 Ukupno 159.000

*) Bosilegrad i Trgovište dele jedan medjugradski transportni kamion 2. Za gradove Vladi�in Han, Preševo, Bujanovac i Surdulica, stanje i kapacitet puteva su

takvi da veliki kamioni sa kontejnerima od 40ft (nekih 50 m3 neto kapaciteta) predstavljaju najve�u kombinaciju veli�ine kamiona i kontejnera koja je mogu�a bez ošte�enja puteva i ugrožavanja ostalog saobra�aja.

Predloženo rešenje ove Transfer stanice (TS) se uglavnom sastoji od: • Terena (zemljišne parcele) približno 1ha sa kapijom/ogradom; • Kolske vage; • Navozne rampe; • Platforme za istovar; • Konstrukcije �eli�nog krova; • Nekoliko armiranih kontejnera pogodnih za sabijanje otpada; • Hidrauli�ke prese i • Pomo�ne opreme poput vatrogasne mreže, vodovoda, kanalizacije, administrativne

zgrade, strujne mreže, itd.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



24

Uz to su potrebni kontejneri za presovanje i vu�ni kamioni. Platforma za istovar mora biti dovoljno velika da bi kamioni mogli da manevrišu i, po potrebi, da se omogu�i rad utovariva�a to�kaša (preliminarno selektovanje, vadjenje velikih komada, itd.). Platforma za istovar �e biti potpuno natkrivena. Prostor TS bi�e prostran da bi se kamionima omogu�ilo manevrisanje, i mora biti potpuno ogradjen. Prostor TS �e imati skladište za kontejnere, malu administrativu zgradu, itd. Idejno rešenje dispozicije je prikazano na slede�oj slici. Slika 3.8: Idejno rešenje dispozicije prostora TS Slika 3.9 i slika 3.10 daju mogu�i bo�ni i vazdušni izgled platforme za istovar

Slika 3.9: Bo�ni izgled TS platforme za istovar

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



25

Slika 3.10: Vazdušni izgled rasporeda kontejnera (Napomena: mere su samo

orijentacione)

Visina krova treba da bude dovoljna, jer kamioni mogu da imaju razli�ite sisteme istovara. Videti sliku transfer stanice PCF projekta Liepaja (Letonija) koju je projektovao Haskoning.

Slika 3.11: Kamion na TS platformi za istovar

Procena investicionih troškova za ovaj tip transfer stanice precizirana je u tabeli 3.14 (detaljni CAPEX u Aneksu).

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



26

Tabela 3.14: Procena investicionih troškova za transfer stanice Opis Jedinica

mere Koli�ina Cena (�) Pregled budžeta (�)

1 Transfer stanica 1.1 Teren m2 10.000 3 30.000 1.2 Pristupni put m2 600 17.000 1.3 Gradjevinski i

mašinski radovi 1 193.000 193000

2 Vozila (medjugradska

transportna flota)

2.1 Dugolinijski kamioni kom. 1 100.000 100.000 2.2 Kontejneri za

presovanje kom. 4 5.000 20000

2.3. Hidrauli�ka presa kom. 1 85.000 85.000 2.4 Automatski

pretovariva� kontejnera i pokretni pod

1 60.000 60.000

2.5 Otvoren kamion za kabasti materijal

kom. 0 80.000 0

2.5 Bager kašikar kom 0 90.000 0 Ukupno 498.000

Primenom finansijsko/ekonomskog modela Transfer stanice, koji je izradio Royal Haskoning, u kome su izra�unati eksploatacioni troškovi za 2015. godinu za dva scenarija (sa i bez TS), Aneks prikazuje sve CAPEX i OPEX upotrebljene u modelu i rezultate. Dokazano je da su transfer stanice u Bosiligradu i Trgovištu rentabilne (slika 3.12). Za Vladi�in Han, Preševo, Bujanovac, Surdulicu, transfer stanice ne donose uštedu troškova u poredjenju sa direktnim odvozom na Meteris komunalnim kamionima (slika 3.12). Razlog je u tome što oni proizvode ograni�ene koli�ine otpada a udaljenosti su relativno male. Rentabilnije je da se prikupljeni otpad transportuje u komunalnim kamionima (tipa: sa kompaktorom 13 – 15 m3) do Meterisa. Razmotrena je i kombinovana TS za Bujanovac + Preševo u blizini Bujanovca, i u Vladi�inom Hanu za Vladi�in Han i Surdulicu. Medjutim, finansijsko/ekonomska analiza pokazuje da ni ovo nije opravdano, jer i Preševo i Surdulica moraju prvo da transportuju svoj otpad komunalnim vozilima do Bujanovca odnosno Vladi�inog Hana, gde se otpad prebacuje u dugolinijske kamione koji ga transportuju preostalih nekoliko km do Meterisa.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



27

-10,000

20,00030,00040,00050,000

60,00070,00080,000

90,000100,000

Surdulic

a

Bujanov

ac

Prešev

o

Trgov

ište

Bosile

grad

Bujanov

ac + T

rgov

ište

OPE

X tr

aspo

rt (E

uro/

year

)

No TS Via TS

Slika 3.12: Eksploatacioni troškovi za 2015. godinu za dva scenarija

Medjutim, u slu�aju Preševa i, u manjoj meri, kombinacije Bujanovac + Preševo, razlika je ograni�ena. Stoga se može razmotriti transfer stanica u Preševu (ili Bujanovac ili Bujanovac + Preševo). Za vožnju do Meterisa komunalnim kamionima, možda �e biti potrebni dodatni kamioni. Optimizacijom iskoriš�enosti postoje�ih komunalnih vozila, ovo se može ograni�iti. Kabasti materijal Za sada, gradjani odlažu kabasti otpad iz svojih doma�instava (stari nameštaj, ku�ne aparate, itd.) na lokalno smetlište. Lokalna smetlišta �e biti zatvorena. Bez alternative za prikupljanje kabastog otpada, može do�i do neželjene ekološke situacije. Predlaže se da kabasti teret prikupljaju JKP-i u redovnim vremenskim intervalima (npr. svaka tri meseca). Kabasti otpad se može ostavljati kraj puta ili donositi do odredjenog mesta. Kamion sa otvorenim kontejnerom od 25 – 35 m3 �e prikupljati takav otpad i transportovati ga do deponije Meteris gde �e ga pustiti u reciklažu (ako je potrebno, nakon ru�nog rasklapanja) ili direktno u deponiju, u zavisnosti od prirode takvog kabastog otpada. Ovaj kamion �e biti pod upravom novog združenog JKP.

3.8 Postrojenje za separaciju otpada

Prikupljeni komunalni otpad i ekvivalentan komunalni otpad iz Vranja i Vladi�inog Hana se transportuje do postrojenja za separaciju otpada (PSO) kompaktorskim kamionom za prikupljanje. Otpad iz drugih opština �e se prebacivati na transfer stanicama u kontejnere za presovanje od 30” i transportovati do PSO dugolinijskim kamionima. Sav dolazni otpad u Meteris kao i izlazni otpad koji se reciklira moraju da predju preko kolske vage. Predlaže se da PSO bude na lokaciji deponije Meteris.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



28

Predloženo PSO se bazira na: • Ru�nom izdvajanju papira i kartona, PET, plasti�ne folije i stakla; • Mašinskoj separaciji gvozdenih metala i (proizvoljno) ne-gvozdenih metala; • Glavne aktivnosti se odvijaju u zatvorenoj industrijskoj zgradi; • Jednostavna (bez složene mašinerije), izdržljiva i dokazana linija za separaciju. Osnovna dispozicija predloženog PSO data je na donjoj slici. Slika 3.13: Osnovna dispozicija predloženog postrojenja za separaciju otpada Istovar u PSO �e se vršiti unutar hola PSO, na podu. Vrši�e se vizuelna inspekcija. U slu�aju da se nadju suviše veliki ili teški predmeti u istovarenom otpadu (što u principu ne bi trebalo da se dešava), isti se uklanjaju. Pod za istovar treba da bude prostran i dovoljno visok. Dugolinijski kamioni moraju biti u stanju da izvrše istovar unutar hola. Otpad se bagerima kašikarima prenosi u rov gde se nalazi pokretna traka. Alternativno, otpad se stavlja u uredjaju za otvaranje kesa u otvorene plasti�ne kese koje sadrže otpad iz doma�instava nakon �ega se stavlja (kašikarom) na pokretnu traku. Kosa prenosna traka donosi otpad u rotaciono sito (bubanj sito). Uloga ovog sita je da rastrese mešavinu otpada i proseje ga na sitne (približno < 200 mm) i krupne komade (približno > 200 mm).

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



29

Pokretnom trakom se rastrešeni krupni komadi transportuju na platformu za sortiranje (približno 5m iznad nivoda poda), koja se nalazi u klimatizovanom prevelikom kontejneru. Radnici ru�no skupljaju papir/karton, PET boce, plasti�nu foliju i staklo. Ovi materijali se kroz otvore ispuštaju u odeljke skladišta ispod platforme za sortiranje. Zatim se otpad transportuje pokretnom trakom ispod jednog magneta koji uklanja najve�i deo gvoždja u preostalom otpadu. Nakon toga se otpad transportuje pokretnom trakom u kontejnere van hola. Ove kontejnere skupljaju kamioni koji transportuju otpad u radnu kasetu deponije. Sitni komadi iz rotacionog sita se odvoze pokretnom trakom ispod magneta za uklanjanje gvoždja. Nakon magneta, stavlja se “eddy” struja (proizvoljno) za uklanjanje ne-gvozdenih metala. Odatle se otpad transportuje pokretnom trakom u kontejnere van hola. Ove kontejnere skupljaju kamioni koji transportuju otpad do radne kasete deponije. Papir/karton, PET boce i plasti�na folija se periodi�no kašikarom ubacuju na (rov u) pokretnu traku do prese za formiranje bala. Ova presa treba da bude fleksibilna u pogledu pomenutih ulaznih materijala i dužine bala, itd. Papir/karton, PET boce i plasti�na folija u balama se skladište izvan PSO. Potrebno je obezbediti dva viljuškara za ove potrebe. PSO radi danju, u principu u jednoj smeni. Sav otpad mora da se obradi istog dana. Ne�e se skladištiti otpad preko no�i / tokom vikenda. Gornji opis daje principijelno rešenje. Konkretni isporu�ioci možda imaju specifi�ne mašine i/ili rešenja. Predloženo PSO u osnovi li�i na liniju za reciklažu u Novom Sadu. Linija za reciklažu u Novom Sadu U blizini Novog Sada radi linija za sortiranje otpada od novembra 2002. godine, za komercijalni i ku�ni otpad. Ima nominalni kapacitet od 15-20 tona/h. Stvarni kapacitet je 10-12 tona/h. Ovo postrojenje radi u dve smene (po 7 sati) radnim danima, i u jednoj smeni subotom. Principijelno rešenje je slede�e: • Istovar na podu, uklanjanje velikih komada otpada; • Transport pokretnom trakom do duple linije za ru�no odvajanje; • Dupla linija za ru�no odvajanje, sortiranje 2 kvaliteta papira/kartona, plasti�ne folije, PET i

stakla; • Magnetni separator (za gvoždje); • 2 mašine za presovanje bala (za papir/karton, plasti�nu foliju, PET i za ostatak otpada koji se

zatim odlaže na deponiju). Neke fotografije koje ilustruju ovo postrojenja su date na slede�oj strani.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



30

Slika 3.14: Fotografije linije za sortiranje /separaciju otpada u Novom Sadu

Istovar otpada na podu Transport otpada do linije za sortiranje (ru�no)

Linija za ru�no odvajanje (gore) Odvojeni PET i plasti�na folija (ispod linije za

sortiranje)

Presa za formiranje bala Konzerve i PET u balama skladišteni napolju Papir/karton, plasti�na folija, PET, metali i staklo se vade. Prema izveštaju, 8 do 13 posto ulaznog otpada se sortira/odvaja. Zbog organske kontaminacije, ovaj broj je vrlo nizak.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



31

Postrojenje za separaciju u Novom Sadu je došlo do saznanja da zbog organske kontaminacije samo do 50% folije i papira/kartona može da se izdvoji. Takodje se izdvoji i nešto stakla, ali tržište recikliranog stakla u Srbiji je ograni�eno ili �ak ni ne postoji (P�injski region). Osim niskih vrednosti separacije, postrojenje dobro funkcioniše. Tokom naše posete (leto 2007.), postrojenje je bilo �isto i radilo punim kapacitetom. Na osnovu gornjeg iskustva Konsultanta i informacija isporu�ilaca i iz Novog Sada, mogu�e je dosti�i slede�e stope reciklaže: Tabela 3.15: Pretpostavljene stope reciklaže

Frakcije % odvajanja Papir (i karton) 30% Staklo 30% Plastika (isklju�uju�i PET) 25% PET 80% Guma 0% Tekstil 0% Metal 85% Organski/zeleni otpad 0% Gradjevinski otpad 0% Ostalo 0%

Sa gornjim stopama reciklaže, koli�ina otpada koji se deponuje je umanjena za nekih 13% kao što se vidi na slede�oj slici.

Slika 3.15: Koli�ine otpada koji se deponuje sa i bez linije za reciklažu

Uzevši u obzir aktivnosti EkoPlasta, koli�ina otpada koji se reciklira, izvadjenog u PSO za referentnu godinu 2012., prikazana je u narednoj tabeli.

-

10,000

20,000

30,000

40,000

50,000

60,000

70,000

2007 2009 2011 2013 2015 2017 2019 2021 2023 2025 2027

Ukupna koli�ina prikupljenog otpada i nakon reciklaže

(ton/yr)

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



32

Tabela 3.16: Koli�ina otpada izdvojenog u PSO koji može da se reciklira Frakcija Godišnja tonaža (2012. kao referentna godina) Papir (i karton) 2.100 Staklo 370 Plastika (isklju�uju�i PET) 1.650 PET 600 Guma 0 Tekstil 0 Metal (gvoždje & ne-gvoždje) 1.200 Organski/zeleni otpad 0 Gradjevinski otpad 0 Ostalo 0

Koli�ine otpada koji se reciklira �e rasti sa porastom ukupne koli�ine otpada tokom vremena. PET boce, ako je mogu�e razdvojene po bojama, papir/karton i (kada je tehni�ki izvodljivo) delovi plasti�ne folije, sabija�e se da bi se umanjila zapremina i dobila bolja prodajna cena. Linija za reciklažu zahteva parcelu od najmanje 2 ha (minimalne spoljne dimenzije su oko 120 x 170 m). Na ulazima/izlazima su potrebne kolske vage za sav ulazni i izlazni otpad i za reciklažni otpad. Bi�e obezbedjeni bezbednosni uredjaji poput vatrogasne opreme. Površina �e biti u potpunosti ogradjena i bi�e postavljen sistem za monitoring podzemnih voda. Za potrebe unutrašnjeg transporta, potrebna su 2 bagera kašikara (od kojih je jedan tipa ma�ka) i 1 viljuškar. Ukupan procenjeni CAPEX u mašinskom delu linije za reciklažu se procenjuje na oko 2 miliona eura. Infrastruktura i zgrada zahtevaju nekih 0,8 miliona eura. (videti poglavlje 2 aneksa za detaljni CAPEX, OPEX, itd.). Postrojenje za reciklažu �e možda biti u sukobu sa aktivnostima i inicijativama EKOPLASTA i ICF-a (videti poglavlje 2). Preporu�uje se da se JKP usredsrede i na primarno separatno prikupljanje PET boca daljim podržavanjem, ili u�eš�em u, teku�im inicijativama. Može se razmotriti proširivanje separatnog prikupljanja na papir/karton i aluminijumske konzerve. U dužem roku, razmotri�e se separatno prikupljanje delova organskog otpada radi prerade u djubrivo. Aktivnosti pripadnika romske etni�ke zajednice bi�e obeshrabrene. Nasuprot tome, podstica�e se njihovo angažovanje u šemi primarnog separatnog prikupljanja otpada. Videti IFC “Projekat poslovnog povezivanja u oblasti reciklaže” koji se trenutno sprovodi u južnoj Srbiji. Treba tražiti saradnju sa ovim projektom. Da bi se uve�ao odziv javnosti, pristupi�e se obrazovanju o zna�aju separatnog prikupljanja otpada.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



33

Deponija Meteris Kada 2010. po�ne da radi Postrojenje za separaciju otpada (videti poglavlje 3), koje �e opsluživati ceo P�injski okrug, deponova�e se manje otpada. Efekat na postoje�u deponiju Meteris, koja bi trebalo da postane regionalna deponija 2009. na dalje, prikazan je na donjoj slici.

0

50,000

100,000

150,000

200,000

250,000

300,000

350,000

400,000

450,000

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Cum

mul

ativ

e w

aste

vol

ume

(in

m

3 )

in M

eter

is

Waste volumeoccupied begin 2008

Max. waste volume of Meteris landfill

Volume occupied due toall Pcinja municipalitie's waste, no WSP

Volume occupied due to Vranje& Vladicin Han waste, no WSP

Life-timereduction

WSP effect

Slika 3.16: Životni vek deponije Meteris u slu�aju da se odlaže otpad samo iz Vranja + Vladi�inog Hana ili iz svih p�injskih opština, sa (zelena linija) i bez PSO (crvena linija)

Bez PSO, preostali životni vek deponije Meteris, kada opslužuje ceo P�injski okrug, isti�e 2011. godine. PSO produžava životni vek deponije Meteris za nekih 3 do 4 meseca.

3.9 Postrojenje za proizvodnju djubriva

Da bi se dobilo djubrivo dobrog kvaliteta, biološki otpad (zeleni otpad iz doma�instava, bašti, itd.) mora da se prikupi kroz sistem separatnog prikupljanja. Biološki otpad sa linije za separaciju bi�e suviše zagadjen za kvalitetno djubrivo. Budu�i da se ne predvidja separatno prikupljanje biološkog otpada u bliskoj budu�nosti, ovde se ne�e dalje razmatrati postrojenje za proizvodnju djubriva.

3.10 Nova regionalna sanitarna deponija

Opšte Sanitarna deponija �e generalno imati naredne glavne elemente: 1. Administrativna zgrada Administrativna zgrada sa stražarnicom, kancelarijama, laboratorijom, kuhinjom, trpezarijom, garderobom, kupatilima, itd. Meteris ve� ima ovu zgradu. Ova zgrada može da se koristi i za aktivnosti (nove) regionalne deponije.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



34

2. Ograda i kapija Teritorija nove deponije mora biti potpuno ogradjena ogradom visine 3m. Predvidja se koriš�enje postoje�eg ulaza/kapije. Obaveštajna tabla sa svim podacima o novoj sanitarnoj deponiji bi�e postavljena ispred ili pored kapije. Na ulazu �e biti postavljen detektor zra�enja/jonizacije. Sva vozila puna otpada �e prolaziti pored ovog detektora. 3. Kolska vaga Trenutno Meteris nema kolsku vagu. Sva komunalna vozila koja stignu, prolazi�e preko kolske vage u blizini ulaza / kapije kompleksa, blizu administrativne zgrade. Takodje moraju da se mere i sva ispražnjena vozila. Kolska vaga �e biti elektronska (4 merenja pritiska na uglovima) dimenzija 12,70 x 3,44 m sa jamom ispod, i pogodna za optere�enja do maksimalno 40 tona. Sva merenja ulaznog i izlaznog transporta �e se automatski obradjivati. Mora biti omogu�ena izrada izveštaja u skladu sa zahtevima nadležnih organa. 4. Zgrada za pranje i dezinfekciju vozila Sva vozila, tj. njihovi to�kovi, moraju da se operu (u zatvorenom prostoru) i dezinfikuju nakon odlaganja svog tereta. Dimenzije zgrade bi�e minimalno 16x10m. U ovoj zgradi �e se nalaziti mala radionica. Na Meterisu postoji ovakav objekat. 5. Most za pranje i dezinfekciju vozila Most za pranje vozila na otvorenom. Dimenzije su 30,0x2,5m. Na Meterisu postoji ovaj objekat. 6. Parking za neoprana vozila Projekat predvidja parking sa 4 parking mesta od po 4x10m. Na Meterisu postoji ovaj objekat. 7. Parking za oprana vozila Potreban je parking sa 4 parking mesta od po 4x10m. U principu ovo postoji na Meterisu. Možda �e biti potrebno još parking mesta. 8. Parking za automobile zaposlenih i posetilaca Projektovan je parking sa 5 parking mesta od po 2,5x5m. Na Meterisu postoje parking mesta, ali �e možda biti potrebno još. 9. Rezervoar vode Pored postoje�eg rezervoara, nova deponija �e imati i sopstveni betonski rezervoar vode kapaciteta nekih 75 m3 za snabdevanje protivpožarnog sistema i sistema tehni�ke vode. Rezervoar mora da ima pumpu za podizanje pritiska vode. 10. Transformatorska stanica Projektovana je transformatorska stanica od 10/0,4 kV, kapaciteta 250 kVA, i sa snagom transformatora od 160 kVA. Bezbednosnim propisima se zahteva da svi objekti imaju niskonaponske instalacije, gromobransku zaštitu, protivpožarnu zaštitu, zaštitu protiv eksplozije i telekomunikacije.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



35

Meteris je priklju�en na strujnu mrežu. Mora da se ispita do koje mere ovaj priklju�ak može da se koristi. Izdvajanje deponijskog gasa sa proizvodnjom elektri�ne energije �e možda zahtevati dodatne kapacitete elektri�nih priklju�aka. 11.Postrojenje za pre�iš�avanje otpadnih voda Sastoji se od: crpne stanice otpadnih voda, primarne biološke lagune sa sekundardnim taložnikom (lagunom), crpnom stanicom za recirkulaciju vode i za višak mulja, šaht za vodu, šaht za mulj, bazen za skladištenje mulja, šaht za uzorkovanje, akumulacionu lagunu i šaht za crpljenje pre�iš�ene vode. Dispozicija i kapacitet Ukupna površina parcele za novu regionalnu deponiju bi�e veli�ine najmanje 5 ha. Mogu�a dispozicija je prikazana na narednoj slici. Slika 3.17: Mogu�a dispozicija prostora nove regionalne deponije Obzirom da se na zapadnoj strani deponije nalazi duboka/strma dolina sa malim potokom, a na severnoj dva elektri�na voda, najpovoljniji prostor za proširenje je na istoku postoje�e deponije kako je prikazano na donjoj slici. Isto�na strana je relativno ravna i (kako tvrde) pripada selu Suvi Dol. Mogu�a je eksproprijacija/otkup.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



36

Slika 3.18: Prostor za proširenje ka istoku

Slika 3.19: Pogled ka istoku, sa deponije na najpovoljniji prostor

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



37

Predlaže se izgradnja nove regionalne sanitarne deponije u tri faze, svaka od po 220.000 m3, ukupno 660.000 m3. O�ekuje se po�etak deponovanja otpada u Fazi I 2012. godine. Nakon popunjavanja, ova zapremina se zatvara i prekriva finalnim prekrivnim zaptivnim slojem. Deponovanje se nastavlja do zapremine Faze II, itd. Životni vek nove sanitarne deponije je izra�unat kao 10 godina u slu�aju da se ne izgradi PSO. Životni vek se produžava za 16% ili do 11½ godina u slu�aju da PSO radi (videti sliku 3.20).

0

100,000

200,000

300,000

400,000

500,000

600,000

700,000

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024

Cum

mul

ativ

e w

aste

vol

ume

(in m

3 ) in

Met

eris

Actual waste volume of new reg. landfill, no WSP

Phase I

Phase II

Phase III

Max waste volume of new reg. landfill

Actual waste volume of new reg. landfill, withWSP

Life-time extension

Slika 3.20: Životni vek nove regionalne deponije sa i bez PSO.

Sloj na dnu EU Direktiva o deponovanju otpada zahteva slede�e zaštitne mere:

Zaštita zemljišta i vode Deponija mora da se nalazi na takvoj lokaciji i da se projektuje tako da zadovoljava neophodne uslove za spre�avanje zagadjenja zemljišta, podzemnih ili površinskih voda, i da obezbedjuje efikasno prikupljanje procednih voda kako i kada je potrebno u skladu sa Odeljkom 3. Zaštita zemljišta, podzemnih i površinskih voda postiže se kombinacijom geološke barijere i obloge na dnu tokom eksploatacione/aktivne faze i kombinacijom geološke barijere i prekrivne obloge tokom pasivne faze /nakon zatvaranja deponije. Geološka barijera se utvrdjuje na osnovu geoloških i hidrogeoloških uslova ispod i u blizini lokacije deponije koji pružaju dovoljan kapacitet slabljenja za spre�avanje potencijalnog rizika za zemljište i podzemne vode. Osnova i strane deponije �e se sastojati od mineralnog sloja koji ispunjava zahteve propustljivosti i debljine sa kombinovanim efektom u smislu zaštite zemljišta, podzemnih i površinskih voda, najmanje jednake onima koji rezultiraju iz narednih zahteva: • Deponija opasnog otpada: k � 1.0 x 10-9 m/s; debljina � 5 m, • Deponija neopasnog otpada: k � 1.0 x 10-9 m/s; debljina � 1 m, • Deponija inertnog otpada: k � 1.0 x 10-7 m/s; debljina � 1 m. Tamo gde geološka barijera ne ispunjava gornje uslove, može se vešta�ki završiti i oja�ati davanjem ekvivalentne zaštite. Vešta�ki uspostavljena geološka barijera ne treba da bude tanja od 0,5m.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



38

Osim gore opisane geološke barijere, mora da se doda sistem prikupljanja procednih voda i zaptivanja u skladu sa narednim principima da bi se osiguralo održavanje akumulacije procednih voda u osnovi deponije na minimumu: vešta�ka zaptivna obloga i drenžani sloj � 0,5 metara

U projektnom izveštaju za deponiju Meteris piše da se podtlo sastoji od niskoplasti�ne gline sa koeficijentom filtracije od 3,2x10-7 do 2,3x10-6 cm/sec. To zna�i da konzistentnost ‘prirodne’ geološke barijere nije dokazana. Stoga projekat predvidja dodatnu vešta�ku mineralnu oblogu na dnu, ali se predlaže naredna adaptacija konstrukcije dna: • Iznad HDPE folije �e se postaviti zaštitni geotekstil (400 gr/m2) da bi se spre�io nastanak

rupa usled probijanja krupnih materijala u drenažni sloj; • Ispod HDPE folije/geotekstila �e se postaviti sloj gline debljine 0,5m. Ako je kvalitet

raspoložive gline loš (ili ako je ta glina preskupa), alternativno može da se primeni peš�ani bentonit ili Trisoplast®.

Na slici 3.21 je ilustrovana predložena konstrukcija obloge na dnu. Slika 3.21: Predloženi popre�ni presek konstrukcije obloge na dnu Ulaganja u predloženu oblogu na dnu iznose 2,1 milion EUR. Detaljnija specifikacija ulaganja data je u narednoj tabeli.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



39

Tabela 3.17: Procena ulaganja u konstrukciju obloge na dnu (sve kasete)

Opis Eura 1. Geodetska snimanja 10.000 2. Pripremni radovi za formiranje kaseta 10.000 3. Zemljani radovi za formiranje kaseta 1,090.000 4. Nabavka i postavljanje geotekstila 300.000 5. Nabavka i postavljanje geomembrane 460.000 6. Prate�i radovi 230.000 UKUPNO 2,100.000

Površinsko zaptivanje EU Direktiva o deponovanju otpada zahteva naredne mere u vezi prekrivnog sloja:

(..) Ako nadležni organ nakon razmatranja potencijalnih opasnosti za životnu sredinu utvrdi da je neophodna prevencija stvaranja procednih voda, može da se propiše površinsko zaptivanje. Preporuke za površinsko zaptivanje su slede�e:

Kategorija deponije Neopasni otpad Opasan otpad Sloj za drenažu gasa Potreban Nije potreban Vešta�ka zaptivna obloga Nije potrebna Potrebna Nepropustiva mineralna obloga Potrebna Potrebna Drenažni sloj > 0,5 m Potreban Potreban

Humusni sloj > 1 m Potreban Potreban Ako nakon uzimanja u obzir analize rizika za životnu sredinu, pogotovu, Direktive 80/68/EEC(1), nadležni organ odlu�i (..) da sakupljanje i tretman procednih voda nisu neophodni ili da deponija ne predstavlja nikakvu potencijalnu opasnost za zemljište, podzemne i površinske vode, gornji zahtevi se mogu umanjiti s tim u skladu. (..)

Nije poznato da li je sprovedena takva analiza rizika. Ako nije, postavi�e se prekrivni sloj. Obzirom da nova regionalna deponija ne�e primati opasan otpad, nije potreban vešta�ki zaptivni gornji sloj. Mora biti jasno da NIKAKAV OPASAN OTPAD ne sme da se deponuje na Meterisu. Uobi�ajene mineralne obloge, koje se �esto koriste za sli�ne namene, su: 1. Obloga od peska poboljšana polimerizovanim bentonitom (Trisoplast) (propustljivost k=

5x10-12 m/s); 2. Geosinteti�ka glinena obloga (GCL) (propustljivost k = 10-10 m/s, k=5x10-11 m/s i k=3x10-11

m/s); 3. Prirodna glina sa mogu�om propustljivoš�u do k = 10-9 m/s. Srpski zakon (“Pravilnik”) navodi u principu naredne zahteve: Obzirom da deponija mora da se slegne, finalni prekriva� se ne�e primeniti pre isteka jedne (bolje 2-3) godine po zatvaranju deponije.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



40

U skladu sa EU Direktivom 1999/31/EC, mineralni zaptivni sloj finalnog prekriva�a mora biti minimalne debljine 0,50 m sa koeficijentom propustljivosti k ≤ 5*10-10 m/s. To je jednako maksimalnom prihvatljivom curenju od 32 mm/godišnje (0,5 m hidrauli�ki pad iznad gore pomenutog mineralnog sloja). Prinicipijelni popre�ni presek konstrukcije finalnog prekriva�a koja se predlaže na vrhu deponije dat je na slici 3.22. Figure 3.18: Proposed principle cross section of the final cover construction Slika 3.22: Predloženi principijelni popre�ni presek prekrivne konstrukcije Nose�i sloj Svaki finalni prekriva� zahteva stabilni bazni sloj. Nose�i sloj se sastoji od približno 0,3 suve zemlje ili ekvivalentnog materijala (pesak, tucanik, šljunak, itd.). Ovaj sloj �e služiti kao nose�i sloj za konstrukciju mineralne obloge. Glavni deo ovog sloja može se postaviti odmah nakon završetka aktivnosti deponovanja i nakon preoblikovanja i profilisanja tela deponije. Mineralna obloga Standardne alternativne mineralne obloge su: 1. Trisoplast obloga (Trisoplast obloga debljine 0,07 m sa k-vrednoš�u od 5x10-12 m/s); 2. Geosinteti�ka glinena obloga (GCL) debljine 0,01 sa k-vrednoš�u od 3x10-11 m/s.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



41

Tabela 3.18: Poredjenje mineralnih obloga Sistem oblaganja 0 standardna svojstva + bolja od standardnih - lošija od standardnih

Glina 0,5 m k=5x10-10 (m/s)1

GCL 0,01 m k=3x10-11 (m/s)

Pesak poboljšan polimernim bentonitom 0,07 m k=5x10-12 (m/s)

Maksimalno curenje mm/god

63 137 72

Dugoro�na otpornost u pogledu maksimalnog curenja

0 -- ++

Hemijska stabilnost + +/- ++ Isušivanje / pucanje (Efekat isušivanja)

-- - ++

Dugoro�na otpornost u pogledu razlika u sleganju

0 0/- +

Potrebna debljina i stabilnost nose�eg sloja

0 ++ ++

Gradjevinsko iskustvo ++ + + 1) Ovo je teorijski mogu�e. U praksi, dostižna je k-vrednost od 1 x 10-9 (videti u daljem tekstu) 2) Ovo je naj�eš�e koriš�eno rešenje u ovom trenutku u zapadnoj Evropi i u skladu je sa EU Direktivom. Teoretska k-vrednost gline može biti 5 x 10-10, medjutim generalno je realnija vrednost 1 x 10-9. Potrebne su velike koli�ine gline za prekrivanje. Glinom je teško manipulisati. Pesak oboga�en polimerizovanim bentonitom ima najbolju dugoro�nu otpornost na smanjenje k-vrednosti i na razvoj curenja usled sleganja. Pesak oboga�en polimernim bentonitom daje najmanje maksimalno curenje kao standardni sloj. Hemijska otpornost je bolja nego kod drugih mineralnih sistema. Stoga, u ovom konkretnom slu�aju i na duže staze, pesak oboga�en polimerizovanim bentonitom se smatra i predlaže kao najpogodnji trajan sistem za primenu u prekrivnoj konstrukciji deponije. Drenažni sloj Drenažni sloj se pravi u minimalnoj debljini od 0,50 m. Vrednost propustljivosti mora biti k� 1 x 10-3 m/s. Koncentracija kalcijum karbonata ne sme biti ve�a od 10% (mase). Krupno�a �estica mora biti izmedju 4 mm i 32 mm. Procenat superiornih i inferiornih �estica ne sme biti ve�i od 3% (mase). Drenažni materijal ne sme da sadrži drvo, metale, plasti�ni materijali ili druge strane komponente. Drenažni sloj mora imati toleranciju u ravni od maksimalno 2 cm/4,0 m. Geotekstili (proizvoljno) Da bi se izbeglo za�epljivanje drenažnog sloja zbog probijanja zemljanih materijala kroz prekrivni sloj, može se razmotriti primena geotekstila ako se sloj zemlje sastoji od sitnih �estica. Upotrebljeni geotekstil mora biti napravljen od dugoro�no otpornih materijala poput polipropilena (PP) ili polietilena (PE), sa masom po jedinici površine od minimalno 400 g/ m2 Humusni sloj Predvidja se humusni sloj za zaštitu prekrivne konstrukcije i zatravljivanje površine zatvorene i prekrivene deponije. Materijal je lokalno raspoloživa zemlja, ali se prednost daje vrsti zemlje koja je pogodna za rast vegetacije i ima odredjenu otpornost na eroziju. Debljina humusnog sloja bi�e najmanje 0,5m.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



42

Ostali opšti komentari: • Treba izbegavati mešanje komunalnog �vrstog otpada sa drugim otpadom. Opasni otpad iz

doma�instava i industrije, otpad iz klanica i zdravstvenih ustanova treba zabraniti na deponiji. Mora da se sa�ini procedura za prihvatanje otpada za ove potrebe, koja �e se strogo primenjivati.

• Primeni�e se maksimalni nagib kosina od 1:3 (vertikalni : horizontalni).

Napomena: Snažno se preporu�uje da se u fazi korigovanja projekta i izrade tenderske dokumentacije izvrši otpimizacija troškova, uzimaju�i u obzir raspoloživost gore navedenih materijala na lokalnom tržištu, tržišne cene, itd. Ove korekcije imaju za cilj umanjenje ukupnih investicionih troškova i koriš�enje materijala koji najbolje pogoduju lokalnim uslovima.

Investicije Ukupni investicioni troškovi za finalni prekriva� (sve 3 kasete) procenjuju se na 1,550.000 �. U donjoj tabeli se daju detaljne procene investicija. Tabela 3.19: Procena investicionih troškova za finalni prekriva� za svih 10 kaseta Poz. Opis radova

Jed. mere Koli�ina


Ukupni troškovi (�)

1 Nose�i sloj, debljine 0,25 m m2 100.000 1,50 150.000

2 Pesak oboga�en polimerizovanim bentonitom, debljine o,o7 m m2 100.000 8,00 800.000

3 Drenažni sloj, debljine 0,3 m m2 100.000 6,00 600.000 4 Humusni sloj, debljine 0,5m m2 100.000 0,00 0

Ukupno finalni prekriva� (10 kaseta) 1,550.000

Tretman procednih voda Stvaranje procednih voda je jedan od glavnih problema na deponijama. Visoko zagadjena voda, bez primene mera ekološke zaštite, infiltrira se u prirodno podtlo i stvara zagadjenje podzemnih voda sa rizikom za životnu sredinu i zdravlje ljudi. Stoga se predvidja drenaža i sakupljanje procednih voda. Zabranjeno je direktno ispuštanje ovih procednih voda u kanale koji se bez pre�iš�avanja prazne u reku. Stoga je predvidjen sistem pre�iš�avanja. Predlaže se jednostavan ali rentabilan sistem pre�iš�avanja. Ovaj sistem se bazira na: drenaži, aeraciji, skladištenju i recirkulaciji. Na osnovu iskustva, možemo o�ekivati naredni sastav procednih voda.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



43

Tabela 3.20: Karakteristi�ne vrednosti procednih voda iz deponija komunalnog otpada Parametar Jedinica mere Vrednost HPK mg/l 22.000 BPK mg/l 15.000 N-ukupno mg/l 1.000 N-kj mg/l 700 P-ukupno mg/l 15

Ove vrednosti su upotrebljene za utvrdjivanje adekvatnog sistema tretmana procednih voda. Slika 3.23: Princip

predloženog sistema tretmana procednih voda

Drenaža Obloga na dnu deponije spre�ava vodu unutar deponije (procednu vodu) da procuri u podtlo i podzemne vode. Da bi se odvodile ove procedne vode, potreban je drenažni sloj. Na dnu drenažnog sloja, postavi�e se HDPE drenažne cevi, za skupljanje procednih voda. Pretpostavljeno rastojanje izmedju dve drenažne cevi je približno 15m. Svaka drenažna cev za procedne vode je priklju�ena na perforiranu drenažnu cev za prikupljanje procednih voda, nizvodno u kaseti deponije. Sabirne drenažne cevi ispuštaju procedne vode u sabirnu jamu. Sakupljene procedne vode u toj jami ispušta�e se preko sistema za ispuštanje procednih voda u objekte za aeraciju, skladištenje i recirkulaciju. Skladištenje Sakupljene procedne vode �e se odvoditi u bazen (lagunu) za procedne vode koji �e biti izgradjen na najnižoj ta�ki kasete deponije. Bazen za procedne vode po preliminarnim procenama pokriva kapacitet od 500 m3 (~20 x ~10 m). Višak procednih voda koje privremeno ne može da stane u bazen skladišti�e se u samoj kaseti deponije. Skladišni bazen/laguna izgradi�e se od lokalno raspoloživog zemljišta. Obloga na dnu bazena se predvidja od nepromo�ive obloge ili Trisoplasta (debljine 10cm), koja spre�ava da se prikupljene procedne vode infiltriraju u podtlo.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



44

Aeracija Da bi se spre�ilo širenje suvišnih neprijatnih mirisa i ometanja okoline, procedne vode �e se aerisati pre ulaska u skladišni bazen. Ovo se može vršiti na više na�ina, mada se najdelotvornijom smatra aeracija ometanjem toka iz ulazne cevi u skladišni bazen. Mali predbazen (laguna) sa prelivom u glavni basen osigurava drugi korak aeracije, odnose�i ve�i deo elemenata neprijatnog mirisa iz procednih voda. Recirkulacija Prskanjem sakupljenih, aerisanih i skladištenih procednih voda preko deponije, može se o�ekivati da nekih 50% ispari (u zavisnosti od godišnjeg doba). Preostala voda �e spre�iti probleme sa prašinom i infiltrira�e se u telo deponije i poboljšati biološku razgradljivost i stvaranje deponijskog gasa. Recirkulacija procednih voda se može vršiti pomo�u pokretne irigacione pumpe sa vatrogasnim crevima za transport vode to prskalice. Na taj na�in, garantuje se jednostavan i fleksibilan sistem infiltracije procednih voda. Po potrebi, ovaj sistem može jednostavno da se proširi sa još pumpi/creva da bi se podigao kapacitet recirkulacije. Talog/mulj �e se odlagati u deponiju. Investicije Ukupne procenjene investicije iznose nekih 130.000 EUR. Detaljni investicioni troškovi za predloženi tretman procednih voda dati su u narednoj tabeli. Tabela 3.21: Procena investicionih troškova za predloženi tretman procednih voda Poz. Opis radova

Jedinica mere Koli�ina

Jedini�na cena (�) Ukupno (�)

1 Gradjevinski radovi dve lagune 11x22x2.5 m, šahtovi kompl. 1 10.000 100.000

2 Aeratori, 9 kW, sa instalacijom kom. 2 7.000 14.000

3 Aerator, 1 kW, sa instalacijom kom. 1 5.000 5.000 4 Elektro deo kompl. 1 4.000 4.000 5 Pumpe sa instalacijom kom 2 4.000 8.000

Ukupno tretman procednih voda 131.000

3.11 Izdvajanje i koriš�enje deponijskog gasa

Odloženi otpad stvara deponijski gas (LFG). To je posledica anaerobne degradacije organskih frakcija u deponovanom otpadu. Deponijski gas ima pozitivna i negativna svojstva. Glavna negativna svojstva su neprijatan miris (uglavnom zbog sumpornih komponenti u gasu), doprinos problemu globalnog zagrevanja i ošte�enja vegetacije. Pozitivna svojstva su karakteristike sagorevanja i energetski sadržaj.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



45

EU Direktiva o deponijama propisuje izdvajanje i sagorevanje formiranog gasa. Sagorevanje pomo�u baklji se smatra minimumom. Daje se prednost sagorevanju gasa u kotlu ili gasnom motoru. Izdvajanje i koriš�enje deponijskog gasa kombinuje rešavanje negativnih svojstava i koriš�enje pozitivnih. Stoga se razmatra realizacija izdvajanja i koriš�enja deponijskog gasa za deponiju Meteris. Bunari, kolektorske cevi i cevi Kapacitet deponije Meteris u prvoj fazi (Faza I) je gotovo 100% popunjen. Neki bunari za ventilaciju deponijskog gasa su postavljeni. Izdvajanje deponijskog gasa je najrentabilnije koriš�enjem, ako je mogu�e, postoje�ih ventilacionih bunara i postavljanjem dodatnih biotrnova za izdvajanje. Izdvajanje deponijskog gasa u prvoj fazi može da po�ne odmah nakon zatvaranja ove faze I (kraj 2008. godine). Može da se postavi kompletan sistem za izdvajanje deponijskog gasa (u funkciji od sredine 2009.). Sistemi izdvajanja Faza II i III bi�e priklju�eni na ovaj sistem Faze I. Predvidja se izgradnja bunara za izdvajanje tokom eksploatacionog perioda faze II i III deponije. Ovo omogu�ava po�etak izdvajanja gasa od samog po�etka njegove nastanka. Medjutim, budu�i da nije postavljen prekriva�, ova koli�ina je ograni�ena. Generalno, sistem za izdvajanje gasa (do kompresora/baklji) sastoji se od: • Bunara za izdvajanje deponijskog gasa (nadogradivi bunari); • Kolektora deponijskog gasa; • Cevovoda za sakupljanje i transport deponijskog gasa; • Kondenzacionog sifona. Za Faze II i III, operator deponije mora da postavi vertikalne bunare za izdvajanje ve� pri po�etku eksploatacije deponije. Nakon što otpad dostigne visinu od približno 2m, bunari mogu da se postave direktno na drenažnu oblogu od peska. Tokom eksploatacije, ti bunari �e se izvla�iti do kona�nog nivoa. Dno cevi za izdvajanje je postavljeno najmanje 1m iznad sistema temeljne obloge. Cev za izdvajanje se sastoji od perforirane HDPE cevi. Perforirani deo cevi mora da bude potpuno prekriven filterskim šljunkom. Vrh bunara za izdvajanje je pokriven �eli�nom zaštitnom cevi/ku�ištem. Nakon što se dostigne kona�ni nivo deponije, postavlja se teleskopska veza za apsorbovanje sleganja deponije na gornjem delu perforirane cevi. Slepa HDPE cev se uvla�i u teleskopsku vezu. Iznad perforiranog dela i stuba od šljunka, postavi�e se nepropustljivi �ep od sabijenog minerala gline/bentonita, debljine 60 cm ili geomembrana. Vrh bunara za izdvajanje povezuje bunar sa cevovodom za izdvajanje. Deponijski gas izdvojen iz nekoliko bunara (približno 8 bunara) prikuplja se u jednoj centralnoj ta�ki, kolektorskoj cevi. Od kolektorske cevi, glavni cevovod vodi gas do kompresora, baklje i jedinica za koriš�enje gasa. Sabirni i transportni cevovodni sistem bi�e prekriven zemljom. Kondenzovana voda iz cevi �e se ispuštati u sistem za sakupljanje procednih voda.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



46

Koli�ine nastalog i zarobljenog deponijskog gasa su izra�unate na bazi deponovane koli�ine otpada (faza I) i o�ekivane koli�ine koja �e se deponovati tokom vremena (faze II i III), i njegovog sastava tokom vremena. Ovde se pretpostavlja da �e Meteris biti pretvoren u regionalnu deponiju do 2009. godine, za prihvat svog otpada iz P�injskog okruga. Otpad �e prolaziti kroz Postrojenje za separaciju otpada po�ev od 2010. godine na dalje. Osnovni podaci: • Projekat deponije; • 3 faze; • Faza I: po�etak punjenja septembar 2002., zatvaranje: kraj 2008.; • Faza II: po�etak punjenja 2009., zatvaranje: 2010.; • Faza III: po�etak punjenja 2011., zatvaranje: 2012; • Koli�ina otpada: videti sliku 3.10; • Sabijanje otpada: videti sliku 3.11. Prora�un LFG Metodologija primenjena za prora�un zarobljenog i uništenog deponijskog gasa bazira se na višefaznom modelu. U višefaznom Modelu razlaganja prvog reda, razlikuje se ve�i broj frakcija, za koje se stvaranje deponijskog gasa posebno opisuje. Identifikuju se tri faze: sporo, umereno i brzo razlažu�i materijali, ali su mogu�e i druge podele, uklju�uju�i uvodjenje inertnih frakcija. Prednost višefaznog modela je da �e biti uzet u obzir tipi�an sastav otpada, obzirom da svi tipovi otpada sadrže tipi�ne frakcije sporo, umereno i brzo razlažu�ih materija. Generalno, modeli formiranja deponijskog gasa se ne baziraju na mikrobiološkim ili biohemijskim principima, nego uglavnom na prakti�nom opisu formiranja, kako je zapaženo u laboratorijskim eksperimentima ili u projektima potpune rekuperacije. Koli�ina deponijskog gasa (LFGmodel) koji se stvara procenjuje sa pomo�u narednog modela stvaranja deponijskog gasa (višefazni model):

tk

jiiiel

iekDOCALFG ,1

3

1,1mod ****87.1 −

=�= ζ

i LFGmodel * EELFG = LFGbaklja + LFGstruja

Gde je: LFGmodel = Formiranje deponijskog gasa u m³/god, 8.760 sati/god 1.87 = Maksimalna koli�ina biogasa od.87 m³ se dobija iz jednog kilograma degradiranog

organskog ugljenika ζ = Faktor formiranja = MCF * DOCf . DOC = Koli�ina (suvog) organskog ugljenika za svaki specifi�ni tok otpada (kg/t). DOCf = Frakcija suvog organskog ugljenika (DOC) koja li�i na deponijski gas.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



47

MCF = Faktor korekcije metana (frakcija) videti tabelu E.1 iz Nove bazne metodologije A = Koli�ina otpada (t/god). K = Brzina razlaganja svakog specifi�nog toka otpada. T = Vreme proteklo od (spre�enog) odlaganja u godinama. I = Kategorija otpada EELFG = Efikasnost izdvajanja = frakcija nastalog deponijskog gasa koja se izdvaja i time biva

raspoloživa za sagorevanje ili proizvodnju struje Metan koji na deponiji nastaje, izdvaja se i koristi za proizvodnju energije, ra�una se pomo�u slede�e formule: ME = LFGmodel * WCH4,y *DCH4 * EELFG

Gde je: ME = metan (CH4) koji je izdvojen (t/god) i treba da se sagori ili upotrebi za proizvodnju

struje LFGmodel,y = je koli�ina deponijskog gasa/god. Izra�unato pomo�u višefaznog modela u Nm3

deponijskog gasa/god WCH4,y = prose�na frakcija metana u deponijskom gasu (u m3 CH4/m3 LFG); DCH4 = gustina (t/Nm3) metana (CH4) EELFG = efikasnost izdvajanja = frakcija stvorene koli�ine deponijskog gasa koja treba da se

izdvoji Royal Haskoning je 1980. godine razradio višefazni Model razlaganja prvog reda, koji je primenjen u brojnim projektima deponijskog gasa širom sveta. Utvrdjeno je da on vrlo precizno predvidja stvaranje deponijskog gasa. Ovaj model deponijskog gasa se ovde koristi za prora�un deponijskog gasa. Stvaranje deponijskog gasa Stvorena koli�ina biogasa (deponijskog gasa – LFG) data je na slici 3.24. Dve linije predstavljaju raspon koji obi�no sre�emo.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



48

Slika 3.24: Izra�unata koli�ina stvorenog deponijskog gasa po satu na deponiji Meteris (sadržaj metana približno 50%)

Krajem 2008., kapacitet prve faze (faza I) deponije Meteris �e biti popunjen otpadom. Neki ventilacioni bunari su postavljeni još od po�etka punjenja. Ovi bunari bi mogli da budu pogodni za izdvajanje. Na vrhu faze I bi�e izgradjena faza III. To zna�i da �e vertikalni bunari za izdvajanje morati da budu u stanju da „rastu“ sa visinom otpada. �im se popuni kapacitet prve faze, bi�e zatvoren i prekriven (privremenim) slojem peska posle �ega se o�ekuje da �e nekih 70% nastalog gasa biti zarobljeno. Nakon sleganja (posle nekih 2-3 godine) postavi�e se finalni prekriva�, �ime �e se stopa rekuperacije podi�i na najmanje 85%. Tokom popunjavanja (kapaciteta druge i tre�e faze), mogu�e se zarobiti nešto gasa koji se stvara. U praksi, gas se (�e se) odvodi u atmosferu na kontrolisan na�in (koriste�i bunare za ventilaciju / kontrolisano odvodjenje). Zato se koriste niske stope zarobljivanja (10-25%) u modeliranju deponijskog gasa tokom aktivnosti deponovanja (faza II i III). Primenom tih stopa zarobljivanja, dobijamo naredne koli�ine zarobljivanja deponijskog gasa (slika 3.25). Pretpostavlja se da �e izdvajanje i koriš�enje deponijskog gasa po�eti po�etkom 2010. godine.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



49

Slika 3.25: Prora�unate koli�ine zarobljavanja deponijskog gasa (sadržaj metana 50%)

Koriš�enje deponijskog gasa

Paljenje deponijskog gasa bakljama se smatra minimalnim zahtevom. Tehnologija predložena za koriš�enje biogasa je sagorevanje u gasnom motoru sa proizvodnjom struje. Ovo se može smatrati standarnom tehnologijom na deponijama.

Kompresor Mora da se spusti nivo pritiska u sistemu za izdvajanje da bi se izdvojio deponijski gas. Za stvaranje tog nivoa pritiska postavi�e se kompresor. Kapacitet kompresora bazira se na o�ekivanoj koli�ini biogasa. Prema našim prora�unima (uklju�uju�i primenu više novih deponijskih kaseta), treba da se instalira kompresor maksimalnog kapaciteta ~200 Nm3/h. Ovaj kapacitet �e se korigovati u budu�nosti, kada dobijemo detaljnije informacije o koli�ini i kvalitetu deponijskog gasa. Baklja Potrebna je baklja za spaljivanje deponijskog gasa. Kada se deponijski gas iskoriš�ava, baklja treba da osigurava izdvajanje gasa dok je u toku održavanje postrojenja za iskoriš�avanje gasa i tokom kvarova. Maksimalni kapacitet baklje bi�e jednak maksimalnom kapacitetu kompresora (~200 Nm3/h). Baklja je predvidjena kao bešumna, zatvorena baklja. To zna�i �e plamen goreti ne�ujno i samo unutar baklje (nevidljiv). Koriš�enje deponijskog gasa Kada koli�ine deponijskog gasa postanu pogodne za pogon gasnih motora, može se pristupiti realizaciji koriš�enja deponijskog gasa. U slu�aju deponije Meteris, koriš�enje (proizvodnja struje) deponijskog gasa može da po�ne od 2009. nakon zatvaranja prvog dela.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



50

Prozvodnja struje u gasnim motorima zavisi od ukupnog energetskog sadržaja deponijskog gasa i efikasnosti gasnog motora. Glavne karakteristike deponijskog gasa i proizvodnje struje date su dole. Tabela 3.22: Elektri�na efikasnost motora

Varijabila Jedinica mere

O�ekivani minimalni sadržaj metana

O�ekivani maksimalni sadržaj metana

Sadržaj metana % 45 55 Ukupno energija (na osnovu donje vrednosti gorenja metana)

kWh/m3 4,5 5,5

Efikasnost gasnog motora % 33 36 33 36 Proizvedena struja kWh/m3 1,44 1,61 1,75 1,97

Efikasnost motora zavisi od kvaliteta gasa (izmedju 60% i 100% kapaciteta gasnog motora), uslova gorenja i rashladne opreme. Recipro�ni gasni motori za primenu deponijskog gasa variraju od stoikometrijskog sagorevanja (prirodna aspiracija) do tankih motora za sagorevanje (lean-burn, turbo pogon). O�ekivana proizvodnja struje u gasnim motorima kre�e se u rasponu od 1,44 do 1,97 kWh/m3. Kombinovano sa prose�nim sadržajem metana od 50%, o�ekuje se da proizvodnja struje ne�e biti ve�a od 1,75 kWh/m3. Emisija iz deponije se sastoji uglavnom od CH4 i CO2. Koriste�i deponijski gas, raspoloživa energija se koristi na profitabilan na�in. Tragovi zagadjiva�a mogu u velikoj meri da variraju tokom vremena i u zavisnosti od mesta, jer ti nivoi u velikoj meri zavise od tipa otpada koji se deponuje.

Tabela 3.23: Opšta svojstva deponijskog gasa

Komponenta Deponijski gas Metan 50-60 % Ugljen-dioksid 35-40 % Azot 0-10 % Kiseonik 0-2 % Toplotna vrednost (LHV) 18 – 21,5 MJ/Nm3 Tragovi zagadjiva�a - komponente sumpora 0-300 ppm - hlor i fluor 0-40 ppm

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



51

Bazna šema izdvajanja deponijskog gasa iz kasete(a), sa oblogom na dnu, prikazana je na slede�oj slici. Slika 3.26: Osnovno rešenje izdvajanja deponijskog gasa iz nove kasete Primenjena tehnologija izdvajanja �e se u osnovi sastojati od: • X br. vertikalnih bunara (treba utvrditi); • priklju�ka PEHD cevi (110 mm) bunara na kolektorsku cev; • kolektorske cevi (koje opslužuju 8 bunara); • zatvoren PEHD cevovodni sistem (160 & 200 mm), priklju�en na kompresorski sistem; • separatori kondenzacije; • 1 kompresor; • Jednostavna instalacija tretmana procednih voda sa (delimi�nim) ponovnim ubrizgavanjem. Oprema za koriš�enje deponijskog gasa se sastoji od: • 1 baklje (za sagorevanje viška deponijskog gasa koji ne može da se upotrebi u gasnim motorima); • 1 kontejnerski recipro�ni gasni motor (namenjen za deponijski gas) priklju�en na elektri�ne

generatore (predložena marka: namenski motori za biogas GE-Jenbacher ili Caterpillar, nominalna proizvodnja 1 x 150 kWe pri vršnom stvaranju deponijskog gasa 2012/2013. godine);

• Uredjaji za priklju�enje na strujnu mrežu (uklju�uju�i transformator). Pojednostavljeni dijagram P&ID sistema za izdvajanje i koriš�enje i priklju�ci sistema na strujnu prikazani su dole.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



52

Slika 3.27.: Principijelni šematski prikaz sistema za izdvajanje i koriš�enje gasa Vizuelno rešenje može biti kako je prikazano na donjoj slici. Kompresor i gasni motor/generator mogu da se stave u kontejnere. Ovo omogu�ava postavljanje dodatnih jedinica ili njihovo uklanjanje kada koli�ina deponijskog gasa jeste ili postane manja (fleksibilni koncept).

Slika 3.28.: Likovni prikaz mogu�e konfiguracije izdvajanja i koriš�enja deponijskog gasa na deponiji Meteris

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



53

Uvod u Sporazum iz Kjotoa Zbog anaerobnih uslova u deponiji, stvara se deponijski gas. Ovaj gas se kre�e na gore i odvodi se u atmosferu. Deponijski gas se sastoji od nekih 55% metana (CH4) i nekih 45 % CO2 organskog porekla. Kako metan ima snažan efekat staklene bašte (GHG) (21 x ja�i od CO2), time doprinosi efektu staklene bašte, što zna�i zagrevanju atmosfere. EU Direktiva o deponovanju otpada (1999/31/EC od 26. aprila 1999. sa izmenama i dopunama) propisuje zarobljavanje deponijskog gasa i zatim njegovo sagorevanje. Time se doprinos efektu staklene bašte spre�ava (Napomena: smatra se da je proizvedeni CO2 ne-fosilnog porekla, te ne doprinosi efektu staklene bašte). Sva smetlišta u predmetnim opštinama stvara�e manje ili više deponijski gas, u zavisnosti od narednih faktora: • Starosti otpada; • Sastava otpada; • Nivoa vode u smetlištu; • Istorijata smetlišta, njegovih fizi�kih svojstava, itd. Poslednjih godina je zarobljavanje i spaljivanje deponijskog gasa (ili njegovo koriš�enje za proizvodnju struje) postalo veoma privla�no zahvaljuju�i Sporazumu iz Kjotoa. Zemlje koje su ratifikovale taj sporazum (Napomena: Srbija ga je nedavno ratifikovala, 24. septembra 2007. godine) i koje nemaju obavezu redukcije mogu da razvijaju projekte u kojima se proizvode Krediti za emisiju ugljenika koji se mogu prodavati na takozvanom tržištu ugljenika. Kupci su uglavnom zapadne zemlje koje imaju obavezu redukcije po Kjoto odredbi o redukciji1. Razlikuju se Mehanizam �istog razvoja (CDM), uglavnom za zemlje u razvoju, i Zajedni�ka realizacija (JI), koja se ti�e centralno i isto�noevropskih zemalja (osim Srbije � CDM). Sporazum pokriva period 2006 – 2012. za CDM odnosno 2008 – 2012. za JI. JI �e prestati posle 2012., dok �e CDM nastaviti da postoji u nekom obliku, mada to još nije sasvim jasno (pregovori su zapo�eti ali nisu još postigli uspeh). Važan kriterijum po CDM-u je “kriterijumi dodatnosti”. Projektna aktivnost �e biti dodatna, drugim re�ima: Ne�e se realizovati bez prihoda od CDM-a jer postoje odredjene barijere (tehni�ke, finansijske, itd.). Zakonodavstvo može da propiše izdvajanje deponijskog gasa kao što je slu�aj sa EU Direktivom. Obzirom da ova Direktiva nije obavezuju�a za Srbiju, projekat deponijskog gasa može da se kvalifikuje za CDM2 UNFCCC3 u Bonu registruje JI/CDM projekte i daje proceduralne i tehni�ke smernice za, izmedju ostalog, polazište, prora�une, monitoring, itd. Smernice UNFCCC su primenjene za prora�une redukcije emisije deponijskog gasa. 1 U EU postoji i šema Trgovine emisijom (ET) izmedju velikih kompanija. U budu�nosti �e se tržište

ET spojiti sa tržištem za JI krediti za emisiju ugljenika. 2 Središte Kredita za emisiju ugljenika (Naimenovani nacionalni organ – DNA) u Srbiji je

Ministarstvo životne sredine Srbije, Dr. Ivana Ribara 91, Novi Beograd G-dja. Branka Andric ([email protected]) Šef odseka za medjunarodnu saradnju, telefon: (381-11) 3611 6368, Faks: (381-11)158 793

3 Centralna komisija za promenu klime pri Ujedinjenim Nacijama.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



54

Koli�ine proizvodnje struje i potencijal emisije do 2018. godine dati su u tabeli 3.34. Tabela 3.24.: Proizvodnja struje i potencijal redukcije emisije (ako se primenjuje prisilno izdvajanje i paljenje

(sagorevanje))

Proizvodnja struje

CER 1) od spre�enog fosilnog goriva u elektranama usled zamene 2)

CER iz regenerisanja LFG (i kasnijeg potpunog sagorevanja) sa sanitarne deponije Meteris

Ukupni CER od regeneracije LFG i spre�enog fosilnog goriva u elektranama

Godina

MWh/god tona (1.000 kg)/god tona (1.000 kg)/god tona (1.000 kg)/god 2009 2010 2011 2012

- 670 994 1.087

- 365 541 593

- 3.294 4.482 5.342

- 3.660 5.424 5.935

Ukupno 2008 – 2012 Prvi kreditni period po sporazumu iz Kjotoa

2.751 1.499 13.519 15.018

2013 2014 2015 2016 2017 2018

1.453 1.305 1.104 1.000 866 757

792 711 601 545 472 412

7.141 6.410 5.422 4.912 4.254 3.717

7.934 7.121 6.024 5.457 4.726 4.130

2013 - 2018 6.483 3.533 31.857 35.390 1) Mart 2008. CER cena: 10 - 11 Euro 2) Primenjeni faktor mrežne emisije: 0,545 tona CO2/MWh

Gasni motor od 100 kWe može se pustiti u rad nakon popunjavanja faze I (2012.). Medjutim, stvaranje gasa brzo opada jer se ne deponuje novi otpad. Po zatvaranju Faze III može da se instalira gasni motor od 190 kWe. Medjutim, koli�ina deponijskog gasa brzo opada jer se ne deponuje novi otpad. Izbor manjeg gasnog motora (maks. 150 kWe) daje bolju stopu iskoriš�enosti u dužem periodu. CDM Kredit za emisiju ugljenika (CC) ili Sertifikovana emisiona jedinica (CER) se sada prodaje (marta 2008.) izmedju 10-12 Eur/CER. EU ETS (spot) tržišne cene (prekrivanje faze II 2008 -2012) za Kredite za emisiju ugljenika iznose izmedju 20 - 24 Eur/CC. Napomena: koli�ine proizvedenih CER su manje od 10.000 jedinica godišnje maksimalno.

Ovo bi bio mali projekat u smislu CDM. Troškovi registrovanja ovog projekta deponijskog gasa pod CDM (uglavnom za izradu projektne dokumentacije, overu i registraciju u UNFCCC) iznose nekih 40.000 eura. Godišnji troškovi monitoringa iznose nekih 3.000 eura. Predloženi projekat je takav da ispunjava zahteve u pogledu protokola iz Kjotoa, pogotovu mointoring merenja, itd.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



55

Tabela 3.25: Procena investicija za izdvajanje i koriš�enje deponijskog gasa na Meterisu (postoje�a

deponija) Opis CAPEX (�) Komentari Bunari + cevovod / kolektor 70.000 Cevovod (glavni) 20.000 Prekrivni sloj Nije obuhva�eno Obuhva�eno budžetom za

prekrivanje Kompresor 30.000 Baklja 35.000 Gasni motor/generator (150 kWe) 120.000 Preostala vrednost prisutna, nije

uzeto u obzir Priklju�enje na mrežu 20.000 Projektovanje, inženjering, upravljanje projektom

40.000

PDD & overa (CDM) Nije primenljivo Sporazum iz Kjotoa završava se 2012

Nepredvidjeno, rizici, itd. 30.000 Minimalna procena Ukupno Približno 365.000

Preliminarna finansijska opravdanost je negativna za projekat izdvajanja i koriš�enja deponijskog gasa (za proizvodnju struje) bez prihoda od Kredita za emisiju ugljenika, zbog svoje relativno male veli�ine. Uz dodatni prihod od Kredita za emisiju ugljenika (nakon perioda Kjoto sporazuma), projekat deponijskog gasa može da postane izvodljiv pod uslovom da aktivnost projekta na izdvajanju i upotrebi deponijskog gasa dobije saglasnost DNA Srbije (u tom trenutku). Nekih 8 godina po zatvaranju, stvaranje gasa postaje premalo za gasni motor i stoga �e on prestati sa radom. Preostali gas �e nastaviti da se izdvaja ali �e se spaljivati. Nova regionalna deponija Predloženi kapacitet prve faze nove (proširene) regionalne deponije �e se zatvoriti 2016. Izdvajanje deponijskog gasa može da po�ne 2017. na dalje. Gasni motor sa ‘stare’ lokacije može se koristiti za sagorevanje gasa (prva faza). Naredna slika daje predstavu o koli�ini gasa stvorenog pod gornjim pretpostavkama. .

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



56

Slika 3.29:

Izra�unata koli�ina stvorenog deponijskog gasa po satu iz proširene / nove regionalne deponije Meteris

Primenom istih stopa zarobljavanja, dobijamo naredne koli�ine zarobljavanja deponijskog gasa (slika 3.18).

Slika 3.30:

Prora�un zarobljenih koli�ina deponijskog gasa iz nove regionalne deponije.

2023, pri vršnom stvaranju deponijskog gasa, gasni motor / generator može da proizvede 360 kWe na sat.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



57

3.12 Rezime i zaklju�ci

Postoje�a smetlišta �e se zatvarati u skladu sa EU Direktivom. To podrazumeva prekrivni sloj koji se sastoji od nose�eg sloja debljine 0,25m, 0,5m gline i 0,8m sloja za rekultivaciju. Za zatvaranje ‘zvani�nih’ smetlišta, potrebno je najmanje 1,2 miliona eura. Za zatvaranje velikog FOPA smetlišta bi�e potrebno još 1,2 miliona eura. O�ekuje se porast nastalog otpada u P�injskom okrugu narednih godina usled ekonomskog napretka i bolje pokrivenosti uslugama prikupljanja sme�a, pogotovu u seoskim podru�jima. Separacija otpada na mestu nastanka, pogotovu PET i plasti�nih folija, po�e�e u Vranju i Vladi�inom Hanu jer privatna kompanija EkoPlast postavlja sabirne boksove u tim gradovima. Medjutim, uticaj tonaže otpada na kona�no odlaganje je ograni�en. Da bi se prevazišli postoje�i nedostaci i stopa prikupljanja otpada dovela na željeni nivo, preporu�uje se da se potrebe za prikupljanjem i transportom, imaju�i u vidu budu�e regionalno deponovanje, oja�aju isporukom nove opreme. Za to �e biti potrebno nekih 2,8 miliona eura. Sanitarna deponija Meteris ima preostali životni vek od oko 6 godina (do sredine 2013.) ako samo Vranje i Vladi�in Han deponuju svoj otpad na Meterisu. U slu�aju da se deponija Meteris pretvori u regionalnu deponiju, preostali životni vek �e biti umanjen za oko 4 godine. Predlaže se izgradnja proširenja deponije Meteris pored postoje�e deponije. Ispitana je izgradnja nove regionalne deponije na drugoj lokaciji, ali zaklju�eno je da ona nije privla�na zbog dužeg transporta (Meteris ima centralni položaj u P�injskom okrugu obzirom na to gde se otpad stvara), izbora lokacije i EIA procedura, nedostatka infrastrukture, eksproprijacije, itd. Na Meterisu je ovo manje problemati�no. Nova sanitarna deponija �e ispunjavati zahteve srpskog zakonodavstva i EU Direktive o deponovanju otpada; ovo zna�i izmedju ostalog da �e imati oblogu na dnu i sistem za tretman procednih voda. Predloženi kapacitet je 660.000 m3. Na raspolaganju je potrebna površina od najmanje 5 ha. O�ekivani životni vek ove nove sanitarne deponije je 11½ godina pod uslovom da se na lokaciji Meteris podigne i Postrojenje za separaciju otpada (PSO). Bez PSO, životni vek je skra�en na oko 10 godina. Nova sanitarna deponija mora da po�ne sa radom �im se postoje�a deponiija popuni. Za transport prikupljenog otpada do regionalne sanitarne deponije Meteris, podi�i �e se male transfer stanice u Bosiligradu i Trgovištu. Velika transfer stanica može da se izgradi u Preševu. Iz finansijsko/ekonomskih razloga, transfer stanica ne može da se opravda u drugim gradovima. Transport prikupljenog otpada komunalnim vozilima je ekonomi�niji. Predlaže se izgradnja Postrojenja za separaciju otpada na lokaciji Meteris. Predložena PSO se zasniva na: • Ru�nom odvajanju papira i kartona, PET, plasti�ne folije i stakla; • Mašinskoj separaciji metala koji sadrže gvoždje (proizvoljno) i metala koji ga ne sadrže; • Glavne aktivnosti se odvijaju u zatvorenoj industrijskoj zgradi; • Jednostavna (bez složene mehanizacije), izdržljiva i dokazana linija za separaciju.

________________________________________________________________________________________________________________06-08-2008



58

Sav komunalni otpad iz opština �e prolaziti kroz ovo PSO pre odlaganja. Potrebne investicije za PSO se procenjuju na oko 2,8 miliona eura. Fabrika djubriva još nije mogu�a. Budu�i da se ne predvidja zasebno prikupljanje biološkog otpada u bliskoj budu�nosti, ne može da se proizvede djubrivo dobrog kvaliteta. Da bi se dobilo djubrivo dobrog kvaliteta, biološki otpad (zeleni otpad iz doma�instava, bašti, itd.) mora da se prikuplja kroz poseban sistem. Zasebno prikupljanje biološkog otpada �e se osmisliti za potrebe izrade Regionalne strategije upravljanja �vrstim otpadom. Izdvajanje i koriš�enje deponijskog gasa (LFG) mogu�e je na deponiji Meteris koja sada radi. Može se upotrebiti mali gasni motor od 150 kWe za proizvodnju struje. U principu se projekat deponijskog gasa može kvalifikovati kao projekat Mehanizma �istog razvoja po sporazumu iz Kjotoa, pod uslovom da se ispune neki kriterijumi kao što je “test dodatnosti”. Sa prihodom od Kredita za emisiju ugljenika, ovaj mali projekat deponijskog gasa može da se u�ini izvodljivim.

poglavlje 3 tehni ka analiza i predlozi - centarzarazvoj.org · istraživanja, tehniki projekat,...

Documents