poduzni i kalkanski zidovi-fasadna rigla

PODUŽNI I KALKANSKI ZIDOVI

►Prema položaju zida u hali, zidovi mogu biti:▪ podužni zidovi i▪ poprečni - kalkanski zidovi.

►Masivni zidovi se obično rade od opeke, blokova ili betona. ►Bondruk zidovi formirani su od neke fasadne obloge

(trapezasti lim, sendvič paneli, siporeks i durisol ploče itd.) koja se nosi roštiljem od fasadnih rigli i fasadnih stubova.

►Raspored nosećih elemenata u čeličnom bondruku zavisi odrasporeda i položaja prozora, vrata i drugih otvora, kao i odnosivosti fasadne obloge.

▪ Položaj fasadnih stubova u odnosu na glavnestubove je uobičajeno takav da su im nožice u istoj ravni.

▪ Fasadne rigle se obično postavljaju preko fasadnih i glavnih stubova zbog olakšane izrade i montaže, mada se mogu ugraditi i unutar stubova da im se poklapajuspoljašnje površine.

PODUŽNI I KALKANSKI ZIDOVI

►Zavisno od visinskog položaja u zidu, fasadna rigla može biti:

▪ temeljača, ▪ poklapača, ▪ nadvratnik, ▪ nadprozornik i ▪ standardna fasadna riga.

►Zavisno od razmaka glavnih stubova fasadne rigle u podužnom zidu oslanjaju se samo na glavne stubove, na glavne stubove i fasadne stubove ili samo na fasadne stubove.

►Za razmak glavnih stubova do l=6.0 m obično nije racionalno koristiti fasadne stubove već se fasadne rigle oslanjaju na glavne stubove. Za veće razmake glavnih stubova ubacuje se jedan, dva ili više fasadnih stubova.

FASADNE RIGLE

Položaj fasadnih rigli i stubova

FASADNE RIGLE

►Fasadne rigle su obično statičkog sistema proste grede, izuzetno retko se izvode kao kontinualne grede.

►Fasadna rigla je opterećena težinom fasade i opterećenjemvetra sa pripadajuće površine.

►Fasadna rigla koja se nalazi ispod prozora prima kompletnutežinu konstrukcije prozora.

Pripadajuće površine opterećenja fasadnih rigli

FASADNE RIGLE

►Fasadna rigla je opterećena u dve ravni: upravno na ravanfasade (q┴ ) od opterećenja vetrom w, i u ravni fasade (qII) odsopstvene težine fasadne obloge gf i eventualno od težineprozora gp.

► Osim kontrole napona u fasadnoj rigli neophodno je proveriti i ugibe prema poznatim izrazima. Maksimalni dopušteni ugib zaneprovidne fasadne obloge je l/200, a za providne l/500.

Opterećenje i statički sistem fasadne rigle

λ⋅=

λ⋅+λ⋅=

λ⋅=

⊥ wq2

ggq

iligq

fpII

fII

8lqM

8lqM

2

2II

II

⋅=

⋅=

⊥⊥

dopy

II

xmax W

MWM

σ≤+=σ ⊥

FASADNE RIGLE

►Slično kao i kod rožnjača, da bi se smanjila komponenta naponaoko y-y ose mogu se primeniti zatege.

►Zatege se pri tome mogu ankerovati bilo za glavne ili sekundarnestubove bilo za poklapaču ili čak venčanicu.

Primena zatege u fasadnoj konstrukciji

FASADNE RIGLE

►Za fasadne rigle obično se usvajaju U ili I toplovaljani profili ili U,C i Z hladno oblikovani, uzmogućnost upotrebe sandučastih profila koji se uglavnom koriste za fasadne rigle ispod prozora i zapoklapaču ako su za nju vezane zatege.

► Veze fasadnih rigli sa stubovima obično su vijčane, mada se mogu primeniti i zavarene veze. Za profile manje visine može se koristiti vijčana veza samopreko nožica profila, dok za profile veće visinemoraju se koristiti stolice od ugaonika ili I presekaformirane zavarivanjem.

FASADNE RIGLE

Veze fasadnih rigli za stubove

FASADNE RIGLE

►Fasadni stubovi primaju opterećenja, vertikalna i horizontalna od fasadnih rigli.

►Proračun presečnih sila fasadnih stubova možese izršiti sa reakcijama fasadnih rigli ili sazamenjujućim jednakopodeljenim opterećenjem.

►Najčešće se fasadni stubovi u podužnom zidurade statičkog sistema proste grede gde suoslonci temelj i podužni krovni spreg ili kaokontinualna greda na dva polja gde uzprethodno dva naznačena osloncameđuoslonac postaje spreg za bočne udare.

FASADNI STUBOVI

Uticajna površina opterećenja i statički sistemi fasadnih stubova

FASADNI STUBOVI

Dijagram momenata savijanja fasadnog stuba

( )[ ]33minB aha

h8WM −+⋅

λ⋅−=

FASADNI STUBOVI

►Fasadni stub se dimenzioniše kao ekscentrično pritisnutištap prema JUS-u U.E7.096/1986. za momenat savijanjaod dejstva vetra i normalnu silu od težine fasadnekonstrukcije.

►Dužina izvijanja fasadnog stuba u ravni zida odgovaramaksimalnom razmaku fasadnih rigli, a izvan ravni se uzima cela visina stuba h, odnosno h-a ako postoji spregza bočne udare za koji je vezan fasadni stub.

FASADNI STUBOVI

►Kalkanski zid konstruiše se na isti način kao i podužni, a sastavljen je od istih elemenata: fasadnih stubova i rigli(temeljača, poklapača, nadvratnik, nadprozornik i standardna fasadna rigla).

►Položaj horizontalnih fasadnih rigli obično visinski odgovarapoložaju fasadnih rigli u podužnom zidu.

►Poklapača kao završna rigla obično prati profil krova.►Fasadni stubovi se obično nalaze ispod rožnjača tj. moraju

se nalaziti u čvorovima poprečnog krovnog sprega i horizontalnog sprega uz kalkanski zid.

►Statički sistem i konstrukcija fasadnih rigli je istovetna onimau podužnom zidu.

►Takođe i statički sistemi fasadnih stubova u kalkanskomzidu odgovaraju onima u podužnom zidu stim što je gornjioslonac poprečni krovni spreg, a srednji (međuoslonac) horizontalni spreg uz kalkanski zid.

KALKANSKI ZID

Statički sistemi fasadnih stubova u kalkanskom zidu

KALKANSKI ZID

► U zavisnosti od načina eksploatacije hale često jepotrebno u kalkanskom zidu po celoj širini hale postaviti otvore. U tom slučaju se mora voditi računao mestu oslanjanja fasadnih stubova.

Konstrukcija kalkanskih zidova sa otvorima

KALKANSKI ZID

HALE SA ŠED KROVOVIMA

►Hale sa testerastim ili šed krovovima dobile su ime poobliku krova koji je koncipiran tako da krovu dajetesterast izgled.

►Sistem se sastoji od stubova uklještenih u temelje(obično u oba pravca) i šed krovnih nosača zglobnovezanih sa njima.

►Prema obliku šed nosači mogu biti oblikovani sa kosomili vertikalnom stranom preko koje se vrši osvetljavanje.

Oblici šed krovnih nosača


►Šed krovni nosači mogu biti u punoj ili u rešetkastojizradi. U punoj izradi rade se šed nosači raspona do 8.0 m, a u rešetkastoj obično do 12.0 m.

Oblici krovnih šed nosača


►Najjednostavniji tip višebrodne šed hale je onajkod koga ispod svakog šed krovnog nosačapostoji stub.

►Ovakav sistem se može primeniti za maksimalniraster stubova 12.0x12.0 m.

Šed hala sa stubovima ispod svakog nosača


►Povećanje rastera u poprečnom pravcu mogućeje postići ubacivanjem poprečnih podvlaka punihili rešetkastih.

► Puna podvlaka se koristi za raspone do 20.0m, a rešetkasta do 50.0 m.

Šed hala sa poprečnim podvlakama


►Ako se želi povećanje rastera u podužnompravcu tj. u pravcu šed nosača koriste se puneili rešetkaste podužne podvlake.

►Pune limene podužne podvlake koriste se zaraspone do 20.0 m, a rešetkaste do raspona od50.0 m.

Šed hala sa podužnim podvlakama


►Povećanje rastera u oba pravca moguće jepostavljanjem i poprečnih i podužnih podvlakabilo punih ili rešetkastih.

Šed hala sa podužnim i poprečnim podvlakama


►Za podužne i poprečne podvlake mogu se koristitipuni ili rešetkasti nosači.

►Pune podvlake mogu biti I ili sandučastog poprečnogpreseka. Podvlake mogu biti statičkog sistema prosteili kontinualne grede.

Oblici punih i rešetkastihpodužnih i poprečnihpodvlaka


Konstruktinvo rešenje šednosača na poprečnimpodvlakama u punoj izradisa detaljima uvale


Konstruktivno rešenjerešetkastog šed nosača sarešetkastim poprečnimpodvlakama


poduzni i kalkanski zidovi-fasadna rigla

Documents