podrška za irl u srbiji - unhcr.rs · podrška za irl u srbiji konsolidovani izveštaj i...

Podrška za IRL u SrbijiKonsolidovani izveštaj i programska strategija

Ričard Alen (Richard Allen)[email protected]

April 2016. godine

Mišljenja iznesena u ovoj publikaciji su mišljenja autora i ne moraju da odražavaju stavove Visokog komesarijata UN za izbeglice.

5Podrška za IrL u SrbIjI

Konsolidovani izveštaj i programsKa strategija

Sadržaj

Predgovor ............................................................................................................................................................... 14

1 Uvod ....................................................................................................................................................... 18

1.1 Cilj ........................................................................................................................................................... 18

1.2 Polazne informacije ............................................................................................................................ 18

1.3 Metodologija ...................................................................................................................................... 20

DEO I – SITUACIONA ANALIZA INTERNO RASELJENIH LICA 24

2 Populacija i lokacije .......................................................................................................................... 24

2.1 Koliki je ukupan broj IRL? ................................................................................................................. 24

2.2 Domaćinstva ...................................................................................................................................... 25

2.3 Korekcije ............................................................................................................................................. 25

2.4 Starosna struktura IRL ..................................................................................................................... 29

2.5 Rodna struktura ................................................................................................................................. 30

2.6 Etnička struktura ................................................................................................................................ 32

2.7 Lokacije i geografske varijacije ...................................................................................................... 33

2.8 Etnička pripadnost i lokacije ........................................................................................................... 36

2.9 Emigracija i povratak ........................................................................................................................ 38

2.10 Implikacije u pogledu politike i programiranja ........................................................................... 39

3 Siromaštvo IRL ................................................................................................................................... 40

3.1 Populacije kojima je potrebna pomoć ........................................................................................ 40

6 7Podrška za IrL u SrbIjI Konsolidovani izveštaj i programsKa strategija

Podrška za IrL u SrbIjI Konsolidovani izveštaj i programsKa strategija

3.2 Siromaštvo IRL ..................................................................................................................................... 41

3.3 Siromaštvo IRL Roma ........................................................................................................................ 43

3.4 Trendovi siromaštva u Srbiji od 2010. godine ............................................................................ 44

3.5 Diskriminacija ..................................................................................................................................... 44


4 Zaposlenost i nezaposlenost ......................................................................................................... 47

4.1 Zaposlenost ........................................................................................................................................ 47

4.2 Nezaposlenost ................................................................................................................................... 53

4.3 Izdržavanje i poljoprivreda .............................................................................................................. 54

4.4 Radne knjižice .................................................................................................................................... 54

4.5 Trendovi zaposlenosti u Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine ................................... 55


5 Drugi izvori prihoda i pomoći ........................................................................................................ 58

5.1 Privremena novčana naknada ili minimalac .............................................................................. 58

5.2 Socijalna pomoć ............................................................................................................................... 58

5.3 Penzije .................................................................................................................................................. 61

5.4 Doznake iz inostranstva ................................................................................................................... 61

5.5 Narodne kuhinje ................................................................................................................................ 61

5.6 Implikacije u pogledu politike i programiranja .......................................................................... 62

6 Obrazovanje ....................................................................................................................................... 64

6.1 Stepen obrazovanja odraslih .......................................................................................................... 64

6.2 Pohađanje obrazovanja i pristup obrazovanju ......................................................................... 66

6.3 Trendovi u obrazovanju .................................................................................................................. 68


7 Stanovanje ........................................................................................................................................... 70

7.1 IRL u celini ........................................................................................................................................... 70

7.2 Kvalitet stanovanja – IRL u celini ................................................................................................... 72

7.3 Stanovanje IRL Roma ........................................................................................................................ 73

7.4 Zahtevi za povraćaj imovine na Kosovu ...................................................................................... 74

7.5 Prinudno iseljavanje iz neformalnih naselja ............................................................................... 75

7.6 Naknade za stanovanje ................................................................................................................... 76

7.7 Pravo na stanovanje ......................................................................................................................... 76


8 Kolektivni centrI .................................................................................................................................. 78

8.1 Formalni kolektivni centri ................................................................................................................ 78

8.2 Neformalni kolektivni centri ............................................................................................................. 81


9 Lični dokumenti i pravna pomoć ................................................................................................... 83

9.1 Lični dokumenti .................................................................................................................................. 83

9.2 Politička prava .................................................................................................................................... 84

9.3 Pravna pitanja koja se odnose na raseljenje ............................................................................. 85




10 Resursi na nivou opština ................................................................................................................. 88

10.1 Stepen razvoja .................................................................................................................................. 88

10.2 Finansijski položaj lokalnih samouprava .................................................................................... 90

10.3 Usluge socijalne zaštite – obuhvat ............................................................................................... 91


11 Nestali ................................................................................................................................................... 93

DEO II – ANALIZA EFEKATA POMOĆI ZA IRL 96

12 Uvod ..................................................................................................................................................... 96

13 Pregled direktne pomoći za IRL obezbeđene od 2008. godine! ........................................ 96

14 Analiza efekata direktne pomoći ................................................................................................. 100

14.1 Pomoć za stanovanje ..................................................................................................................... 100

14.2 Pomoć za ostvarivanje dohotka ................................................................................................... 106

14.3 Zatvaranje kolektivnih centara ..................................................................................................... 107

14.4 Pomoć za povratak ......................................................................................................................... 109

14.5 Ostvarivanje prava ........................................................................................................................... 110

15 Delotvornost i održivost obezbeđene direktne pomoći ......................................................... 114

15.1 Socijalno stanovanje i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima ................................... 114

15.2 Seoska domaćinstva ........................................................................................................................ 115

15.3 Montažne kuće .................................................................................................................................. 117

15.4 Dohodovne aktivnosti / zapošljavanje / izdržavanje ............................................................... 118

15.5 Grantovi za opštine ......................................................................................................................... 120

15.6 Zaključak ............................................................................................................................................ 125

16 Analiza indirektnih mera ................................................................................................................ 127

16.1 Inkluzija Roma .................................................................................................................................. 127

16.2 Nezaposlenost ................................................................................................................................. 127

16.3 Besplatna pravna pomoć ............................................................................................................... 129

16.4 Usluge socijalne zaštite ................................................................................................................. 130

16.5 Socijalna pomoć i drugi vidovi novčane pomoći ...................................................................... 131

17 Zaključci: delotvornost pomoći i naučene lekcije ................................................................... 132

DEO III – STRATEŠKI KONTEKST I PREDLOZI 136

18 Uvod .................................................................................................................................................... 136

18.1 Ključne pretpostavke u pogledu planiranja .............................................................................. 137

19 Strateški kontekst ............................................................................................................................ 138

19.1 Postojeće strategije ........................................................................................................................ 138

19.2 Akcioni plan za Poglavlje 23. ........................................................................................................ 140

19.3 Operativni zaključci Seminara o Romima .................................................................................. 142

19.4 Indikativni strateški dokument IPA II ........................................................................................... 142

19.5 Planirani i projektovani IPA projekti ............................................................................................ 143

19.6 Pregovori u Briselu i regionalni proces ...................................................................................... 146

19.7 Kontekst Ujedinjenih nacija .......................................................................................................... 147

19.8 Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći .............................................................................. 149

19.9 Nacrt novog zakona o stanovanju .............................................................................................. 150




20 Predlozi direktne pomoći .............................................................................................................. 152

20.1 Projektni predlog 1 – Naselja IRL Roma ..................................................................................... 152

20.2 Projektni predlog 2 – Pravna pomoć na Kosovu .................................................................... 154

20.3 Projektni predlog 3 – Podrška za stanovanje .......................................................................... 155

21 Predlozi u pogledu zalaganja i izmena politike ....................................................................... 159

21.1 Strategija za inkluziju Roma i prateće mere ............................................................................. 159

21.2 Zatvaranje kolektivnih centara ...................................................................................................... 161

21.3 Pružanje pravne pomoći ................................................................................................................ 162

21.4 Radno pravo i politika zapošljavanja .......................................................................................... 164

21.5 Fiskalna reforma i reforma socijalne pomoći ........................................................................... 165

21.6 Prijava boravka ................................................................................................................................. 167

22 Predlozi u pogledu praćenja ........................................................................................................ 168

22.1 Komponente ..................................................................................................................................... 168

22.2 Ključni pokazatelji za praćenje ..................................................................................................... 169

22.3 Godišnji izveštaj ............................................................................................................................... 169

22.4 Organizacija i finansiranje ............................................................................................................. 169

22.5 Završne napomene ......................................................................................................................... 170

Aneks 1. Distribucija IRL po etničkoj pripadnosti i po opštinama ......................................................... 171

Aneks 2. Ključni pokazatelji, proračuni i trendovi tržišta rada ............................................................... 178

Aneks 3. Podaci o neformalnim kolektivnim centrima ............................................................................ 181

Aneks 4. Strategije za izbeglice i IRL – opšti i specifični ciljevi u pogledu IRL ................................ 184

Aneks 5. Sadržaj Poglavlja 23. ...................................................................................................................... 186

Aneks 6. Odlomci i komentari iz Akcionog plana za Poglavlje 23. ..................................................... 187

Aneks 7. Zaključci Seminara o Romima iz 2015. godine ........................................................................ 192

Aneks 8. Ključni pokazatelji za praćenje ..................................................................................................... 201

Aneks 9. Buduća istraživanja o IRL .............................................................................................................. 207

Aneks 10. Lista ključnih saradnika koji su dostavili informacije i učesnika fokus grupa ............... 208

PRedgovoR



njihovim specifičnim potrebama. Iskreno se nadam da će ovaj izveštaj pokrenuti otvorenu diskusiju o ovim pitanjima među ključnim akterima.

Na kraju krajeva, praznine u pogledu zaštite koje su identifikovane u izveštaju ukazale su i na potrebu da UNHCR i druge agencije Ujedinjenih nacija stave zajednički fokus, u narednih nekoliko godina, na rešavanje pitanja raseljenih Roma, u vidu snažnijeg zastupanja i operativnih projekata za podršku iznalaženja trajnih rešenja, kao i da daju smernice državnim vlastima u pogledu pravaca u kojima bi trebalo da se ide. Od ključnog značaja je i da se ojača uloga Evropske unije, tako što će se u poglavlja o pridruživanju uključiti novi standardi koji se odnose na raseljene Rome i tako što će povećati sredstva i poboljšati targetiranje sredstava za raseljene Rome.

Zadovoljstvo mi je što sam imao priliku da napišem uvod za ovaj dokument i verujem da će se ovaj dokument posmatrati kao korisno sredstvo koje je na raspolaganju Vladi i širokom spektru partnera i da će moći da usmeri i informiše njihov odgovor. U tom kontekstu, neophodno je da svi državni akteri rade zajedno sa agencijama Ujedinjenih nacija koje podržavaju interno raseljena lica i koje imaju iskustvo i dobru volju da podrže državne organe u iznalaženju rešenja. Zahvaljujem se UNHCR-u na podršci koja mi je pružena i, posebno, Ričardu Alenu (Richard Allen) koji je sproveo ovo važno istraživanje.

Čaloka Bejani (Chaloka Beyani) Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za ljudska prava IRL

PredgovorSedamnaest godina nakon prvog talasa raseljavanja, procenjuje se da je u Srbiji ostalo 88.000 ugroženih interno raseljenih lica koja i dalje imaju potrebe koje su uzrokovane raseljenjem i koja još uvek nemaju trajno rešenje. U svojstvu specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima interno raseljenih lica (IRL), imao sam priliku da zvanično posetim Srbiji u oktobru 2013. godine. Tada sam bio zapanjen uslovima u kojima žive interno raseljena lica petnaest godina nakon što su pobegli sa Kosova1 i pozvao sam Vladu Srbije da obrati više pažnje na interno raseljena lica i da im, između ostalog, omogući da imaju pristup dokumentaciji, stanovanju, mogućnostima zapošljavanja i zdravstvenoj zaštiti. U septembru 2016. godine, ponovo sam došao u Srbiju, tri godine nakon svoje prve posete, u okviru posete za procenu napretka ostvarenog u sprovođenju mojih preporuka. Uprkos nekim pozitivnim koracima preduzetim od strane vlasti, uključujući određeni napredak u oblasti stanovanja i pristupa dokumentaciji, opšti utisak i dalje je da postoji dugotrajna situacija u kojoj prioritet mora da bude rešavanje potreba dugotrajno interno raseljenih lica.

Kao što je utvrđeno u ,,Vodećim principima o internom raseljenju” (1998), primarnu obavezu da obezbede zaštitu i pomoć raseljenim licima imaju državne vlasti. Shodno tome, Vlada Srbije treba da uloži veće napore da se obezbedi podrška interno raseljenim licima koja tragaju za trajnim rešenjima.

U ovom istraživanju koje je od velike važnosti, osvetljeni su izazovi sa kojima se suočavaju najsiromašniji među interno raseljenim licima, odnosno oni za koja još uvek nisu nađena trajna rešenja. Oni često ostaju na kraju reda zbog nedovoljnog pristupa informacijama, nedovoljnog znanja i kapaciteta, budući da nisu sposobni da nađu put kroz lavirint pravila i procedura u okviru različitih projekata. U ovom izveštaju, dat je i kritički osvrt u pogledu krajnje nesigurne situacije raseljenih Roma, koji su često najsiromašniji i najmarginalizovaniji. Ta interno raseljena lica trebalo bi da budu prioritet Vlade i svih ostalih aktera u planiranju u narednom periodu i napori na unapređenju rešenja za raseljene Rome treba da budu intenzivirani i treba da budu prilagođeni

1 Sve reference u vezi Kosova u ovom dokumentu treba tumačiti u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 (1999), bez prejudiciranja statusa Kosova.



1. Uvod

1.1 Cilj

Ovaj dokument predstavlja glavni izlazni rezultat projekta za razvoj programske strategije za rešavanje potreba interno raseljenih lica (IRL) u Srbiji. Projekat je naručio UNHCR i imao je tri faze. Prva faza je podrazumevala pregled trenutnog položaja IRL u Srbiji, koji je bio zasnovan, pre svega, na postojećim izvorima i koji je dopunjen kvalitativnim istraživanjima. Situaciona analiza položaja bila je polazna osnova za diskusiju o programiranju i sadržala je detaljnu analizu postojećeg položaja i izazova relevantnih za planiranje budućih mera.

Druga faza je podrazumevala analizu podrške koja je do sada bila dostupna IRL, uticaja i održivosti te pomoći, kao i stepena u kojem je pružena pomoć bila efikasna, delotvorna i relevantna u odnosu na potrebe IRL.

I procena postojećeg položaja i procena podrške iskorišćeni su kao osnov za izradu programske strategije. Strategija, u suštini, podrazumeva set prioritetnih predloga programskih mera i mera na polju politike koje bi mogle da sprovedu Vlada Srbija, međunarodne organizacije, nevladine organizacije i međunarodni donatori. Ukupno gledano, ti predlozi imaju za cilj izradu koherentnog i sveobuhvatnog akcionog programa koji će za rezultat imati značajno poboljšanje položaja IRL sa Kosova.

U ovom dokumentu iznosi se stav da bi koherentan skup mera na oba nivoa, na programskom nivou i na nivou politike, mogao u periodu od narednih deset godina da dovede do situacije u kojoj neće biti suštinskih razlika u pogledu životnog standarda IRL i većinskog stanovništva, bez obzira na to da li se odluče da ostanu u trenutnom mestu raseljenja ili da se vrate na Kosovo.

1.2 Polazne informacije

Analiza postojeće situacije

Istraživanje opšte populacije IRL sprovedeno je poslednji put krajem 2010. godine, a rezultati su objavljeni 2011. godine.1 U međuvremenu je sprovedeno istraživanje populacije IRL Roma 2014. godine (rezultati objavljeni 2015. godine2), ali nisu rađene studije opšte populacije IRL.

1 UNHCR, JIPS, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, „Procena potreba interno raseljenih lica u Srbiji”, februar 2011.

2 Cvejić, Slobodan, „Procena potreba interno raseljenih Roma u Srbiji”, maj 2015 (UNHCR, JIPS, Komesarijat za izbeglice i migracije, Republika Srbija).

U cilju izrade programskih rešenja u oblasti politike za populaciju IRL, u Delu I ovog dokumenta dat je sveobuhvatan pregled i obima i prirode potreba ove populacije. Imajući u vidu da su postojeći brojčani podaci prilično sporni, procene u ovom izveštaju zasnivaju se, koliko je to moguće, na najboljim dostupnim dokazima. Neizbežno je da će biti nepoznanica. Na primer, jednu od najvećih nepoznanica predstavlja obim emigracije iz Srbije u druge evropske zemlje. To uključuje i cirkularnu migraciju Roma (IRL i domicilnih Roma) koji odlaze u Zapadnu Evropu, odakle ih vraćaju u skladu sa sporazumom o readmisiji, nakon čega oni ponovo pokušavaju da odu u Zapadnu Evropu, što se odražava na to da su podaci o broju emigranata preuveličani.

Svaki od odeljaka u Delu I sadrži posebnu tematsku analizu, kao i zaključke i implikacije u pogledu programiranja, što može da posluži kao smernice u pogledu mogućeg obima neophodnih rešenja i da dâ određene indikacije u pogledu politike i programske pomoći.

U Delu I ovog dokumenta pokušali smo da opišemo položaj lica sa Kosova u mestu raseljenja. Ostavljajući po strani pitanje trajnog rešenja – da li je to lokalna integracija ili povratak – u dokumentu smo pošli od stanovišta da bi svakodnevni život IRL trebalo da se poboljša i pokušali smo da ispitamo na koji način bi trebalo da se koriste sredstva koja će verovatno biti dostupna kako bi se postigao najbolji efekat u pogledu poboljšanja života IRL, s tim da su i povratak i lokalna integracija IRL ostavljeni kao otvorene opcije.

Analiza efekata pomoći za IRL

Od 2000. godine, pored kontinuirane pomoći za izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, obezbeđen je i značajan nivo pomoći za IRL. Međutim, osim nekoliko pojedinačnih evaluacija projekata, nije urađena opšta procena ukupnih efekata pomoći koja je bila posebno namenjena za IRL. Cilj ovog izveštaja je da se identifikuju najbolje prakse i da se utvrdi da li je određenoj grupi ili pojedincima bila uskraćena pomoć, odnosno da li su dobili manje u odnosu na druge.

Programska strategija

Predložena programska strategija zasniva se na rezultatima prethodna dva dela istraživanja. Izazov je predstavljalo to što je teško predvideti koliki bi resursi mogli da budu dostupni za pojedine mere u budućem periodu.

Pristup koji je usvojen u izradi programske strategije podrazumevao je prikupljanje svih rezultata dostupnih do tog trenutka – i iz analize situacije i iz analize efekata – i identifikaciju najperspektivnijih pristupa za rešavanje najurgentnijih prioritetnih potreba. Ti prioriteti su, zatim, ispitani u svetlu postojećih obaveza na polju reforme, uključujući vladine strategije, što je trebalo da dâ indikaciju u pogledu onoga što je već pokriveno ili što se već rešava. Smatra se da su prioriteti programske strategije koji su predstavljeni u ovom dokumentu stvarni prioriteti u pogledu dodatnih mera koje su neophodne – pored onoga što je već predloženo u postojećim strategijama i programima – kako bi se omogućilo unapređenje životnog standarda preostalih IRL koja su u stanju socijalne potrebe.

20Podrška za IrL u SrbIjI Konsolidovani izveštaj i programsKa strategija

Takođe, treba pomenuti i da u toku istraživanja nije pravljena pretpostavka o tome da li će se IRL vratiti u svoje mesto porekla ili će ostati u raseljenju. Ono što je bilo važno, međutim, jeste da predložene mere omogućavaju te da će i dalje omogućavati IRL da slobodno odlučuju i donose informisane odluke o svom prebivalištu.

1.3 Metodologija

Istraživanje za ovaj izveštaj sprovedeno je u toku 2015. godine, a kombinovane su sledeće metode:

• Desk istraživanje dostupne dokumentacije i primarnog istraživanja

• Desk analiza dostupnih podataka

• Posete područjima sa visokom koncentracijom IRL, uključujući i intervjue i grupne diskusije sa IRL, lokalnim vlastima i grupama civilnog društva. Posećene su sledeće lokacije:

• Kraljevo

• Kosovo/Priština

• Kosovo/Gračanica

• Kragujevac

• Niš

• Gadžin Han

• Intervjui i razgovori sa više od 70 ključnih saradnika koji su dostavljali informacije u toku celog procesa

• Pet poludnevnih diskusija fokus grupa u kojima je učestvovalo više od 40 vodećih stručnjaka na sledeće teme:

• IRL Romi

• Stanovanje

• Izdržavanje

• Posebno ugrožena IRL

• Besplatna pravna pomoć

• Lista učesnika i lica sa kojima su održani intervjui data je u Aneksu 10.

deo I SITUACIoNA ANALIZA

INTeRNo RASeLJeNIH LICA



deo I SITUACIoNA ANALIZA INTeRNo RASeLJeNIH LICA

2. Populacija i lokacije

Da bi mogla da se napravi osnova za delotvorne planove politike i programske planove, mora se imati određeno razumevanje u pogledu ciljne populacije. U ovom odeljku analizirani su podaci o broju IRL, demografski podaci o IRL i lokacije na kojima se nalaze IRL. Ključni izvori podataka su registracija iz 2000/2001. godine i analize uzorka populacije koje su rađene u međuvremenu, posebno 2010. godine. Imajući u vidu vremenski razmak između prvobitne registracije IRL i sadašnjeg trenutka, u ovom delu ćemo se baviti i nekim od mogućih demografskih trendova i trendova migracije od tada.

2.1 Koliki je ukupan broj IRL?

Veličina populacije IRL je ključno pitanje kada je reč o izradi programa pomoći. Taj podatak ukazuje na verovatni obim potreba, a samim tim i na verovatne troškove podrške. Precizno utvrđena veličina populacija pomaže da se odredi i prioritetna populacija kojoj je pomoć potrebnija nego drugima, kao i da se proceni koje će vrste pomoći (na primer, promene na polju politike u odnosu na direktnu pomoć) verovatno biti najisplativije

Broj registrovanih IRL

212

210

200

208

198

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

206

204

202

Izvor: Komesarijat za izbeglice i migracije, 2015. godinahttp://www.kirs.gov.rs/doc/statistika/izbirl2015.pdf

u h

ilja

da

ma

Ukupan broj registrovanih IRL u 2015. godini, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije (poznat i kao KIRS, što je akronim na srpskom jeziku), iznosi 203.140 lica.

Prvobitni broj IRL zasniva se na registraciji koja je izvršena u periodu nakon sukoba 1999. godine i uključuje lica koja su naknadno registrovana kao IRL posle nemira 2004. godine te druga lica koja su napustila Kosovo nakon tog datuma iz bilo kojeg razloga, a koja su registrovana kao IRL.

Oko 10% od ukupnog broja IRL čine oni koji se izjašnjavaju kao Romi, Aškalije i Egipćani.1,2

2.2 domaćinstva

Na osnovu istraživanja iz 2010. godine, poznato je da je prosečna veličina domaćinstva IRL 4,16 članova, što je znatno više od proseka u Srbiji, koji iznosi 2,9 članova. To znači da ukupnu populaciju IRL čini oko 49.500 domaćinstava. Romska domaćinstava su tek neznatno veća (4,76 članova); to znači da je broj domaćinstava IRL Roma 4.890, što opet predstavlja oko 10% ukupne populacije IRL.

2.3 Korekcije

Imajući u vidu da su zvanični podaci zasnovani na registraciji od pre petnaest godina, često se postavljalo pitanje koliko su ti podaci aktuelni i tačni, što je i neizbežno. Međutim, nije izvesno na koji način bi ti podaci mogli da se koriguju, a da se ne sprovede nova kampanja registracije.

Postoji nekoliko faktora koji utiču na to da ukupan broj IRL bude veći ili manji nego stvarni broj. U podacima iz registracije to nije uzeto u obzir, što znači da u proceni verovatnog ukupnog broja IRL treba uzeti u obzir i sledeće trendove, kada se posmatra verovatni ukupan broj IRL.

Faktori koji povećavaju broj IRL:• Od 2000. godine nije urađena nova registracija, ali prijave rođenja i smrti i promene adrese se evi-

dentiraju. Međutim, nije poznat broj lica za koja moglo da se smatra da su se u potpunosti integrisali i da više nisu u stanju potrebe.

1 Prilikom registracije iz 2000. godine, 19.551 lice registrovano je kao Romi, a 605 lica kao Egipćani, od ukupnog broja registrovanog stanovništva od 187.129, odnosno 10,8% (UNOCHA, Registration of Internally Displaced Persons from Kosovo and Metohija, 2000). U istraživanju UNHCR-a za 2010. godinu navodi se procenat od 10,3% romskih domaćinstava ili 12,8% Roma pojedinaca u ukupnom uzorku (str. 36).

2 Iako su u ovom tekstu Romi, Aškalije i balkanski Egipćani prepoznati kao različite etničke grupe sa različitom tradicijom, s obzirom na relativno mali broj Aškalija i balkanskih Egipćana među IRL u Srbiji, u nastavku teksta oni se, radi jednostavnosti, kolektivno nazivaju „Romi”.



• Lica koji migriraju u druge zemlje ne brišu se sistematski iz registracije. Osim ako se sami zvanično ne odjave (što je retkost za emigrante), ne postoji proces pregleda ili ažuriranja postojećih podataka o IRL kojim bi se proverilo da li se ta lica još uvek nalaze na registrovanoj lokaciji

Evidentirani povraci na Kosovo u periodu 2001-2014. godine

10000

9000

4000

1000

8000

0

2001. 2003. 2005.2004. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

7000

6000

3000

5000

2000

Ukupan broj povrataka = 31.094

Preuzeto iz UNHCR Population Statistics Database 20/8/2015http://popstats.unhcr.org

• Nesmanjena emigracija raseljenih lica iz Srbije u druge evropske zemlje, s tim da se povećava broj onih koji se vraćaju u Srbiju na osnovu sporazuma o readmisiji. Međutim, neto efekat toga je verovatno smanjenje populacije IRL u Srbiji, naročito što se tiče romske populacije. Najnovija istraživanja (UNHCR, 2015) ukazuju na to da je stopa unutrašnje i spoljne migracije relativno niska: „Od 2000. godine, manje od 20% [romskih] domaćinstava promenilo je sredinu u kojoj živi” (str. 20).

• Kontinuirano smanjenje ukupnog broja stanovnika. Od 2001. do 2013. godine, ukupan broj stanovnika u Srbiji smanjio se za 4,5%.1 Ukoliko taj trend važi i za IRL, to znači da je i populacija IRL trebalo da se prirodno smanji za otprilike isti procenat.

Faktori koji umanjuju broj IRL:• Od 2001. godine, UNHCR je zabeležio 31.094 povratka IRL na Kosovo. Na osnovu toga, u teoriji, i broj

IRL bi trebalo da se smanji za isti broj. U podacima o registraciji uzeti su u obzir registrovani povraci

1 Na osnovu podataka iz popisa stanovništva 2001. i 2011. godine i projekcija za 2013. godinu Republičkog zavoda za statistiku.

(ali ne i „spontani” povraci). Međutim, procene pokazuju da je maksimalno oko 25% povrataka uspeš-no, što znači da se ukupan broj IRL koja su i dalje u raseljenju smanjio za samo 7.000–8.000 (pod pretpostavkom da se „neuspešni povratnici” opet vraćaju u mesto raseljenja u Srbiji i da ne idu nigde drugde). Ako uzmemo u obzir i neuspele povratke, to znači da broj IRL može da bude za oko 22.000 veći od registrovanog broja.

• Registracija IRL Roma je, smatra se, posebno nepotpuna, s tim da, po nekim procenama, broj interno raseljenih Roma koji nisu registrovani iznosi 20.000–25.000.2 To podržava i opšti trend manje stope regi-stracije romske populacije u Srbiji. Na primer, u popisu stanovnika iz 2011. godine zabeleženo je 147.604 Roma u Srbiji, dok romske nevladine organizacije procenjuju da se broj Roma kreće između 200.000 i 400.000, a prema zvaničnoj proceni proseka Saveta Evrope romska populacija u Srbiji je 600.000.3

• Deca IRL često nisu registrovana kao IRL. U istraživanju iz 2010. godine utvrđeno je da 11,9% svih ispi-tanih IRL nije registrovano, a 79% njih bila su deca mlađa od petnaest godina.

Procena broja IRL Roma

Iako je broj Srba i drugih neromskih raseljenih lica verovatno tačan, u razumnim granicama, neki veruju da je broj raseljenih Roma potcenjen. Postoje dva razloga za to. Prvi razlog je to što se smatra da je ukupan broj Roma (kao i Aškalija i Egipćana) na Kosovu pre sukoba bio oko 120.000 i što je, nakon sukoba, zvanična prosečna procena Saveta Evrope 2012. godine bila 37.500. Iako je veliki broj njih otišao u Bivšu Jugoslovensku Republiku Make-doniju (manje od 1.000) i u Crnu Goru (4.000), većina ih je izbegla u Srbiju, a neki i u inostranstvo. U statističkim podacima o migraciji i azilu za zemlje Zapadne Evrope obično nije utvrđena etnička pripadnost lica iz bivše Jugo-slavije, tako da nije poznato koliki je broj Roma sa Kosova otišao iz Srbije u inostranstvo. Ipak, malo je verovatno da se čak 50.000 Roma preselilo sa Kosova u Zapadnu Evropu.

Drugi razlog je to što veliki broj Roma nije zvanično registrovan. Smatra se da je u podacima iz popisa stanovniš-tva ukupan broj Roma u Srbiji značajno potcenjen, i to čak za 450.000. Savet Evrope je zvanično prihvatio pro-sečnu procenu broja Roma u Srbiji (bez Kosova) od 600.000, dok je u popisu stanovništva iz 2011. godine zabele-ženo svega 147.604 pojedinaca, što predstavlja jednu četvrtinu procene Saveta Evrope.

Međutim, broj registrovanih IRL Roma je „oko 23.000 Roma koji su registrovani u registru interno raseljenih lica u Srbiji” (UNHCR-ovo istraživanje o IRL Romima, 2015). Postoje indicije da je broj IRL Roma znatno veći od registro-vanog broja od 23.000. OEBS je sugerisao da 20.000–25.000 IRL Roma nije registrovano. U studiji autora Bašić i Jakšić iz 2002. godine navodi se broj od 46.000 IRL Roma. S obzirom da su oni možda i najugroženija kategorija stanovništva – čak i više od romske populacije u celini – procena broja pripadnika te populacije ima značajne implikacije u pogledu programiranja.

da zaključimo, vrlo je verovatno da je broj neromskih IRL u Srbiji u celini manji od zvaničnog broja (180.000),4 a da je broj IRL Roma verovatno veći, bez obzira na efekte dalje migracije u Zapadnu Evropu.

2 http://www.osce.org/odihr/75578?download=true str. 5.

3 http://rm.coe.int/CoERMPublicCommonSearchServices/DisplayDCTMContent?documentId=0900001680088ea9 Smatra da je ta procena, iako „zvanična”, veoma kontroverzna.

4 Ukupno 203.000 IRL, manje 23.000 IRL Roma.



2.4 Starosna struktura IRL

Postoje dva izvora informacija o starosnoj strukturi IRL. Prvi izvor su podaci o registraciji, koje je UNHCR podelio po starosnim grupama. Drugi izvor su podaci istraživanja iz 2010. godine. Ta dva izvora podataka pokazuju radikalno različite slike populacije IRL.

Analiza podataka o registraciji po starosnim grupama prikazana je u nastavku.

Kao što se može videti, u populaciji registrovanih IRL manje su zastupljeni mladi, a više radno sposobna lica. To ima smisla, jer bi se petnaest godina nakon sukoba i raseljavanja očekivalo da nisu svi registrovani IRL mladi.

Podaci UNHCR-a na dan 1. novembra 2014. godine

Naziv grupe za populaciono planiranje:

Interno raseljena lica (IRL)

Starosna grupa

Muškarci Žene Ukupno

broj % broj % broj %

0–4 124 0,06% 132 0,06% 256 0,12%

5–17 9.590 4,65% 8.928 4,34% 18.518 8,99%

18–59 68.579 33,29% 67.087 32,56% 135.666 65,85%

60 i > 23.943 11,62% 27.643 13,42% 51.586 25,04%

Ukupno: 102.236 49,62% 103.790 50,38% 206.026 100%

glavne lokacije: Centralna Srbija

Starosna struktura populacije IRL: registrovani IRL, 2013/2014. godina

70.00%

60.00%

10.00%

50.00%

0.00%

0-4 5-17 18-59 60+

40.00%

30.00%

20.00%

4.62%

12.97%

56.84%

25.57%

0.12%8.99%

65.85%

25.04%

ukupna populacija

populacija IRL u %

Izvori: ukupna populacija za 2013. godinu – Republički zavodza statistiku SrbijePopulacija IRL: UNHCRza 2014. godinu

Međutim, ako posmatramo podatke iz UNHCR-ovog istraživanja o IRL iz 2010. godine, može se videti da je u domaćinstvima IRL znatno veći procenat mladih u odnosu na opštu populaciju (podaci popisa iz 2011. godine) i mnogo manji procenat starih. Populacija mladih u starosnoj grupi 0–19 godina veća je za 50% u domaćinstvima IRL nego u opštoj populaciji. U populaciji IRL, broj starih u grupi od 60 godina i više je upola manji u odnosu na opštu populaciju.

60.0%

50.0%

0.0%

40.0%

30.0%

20.0%

10.0%

Total Population %

IDP population %

0-14 15-18 (19) 19-(20)-59 60+

14.4%

5.7%

55.5%

24.5%23.2%

8.7%

55.9%

12.3%

Starosna struktura populacije IRL:podaci anketiranja iz 2010. godine

Kao što je već rečeno, veliki broj dece mlađe od 15 godina u domaćinstvima IRL nije registrovan kao interno raseljena lica, što bi moglo da objasni razlike između podataka iz istraživanja i podataka o registraciji. Podaci iz istraživanja verovatno tačnije pokazuju stvarnu situaciju krajem 2010. godine.



2.5 Rodna struktura

Razlika između ukupnog broja registrovanih IRL muškog i ženskog pola nije velika. Ovde treba uzeti u obzir da je u starosnoj grupi preko 60 godina broj žena IRL veći za 3%, što je možda i očekivano s obzirom na duži životni vek žena uopšte.

Podaci iz istraživanja pokazuju sličnu sliku. Međutim, u poređenju sa opštom populacijom, broj starih IRL je znatno manji nego broj starih u domicilnom stanovništvu, pri čemu je broj starijih žena IRL veći za 2% u odnosu na broj starijih muškaraca. Uprkos manjoj zastupljenosti starih, u razmatranju politike i projekata namenjenih onima preko šezdeset godina starosti važno je primetiti da staračka domaćinstva mogu da imaju veće potrebe u odnosu na lica u radnoj dobi.

60+

18-59

5-17

0-4

žene

muškarci

0.00% 5.00% 10.00% 15.00% 20.00% 25.00% 30.00% 35.00%

Starosna i rodna struktura IRL kao % registrovane populacije IRL

Izvor: UNHCR-ovipodaci o stanovništvu,1. novembar 2014. godine

Ukupna populacija muškaraca

Ukupna populacija žena

Populacija IRL muškaraca

Populacija IRL žena

35%

30%

0%

25%

20%

15%

5%

10%

0-14 15-18 (19) 19-(20)-59 60+

Starosna i rodna struktura: anketirani IRL u odnosu na opštu populaciju, 2010. godina

Kao što je navedeno u odeljku 3.4, IRL su u celini mlađa od opšte populacije. Međutim, nema značajnijih rodnih razlika što se tiče ukupnog broja.

Rodno određene potrebe

Žene IRL su mnogo češće samohrani roditelji sa maloletnom decom. U toj situaciji se nalazi 14,6% žena IRL, u poređenju sa 1,7% muškaraca IRL. Isto tako, starije žene mnogo češće žive u jednočlanim domaćinstvima – 15,1% žena, u poređenju sa 3,2% muškaraca.1 U smislu programiranja, to znači da treba posvetiti više pažnje potrebama starijih žena u takvoj situaciji, ali da takođe treba razumeti da i muškarci mogu da budu u stanju potrebe i da se njihove potrebe možda teže primećuju i identifikuju.

1 Istraživanje o IRL iz 2010. godine, tabela 20.



2.6 etnička struktura

Oko tri četvrtine IRL su etnički Srbi, a sledeću najveću etničku grupu IRL čine RAE IRL. Populacija Roma sa Kosova se često opisuje kao „Romi, Aškalije i Egipćani” ili RAE. To su, u stvari, tri posebne zajednice i svaka od njih ima poseban identitet i jezik. U slučaju raseljenih sa Kosova, manje od 0,5% populacije RAE su Aškalije, a svega 3,5% su balkanski Egipćani. U ovom dokumentu najviše pažnje posvećeno je romskoj populaciji. Balkanski Egipćani su uglavnom koncentrisani u Novom Sadu, Zemunu i na Novom Beogradu.

Registrovani IRL po etničkoj pripadnosti, 2014. godina

Goranci,1%

Muslimani/ Bošnjaci, 3%

Crnogorci, 4%

Neizjašnjeni, 6%

RAE, 11%

Ostali, 1%

Srbi, 74%

Izvor: Baza podataka Komesarijata za izbeglice, preuzeto od strane UNHCR-a u januaru 2016. godine

2.7 Lokacije i geografske varijacije

IRL nisu ravnomerno raspoređena u svim delovima zemlje. Što se tiče apsolutnih brojeva, primetna je koncentracija IRL u većim gradovima, naročito u Beogradu.1

Ukupan broj registrovanih IRL u svim beogradskim opštinama je 58.647 (podaci za 2014. godinu) i to je daleko najveći broj IRL u Srbiji, jer predstavlja više od jedne četvrtine ukupnog broja IRL. Najveći grad domaćin posle Beograda je Kraljevo, sa 19.570 IRL, a zatim slede Kragujevac (11.061) i Niš (10.735).

Karta na sledećoj strani prikazuje raspodelu IRL u zavisnosti od njihovog broja.

Međutim, ako posmatramo gustinu populacije IRL, slika je drugačija. Gustina populacije je važna u smislu programiranja s obzirom da je u korelaciji sa relativnim teretom koji će morati da podnesu lokalne službe i resursi. 58.647 IRL u Beogradu čini svega 3,5% ukupnog broja stanovnika Beograda, dok 6.000 IRL u Kuršumliji čini jednu trećinu stanovnika te opština. Jasno je da će takva koncentracija IRL uticati na dostupnost poslova, zemljišta, škola i na mnoge druge aspekte života u lokalnim zajednicama. Gustina populacije IRL je, stoga, veoma važan faktor u razmatranju programa i politika za podršku IRL.

Karta na sledećoj strani prikazuje gustinu populacije IRL u Srbiji po opštinama. Za razliku od karte apsolutne populacije, gustina populacije IRL, a samim tim i njen uticaj, nesrazmerno je velika u južnim, siromašnijim opštinama.

1 Podaci o broju IRL zasnovani su na podacima o broju izbeglica i IRL iz tabele koju je izradio Komesarijat za izbeglice i migracije, Republika Srbija, a koja je dostupna na http://www.kirs.gov.rs/docs/statistika/izbirl2014.pdf (samo na srpskom jeziku).



> 10.000

IRL u Srbiji po opštinama, 2014. godina

5.000 - 10.000

1.000 - 4.999

<999

Sombor

Kula

MaliIđoš

Apatin

Odžaci Vrbas

Bačka Palanka

ŠidSremska Mitrovica

Bogatić

Šabac

Loznica

KrupanjOsečina

Ljubovija

Bajina Bašta

Nova Varoš Ivanjica

Novi Pazar

Raška Brus

Aleksandrovac

Trstenik

Rekovac

Varvarin Ražanj

Boljevac

Soko Banja

Knjaževac

Svrljig

AleksinacKruševac

Niš

Bor

Ćićevac

Jagodina

Žagubica

Majdanpek

Zaječar

Negotin

Kladovo

Ćuprija

Paraćin

Kuršumlija

Medveđa

VranjeBosilegrad

Vlasotince

Crna Trava

Babušnica

Pirot

Dimitovgrad

Trgovište

ProkupljeSjenica

Tutin

Prijepolje

Priboj

Kosjerić

Požega

Čajetina Arilje

Lučani

Čačak

Gornji Milanovac Kragujevac

Kraljevo

Blace

Vrnjačka Banja

BatočinaLapovo

Topola Rača

Knić

Užice

MaliZvornik

Vladimirci Obrenovac

Smederevska Palanka

Aranđelovac

Smederevo

BeogradPožarevac

Veliko Gradište

Golubac

Kučevo

Petrovac na Mlavi

Žabari

Svilajnac

Velika Plana

Malo Crniće

Valjevo

Ub

LjigMionica

Kovačica

PančevoKovin

Opovo

Bački Petrovac

Novi Sad

Sremski Karlovci

TemerinŽabalj

Titel

Inđija

Stara Pazova

Irig

Ruma

Zrenjanin

Plandište

Alibunar Vršac

Bela Crkva

Srbobran

Bečej

SuboticaKanjiža

Senta

Ada

Čoka

Kikinda

Žitište

Nova Crnja

Bačka Topola

Lajkovac

Merošinka

LeskovacBojnik

Vladičin Han

Vranjska Banja

Surdulica

Bujanovac

Preševo

Bela Palanka

Lebane

ŽitorađaDoljevac

Gadžin Han

Bač

Beočin

Pećinci

Koceljeva

Sečanj

NoviBečej

NoviKneževac

Zemun

Lazarevac

BarajevoSopot

Grocka

Palilula

Mladenovac

Despotovac

> 15%

10-15%

5-10%

<5%

Sombor

Kula

MaliIđoš

Apatin

Odžaci Vrbas

Bačka Palanka


Bogatić

Šabac

Loznica

KrupanjOsečina

Ljubovija

Bajina Bašta


Novi Pazar

Raška Brus

Aleksandrovac

Trstenik

Rekovac

Varvarin Ražanj

Boljevac

Soko Banja

Knjaževac

Svrljig

AleksinacKruševac

Niš

Bor

Ćićevac

Jagodina

Žagubica

Majdanpek

Zaječar

Negotin

Kladovo

Ćuprija

Despotovac

Paraćin

Kuršumlija

Medveđa

VranjeBosilegrad

Vlasotince

Crna Trava

Babušnica

Pirot

Dimitovgrad

Trgovište

ProkupljeSjenica

Tutin

Prijepolje

Priboj

Kosjerić

Požega

Čajetina Arilje

Lučani

Čačak


Kraljevo

Blace

Vrnjačka Banja

BatočinaLapovo

Topola Rača

Knić

Užice

MaliZvornik


Smederevska Palanka

Aranđelovac

Mladenovac

Smederevo

Beograd Veliko Gradište

Golubac

Kučevo

Petrovac na Mlavi

Žabari

Svilajnac

Velika Plana

Malo Crniće

Valjevo

Ub

LjigMionica

Kovačica

PančevoKovin

Opovo

Bački Petrovac

TemerinŽabalj

Titel

Inđija

Stara Pazova

Irig

Ruma

Zrenjanin

Plandište

Alibunar Vršac

Bela Crkva

Srbobran

Bečej

SuboticaKanjiža

Senta

Ada

Čoka

Kikinda

Žitište

Nova Crnja

Bačka Topola

Lajkovac

Merošinka

LeskovacBojnik

Vladičin Han

Vranjska Banja

Surdulica

Bujanovac

Preševo

Bela Palanka

Lebane

ŽitorađaDoljevac

Gadžin Han

Bač

Beočin

Pećinci

Koceljeva

Sečanj

NoviBečej

NoviKneževac

Zemun

Lazarevac

BarajevoSopot

Grocka

Palilula

IRL u Srbiji kao % populacije, 2014. godina

Požarevac

Novi Sad

Sremski Karlovci



2.8 etnička pripadnost i lokacije

Distribucija IRL prema etničkoj pripadnosti u Srbiji je značajna i ima određene implikacije u pogledu programiranja. Gotovo jedna polovina svih IRL Roma može se naći u Vojvodini, dok svega 10% neromskih IRL živi u toj pokrajini. Beograd je privukao gotovo jednu četvrtinu svih IRL (23%) i gotovo jednu trećina svih IRL Roma (29%).

Jedna od implikacija je i to da, u slučaju programa namenjenih posebno za romska IRL, ne treba ignorisati Vojvodinu, iako je ukupan broj IRL u toj pokrajini prilično mali, jer postoji značajna populacija IRL Roma.

% Romskih/ neromskih IRL po regionima

30%

50%

25%

45%

0%

20%

40%

15%

35%

10%

5%

JI Srbija Šumadija/ Z Srbija Beograd Vojvodina

IRL Romi

Neromski IRL

IRL u celini

UNHCR-ovoistraživanje o IRL, str. 37.

19%

28%26%

7%

40%36%

29%

22%23%

45%

10%

15%

Na karti u nastavku prikazana je geografska distribucija RAE IRL u Srbiji 2009. godine. Podaci su preuzeti iz podataka o registraciji IRL Komesarijata za izbeglice i migracije. Noviji podaci iz 2014. godine pokazuju sličnu sliku, sa neznatnim promenama u odnosu na 2009. godinu.

U tabeli u Aneksu 1 prikazani su podaci o najvećim etničkim zajednicama IRL po opštinama za 2014. godinu.

Sombor

Kula

MaliIđoš

Apatin

Odžaci Vrbas

Bačka Palanka


Bogatić

Šabac

Loznica

KrupanjOsečina

Ljubovija

Bajina Bašta


Novi Pazar

Raška Brus

Aleksandrovac

Trstenik

Rekovac

Varvarin Ražanj

Boljevac

Soko Banja

Knjaževac

Svrljig

AleksinacKruševac

Niš

Bor

Ćićevac

Jagodina

Žagubica

Majdanpek

Zaječar

Negotin

Kladovo

Ćuprija

Paraćin

Kuršumlija

Medveđa

VranjeBosilegrad

Vlasotince

Crna Trava

Babušnica

Pirot

Dimitovgrad

Trgovište

ProkupljeSjenica

Tutin

Prijepolje

Priboj

Kosjerić

Požega

Čajetina Arilje

Lučani

Čačak


Kraljevo

Blace

Vrnjačka Banja

BatočinaLapovo

Topola Rača

Knić

Užice

MaliZvornik


Smederevska Palanka

Aranđelovac

Mladenovac

Smederevo


Golubac

Kučevo

Petrovac na Mlavi

Žabari

Svilajnac

Velika Plana

Malo Crniće

Valjevo

Ub

LjigMionica

Kovačica

PančevoKovin

Opovo

Bački Petrovac

TemerinŽabalj

Titel

Inđija

Stara Pazova

Irig

Ruma

Zrenjanin

Plandište

Alibunar Vršac

Bela Crkva

Srbobran

Bečej

SuboticaKanjiža

Senta

Ada

Čoka

Kikinda

Žitište

Nova Crnja

Bačka Topola

Lajkovac

Merošinka

LeskovacBojnik

Vladičin Han

Vranjska Banja

Surdulica

Bujanovac

Preševo

Bela Palanka

Lebane

ŽitorađaDoljevac

Gadžin Han

Bač

Beočin

Pećinci

Koceljeva

Sečanj

NoviBečej

NoviKneževac

Zemun

Lazarevac

BarajevoSopot

Grocka

Palilula

Požarevac

Novi Sad

Sremski Karlovci

Romi/Aškalije/egipćani (RAe) IRL u Srbiji (bez Kosova) na dan 1. februar 2009. godine

Broj RAE IRL

4.000 do 5.000

2.000 do 4.000

1.000 do 2.000

500 do 1.000

100 do 500

100 do 200

50 do 100

1 do 50

Nema RAE IRL

Despotovac



2.9 emigracija i povratak

Smatra se da je emigracija u druge delove Evrope važan faktor, i to posebno za romsku populaciju raseljenih lica. Kako se može proceniti veličina tog uticaja?

U UNHCR-ovom istraživanju o IRL Romima iz 2014. godine utvrđeno je da je „[…] u 18% domaćinstava jedan ili više članova boravio u inostranstvu duže od 30 dana najmanje u jednom navratu ili još uvek boravi u inostranstvu od početka 2010. godine. Tih 18% uključuje 4% domaćinstava u Srbiji u kojima je jedan član boravio u inostranstvu, a u preostalih 14% dva ili više članova domaćinstva koji su boravili u inostranstvu. Ono što je interesantno je da oni koji trenutno borave u Beogradu ne predstavljaju većinu u tih 18% domaćinstava. Najveći broj tih domaćinstava je iz Niša (22% od ukupnog broja), Kostolca (19%), Beograda (17%), Zrenjanina (13%), Subotice (12%) i Novog Sada (6%).”1

Tokom 2014. i 2015. godine veliki broj ljudi iz zemalja zapadnog Balkana – uglavnom sa Kosova i iz Albanije, ali i iz Srbije – migrirao je u Zapadnu Evropu.

Podaci Eurostata pokazuju da je 30.000 ljudi iz Srbije zatražio azil u EU tokom 2014. godine i da je od početka 2015. godine njihov broj sličan.2 BBC je izvestio da 90% ovih azilanata čine Romi,3 ali nije naveo izvor podataka. Na osnovu statističkih podataka, nije poznato koji broj tih Roma čine IRL sa Kosova, ali je verovatno da veliki broj njih jeste sa Kosova.

pojedinci

porodice

3500

3000

0

2500

2000

1500

500

1000

2012. 2013. 2014. 2015.

Povraci po sporazumima o readmisiji, sve etničke grupe

Izvor: Komesarijat za izbeglicei migraciju, 2016. godina

1 UNHCR 2014, str. 22.

2 Podaci koje je naveo BBC: http://www.bbc.com/news/world-europe-34131911.

3 Isto: http://www.bbc.com/news/world-europe-34173252.

Pošto se Srbija sada, generalno, smatra sigurnom zemljom porekla, veliki broj njih će verovatno biti vraćen po ugovorima o readmisiji. Već 2015. godine vraćen je veliki broj lica u Srbiju, počev od druge polovine godine. Opštine povratka uglavnom spadaju u tri grupe: južna Srbija, uglavnom Bujanovac, Vranje i Leskovac; Beograd, uglavnom Palilula i Zemun; i Vojvodina, uglavnom Zrenjanin, Kikinda i Novi Sad. U svakoj od tih opština broj povratnika je relativno mali, ali troškovi podrške (ili neuspešne podrške) povratnika nisu zanemarljivi. Prema tome, povratak IRL Roma kojima je odbijen zahtev za azil treba uzeti u obzir prilikom planiranja programa u budućnosti.

2.10 Implikacije u pogledu politike i programiranja

I pored toga što postoje značajne neizvesnosti u vezi sa podacima o broju raseljenih lica sa Kosova i isto tako neizvesna odstupanja u odnosu na proseke, ovaj izveštaj se zasniva na podacima koji su zvanično dostupni za planiranje.

Podaci prikazani u tabeli u nastavku su, prema tome, podaci za planiranje koji se koriste u ovom izveštaju.

opis Broj Jedinica godina

Ukupan broj registrovanih IRL 203.140 Pojedinci 2015.

Ukupan broj IRL RAE 23.277 Pojedinci 2014.

Romi 22.431 Pojedinci 2014.

Egipćani 755 Pojedinci 2014.

Aškalije 91 Pojedinci 2014.

Domaćinstva RAE IRL 4.890* Domaćinstva 2014.

Domaćinstva IRL 48.832** Domaćinstva 2014.

Domaćinstva IRL u stanju potrebe 22.071*** Domaćinstva 2014.

IRL u stanju potrebe 97.557**** Pojedinci 2014.

* Istraživanje UNHCR-a za 2014. godinu: prosečan broj članova domaćinstva IRL Roma je 4,76.** Istraživanje UNHCR-a za 2011. godinu: prosečan broj članova domaćinstva IRL je 4,16.*** Istraživanje UNHCR-a za 2011. godinu: 45,2% domaćinstava IRL je u stanju potrebe.**** Istraživanje UNHCR-a za 2011. godinu: prosečan broj članova domaćinstva IRL u stanju potrebe je 4,42.

Osim ovih podataka, treba uzeti u obzir i sve veći broj povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji. Pretpostavlja se da će njihov broj 2016. godine biti znatno veći nego 2015. godine, a to znači preko 1.000 porodica.



3. Siromaštvo IRL U ovom delu bavićemo se detaljnije položajem IRL, uzrocima njihovog relativnog siromaštva i resursima koje imaju, odnosno kojima imaju pristup, a koji bi mogli da doprinesu poboljšanju njihovog života. Takođe, videćemo kako su neki od trendova u poslednjih pet godina (od istraživanja iz 2010. godine) verovatno uticali na populaciju IRL u celini.

3.1 Populacije kojima je potrebna pomoć

Imajući u vidu da je cilj ovog dokumenta da se daju smernice koje treba da pomognu u planiranju programa, neophodno je da se razumeju potrebe i mogućnosti populacije IRL. Očigledno je da veliki broj IRL ima veštine koje su tražene na tržištu, da su ti ljudi našli posao u mestu raseljenja ili da i dalje rade za institucije na Kosovu (ali smatraju da su raseljeni) i da žive relativno pristojno, slično stanovništvu koje nije raseljeno.

Ima i onih koji su mnogo propatili zbog prinudnog iseljenja sa Kosova i koji još uvek nisu uspeli da postignu pristojan standard života u mestu raseljenja.

U ovom delu pokušaćemo da procenimo kakva je situacija 2015. godine u pogledu populacije kojoj je potrebna određena dodatna pomoć, pored pomoći koja im je dostupna kao „običnim“ građanima Srbije. Za potrebe ovog izveštaja, njih ćemo zvati populacija „ugroženih IRL”. U konceptu ugroženosti ne uzimaju se u obzir samo potrebe ljudi, već i njihovi raspoloživi ili potencijalni kapaciteti, pa je zbog toga taj koncept veoma koristan za programiranje. Na primer, dva domaćinstva beskućnika mogu da imaju slične potrebe – treba im pristojan smeštaj – ali ako jedno domaćinstvo ima dva radno sposobna člana sa radnim iskustvom u građevini, a drugo čine dve starije osobe sa invaliditetom, ta dva domaćinstva imaju veoma različite kapacitete. Prvo domaćinstvo može da doprinese izgradnji ili popravci postojećeg stana ili kuće i može da zarađuje za život, a drugo domaćinstvo, verovatno, zavisi od eksterne pomoći u pogledu stambenog zbrinjavanja i prihoda. Iako imaju iste potrebe, prvo domaćinstvo je manje ugroženo od drugog jer ima na raspolaganju veće resurse.

Koncept ugroženosti može da pomogne i da se analiziraju potrebe u širem kontekstu. Porodica koja živi u siromašnoj opštini sa malim mogućnostima za zapošljavanje je, verovatno, više ugrožena od slične porodice sa ekvivalentnim obrazovanjem i veštinama koja živi u bogatijoj opštini. Mogućnosti i usluge koje su dostupne u bogatijoj opštini mogu da predstavljaju resurse koji umanjuju ugroženost.

Koncept ugroženosti može, prema tome, da nam pomogne da bolje razumemo potrebe i definišemo prioritete i vrstu pomoći.

3.2 Siromaštvo IRL

IRL su, generalno, siromašnija od ostalog stanovništva. Iako ne postoje direktno uporedivi podaci za celu populaciju IRL, postoje dobri pokazatelji koji ukazuju na to da je siromaštvo među IRL dublje i raširenije.

U istraživanju o IRL iz 2010. godine postojalo je pitanja o prihodima domaćinstva i data je definicija zasnovana na kriterijumima za pravljenje razlike između onih koji su „u stanju potrebe” i onih koji nisu. Ti kriterijumi su bili sledeći:

„Identifikovane su tri kategorije domaćinstava u stanju potrebe:

1. Domaćinstva koja poseduju stan/kuću sa manje od 15 m² po članu domaćinstva, bez tekuće vode, struje, kupatila ili toaleta, koja imaju problema sa vlagom, krov koji prokišnjava, oštećene zidove/podove i lošu stolariju, a pored svega toga domaćinstvo zarađuje manje od 8.526 dinara po članu domaćinstva.

2. Domaćinstva koja žive u objektima koji nisu namenjeni za stanovanje i zarađuju manje od 8.526 dinara po članu domaćinstva.

3. Domaćinstva koja žive u kući koja nije u njihovom vlasništvu i zarađuju manje od 8.526 dinara po članu domaćinstva.”

Trenutno ne postoji definitivno objašnjenje odakle potiču navedeni kriterijumi za domaćinstva „u stanju potrebe”. Jedna sugestija je da se kriterijumi uslova stanovanja zasnivaju na kriterijumima za ostvarivanje prava na socijalno stanovanje pre 1990. godine, a da se kriterijumi u pogledu visine prihode zasnivaju na granici siromaštva definisanoj u anketama domaćinstava za 2010. godinu.

Na osnovu ove definicije, u istraživanju je utvrđeno da je 2010. godine 45,2% uzorka domaćinstava IRL bilo u stanju potrebe. Ako taj nalaz ekstrapoliramo na ukupnu populaciju IRL, rezultat je da je 22.886 domaćinstva bilo u stanju potrebe, odnosno oko 97.286 IRL.

U idealnom slučaju bilo bi moguće napraviti direktno poređenje između populacije IRL i opšte populacije kako bi se videlo u kojoj meri se razlikuju siromaštvo i potrebe IRL i opšte populacije.



Među kriterijumima za domaćinstva „u stanju potrebe” nalazi se i uslov da su prihodi „manji od 8.526 dinara po članu domaćinstva”. Za razliku od toga, u Anketi o potrošnji domaćinstava za 2010. godinu kao osnov za obračun korišćena je potrošnja domaćinstva (a ne prihodi), podeljena sa brojem ekvivalentnih odraslih osoba.1 Granica siromaštva za 2010. godinu iznosila je 8.544 dinara mesečno (u poređenju sa gotovo identičnim iznosom od 8.526 dinara koji je korišćen u istraživanju o IRL).

Metodologije se razlikuju u pogledu toga da li su korišćeni prihodi (istraživanje o IRL) ili potrošnja (Anketa o potrošnji domaćinstava), kao i u pogledu toga da li je deljeno brojem članova domaćinstva (istraživanje o IRL) ili brojem ekvivalentnih odraslih osoba (Anketa o potrošnji domaćinstava). Bez obzira na to, poređenje ta dva rezultata – 45,2% IRL je u stanju potrebe, a stopa siromašnih u Srbiji je 9,2% – ukazuje na to da postoje dobri razlozi da se smatra da kod IRL postoji znatno veći rizik od siromaštva u odnosu na opštu populaciju.

Ključna stvar, o čemu će biti više reči u odeljku 8. koji se odnosi na stanovanje, predstavlja to što veliki procenat IRL živi u iznajmljenim stanovima – oko 30% njih, u odnosu na oko 5% opšte populacije. Kirija predstavlja veliki trošak za domaćinstvo, pa je za IRL sa relativno niskim primanjima to faktor koji ih izlaže mnogo većem riziku od siromaštva.

Taj faktor je i razlog zbog čega kriterijume za domaćinstva „u stanju potrebe” u istraživanju iz 2010. treba posmatrati sa oprezom. Domaćinstva koja imaju prihode iznad granice siromaštva, ali koja pored svih ostalih troškova domaćinstva plaćaju i kiriju, nalaze se u znatno težem položaju nego uporediva domaćinstva koja imaju stan ili kuću u vlasništvu ili koja ne plaćaju kiriju.

I u analizi siromaštva zasnovanoj na potrošnji domaćinstava (kao što je Anketa o potrošnji domaćinstva) postoji isto ograničenje – oni koji moraju da plaćaju kiriju možda imaju veće troškove od onih koji imaju stan ili kuću u vlasništvu i u kalkulacijama siromaštva na osnovu potrošnje pokazaće se da su oni koji žive u iznajmljenim stanovima manje siromašni od onih koji imaju stan ili kuću u vlasništvu.

Prema tome, najkorisniji pokazatelj u tom smislu jeste pokazatelj troškova domaćinstava kao procenat raspoloživih prihoda. Ta analiza dostupna je za celu populaciju u Anketi o prihodima i uslovima života u Srbiji (SILC) za 2013. godinu, ali nije dostupna posebno za kategorije IRL.

1 Detaljnije o metodologiji možete videti u statističkom biltenu LP20 koji izdaje RZS. „Sa prikupljanjem podataka o potrošnji na nivou domaćinstva s ciljem da se utvrdi stepen blagostanja, ukupna potrošnja domaćinstva dodeljuje se svakom članu domaćinstva prema OECD-ovoj skali ekvivalencije (potrošačke jedinice), pri čemu glava domaćinstva dobija ponder 1, svaki odrasli član (starosti 14 i više godina) ponder 0,7, a deca (ispod 14 godina starosti) ponder 0,5.”

3.3 Siromaštvo IRL Roma

U istraživanju o IRL Romima iz 2014. godine korišćena je metodologija za definisanje siromaštva koja je direktno kompatibilna sa metodologijom korišćenom u Anketi o prihodima i uslovima života – pokazatelj „rizika od siromaštva”. Taj pokazatelj pokazuje da li je prihod domaćinstva podeljen sa brojem „ekvivalentnih odraslih osoba” ispod unapred definisane granice siromaštva (13.680 dinara za 2014. godinu). Razlikuje se samo vremenski okvir (april 2013. za SILC i kraj 2014. godine za istraživanje o IRL) i to treba uzeti u obzir. Međutim, kao što se može videti na grafikonu, razlike su toliko drastične da bi svaka korekcija u odnosu na vremenski okvir bila samo marginalna.

Stopa „rizika od siromaštva” u Srbiji (24,6%) najveća je u EU. Prema tome, romska populacija u Srbiji ima ekstremno visok rizik od siromaštva i gotovo SvA domaćinstva raseljenih Roma su u riziku od siromaštva.

70%

60%

0%

50%

100%

40%

90%

30%

80%

10%

20%

IRL Romi Neraseljeni Romi opšta populacija,2013. godina

U riziku od siromaštva - % populacije, 2014. godina



3.4 Trendovi siromaštva u Srbiji od 2010. godine

U Srbiji, 2010. godina je bila loša godina za siromašne. Posledice finansijske krize bile su teške, siromaštvo se povećalo sa 6,1%, koliko je iznosilo 2008. godine, na bolnih 9,2% stanovništva u 2010. godini. Loša žetva 2012. godine poništila je sve što je stečeno 2011. godine, a taj trend nastavio se i 2013. godine. Iako podaci o siromaštvu za 2014. ili 2015. godinu još uvek nisu dostupni, ekonomski trendovi ukazuju na to da je došlo do neznatnog poboljšanja. Na osnovu toga možemo pretpostaviti da je stepen siromaštva IRL ostao na sličnom nivou ili da je možda neznatno manji u odnosu na rezultate istraživanja o IRL iz 2010. godine.

Trend siromaštva u periodu 2008-2013. godine

10.0%

9.0%

4.0%

1.0%

8.0%

0.0%

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

7.0%

6.0%

3.0%

5.0%

2.0%

Učestalost siromaštva (procenat siromašnih)

3.5 diskriminacija

Romi, uključujući i IRL Rome, suočavaju se sa diskriminacijom na svim nivoima i u svim segmentima društva. I pored toga što u nekim oblastima, kao što je obrazovanje, postoji percepcija da se situacija popravlja, diskriminacija protiv romskih muškaraca, žena i dece je sveprisutna, a često i nesvesna. Prema rezultatima nove studije koju je naručio UNDP, 39% odraslih slaže se sa izjavom: „Ja nemam ništa protiv Roma, ali oni vole da kradu.”1

1 Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji, CeSID Beograd, naručeno od strane UNDP-a i Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Vlade Srbije, Beograd, decembar 2013, str. 15.

Diskriminacija je jedan od osnovnih problema sa kojima se suočavaju Romi i jedan od glavnih razloga relativnog neuspeha Roma na polju obrazovanja i zapošljavanja. Često se navodi da je to i jedan od glavnih razloga za nedovoljan pristup pravima i beneficijama, kao što su socijalna davanja, i pravičnom tretmanu od strane pravosuđa.

Zabeleženi su slučajevi napada i diskriminacije i protiv drugih manjina sa Kosova, uključujući i manjine kao što su Goranci, koji su muslimani (ali govore srpskim jezikom).

Postoje i nezvanični izveštaji o diskriminaciji protiv Srba koji su IRL sa Kosova; iako je te navode mnogo teže dokumentovati i dokazati, utisak je da to može da bude faktor posebno u oblasti zapošljavanja na nekim poslovima u javnom sektoru. Sa druge strane, IRL sa Kosova su u početku, odmah nakon raseljavanja, bila favorizovana u pogledu zapošljavanja na poslovima u javnom sektoru, što je bio način da se smanji socijalni teret i moguće je da je to prouzrokovalo određene reakcije. Da zaključimo, može se reći da predrasude u društvu postoje, ali da se precizni efekti tih predrasuda teško mogu utvrditi.

Vlada Srbije usvojila je Strategiju za borbu protiv diskriminacije za period 2013–2018. godine2, a napredak u sprovođenju te strategije pažljivo prate, između ostalih, Evropska unija i Savet Evrope.

Što se tiče programiranja, uvek treba imati u vidu diskriminaciju protiv Roma i drugih manjina i svi programi koji su namenjeni manjinama za cilj treba da imaju i korist za širu zajednicu kako bi se smanjili, a ne podsticali segregacija i udaljavanje. Neophodno je i da postoji svest o institucionalnoj diskriminaciji kako bi se omogućilo da se institucije podrže da smanje svaki vid urođene pristrasnosti u svojim sistemima i procedurama. U dokumentu EU pod nazivom „Deset osnovnih zajedničkih principa inkluzije Roma” sadržani su principi koji mogu da budu korisni u izradi politike i programa.3


Pošto su IRL obično siromašna, treba imati u vidu da mere usmerene na siromašne koje se zasnivaju na potrebama IRL, a ne na njihovom statusu, takođe mogu da budu efikasne kako bi se poboljšao položaj najsiromašnijih IRL. Mere kao što je povećanje iznosa socijalne pomoći ili isplata novčane pomoći za stanovanje bile bi mnogo korisnije za IRL koja su u stanju potrebe i mogle bi se, prema tome, posmatrati kao alternativa za programe ili politike u kojima se korisnici targetiraju na osnovu njihovog statusa IRL. Posebno treba uzeti u obzir isplatu novčane pomoći za stanovanje, jer je dodatno siromaštvo sa kojim se suočavaju IRL često posledica toga što su ta lica izgubila imovinu u mestu porekla bez ikakve naknade.

Postoje ubedljivi argumenti koji ukazuju na potrebu da se izvrši prioritizacija interno raseljenih Roma

2 Verzija na engleskom jeziku dostupna na https://rm.coe.int/CoERMPublicCommonSearchServices/DisplayDCTMContent?documentId=09000016801e8db9 i verzija na srpskom jeziku.

3 Dostupno na internet stranici Saveta Evrope ovde.



koji bi primali konkretnu podršku. Oni su, bukvalno, najsiromašniji među siromašnima, a dosadašnje mere podrške uglavnom nisu eksplicitno bile usmerene na njihove potrebe.1

geografska koncentracija IRL ima i svojih prednosti i mana što se tiče politike i planiranja programa. Neproporcionalno visok udeo tereta pružanja dodatnih javnih usluga pada na nekoliko opština, a mnoge od njih su siromašnije od proseka. Međutim, lokalizacija populacije IRL olakšala bi usmeravanje konkretnih mera na lokalnom nivou i kombinovanje različitih vrsta pomoći istovremeno (na primer, poboljšanje uslova stanovanja, bolji pristup obrazovanju i poboljšanje usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou).

Povratak i readmisija iz EU predstavljaće problem 2016. godine i kasnije i povećaće teret koji će morati da snosi onih nekoliko opština koje primaju najveći broj povratnika.

Na kraju, posebnu pažnju treba posvetiti jednočlanim domaćinstvima, i to pre svega ženskim jednočlanim domaćinstvima, koja češće žive u izrazitom siromaštvu. Starijim ljudima koji žive sami – pre svega starijim ženama – potrebna je dodatna briga i pažnja.

1 Ovaj zaključak je proširen u Delu II. Analiza efekata pomoći za IRL.

4. Zaposlenost i nezaposlenost

4.1 Zaposlenost

Po mnogim merilima, položaj IRL, a naročito IRL Roma, u pogledu zapošljavanja bio je znatno lošiji u odnosu na opštu populaciju, i 2010. i 2014. godine.

U istraživanju iz 2010. godine utvrđeno je da su IRL, u celini, više ekonomski aktivna – u smislu rada i traženja posla – nego opšta populacija. Stopa aktivnosti za IRL iznosila je 67,7% u odnosu na 46,7% za opštu populaciju, a IRL koja su u stanju potrebe bila su još aktivnija i njihova stopa aktivnosti iznosila je 70,2%.

Status zaposlenosti IRL za 2010. godinu

Pokazatelji* **IRL

Opšta populacija u Srbiji za 2010. godinu

Ukupno U stanju potrebe

Stopa aktivnosti 67,7% 70,2% 59,0%

Stopa zaposlenosti 35,4% 28,5% 47,2%

Stopa nezaposlenosti 47,7% 55,5% 20,0%

Izvor: UNHCR-ovo istraživanje o IRL iz 2011. godine (podaci za 2010. godinu)

* U izveštaju „Procena potreba interno raseljenih lica u Srbiji” iz 2011. godine objavljeni su pogrešni podaci. Podaci u ovom izveštaju su tačni podaci.

** Stopa aktivnosti predstavlja procenat radno aktivnog stanovništva (zbir zaposlenih i nezaposlenih lica) u populaciji radne dobi (15–64 godine). Stopa zaposlenosti predstavlja procenat stanovništva radne dobi koje je zaposleno. Stopa nezaposlenosti se izračunava kao procenat nezaposlenih u radno aktivnoj populaciji ..



Status zaposlenosti IRL Roma za 2014. godinu

Pokazatelji IRL Romi domicilni Romi opšta populacija u Srbiji

Stopa aktivnosti 52% 56% 49%

Stopa zaposlenosti 14% 17% 40%

Stopa nezaposlenosti 74% 70% 17%

Izvor: UNHCR-ovo istraživanje o IRL Romima iz 2014. godine i Anketa o radnoj snazi (LFS) za IV kvartal 2014. godine, RZS

Od tog perioda, stope aktivnosti opšte populacije i dalje su ostale niske (u poređenju sa drugim evropskim zemljama), uprkos naporima da se to promeni. Iznenađujuće to što su stope aktivnosti opšte populacije generalno veće za one sa visokim obrazovanjem. Za one sa veoma niskim obrazovanjem, stopa aktivnosti je jako niska i iznosi 10%.

Stopa ekonomske aktivnosti 2014. godine za opštu populaciju po stepenu obrazovanja

40%

10%

80%

0%

Ukupno Bezobrazovanja

Nezavršenaosnovna

škola

Osnovnaškola

Srednjaškola

Višeobrazovanje

70%

60%

30%

50%

20%

Izvor: Anketa radne snage (LFS) za 2014. godinu, RZS

Visokoobrazovanje

Međutim, može se videti da je, iako su interno raseljeni Romi uglavnom veoma slabo obrazovani, njihova stopa aktivnosti znatno veća od ekvivalentne radne snage u opštoj populaciji. To znači da su oni verovatno

više motivisani da traže posao nego neromi. To je možda odraz opšteg očaja i veće potrebe da se obezbedi neki vid prihoda, odnosno njihove situacije u pogledu smeštaja i socijalne sigurnosti. Oni se verovatno teže obeshrabruju u traženju posla ili ređe zavise od drugih članova domaćinstva nego opšta populacija.

Stopa zaposlenosti

Visoke stope aktivnosti ne znače, međutim, da IRL imaju veće šanse da se zaposle. Upravo suprotno, IRL uopšte, a posebno IRL Romi, imaju mnogo veće šanse da budu nezaposlena. IRL u celini imala su 2010. godine 1,5 do 2 puta veće šanse da budu nezaposlena, dok su interno raseljeni Romi 2014. godine imali 4 puta veće šanse da budu nezaposleni nego što je slučaj u opštoj populaciji.

Na nivou domaćinstva, situacija je izuzetno zabrinjavajuća. U 2010. godini, gotovo u polovini svih domaćinstava IRL (46,8%) nijedan član domaćinstva nije bio zaposlen.1 U 2014. godini, svega 13% domaćinstava IRL Roma imalo je neki vid prihoda iz radnog odnosa, bilo trajno ili povremeno.

Takođe, žene su u znatno lošijem položaju nego muškarci: 2010. godine bilo je zaposleno 30,1% muškaraca, u poređenju sa 18,6% žena.

Tako niske stope zaposlenosti mogu se, jednim delom, pripisati niskom stepenu obrazovanja, posebno u slučaju IRL Roma. Što se tiče romske populacije, to može da bude i pokazatelj diskriminacije na radnom mestu i toga da su mogućnosti za zapošljavanje uglavnom privremene prirode.

Kvalitet zaposlenja

Oba istraživanja, iz 2010. i iz 2014. godine, ukazuju na to da je kvalitet poslova koji su na raspolaganju IRL, a posebno IRL Romima, mnogo lošiji u odnosu na poslove dostupne opštoj populaciji. Iako stope zaposlenosti onih koji aktivno traže posao u 2010. godini nisu sugerisale da postoje velike razlike između IRL i opšte populacije, ukoliko zagrebemo ispod površine i pogledamo prirodu poslova, primetne su dublje razlike.

U istraživanju iz 2010. godine, što se tiče IRL koja su u toku prethodne nedelje imala neku vrstu zaposlenja, utvrđeno je da su ti poslovi obično bili manje sigurni od poslova opšte populacije. Više od 88% zaposlenih u opštoj populaciji bili su zaposleni na neodređeno vreme, što je najsigurniji vid zaposlenja; takav ugovor o zapošljavanju imalo je svega 48% IRL, a svega 10% zaposlenih IRL Roma bilo je u stalnom radnom odnosu, što je alarmantno. Za razliku od toga, 70% interno raseljenih Roma koji su radili imali su samo povremeno ili privremeno zaposlenje, dok je u opštoj populaciji taj procenat iznosio 27%, odnosno svega 1,3% za radno sposobnu opštu populaciju.

1 Istraživanje o IRL iz 2010. godine, odeljak 3.1: „U 53,2% domaćinstava IRL jedan ili više članova domaćinstva bili su zaposleni.”



To su ekstremne razlike i pokazuju da, čak i tamo gde postoje mogućnosti za rad, IRL žive mnogo nesigurnije nego opšta populacija. IRL Romi su u daleko najlošijem položaju.

Kvalitet zaposlenja može da bude razlog zašto IRL imaju veće šanse da budu siromašna nego opšta populacija. Generalno, stepen obrazovanja IRL u celini je otprilike isti kao i u opštoj populaciji. Ali pošto je kvalitet posla mnogo lošiji – više od polovine zaposlenih IRL ima privremeni posao – može se videti da je stepen sigurnosti niži. Efekti dislokacije, zajedno sa promenljivom prirodom srpske privrede, znači da IRL nose teret tranzicije iz centralnoplanske ekonomije. U Srbiji u celini, procenat stanovništva zaposlenog u javnom sektoru i dalje je visok (oko 45% svih zaposlenih). Lica koja su dislocirana sa Kosova uglavnom su izgubila posao i bilo im je teško da nađu novi posao koji je jednako siguran i jednako dobro plaćen kao posao koji su izgubila.

Zaposlenost i lokacija IRL

I geografija je važna. Veliki broj IRL napustio je Kosovo i preselio se u mesta u blizini teritorije Kosova. To su bili i još uvek su neki od najsiromašnijih delova zemlje.

Na grafikonu u nastavku prikazan je odnos između opština sa visokom koncentracijom IRL i mogućnosti zapošljavanja u opštini. Oblasti sa visokom koncentracijom IRL (u procentima) imaju manje mogućnosti za zapošljavanje u odnosu na prosek za Srbiju i mnogo manje mogućnosti u odnosu na prosek za Beograd.1 To vrlo jasno pokazuje da u većim gradovima postoji više mogućnosti za zapošljavanje i da u opštinama sa visokim udelom IRL, kao što su Bujanovac i Kuršumlija, postoji manje mogućnosti za zapošljavanje.

1 Nizak rang Mladenovca, koji je beogradska opština, može se verovatno pripisati niskoj stopi zaposlenosti u opštini, s tim da je mnogo više mogućnosti dostupno u širem području Grada Beograda, na maloj udaljenosti.

opšta populacija

IRL u celini

IRL u stanju potrebe

IRL Romi

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Vrsta posla koji su obavljali u prethodnoj nedelji, 2010. godina

Ugovor na neodređeno vreme

Sezonski

Ugovor na određeno vreme

Povremeno

Izvori: Istraživanje o IRL iz 2010. godine,Anketa radne snage (LFS) za 2010. godinu

35,00%

30,00%

25,00%

20,00%

15,00%

10,00%

5,00%

0,00%

10,00% 15,00% 20,00% 25,00% 30,00% 35,00%

● Bujanovac

Prosečna stopazapošljavanjau Srbiji

● Kuršumlija

● Kraljevo

● Mladenovac● Blace

●Raška

● Jagodina● Vranje

● Niš ● Voždovac (Bg) ● Zemun (Bg)●

Grad Beograd

● Smederevo● Kruševac

● Srbija

● Kragujevac

● Vrnjačka Banja

● Medveda● Prokuplje

Populacija IRL u odnosu na mogućnosti zapošljavanja po opštinama odabrane opštine(10 opština sa najvećim % i 10 opština sa najvećim brojem IRL)

Zaposleni i samozaposleni kao % populacije

% I

RL

u p

op

ula

ciji

Na gornjem grafikonu prikazane su geografske razlike u pogledu mogućnosti zapošljavanja na nivou opština u 2014. godini. Grafikon se zasniva na situaciji u odabranim opštinama – kombinovana lista 17 opština sa najvećim brojem IRL i opština sa najvećom udelom IRL u stanovništvu opštine. Prema tome, kombinovane su opštine sa najvećim brojem IRL sa opštinama koje se suočavaju sa najvećim troškovima podrške za IRL u odnosu na broj stanovnika opštine. Sve u svemu, ovaj uzorak od 17 opština obuhvata više od polovine svih IRL u užoj Srbiji.



Lista opština data je u nastavku.

opštine sa najvećom populacijom i koncentracijom IRL

opština Broj IRL Rang (/162) % IRL Rang (/162)

Kraljevo 19.570 1 15,60% 3

Kragujevac 11.061 2 6,16% 15

Niš 10.735 3 4,13% 26

Smederevo 8.153 4 7,53% 12

Kruševac 7.989 5 6,20% 14

Voždovac (Bg) 6.801 6 4,30% 25

Zemun (Bg) 6.212 7 3,69% 29

Kuršumlija 6.037 8 31,42% 1

Jagodina 6.024 9 8,38% 9

Vranje 6.021 10 7,21% 13

Mladenovac (Bg) 5.102 13 9,61% 7

Prokuplje 4.680 18 10,54% 5

Bujanovac 4.630 19 25,63% 2

Vrnjačka Banja 3.634 23 13,20% 4

Raška 1.879 31 7,61% 10

Blace 1.074 39 9,14% 8

Medveđa 730 47 9,81% 6

Ukupan uzorak/prosek 110.332 10,60%

Ukupno Srbija/prosek 206.050 2,26%

Ukupno Beograd/prosek 58.647 3,53%

4.2 Nezaposlenost

Što se tiče IRL koja 2010. godine u toku nedelje pre istraživanja nisu radila, ona su u izuzetno teškoj situaciji. IRL imaju dva puta veće šanse da budu nezaposlena u odnosu na opštu populaciju. To znači da je oko 48.000 IRL bilo nezaposleno (videti Aneks 2. u kojem je objašnjeno na koji način je izračunat taj broj). Od tog broja, polovina njih nikada nije radila, u poređenju sa 35,7% ukupne radne snage u sličnoj situaciji. Ova razlika najverovatnije odražava to što su IRL mlađa, što postoji opšti nedostatak mogućnosti za zapošljavanje koje su na raspolaganju onima sa niskim stepenom obrazovanja, što su prekinute mreže kontakata i što žive u siromašnijim delovima zemlje.

Procenat IRL koja su dugoročno nezaposlena je otprilike isti kao i za opštu populaciju: u 2010. godini, 65% nezaposlenih IRL bilo je bez posla duže od godinu dana, dok je u opštoj populaciji 69,1% nezaposlenih bilo u toj situaciji. To odražava prirodu mogućnosti za zapošljavanje koje su dostupne IRL (povremeni i privremeni rad), kao i veću stopu aktivnosti – IRL češće aktivno traže posao. Takođe, to može da bude i odraz relativne mladosti populacije IRL; stariji nezaposleni imaju veće šanse da duže vreme budu bez posla.

Dubina i trajanje nezaposlenosti IRL trebalo bi da budu veliki izazov za kreatore politike. Međutim, primetno je da, za razliku od podataka iz istraživanja, zvanični podaci ukazuju na to da je broj nezaposlenih IRL veoma mali. U novembru 2015. godine, u Srbiji (bez Kosova) bilo je 5.7851 nezaposlenih IRL.

Iako nema empirijski dokazanih objašnjenja za tako veliku razliku, postoji nekoliko mogućih objašnjenja.

Jedno objašnjenje je novčana naknada koju trenutno prima 15.5472 ljudi koji su izgubili posao u državnim institucijama usled sukoba na Kosovu. Za one koje žive u Srbiji van Kosova,3 ta naknada iznosi 8.526 RSD mesečno, uvećano za doprinose za zdravstveno osiguranje, socijalne doprinose i doprinose za penziju. To državu košta više od 15 miliona evra godišnje. U zvaničnoj statistici korisnici novčane pomoći vode se kao zaposleni i, prema tome, ne mogu da se prijave kao nezaposleni. Oni nemaju pristup aktivnim merama zapošljavanja preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Ukoliko nađu novo legalno zaposlenje, odriču se prava na primanje novčane naknade (i uplate socijalnih doprinosa koju to pravo podrazumeva). Iako je iznos naknade relativno skroman, percipirana vrednost socijalnih doprinosa je veoma visoka, posebno u neizvesnom ekonomskom okruženju. Isplata novčanih naknada, prema tome, pre podstiče neformalni rad nego formalno zaposlenje. Vrlo je verovatno da je veliki broj onih koji primaju „minimalac” ili de facto nezaposlen ili radi u sivoj ekonomiji.

Budući da većina Roma sa Kosova nije bila formalno zaposlena u državnim organizacijama na Kosovu, mali broj IRL Roma prima ovu novčanu naknadu.

1 Podaci iz prepiske sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, 25. 12. 2015. godine.

2 U novembru 2015. godine, izvor: prepiska sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, 25. 12. 2015. godine.

3 Oni koji žive na Kosovu dobijaju naknadu u 30% većem iznosu ili 11.084 RSD mesečno.



IRL Romi se takođe suočavaju sa velikim birokratskim preprekama kada žele da se registruju kao nezaposleni. Lice može da se registruje kao nezaposleno pri NSZ u mestu prebivališta ili u mestu privremenog boravka. IRL koja imaju prijavljen privremeni boravak u mestu raseljenja mogu to da učine. Međutim, mnogi interno raseljeni Romi žive u neformalnim naseljima za koja ne postoji pravna adresa i oni ne mogu da prijave boravak na toj adresi.

Iako je neraseljenim licima koja žive u neformalnim naseljima omogućen alternativni način da prijave adresu kako bi mogla da ostvare svoja prava, tako što im je omogućeno da se prijave na adresi lokalnog centra za socijalni rad, a samim tim i da ostvare pravo na davanja i usluge po tom osnovu, to se ne odnosi na one koji imaju stalnu adresu na nekoj drugoj lokaciji, što je slučaj sa Romima sa Kosova. Razlog za to je da oni koji imaju stalnu adresu ne mogu da registruju privremenu adresu na nekoj drugoj lokaciji ako nemaju prebivalište ili zakonsko pravo da žive na tom mestu. IRL koja ne mogu da prijave privremenu adresu ne mogu da ostvare svoja prava u mestu raseljenja, a ne mogu ni da odjave adresu prethodnog prebivališta ukoliko nemaju novu adresu. Jedina mogućnost koju imaju je da svoja prava ostvare u mestu porekla, drugim rečima, na Kosovu.

Ova dva faktora odgovorna su za oko 25.000 IRL koja su de facto nezaposlena, ali ne mogu da se prijave kao nezaposlena lica. Iako je to još uvek manje od broja od 48.000 iz istraživanja, to još uvek znači da je broj nezaposlenih IRL znatno veći od zvanično registrovanog broja od 5.785. Imajući u vidu da je broj nezaposlenih IRL najmanje 30.000, vlada – i lokalne samouprave – treba to da uzmu u obzir i da rade na otklanjanju prepreka za registraciju nezaposlenih i rešavanju problema visoke stope nezaposlenosti među IRL.

4.3 Izdržavanje i poljoprivreda

U 2010. godini, svega 1,7% IRL ostvarivalo je prihode od poljoprivrede, dok je 21% njih ostvarivalo prihode od poljoprivrede pre nego što su otišli sa Kosova. Nisu dostupni podaci o meri u kojoj IRL imaju pristup poljoprivrednom zemljištu, ali oko 18,3% IRL živi u ruralnim područjima.

Prema istraživanju iz 2010. godine, 85,1% domaćinstava koja su u stanju potrebe živi u urbanim sredinama. To znači da najveći deo pomoći za ostvarivanje prihoda treba da bude prilagođen vrstama delatnosti koje su prikladne u gradskim sredinama.

4.4 Radne knjižice

Svi legalno prijavljeni radnici u Srbiji imaju tzv. radnu knjižicu, koja je zvanična evidencija svih ugovora o zaposlenju. Radna knjižica je važna iz više razloga. U radnoj knjižici se evidentira radni staž radi izračunavanja visine penzije; evidentira se dužina radnog iskustva u različitim profesijama, što može da bude uslov za

zapošljavanje u određenim kategorijama poslova (naročito u javnom sektoru); neophodna je da bi se ostvarilo pravo na naknadu u slučaju nezaposlenosti. Radne knjižice izdaju se samo u mestu prebivališta ili u mestu zaposlenja. Prema tome, nezaposlena IRL mogu da dobiju radnu knjižicu samo ako se vrate u mesto prebivališta na Kosovu – što može biti lakše ili teže izvodljivo, u zavisnosti od opštine porekla.

Prema istraživanju o IRL iz 2010. godine, tek nešto više od 5% IRL nije imalo radnu knjižicu; NVO Praxis je utvrdila da 2014. godine1 jedno od svaka četiri lica smeštena u kolektivnim centrima nije imalo radnu knjižicu.

NAPOMENA: U januaru 2016. godine radne knjižice su ukinute i sva evidencija vodi se centralno, kompjuterski. Time bi, u teoriji, trebalo da se eliminišu neke od prepreka koje su onemogućavale IRL da dobiju i da imaju radnu knjižicu; potrebno je da prođe još vremena da bi mogao da se proceni uticaj tog poteza u praksi.

4.5 Trendovi zaposlenosti u Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine

Imajući u vidu da je istraživanje o IRL za celu populaciju IRL sprovedeno krajem 2010. godine, da li se može očekivati da se situacija od 2010. do sada, odnosno do 2015. godine, poboljšala?

Na grafikonu u nastavku prikazani su trendovi glavnih mera zapošljavanja. U poslednjem periodu, 2010. godina bila je jedna od najgorih godina i može se videti da su, generalno, ostvarena neznatna poboljšanja. Aktivnost je neznatno povećana, što znači da je veći procenat radno sposobnog stanovništva bio zaposlen ili da je tražio posao. Takođe, zaposlenost je u posmatranom periodu povećana za više od 3%, dok je nezaposlenost smanjena za 2,4%.

Iako se ne može pouzdano zaključiti da su isti trendovi važili i za IRL, može se napraviti razumna pretpostavka. IRL u celini imaju približno isti nivo obrazovanja kao i opšta populacija, pa se može pretpostaviti da je ukupna situacija poboljšana u sličnoj meri kao i u opštoj populaciji. Međutim, IRL koja su u stanju potrebe, a posebno IRL Romi, imaju znatno niži nivo obrazovanja. Od 2010. godine, stopa zaposlenosti je neznatno povećana, za ukupno 22,7%. Stopa zaposlenosti najviše se povećala za lica sa nižim nivoom obrazovanja, dok je za one sa višim nivoom obrazovanja neznatno smanjena.

Što se tiče neromskih IRL koja su u stanju potrebe, može se pretpostaviti da se ukupna situacija u pogledu njihovog zapošljavanja neznatno popravila. S obzirom na mlađu starosnu strukturu IRL, može se videti da je za mlađe ljude situacija takođe poboljšana, iako neznatno. Od početka ekonomske krize 2008. godine sve više mladih ljudi ostaje u sistemu obrazovanja i nerado se suočava sa teškim uslovima na tržištu rada. Do 2015. godine mogli bi se osetiti efekti toga, uz malo bolje obrazovanu radnu snagu i rast zaposlenosti od 4,2% za diplomce u starosnoj grupi 25–29 godina.

1 Praxis, Položaj interno raseljenih lica – kratka analiza preostalih izazova, Beograd, decembar 2014. godine.



Nije, međutim, poznato da li su ti troškovi ravnomerno raspoređeni na neromsku grupu IRL i većinsku populaciju.

Na osnovu istraživanja o IRL Romima iz 2014. godine može se jasno videti da je situacija u pogledu IRL Roma i dalje veoma teška, a malo je verovatno da je bilo ozbiljnih promena od vremena kada je sprovedeno istraživanje.

Neki od dodatnih trendova u pogledu najvažnijih pokazatelja tržišta rada prikazani su u Aneksu 2.

Izvor: Republički zavodza statistiku Srbije,Ankta radne snage (LFS)

Ključni trendovi zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji u periodu 2010-2014. godine

60

10

50

2010/oktobar 2011/novembar 2012/oktobar 2013/oktobar 2014/VI kvartal

40

30

0

20

Stopa aktivnosti

Stopa zaposlenosti

Stopa neaktivnosti

70

Stopa nezaposlenosti

41.2

47.1

58.8

20.024.4 23.1

21.017.6

40.1

45.3

59.9

39.6

46.4

60.4

37.8

49.2

62.2

38.8

50.4

61.2


Najvažniji prioritet mora biti da se IRL omogući da se prijave kao nezaposleni i da imaju pristup aktivnim merama zapošljavanja u mestu raseljenja, čak i ako nemaju legalnu adresu. To podrazumeva menjanje zakona o privremenom boravištu i menjanje birokratskih uslova za prijavu.

Bilo bi dobro da se i privremena novčana naknada, odnosno „minimalac”, modifikuje tako da se IRL podstiču da nađu legalno zaposlenje, a ne da se podstiču neaktivnost i zapošljavanje u neformalnom sektoru.

Značajne razlike u pogledu obrazovanja i stope aktivnosti IRL Roma i neromskih IRL sugerišu da mere podrške treba da budu posebno prilagođene za svaku grupu. Do sada je podrška za zapošljavanje i izdržavanje uglavnom dizajnirana za IRL u celini, ali značajne razlike između ove dve grupe sugerišu da bi takve mere mogle da budu efikasne samo za jednu od tih grupa, u zavisnosti od načina na koji su dizajnirane.

Mere podrške namenjene IRL treba usmeravati na geografskoj osnovi i treba ih dizajnirati u skladu sa lokalnim uslovima. Podrška u oblastima sa relativno visokom zaposlenosti i snažnijom ekonomijom, kao što je Beograd, može više da se prilagodi potrebama lokalne uslužne ekonomije, dok mere podrške u ruralnim područjima mogu više da se usmere na izdržavanje i poljoprivredu.

Imajući u vidu visoku stopu nezaposlenosti mladih i onih bez radnog iskustva, u definisanju mera trebalo bi da se istraži i način na koji se mladi ljudi mogu osposobiti i steći veštine i radno iskustvo kako bi imali veće šanse da nađu posao na tržištu rada.

Veoma nizak stepen obrazovanja IRL Roma ukazuje na to da su potrebne mere za obrazovanje odraslih Roma barem do nivoa osnovne škole, uz istovremeno jačanje stručnih veština, a postoje i vladini programi,

kao što je program „Druga šansa”,1 koji upravo to ima za cilj.

I rodne razlike su značajne za programiranje. Niža stopa zaposlenosti žena znači da mere treba da budu specijalno dizajnirane tako da se uzmu u obzir okolnosti u kojima žene žive kako bi se one podsticale da rade. Od najveće važnosti bilo bi, na primer, da se žene, a posebno Romkinje, uključe u proces dizajniranja mera zapošljavanja.

1 Poznat i kao „Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih”.



5. drugi izvori prihoda i pomoći

5.1 Privremena novčana naknada ili minimalac

Kao što je već rečeno, IRL sa Kosova koja su ranije bili zaposlena u javnim ustanovama i preduzećima i koja su ostala bez posla imaju pravo na mesečnu naknadu u iznosu od 8.526 dinara.1 Tu naknadu prima 15.547 ljudi, preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Otprilike jedna polovina njih je u raseljenju u užoj Srbiji, a druga polovina živi na Kosovu.

Ove mere finansiraju se iz sredstava fonda osiguranja u slučaju nezaposlenosti i to državu košta preko 15 miliona evra godišnje. Veliki broj drugih lica – oni koji su ranije bili zaposleni preko resornih ministarstava, kao što su prosvetni radnici, policija i zdravstveni radnici, a koji su izgubili posao – prima naknadu preko svojih ministarstava, ali broj korisnika nije poznat.

Efekti ove naknade su složeni. U izvesnoj meri ta naknada je zamišljena kao dopuna prihoda de facto nezaposlenih, što je dobro. Međutim, osim novčanih davanja, ona podrazumeva i pravo na uplatu doprinosa za penziju po osnovu radnog staža i doprinosa za zdravstveno osiguranje. Za potrebe obračuna penzije, smatra se da su IRL zaposlena u toku celog perioda za koji su primala naknadu. Međutim, čim nađu formalno zaposlenje, korisnici naknade gube pravo na naknadu. Ukoliko korisnik ima privremeno zaposlenje ili ako se zaposlenje prekine iz bilo kojeg razloga, nije jasno da li on ima pravo da ponovo podnese zahtev za primanje naknade. Korisnici naknade, takođe, gube pravo na naknadu ukoliko započnu sopstveni biznis. Osim toga, pošto se formalno vode kao zaposleni, korisnici naknade nemaju pravo na pomoć preko Nacionalne službe za zapošljavanje i nemaju pristup aktivnim merama zapošljavanja, kao što je stručna obuka.

Prema tome, postoji snažan negativni podsticaj koji korisnike naknade odvraća od formalnog zapošljavanja i podstiče ih da rade u sivoj, neformalnoj ekonomiji.2

U jesen 2015. godine bilo je razgovora o ukidanju te naknade, ali nije poznato kada će se to desiti.

5.2 Socijalna pomoć

IRL su 2010. godine imala znatno veće šanse da primaju socijalna davanja u odnosu na opštu populaciju. Dva osnovna vida socijalnih davanja jesu dodatak za materijalno obezbeđenje porodice i dečiji dodatak. U tabeli u nastavku prikazana je situacija u 2010. godini.

1 Podatak za decembar 2015. godine, s tim da se nije menjao bar od kraja 2013. godine.

2 Privremene novčane naknade za Kosovo i Metohiju, Nalazi istraživanja i preporuke, Grupa 484, 2009. godina.

% domaćinstava u datoj populaciji koja primaju socijalna davanja, 2010. godina

Stanovništvo Srbije

Svi IRLIRL u stanju

potrebeIRL Romi

Materijalno obezbeđenje porodice 2,6%* 34,0% 41,2% 67,9%

Dečiji dodatak 9,0% 69,7% 68,4% 67,2%

% domaćinstava u datoj populaciji koja primaju socijalna davanja, 2014. godina

Stanovništvo Srbije (2013) domicilni Romi IRL Romi

Novčana socijalna pomoć** 4,1% 47,0% 47,0%

Dečiji dodatak 8,4% 43,0% 40,0%

* Podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava (HBS), Prvi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, proračuni autora.

** Podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava (HBS) za 2013. godinu, Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, proračuni autora.

U periodu od 2010. do 2013. godine došlo je do značajnog povećanja broja domaćinstava koja primaju materijalno obezbeđenje porodice (koje se od 2011. godine zove novčana socijalna pomoć). Broj porodica koje primaju ova davanja povećan za više od 50%, sa 65.816 domaćinstava koliko ih je bilo 2010. godine na 101.656 domaćinstava u 2013. godini. Međutim, na osnovu poređenja nalaza dva istraživanja o IRL može se videti da se procenat domaćinstava interno raseljenih Roma koja su korisnici socijalne pomoći smanjio za jednu trećinu.

Takođe, što se tiče dečijeg dodatka, može se videti da je ukupan procenat domaćinstava u Srbiji koja primaju dečiji dodatak ostao stabilan (smanjenje od 0,6%). Međutim, broj domaćinstava interno raseljenih Roma koja primaju dečiji dodatak smanjio se za 27%.



Nije im potrebna Nisu čuli za tu vrstu pomoći

Ne mogu da podnesu zahtev bez tuđe pomoći (nepismeni, sa invaliditetom)

Nemaju neophodne dokumente

Nemaju pravo po drugom osnovu Ne ispunjavaju uslov u pogledu visine prihoda

Ne znaju gde treba da podnesu zahtev

Izvor: UNHCR-ovo istraživanje o IRL Romima iz 2015. godine

Razlozi zašto ne primaju novčanu socijalnu pomoć, IRL Romi i domicilni Romikoji nisu primali pomoć, u %

Domicilni Romi

IRL Romi

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

25 11 55 5 112

321196357

Nije izvesno zbog čega je došlo do tako značajnog smanjenja udela domaćinstava interno raseljenih Roma koja su korisnici socijalnih davanja. Ovo su moguća objašnjenja: smanjene potrebe (što je malo verovatno, imajući u vidu ostale trendove), smanjena prava (moguće, imajući u vidu da je došlo do određenih promena u pogledu uslova) ili smanjena dostupnost (najverovatnije). U UNHCR-ovom istraživanju o IRL Romima iz 2014. godine istaknuto je da 63% IRL Roma nije imalo pravo na novčanu socijalnu pomoć „po drugom osnovu” i da je 46% domaćinstava IRL Roma tvrdilo da nema pravo na dečiji dodatak iz istog razloga.

Pošto su IRL Romi, u ovom trenutku, verovatno najsiromašnija kategorija stanovništva u Srbiji, čini se da je smanjenje prava na socijalna davanja suprotno od onoga što se očekivalo i da su neophodna dalja ispitivanja.

5.3 Penzije

IRL koja su bili zaposlena na Kosovu pre 1999. godine suočavaju se sa teškoćama u ostvarivanju svojih punih prava na penziju. Podaci o radnom stažu koji su neophodni za obračun visine penzije moraju da se traže od kosovskih vlasti. Ako ti podaci nisu dostupni (u većini slučajeva), Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije (PIO fond) donosi privremenu odluku o visini penzije. Visina penzije utvrđena u privremenoj odluci obično je manja od očekivane penzije.

Da bi se omogućilo da se ovaj problem reši, potrebno je da vlasti Srbije i Kosova postignu sporazum o razmeni relevantnih informacija. U ovom trenutku nije poznato da li će to pitanje biti na dnevnom redu dijaloga u Briselu.

Čak i ukoliko Beograd i Priština postignu sporazum o tom pitanju, NVO Praxis smatra da „neće svi ljudi moći da dobiju relevantne informacije i podatke o svom radnom stažu, jer su mnoge evidencije izgubljene, uništene ili nestale i Penzioni fond na Kosovu ne poseduje te podatke. U takvim slučajevima IRL licima će biti potrebna pravna pomoć da bi mogla da traže adekvatan pravni lek”.

U međuvremenu, korisnici penzije i dalje primaju male penzije dok čekaju pravno rešenje tog pitanja.

5.4 doznake iz inostranstva

Ni u jednom od dva istraživanja o IRL nije posebno postavljeno pitanje o doznakama iz inostranstva. U istraživanju o IRL Romima iz 2014. godine postavljeno je pitanje o tome da li domaćinstvo dobija finansijsku pomoć od prijatelja ili porodice; 6% domicilnih Roma i 5% interno raseljenih Roma odgovorilo je da prima tu vrstu pomoći.

Što se tiče Srbije u celini, svaki muškarac, žena i dete primaju, u proseku, 560 američkih dolara godišnje u doznakama iz inostranstva, što je među najvišim iznosima doznaka na svetu. Bilo bi iznenađujuće da doznake nemaju nikakav značaj za prihode IRL u celini, s obzirom na veličinu srpske dijaspore.

U budućim istraživanjima bilo bi korisno da se ispita značaj doznaka za prihode i preživljavanje IRL.

5.5 Narodne kuhinje

Istraživanje o IRL Romima iz 2014. godine pokazalo je da je u 25% domaćinstava IRL Roma najmanje jedan član dobijao topli obrok u narodnoj kuhinji u protekloj godini, u poređenju sa 17% domicilnih romskih domaćinstava. Prema neformalnim podacima, veliki broj IRL oslanja se na ovu vrstu pomoći jer se ona (birokratski) lakše ostvaruje u odnosu na druge oblike pomoći.



U poslednje dve godine, u mnogim delovima zemlje narodne kuhinje su pred zatvaranjem ili im se sredstva smanjuju, iako potražnja za njima raste. Narodne kuhinje se obično finansiraju iz opštinskog budžeta i zbog toga se sredstva teško obezbeđuju, posebno u siromašnijim delovima zemlje, gde je relativna potražnja najveća.1 U Kuršumliji, Crveni krst navodi da ima 950 korisnika narodne kuhinje, što predstavlja 10% lokalnog stanovništva. Od tog broja, oko 250 čine deca mlađa od 14 godina.

Studija iz 2013. godine pod nazivom „Mapiranje usluga socijalne zaštite u okviru mandata lokalnih samouprava u Republici Srbiji” nije obuhvatila narodne kuhinje. U narednoj rundi studije, koja je planirana za 2016. godinu, biće obuhvaćene i narodne kuhinje, tako da bi kreatorima politike trebalo da budu dostupne detaljnije informacije o značaju narodnih kuhinja za ublažavanje siromaštva.

Ipak, usluge narodne kuhinje su vrlo diskrecione prirode i uglavnom zavise od velikodušnosti i budžeta lokalnih uprava.


Prihodi koje ostvaruju IRL sa niskim primanjima i nezaposlena IRL jedva su dovoljni za preživljavanje. Novčana naknada „minimalac” aktivno obeshrabruje radnike sa niskim zaradama da se legalno zapošljavaju, a samim tim i da ostvare penzijsko i zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti. U fazi planiranja programa treba pronaći alternativne politike koje će istovremeno targetirati ona IRL kojima je pomoć najpotrebnija i ta lica treba ohrabrivati – a ne obeshrabrivati – da traže formalno zaposlenje.

Što se tiče odobravanja prava na socijalna davanja, ne pravi se razlika između korisnika u zavisnosti od njihovih troškova života. Oni koji iznajmljuju stan ili kuću su u suštinski nepovoljnijem položaju od onih koji imaju stan ili kuću u vlasništvu, ali ne primaju veći iznos socijalne pomoći. Prema tome, moglo bi se razmotriti da li bi uvođenje novčane naknade za stanovanje bilo korisno za one sa niskim primanjima ili one koji nemaju primanja i koji nemaju stan ili kuću u vlasništvu. To je bilo predmet ranijih diskusija i predstavlja zakonsku mogućnost, ali će biti potrebno dodatno angažovanje da bi se to omogućilo.

Utisak je da je pristup socijalnoj pomoći vrlo promenljiv i da su neophodne usluge pravne pomoći koje pomažu ljudima da ostvare svoja prava. U planiranju programa treba uzeti u obzir značaj pravne pomoći, kao i pitanja obuhvata i pristupa.

1 Videti, na primer, http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:450163-Mnoge-narodne-kuhinje-pred-zatvaranjem i http://www.blic.rs/tag/2287/Narodna-kuhinja (samo na srpskom jeziku).

Potrebno je detaljnije ispitati ulogu, troškove i koristi od narodnih kuhinja. Pošto narodne kuhinje predstavljaju poslednje, nužno rešenje za veliki broj najsiromašnijih, njihov obuhvat je lokalizovan i zavisi od budžeta lokalne samouprave i postojanja snabdevača, kao što je Crveni krst. Za razliku od socijalne pomoći, korisnicima se ne utvrđuje pravo na tu vrstu pomoći; umesto toga, pravi se lista čekanja kada se kapaciteti narodne kuhinje popune. Ukoliko su narodne kuhinje stvarno neophodan deo socijalne zaštite i mreže socijalne sigurnosti, potrebni su dodatni napori da se osigura da najsiromašniji budu obuhvaćeni i da imaju pristup tom vidu pomoći.

doznake iz inostranstva su takođe pitanje koje je zanemareno u istraživanju. U narednoj rundi istraživanja o IRL bilo bi dobro da se traže detaljnije informacije o doznakama iz inostranstva kako bi se utvrdilo u kojoj meri stanovništvo zavisi od doznaka i kakav je njihov značaj u podizanju standarda ljudi iznad granice siromaštva.

Konačno, pitanje penzija rešiće se samo dijalogom i postizanjem sporazuma o razmeni informacija između Beograda i Prištine. Pregovore treba pažljivo pratiti i možda će biti potrebno da se razmotri neki oblik zagovaranja prava IRL u toku pregovora. U vezi s tim, sa promenom pravne i praktične situacije, i dalje će biti neophodno da IRL imaju pristup pravnoj pomoći kako bi se osiguralo da ona dobiju pomoć u ostvarivanju punih prava na penziju.



6. obrazovanje

6.1 Stepen obrazovanja odraslih

Jedan od faktora koji doprinose relativnom siromaštvu IRL u stanju potrebe i IRL Roma jeste i situacija u pogledu obrazovanja.

Iako su IRL u celini samo neznatno manje obrazovana u odnosu na opštu populaciju (videti grafikon u nastavku) i iako su IRL u stanju potrebe samo neznatno manje obrazovana od opšte IRL populacije, te razlike su minorne u poređenju sa niskim stepenom obrazovanja romskog stanovništva, a posebno IRL Roma. Prema istraživanju iz 2010. godine, gotovo 60% IRL Roma starijih od 15 godina nije završilo osnovnu školu. U UNHCR-ovom istraživanju o IRL Romima iz 2014. godine zabeležena je još gora situacija – više od 65% IRL Roma nije imalo završenu osnovnu školu, u poređenju sa oko 12% opšte populacije.

U periodu između 2010. i 2014. godine1 obrazovna struktura radno sposobnog stanovništva nije se mnogo promenila, pa se može pretpostaviti, generalno, da je i obrazovna struktura IRL u celini u 2015. godini približno ista kao 2010. godine.

Nizak stepen obrazovanja Roma – i raseljenih i domicilnih – vrlo verovatno predstavlja jedan od osnovnih uzroka niske stope zaposlenosti.

70%

60%

0%

50%

100%

40%

90%

30%

80%

10%

20%

opštapopulacija

IRL u celini IRL Romi IRL u stanjupotrebe

Obrazovna struktura IRL starijih od 15 godina, 2010. godina

više obrazovanje

osnovna škola

srednja škola

nezavršena osnovna školaili bez osnovne škole

Izvori: Istraživanje o IRL Romima iz 2014. godine i Anketa radne snage (LFS) za IV kvartal 2014. godine

1 Autorovo poređenje podataka iz anketa o radnoj snazi (LFS) za period 2008–2015. godine, preuzetih ih baze podataka RZS 24. 8. 2015. godine.

70%

60%

0%

50%

100%

40%

90%

30%

80%

10%

20%

Opštapopulacija

Domicilni Romi IRL Romi

Obrazovna struktura IRL Roma starijih od 15 godina, 2014. godina

više obrazovanje

osnovna škola

srednja škola

nezavršena osnovna škola ili bez osnovne škole

Izvori: Istraživanje o IRL Romima iz 2014. godine i Anketa radne snage (LFS) za IV kvartal 2014. godine

Rodne razlike u pogledu stepena obrazovanja

Postoje i rodne razlike u pogledu obrazovanja. Što se tiče opšte populacije, kao i neromske populacije IRL, te razlike nisu značajne. Međutim, što se tiče Roma uopšte, a verovatno i IRL Roma,2 postoje velike razlike između muškaraca i žena u pogledu obrazovanja.

U tabeli u nastavku prikazane su rodne razlike u pogledu obrazovanja za opštu romsku populaciju u Srbiji (i IRL Rome i domicilno romsko stanovništvo na osnovu popisa stanovništva iz 2011. godine). Romkinje (13%) nemaju formalno obrazovanje dva puta češće od Roma (7%) i šest puta češće u odnosu na opštu populaciju žena (2%). Kod Romkinja (4%) postoji 50% manje šansi da imaju završenu srednju školu u odnosu na Rome (8%) i šest puta manje šansi u odnosu na opštu populaciju žena (24%).

2 Ni istraživanje iz 2010. godine ni istraživanje iz 2014. godine ne obuhvataju rodnu analizu obrazovanja ili zaposlenosti.



Srbija muškarci

Srbija žene

Romi muškarci

Romi žene

35%

30%

0%

25%

20%

15%

5%

10%

Bezobrazovanja

Nezavršenaosnovna škola

Osnovnaškola

Srednjaškola

Višeobrazovanje

Obrazovno postignuće Roma i opšte populacije starijihod 15 godina po spolu: popis iz 2011. godine

Izvori: Romi u Srbiji,Republički zavod zastatistiku Srbije,2014. godina

ovaj opšti hendikep u pogledu niskog obrazovanja IRL Romkinja trebalo bi uzeti u obzir u planiranju programa, i u pogledu određivanja prioriteta za pomoć i u pogledu dizajniranja pomoći.

6.2 Pohađanje obrazovanja i pristup obrazovanju

U istraživanju o IRL iz 2010. godine utvrđeno je da 7% dece IRL i 27,9% romske dece IRL ne pohađa osnovnu školu.

U UNICEF-ovom „Istraživanju višestrukih pokazatelja” (MICS) iz 2010. godine utvrđeno je da neto stopa završavanja osnovne škole za opštu populaciju iznosi 92,0%, dok je za Rome koji žive u romskim naseljima ta stopa iznosila svega 35,0%.1 U MICS-u iz 2014. godine (MICS V) zabeleženo je da stopa pohađanja osnovne škole za svu decu iznosi 98,5%, a da je za Rome (IRL Rome i domicilne Rome) ta stopa iznosila svega 84,9%.

1 UNICEF Multiple Indicator Cluster Survey IV, 2010.

Prema tome, IRL uopšte, a posebno IRL Romi, imaju mnogo manje šansi da pohađaju i završe osnovnu školu. Romske devojčice češće napuštaju školu od dečaka.

Kao što je već navedeno u drugim delovima ovog izveštaja, to ima velike posledice na njihove izglede za zapošljavanje, siromaštvo i kvalitet života. Napuštanje osnovne škole je ključni faktor koji porodice generacijama drži u siromaštvu.

U istraživanju o IRL rezultati nisu disagregirani po polu, pa se na osnovu podataka ne može utvrditi da li postoje velike razlike između devojčica i dečaka IRL, ali se na osnovu podataka za celu populaciju može zaključiti da su romske devojčice u gorem položaju od romskih dečaka.

Jezik i obrazovanje

Mali broj IRL Roma govori srpski jezik kod kuće. Na grafikonu, koji se zasniva na rezultatima istraživanja iz 2014. godine, može se videti da svega 7% IRL Roma koristi srpski jezik kod kuće. Jasno je da to stvara probleme u pogledu upisa u predškolsko i osnovno obrazovanje, posebno u onim mestima u kojima ne postoji adekvatna podrška za romske zajednice, kao što su pedagoški asistenti.

Izvor: Istraživanje o IRL Romima iz 2014. godine

IRL Romi – jezik kojim najčešće

govore kod kuće

Domicilni Romi – jezik kojim

najčešće govore kod kuće

albanski 17%

srpski 7%

romski 76%

srpski 27%

albanski 5%

romski 68%



6.3 Trendovi u obrazovanju

U periodu između 2010. i 2014. godine1 nije došlo do značajnijih promena u pogledu obrazovne strukture radno sposobnog stanovništva, pa se generalno može pretpostaviti da je i obrazovna struktura IRL u celini u 2015. godini približno ista kao 2010. godine.

Kao što je navedeno u odeljku Trendovi zaposlenosti u Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine (odeljak 4.5. gore), od 2008. godine, usled ekonomske krize, mladi sve duže ostaju u sistemu obrazovanja, a radna snaga sada postaje malo bolje obrazovana u celini. Pod pretpostavkom da će najveći broj tih novoobrazovanih radnika ostati u Srbiji, to bi trebalo da pozitivno utiče na ekonomiju, ali će istovremeno staviti nekvalifikovane radnike u još nepovoljniji položaj na tržištu rada.

U poslednjih nekoliko godina zabeležen je mali napredak u obrazovanju mladih Roma. Sledeći podaci preuzeti su iz istraživanja MICS koja je UNICEF sproveo 2010. i 2014 godine.2 Neznatno su povećani pismenost, kao i stope pohađanja osnovne i srednje škole. Međutim, što se tiče populacije mladih Roma, brojevi su i dalje razočaravajuće niski i trebaće još mnogo vremena i napora da se romska populacija približi standardima većinskog stanovništva.

Pošto su ova istraživanja obuhvatala romska naselja u celini, nije poznato u kojoj su meri ti podaci pouzdani za IRL Rome posebno. Međutim, kako su IRL generalno u lošijem položaju nego domicilno stanovništvo, može se pretpostaviti da su pomaci u obrazovanju populacije IRL Roma bili slični ili manji u odnosu na pomake u obrazovanju domicilne romske populacije.

1 Podatke iz Ankete o radnoj snazi (LFS) za period 2008–2015. godine, preuzete iz baze podataka RZS 24. 8. 2015. godine, autorovo poređenje.

2 UNICEF Istraživanje višestrukih pokazatelja (MISC). Istraživanje pokriva uzorak opšte populacije, kao i uzorke romskih naselja. Podatke je uporedio autor.

Ključni trendovi u obrazovanju u periodu od 2010. do 2014. godine, UNICeF MICS

Pokazatelj MICS

2010. 2014.

Srbija Romska naselja Srbija Romska naselja

7.1Stopa pismenosti devojaka u starosnoj

grupi 15–24 godine99,3% 76,5% 99,1% 80,1%

7.7 Stopa završavanja osnovne škole 92,0% 62,7% 93,4% 64,0%

7.5(Prilagođena) neto stopa pohađanja

srednje škole 89,3% 19,3% 89,1% 21,6%


Kada je reč o obrazovanju, i dalje ostaje nerešeno pitanje niskog obrazovnog statusa IRL Roma, a posebno Romkinja. To je zabrinjavajuće iz više razloga, između ostalog i zbog pristupa zapošljavanju i pristupa pravima i davanjima. To treba uzeti u obzir u planiranju intervencija za podršku osobama sa niskim obrazovnim statusom, imajući u vidu da je, na primer, onima koji su polupismeni i koji nemaju nikakve kvalifikacije mnogo teže pomoći da nađu pristojan posao.

Drugi ključni faktor koji treba uzeti u obzir u planiranju programa jeste nalaz koji ukazuje na to da većina IRL Roma ne govori srpski jezik kod kuće, pa može da se suoči sa jezičkim preprekama i predrasudama u traženju posla.

Nalaz koji ukazuje na to da je obrazovna struktura većine IRL slična obrazovnoj strukturi opšte populacije u Srbiji je, takođe, upečatljiv – to znači da za većinu neromskih IRL ne bi trebalo da postoje razlike u pogledu mogućnosti zapošljavanja u odnosu na opštu populaciju. Izazovi koji postoje, npr. zastarele veštine, slaba pokretljivost i nedovoljne mogućnosti za zapošljavanje, predstavljaju probleme sa kojima se suočava i opšta populacija.

Na kraju, isto kao kod domicilnih Roma, i romskoj deci IRL potrebna je značajnu podrška kako bi se osiguralo da završe bar osnovnu školu. Trendovi ukazuju na to da je došlo do malih poboljšanja, možda i zbog novih mera koje su uvedene, kao što su asistenti i obavezno predškolsko obrazovanje. Međutim, treba da prođe još dosta vremena pre nego što će moći da se kaže da IRL Romi imaju sličan obrazovni status kao i većinsko stanovništvo. Obezbeđivanje odgovarajućeg stepena obrazovanja IRL Roma mora da bude prioritet kako bi se sprečilo da se začarani krug siromaštva i deprivacije prenosi sa generacije na generaciju.



7. Stanovanje

7.1 IRL u celini

Rešavanje stambenog pitanja je možda najveća briga za većinu IRL. Nakon što su izgubila svoje domove usled prisilne migracije sa Kosova, ta lica teško mogu da ponovo dostignu raniji standard stanovanja.

Mnogi od onih koji su bili u mogućnosti da prodaju imovinu na Kosovu – uglavnom u urbanim sredinama – uspeli su da kupe neki stambeni prostor u Srbiji. Oni drugi, koji nisu mogli da prodaju svoju imovinu na Kosovu (ili koji nikada nisu imali stambeno pravo, što se odnosi na najveći broj Roma), nisu bili u stanju da kupe stan ili kuću.

70%

60%

0%

50%

100%

40%

90%

30%

80%

10%

20%

vlasnik/ suvlasnik stanar živi sa roditeljima,rođacima iliprijateljima

socijalnostanovanje

ostalo

Status u pogledu vlasništva imovine – IRL u osnovu na populaciju u celini

Opšta populacija

IRL u celini

Izvori: UNHCR-ovo istraživanje o IRL iz 2010. godine, Popis stanovništva Republičkog zavoda za statistiku Srbijeiz 2011. godine

u %

do

ma

ćin

sta

va

Istraživanje iz 2010. godine pokazalo je da kod IRL u celini postoje znatno manje šanse da imaju stan ili kuću u vlasništvu u odnosu na opštu populaciju. Stopa vlasništva nad nekretninama u Srbiji je veoma visoka i mnogo je veća nego u većini evropskih zemalja. Razlog za to je masovni prenos vlasništva nad stanovima u javnom vlasništvu na stanare početkom devedesetih godina prošlog veka, što je bilo sredstvo za kupovinu „socijalnog mira”. To je za rezultat imalo gotovo potpunu privatizaciju stambenog fonda i ostavilo je nedovoljne kapacitete za socijalno stanovanje za ugroženo stanovništvo.

Masovni otkup stanova imao je duboke posledice na srpsko društvo. U poređenju sa prihodima u Srbiji, vrednost nepokretnosti je veoma visoka. Malo ko je u mogućnosti da kupi stan ili kuću isključivo od plate. To znači da veliki broj ljudi živi u zajedničkim domaćinstvima, sa svojim proširenim porodicama. Međutim, imajući u vidu da većina ljudi ima nekretninu u vlasništvu i da ne mora da plaća stambeni kredit ili kiriju, njihovi mesečni troškovi su niži u odnosu na one koji žive u iznajmljenim stanovima i manji je pritisak na poslodavce da povećaju plate (u kombinaciji sa visokom stopom nezaposlenosti). Uprkos tome, procentualni udeo troškova stanovanja, uključujući kiriju i komunalne troškove, u potrošnji domaćinstava spada među najviše u Evropi.1 Masovna stopa vlasništva nad nekretninama, prema tome, maskira stepen siromaštva u Srbiji i, kako stambeni fond bude propadao, ljudima će biti sve teže i teže da izađu iz siromaštva, osim ukoliko ne dođe do značajnog povećanja prihoda.

Smanjenje broja stanovnika i relativno kratak očekivani životni vek znače da postoji manji pritisak na mlade ljude da kupe nekretninu; oni uglavnom žive sa roditeljima i nasleđuju nekretninu. Visoke stope vlasništva u kombinaciji sa nedostatkom pristupačnog stanovanja za mlade ljude znači da stanovništvo nije mnogo mobilno: prosečni radnici ne mogu da odu u drugi grad u potrazi za poslom, što smanjuje fleksibilnost radne snage.

Zbog toga IRL i drugi koji nemaju stan ili kuću u vlasništvu imaju znatno veće troškove života u ekonomiji koja nije povoljna za ljude koji su primorani da iznajmljuju stan.

Istraživanje iz 2010. godine pokazalo je da IRL koja su u stanju potrebe daleko češće nemaju stan ili kuću u vlasništvu nego oni koji nisu u stanju potrebe. Gotovo 80% onih koji nisu u stanju potrebe imaju stan ili kuću u vlasništvu, dok je svega 11% onih koji su u stanju potrebe u istoj situaciji. Za razliku od toga, gotovo 50% onih koji su u stanju potrebe živi u iznajmljenom stanu ili kući, u poređenju sa samo 11% onih koji nisu u stanju potrebe.

Procentualno učešće troškova stanovanja u ukupnim rashodima domaćinstva većine građana u Srbiji je visoko, a za one koji su u riziku od siromaštva i najviše u Evropi (58,5%). onima sa niskim primanjima koji moraju da plaćaju i kiriju to dodatno opterećenje predstavlja ozbiljan problem.

Kao što se može videti iz podataka, tržište iznajmljivanja nekretnina u Srbiji je prilično malo. Postoje, navodno, adekvatne zakonske odredbe kojima je regulisano izdavanje nekretnina. Međutim, budući da pravni ugovor o iznajmljivanju nekretnine obavezuje vlasnika da plati porez na prihode od zakupnine, mnogi vlasnici i stanari ne registruju ugovore o iznajmljivanju u sudu. Otuda mnogi stanari (i vlasnici) nemaju pravnu zaštitu.

1 Anketa o prihodima i uslovima života za 2013. godinu, str. 61.



70%

60%

0%

50%

40%

90%

30%

80%

10%

20%


socijalnostanovanje

ostalo

Status vlasništva domaćinstava IRL u zavisnosti od toga da li su u stanju potrebe, 2010. godina

nisu u stanju potrebe

u stanju potrebe

Izvor: UNHCR-ovo istraživanje o IRLiz 2011. godine

u %

sva

ke

gru

pe

Većina IRL koja ne žele da se vrate na Kosovo i koja ne poseduju sopstvenu nekretninu ima samo dve opcije. Prva opcija je da konačno povrate svoju izgubljenu imovinu na Kosovu, da je prodaju po razumnoj ceni i da kupe zemljište ili nekretninu u Srbiji. Druga opcija je da nađu način da dođu do stana u okviru različitih programa međunarodne pomoći, kao što su programi otkupa seoskih domaćinstava i dodele montažnih kuća. Iznajmljivanje stana je skupo i posmatra se kao rešenje nižeg statusa. Isto tako, jednim delom i zbog toga što stanari u većini slučajeva nemaju pravnu zaštitu, iznajmljivanje se ne smatra stalnim ili adekvatnim rešenjem stambenog pitanja.

7.2 Kvalitet stanovanja – IRL u celini

U oko 94% nastanjenih kuća i stanova u Srbiji postoji neki vid toaleta u kući.1 Za razliku od toga, 2010. godine svega 67,4% domaćinstava IRL imalo je toalet u kući. Ukupan broj domaćinstava IRL je 50.000, što znači da se moraju poboljšati uslovi stanovanja za oko 13.000 domaćinstva IRL kako bi se dostigao nivo koji ima opšta populacija (ili za 16.000 da bi se postigla 100% pokrivenost što se tiče toaleta u kući).

Dok je onima koji poseduju svoju kuću data značajna pomoć u vidu građevinskog materijala, bilo je malo pomoći ili uopšte nije bilo pomoći da se poboljša kvalitet iznajmljenih stanova i kuća, odnosno praznih stanova i kuća u koje su bespravno uselila IRL. U okviru stambenih programa za neka od najugroženijih lica nuđena su alternativna rešenja – socijalno stanovanje, seoska domaćinstva, montažne kuće i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima, ali je obim te pomoći, kao što je navedeno u Delu II ovog izveštaja, bio skroman u odnosu na potrebe.

1 Popis stanovništva iz 2011. godine.

7.3 Stanovanje IRL Roma

IRL Romi su u mnogo goroj situaciji nego sve ostale kategorije stanovnika u Srbiji, uključujući i druga IRL i domicilne Rome.

Status u pogledu vlasništva stana ili kuće: domaćinstva domicilnih Roma i IRL Roma

u vlasništvu, nemaju kredit

u iznajmljenom stanu

nemaju vlasništvo, ne plaćaju kiriju

u vlasništvu, imaju kredit

IRL Romi

Domicilni Romi 63 1 32 4

645147

Osnovni podaci o njihovom položaju jesu podaci iz istraživanja iz 2014. godine. Procenat IRL koja poseduju nekretninu otprilike je sličan kao i za opštu populaciju IRL – oko 50%. Međutim, znatno manji broj IRL Roma živi u iznajmljenom stanu ili kući – svega oko 6%. Ostali žive u objektima koje nisu u njihovom vlasništvu i ne plaćaju kiriju. To uglavnom znači da žive ili u neformalnim naseljima u kojima su izgradili kuće ili barake bez odgovarajuće dozvole ili u objektima koji nisu namenjeni za stanovanje, kao što su napuštene fabrike i skladišta. Oko 34% IRL Roma živi u objektima koji nisu namenjeni za stanovanje.

Kao i u pogledu vlasničkog statusa, domaćinstva IRL Roma razlikuju se od drugih IRL i od opšte populacije u pogledu dva osnovna faktora. Jedan je površina stambenog prostora. Više od 70% IRL Roma živi u stanovima sa manje od 10 kvadratnih metara po osobi, dok manje od 4% opšte populacije i 31% od populacije IRL u celini živi u sličnom prostoru.

Drugi faktor su komunalne usluge i opremljenost kuća. Samo dve trećine IRL Roma ima struju u svojim domovima, u poređenju sa 99,9% nastanjenih stanova registrovanih u popisu stanovništva; samo 68% njih ima tekuću vodu, u poređenju sa gotovo 88% svih nastanjenih stanova u Srbiji.2

Može se s razlogom tvrditi da IRL Romi žive u najgorim uslovima stanovanja u zemlji i postoje jaki argumenti da je potrebno mnogo više državne i međunarodne pomoći za poboljšanje tih uslova.

2 Republički zavod za statistiku Srbije, Popis stanovništva iz 2011. godine.



Izvori: Istraživanje o IRL iz 2010. godine, Popis stanovništva iz 2011. godine RZS, proračuni autora

manje od 10m2 >15 m210-14,9

Površina stana, u m2 po osobi

populacija u celini

IRL Romi

IRL

0% 20% 40% 60% 80% 100%

7.4 Zahtevi za povraćaj imovine na Kosovu

U Istraživanju UNHCR-a iz 2010. godine navodi se da je gotovo 47% IRL imalo u vlasništvu kuću ili stan na Kosovu i da je gotovo 24% njih već prodalo svoju imovinu posle raseljavanja. Manji broj IRL koja su u stanju potrebe prodao je svoju imovinu posle raseljavanja (12,7%), što ukazuje na to da prodaja imovine na Kosovu može biti faktor koji utiče na smanjenje siromaštva IRL u raseljenju.1

Detaljnije informacije o položaju IRL što se tiče njihove imovine na Kosovu nisu dostupne. Na primer, u istraživanju o IRL nema informacija o preostalih 29% koji nisu ni imali imovinu na Kosovu niti su prodali imovinu na Kosovu. A što se tiče onih koji poseduju imovinu, nije poznato koliki je procenat njih u mogućnosti da povrati posed nad imovinom ili da je proda.

Prema izveštaju OEBS-a, oni koji žele da podnesu zahtev za povraćaj imovine na Kosovu2 suočavaju se sa nizom prepreka. Kosovska agencija za imovinu „rešila” je preko 96% zahteva za povraćaj imovine izgubljene tokom sukoba 1999–2000. godine, ali i dalje postoje problemi koji onemogućavaju IRL da ostvare puna prava nad svojom imovinom. To obuhvata iseljenja u slučaju bespravno zauzete imovine, obaveze plaćanja

1 Assessment of the Needs of Internally Displaced Persons in Serbia, UNHCR, februar 2011, str. 21–22.

2 An Assessment of the Voluntary Returns Process in Kosovo, Misija OEBS-a na Kosovu, oktobar 2014.

poreza na imovinu i, posebno, prava onih koji su imali imovinu na Kosovu, ali nikada nisu imali zakonsko pravo – uglavnom Roma, Aškalija i Egipćana.

Sve dok ta imovinska pitanja ne budu rešena, mogućnosti IRL da se vrate na Kosovo ili da povrate svoju imovinu, prodaju je i kupe nekretninu u mestu raseljenja biće ograničene. Verovatnoća da će ta pitanja biti rešena nije velika i sve zavisi od političke volje na nivou kosovskih institucija i na nivou opština.

Budući da nije poznat stvarni broj ljudi koji se suočavaju sa ovim problemom, prilično je komplikovano planirati programe za rešavanje tog pitanja.

7.5 Prinudno iseljavanje iz neformalnih naselja

Nevladine organizacije, kao što su Praxis, YUCOM i Amnesti internešenel, ukazale su na problem onih koji su u poslednjih nekoliko godina prisilno iseljeni iz neformalnih naselja. Samo u Beogradu3 je oko 2.500 ljudi, uglavnom Roma, izbačeno sa lokacija na kojima su živeli. U većini slučajeva, osim u nekim slučajevima iseljavanja visokog profila, onima koji su prisilno iseljeni nije obezbeđen novi adekvatan smeštaj.

Pravni okvir kojim je regulisano prisilno iseljavanje nije adekvatan i Vlada Srbije se obavezala da će do početka 2016. godine izmeniti zakon.

„Zakon o prinudnom iseljenju, u skladu sa relevantnim međunarodnim standardima, biće usvojen do kraja prvog kvartala 2016. godine i propisaće uslove koji treba da se poštuju u takvim slučajevima. Pravilnik i smernice, sa posebnim osvrtom na ulogu i obaveze lokalnih samouprava, biće izrađeni i distribuirani svim relevantnim administrativnim organima. Vlada će pratiti njihovu implementaciju od strane svih opština u Republici Srbiji i podneće izveštaj o njihovom sprovođenju pre sledećeg seminara o Romima.”4

Situaciju treba pažljivo pratiti kako bi se sprečila ilegalna iseljavanja i kako bi se promovisalo uvođenje zakona o prinudnom iseljenju i osiguralo da zakon bude u skladu sa međunarodnim ugovornim obavezama Srbije i očekivanim standardima, odnosno da se zakon primenjuje.

3 „Amnesti internešenel smatra da je najmanje 2.500 ljudi, uglavnom Roma, prisilno iseljeno iz neformalnih naselja u Gradu Beogradu od početka 2009. godine.” Srbija, Podnesak Komitetu UN-a za ekonomska, socijalna i kulturna prava, 52. zasedanje, maj 2014. godine, Amnesti internešenel, mart 2014.

4 Seminar o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji, 11. jun 2015. godine, Operativni zaključci.



0%

50%

40%

30%

10%

20%


socijalnostanovanje

ostalo

Status u pogledu stanarskog prava – na osnovu podataka iz istraživanjaiz 2010. godine, IRL Romi i neromski IRL

Neromski IRL

IRL Romi

u %

do

ma

ćin

sta

va

60%

7.6 Naknade za stanovanje

Zakonska mogućnost da lokalne vlasti isplaćuju svojim stanovnicima naknadu za stanovanje postoji, ali za sada nema naznaka da ijedna lokalna samouprava isplaćuje novčanu pomoć posebno za stanovanje. U ovoj oblasti nije urađeno mnogo istraživanja. Kao što je navedeno u Drugom nacionalnom izveštaju o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva (SIPRU, Beograd, 2014. godine), „od posebne je važnosti da se analiziraju različiti oblici pomoći za rešavanje stambenog pitanja na lokalnom nivou”.

7.7 Pravo na stanovanje

Korišćenje potencijalnog prava na stanovanje i stambene pomoći kao načina podrške za IRL do sada nije razmatrano, a moglo bi da ima određeni potencijal. Države članice EU imaju zakonsku obavezu da obezbeđuju pomoć za stanovanje. U okviru procesa pridruživanja EU Srbija će morati da dokaže Evropskoj uniji da ispunjava zahteve za članstvo i u tom aspektu.1 Specijalna izvestiteljka UN za adekvatno stanovanje

1 Povelja o osnovnim pravima EU, član 34, stav 3: „U cilju borbe protiv socijalne isključenosti i siromaštva,

podigla je pitanje prava na stanovanje na nivo sastavnog dela prava na adekvatan životni standard i prava na nediskriminaciju u ovom kontekstu (videti odeljak 19.7 u kojem je to detaljnije objašnjeno). Prava zasnovana na ovom pristupu mogla bi, prema tome, da predstavljaju tačku na koju će se osloniti kampanje javnog zagovaranja i predlozi politike za poboljšanje stanovanja i mogla bi da podrže veće angažovanje države na obezbeđivanju adekvatnog smeštaja za sve stanovnike.


domaćinstva IRL koja žive u neformalnim naseljima i neformalnim kolektivnim centrima moraju da budu prioritet za dodelu pomoći nakon što formalni kolektivni centri budu zatvoreni i nakon što porodicama bude obezbeđen drugi smeštaj.

Iako je jasno da postoji potreba za socijalnim stanovanjem, postojeći odgovor je neadekvatan iz dva osnovna razloga. Prvi razlog je to što veliki broj najsiromašnijih porodica sebi ne može finansijski da priušti da živi u socijalnim stanovima (videti odeljak 15.1) i što ne postoje alternativna stambena rešenja za izrazito siromašne. Postoji potreba da hitno usvoji politika i izrade modeli programa održivog stanovanja za najsiromašnije.

Drugi razlog za zabrinutost je to što je broj socijalnih stanova u izgradnji daleko manji u odnosu na potrebe, i u ovom trenutku i u budućnosti (videti odeljak 15.1). I u ovom slučaju postoji potreba da se hitno identifikuju potencijalni načini za povećanje dostupnosti socijalnog stanovanja. To može da podrazumeva pronalaženje načina da se postojeći stambeni prostor pretvori u socijalne stanove, kao i pronalaženje kapitalnih investicija za finansiranje izgradnje novih socijalnih stanova. Jedna od opcija je da se istraži na koji način bi naknade socijalne pomoći za stanovanje mogle da se koriste kao dugoročni izvor finansiranja privatnih i javnih investitora koji žele da investiraju u socijalno stanovanje.

Istovremeno, onima koji su već korisnici socijalnog stanovanja i socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima potrebno je dugoročno, stabilno i konzistentno pravno okruženje. U fazi planiranja programa treba istražiti na koji način socijalno stanovanje za izbeglice/IRL može da se poveže sa nacionalnim okvirom za socijalno stanovanje.

Takođe, postoji potreba da se analizira na koji način može da se poboljša kvalitet stanovanja – i stanova u kojima živi vlasnik i stanova koji se iznajmljuju – kako bi se zadovoljili osnovni standardi higijene i udobnosti.

Unija priznaje i poštuje pravo na socijalnu pomoć i pomoć za stanovanje kako bi se obezbedila dostojna egzistencija svima koji nemaju dovoljno sredstava, u skladu sa pravilima utvrđenim pravom Unije i nacionalnim zakonodavstvom i praksom”.



8. Kolektivni centri

8.1 Formalni kolektivni centri

Mnoga od raseljenih lica – posebno ona sa invaliditetom, starije osobe i druge ugrožene osobe – završila su, posle sukoba 1999. godine, u privremenom kolektivnom smeštaju i nikada nisu našla trajno rešenje. U kolektivnim centrima obezbeđeni su, generalno, samo najosnovniji uslovi, ne postoji privatnost, a smeštajne jedinice su male površine. Međutim, smeštaj i život u kolektivnom centru finansira centralna vlada (preko Komesarijata za izbeglice i migracije) i korisnici centara imaju obezbeđene redovne obroke, imaju pristup zdravstvenoj zaštiti, besplatne komunalne usluge i smeštaj, kao i osećaj zajedništva. Za izuzetno ugrožene osobe, iseljenje iz kolektivnog centra može da bude zastrašujući problem i mnogi od njih ne mogu da se isele bez dodatne finansijske i praktične pomoći.

Međunarodna zajednica, uključujući Evropsku uniju, odlučila je da je zatvaranje kolektivnih centara najviši prioritet u pogledu pomoći za raseljena lica u Srbiji.

Br. Okrug Opština Kolektivni centar Izbeglice IRL Ukupno

1 Južnobanatski Pančevo Centar to 15 58 73

2 Mačvanski Šabac Varna oock 72 10 82

3 Šumadijski Kragujevac Dečje odmaralište trmbas 7 88 95

4 Nišavski Gadžin han OŠ „Vitko i cveta” 11 3 14

5 Pirotski Bela Palanka Hotel es i remizijana 16 14 30

6 Pčinjski Bujanovac Stara ciglana 0 40 40

7 Pčinjski Bujanovac „Salvatore” 0 77 77

8 Pčinjski Vranje Rasadnik 3 32 35

9 Beograd Palilula Pim krnjača 61 53 114

A Ukupno (Srbija bez Kosova i Metohije) 185 375 560

Br. Okrug Opština Kolektivni centar Izbeglice IRL Ukupno

1 KiM Štrpce Juniorski klub na brezovici 0 60 60

2 KiM Štrpce „Lahor – Šara” na brezovici 0 85 85

3 KiM Štrpce„Elektrokosmet” na

brezovici8 27 35

4 KiM Štrpce Tršenja na brezovici 0 15 15

5 KiM Leposavić Samački dom lešak 7 22 29

6 KiM Leposavić Kopaonik 12 24 36

7 KiM Zvečan Banjska 18 38 56

8 KiM Priština „Đurđevak” gračanica 1 36 37

B Ukupno (Kosovo i Metohija) 46 307 353

Kolektivni centri koji još uvek nisu zatvoreni (KIRS, januar 2016. godine)

U poslednjih nekoliko godina zatvoren je najveći broj formalnih kolektivnih centara. U centrima koji još uvek nisu zatvoreni smešteni su ljudi koji su posebno ugroženi i oni koji nemaju gde da odu. Nakon zatvaranja kolektivnih centara korisnici koji nemaju novi smeštaj, u ovom trenutku, premeštaju se u druge kolektivne centre u kojima postoje slobodna mesta. To može da bude traumatično iskustvo. To znači i da su kolektivni centri u nekim opštinama postali deo sistema socijalne zaštite. Beskućnici koji nisu raseljeni i koji u nekim slučajevima imaju ozbiljne psihološke potrebe takođe se smeštaju u kolektivne centre. Ako se centri zatvore, a ne demoliraju, postoji mogućnost da će se u njih brzo ilegalno useliti oni koji su u potrazi za boljim životnim uslovima, npr. Romi iz neformalnih naselja.

U januaru 2016. godine u formalnim kolektivnim centrima živelo je 913 ljudi, uključujući 682 IRL i 231 izbeglicu.1 Taj broj je dramatično smanjen (sa 26.863 ljudi, koliko ih je živelo u kolektivnim centrima 2002. godine, od čega je bilo 9.448 IRL).

Od IRL koja su živela u kolektivnim centrima u januaru 2016. godine, oko 307 bilo je u centrima na Kosovu, a 375 u centrima u Srbiji bez Kosova.

1 Izvor: Komesarijat za izbeglice i migracije, http://www.kirs.gov.rs/articles/centers.php?lang=ENG.



Kao što se može videti na grafikonu u nastavku, novi smeštaj se mnogo brže nalazio za izbeglice nego za IRL, iako je ostao „dugačak rep” ljudi za koje je najteže naći alternativni smeštaj.

Zaista, na osnovu podataka dobijenih od realizatora projekta „Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima” (SHSE), jasno je da su korisnici projekta SHSE izabrani na osnovu kriterijuma kojima se isključuju oni najugroženiji, jer je uslov da korisnici imaju održiv izvor prihoda i da mogu sebi finansijski da priušte da žive u jedinicama SHSE.

U „Pregledu situacije u formalnim kolektivnim centrima u Srbiji” iz marta 2013. godine, koji je izradio Komesarijat za izbeglice i migracije, identifikovano je 181 lice koje je izrazilo želju ili koje je imalo potrebu da bude smešteno u domove za negu. Imajući u vidu budžetska ograničenja, nije izvesno da li su takva rešenja dostupna za sve.

odabrana rešenja za korisnike kolektivnih centara, 2010. godina (izbeglice i IRL), Komesarijat za izbeglice i migracije

Traženo rešenje Broj domaćinstava

Seosko domaćinstvo 222

Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima 414

Smeštaj u domovima za negu starih lica 161

Građevinski materijal 106

PIKAP 79

Montažne kuće 272

Starija lica koja ne mogu da budu smeštena u dom za negu starih lica (?) 85

Ukupno 1.344

Nakon što formalni kolektivni centri konačno budu zatvoreni, bilo bi dobro da se prati situacija u opštinama i da se prate bivši stanovnici centara kako bi se osiguralo da su njihove tekuće potrebe zadovoljene na adekvatan način.

Lica smeštena u formalnim kolektivnim centrima 2002 - 2015

20000

18000

8000

2000

16000

0

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.

14000

12000

6000

10000

4000

izbeglice IRL

Izvor: podaci sa internet stranice Komesarijata za izbeglice i migracije, www.kris.gov.rs, autorov grafikon

8.2 Neformalni kolektivni centri

Poslednje istraživanje o neformalnim kolektivnim centrima uradili su 2009. godine Komesarijat za izbeglice, UNDP i NVO Grupa 484. Iako su ti podaci verovatno odavno zastareli, važno je istaći neke od ključnih zaključaka.

U istraživanju je identifikovano 40 kolektivnih centara, od toga 36 neformalnih centara i 4 formalna centra. U njima je bilo smešteno ukupno 2.278 lica, od kojih su oko 85% činila IRL sa Kosova.

U tabeli u Aneksu 3. prikazane su lokacije centara i podaci o broju korisnika, ukoliko su poznati.

Od tog broja centara, identifikovana su samo četiri centra u kojima su većinu korisnika činili IRL Romi. U izveštaju Komesarijata se kaže: „Uslovi u objektima u kojima su se naselili raseljeni Romi sa Kosova i Metohije (Obrenovac, Čukarica, Požarevac i Sjenica) izuzetno su teški i nedopustivo loši i daleko su ispod nivoa objekata u kojima su smeštena druga raseljena lica”.



Za Beograd su dostupni noviji podaci, za 2014. godinu, i ti podaci su prikazani u Aneksu 3. U toj tabeli može se videti da u neformalnim kolektivnim centrima živi 929 lica, od toga 808 IRL.

Čini se da, barem u Beogradu, broj neformalnih kolektivnih centara nije značajno smanjen u odnosu na ranije istraživanje, mada nije poznato koliko se promenila situacija u centrima. Može se pretpostaviti da je situacija u neformalnim centrima različita. U nekim centrima, prema onome što je zabeleženo 2009. godine, situacija je prihvatljiva, a neki objekti bi čak mogli da dobiju i status objekata za stanovanje. U drugima centrima, međutim, neophodno je da se hitno poboljša kvalitet smeštaja ili da se stanovnici centra presele u novi smeštaj sa pristojnim uslovima.


Sa zatvaranjem formalnih kolektivnih centara, ljudi koji su ostali u kolektivnim centrima koji još uvek nisu zatvoreni verovatno su oni za koje je najteže naći alternativni smeštaj i oni koji imaju posebne potrebe. Teret u pogledu brige za ta lica sada se prenosi sa Komesarijata na opštine, ali to ne prati i kontinuirano izdvajanje većih sredstava za opštine. Relativno dobrostojeće opštine, kao što su beogradske opštine, mogu lakše da podnesu taj teret, ali za one opštine koje nemaju dovoljna sredstava i koje nemaju razvijene socijalne usluge (videti, na primer, odeljak 11.3) to opterećenje je veće. U naredne dve godine biće potrebne određene mere praćenja kako bi se procenila situacija i identifikovali naredni koraci.

Situacija u nekim neformalnim kolektivnim centrima je alarmantnija, posebno u slučaju IRL Roma. U smislu programiranja, možda bi bilo dobro da se IRL Romi u neformalnim kolektivnim centrima i IRL Romi u neformalnim naseljima objedine u jednu kategoriju korisnika, za koju treba pronaći sveobuhvatna rešenja.

Takođe, moguće je da je vreme za novo brzo istraživanje neformalnih kolektivnih centara kako bi se identifikovale lokacije tih centara, broj lica u njima i potrebe tih lica.

9. Lični dokumenti i pravna pomoć

9.1 Lični dokumenti

Istraživanje iz 2010. godine pokazalo je da 3,4% svih IRL nema ličnu kartu. Pod pretpostavkom da je taj uzorak reprezentativan za sva IRL, to znači da oko 7.000 IRL nije imalo osnovne lične dokumente.

U istraživanju o IRL Romima iz 2014. godine navodi se da „u 9% domaćinstava jedan od članova domaćinstva nema izvod iz matične knjige rođenih, ličnu kartu, uverenje o državljanstvu i zdravstvenu knjižicu. To ne znači da tih 9% domaćinstava nema nijedan od ta četiri dokumenta, ali je važno da se naglasi, takođe, da jedna polovina domaćinstava kojima fali neki dokument nema više od tri od tih dokumenata” (UNHCR, 2014. godina, str. 42). Taj procenat za domicilno romsko stanovništvo iznosi 6%.

Što se tiče dece, u UNICEF-ovom istraživanju MICS V za 2014. godinu utvrđeno je da 4,6% dece mlađe od pet godina koja žive u romskim naseljima nije registrovano pri rođenju.

U okviru projekata pravne pomoći, pravna pomoć se pruža od 2000. godine. Najznačajniji događaj bilo je usvajanje Zakona o naknadnom upisu u matične knjige 2012. godine. Zakonom je definisana procedura u skladu s kojom odrasli i deca koji nemaju dokumentaciju o rođenju mogu da registruju rođenje u administrativnoj (a ne sudskoj) proceduri i dobiju ostale identifikacione dokumente. Od tada je velikom broju ljudi pružena pomoć u dobijanju ličnih dokumenata. U junu 2015. godine Praxis je naveo da je u okviru jednog projekta koji je finansirala EU preko OEBS-a završeno 469 procedura „naknadnog upisa” i da je pokrenuto još 408 procedura koje su u toku.

U skladu sa zakonom u Srbiji, ne mogu sva deca rođena na teritoriji Srbije da se prijave; ako nijedan od roditelja nema lična dokumenta, rođenje deteta ne može da se registruje i to dete će, prema tome, morati da se registruje u proceduri naknadnog upisa kasnije u toku života.

Bez ličnih dokumenata, dobijanje legalnog zaposlenja, pristup zdravstvenoj zaštiti i drugi ključni aspekti života teško su mogući, ako ne i nemogući. U istraživanju o IRL Romima iz 2014. godine navodi se da u oko 15% domaćinstava IRL Roma bar jedan član domaćinstva nema zdravstveno osiguranje. Kao osnovni razlog za to što nemaju zdravstveno osiguranje navodi se to što nemaju lične dokumente.1

1 UNHCR/Cvejić, Procena potreba interno raseljenih Roma u Srbiji, Beograd, maj 2015, str. 44.



Posle nekoliko godina (od 2004. godine) intenzivnog zastupanja i aktivnosti besplatne pravne pomoći od strane UNHCR-a i partnerskih organizacija, situacija u pogledu registracije činjenice rođenja i pristupa ličnim dokumentima se, što se tiče Roma (uključujući IRL Rome), znatno poboljšala.

Dva događaja imala su presudan značaj u procesu kreiranja sistemskih rešenja za probleme „pravno nevidljivih” i „nedokumentovanih” Roma: potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zaštitnika građana i UNHCR-a i usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku 2012. godine. Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju uspostavljen je mehanizam efikasne saradnje i koordinacije između svih relevantnih državnih institucija, nezavisnih institucija, organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija u rešavanju ovog gorućeg problema sa kojim se suočava veliki broj domicilnih Roma i IRL Roma. Istovremeno, u novom Zakonu predviđen je poseban sudski postupak za utvrđivanje datuma i mesta rođenja, koji predstavlja jednostavnije rešenje za lica koja nisu bila u mogućnosti da registruju svoje rođenje u administrativnoj proceduri naknadnog upisa. To je omogućilo da se registruje rođenje za nekoliko stotina Roma i IRL Roma koji godinama nisu mogli da registruju svoje rođenje.

Istovremeno, usvajanjem novog Zakona o prebivalištu i boravištu građana krajem 2011. godine omogućena je prijava prebivališta u slučajevima kada postoji pravni osnov za prijavu prebivališta na adresi centra za socijalni rad. To rešenje omogućilo je prijavu prebivališta za nekoliko stotina domicilnih Roma koji su do tada bili „pravno nevidljivi” ili koji nikada nisu imali prijavljenu stalnu adresu. Međutim, zakon nije rešio gorući problem nekoliko hiljada interno raseljenih Roma koji žive u neformalnim naseljima (ilegalnim naseljima) i koji su još uvek registrovani u svom mestu porekla na Kosovu, što im onemogućuje da efektivno i u potpunosti ostvaruju svoja prava.

Iako se situacija u pogledu pristupa registraciji rođenja i ličnim dokumentima za IRL Rome poboljšava kao rezultat zajedničkog rada u okviru Memoranduma o razumevanju, hiljade IRL Roma ostale su bez ličnih dokumenata i neophodna im je besplatna pravna pomoć da bi pribavili dokumente, a samim tim i ostvarili svoja prava kao građani. Veliki broj razloga, uključujući siromaštvo, marginalizaciju, nepostojanje razumevanja i nepoznavanje procedura, diskriminacija itd., doveo je do potrebe da se hitno usvoji inkluzivni zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koja bi bila dostupna ovim najugroženijim kategorijama Roma.

9.2 Politička prava

IRL, budući da se radi o građanima Srbije, imaju pravo da glasaju na nacionalnim izborima. Na lokalnim izborima, građani Srbije glasaju za lokalne samouprave u mestu prebivališta. To znači da raseljena lica sa Kosova, kojima je prebivalište i dalje registrovano u nekoj od opština na Kosovu, nemaju pravo da glasaju za lokalnu samoupravu u mestu raseljenja (na primer, u mestu privremenog boravka).

Činjenica da IRL nisu politička zastupljena na lokalnom nivou može da bude razlog zbog čega opštine ne daju prioritet dodeli pomoći raseljenim licima koja žive u veoma teškim uslovima.

9.3 Pravna pitanja koja se odnose na raseljenje

Kao što je pomenuto u drugim delovima ovog izveštaja, IRL sa Kosova suočavaju se sa širokim dijapazonom pravnih pitanja, koja su posledica njihovog raseljavanja. To uključuje ostvarenje prava na punu penziju (videti odeljak 5.3), ostvarenje punih vlasničkih prava (odeljak 8.4) i ostvarenje prava koja proističu iz radnog odnosa (odeljak 4.4).

Što se tiče predmeta koji se rešavaju u okviru projekata pravne pomoći za IRL i izbeglice koje finansira EU, najveći broj predmeta odnosi se na imovinu (40%) i prava koja proističu iz radnog odnosa (34%). Oko 87% od ukupnog broja predmeta rešeno je pružanjem pravnih saveta, dok je u 13% predmeta bilo potrebno pravno zastupanje na sudu. Oko 79% predmeta koji su zahtevali zastupanje na sudu odnosi se na imovinska prava.

U tabeli u nastavku prikazana je analiza predmeta po vrstama predmeta.1

vrste pravne pomoći – samo pomoć koju je finansirala eU

Pravna pomoć Zastupanje Ukupan broj predmeta

vrsta predmeta br. % br. % br. %

Porodično pravo 8 0,16% 2 0,28% 10 0,18%

Prava koja proističu iz radnog odnosa 1.815 37,05% 78 10,86% 1.893 33,70%

Pravo na starosnu i invalidsku penziju 268 5,47% 0 0,00% 268 4,77%

Pravo na zdravstvenu zaštitu / zdravstveno osiguranje

9 0,18% 0 0,00% 9 0,16%

Socijalno osiguranje i socijalna zaštita 11 0,22% 4 0,56% 15 0,27%

Prava koja se odnose na izbeglički status i raseljena lica

9 0,18% 0 0,00% 9 0,16%

Pravo pristupa javnim evidencijama, administraciji i uslugama

741 15,13% 8 1,11% 749 13,33%

1 Izvor: Nastavak pomoći za raseljena lica (Further Assistance to Displaced Persons) – projekat pružanja pravne pomoći.



vrste pravne pomoći – samo pomoć koju je finansirala eU

Pravna pomoć Zastupanje Ukupan broj predmeta

vrsta predmeta br. % br. % br. %

Imovinska prava 1.687 34,44% 566 78,83% 2.253 40,11%

Pravo na stanovanje 111 2,27% 4 0,56% 115 2,05%

Nasledno pravo 166 3,39% 40 5,57% 206 3,67%

Ostalo – upućeno drugima 12 0,24% 1 0,14% 13 0,23%

Ništa od navedenog 62 1,27% 15 2,09% 77 1,37%

Ukupno 4.899 100,00% 718 100,00% 5.617 100,00%


Da bi se olakšala situacija IRL u pogledu velikog broja dokumenata i pravnih problema sa kojima se suočavaju, neophodne su dugotrajne zakonske procedure, promene zakona u užoj Srbiji i/ili formalnih sporazuma između Beograda i vlasti u Prištini.

Postoji veliki broj slučajeva u kojima je neophodna prekogranična saradnja Srbije i Kosova, imajući u vidu da IRL žive u užoj Srbiji, a da se njihovi upravni i sudski postupci vode na Kosovu. U tim slučajevima, sve dok se odnosi između Beograda i Prištine ne normalizuju u potpunosti, biće neophodna nominalna međunarodna podrška za pravnu pomoć, koja će biti u stanju da zadobije poštovanje i da ima pristup pravosudnim sistemima u obe jurisdikcije.

Velika tražnja za pravnom pomoći postojaće i u slučajevima koji se odnose na pomaganje ljudima da ostvare svoja prava na lične dokumente, zapošljavanje, socijalnu zaštitu, penziju i ostale usluge i davanja. Pravna pomoć nije potrebna isključivo IRL i raseljenim licima. Iskustva savetodavnih službi za građane u okviru projekta „Evropski progres” u južnoj Srbiji pokazuju da postoji stalna potražnja za takvim uslugama kod svih kategorija stanovnika, bez obzira da to da li su raseljeni ili ne.

Zaključak je da će u dužem roku postojati potreba za pravnom pomoći i za raseljeno i za neraseljeno stanovništvo, što znači da je neophodno da se uspostavi održiv sistem pružanja pravne pomoći koji će, u idealnom slučaju, finansirati vlada.

U vezi sa pravnom pomoći, postojaće i stalna potreba za praćenjem situacije u pogledu ostvarivanja zakonskih prava IRL i za zalaganjem za zakonske promene i pružanjem saveta o zakonskim promenama onda kada to bude potrebno.



10. Resursi na nivou opština U odeljku 2.6. ovog izveštaja opisana je geografska distribucija IRL u Srbiji. IRL, generalno, žive ili u siromašnijim opštinama na jugu zemlje ili u bogatijim beogradskim opštinama. IRL Romi žive i u nekim delovima Vojvodine, gde je njihova koncentracija relativno visoka.

Rešavanje problema sa kojima se suočavaju IRL uglavnom je u nadležnosti lokalne samouprave: usluge socijalne zaštite, ekonomski razvoj i zapošljavanje, zemljište, urbanističko planiranje i legalizacija nepokretnosti, socijalno stanovanje, predškolsko obrazovanje, obrazovanje odraslih, kao i različite usluge podrške za Rome.1

To znači da sposobnost opština da podnesu dodatni teret koji predstavljaju IRL ne zavisi samo od političke volje, već i od raspoloživih resursa. Naredni odeljci u kojima su date indikacije o kapacitetima opština da podnesu taj teret trebalo bi da budu od pomoći prilikom odlučivanja o tome da li i šta treba da bude prioritet u pogledu pomoći i politike sa geografskim fokusom.

10.1 Stepen razvoja

Svake godine vlada objavljuje spisak opština u Srbiji po razvijenosti. Opštine su podeljene na četiri nivoa na osnovu prosečnog stepena razvijenosti opština u Srbiji. Grupa 1. je najviša, iznad proseka za Srbiju, a grupa 4. je najniža, ispod 50% proseka za Srbiju.

Pet od deset opština sa najvećom populacijom IRL spadaju u najnižu kategoriju (4), a tri su u kategoriji „devastiranih područja”.

vlada Srbije Kategorizacija opština po razvijenosti

Grupa Stepen razvoja Broj opština

1 Iznad 100% od proseka 20

2 80–100% 34

3 60–80% 47

4 Ispod 60% 44

Devastirana područja Ispod 50% (podgrupa grupe 4) 19

1 Pedagoški asistenti, romski koordinatori, romski zdravstveni medijatori itd.

Razvijenost opština sa velikim brojem IRL, 2014. godina

Područje % registrovanih IRL, 2014. Stepen razvoja (1–4) (2014. godina)

Kuršumlija 31,42% Devastirano područje

Bujanovac 25,63% Devastirano područje

Kraljevo 15,60% 3

Vrnjačka Banja 13,20% 2

Prokuplje 10,54% 3

Medveđa 9,81% Devastirano područje

Mladenovac 9,61% 1

Blace 9,14% 4

Jagodina 8,38% 2

Raška 7,61% 4



10.2 Finansijski položaj lokalnih samouprava

Opštinski resursi = zbir rashoda na nivou opštine i rashoda ostalih budžetskih korisnika u RSD po stanovniku, za 2010. godinuIzvor: Opštine i regioni u Republici Srbiji, 2014. godine, Zavod za statistiku Republike Srbije i Komesarijat za izbeglice

Napomena: Opština Mladenovac pripada Gradu Beogradu i nije u potpunosti uporediva

Op

štin

ski r

esu

rsi u

RS

D p

o s

tan

ovn

iku

600,000

500,000

400,000

300,000

200,000

100,000

-

0,00% 5,00% 10,00% 15,00% 20,00% 25,00% 30,00% 35,00%

● Prosek za Beograd

● Prosek za Srbiju

● Blace

● Mladenovac

●Raška

Jagodina●

● Prokuplje● Bujanovac

● Kuršumlija● Vrnjačka Banja

Gustina IRL i opštinski resursi

IRL kao % stanovništva opštine

● Medveđa

● Kraljevo

Na grafikonu u nastavku prikazana je finansijska pozicija deset opština sa najvećim brojem/udelom IRL. Može se videti da su u svim opštinama sredstva dostupna po glavi stanovnika znatno ispod proseka za Srbiju, s tim da opštine kao što su Blace, Raška i Kuršumlija imaju manje od jedne polovine proseka u Srbiji.

Neke opštine su veoma oprezne u pogledu pružanja podrške za IRL ukoliko smatraju da će to doprineti većoj lokalnoj integraciji IRL (na primer, da će se tu stalno nastaniti) i ukoliko postoji percepcija da podržavaju opozicione političke partije. Građani Srbije imaju pravo da glasaju na lokalnim izborima samo u mestu prebivališta, što za većinu IRL znači na Kosovu, a ne u mestu raseljenja.1 U drugim slučajevima podrška

1 Zakon o lokalnim izborima iz 2007. godine, član 6: „Pravo da bira odbornika ima punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj ostvaruje izborno pravo.”

za IRL se obezbeđuje ukoliko to sredstva dozvoljavaju i ukoliko su dostupna dodatna sredstva (na primer, sredstva donatora).

10.3 Usluge socijalne zaštite – obuhvat

U analizama za mapiranje2 koje je uradio Centar za liberalno-demokratske studije 2013. godine analiziran je stepen dostupnosti usluga socijalne zaštite na nivou opština. Na karti na sledećoj strani može se videti da postoje velike razlike u visini sredstava koja se izdvajaju iz opštinskog budžeta. U nekim od opština sa najvećom koncentracijom IRL – kao što su Bujanovac, Kuršumlija i Blace – usluge socijalne zaštite ili nisu bile uopšte dostupne ili se za njih uopšte nisu izdvajala sredstva iz opštinskog budžeta.

To je poruka koja je od kritične važnosti, posebno kada se ima u vidu zatvaranje kolektivnih centara. U Bujanovcu još uvek više od 100 IRL živi u kolektivnim centrima. Kao što je već rečeno, zatvaranje kolektivnih centara znači prenos odgovornosti za zaštitu IRL sa Komesarijata za izbeglice na lokalnu upravu i lokalne institucije. U opštinama sa ograničenim budžetom i nedovoljnim uslugama socijalne zaštite, zatvaranje kolektivnih centara znači nametanje dodatnog tereta lokalnim vlastima, bez proporcionalne kompenzacije.3


U planiranju programa treba uzeti u obzir finansijsku situaciju opština u kojima žive IRL. U idealnom slučaju, moguće je da je potreban neki vid dugoročne kompenzacije ili prilagođavanja od strane centralnih vlasti u kojem bi se uzele u obzir potrebe posebnih grupa stanovništva, kao što su IRL. Međutim, to može biti teško ostvarivo u praksi.

Geografski fokusirani programi mogu da pomognu da se dopune (finansijski i drugi) kapaciteti opština za pružanje neophodne podrške za IRL, uključujući, na primer, usluge socijalne zaštite i podršku za samozapošljavanje.

2 Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji, CLDS, oktobar 2013, uz podršku Vlade Republike Srbije, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i UNICEF-a; finansirala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

3 Prema navodima Komesarijata za izbeglice i migracije: ,,Ni kolektivni centar u Bujanovcu, ni drugi centri neće biti zatvoreni sve dok se za sva lica iz kolektivnih centara ne obezbede adekvatna stambena rešenja. Razumljivo je da socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima podrazumeva i dodatne troškove za opštine i gradove, ali to je usluga koju planira lokalna samouprava i, samim tim, predviđena su i dodatna sredstva za te usluge.“ (MSP Nota verbale 39005. 30.9.2016. godine). To potvrđuje analizu koja ukazuje na to da će se teret brige za interno raselje-na lica koja treba da budu izmeštena iz kolektivnih centara preneti na lokalne vlasti, bez dodatnog kontinuiranog povećanja budžeta lokalnih samouprava.



Sombor

Kula

MaliIđoš

Apatin

Odžaci Vrbas

Bačka Palanka


Bogatić

Šabac

Loznica

KrupanjOsečina

Ljubovija

Bajina Bašta


Novi Pazar

Raška Brus

Aleksandrovac

Trstenik

Rekovac

Varvarin Ražanj

Boljevac

Soko Banja

Knjaževac

Svrljig

AleksinacKruševac

Niš

Bor

Ćićevac

Jagodina

Žagubica

Majdanpek

Zaječar

Negotin

Kladovo

Ćuprija

Paraćin

Kuršumlija

Medveđa

VranjeBosilegrad

Vlasotince

Crna Trava

Babušnica

Pirot

Dimitovgrad

Trgovište

ProkupljeSjenica

Tutin

Prijepolje

Priboj

Kosjerić

Požega

Čajetina Arilje

Lučani

Čačak


Kraljevo

Blace

Vrnjačka Banja

BatočinaLapovo

Topola Rača

Knić

Užice

MaliZvornik


Smederevska Palanka

Aranđelovac

Mladenovac

Smederevo


Golubac

Kučevo

Petrovac na Mlavi

Žabari

Svilajnac

Velika Plana

Malo Crniće

Valjevo

Ub

LjigMionica

Kovačica

PančevoKovin

Opovo

Bački Petrovac

TemerinŽabalj

Titel

Inđija

Stara Pazova

Irig

Ruma

Zrenjanin

Plandište

Alibunar Vršac

Bela Crkva

Srbobran

Bečej

SuboticaKanjiža

Senta

Ada

Čoka

Kikinda

Žitište

Nova Crnja

Bačka Topola

Lajkovac

Merošinka

LeskovacBojnik

Vladičin Han

Vranjska Banja

Surdulica

Bujanovac

Preševo

Bela Palanka

Lebane

ŽitorađaDoljevac

Gadžin Han

Bač

Beočin

Pećinci

Koceljeva

Sečanj

NoviBečej

NoviKneževac

Zemun

Lazarevac

BarajevoSopot

Grocka

Palilula

Požarevac

Novi Sad

Sremski Karlovci

Sredstva izdvojena iz budžeta lokalnih samouprava (LS) za socijalne usluge po stanovniku, godišnje, u 2012. godini (CLDS, 2013. godina)

LS bez usluga socijalne zaštite

LS koje izdvajaju 0 RSD

LS koje izdvajaju manje od 250 RSD

LS koje izdvajaju više od 250 RSD

Despotovac

11. NestaliPored toga što se suočavaju sa problemima raseljenja, mnoga IRL sa Kosova izgubila su svoje rođake pre, za vreme i nakon sukoba 1999. godine. Osim velikog broja poginulih usled sukoba, neki ljudi su nestali. U aprilu 2004. godine bilo je oko 3.200 ljudi koji su evidentirani kao „nestali”. Do kraja 2014. godine taj broj je prepolovljen na 1.655,1 što uključuje ljude sa svih strana u sukobu: Srbe, kosovske Albance, Rome i druge.

Proces traženja nestalih lica predvodi Međunarodni komitet Crvenog krsta. Sastanci između vlasti u Prištini i u Beogradu održavaju se periodično, a dokazisukoba, neki ljudi su nestali. U aprilu 2004. godine bilo je oko 3.200 ljudi koji su evidentirani kao „nestali”. Do kraja 2014. godine taj broj je prepolovljen na 1.655,2 što uključuje ljude sa svih strana u sukobu: Srbe, kosovske Albance, Rome i druge.

Proces traženja nestalih lica predvodi Međunarodni komitet Crvenog krsta. Sastanci između vlasti u Prištini i u Beogradu održavaju se periodično, a dokazi o sudbini nestalih polako izlaze na svetlo dana.

1 Videti https://www.icrc.org/en/document/missing-persons-western-balkans, pristupljeno 15. 9. 2015.

2 Videti https://www.icrc.org/en/document/missing-persons-western-balkans, pristupljeno 15. 9. 2015.

deo II ANALIZA eFeKATA

PoMoĆI ZA IRL



deo II ANALIZA eFeKATA PoMoĆI ZA IRL

12. Uvod

U Delu II ovog dokumenta biće reči o efektima pomoći za IRL koja je obezbeđena u periodu od 2008. godine. U odeljcima 14, 15. i 16. biće reči o direktnoj pomoći koja je pružena IRL i koja je namenjena posebno za IRL, a u odeljku 17. govoriće se o odabranim indirektnim merama politike i programskim merama koje su, iako nisu dizajnirane posebno za IRL, takođe imale određeni uticaj na njihov život.

U odeljku 14. dat je kratak pregled pomoći koja je obezbeđena. U odeljku 15. biće reči o tome u kojoj meri je ta pomoć stigla do svih onih kojima je bila potrebna. U odeljku 16. pokušaćemo da utvrdimo da li su oni do kojih je pomoć stigla zaista osetili određeno poboljšanje u pogledu kvaliteta života i da li je to poboljšanje bilo održivo.

13. Pregled direktne pomoći za IRL obezbeđene od 2008. godine

U ovom odeljku dat je kratak pregled programa podrške namenjenih za IRL (i druge) i načina na koji su ti programi bili organizovani.

Tri najveća finansijera podrške za IRL od 2008. godine bili su UNHCR, EU (u okviru programa CARDS, odnosno IPA) i Vlada Srbije.

U Vladi Srbije najvišu odgovornost za koordinaciju i praćenje pomoći za izbeglice, IRL i povratnike ima Komesarijat za izbeglice i migracije („Komesarijat”).

Podrška se fokusirala na četiri vrste pomoći:

• Poboljšanje uslova stanovanja, uključujući obezbeđivanje stanova ili kuća ili dodelu paketa građe-vinskog materijala za samogradnju.

• Podrška za ostvarenje dohotka, uključujući davanje malih grantova za dohodovne aktivnosti, na-bavku opreme i samozapošljavanje ili druge dohodovne aktivnosti, kao što su poljoprivreda i obuka radnika za samozapošljavanje ili zapošljavanje.

• Podrška za povratak na Kosovo, uključujući takozvane „idi, vidi” posete i povezivanje sa podrškom za obnovu stanova i kuća, odnosno podrškom za ostvarenje prihoda koju obezbeđuju kancelarije EU i UNHCR-a na Kosovu.

• Pravna pomoć s ciljem da se raseljenim licima pruži pomoć u vezi sa zahtevima za povraćaj imovine i ostvarivanjem prava u mestu porekla.

Finansiranje

UNHCR i Evropska unija su vodeći donatori pomoći za raseljene, zajedno sa Vladom Srbije, koja izdvaja sve veća sredstva za pomoć iz državnog budžeta.

UNHCR u Srbiji obezbedio je 47,8 miliona američkih dolara1 u periodu između 2010. i 2015. godine, od čega je oko 28,8 miliona američkih dolara2 bilo namenjeno za IRL.

Planirana podrška EU u periodu od 2008. do 2015. godine iznosila je 48,7 miliona evra, od čega je 2,5 miliona evra obezbeđeno u okviru programa CARDS, a preostali deo u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).3 U okviru pomoći EU, na nivou planiranja programa nije pravljena razlika između podrške za izbeglice i podrške za IRL, tako da nije jednostavno napraviti disagregaciju.4

Vlada Srbije obezbedila je preko Komesarijata za izbeglice i migracije podršku za IRL u periodu 2008-2015. godine u vrednosti od 17,5 miliona evra. Radi ilustracije toga šta je sve bilo obuhvaćeno tom cifrom, Komesarijat je 2014. godine planirao sredstva u budžetu u iznosu od 2,73 miliona evra, od čega je 1,1 milion evra bilo namenjeno za građevinski materijal, 1,26 miliona evra za otkup seoskih domaćinstava, a 358.000 evra za „ekonomsku podršku i jačanje”. Komesarijat je 2014. godine planirao sredstva u budžetu za pomoć IRL u iznosu od oko 2,73 miliona evra, od čega je 1,1 milion evra bilo namenjeno za građevinski materijal, 1,26 miliona evra za otkup seoskih domaćinstava, a 358.000 evra za „ekonomsku podršku i jačanje”.

Dodatnu pomoć obezbedili su bilateralni donatori, uključujući vlade Švajcarske, Norveške, Švedske i Sjedinjenih Američkih Država.

Detaljan pregled pomoći namenjene posebno za IRL nije dostupan, imajući u vidu da je veliki deo pomoći bio namenjen i za IRL i za izbeglice, ali je ukupna vrednost pomoći u periodu od 2008. do 2014. godine verovatno bila daleko veća od 50 miliona evra.

1 7,6 miliona evra finansijskih sredstava UNHCR-a obezbeđeno je u okviru IPA fondova EU.

2 Izvor: Predstavništvo UNHCR-a, Beograd.

3 Izvor: Delegacija EU u Beogradu.

4 U tom periodu EU je sklopila oko 75 posebnih sporazuma o pomoći za izbeglice/IRL, a u završnim izveštajima za svaki od sporazuma trebalo bi da se ispitaju i identifikuju posebno broj IRL i broj izbeglica (i drugih korisnika).



Programiranje eU sredstava

Programski dokumenti EU (fiše) mogu da pruže koristan uvid u menjanje prioriteta u periodu posle 2008. godine. Najznačajnije je to što se stanovi za IRL prvi put pominju u planskim dokumentima za IPA sredstva za 2011. godinu. Pre toga stambena rešenja bila su dostupna samo za izbeglice. U prvih 11 godina života u raseljenju, IRL su dobili minimalnu podršku za poboljšanje uslova stanovanja.

Od 2012. godine najvažniji prioritet postalo je zatvaranje kolektivnih centara. U to vreme je 2.869 IRL (i 607 izbeglica) još uvek živelo u formalnim kolektivnim centrima, uglavnom u lošim uslovima, a finansirala ih je u potpunosti centralna vlada, uključujući smeštaj, komunalne usluge i hranu.

Nadmetanje prioriteta

U tom periodu pažnja Komesarijata preusmerena je na dva politička pitanja. Prvi prioritet bio je podsticaj za Srbiju da ispuni uslove za belu šengensku listu. To je dovelo do strahovitog pritiska na Komesarijat da ispuni određene uslove u pogledu upravljanja migracijama, uključujući povratak po sporazumima o readmisiji i zahteve azilanata iz trećih zemalja. Drugi prioritet bila su značajna sredstva koja su bila dostupna u okviru Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja, posebno za rešavanje stambenog pitanja izbeglica (ali ne i IRL), za koji je Srbija morala da razvije mehanizme efikasne implementacije.

S obzirom na ograničene resurse koje Komesarijat ima na raspolaganju i s obzirom na to da Komesarijat ima druge prioritete koji su visokog političkog profila, dobro je što je podrška za interno raseljena lica održana na postojećem nivou. To, međutim, nije ni blizu potrebnog nivoa resursa koji je neophodan da se obezbede adekvatna rešenja za IRL koji su u stanju potrebe.

Promene u pogledu mehanizama za dodelu pomoći

Takođe, u periodu posle 2008. godine menjali su se i mehanizmi za dodelu pomoći. Od 2008. do 2012. godine EU je obezbeđivala pomoć uglavnom u obliku grantova za međunarodne i nevladine organizacije. Od 2013. godine odobrena su oko 24 granta (vrednosti između 55.000 i 90.000 evra) direktno lokalnim samoupravama na osnovu lokalnih strategija za rešavanje problema izbeglica i IRL. Taj pristup prvi je podržao UNHCR, što je bilo praćeno snažnom podrškom EU. Ukupno, oko 1,8 miliona evra sredstava EU dodeljeno je direktno gradovima i opštinama, što je bilo dopunjeno sredstvima doprinosa lokalnih samouprava u robi i u novcu.

Programi pomoći za izbeglice i IRL eU/IPA

godina Naziv opšti cilj Svrha/specifični ciljevi

IPA 2007.Dalja podrška za izbeglice i IRL u Srbiji

Nalaženje trajnih rešenja za probleme IRL/izbeglica.

1. Integracija izbeglica pomoću projekata u okviru kojih će se razviti stambena rešenja, mere zapošljavanja i dohodovne aktivnosti. 2. Podrška za povratak/reintegraciju pomoću međugraničnih i prekograničnih inicijativa.3. Doprinos za osamostaljivanje posebno identifikovanih izbeglica/IRL pomoću dodele paketa socioekonomske pomoći i pravne pomoći.4. Obezbeđenje potpune implementacije Sarajevske deklaracije.

IPA 2008.

Podrška izbeglicama i interno raseljenim licima (IRL)

Doprineti rešavanju problema izbeglica i IRL u Srbiji uz istovremeno obezbeđenje punog pristupa njihovim pravima.

Komponenta 1: Podrška stanovanju i ostvarivanju dohotkaPodrška integraciji najugroženijih izbegličkih porodica putem obezbeđenja trajnih rešenja i poboljšanje životnih uslova porodica IRL u Srbiji.Komponenta 2: Pravna pomoć/podrška i informisanje Unapređeno pružanje pravne pomoći/podrške i veća dostupnost pravovremenih i tačnih informacija potrebnih za ostvarivanje prava IRL i izbeglica u Srbiji.

IPA 2009.

Podrška pristupu pravima, zapošljavanju i osamostaljivanju izbeglica i IRL u Srbiji

Doprineti rešavanju problema izbeglica i IRL u Republici Srbiji obezbeđivanjem adekvatne podrške.

Promocija poboljšanja životnih uslova najugroženijih IRL i izbegličkih porodica omogućavanjem olakšanog pristupa osnovnim pravima.

IPA 2011.

Podrška primeni strategija za IRL, izbeglice i povratnike

Cilj projekta je da doprinese boljoj primeni strategija za izbeglice, IRL i povratnike po sporazumima o readmisiji.

1. Podržati integraciju izbeglica, unapređenje životnih uslova IRL i reintegraciju povratnika po sporazumima o readmisiji. 2. Olakšati ostvarivanje prava izbeglica, IRL i povratnika po sporazumima o readmisiji pružanjem pravne pomoći.

IPA 2012.

Podrška za unapređenje životnih uslova prisilnih migranata i zatvaranje kolektivnih centara

Omogućavanje integracije prisilnih migranata koji su odlučili da ostanu u Srbiji putem obezbeđivanja odgovarajućih životnih uslova uz istovremenu podršku održivog povratka onih koji žele da se vrate na Kosovo.

1. Podržati zatvaranje svih preostalih kolektivnih centara i unapređenje životnih uslova za dodatnih 450 izbeglica, IRL i povratnika po sporazumima o readmisiji.2. Podržati održivi povratak IRL na Kosovo.

Ovde se prvi put u programiranju EU programa pominje stanovanje za IRL.



14. Analiza efekata direktne pomoći

U ovom odeljku analizirano je u kojoj meri je direktna pomoć namenjena za IRL zaista stigla do IRL koja su u stanju potrebe. U odeljku 16 analizirano je u kojoj meri je pomoć koja je obezbeđena i primljena stvarno doprinela poboljšanju položaja korisnika.

14.1 Pomoć za stanovanje

Prema podacima Komesarijata, pomoć za IRL i izbeglice došla je od više od sedam donatora / izvora sredstava. Podaci Komesarijata analizirani su po vrstama pomoći u oblastima koje su u njihovoj nadležnosti; uglavnom se radi o pomoći za rešavanje stambenog pitanja i pomoći za ostvarivanje dohotka. Pregled podataka Komesarijata dat je u tabeli u nastavku.

UKUPNO U PERIODU 2008–2014, PO DONATORIMA I VRSTAMA – Izbeglice i IRL

Sredstva od:Praktična

samopomoć / pikap

Socijalno stanovanje

u zaštićenim uslovima

Montažne kuće

Seoska domaćinstva Stanovi UKUPNO

EU/CARDS 14 127 20 121 14 492

UNHCR 505 73 14 604 0 1.062

Stamp 0 10 0 18 0 1.495

EU/IPA 829 687 297 30 0 1.053

Državni budžet 3.620 0 20 570 137 1.119

Caritas 0 0 0 7 0 1.643

Ostali donatori 18 30 0 3 0 904

UKUPNO (izbeglice i IRL)9 4.986 927 351 1.353 151 7.768

UKUPNO (samo IRL)10 2.172 330 174 583 0 3.259

% IRL 44% 36% 50% 43% 0% 42%

* Iz prezentacije Komesarijata u Sokobanji, decembar 2014. godine.** Iz lične prepiske sa Komesarijatom.

Važno je napomenuti da je, iako je ukupan broj IRL otprilike dva puta veći od broja izbeglica, pomoć namenjena za IRL – čak i u periodu posle 2008. godine – proporcionalno bila znatno manja u gotovo svim aspektima.

Populacioni trendovi IRL i izbeglica

200,000

50,000

0

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

150,000

100,000

Izbeglice IRL

Izvor: Komesarijat za izbeglice i migracije, 2015. godina

250,000

Bro

j po

jed

ina

ca

U tabeli u nastavku prikazane su stambene potrebe ugroženih IRL na osnovu rezultata dva istraživanja u odnosu na aktuelna stambena rešenja koja su obezbeđena. Međutim, na osnovu podataka iz tabele ne može se pretpostaviti da li su ta stambena rešenja zaista dodeljena ugroženim domaćinstvima IRL. To zavisi od efikasnosti usmeravanja pomoći. Moguće je, pa čak i verovatno, da je određeni deo pomoći otišao domaćinstvima koja nisu definisana kao domaćinstva „u stanju potrebe”. Prema tome, procenat zadovoljenih potreba u tabeli predstavlja teorijski maksimum.



ZAdovoLJeNe PoTReBe U PogLedU STANovANJA, 2008–2014. godine

Identifikovane potrebe u pogledu stanovanja*

/ ukupan broj domaćinstava u stanju

potrebe (2010)

Potrebe u pogledu

stanovanja IRL u kolektivnim

centrima (procena**)

Ukupan broj obezbeđenih

stambenih rešenja zaIRL u periodu 2008–

2014. godine***

% zadovoljenih potreba

Socijalni stanovi 11.819 319 330 2,7%

Seoska domaćinstva 2.041 171 583 26,4%

Montažne kuće 2.985 209 174 5,4%

Građevinski materijal za izgradnju

57 82

2.172 238,6%

Građevinski materijal za obnovu stambenog objekta

711 61

Smeštaj u domovima za negu starih lica ili u drugim

ustanovama 189 124 Podaci nisu dostupni

Podaci nisu dostupni

Subvencionisani krediti 444 Podaci nisu dostupniPodaci nisu

dostupni

Ostalo 516 Podaci nisu dostupniPodaci nisu

dostupni

Ukupno 18.762 966 3.259 16,5%

* U UNHCR-ovom istraživanju „Procena potreba” iz 2011. godine.** Podaci su dostupni samo za izbeglice i IRL. Procena je izvršena proporcionalno, na osnovu udela IRL u kolektivnim centrima..*** Podaci Komesarijata za izbeglice i migracije.

Ako uporedimo ove identifikovane potrebe sa stvarnom pomoći koja je obezbeđena u periodu od 2008. godine, očigledno je da postoje neslaganja:

• broj obezbeđenih socijalnih stanova za IRL je gotovo zanemarljiv i dovoljan je da zadovolji svega 2,7% potreba;

• broj otkupljenih seoskih domaćinstava može da zadovolji svega 26,4% potreba;

• zadovoljeno je svega 5,4% potreba za montažnim kućama.

• Za razliku od toga, obezbeđeno je gotovo dva puta više građevinskog materijala u odnosu na potrebe.

Obezbeđena stambena rešenja do 2014. godine Ukupne iskazane potrebe, 2010. godina

Građevinski materijal

Montažne kuće

Seoska domaćinstva

Socijalno stanovanje

0 2000 4000 6000 8000 10000 12000 14000

Iskazane potrebe IRL u odnosu na obezbeđenu pomoć u periodu 2010-2014. godine

To su dramatični nalazi i sugerišu ili da je procena potreba je problematična ili da dizajn mera podrške nije usmeravan u skladu sa potrebama.

Ovo drugo objašnjenje je verovatnije. Na osnovu analize načina na koji se pomoć planira i kriterijuma za dobijanje pomoći može se videti da postoji velika pristrasnost i da se favorizuju oni koji poseduju zemlju ili nepokretnost u mestu raseljenja.

To znači da vlasnici imovine imaju veće šanse da dobiju pomoć, dok su oni koji žive u iznajmljenim stanovima ili kućama i oni koji žive u neformalnom smeštaju i ne plaćaju kiriju i ne poseduju stan ili kuću u znatno nepovoljnijem položaju kada je u pitanju dobijanje pomoći. Takođe, znatno je jeftinije da se obezbedi građevinski materijal od gotove kuće. Onda kada je važno da se pokaže broj korisnika za potrebe odnosa sa javnošću, lakše je pokazati veći broj korisnika građevinskog materijala nego socijalnih stanova ili seoskih domaćinstava.

Treba imati u vidu da od IRL koja su u stanju potrebe, a koja su identifikovana u istraživanju iz 2011. godine, svega 11,6% njih poseduje stan ili kuću u mestu raseljenja, a 70% žive kao podstanari ili kod porodice i prijatelja. Ako se obezbeđuju veće količine građevinskog materijala onima koji poseduju stan ili kuću, više koristi će neminovno imati bogatije kategorije IRL, a neće biti targetirana siromašnija IRL.



Još jedna ključna stvar koju treba naglasiti ovde jeste dinamika dodele pomoći. Izgradnja 330 socijalnih stanova koji su obezbeđeni u periodu od 2008. godine trajala je oko 7 godina, što znači da je dinamika bila gotovo 50 stambenih jedinica godišnje. Pod uslovom da su potrebe ostale na nivou procenjenom 2011. godine, istim tempom izgradnje bilo bi potrebno još 250 godina da se zadovolje sve potrebe. Što se tiče otkupa seoskih domaćinstava, brzina dodele pomoći je znatno bolja: uz postojeću dinamiku potrebno je samo 17,5 godina da se zadovolje sve potrebe.

Osim toga, istraživanje iz 2010. godine nije obuhvatalo IRL u kolektivnim centrima. U to vreme, oko 4.000 IRL živelo je u kolektivnom smeštaju i svi su imali potrebu za nekim vidom stambenog rešenja. Od tada je za oko 3.000 ljudi nađen alternativni smeštaj, uglavnom uz pomoć EU. To znači da su veliki, možda i najveći deo stambenih rešenja koja su obezbeđena dobili ljudi u kolektivnim centrima i da potrebe onih koji su živeli izvan kolektivnih centara nisu rešavane u tolikoj meri. Navedeni podaci zasnivaju se na proceni potreba onih koji su u to vreme bili smešteni u kolektivnim centrima. Međutim, pošto je naglasak bio pre svega na zatvaranju kolektivnih centara, vrlo je verovatno da je mali broj stambenih rešenja dodeljen onima izvan kolektivnih centara.

Na osnovu procene potreba nema razloga za pretpostavku da su uslovi stanovanja dramatično poboljšani u poslednjih pet godina, od istraživanja iz 2011. godine, što generalno znači da te potrebe i dalje postoje. Budući da su sredstva fokusirana na one koji poseduju stan ili kuću i one koji žive u kolektivnim centrima, a ne na one koji žive u iznajmljenom stanu ili u neformalnim uslovima, može se pretpostaviti da sredstva za poboljšanje uslova života nisu imala mnogo efekata na one koji žive izvan kolektivnih centara, a kojima je pomoć bila najpotrebnija.

Raspodela pomoći za rešavanje stambenog pitanja za romska domaćinstva

Pošto je veliki deo pomoći za rešavanje stambenog pitanja za IRL bio usmeren na vlasnike stanova ili kuća i pošto romske porodice najčešće ne poseduju nekretnine, može se očekivati da je procenat pomoći za rešavanje stambenog pitanja dodeljene romskim domaćinstvima bio mali.

Međutim, ako se posmatra kao procenat korisnika koji su zaista dobili pomoć, procenat romskih korisnika je otprilike u skladu sa njihovom zastupljenošću u populaciji IRL (prema zvaničnoj statistici). Oko 15% IRL u stanju potrebe čine Romi, a procenat korisnika pomoći za rešavanje stambenog pitanja je u skladu sa tim procentom. Što se tiče otkupljenih seoskih domaćinstva, procenat romskih porodica je nešto veći, a što se tiče montažnih kuća i građevinskog materijala, taj procenat je manji. Ovo poslednje bi se moglo i očekivati, jer ti vidovi pomoći kao preduslov podrazumevaju stan ili kući u vlasništvu.

% STAMBeNIH ReŠeNJA dodeLJeNIH RoMIMA U PeRIodU 2008–2013.

Ukupan broj stambenih rešenja obezbeđenih za

IRL u periodu 2008–2013. godine

Stambena rešenja za Rome u periodu 2008–2013.

godine

% romskih korisnika

Socijalno stanovanje 330 60 18%

Seoska domaćinstva 256 80 31%

Montažne kuće 334 50 15%

Građevinski materijal 1.744 280 16%

Ukupno 3.259 470 18%

Izvor: Komesarijat za izbeglice i migracije, proračuni autora.

Međutim, moraju se istaći još dva dodatna faktora. Prvo, iako je moguće da IRL Romi čine 15% IRL u stanju potrebe, oni su, takođe, po mnogim merilima, najsiromašniji segment IRL (74% IRL Roma spada u najugroženije kategorije) i žive u najgorim uslovima stanovanja. Drugo, smatra se da je registrovani broj IRL Roma manji od stvarnog broja. Prema tome, ako se pomoć za rešavanje stambenog pitanja zaista raspodeljuje na osnovu potreba, očekivalo bi se da je mnogo veći broj stambenih rešenja dodeljen romskim IRL domaćinstvima.

Takođe, može se videti da je stvarni broj slučajeva u kojima je pomoć dodeljena romskim domaćinstvima IRL daleko manji od potreba. UNHCR-ovo istraživanje o IRL Romima iz 2014. godine ukazuje na to da je pomoć hitno potrebna za 3.059 romskih domaćinstva IRL. Budući da je istraživanje sprovedeno 2014. godine, može se pretpostaviti da taj broj ne obuhvata one koji su već dobili pomoć u periodu od 2008. do 2013. godine i da njima nije hitno potrebna pomoć. Prema tome, oko 3.000 domaćinstava je i dalje u stanju hitne potrebe.



ZAdovoLJeNe I NeZAdovoLJeNe PoTReBe RoMSKIH doMAĆINSTAvA IRL (2014)

Vrsta pomoći

Romska domaćinstva IRL koja su

navela da im je to prioritet

(istraživanje iz 2014. god)

Obezbeđena pomoć:

Broj romskih domaćinstva IRL u periodu od 2008. do 2013. godine

% zadovoljenih potreba

Vreme potrebno za potpuno zadovoljenje potrebe uz

postojeću dinamiku

Socijalno stanovanje 603 60 9% 60

Seoska domaćinstva 937 80 8% 70

Montažne kuće 583 50 8% 70

Građevinski materijal 936 280 23% 9

Ukupno/prosek u % 3.059 470 13%

Uz postojeću dinamiku obezbeđivanja pomoći, potrebe neće moći da se zadovolje u razumnom roku.

14.2 Pomoć za ostvarivanje dohotka

Cilj pružanja pomoći za IRL da poboljšaju svoje prihode i kvalitet života definisan je u okviru specifičnog cilja 3.2. Nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbeglica i IRL za period od 2011. do 2014. godine i glasi: „Povećati stopu zaposlenosti interno raseljenih lica do nivoa opšte stope zaposlenosti u Republici Srbiji.” Na osnovu istraživanja iz 2010. godine poznato je da je stopa nezaposlenosti IRL veoma visoka i iznosi gotovo 50 % radno sposobnih IRL.

Status zaposlenosti IRL za 2010. godinu

Pokazatelji*IRL

Opšta populacija u Srbiji za 2010. godinuUkupno U stanju potrebe

Stopa aktivnosti 67,7% 70,2% 59,0%

Stopa zaposlenosti 35,4% 28,5% 47,2%

Stopa nezaposlenosti 47,7% 55,5% 20,0%

Izvor: UNHCR-ovo istraživanje o IRL iz 2011. godine (podaci za 2010.), Anketa o radnoj snazi (LFS), RZS 2010.

* U izveštaju „Procena potreba interno raseljenih lica u Srbiji” iz februara 2011. godine objavljeni su pogrešni podaci. Podaci u ovom izveštaju su tačni podaci.

Na osnovu podataka o nezaposlenosti i stanovništvu za 2010. godinu, u toj godini je bilo 48.0001 nezaposlenih IRL, a u 46,8% domaćinstava (oko 21.294 domaćinstva) nijedan član domaćinstva nije bio zaposlen.

Prema evidenciji Komesarijata za izbeglice i migracije, u periodu od 2008. do 2014. godine direktnu pomoć za ostvarivanje dohotka primilo je 3.231 domaćinstvo. Ako je ta pomoć usmeravana samo na ona domaćinstva u kojima nijedan član domaćinstva nije bio zaposlen, onda je obuhvatila oko 15% nezaposlenih domaćinstava.

Dinamika obezbeđivanja pomoći za ostvarivanje dohotka za IRL je, takođe, bila veoma spora – u proseku, pomoć je obuhvatala oko 462 domaćinstava svake godine. Da bi se obuhvatila sva domaćinstava, uz postojeću dinamiku obezbeđivanja pomoći, bilo bi potrebno još 40 godina.

Podrška za dohodovne aktivnosti namenjena za IRL Rome

Situacija u pogledu pomoći za dohodovne aktivnosti za IRL Rome bila je veoma loša. Prema podacima iz Komesarijata, u periodu od 2008. do 2013. godine samo je 200 romskih korisnika dobilo direktnu pomoć za ostvarivanje dohotka, što je oko 7% domaćinstava korisnika. To je daleko manje od njihovog udela u populaciji IRL i – s obzirom da je kod njih stopa nezaposlenosti znatno veća – daleko manje od onoga što je potrebno.

14.3 Zatvaranje kolektivnih centara

Zatvaranje kolektivnih centara predstavlja prioritet za pomoć EU za IRL i izbeglice u Srbiji u periodu posle 2008. godine. Dinamika zatvaranja centara je stabilna, a ukupan broj lica u kolektivnim centrima u Srbiji (bez Kosova) smanjen je za više od 6.000 osoba, na 560 u januaru 2016. godine (185 izbeglica i 3752 IRL).

Od 2008. do 2014. godine obezbeđeno je oko 7.768 stambenih rešenja za izbeglice i IRL. Najveći broj tih rešenja obezbeđen je da bi se omogućilo zatvaranje kolektivnih centara.

1 Videti Aneks 2. u kojem su dati proračuni na osnovu kojih je izračunata ta procena.

2 Cifra se odnosi na IRL u Srbiji bez Kosova. Cifre za Srbiju sa Kosovom u januaru 2016. godine iznose 231 izbeglica i 682 IRL.



Lica smeštena u formalnim kolektivnim centrima u periodu 2002. 2015. godine

4000

6000

7000

1000

0

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.

3000

5000

2000

8000

IRL

izbeglice

Najveći problem u ovom trenutku predstavlja to što je sve teže i teže naći rešenja za one koji su ostali u kolektivnim centrima. Stanovnicima kolektivnih centara koje je bilo lakše raseliti već je nađen alternativni smeštaj. Oni koji su ostali u centrima imaju psihološke probleme ili praktične teškoće zbog kojih ne mogu da se rasele iz kolektivnih centara, a rešenja koja su dostupna nisu nužno prilagođena njihovim potrebama. Onima koji zavise od minimalne penzije ili socijalne pomoći i nemaju drugi izvor prihoda, socijalno stanovanje – čak i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima – nije finansijski dostupno. Ako se ti ljudi presele u socijalni stan, zavisiće od diskrecionih davanja, kao što je jednokratna novčana pomoć koju isplaćuju opštine za plaćanje računa i od narodne kuhinje u kojoj mogu da se hrane. Iako su u socijalnom stanovanju fizički uslovi verovatno bolji, oni ne bi imali toliki stepen bezbednosti i duševni mir kao u kolektivnom centru. Lica smeštena u kolektivnim centrima ne plaćaju komunalne usluge i svakodnevno su im obezbeđeni obroci.

Nakon zatvaranja kolektivnih centara, oni za koji ne može da se nađe alternativni smeštaj premeštaju se u preostale kolektivne centre. To može da bude vrlo traumatično, a kombinovani efekat toga je da postoji sve manje kolektivnih centara u kojima ostaju sve ugroženija lica, koja je sve teže raseliti u drugi smeštaj.

Krajnji rok za konačno i potpuno zatvaranje kolektivnih centara produžen je na 2019. godinu,1 mada nisu predložena alternativna rešenja.

1 Chapter 23 Action Plan, Third Draft September 2015; Activity 3.1.9.4 str. 353, mada je prema prepisci sa Komesarijatom za izbeglice i migracije krajnji rok ipak kraj 2016. godine.

14.4 Pomoć za povratak

Efekti pomoći za povratak teško se mogu proceniti. U istraživanju o IRL iz 2010. godine navodi se da je 23% neromskih IRL i manje od 9% IRL Roma spremno da se vrati na Kosovo (oko 12.000 domaćinstava).2 Od 2010. godine procenat IRL Roma zainteresovanih za povratak još više se smanjio i 2014. godine iznosio je 2,4%.3

Pitanje povratka je donekle hipotetičko pitanje i u velikoj meri zavisi od percepcije bezbednosti, rešenog stambenog pitanja, lokacije i dostupnosti sredstava za život na Kosovu.

Pomoć za povratak, generalno, podrazumeva koordinirane napore organizacija na Kosovu i organizacija u užoj Srbiji, a izvori finansiranja su isto tako iz Prištine i iz Beograda, na bazi kancelarija međunarodnih predstavništava.

Do jula 2014. godine registrovano je 25.430 povrataka i uglavnom se radilo o potpomognutim povracima na Kosovo iz Srbije, Crne Gore i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Iako ne postoje zvanični podaci o održivosti povratka, dobro obavešteni međunarodni akteri procenjuju da bi broj povratnika koji su dobili podršku da se vrate i koji su ostali na Kosovu mogao da bude 5.000, pa čak i manje. Razlozi uključuju slabo funkcionisanje pravnog i političkog okvira za podršku povratka, komplikovane i složene procedure povratka, nepostojanje efikasnih mehanizama za reintegraciju, prepreke u procesu povraćaja imovine, bezbednosnu situaciju4 i tenzije između potencijalnih povratnika i zajednica u koje se vraćaju, kao i brojne probleme u pogledu pristupa pravima i uslugama za povratnike i pripadnike manjinskih zajednica.

Ako je broj održivih povrataka zaista samo 5.000, to znači da se manje od 2,5% populacije IRL uspešno vratilo na Kosovo. U periodu od 2007. godine EU je finansirala četiri runde projekta „Povratak i reintegracija na Kosovu”, u okviru IPA programa koji se planiraju u Prištini, u ukupnoj vrednosti od 20 miliona evra.

Ključni faktori koji onemogućavaju povratak jesu percipirani problemi u pogledu bezbednosti, neodrživost i generalno pogoršanje ekonomske situacije. Te probleme ne može da reši pomoć koja je namenjena samo za individualna domaćinstva, pa su potrebni mnogo širi napori na rešavanju osnovnih uzroka koji dovode do tih ključnih faktora.

2 UNHCR 2011, str. 34.

3 UNHCR 2014, str. 22.

4 Videti OEBS „Procena procesa dobrovoljnog povratka na Kosovu”, oktobar 2014, dostupno na http://www.osce.org/sr/kosovo/129351.



14.5 ostvarivanje prava

Kao posledica raseljenja, IRL se suočavaju sa poteškoćama u ostvarivanju svojih prava u tri šire oblasti.

• Prva oblast odnosi se na ostvarivanje prava na Kosovu. To je u velikoj meri povezano sa imovinskim pravima i pravima koje proizilaze iz radnog odnosa na teritoriji Kosova u prethodnom periodu.

• Druga oblast odnosi se na dokumentaciju, i to uglavnom na osnovne lične dokumente.

• Treća oblast odnosi se na mogućnost ostvarivanja prava u mestu raseljenja u Srbiji.

ostvarivanje prava IRL na Kosovu

Za prvu od navedene tri oblasti obezbeđena je značajna pomoć, u okviru velikog broja projekata pružanja direktne pravne pomoći, koje je finansirala EU. Obezbeđena je pravna pomoć u 5.617 predmeta, od kojih se 40% odnosilo na imovinska prava na Kosovu, a 34 % na prava koja proističu iz radnog odnosa (videti tabelu u nastavku).

Osim podrške EU, u istom periodu, od 2008. do 2015. godine, 10.671 slučaj pravne pomoći za IRL sa Kosova podržan je u okviru projekta koji finansira USAID (preko organizacije Catholic Relief Services i njihove partnerske organizacije Balkanskog centra za migracije). Oko jedne trećine tih predmeta odnosilo se na imovinska prava, jedna trećina predmeta odnosila se na privatizaciju, a preostali predmeti odnosili su se na različita pitanja. Osim pravne pomoći koja je pružena u tim predmetima, pružena je i pomoć u pribavljanju 13.699 ličnih dokumenata različite vrste.

To znači da je u periodu od 2008. do 2015. godine podržano oko 16.300 predmeta u kojima je pružena pravna pomoć. Ako se pretpostavi da je primarna jedinica za pružanje pravne pomoći domaćinstvo (a ne pojedinac) i ako svako domaćinstvo ima samo jedan predmet, znači da je pravna pomoć obuhvatila oko 33% svih domaćinstva IRL.

S obzirom na stalne probleme u vezi sa vlasništvom nad imovinom i sa predstojećim krugovima privatizacije najvećih preduzeća u državnom vlasništvu na Kosovu, može se sa sigurnošću pretpostaviti da će i dalje postojati potreba za pravnom pomoći za ljude koji žive u raseljenju u Srbiji i koji treba da ostvare pristup pravnom sistemu na Kosovu. Vrlo je moguće da će se i pitanje imovinskih prava ponovo pokrenuti nakon postizanja sporazuma između Beograda i Prištine o reviziji katastra. To će neminovno dovesti do protivrečnih zahteva za povraćaj imovine, a samim tim i do potrebe za pravnim zastupanjem. Mnoga pitanja u pogledu zapošljavanja proizilaze iz zahteva za akcijama i kompenzacijom od privatizacije društvenih preduzeća i zahteva za dobijanje dokumentacije o penziji.

Ta vrsta pravne pomoći neće moći da bude „nacionalizovana”. Lokalna ili nacionalna organizacija koja bi se finansirala u Srbiji ili na Kosovu ne bi imala neophodni pristup i jednom i drugom pravnom sistemu, što je preduslov za pružanje takvih usluga. Takva pravna pomoć zahteva angažovanje međunarodne organizacije koja treba da ima odgovarajući mandat za rad sa klijentima u Srbiji i pristup pravnom sistemu na Kosovu. Prema tome, u doglednoj budućnosti biće neophodno uključivanje i finansiranje međunarodnih organizacija.

PODRŠKA EU ZA PRAVNU POMOĆ ZA IRL PO VRSTI PREDMETA U PERIODU 2008-2015. GODINA

Ostalo 2%Pravo na stanovanje, 2%

Nasledno pravo, 4%

Pravo na starosnui invalidsku penziju , 5%

Pravo pristupa javnim evidencijama,

administracijii uslugama, 13%

Prava koja proističu iz radnog odnosa, 34%

Pravno vlasništva, 40%

Ukupno 5.617 predmeta

Pristup ličnim dokumentima

UNHCR je preuzeo vodeću ulogu u pružanju pomoći IRL što se tiče pribavljanja lične dokumentacije. Od početka 2010. do kraja 2015. godine, u saradnji sa lokalnom partnerskom organizacijom PRAXIS, UNHCR je pružio pomoć za 23.581 IRL (15.037 Roma i 8.544 neroma). CRS i BCM pružili su pomoć za dodatnih 13.699 osoba u periodu od 2008. do 2015. godine.

Značajno smanjenje broja predmeta do kojeg je došlo u toku ovog perioda može se pripisati uspešnom rešavanju predmeta koji su podrazumevali pribavljanje ličnih dokumenata. Praxis je pribavio ukupno 54.093 lična dokumenta (izvodi iz knjige rođenih, državljanstva, bračni listovi, umrlice, lične karte, diplome i razna druga uverenja). Nakon što je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku 2012. godine, sudovi i administracije donose sve više pozitivnih odluka o upisu datuma i mesta rođenja onima koji nisu upisani pri rođenju; na taj način smanjuje se „pravna nevidljivost”.

Stepen pravne nevidljivosti se, po svojoj prirodi, teško može proceniti. Međutim, ako se pretpostavi da su napori na obuhvatanju pravno nevidljivih bili jednako efikasni u svakoj godini od 2010. godine, može se pretpostaviti da postoji sve manje i manje pravno nevidljivih lica i da će se trend smanjenja broja slučajeva nastaviti.

Bez obzira na to, još uvek postoje slučajevi u kojima roditelji ne registruju (ili ne mogu da registruju) decu pri rođenju, što znači da će pravna nevidljivost i dalje postojati. Prema tome, od najveće je važnosti da se mehanizmi za pružanja pravne pomoći održe, čak i na smanjenom nivou.



PREDMETI PRAVNE POMOĆI ZA IRL U SRBIJI U PERIODU 2010. 2015. GODINE – UNHCR/ PRAXIS

8000

12000

14000

2000

0

2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.

6000

10000

4000

Neromski IRL

IRL Romi

Izvor: Praxis, decembar 2015. godine

Bro

j pre

dm

eta

Izvor: Praxis, decembar 2015. godine

PREGLED NAJČEŠĆIH PREDMETA U SRBIJI U PERIODU 2010-2015. GODINE

Ukupno 3.439

Ispravke u matičnim knjigama 26%

Ostalo 7%

Utvrđivanje datumai mesta rođenja 3%

Upis činjenice rođenja 4%

Ponovni upis u knjigu državljana 14%

Naknadni upis rođenja 16%

Ponovni upis u matičnu knjigu rođenih 17%

Utvrđivanje državljanstva 6%

Ponovni upis u knjigu venčanih 7%

ostvarivanje prava u raseljenju

U toku istog šestogodišnjeg perioda, Praxis je obezbedio pravnu pomoć i savetovanje za IRL u 1.903 predmeta koji se odnose na ostvarivanje socioekonomskih prava (socijalna zaštita, zdravstvena zaštita itd.).

IRL Romi znatno češće ne mogu da ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć u odnosu na domicilne Rome. U istraživanju iz 2014. godine utvrđeno je da 19% romskih domaćinstava IRL ne prima novčanu socijalnu pomoć samo zato što nema dokumente. Na osnovu ekstrapolacije, može se zaključiti da više od 900 porodica u 2014. godini nije moglo da ostvari pravo na obezbeđenje porodice zato što nisu imale dokumente. To ukazuje da su neophodni dovoljni kapaciteti pravne pomoći kako bi se godišnje podržalo oko 1.000 romskih domaćinstava kojima je potrebna pomoć u ostvarivanju prava na socijalnu pomoć.

„Dovoljni kapaciteti” podrazumevaju odlaske u naselja, identifikovanje onih kojima je potrebna pomoć i pružanje odgovarajuće profesionalne pravne pomoći.

U odeljku 16.3 u nastavku ovog izveštaja analizirane su neke od mera za uvođenje besplatne pravne pomoći za širu populaciju.



15. delotvornost i održivost obezbeđene direktne pomoći

15.1 Socijalno stanovanje i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima

Prema navodima Komesarijata za izbeglice i migracije, u periodu između 2008. i 2013. godine obezbeđeni su socijalni stanovi u zaštićenim uslovima za 330 domaćinstava IRL, od kojih se članovi oko 60 domaćinstava (18%) izjašnjavaju kao Romi.

S obzirom da nije bilo sistematskih pregleda radi naknadnog praćenja situacije ljudi koji žive u socijalnim stanovima u zaštićenim uslovima, ovaj deo procene efikasnosti tog rešenja zasniva se na odabranim posetama i intervjuima.

„Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima” (SHSE) predstavlja rešenje namenjeno ugroženim ljudima koji ipak mogu da žive samostalno, uz manju podršku porodice „domaćina”, koja živi u istoj zgradi. Finansijski aranžmani su obično povoljni, uz minimalnu kiriju ili bez plaćanja kirije i uz subvencionisane cene komunalnih usluga. Građevinski standardi su visoki, pa su grejanje i izolacija, na primer, energetski veoma efikasni (što smanjuje troškove).

Neromski korisnici SHSE, generalno, mogu da se izdržavaju i žive u tim stanovima. Niska cena smeštaja znači da oni koji primaju penzije ili socijalnu pomoć, dopunjene nekim drugim izvorom prihoda kao što su doznake iz inostranstva ili neformalni rad, mogu da prežive. Danski savet za izbeglice, na primer, navodi da svi korisnici koji su useljeni u okviru njihovih programa još uvek žive u tim stanovima.

Situacija u pogledu romskih korisnika SHSE donekle se razlikuje. Zakonske odredbe kojima se reguliše SHSE primenjene su na Rome u okviru projekta raseljavanja lokacije za naselje Belvil u Beogradu („Sagradimo dom zajedno”), koji finansira EU, a realizuje UNOPS. U tom slučaju je uveden preferencijalni režim troškova po modelu SHSE, ali bez „porodice domaćina” koja pruža praktičnu pomoć. Istovremeno, drugim porodicama su ponuđeni standardni aranžmani socijalnog stanovanja, koji podrazumevaju više troškove.

Svi socijalni stanovi i socijalni stanovi u zaštićenim uslovima obezbeđeni su u skladu sa opštinskim propisima. Prema tome, razlikuju se aranžmani za stanare u različitim opštinama i u okviru različitih projekata koje finansiraju donatori. Ključne razlike podrazumevaju:

• pravo otkupa nakon određenog perioda (ta opcija je uglavnom moguća za izbeglice, ali ne i za IRL);

• niski troškovi kirije u toku određenog perioda, uz povećanje kirije posle 3 ili 5 godina.

Trenutno je u toku sudski postupak u Kraljevu u kojem su stanari socijalnih stanova uložili prigovor na povećanje kirije (na oko 70 evra mesečno) nakon početnog grejs perioda od 5 godina. Pretpostavka je bila da će se stanari ustaliti u stanovima i da će početi da rade i da zarađuju. Međutim, ekonomska kriza, nedovoljne mogućnosti za zapošljavanje, kao i neadekvatna komunikacija i priprema za povećanje kirije doveli su do postupka pred sudom. To je pokazatelj izazova koji će se javljati i u budućnosti, kao posledica kratkoročnih pravila i politika koje se usvajaju na opštinskom nivou.

Osnovni problem je u tome što model socijalnog stanovanja nije dostupan za domaćinstva koja primaju samo socijalnu pomoć ili minimalne penzije koje primaju IRL. Organizacije koje sprovode SHSE i socijalno stanovanje izabrale su korisnike ne samo na osnovu njihovih potreba već i na osnovu njihove sposobnosti da plate troškove stanovanja. Na taj način postigli su da izgleda kako je model socijalnog stanovanja održiv. Međutim, to istovremeno znači da modeli socijalnog stanovanja nisu prikladni za najsiromašnije porodice, jer one ne mogu da priušte čak ni subvencionisanu kiriju i račune. U skladu s tim, najsiromašnija domaćinstva nisu izabrana za korisnike projekata socijalnog stanovanja. Nema prikladnih stambenih rešenja za najsiromašnije i, samim tim, oni nastavljaju da žive u neformalnim naseljima ili u objektima koji nisu namenjeni za stanovanje.

To je primetila i specijalna izvestiteljka UN-a za adekvatno stanovanje:1

„U nekim slučajevima, Romi koji su živeli u neformalnim naseljima useljeni su u socijalne stanove. Međutim, skrenuta mi je pažnja da nekima od njih trenutno preti izbacivanje iz stana, zbog dugovanja za kiriju ili za komunalne usluge. Prema tome, socijalno stanovanje teško da ispunjava svoj cilj – ne pruža sigurnost najugroženijima, ne osigurava inkluziju onih koji su, generalno, marginalizovani, diskriminisani i isključeni iz društva.”

15.2 Seoska domaćinstva

Prema navodima Komesarijata za izbeglice i migracije, u periodu od 2008. do 2013. godine 256 domaćinstava IRL dobilo je otkupljena seoska domaćinstva. Od tog broja, oko 80 (31%) domaćinstava bila su romska domaćinstva.

Smatra se da je rešenje otkupa seoskih domaćinstava dobitna kombinacija: mnoga seoska domaćinstva ostaju napuštena u procesu sve češće migracije u urbane sredine. Domaćinstva IRL često dolaze iz ruralnih sredina na Kosovu. Otkupom praznih seoskih domaćinstava za IRL usporava se propadanje ruralnih krajeva i, istovremeno, obezbeđuje se sigurno stanovanje za raseljene porodice.

To rešenje ima još jednu bitnu prednost: pogodno je za one koji ne poseduju zemlju ili nekretninu u Srbiji (bez Kosova), za razliku od davanja montažnih kuća i paketa građevinskog materijala, pa stoga može da targetira većinu IRL koja su u stanju u potrebe, a koja žive u iznajmljenim stanovima.

U okviru evaluacije koju je 2011. godine sproveo jedan od glavnih realizatora projekata otkupa seoskih domaćinstava, Intersos (i sa njima povezana nevladina organizacija, Vizija), evaluirano je gotovo 500

1 Saopštenje za javnost specijalne izvestiteljke za adekvatno stanovanje, kao sastavnog dela prava na adekvatan životni standard, i za pravo na nediskriminaciju u ovom kontekstu, Poseta gđe Lejlani Fare (Leilani Farha) Srbiji, uključujući i Kosovo, Beograd, 25. maj 2015. godine.



domaćinstava koja su dobila otkupljena seoska domaćinstva u periodu od 2005. do 2010. godine.1 Što se tiče korisnika seoskih domaćinstava u tom periodu, oko 28% činila su IRL, a ostali su bili izbeglice. Od IRL koja su dobila seoska domaćinstva, oko 88% prethodno je bilo smešteno u kolektivnim centrima, a svega 12% je živelo u privatnom smeštaju. U evaluaciji se ne pominje nacionalna pripadnost IRL koja su smeštena u seoska domaćinstva.

Neke od ključnih lekcija koje su naučene odnose se i na izbor korisnika seoskih domaćinstava i na lokaciju domaćinstava. Verovatnije je da će rešenje biti održivo ako su korisnici radno sposobni i ako imaju iskustva u radu u ruralnim područjima. Takvi korisnici su u stanju da se bave poljoprivredom na svojim placevima, a mogu da obrađuju i komšijsko zemljište i tako ostvaruju prihode. Ukoliko već imaju uspostavljene određene veze, bilo zato što je to domaćinstvo u blizini njihovog kolektivnog centra bilo zato što imaju rođake, veća je verovatnoća da će se integrisati.

Takođe, IRL smeštena u domaćinstva koja su udaljena od tržišta verovatno će proći lošije od onih u kućama koje su blizu većih sela i gradova. IRL koja su ranije živela u kolektivnim centrima smatraju da su u nepovoljnijoj situaciji od izbeglica i IRL koja su živela u privatnom smeštaju. To je možda zbog toga što su nakon niza godina života u kolektivnom smeštaju razvila veći stepen zavisnosti.

Drugi ključni zaključak je da korisnici seoskih domaćinstava koji su dobili i pomoć za ostvarenje dohotka smatraju da su u mnogo boljem položaju od onih koji nisu dobili pomoć za ostvarivanje dohotka. Ključna lekcija koja je naučena je da smeštaj u seoskim domaćinstvima treba podržavati u toku dužeg perioda – godinu dana, ako ne i duže – kako bi se obezbedila podrška porodici da se integriše i da ostvari dovoljne prihode za život i za održavanje domaćinstva.

Što se tiče Roma korisnika seoskih domaćinstava, nije dostupno toliko dobro dokumentovanih dokaza. Neki izveštaji u okviru projekta Belvil ukazuju na to da je od 39 porodica kojima su data seoska domaćinstva šest u međuvremenu otišlo u Nemačku ili Austriju, a još tri su nestale. Postojala je bojazan da te porodice nisu bile adekvatno praćene i da nisu imale adekvatnu podršku. Za romska domaćinstva poseban značaj imaju diskriminacija sa kojom se suočavaju u novoj sredini i njihovo relativno neiskustvo u poljoprivredi i životu na selu, što ih primorava da traže „urbanije” mogućnosti za zapošljavanje.

Otkup seoskih domaćinstva je popularno rešenje za IRL, jer se posmatra kao oblik vlasništva i, samim tim, donosi mnogo veću sigurnost nego, na primer, dodela socijalnih stanova. Međutim, to nije održivo za sve porodice. Stariji ljudi teško žive u takvim domaćinstvima, zbog udaljenosti, zbog toga što nisu sposobni da rade i zbog toga što zavise od društvenih mreža podrške koje se u ruralnim područjima sve više smanjuju.

Ukoliko se obezbeđuju seoska domaćinstva, ne bi trebalo da se obezbedi samo domaćinstvo. To moraju pratiti i druge vrste pomoći, uključujući podršku za izdržavanje i pomoć za pristup uslugama, i tu pomoć treba obezbediti tokom dužeg perioda, možda do dve godine.

1 Intersos je obezbedio 548 seoskih domaćinstava u ovom periodu; 394 za izbeglice i 154 za IRL. Uzorak za procenu pokriva oko 90% ukupnog broja domaćinstava.

15.3 Montažne kuće

Generalno, za IRL je obezbeđen manji broj montažnih kuća2 (174) u odnosu na seoska domaćinstva (583) i socijalne stanove u zaštićenim uslovima (330).

Od 2013. godine Komesarijat nije planirao sredstva u budžetu za montažne kuće nego se, umesto toga, fokusira na otkup seoskih domaćinstava, što je osnovni vid pomoći, uz dodelu paketa građevinskog materijala i podršku za ostvarenje dohotka.

Nisu rađene procene efikasnosti dodele montažnih kuća kao trajnog rešenja za IRL, tako da nije moguće izvući značajnije zaključke o toj vrsti pomoći.

Međutim, treba naglasiti da preduslov za ovo rešenje predstavlja građevinsko zemljište. U nekim slučajevima montažne kuće dodeljivane su na osnovu toga što je korisnik obezbedio odgovarajuće zemljište. U takvim slučajevima korisnici su najčešće morali da imaju odgovarajuće dozvole za izgradnju stambenih objekata na tom zemljištu.

U drugim slučajevima montažne kuće dodeljivane su kao kolektivno rešenje, najčešće u saradnji sa lokalnim vlastima. To rešenje podrazumevalo je da lokalne vlasti treba da obezbede zemljište sa odgovarajućim građevinskim dozvolama.

Izgradnja montažnih kuća je brzo rešenje za rešavanje hitnih stambenih potreba. Međutim, ograničavajući faktor predstavlja dostupnost odgovarajućeg zemljišta. Prema navodima Komesarijata, za IRL u Beogradu dostupne su 22 montažne kuće, ali nema korisnika koji ispunjavaju uslove. IRL kojima je potrebno stambeno rešenje često nemaju novca i vremena koje je potrebno da se kupi zemljište i da se dobiju sve neophodne građevinske dozvole, a često je potrebna i dozvola za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište.

To utiče i na način na koji se pomoć usmerava. Samo oni koji su u relativno boljem finansijskom položaju imaju pristup montažnim kućama na individualnoj osnovi. Alternativno rešenje je da postoji realizator projekta koji će ponuditi rešenja za nekoliko domaćinstava i koji može da sarađuje sa lokalnim vlastima kako bi se identifikovalo odgovarajuće zemljište, kao i da plati za omogućavanje realizacije tog rešenja, što može podrazumevati i izgradnju komunalne infrastrukture.

Montažne kuće su dobro rešenje za one za koje seoska domaćinstva nisu prikladno rešenje i kojima trebaju zemljište ili prostor kako bi mogli da zarađuju za život.

Za ilustraciju troškova može poslužiti sledeći podatak: u okviru jednog projekta koji je završen 2013. godine, izgrađeno je ukupno 49 montažnih kuća, uključujući i opremanje, po ukupnoj ceni od 1,05 miliona evra, tj. 21.400 EUR po jedinici. To je, otprilike, uporedivo sa jediničnim troškovima socijalnog stanovanja i otkupa seoskih domaćinstava.

2 U periodu od 2008. do 2014. godine, podaci Komesarijata za izbeglice i migracije.



15.4 dohodovne aktivnosti / zapošljavanje / izdržavanje

Kao što smo videli u odeljku 14.2, u periodu od 2008. do 2014. godine podršku za dohodovne aktivnosti (IGA) dobilo je oko 3.231 domaćinstava (što je oko 7% ukupnog broja IRL domaćinstava ili 14% domaćinstava IRL u stanju potrebe).

Oblik pomoći varira u zavisnosti od finansijera i realizatora, kao i od vremena realizacije projekta. Identifikovani su sledeći osnovni oblici pomoći za dohodovne aktivnosti:

• stručna obuka,

• podrška u vidu poljoprivrednog materijala,

• mali grantovi za ostvarivanje dohotka (koji se ponekad dodeljuju u paketu sa obukom),

• određen broj mikrokredita.

Pomoć često podrazumeva kombinaciju grantova i obuke, na primer, za pokretanje inicijativa za samozapošljavanje.

Urađene su tri evaluacije: jedna za stručnu obuku, jedna za poljoprivredni materijal i jedna za kombinovanu podršku.

Iako su rezultati tih evaluacija donekle iznijansirani, na osnovu njih se mogu izvući sledeći ključni zaključci:

• Pomoć se usmerava onima koji nisu nužno najugroženiji. Kod agencija nadležnih za realizaciju postoji opšta sklonost ka identifikovanju onih korisnika koji će verovatno najuspešnije iskoristiti pomoć. To, u principu, znači da oni koji su bolje obrazovani ili koji imaju relevantne veštine i oni koji imaju pristup resursima koji mogu da se iskoriste za ostvarenje dohotka (kao što je komercijalna imovina ili poljopri-vredno zemljište) imaju i veće šanse da budu izabrani da dobiju pomoć.

• Čini se da poljoprivredna pomoć predstavlja uspešno rešenje za one koji imaju pristup zemljištu i određeni nivo znanja i iskustva u poljoprivredi. Međutim, relativno mali broj IRL živi u ruralnim po-dručjima ili ima pristup poljoprivrednom zemljištu. Kao što je navedeno u Proceni potreba IRL iz 2011. godine: „Najveći broj domaćinstava IRL (81,7%) naselio se u urbanim sredinama [i] 85,1% domaćinstava u stanju potrebe nalazi se u gradovima”. U istom istraživanju, svega 1,3% IRL u stanju potrebe navelo je da ostvaruje određene prihode od poljoprivrednih delatnosti.

• Projekti u okviru kojih se podržava ostvarenje dohotka uglavnom nemaju za cilj pomoć IRL da se zaposle kao radnici. Generalno, najčešće rešenje u okviru tih projekata je samozapošljavanje. To se zasniva na pretpostavci da je, s obzirom na nedovoljne mogućnosti za zapošljavanje, samozapošljava-nje jedina održiva opcija. Ta pretpostavka još više utiče na to da se za korisnike pomoći biraju oni sa većim kapacitetima, jer samozapošljavanje, generalno, zahteva viši nivo samopouzdanja, obrazovanja i ličnih mreža podrške.

• Još uvek se niko nije pozabavio problemom strukturnih prepreka, bilo onih u pogledu zapošljavanja ili samozapošljavanja bilo onih koje se odnose na diskriminaciju sa kojom se suočavaju Romi na tržištu rada.

Najvažniji zaključak u ovom delu je da u dodeli pomoći za ostvarivanje dohotka postoji pristrasnost prema onima koji imaju više resursa i znanja. Na neki način ta pristrasnost je neizbežna. Agencije realizatori moraju obezbediti da pomoć koju realizuju bude uspešna i proces izbora korisnika je neophodan način da se osigura da se ta pomoć ne utroši uzaludno.

Problem nije način realizacije pomoći za ostvarivanje dohotka, nego dizajn te pomoći. Priroda same pomoći – kao i tržišta rada u celini – takva je da se favorizuju oni koji su bolje obrazovani i oni koji imaju više sredstava.

Osim toga, pomoć za ostvarivanje dohotka za IRL dizajnirana je za „sva IRL”, a ne posebno za IRL Rome. Pošto su IRL Romi značajno manje obrazovana i retko imaju pristup neophodnim vrstama resursa, ona se izbacuju u ranima fazama procesa selekcije. da bi se omogućilo da IRL Romi dobiju neki od oblika pomoći za ostvarivanje dohotka, u planiranju podrške moraju se posebno uzeti u obzir njihove potrebe i mogućnosti.

Ako se pomoć za povećanje dohotka pruža ugroženijim licima, manja je verovatnoća da će biti uspešna i da predstavlja dugoročnu investiciju. S obzirom na veoma nisku stopu osnovnog obrazovanja kod romske populacije, ti napori treba da se fokusiraju, pre svega, na obrazovanje. Međutim, takve mere nisu toliko privlačne za donatore, imajući u vidu da su njihovi rezultati neizvesniji i da su manje merljivi. Ipak, uz podršku Evropske unije, Vlada Srbije investirala je sredstva u program obuke za odrasle koji nemaju završenu osnovnu škole, koji je poznat kao program „Druga šansa”. To odraslima daje mogućnost da završe osnovno obrazovanje, a često i da se, istovremeno, stručno osposobe.

Lekcije naučene u toku realizacije

Trajanje podrške. Jedna od najvažnijih lekcija koju su naučili realizatori pomoći za ostvarivanje dohotka za najsiromašnije (na primer, EHO u Vojvodini) jeste da je potrebna dugoročna podrška (u periodu većem od 5 godina). Dok grantovi za alat i sl. mogu da budu u malim iznosima (oko 250 evra), trajanje podrške može da predstavlja odlučujući faktor za to da li će samozapošljavanje postati održivo ili ne.

Poslodavci mogu da budu vitalni izvor stručne obuke. Angažovanje poslodavaca u projektima zapošljavanja može da bude korisno za sve strane: poslodavci mogu da obezbede stručnu obuku na radnom mestu, IRL mogu da nauče vitalne veštine, a učenje na stvarnom radnom mestu može da pomogne da se prevaziđu predrasude poslodavaca i da se potencijalni zaposleni upoznaju sa dobrim radnim ponašanjem.

Socijalna davanja predstavljaju najveću prepreku za obuku za zapošljavanje. Učestvovanje u stručnoj obuci na radnom mestu najčešće se, za zvanične potrebe, smatra „zaposlenjem”, čak i ako ne postoji ugovor o zaposlenju. To znači da korisnici socijalnih davanja gube pravo na davanja. Pošto ne postoji garancija da će se po završetku obuke zaposliti, to je značajan negativni podsticaj zbog kojeg se korisnici davanja nerado odlučuju da pohađaju programe stručne obuke. U okviru zajedničkoj projekta Organizacije UN za zapošljavanje i migraciju mladih (YEM), u pregovorima sa Ministarstvom1 dogovoren je poseban izuzetak za

1 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.



korisnike projekta i omogućeno im je da nastave da primaju socijalna davanja za vreme trajanja programa obuke.

Niska stopa registracije nezaposlenih

Kao što je već pomenuto, stopa registracije nezaposlenih IRL je daleko ispod stope nezaposlenosti na osnovu rezultata istraživanja. Da dan 30. septembra 2015. godine stvarni broj registrovanih nezaposlenih bio je 6.642, u odnosu na procenjeni broj od 48.000 (procena zasnovana na rezultatima istraživanja iz 2010. godine).1

Razlozi za to su isplata privremene novčane naknade, prijava adrese i pristup radnim knjižicama. To je detaljnije razmatrano u odeljcima 4.2. i 4.4.

To je podstaklo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da preispita validnost rezultata istraživanja.

Posledice su ogromne. Za pojedince, to znači da ne mogu da učestvuju u aktivnim merama zapošljavanja koje nudi NSZ, kao što je pomoć u traženju posla i neke mogućnosti stručne obuke. Za državu, to znači da vlada ne priznaje problem nezaposlenosti među IRL i da, samim tim, ne nudi nikakve posebne mere.

To se može videti u lokalnim akcionim planovima za zapošljavanje, o kojima će biti reči u odeljku 16.2.

15.5 grantovi za opštine

U poslednjih nekoliko godina bilo je pokušaja da se teret odgovornosti za pomoć IRL prebaci sa centralne vlade i velikih međunarodnih nevladinih organizacija i agencija na lokalnu samoupravu. To je logično, pošto je veliki broj problema sa kojima se suočavaju IRL specifičan i lokalne prirode i pošto su lokalne vlasti i decentralizovani organi centralne vlade u dobroj poziciji da rešavaju ta pitanja. Međutim, lokalne samouprave tvrde da im nedostaju resursi za rešavanje tih pitanja.

U tom smislu opštine se podstiču da usvoje lokalni akcioni plan za rešavanje položaja izbeglica i IRL, a na osnovu akcionih planova nekim opštinama su dodeljeni grantovi za realizaciju plana.

Prednost takvog pristupa ogleda se u tome što, s jedne strane, obezbeđuje lokalno vlasništvo, a sa druge strane privlači lokalna sredstva koja treba da dostignu iznos jednak iznosu sredstava sa centralnog nivoa.

Međutim, delotvornost u potpunosti zavisi od kvaliteta akcionih planova i od sposobnosti lokalnih institucija da realizuju te planove.

1 Videti Aneks 2 u kojem su dati proračuni za ovu procenu. Osim toga, podaci iz istraživanja odnose se na kraj 2010. godine, ali stope nezaposlenosti nisu se značajnije menjale u toku tog petogodišnjeg perioda.

U okviru IPA fondova EU obezbeđena su 24 granta za opštine za podršku integracije izbeglica i IRL, sa različitim rezultatima.2

Generalno, akcioni planovi nisu strateški i fokusiraju se uglavnom na relativno lake načine distribucije pomoći. Realizovano je oko 860 intervencija3 u 23 opštine4, a kratak pregled tih intervencija dat je u nastavku.

IPA*

Iznos granta

Broj grantova

Montažne kuće

građevinski materijal

Pomoć za ostvarenje

dohotka obuka

U evrima Domaćinstva

2011. 1.135.635 15 26 190 118 172

2012. 700.732 9 6 128 78 144

UKUPNO 1.936.367 24 32 318 196 316

% IRL 41% 26% 26% 42%

* Izvor: Komesarijat za izbeglice i migracije, prepiska.

Pomoć je namenjena, pre svega, za izbeglice, IRL i povratnike po sporazumima o readmisiji. Međutim, mora da se napomenuti da je u vreme kada su počeli da se odobravaju grantovi u okviru IPA za 2012. godinu bio u toku Regionalni program stambenog zbrinjavanja, pa je značajan deo pomoći otišao, neminovno, izbeglicama.

2 Osim toga, Komesarijat za izbeglice i migracije navodi da su ,,166 opštine finansijski podržane iz sredstava budže-ta i sredstavima drugih donatora”. Budući da detaljniji prikaz tih grantova nije bio dostupan, oni nisu analizirani u ovom izveštaju.

3 Podaci su dostupni i analizirani su po vrstama pomoći po domaćinstvima. Međutim, ne postoji način da se sazna da li su neka domaćinstva primila više od jednog oblika pomoći (na primer, pomoć za dohodovne aktivnosti plus obuka), tako da se ne može reći da je broj intervencija isti kao i broj domaćinstava korisnika.

4 Arilje je dobilo dva granta – jedan za IPA za 2011 i jedan za IPA za 2012. godinu; sve ostale opštine dobile su samo po jedan grant. Isplaćena su ukupno 24 granta za opštine.



Na grafikonu u nastavku prikazan je obim pomoći predviđene za domaćinstva IRL u okviru grantova za opštine iz IPA za 2011. i IPA za 2012 godinu.

350

300

0

250

200

150

50

100

montažnekuće

građevinskimaterijal

ekonomska pomoć/ za dohodovne

aktivnosti

obuka

Podrška u okviru IPA 2011. i 2012. za raseljena lica u vidu grantova za opštine

ostala rasljena lica

IRL

Generalno gledano, domaćinstva IRL dobila su oko 32% svih intervencija, ali samo 27% intervencija za rešavanje stambenog pitanja.

Što se tiče pomoći za rešavanje stambenog pitanja (montažne kuće i građevinski materijal), postoji pristrasnost prema onima koji već poseduju nekretninu – preduslov za dobijanje građevinskog materijala je nekretnina u vlasništvu, a uslov za dobijanje montažnih kuća je obezbeđeno zemljište sa odgovarajućim dozvolama. Opština Vranje želela je da pomogne dva romska domaćinstva, da im dâ montažne kuće; međutim, na kraju nisu mogli da izdejstvuju odgovarajuću dokumentaciju, tako da nisu mogli da im daju kuće. Među 350 domaćinstava koja su dobila pomoć u okviru IPA za 2012. godinu bila je samo jedna romska porodica.1

Prema tome, iako i dalje postoji određena logika da se opštinama daju finansijska sredstva kako bi im se pomoglo da realizuju rešenja, smernice za planiranje načina pomoći su prilično neadekvatne, a u dodeli pomoći još uvek se favorizuju oni koji su u boljem finansijskom položaju.

1 Komesarijat za izbeglice i migracije nije objavio podatke o broju romskih korisnika za oba ova granta, zbog toga što je identifikacija nacionalnosti dobrovoljna i stoga nepouzdana. Podaci koji su navedeni ovde uzeti su iz izveštaja o praćenju projekta.

Takođe, pomoć se planira na nivou pojedinačnih domaćinstava i ne razmišlja se o pomoći na nivou zajednice. Na primer, ni u jednom lokalnom planu nije planirano unapređenje uslova za stanovnike neformalnih naselja.

Primetno je i da se u usmeravanju grantova ne favorizuju opštine sa visokim udelom IRL. Grantove su dobile samo dve od 10 opština sa najvećim procentualnim udelom IRL u ukupnom stanovništvu, dok jedna polovina primalaca grantova ima manje od 1% IRL u ukupnom broju stanovnika (videti tabelu).

OpštinaIznos nepovratne

pomoći (u evrima)

Rang mesto po % IRL (od 162)

% populacije IRL

Vrnjačka Banja 83.776 4 13,20

Mladenovac 84.000 7 9,61

Vranje 80.825 13 7,21

Batočina 83.132 19 5,01

Novi Pazar 79.665 21 4,80

Zemun 73.316 29 3,69

Čukarica 71.984 32 3,32

Zvezdara 77.681 35 2,86

Žitorađa 68.924 47 2,13

Bojnik 65.064 49 2,04

Tutin 61.215 54 1,83

Topola 56.184 55 1,81



OpštinaIznos nepovratne

pomoći (u evrima)

Rang mesto po % IRL (od 162)

% populacije IRL

Zrenjanin 74.000 84 0,69

Kula 74.050 99 0,55

Vrbas 82.011 105 0,50

Vršac 73.990 111 0,43

Ub 84.686 119 0,37

Ruma 95.771 121 0,36

Arilje (1) 74.045 124 0,34

Arilje (2) 71.250 124 0,34

Petrovac na Mlavi 66.263 127 0,32

Sombor 92.445 133 0,30

Kikinda 85.000 144 0,18

Žabalj 77.092 153 0,10

UKUPNO 1.836.369

Čini se da, iako davanje grantova opštinama predstavlja logično, razumno rešenje za pružanje pomoći IRL, još uvek treba preduzeti određene korake u smislu utvrđivanja prioriteta pomoći i pomaganja opština sa većim udelom IRL, kao i u pogledu oblika pomoći koji će predstavljati istinsku pomoć za najugroženiju populaciju IRL.

15.6 Zaključak

U poslednjih nekoliko godina bilo je određenih inovacija u nalaženju i obezbeđivanju stambenih rešenja. Dva najbolja primera stambenih rešenja za raseljena lica jesu otkupljivanje seoskih domaćinstava i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima.

Međutim, ta rešenja nisu dostupna svima kojima je to potrebno. Obim tih rešenja bio je veoma ograničen, a dinamika realizacije spora. U periodu posle 2008. godine stambeno rešenje dobilo je manje od 3.500 domaćinstava, od procenjenih 22.886 domaćinstava u stanju potrebe,1 plus oko četiri hiljade IRL u kolektivnim centrima2 u periodu od 2009. do 2010. godine.

Sa izuzetkom podrške za one koji žive u kolektivnim centrima, u dizajnu stambenih rešenja i podrške za izdržavanje postoji pristrasnost prema manje ugroženim IRL. Podrška za rešavanje stambenog pitanja dodeljuje se u većoj meri onima koji poseduju nekretninu, dok podršku za izdržavanje dobijaju u većoj meri oni koji su bolje obrazovani i imaju više sredstava. Ugroženijim IRL potrebna je bolje prilagođena, a često i dugoročnija podrška u odnosu na podršku koja se obezbeđuje u dvogodišnjim ili trogodišnjim projektnim ciklusima.

Sa konačnim zatvaranjem kolektivnih centara, koje je sada izvesno, pažnja mora da se preusmeri na najugroženija IRL. To znači, pre svega, na interno raseljene Rome koji žive u neformalnim naseljima. Pažnja se mora posvetiti i onim IRL koja dugi niz godina žive u iznajmljenom smeštaju i koja do sada nisu imala priliku da dobiju pomoć za rešavanje stambenog pitanja.

Takođe, mora se napraviti i evaluacija načina za obezbeđivanje pomoći. Direktna pomoć od međunarodnih i većih nacionalnih nevladinih organizacija sada je zamenjena pomoći koju realizuju lokalne vlasti. Iako je to logično i iako će se na duži rok pokazati da je to efikasnije, lokalne vlasti trenutno nemaju dovoljno kapaciteta za planiranje i realizaciju pomoći na načine koji su zaista strateški i u kojima se uzimaju u obzir različite potrebe različitih kategorija IRL.

U sledećem delu ovog izveštaja razmotrićemo šire sistemske reforme koje su sprovedene u poslednjih nekoliko godina i analizirati njihov uticaj na položaj IRL. Nadamo se da će kombinacija direktne pomoći i širih reformi biti isplativije i održivije rešenje za pitanje IRL u Srbiji.v

1 Iz UNHCR-ovog istraživanja iz 2011. godine.

2 Podaci Komesarijata za izbeglice i migracije: januar 2009. – 4.580 IRL, januar 2010. – 3.926 IRL.



16. Analiza indirektnih mera U ovom odeljku razmotrićemo neke od ključnih vidova pomoći na polju politike i programske pomoći koji su eksplicitno ili implicitno uticali na život IRL koja žive u raseljenju u Srbiji. To obuhvata veliki deo pomoći obezbeđene u okviru Dekade Roma (2005–2015) i Strategije za unapređenje položaja Roma u periodu od 2010. do 2015. godine koju je usvojila Vlada Srbije, podršku za nezaposlene, besplatnu pravnu pomoć, reformu socijalne pomoći i trenutno stanje u pogledu usluga socijalne zaštite.

Što se tiče uticaja na kvalitet života IRL, moguće je da političko okruženje ima veći značaj od direktne programske pomoći. Politika socijalne pomoći svakako ima značajan uticaj na život onih koji su izrazito siromašni i od nje zavisi da li oni mogu ili ne mogu sebi da priušte pristojan smeštaj, odeću i udžbenike za decu i gorivo za grejanje. Osim toga, reforme politike najčešće utiču na mnogo veći broj ljudi nego individualni projekti pomoći, pa se može smatrati da su značajnije. Na primer, nakon izmene kriterijuma za ostvarivanje socijalne pomoći, dramatično je smanjen procenat interno raseljenih Roma koji su dobijali socijalnu pomoć. Time je smanjen pristup novčanoj socijalnoj pomoći za više od 1.700 romskih IRL jednom jednostavnom, a možda i nenamernom izmenom politike.

U ovom odeljku razmotrićemo neke od indirektnih mera koje su imale uticaja na IRL u periodu posle 2010. godine, sa dva cilja. Prvi cilj je da se proceni stepen uticaja tih mera na život IRL. Drugi cilj je da se identifikuju potencijalne oblasti politike koje bi mogle da budu mehanizmi za poboljšanje kvaliteta života IRL u narednom periodu.

16.1 Inkluzija Roma

Podrška inkluziji Roma nalazi se visoko među prioritetima Evropske unije i zemalja kandidata za pristup EU od početka Dekade inkluzije Roma 2005. godine. Raseljavanje desetina hiljada Roma, Aškalija i balkanskih Egipćana sa Kosova 1999. godine i nakon toga je jedan od ključnih prioriteta pomoći EU.

Okvir politike materijalizovan je usvajanjem Strategije za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji 2010. godine. Strategija pokriva stanovanje, obrazovanje, zapošljavanje, posebno raseljena lica, povratnike po sporazumima o readmisiji, lične dokumente, socijalnu pomoć i socijalnu zaštitu, zdravstvenu zaštitu, položaj žena, informisanje, kulturu, učešće i zastupljenost u političkom životu i diskriminaciju.

Za neke mere se smatra da su delotvorne, dok druge još uvek treba da dokažu svoju vrednost. Najefikasnije mere bile su uglavnom mere u oblasti obrazovanja. Obavezno predškolsko obrazovanje i ulaganje u asistente u osnovnim školama povećali su stopu pohađanja škole i smanjili stopu napuštanja škole kod romske dece. Iako čvrsti dokazi o tim dostignućima nisu dostupni, neformalni dokazi iz škola podržavaju ovaj stav.

Što se tiče odraslih, u okviru programa koji je poznat kao „Druga šansa” omogućeno je onima koji nisu završili osnovnu školu da nastave školovanje, završe osnovnu školu i da istovremeno steknu stručne veštine. Školske 2013/2014. godine obuhvaćene su 73 osnovne škole, a 3.680 učenika uspešno je završilo osnovnu školu. Od tog broja, oko 700 njih podržala je Nacionalna služba za zapošljavanje i njima je omogućeno da pohađaju i neki oblik stručne obuke. Oko 70% učenika u okviru programa „Druga šansa” bili su Romi.1

I u ovom slučaju nema dostupnih dokaza koji bi potvrdili uspešnost tog programa, ali prema neformalnim podacima, to je korisna mera koja može da se ojača izdvajanjem većih sredstava.

Što se tiče stanovanja za Rome, postoje konkretni projekti poput projekta „Belvil”, koji realizuje UNOPS uz pomoć sredstava EU za raseljavanje Roma koji žive u neformalnim naseljima u Beogradu. Projekat je kompleksan i ima mešovite rezultate. Ipak, to predstavlja pokušaj da se obezbedi održiv smeštaj za domicilne Rome i za IRL Rome zajedno.

Vodeći projekat koji finansira EU jeste projekat „Evropska podrška za inkluziju Roma” (TARI) (koji je poznat i pod nazivima „Ovde smo zajedno” i „Mi smo svi ovde zajedno”). Projekat ima za cilj da podrži inkluziju Roma u oblasti zapošljavanja, stambenog zbrinjavanja, pružanja socijalnih usluga, obrazovanja i zdravstva, sa fokusom na dvadesetak opština. Na neki način, taj projekat predstavlja nadgradnju ranijih dostignuća u oblasti politike, kao što je uvođenje zdravstvenih medijatora i asistenata. U oblasti stambenog zbrinjavanja, fokus je stavljen na mere za legalizaciju i unapređenje neregulisanih naselja, posebno onih koja su izgrađena pre nekoliko decenija.

U tom cilju, u okviru projekta TARI fokus je stavljen više na položaj domicilnih Roma, nego IRL Roma, iako ne postoje podaci o procentu korisnika koji su raseljeni i onih koji nisu. Projekat TARI naslediće dva projekta: jedan obuhvata investicije u romska naselja, unapređenje osnovne infrastrukture i pristup komunalnim uslugama, a drugi je nastavak širih sistemskih promena (videti odeljak 19.5 Planirani i projektovani IPA projekti).

16.2 Nezaposlenost

Vladina podrška za nezaposlene planirana je u okviru mehanizma zasnovanog na potrebama koje je identifikovala opština.

Opštine svake godine izrađuju „Lokalni akcioni plan zapošljavanja” (LEAP), u kojem utvrđuju svoje prioritete u pogledu podrške i vrste aktivnih mera zapošljavanja koje će se sprovoditi. U izradi LEAP-a učestvuju lokalna unija poslodavaca, zaposleni u opštini, predstavnici skupštine opštine i zaposleni u lokalnim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje.

1 Izvor: prepiska sa Ministarstvom obrazovanja, oktobar 2015. godine.



Većina opština je u obavezi da obezbedi više od 50% sredstava za realizaciju LEAP-a,1 a drugu polovinu te sume obezbeđuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Prema tome, visina podrške određuje se na lokalnom nivou. Vrste podrške su relativno standardizovane i u izvesnoj meri zavise od lokalnih mogućnosti, što se tiče, na primer, radnog iskustva, stručnog osposobljavanja, pomoći u traženju posla itd.

Prema tome, za priznavanje situacije IRL nadležne su lokalne vlasti. U LEAP-ovima tri opštine sa najvišim procentom IRL, IRL se uopšte ne pominju ili nisu identifikovane posebne mere za IRL.

opština% IRL (2014)

Broj IRL (2014)

Broj registrovanih nezaposlenih

IRL (decembar 2015)*

% registrovanih nezaposlenih

IRL Mere predložene u LeAP-u

Kuršumlija 31,42% 6.037 74 1,2% IRL nisu pomenuti.

Kraljevo 15,6% 19.570 387 2,0%

IRL pomenuti u analizi, ali ne kao jedna od „ugroženih”

kategorija stanovnika. Nema posebnih mera za IRL.

Vrnjačka Banja 13,20% 3.634 96 2,6%

IRL pomenuti u analizi, ali ne kao jedna od „ugroženih”

kategorija stanovnika. Nema posebnih mera za IRL.

* Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, prepiska 25/12/2015

Kao što je navedeno u odeljku o analizi populacije, nezaposlenost IRL nije dovoljno formalno priznata zbog negativnih podsticaja i uslova za registraciju nezaposlenih (videti odeljak 4.2, Nezaposlenost). Zbog toga zvanične mere nisu prilagođene posebnim potrebama IRL.

Na nivou realizacije aktivnih mera zapošljavanja postoje primeri na koji način je u sistemu onemogućen pristup siromašnim ljudima koji imaju manje resursa i mreža podrške. Na primer, da bi mogao da učestvuje u programu stručne obuke koji finansira NSZ, potencijalni polaznik mora da ima garanta koji je spreman da vrati troškove obuke ako polaznik ne završi obuku. Garant mora da bude osoba koja je u legalnom stalnom radnom odnosu. Interno raseljeni Romi koji žive u romskim naseljima ne mogu gotovo nikako da ispune taj uslov i zbog toga u praksi imaju ograničenu mogućnost pristupa podršci za zapošljavanje.

1 Najsiromašnije opštine mogu da doprinesu manje od 50%.

Osim toga, potrebe IRL generalno nisu dovoljno prepoznate na političkom nivou, a na nivou realizacije ne postoji dovoljno razumevanje za realnost u kojoj žive IRL, a posebno IRL Romi. Mnogo toga još uvek treba da se uradi da bi se to promenilo.

16.3 Besplatna pravna pomoć

Osim posebne pravne pomoći koja je pružena IRL i izbeglicama, radilo se i na razvoju pružanja besplatne pravne pomoći za opštu populaciju. Pošto će se u narednom periodu potražnja za posebnom pravnom pomoći za izbeglice i IRL neizbežno smanjivati, važno je da se ustanovi u kojoj će meri pružanje besplatne opšte pravne pomoći moći da pokrije potrebe IRL.

Vlada Srbije obavezala se da će obezbediti besplatnu pravnu pomoć, a sistem za obezbeđivanje i finansiranje besplatne pravne pomoći je u fazi izgradnje, uz podršku Multidonatorskog fonda za pravosuđe Svetske banke. Skupština je trebalo da odobri novi zakon početkom 2016. godine, ali je to odloženo zbog izbora zakazanih za april 2016. godine. Prvobitni plan bio je da novi zakon stupi na snagu u januaru 2017. godine, ali je to podložno promenama. Odredbe tog zakona biće detaljnije razmotrene u odeljku 19.8. Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Dva projekta, projekat EU PROGRES koji finansiraju EU i SDC i zajednički projekat Ujedinjenih nacija PBIL, imaju za cilj razvoj održivog pružanja besplatne pravne pomoći – Savetodavna služba za građane – u odabranim opštinama u južnoj i jugozapadnoj Srbiji.

Ta služba je prvobitno zamišljena sa idejom da bude nezavisna od lokalne samouprave, kako bi građani mogli da dobiju nepristrasne savete i podršku u slučajevima u koje je uključena lokalna vlast. Međutim, u okviru projekta EU PROGRES prešlo se na davanje podrške opštinama za pružanje pravne pomoći, ali do kraja projekta pokazalo se da taj model nije održiv. U finalnoj evaluaciji navodi se i ovo:

„Besplatna pravna pomoć za ugrožene i marginalizovane grupe u vidu savetodavnih službi za građane organizovana je u 4 opštine: Novi Pazar, Prokuplje, Žitorađa i Preševo. Pomoć je pružena za 2.374 korisnika različitog etničkog porekla: 53% Albanaca, 21% Roma, 20% Srba i 4% Bošnjaka. (Stepen održivosti je nizak: Savetodavna služba za građane institucionalizovana je samo u Novom Pazaru).” 2

Na osnovu projektne dokumentacije nije se moglo utvrditi da li je neko od korisnika bio IRL. Međutim, pošto je jedna od opština bilo Prokuplje, moglo bi da se pretpostavi da su barem neki od korisnika stvarno bili IRL.

2 EU PROGRES FINAL EVALUATION REPORT, Petritsi i Mijačić, mart 2014, http://www.euprogres.org/dokumenti/en/2_247_Final_Final_Report_Draft_EUPROGRES_FINAL_asof25May.pdf , pristupljeno 118. decembra 2015.



U evaluaciji projekta EU PROGRES navodi se da „postoji značajna potražnja za besplatnom pravnom pomoći, posebno među najugroženijim grupama stanovništva (Romi i siromašni)” (str. 21).

Kako ne postoji zakon kojim bi se regulisalo pružanje besplatne pravne pomoći, još uvek nije dokazano da su te usluge održive. Nadamo se da će usvajanje zakona stimulisati pružanje usluga besplatne pravne pomoći i da će to predstavljati nadgradnju dosadašnjih iskustava u pružanju tih usluga.

16.4 Usluge socijalne zaštite

Usluge socijalne zaštite mogu da predstavljaju suštinsku podršku za najugroženija domaćinstva. Na osnovu neformalnih dokaza može se videti da narodne kuhinje pružaju izuzetno važne usluge ugroženim siromašnim licima. Narodne kuhinje obezbeđuju Crveni krst Srbije i, u nekim slučajevima, male NVO ili Srpska pravoslavna crkva. Usluge Crvenog krsta najčešće finansiraju lokalne samouprave. To je razlog što njihov obuhvat, u nekim slučajevima, nije jednak i zavisi od dobre volje i finansijskih kapaciteta opština. Neke narodne kuhinje imaju prevelik broj korisnika i ne mogu da zadovolje potražnju. Liste čekanja su česte.

Druge socijalne usluge pružaju se na relativno malom nivou. To umnogome zavisi od opština; generalno, u bogatijim opštinama u urbanim sredinama pruža se više usluga nego u siromašnijim, ruralnim opštinama. U studiji koju je krajem 2012. i početkom 2013. godine uradio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije utvrđeno je da je pružanje usluga kućne nege i dnevnog boravka prilično neujednačeno.1 U tom periodu nije bilo značajnijih donacija za usluge socijalne zaštite, a veruje se da je od tada nivo usluga značajno smanjen. Lokalni centri za socijalni rad nemaju dovoljno zaposlenih i imaju poteškoća u radu na terenu. To stvara velike prepreke u pogledu pristupa podršci i uslugama.

Za IRL koja su ranije bila smeštena u kolektivnim centrima, a posebno za starije osobe, te usluge mogu da imaju ključnu ulogu u održivosti samostalnog života. Prema tome, postoji snažna veza između pružanja usluga socijalne zaštite i mogućnosti zatvaranja preostalih kolektivnih centara.

Ključni problem, jednostavno, predstavlja mali obim usluga koje se pružaju, i to posebno u ruralnim opštinama sa visokim udelom populacije IRL. Nisu planirane značajnije reforme socijalnih usluga i ne postoje nikakve indicije da će budžeti biti povećani.

1 „Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji”, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, oktobar 2013.

16.5 Socijalna pomoć i drugi vidovi novčane pomoći

Kao što je navedeno u analizi populacije, rezultati istraživanja o romskim IRL ukazuju na to da je došlo do veoma oštrog smanjenja pristupa podršci u vidu socijalne pomoći u periodu između 2010. i 2014. godine, posebno što se tiče materijalnog obezbeđenja porodice i dečijeg dodatka. Opšte povećanje podrške je takođe značajno, a značajan deo posla još uvek treba uraditi kako bi se ispitalo zbog čega je Romima posebno smanjen pristup posle promena izvršenih u periodu od 2011. do 2012. godine.

Drugi oblik finansijske pomoći od koga, bar prema neformalnim podacima, zavise mnoga IRL predstavlja jednokratna pomoć koju isplaćuju opštine. Ta pomoć je veoma diskrecione prirode i zavisi od velikog broja promenljivih faktora, uključujući opštinski budžet i strogost kriterijuma za ostvarivanje prava. O tom pitanju nema mnogo istraživanja, pa se ne mogu doneti čvrsti zaključci, osim da je potrebno više istraživanja, i to posebno istraživanja koja mogu da obezbede razvoj ove vrste pomoći.



17. Zaključci: delotvornost pomoći i naučene lekcije Od 2008. godine preko 80 miliona evra izdvojeno je za direktnu pomoć izbeglicama i IRL, tj. oko 1.000 evra po raseljenom domaćinstvu.

Što se tiče samo IRL, u periodu od sedam godina rešeno je oko 17% stambenih potreba. Mnogo toga još treba uraditi, naročito u pogledu socijalnog stanovanja. Pokazalo se da je otkup seoskih domaćinstava rešenje koje se brže realizuje i da su obezbeđene prekomerne količine građevinskog materijala.

Oni koji imaju najveće potrebe uglavnom nisu obuhvaćeni programima pomoći, bilo da se radi o rešavanju stambenog pitanja ili pomoći za ostvarivanje dohotka, zato što nemaju sredstava, zato što nemaju nekretnine u vlasništvu, kao i zbog niskog stepena obrazovanja.

U usmeravanju stambenih rešenja, generalno se favorizuju oni koji poseduju imovinu u odnosu na one koji nemaju imovinu, kao i oni koji finansijski stoje bolje. Pomoć u građevinskom materijalu – što je daleko najbrojnije rešenje – podrazumeva imovinu u vlasništvu; isto važi i za dodelu montažnih kuća. Socijalni stanovi dodeljuju se onima koji imaju sredstava da plaćaju račune, a ne onima koji su u najtežem finansijskom položaju. Seoska domaćinstva daju se porodicama čiji su članovi radno aktivni i mogu da se bave poljoprivredom; i u ovom slučaju isključuju se starije osobe, invalidi i osobe koje dugo boluju od neke bolesti.

Nedovoljno praćenje i evaluacija mera stambenog zbrinjavanja znače da nije dostupno dovoljno pouzdanih informacije kako bi sa sigurnošću mogla da se dokaže održivost stambenih rešenja.

Pošto izuzetno visok procenat IRL Roma živi u ekstremnom siromaštvu, moglo bi se očekivati da se značajno veći deo sredstava usmerava na tu grupu. To nije bio slučaj i u planiranju budućih programa mora se razmotriti na koji način se toj grupi IRL može pomoći da izađe iz siromaštva.

Stambena rešenja moraju da se evaluiraju kako bi se pronašli načini za obezbeđivanje održivih rešenja za najugroženije. To je, u izvesnoj meri, urađeno u Vladinoj Strategiji socijalnog stanovanja iz 2011. godine, ali ta strategija: a) treba da bude povezana sa strategijom i politikom za raseljena lica i b) zahteva mnogo više energije i resursa za efikasnu realizaciju.1

Još jedan faktor utiče na efikasnost i održivost stambenih rešenja: pošto prihodi od socijalnih davanja nisu dovoljni za održivo stanovanje, rešenja u okviru postojećeg pravnog i političkog okvira moraju da budu praćena davanjem podrške za izdržavanje. Uz to, kao što je već rečeno, podrška za izdržavanje za najugroženije i one sa najnižim stepenom obrazovanja zahteva vreme i investicije.

1 I ova strategija mogla bi da bude zamenjena novom ako se novi Zakon o stanovanju usvoji početkom 2016. godine.

Posledica toga je da za neke od najugroženijih – i u ovom slučaju to su zapravo interno raseljeni Romi koji žive u neformalnim naseljima – treba kombinovati više rešenja. Poboljšanje stambenih uslova treba da bude povezano sa podrškom za izdržavanje, obrazovanjem dece i odraslih i pristupom ostalim uslugama. Utisak je da je za tu vrstu pomoći prikladan pristup koji se zasniva na geografskim oblastima, pod uslovom da podrška traje dovoljno dugo.

Mehanizmi za pružanje podrške, uključujući uloge odgovornih institucija, treba da budu konfigurisani tako da podržavaju optimalna rešenja. To verovatno znači da se moraju pronaći načini za poboljšanje kapaciteta institucija na lokalnom nivou za pružanje potrebne kombinovane podrške, uz stručnu pomoć i dodatna sredstva.

Dinamika obezbeđivanja rešenja je veoma spora i, uz trenutnu stopu realizacije, biće potrebno nekoliko decenija da se zadovolje sve potrebe. To znači da je neophodno i više sredstava i efikasnije korišćenje sredstava.

Na nivou politike, neophodne su određene ključne promene. Veliki nesklad između 48.000 nezaposlenih IRL, koliko je u istraživanju iz 2010. godine procenjeno da ih ima, i broja registrovanih nezaposlenih lica od 6.000 ukazuje na neke od osnovnih prepreka za registraciju IRL. Neophodno je preispitati zakonske propise i politiku. Prvo, treba promeniti propise kojima je regulisana isplata „minimalca” tako da se korisnicima omogući da imaju pristup merama zapošljavanja koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanja i da ne izgube svoje beneficije, kako bi se ohrabrili da se ponovo zaposle. Drugo, za IRL koja nemaju prijavljenu adresu u mestu raseljenja treba da se omogući prijavljivanje na adresi centra za socijalni rad, kao mesta privremenog boravka, kako bi mogla da ostvare svoja prava u mestu raseljenja, a da ne moraju da se odreknu prebivališta na Kosovu.

Konačno, treba pažljivo pratiti situaciju IRL sa Kosova. Važno je da i Vlada Srbije i međunarodna zajednica imaju tačne informacije o situaciji populacije IRL kako bi se omogućila procena efekata – i namernih i nenamernih – politike i programa na njihov životni standard. Pošto nalazi ovog izveštaja ukazuju na to da su IRL znatno ugroženija u odnosu na ostalu populaciju, važno je da se njihove specifične potrebe, od kojih mnoge predstavljaju posledicu njihovog prisilnog raseljavanja, ne previde. U tom cilju neophodno je da se uspostavi određeni oblik dugoročnijeg mehanizma za praćenje kako bi se osiguralo da IRL ne budu zaboravljena.

deo III STRATeŠKI KoNTeKST I PRedLoZI



deo III STRATeŠKI KoNTeKST I PRedLoZI

18. Uvod

Na osnovu analize postojećeg položaja IRL i pomoći koja je obezbeđena do sada, u ovom delu su predloženi programi i promene na polju politike koji su najviši prioriteti za realizaciju.

Prioriteti proizilaze i iz analize postojećeg strateškog konteksta koji je od značaja za položaj IRL. Strateški kontekst određen je uglavnom političkim programom Vlade Srbije i zahtevima koje Srbija mora da ispuni za ulazak u EU. Strateški kontekst opisan je u odeljku 20.

U odeljku 21 predložene su programske i projektne vrste podrške, a u odeljku 22 definisani su prioriteti u pogledu promena na polju politike.

Odgovornost za podršku interno raseljenim licima leži na Vladi Srbije. Prema Vodećim principima o internoj raseljenosti, „nadležni organi imaju primarnu obavezu i odgovornost da osiguraju uslove i da obezbede sredstva da se interno raseljenim licima omogući da se dobrovoljno vrate [...] ili da se dobrovoljno nastane u drugom delu zemlje”.1 Istovremeno, „Kancelarija [Visokog komesarijata za izbeglice] priznaje da UNHCR i drugi humanitarni akteri mogu da imaju samo ograničenu ulogu u rešavanju problema internog raseljavanja. UNHCR, prema tome, podstiče države i relevantne organe Ujedinjenih nacija da sprečavaju raseljavanje i rešavaju situacije internog raseljavanja i da štite prava IRL.”2

Nakon 15 godina života u raseljenju, mora da dođe vreme kada IRL više neće biti potrebna nikakva posebna pomoć. „Trajna rešenja su postignuta onda kada IRL više nemaju posebne potrebe u pogledu pomoći i zaštite vezane za raseljenje i kada mogu da uživaju svoja ljudska prava bez diskriminacije zbog raseljavanja.”3 U prethodnim delovima ovog izveštaja primećeno je da su mnoga IRL značajno ugrožena, posebno u smislu stanovanja i zapošljavanja, kao i imovinskih prava u mestu porekla. Ti problemi su direktna posledica raseljavanja.

Iako primarna odgovornost leži na Vladi Srbije, značajnu pomoćnu ulogu treba da imaju i drugi akteri, uključujući i Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji, Evropsku uniju, međunarodne donatore i međunarodne organizacije.

1 Princip 28, UN Guiding Principles on Internal Displacement, 2004.

2 Executive Committee of the High Commissioner’s Programme, 39. Zasedanje Stalnog komiteta u junu 2007. godine: “UNHCR’S Role in Support of an Enhanced Humanitarian Response to Situations of Internal Displacement: Policy Framework And Implementation Strategy” EC/58/SC/CRP.18

3 Brookings Institution–University of Bern Project on Internal Displacement. IASC Framework on Durable Solutions for Internally Displaced Persons (Inter-Agency Standing Committee, 2010), dokument je citirao specijalni izvestilac za IRL, Report on Serbia including Kosovo, 2014.

Ovaj odeljak ima za cilj da dâ preporuke za razmatranje svim navedenim akterima koji su zainteresovani za smanjenje jaza u pogledu statusa između IRL i ostalog stanovništva u Srbiji.

18.1 Ključne pretpostavke u pogledu planiranja

Predložene aktivnosti zasnivaju se na analizi postojeće situacije i dosadašnje pomoći, ali moraju se uzeti u obzir i projekcije za period od nekoliko narednih godina. Kako je pravljenje projekcija, posebno za budući period, komplikovan posao, pretpostavke u nastavku teksta treba uzeti sa rezervom. Bez obzira na to, predviđanja zavređuju da se pomenu u ovom delu; ako budućnost ne bude u skladu sa predviđanjima, moguće je da će neke pretpostavke – a time i preporuke – morati da se revidiraju.

Ključne pretpostavke u pogledu planiranja su sledeće:

1. Srbija će nastaviti put ka pristupanju EU. To će zahtevati postepeno usklađivanje zakonskih propisa, kao i ekonomskih i socijalnih kriterijuma.

2. Ekonomska situacija na Kosovu i dalje će ostati loša. I drugi uslovi za povratnike na Kosovu ostaće teški i zato će ogromna većina IRL želeti da ostane u raseljenju u Srbiji.

3. Ekonomska situacija u Srbiji će se malo poboljšati, ali neće biti mnogo novih mogućnosti za zapošlja-vanje nekvalifikovanih lica, posebno izvan Beograda. Mnoga IRL, uključujući i Rome, pokušaće da se isele u Zapadnu Evropu, u potrazi za boljim mogućnostima zapošljavanja.

4. Situacija sa sirijskim izbeglicama i dalje će biti aktuelna i predstavljaće sve teži izazov za Srbiju, kao i za granične države EU. To će odvratiti pažnju sa problema IRL na Kosovu. Brže rešavanje zahteva za azil koje su podnela lica iz Srbije, sa Kosova i iz Albanije u Nemačkoj i drugim zemljama EU dovešće do povećanja broja povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji. Većina povratnika u Srbiju biće Romi, a veliki broj njih biće bivša IRL sa Kosova.

5. Regionalni program stambenog zbrinjavanja, koji je veliki program podrške za rešavanje stambenog pitanja izbeglica, angažovaće sve dostupne institucionalne kapacitete i verovatno će odvratiti pažnju sa IRL.

6. Predstojeća Strategija o unapređenju položaja Roma (2016–2025) biće osnovni instrument za pomoć i promene politike koje utiču na romske zajednice. Situacija IRL Roma nije u potpunosti prepoznata. To znači da IRL Romi neće moći da imaju velike koristi od realizacije ove strategije, jer njihove specifične potrebe nisu naglašene.

7. Implikacije toga su da će IRL i dalje biti raseljena u Srbiji i da će oni koji su siromašni i dalje biti siromaš-ni. Mnogi od onih koji su do sada dobili neki vid pomoći nisu bili najugroženiji. Sredstava koja su sada na raspolaganju biće sve manja i treba ih usmeravati na dugoročne mere za izvlačenje onih koji su najugroženiji iz siromaštva. Ključno pitanje je određivanje prioriteta, a stavljanje fokusa na uključivanje IRL u redovne mere javne podrške predstavljaće najjeftinije i najefikasnije dostupne mere. To podra-zumeva prelazak sa kratkoročnih projekata pomoći na reforme zasnovane na politici i sistemu, koje za cilj imaju obezbeđenje dugoročnih i održivih usluga koje će biti potrebne.



19. Strateški kontekstU prethodnim delovima ovog izvešta analiziran je verovatni trenutni položaj IRL, kao i efekti pomoći koja je obezbeđena do danas. U ovom delu bavićemo se postojećim strateškim okruženjem, planovima i verovatnim pravcima relevantne politike i investicijama koje će potencijalno uticati na život IRL. To je kontekst politike i programa u kojem će svi zainteresovani akteri koji učestvuju u zaštiti IRL realizovati mere i zalagati se za promene.

19.1 Postojeće strategije

U Srbiji postoji veliki broj relevantnih strateških i političkih pravaca koji će uticati na život IRL u periodu od 2016. do 2025. godine.

U ovom delu razmotrićemo najvažnije strategije kako bi se procenilo: i) u kojoj meri te strategije predstavljaju adekvatan odgovor na potrebe IRL i ii) koliko je verovatno da će se te strategije uspešno realizovati.

Razmatraćemo četiri ključne strategije. Dve su definisane na osnovnu ciljnih grupa stanovništva:

• Strategija za unapređenje položaja Roma za period od 2015. do 2025. godine (konačni nacrt),

• Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglica i IRL do 2020. godine.

• Druge dve su definisane na osnovu sektora:

• Nacionalna strategija zapošljavanja za period od 2011. do 2020. godine,

• Nacionalna strategija socijalnog stanovanja, 2012. godina.

U tabeli u nastavku dat je pregled strategija, njihove relevantnosti i verovatnoće da će biti realizovane.

Strategija Relevantnost za IRL Verovatnoća da će uticati na IRL

Strategija za unapređenje položaja Roma za period od 2015. do 2025. godine

Izuzetno relevantna za IRL Rome, iako posebne okolnosti IRL Roma nisu dobro definisane i dokumentovane.

Umerena. EU vrši značajan politički pritisak na Vladu da se mere iz ove strategije sprovedu i pratiće pažljivo njihovo sprovođenje. Pošto u akcionim planovima nisu planirane posebne mere za IRL Rome, nije toliko verovatno da će njihove posebne okolnosti biti uzete u obzir.

Strategija za rešavanje pitanja izbeglica i IRL za period od 2015. do 2020. godine

Izuzetno relevantna za sva IRL, ali ciljevi i mere nisu promenjeni u odnosu na prethodnu strategiju za period od 2011. do 2015. godine. Može se reći da su mere mehaničke i da nisu dobro povezane. Novi deo o povratku.

Mala. Kao i za prethodnu strategiju, do sada ne postoji nijedan akcioni plan. Dostupna su sredstva iz državnog budžeta i iz fondova EU, ali su ona nedovoljna u odnosu na potrebe. Nije bilo pokušaja da se strategija modifikuje i da se prilagodi raspoloživim resursima. Loše određeni prioriteti.

Nacionalna strategija zapošljavanja za period od 2011. do 2020. godine

Romi i IRL identifikovani su kao posebne grupe kojima je potrebna posebna pomoć. Definisani su ciljevi (iako ne i planovi koji se mogu kvantifikovati), ali je lokalnim vlastima prepušteno da identifikuju posebne mere koje treba da doprinesu ostvarenju ciljeva.

Mala. Broj registrovanih nezaposlenih IRL izuzetno je nizak u poređenju sa rezultatima istraživanja, pa su resursi planirani u godišnjem procesu planiranja mnogo manji od onoga što je potrebno. Lokalne vlasti nedovoljno priznaju potrebu za donošenjem posebnih mera za IRL na lokalnom nivou.

Nacionalna strategija socijalnog stanovanja, 2012. godina

Izuzetno relevantna. U ovoj strategiji definisane su sveobuhvatne mere za obezbeđenje stambenih rešenja za sve grupe sa niskim primanjima, uključujući Rome i raseljena lica. Definisane mere su adekvatne, mada ambiciozno zamišljene, i zahtevaju značajne resurse.

Mala. Strategija ne obuhvata procene troškova, a sredstva koja su odobrena do sada su veoma ograničena. Nije postignut veliki napredak u realizaciji strategije od njenog usvajanja 2012. godine.Novi nacrt zakona o stanovanju zahtevaće i usvajanje nove strategije 2016. ili 2017. godine. Nije poznato u kojoj meri će u novoj strategiji biti naglašeno pitanje socijalnog stanovanja za zajednice IRL i Roma.

Implikacije su sledeće.

Strategija za unapređenje položaja Roma biće ključni instrument za upravljanje dodatnom podrškom za IRL Rome. Od najveće je važnosti da akcioni plan(ovi) koji će biti usvojen(i) u skladu sa strategijom na adekvatan način odražava( ju) položaj IRL Roma, kao i da se obezbede sredstva za ovu grupu, kao priznanje njihove



posebne ugroženosti. Strategija, takođe, treba da odražava i da reši neka od specifičnih pitanja sa kojima se suočavaju IRL Romi, kao što je problem prijave boravka, a samim tim i problem ostvarivanja prava.

Strategija za rešavanje pitanja izbeglica i IRL predstavljaće formalni uslov za sve projekte podrške za izbeglice i IRL u okviru IPA (ili projekte drugih donatora). Komesarijat će nastaviti da radi na pružanju pomoći izbeglicama i IRL, ali ima ograničen uticaj na odluke o politikama u oblastima kao što su stanovanje i zapošljavanje, koje su i najpotrebnije. Treba uložiti napore da se Vlada ohrabri da evaluira efekte dosadašnje pomoći i da preispita način na koji pomoć funkcioniše. Konkretno, Komesarijat treba podstaći da usvoji akcioni plan u kojem bi se definisalo na koji način i sa kojim sredstvima će se realizovati Strategija u saradnji sa ministarstvima i drugim ključnim institucijama.

Nacionalna strategija zapošljavanja biće relevantna samo ako se IRL budu posmatrala kao velika ugrožena grupa kojoj su neophodne posebne mere (trenutno, u registru nezaposlenih ima svega 6.000 IRL). De facto nezaposlena IRL treba da budu prepoznata, što je preduslov da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalna služba za zapošljavanje utvrde prioritete i preduzmu odgovarajuće mere. Zato treba uložiti napore da se uklone birokratske prepreke za registraciju IRL u registru nezaposlenih i da se osigura da IRL i ostala raseljena lica budu prepoznata kao posebna kategorija u istraživanjima tržišta rada.

Nacionalna strategija socijalnog stanovanja je veoma korisna, jer sadrži jasne smernice za razvoj socijalnog stanovanja. Međutim, politička obavezanost i sredstva za realizaciju socijalnog stanovanja nisu dovoljni. Svaka podrška rešavanju stambenih pitanja za IRL (i izbeglice) mora da bude usklađena sa odredbama ove strategije. U idealnom slučaju, ne bi bilo samostalnih projekata socijalnog stanovanja, nego bi svi projekti bili u potpunosti integrisani i usklađeni sa strategijom socijalnog stanovanja. Novi Nacrt zakona o stanovanju uneo je novu neizvesnost. Ukoliko bude usvojen, zahtevaće i usvajanje nove strategije stanovanja, a nije izvesno u kojoj meri će Vlada nastaviti da podržava pravce strategije iz 2012. godine.

19.2 Akcioni plan za Poglavlje 23.

Najvažniji strateški instrument u narednom periodu biće Akcioni plan za Poglavlje 23. U tom planu utvrđeno je na koji način će Vlada ispuniti zahteve za članstvo u EU u oblasti pravosuđa i osnovnih prava. Deo o osnovnim pravima obuhvata i prava raseljenih lica i nacionalnih manjina, uključujući Rome. Veći deo akcionog plana zasniva se na postojećim državnim strategijama, posebno na Nacrtu strategije za Rome.

Nacrt (iz novembra 2015. godine) sadrži nedvosmislenu obavezu Vlade da će osigurati podršku za izbeglice i IRL:

„U narednom periodu biće uloženi značajni napori da se poboljšaju životni uslovi izbeglih i interno raseljenih lica. Biće uložena značajna sredstva u rešavanje stambenih problema najugroženijih porodica, posebno onih koje se još uvek nalaze u kolektivnim centrima, i u vidu izgradnje novih stambenih jedinica i u vidu davanja neophodnog građevinskog materijala, da bi se omogućilo da se zatvore svi formalni kolektivni centri. Nastaviće se sprovođenje komplementarnih mera koje treba da

osiguraju održivu integraciju izbeglica pomoću programa koji za cilj imaju ekonomsko osnaživanje. Uvođenje sistema besplatne pravne pomoći, dostupne za izbeglice i interno raseljena lica, omogućiće veći stepen pravne sigurnosti i olakšaće pristup ličnim dokumentima u okviru procedura propisanih Zakonom o vanparničnom postupku, s ciljem da se eliminiše problem ’pravno nevidljivih lica’ pomoću registracije i pribavljanja identifikacionih dokumenata.”

Četiri ključne stvari treba naglasiti.

Prvo, naglasak je stavljen na zatvaranje formalnih kolektivnih centara. Mere pomoći su ostale nepromenjene – izgradnja novih stambenih jedinica i obezbeđivanje građevinskog materijala. Nisu prepoznate nove dodatne usluge i podrška koji su neophodni za održivu integraciju velikog broja ugroženih bivših stanovnika kolektivnih centara u lokalne zajednice. U preostalim kolektivnim centrima nalazi se veoma mali, ali veoma vidljiv deo ugroženih IRL. Zatvaranje kolektivnih centara efektivno odvlači pažnju sa većih, ugroženijih i manje vidljivih grupa IRL populacije.

drugo, komplementarne mere za ekonomsko osnaživanje pominju se samo za izbeglice, a ne i za IRL. Nije jasno da li je to greška u tekstu ili se namerno pravi razlika između ove dve grupe raseljenih lica.

Treće, IRL Romi se uopšte ne spominju – Romi se smatraju posebnom grupom i pominju se u okviru „manjina”. U odeljku o „manjinama” naveden je dugačak spisak mera, definisanih u okviru nove Strategije o Romima. Međutim, što se tiče IRL Roma, Strategija o Romima poziva se na strategiju o rešavanju pitanja izbeglica i IRL, u kojoj se malo pažnje pridaje posebnim okolnostima u kojima žive IRL Romi. Specifični problemi sa kojima se suočavaju IRL Romi nisu obuhvaćeni ni Strategijom za izbeglice i IRL ni Strategijom za Rome.

Konačno, istaknuto je uvođenje sistema besplatne pravne pomoći, ali se to ne odnosi na pravnu pomoć koja je potrebna IRL za predmete na Kosovu, posebno za ostvarivanje imovinskih prava i drugih socioekonomskih prava.

Značaj Akcionog plana za Poglavlje 23 ne može se preceniti. Realizacija Akcionog plana će se pažljivo pratiti na osnovu godišnjih izveštaja EU o napretku, a mere će biti podržane IPA sredstvima, tamo gde to bude potrebno. To se najverovatnije odnosi na oblasti za unapređenje životnih uslova IRL u periodu od narednih deset godina. Ukoliko postoje značajni prioriteti koji nisu obuhvaćeni Akcionim planom, malo je verovatno da će se u pogledu njih ostvariti napredak.

Četiri navedena pitanja su, prema tome, vrlo značajna.

Relevantne odredbe Akcionog plana za Poglavlje 23 (nacrt iz novembra 2015. godine) navedene su detaljno u Aneksu 6.



19.3 operativni zaključci Seminara o Romima

Države članice EU i zemlje kandidati za članstvo u EU otpočele su seriju seminara na svake dve godine kako bi postigle sporazum i pratile napredak u povećanju inkluzije Roma. Ti seminari su postali važan instrument pomoću kojega EU prati iskrenost i rešenost potencijalnih država članica u pogledu ulaganja napora na većem uključivanju romske manjine.

Na seminaru o socijalnoj inkluziji, održanom u Srbiji 11. juna 2015. godine, dogovoren je niz obaveza Vlade Srbije. One su sadržane u operativnim zaključcima (videti Aneks 7).

U operativnim zaključcima seminara, posebne potrebe raseljenih Roma se, generalno, ne spominju često. Raseljeni Romi pomenuti su samo jednom, i to u pogledu njihovih stambenih potreba:

„Rešavaće se situacija interno raseljenih Roma sa Kosova i Metohije, koji uglavnom ne planiraju da se vrate. Republika Srbija će nastaviti da finansira programe za unapređenje uslova života interno raseljenih lica, sa ciljem da se unaprede uslovi života i ekonomski osnaže interno raseljeni Romi, i kroz državni budžet i obezbeđivanjem podrške donatora.”

Iako je ta obaveza relativno nejasano definisana, važno je da se pre sledećeg seminara (koji je okvirno planiran sredinom 2017. godine) prezentuju ubedljivi podaci kojima će se naglasiti: a) znatno lošija situacija IRL Roma u poređenju sa drugim Romima1 i b) mera u kojoj Vlada Srbije zaista ispunjava tu obavezu.

Obaveze utvrđene u toku seminara mogu se pratiti u okviru godišnjeg procesa pristupanja EU, na osnovu „izveštaja o napretku”, a o pozitivnim ili negativnim rezultatima u ispunjavanju ove obaveze treba obavestiti i autore ovog izveštaja.

19.4 Indikativni strateški dokument IPA II

Finansijski instrument Evropske komisije za podršku ambicija Srbije da se pridruži EU trenutno je IPA II (Instrument za pretpristupnu pomoć), koji traje od 2014. do 2020. godine. Podrška koja će biti pružena u okviru ovog instrumenta utvrđena je u Indikativnom strateškom dokumentu za Srbiju (2014–2020).2

Taj dokument je važan jer definiše okvir za dodelu IPA finansijske pomoći. Iako je IPA pomoć skromna u odnosu na državni budžet, u okviru nje su u dosadašnjem periodu izdvajana najznačajnija sredstva za direktnu podršku IRL i izbeglicama.3

1 Kao što je naglašeno u UNHCR-ovoj „Proceni potreba interno raseljenih Roma u Srbiji “ (Assessment of the Needs of Internally Displaced Roma in Serbia), maj 2015.

2 Videti http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/20140919-csp-serbia.pdf.

3 Planirana IPA podrška za izbeglice i IRL za period 2008–2015. godine iznosila je 46,2 miliona evra.

U strateškom dokumentu za period do 2020. godine projektovano je veoma malo posebne podrške za izbeglice i IRL. Raseljena lica pominju se u analizi problema, ali se ne pominju posebno u planiranim ciljevima, rezultatima i merama. Romi se pominju kao celina, ali se IRL Romi ne pominju posebno.

To odražava rašireni osećaj da su IRL i izbeglice već dobili pomoć i da bi trebalo da su njihove potrebe do sada već zadovoljene na adekvatan način te da će zatvaranjem poslednjih kolektivnih centara problem biti rešen. Iz perspektive EU, Regionalni program stambenog zbrinjavanja izuzetno je velikodušan u pogledu preostalih problema raseljenih lica i više ne bi trebalo da bude zahteva za dobijanje sredstava od EU za finansiranje tih pitanja.

U svim predlozima za podršku interno raseljenim licima, prema tome, treba naglasiti: i) da interno raseljena lica sa Kosova nemaju pravo na pomoć iz Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja, ii) da siromašna i ugrožena IRL koja žive u iznajmljenim stanovima i neformalnom smeštaju (koja predstavljaju ogromnu većinu od gotovo 90.000 IRL u stanju potrebe) do sada uglavnom nisu dobijala pomoć i iii) da potrebe IRL Roma nisu na adekvatan način identifikovane i rešene ni u strategiji o Romima ni u strategiji o izbeglicama i IRL.

19.5 Planirani i projektovani IPA projekti

Instrument EU za pretpristupnu pomoć (IPA) bio je i ostaće najvažniji izvor dodatnih sredstava za podršku IRL. IPA sredstvima sada se upravlja uglavnom u decentralizovanom sistemu, što znači da Vlada Srbije ima vodeću odgovornost za planiranje i korišćenje sredstava, o čemu izveštava Evropsku komisiju.

U nastavku su navedeni najvažniji budući projekti koji se pominju u planskim dokumentima i koji su relevantni za IRL. Što se tiče stvarne realizacije, projekti mogu da se razlikuju od onog što je planirano.

društveni razvoj – IPA program za 2013. godinu

U sektorskoj fiši za društveni razvoj za IPA za 2013. godinu identifikovane su tri mere, od kojih se mera 3 direktno odnosi na situaciju romske populacije u Srbiji.

Specifični cilj 3: „Podržati sprovođenje Strategije za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji pomoću daljeg razvoja i realizacije održivog i inkluzivnog modela za rešavanje stambenih pitanja i unapređenje fizičke infrastrukture u odabranim romskim naseljima.”

Rezultat 1: Bolji uslovi infrastrukture i stanovanja u romskim naseljima u 20 pilot opština koje su prethodno odabrane i podržane u regulatornim pripremama u okviru sektorske fiše za društveni razvoj za IPA za 2012. godinu (mera 5).

Rezultat 2: Vrše se regulatorne pripreme za poboljšanje uslova stanovanja u dodatnih 20 pilot opština kao nadgradnja iskustava i prakse iz sektorske fiše za društveni razvoj za IPA za 2012. godinu (mera 5).



Rezultat 3: Sprovode se mere socijalne inkluzije s ciljem da se podrži planiranje i realizacija održivih modela stanovanja u ukupno 40 pilot opština.

Rezultat 4: Veći kapaciteti romskih organizacija civilnog društva za učestvovanje u planiranju i sprovođenju održivih modela stanovanja i lokalnih akcionih planova u ukupno 40 pilot opština.

Pošto projekat još uvek nije započeo, detaljniji podaci o meri u kojoj će se uzeti u obzir potrebe romske IRL nisu poznati. Međutim, spisak radova koji će se obaviti u okviru Rezultata 1, kao što je predloženo u okviru projekta „Ovde smo zajedno”, obuhvata radove na 14 lokacija. Samo jedna od tih lokacija je u blizini naselja IRL Roma (Prokuplje, Mala Guba).1 IRL Romi će, prema tome, gotovo u potpunosti propustiti pomoć iz ove komponente IPA pomoći za 2013. godinu.

Što se tiče ostalih komponenata, biće neophodno raditi sa Kancelarijom Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava da bi se osiguralo da se među dodatnih 20 opština koje će biti izabrane u okviru Rezultata 2 nađe bar neka opština sa značajnom populacijom IRL Roma.

Pravosuđe i unutrašnji poslovi – IPA program za 2013. godinu

Projekat pravne pomoći je deo podrške IPA I za sektor pravosuđa i unutrašnjih poslova i obuhvataće podršku za rešavanje pravnih pitanja IRL, uključujući i pravna pitanja u pravnom sistemu Kosova. Projekat (specifični cilj 4 u fiši) dizajniran je kao nastavak prethodnih projekata pravne pomoći. Međutim, ovom nabavkom upravljaće se decentralizovano, tj. njome će direktno upravljati Vlada Srbije. Proces nabavke je pokrenut, pa zatim otkazan i moguće je da će konačno biti završen u prvoj polovini 2016. godine. Bez obzira na to, moguće je da će postojati značajni praktični problemi u pružanju pravne pomoći na Kosovu na osnovu ugovora sa Vladom Srbije.

Specifični cilj 4: Poboljšati pružanje pravne pomoći i savetovanja i povećati dostupnost pravovremenih i preciznih informacija neophodnih za ostvarivanje prava IRL, izbeglica i povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji.

Rezultat 4.1. Pravna pomoć i savetovanje neophodni za poboljšanje pristupa IRL, izbeglica i povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji imovinskim pravima, zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj zaštiti i zaštiti u slučaju povrede ljudskih prava pruža se u skladu sa najvišim profesionalnim standardima, a najmanje 20 mlađih advokata (grupa advokata) iz mesta porekla obučeni su da rešavaju pravne probleme IRL.

Rezultat 4.2. Informacije relevantne za ostvarivanje prava IRL, izbeglica i povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji distribuiraju se na tačan i blagovremen način u svim oblastima u kojima žive te ciljne grupe.

1 Izrada tehničke dokumentacije za uređenje reka.

Podrška za sektor unutrašnjih poslova – IPA program za 2014. godinu

U okviru ovog dela IPA programa za 2014. godinu predložen je program za podršku IRL i izbeglica koji je veoma sličan prethodnim programima pomoći. Verovatno je da se u okviru projekta, ovako kako je sada dizajniran, ponovo neće targetirati raseljena lica koja imaju najveće potrebe i da će pomoć ponovo biti pružena velikom broju domaćinstvima koja nisu u kategoriji ugroženih.

Grantovi će se dodeljivati organizacijama u okviru konkursa za sledeće aktivnosti:2

Rezultat 2.3. Unapređeni životni uslovi IRL i povratnika u procesu readmisije u Srbiji:

• Obezbeđivanje stambenih rešenja za IRL i povratnike u procesu readmisije u Srbiji (prema proceni, 187 stambenih rešenja)

• Distribucija ekonomskih paketa za samostalan život (330 paketa)

• Podrška za sprovođenje 30 lokalnih akcionih planova za rešavanje pitanja migranata.

Rezultat 2.4. (Podrška održivom povratku na Kosovo)

• Uključujući kampanje pružanja pomoći, „idi, vidi“ posete na Kosovu, pomoć u pogledu administracije, transporta i obuke i pomoć za ostvarivanje dohotka za povratnike

• Prema procenama, za 220 domaćinstava povratnika.

Prema informacija koje su dostupne u ovom trenutku, izgleda da će te aktivnosti biti jednake onima iz prethodnih projekata finansiranih IPA sredstvima. U fiši se ne spominju IRL Romi. Izbeglice se, takođe, ne spominju, verovatno zato što se njihove preostale potrebe rešavaju u okviru Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja. Međutim, kao što je pokazalo iskustvo iz prethodnih krugova komponente grantova za opštine, moguće je da izbeglice primaju pomoć iz tog kanala.

Ovaj projekat zahtevaće pažljivo praćenje i upravljanje, iako nema mnogo mogućnosti da se utiče na osnovni dizajn projekta.

Uključivanje Roma – IPA program za 2014. godinu

Rad na podršci uključivanju Roma finansiraće se IPA sredstvima u okviru komponente za zapošljavanje mladih i aktivno uključivanje. Kao što je navedeno u Godišnjem akcionom programu:3

2 Izvor: Annual Action Programme for Serbia: Home Affairs Sector, 2014, dostupno na http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/serbia/ipa/2015/2014-032078.04-serbia-support_to_home_affairs_sector.pdf.

3 Dostupno na http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/serbia/ipa/2015/2014-032799.07-serbia-youth_employability_active_inclusion.pdf.



Tehnička pomoć biće obezbeđena za postizanje dva željena rezultata: 1. regulatorne pripreme za infrastrukturno poboljšanje uslova stanovanja u romskim naseljima koja su ispod standarda; 2. dalja podrška mehanizama i aktera na lokalnom nivou, posebno romskih koordinatora, asistenata i zdravstvenih medijatora, kao i nevladinih organizacija. Biće osmišljeni i realizovani programi obuke za lokalne mehanizme za uključivanje Roma, koji će obuhvatati teme kao što su: borba protiv diskriminacije, rodno zasnovano nasilje, rodno disagregirano prikupljanje podataka itd.

b. Direktnim grantom upravljaće ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja, koje će kontrolisati izradu i realizaciju programa stipendija za učenike srednjih škola romske nacionalnosti. Željeni ishod je najmanje 500 dodeljenih stipendija godišnje.

Program je dizajniran, ali još uvek nije završen, a tender tek treba da bude raspisan. U početnom periodu od najveće važnosti biće zastupanje i intervenisanje s ciljem da se utvrdi na koji način se može posvetiti više pažnje romskim zajednicama IRL.

Socijalna inkluzija – IPA program za 2016. godinu

Oko 60 miliona evra planirano je okvirno za široki spektar projekata socijalnog uključivanja i intervencija koji će se finansirati IPA sredstvima za 2016. godinu. Iako u ovom trenutku nema mnogo konkretnih informacija o tome, Komesarijat i UNHCR moraće aktivno da se uključe u zalaganje za te mere kako bi se obezbedila podrška za IRL Rome i potencijalno jačanje pružanja socijalnih usluga u oblastima u kojima su kolektivni centri zatvoreni. To bi moglo da obuhvata usluge za ugrožene starije osobe, kao što su domovi za negu starih lica i kućna nega.

19.6 Pregovori u Briselu i regionalni proces

Briselski proces pregovora između Beograda i Prištine uz medijaciju može da bude od vitalnog značaja za IRL. U ovom trenutku, međutim, suštinska pitanja sa kojima se suočavaju IRL nisu na dnevnom redu pregovora. Proces pregovora treba pažljivo pratiti i to bi, u određenom trenutku u budućnosti, moglo da dovede do poboljšanja uslova za povratnike i potencijalne povratnike. Međutim, imajući u vidu trenutnu političku situaciju na Kosovu, nije mnogo verovatno da će do toga doći u kratkom i srednjem roku.

19.7 Kontekst Ujedinjenih nacija

Izveštaji specijalnih izvestilaca

Dva izveštaja specijalnih izvestilaca UN izuzetno su značajna i određuju strateški kontekst.

Prvi je izveštaj specijalnog izvestioca o stanju ljudskih prava interno raseljenih lica, Čaloke Bejani (Chaloka Beyani), Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija, 5. juna 2014. godine. U izveštaju je ukazano na položaj IRL u kolektivnim centrima, a populacija RAE se pominje kao jedna od najugroženijih grupa IRL. U izveštaju je naglašeno pitanje vlasništva nad imovinom na Kosovu. Vlada Srbije i vlasti na Kosovu pozivaju se prvenstveno „da se fokusiraju na efikasne mere za sprovođenje zakona, političku obavezanost i koordinaciju u sprovođenju trajnih rešenja za IRL”.

Drugi izveštaj je saopštenje za štampu specijalne izvestiteljke za adekvatno stanovanje, koje je komponenta prava na adekvatan životni standard, i za pravo na nediskriminaciju u tom kontekstu, gospođe Lejlani Fara (Leilani Farha), nakon njene posete Srbiji, uključujući i Kosovo, u maju 2015. godine. U svojoj izjavi gospođa Fara navodi sledeće: „Srbija [bi trebalo] da na efikasan i sveobuhvatan način rešava stambene potrebe svih ljudi, uključujući i one najisključenije, uz razumevanje da je dom ljudsko pravo, a ne samo cilj politike”. Konkretno, gospođa Fara naglasila je stambenu situaciju romske manjine koja živi u neformalnim naseljima. Što se tiče socijalnog stanovanja, gospođa Fara preporučuje da Vlada treba da „garantuje jeftino socijalno stanovanje, između ostalog i kroz povećanje stambenih subvencija ili uspostavljanje drugih mehanizama za kontrolu visine kirije i komunalnih troškova, kako se ne bi događalo da ljudi ne mogu da priušte sebi hranu, lekove ili druge osnovne potrebe zato što moraju da plaćaju troškove stanovanja”.

Ovo saopštenje za štampu pratiće kompletan izveštaj koji će biti objavljen početkom 2016. godine. Objavljivanje izveštaja može da predstavlja važnu priliku da se istakne stav UNHCR-a o stambenim rešenjima za raseljena lica.



okvir razvojnog partnerstva UNdAF za period 2016–2020. godine

U novoj verziji Okvira razvojnog partnerstva UN za Srbiju nije izričito pomenuta situacija IRL, kao ni pitanje stanovanja. Moguće je da se radi o previdu ili da će to pomenuti u detaljima koji tek treba da budu elaborirani. Međutim, zbunjujuće je da se ta pitanja ne razmatraju i pored nalaza specijalnih izvestilaca UN navedenih u prethodnom stavu.

Stub Ishod

I – Dobra uprava i vladavina zakona

1. Do 2020. godine, stanovništvo Srbije, a posebno osetljive grupe, imaju zaštićena ljudska prava i unapređen pristup pravdi i bezbednosti. 2.Do 2020. godine, institucije državne uprave na svim nivoima unapređuju odgovornost i zastupljenost radi pružanja kvalitetnijih usluga građanima i privredi. 3. Do 2020. godine, državne institucije i ostali relevantni partneri unapređuju rodnu ravnopravnost i omogućavaju ženama i devojčicama, posebno onim iz osetljivih grupa, život bez diskriminacije i nasilja.

II – Razvoj socijalnih i humanih resursa

4. Do 2020. godine, u upotrebi su i dostupne su svima kvalitetnije, inkluzivnije, pravičnije, rodno osetljive i starosno odgovarajuće zdravstvene usluge koje štite prava pacijenta. 5. Do 2020. godine, uspostavljen je efikasan obrazovni sistem koji omogućava relevantno, kvalitetno, inkluzivno i pravično obrazovanje svima, a naročito osetljivim grupama, i koji unapređuje obrazovne i vaspitne ishode.6. Do 2020. godine, sistem socijalne zaštite je osposobljen da pruža blagovremenu, celovitu i kontinuiranu podršku pojedincima i porodicama pod rizikom i omogućava im da žive u sigurnim i bezbednim uslovima, u porodičnom okruženju i u zajednicama.

III – Ekonomski razvoj, rast i zapošljavanje

7. Do 2020. godine, postoji delotvorno okruženje koje promoviše održive zarade i ekonomski razvoj i koje je fokusirano na inkluzivno tržište rada i otvaranje dostojnih radnih mesta.

IV – Životna sredina, klimatske promene i otporne zajednice

8. Do 2020. godine, postoje bolji kapaciteti za borbu protiv klimatskih promena i upravljanje prirodnim resursima, a zajednice su otpornije na efekte katastrofa uzrokovanih prirodnim i ljudskim faktorima.

V – Kultura i razvoj 9. Do 2020. godine, Srbija je usvojila inkluzivne politike koje unapređuju sektor kulturne industrije, promovišu kulturnu raznolikost i upravljanje kulturnom i prirodnom baštinom kao pokretačima održivog razvoja.

UNHCR se pominje samo u delu o realizaciji Ishoda 1:

• Uvesti mere za osnaživanje osetljivih grupa kako bi se bolje iskoristili pravosudni mehanizmi za za-štitu njihovih prava, uključujući i jačanje besplatne pravne pomoći i zaštite najboljih interesa deteta u sudskim postupcima;

• Ojačati sisteme upravljanja migracijama i azila.

Time je UNHCR-u dat jasan mandat da se uključi u sprovođenje sistema besplatne pravne pomoći, kao i da osigura da besplatna pravna pomoć ispunjava potrebe IRL i drugih ugroženih migranata.

Međutim, to je relativno slaba osnova za UNHCR da se bavi pružanjem podrške IRL u Srbiji.

19.8 Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Vlada Srbije obavezala se da će usvojiti novi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Zakon bi mogao da bude usvojen početkom 2016. godine i mogao bi da stupi na snagu verovatno od 1. januara 2017. godine. Izradu Zakona podržao je multidonatorski fond Svetske banke, u okviru kojeg su predviđena i sredstva za sprovođenje Zakona. Biće potrebno određeno vreme da se Zakon u potpunosti sprovede, a to se bi moglo da se očekuje najranije 2018. godine.

Zakon će zahtevati da sve lokalne samouprave obezbede i primarnu i sekundarnu besplatnu pravnu pomoć onima koji ispunjavaju uslove za pružanje pravne pomoći. Potencijalni korisnici besplatne pravne pomoći su i raseljena lica sa Kosova i povratnici po sporazumima o readmisiji.

U skladu sa tim zakonom, IRL će imati pravo na besplatnu pravnu pomoć u velikom broju slučajeva koji se odnose na njihovo raseljavanje, uključujući upis u matične knjige i ostvarivanje prava.1

Trustovski fond planira da tokom 2016. godine obezbedi podršku lokalnim samoupravama kako bi im pomogao u pripremi za ispunjavanje njihovih obaveza u pogledu besplatne pravne pomoći.

Zakon sadrži odredbe o pravnoj pomoći građanima u inostranstvu, ali to ne uključuje Kosovo. Prema tome, pravna pomoć se neće pružati u slučajevima koji su u nadležnosti kosovskih vlasti.

1 Zakon ne pokriva pristup pravdi na Kosovu i zbog toga je predložen poseban projekat u odeljku 21.2.



Takođe, nije izvesno u kojoj će meri pružaoci pravne pomoći biti nadležni da se bave predmetima raseljenih lica. Biće potrebna značajna obuka i razmena informacija kako bi se omogućio zadovoljavajući nivo usluga za IRL.

19.9 Nacrt novog zakona o stanovanju

Početkom 2016. godine nacrt novog Zakona o stanovanju stavljen je u skupštinsku proceduru. Komentari u ovom delu zasnivaju se na radnoj verziji iz januara 2016. godine.

To je okvirni zakon koji sadrži opšte odredbe kojima su definisani koncepti i institucije socijalnog stanovanja. Zakon obuhvata i održavanje zajedničkih objekata i neke ključne delove o prinudnom iseljenju i raseljavanju.

Uprkos tome što ima relativno visok profil, Zakon će verovatno imati ograničen uticaj na sektor socijalnog stanovanja. Nisu propisane nikakve obaveze državnih ili lokalnih vlasti da obezbede stanovanje – socijalno stanovanje ili drugu vrstu stanovanja – svojim stanovnicima. Drugim rečima, stanovanje nije prepoznato kao „pravo”, bez obzira na izveštaj specijalne izvestiteljke UN za adekvatno stanovanje. Prema tome, obezbeđivanje socijalnog stanovanja biće potpuno na dobrovoljnoj osnovi i zavisiće najverovatnije od raspoloživosti sredstava za te namene.

Ne postoji klauzula kojom je sve postojeće socijalno stanovanje stavljeno pod jedan zakon. To znači da će šarenilo različitih oblika socijalnog stanovanja koje je postojalo u okviru različitih projekata za izbeglice i IRL u periodu od 2000. godine i dalje ostati šarenilo. I dalje će postojati različiti uslovi za korisnike socijalnih stanova u zavisnosti od ugovora sklopljenog između realizatora projekta i lokalnih vlasti, kao i od svih mogućih naknadnih izmena od strane vlasti.

Jedna od najznačajnijih negativnih implikacija toga jeste izjednačavanje poreza na imovinu – svi stanari, nezavisno do toga da li su korisnici socijalnih stanova ili žive u drugim oblicima stanovanja, moraće da plaćaju porez na imovinu po istoj stopi. To će povećati troškove stanovanja za najsiromašnije i učiniće da socijalno stanovanje bude još manje pristupačno onima sa najnižim socijalnim davanjima ili privremenom penzijom.

Generalno gledano, čini se da je u izradi nacrta zakona o stanovanju propuštena prilika da se sprovede inovativnija i dalekosežnija reforma. Kako sada stoje stvari, u određenoj meri su uređeni institucionalni aranžmani i istovremeno je ukinuta Nacionalna agencija za socijalno stanovanje (koja nije imala dovoljno sredstava za rad). Novi zakon omogućava i veći broj rešenja u pogledu finansijski prihvatljivog stanovanja, ali lokalnim samoupravama nisu dati nikakvi podsticaji da obezbede socijalno stanovanje niti bilo kakvi jasno definisani izvori finansiranja.

Prema tome, efekti novog zakona na IRL biće, verovatno, ograničeni. Međutim, novi zakon i usvajanje neophodnih podzakonskih akata mogu predstavljati priliku za zastupanje i određena manja poboljšanja.


Strateško okruženje nije povoljno za poboljšanje položaja IRL sa Kosova, a posebno ne onih najugroženijih. Za mnoge od njih povratak na Kosovo i dalje je daleka mogućnost, koju onemogućavaju ekonomska situacija i politička i bezbednosna pitanja. Ugrožena IRL koja žive izvan kolektivnih centara nisu prepoznata u dovoljnoj meri. Strategija o rešavanju pitanja izbeglica i IRL fokusira se na postojeća stambena rešenja, koja nisu dovoljno dobro usmeravana i koja nisu održiva za najsiromašnije i najugroženije.

Strategija za unapređenje položaja Roma predstavlja veoma pozitivan dokument, ali se u pogledu rešavanja specifičnih pitanja raseljavanja poziva na Strategiju za rešavanje pitanja izbeglica i IRL, koja se ne bavi specifičnim pitanjima raseljenih Roma. Veliki broj pitanja koja se odnose na IRL Roma – kao što su stanovanje i zapošljavanje – mogu se rešavati u okviru Strategije za unapređenje položaja Roma, ali to je prilično neizvesno. U merama za rešavanje stambenih potreba Roma, na primer, prioritet je dat legalizaciji i razvoju starijih naselja.1 Veliki broj IRL živi neformalnim naseljima koja su izgrađena u novije vreme. Prema tome, postoji rizik da interno raseljeni Romi ne budu obuhvaćeni ni u strategiji za Rome ni u strategiji za IRL.

Nacrt zakona o stanovanju obećava bolje regulatorno okruženje i veću jasnoću, ali ne i obavezu lokalnih ili državnih vlasti da unaprede uslove stanovanja. Sva poboljšanja su u potpunosti dobrovoljna i zavise od raspoloživih sredstava.

Međutim, postoji mogućnost da se utiče na to da se u strategijama i zakonima reše i pitanja koje se odnose na one najugroženije. U sledećim delovima biće reči o načinima na koje se može uticati na politike, strategije i programe da se u njima zaista uzmu o obzir potrebe najugroženijih IRL.

1 Od 14 projekata predloženih za uključivanje u projekat za unapređenje romskih naselja u okviru programa IPA za 2014. godinu, samo jedan će imati nekog (budućeg) uticaja na naselja IRL Roma (Prokuplje, Mala Guba, izrada tehničke dokumentacije za regulaciju Straževačke reke).



20. Predlozi direktne pomoćiU ovom delu sadržani su kratki koncepti tri projekta u okviru kojih bi mogli da se reše specifični aspekti potreba IRL i koji bi trebalo da predstavljaju dopunu drugih napora. Na osnovu analize potreba i pomoći iz prethodnih delova, to su najveći prioriteti i podesni su za projektno finansije i realizaciju.

Kratki koncepti biće prošireni u posebnim detaljnim konceptnim dokumentima.

20.1. Projektni predlog 1 – Naselja IRL Roma

obrazloženje

Ogromna većina IRL Roma živi uglavnom u neformalnim naseljima, na ledinama ili na nenaseljenom zemljištu, ponekad u napuštenim zgradama, a ponekad na rubovima starijih, ranije izgrađenih naselja domicilnih Roma. Oni, generalno, žive u veoma lošim uslovima, a snalaze se i zarađuju za život tako što rade sve poslove koje mogu da nađu.

Pomoć za izbeglice i IRL, kao i za romske zajednice, stigla je do veoma malog broj IRL Roma. Interno raseljeni Romi nisu samo najugroženiji, već su dobili i najmanje pomoći kada je reč o te dve ugrožene grupe.

U „Nacrtu strategije za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine” naglašena je potreba da se poboljšaju uslovi stanovanja za romske zajednice pod vođstvom lokalnih samouprava. U strategiji je dat zadatak lokalnim samoupravama da izrade lokalne akcione planove za poboljšanje uslova stanovanja Roma.

U okviru projekta za poboljšanje uslova stanovanja IRL Roma radiće se sa lokalnim samoupravama od početka, što će podrazumevati i pružanje pomoći u izradi lokalnih akcionih planova za stanovanje Roma.

Cilj

Značajno poboljšati uslove života i život 1.000 ugroženih romskih domaćinstava IRL (oko 4.600 pojedinaca) koja žive u neformalnim naseljima u Srbiji.

Pristup

Projekat će predstavljati dugoročni (u periodu od oko 5 godina) paket integrisane podrške za 30 do 40 neformalnih naselja u Srbiji. „Integrisana podrška” znači da će se za svako naselje obezbediti niz rešenja koja će biti prilagođena identifikovanim i prioritetnim potrebama tog naselja. To može da obuhvati stambena rešenja, bilo u vidu unapređenja stanovanja ili preseljenja, podršku za izdržavanje, bolji pristup javnim uslugama i bolji kvalitet javnih usluga, bolji pristup pravima, unapređenu lokalnu infrastrukturu i druga poboljšanja.

Pomoć će biti obezbeđena u skladu sa „10 osnovnih zajedničkih principa eU za inkluziju Roma” (10 Common Basic Principles for Roma Inclusion).1 To, između ostalog, znači da IRL Romi, iako će biti eksplicitno ciljna grupa u okviru projekta, neće biti i jedina ciljna grupa. Projekat će imati za cilj i rešavanje ključnih problema domicilnih Roma i neromskog stanovništva koje živi u tom kraju, tako da svi imaju koristi od projekta. Najvažniji princip projekta je da se segregacija prevaziđe, a ne da se još više produbi.

Budući da se radi o projektu koji predstavlja proces, nije moguće unapred definisati specifične proizvode. Oni će biti definisani u periodu od prvih 6 meseci do 1 godine, tokom kojeg će sve ciljne zajednice biti intenzivno konsultovane i uključene u definisanje aktivnosti i rešenja. Uključivanje zajednica obuhvatiće IRL Rome, njihove komšije, lokalne samouprave i institucije, lokalne romske organizacije civilnog društva i lokalne organizacije civilnog društva IRL. Jedan od proizvoda u ovoj početnoj fazi treba da bude akcioni plan za unapređenje stanovanja Roma, koji će odobriti lokalna samouprava.

U preostale četiri godine uslovi će se poboljšati sprovođenjem održivih mera i obezbeđivanjem podrške za realizaciju akcionog plana.

Lokacije

Očekuje se da će naselja koja će biti obuhvaćena projektom biti identifikovana u saradnji sa Vladom Srbije i vlastima Autonomne Pokrajine Vojvodine i Grada Beograda. Geografska ravnoteža treba da odražava geografsku distribuciju IRL Roma.

Modalitet realizacije

U idealnom slučaju, odgovornost za realizaciju projekta trebalo bi da bude na nacionalnim institucijama u Srbiji, bilo vladinim ili nevladinim. Realno, projekat podrazumeva i učešće međunarodnih eksperata u određenoj meri kako bi se vremenom osigurala izgradnja nacionalnih kapaciteta za realizaciju ovakvih projekata. Međunarodno učešće postepeno treba da se smanjuje, tako da do kraja realizacije projekat bude najvećim delom u nacionalnom vlasništvu. Međunarodno učešće biće od presudnog značaja ako, kako se očekuje, bude potrebno da se menjaju ili revidiraju određeni elementi nacionalne politike da bi se omogućila uspešna i održiva realizacija projekta. Očekuje se da bi to moglo da bude potrebno, pre svega, kada se radi o stambenim rešenjima.

Tip donatora koji bi mogli da budu zainteresovani

Sredstva neophodna za projekat su značajna. Iznos od 15 miliona evra može da predstavlja razuman početni predlog. Pomoć je prilagodljiva, što znači da radovi mogu da počnu čak i ako se ne obezbede ukupna sredstva, a obim projekta može da se povećava u zavisnosti od raspoloživih sredstava. Što se tiče donatora, to će morati da budu veliki institucionalni donatori, kao što su EU ili GIZ. Alternativni pristup podrazumevao bi da se nađe način da Vladu uzme zajam od, na primer, Razvojne banke Saveta evrope,

1 Dostupno na www.coe.int/t/dg4/youth/Source/Resources/Documents/2011_10_Common_Basic_Principles_Roma_Inclusion.pdf.



koja je zainteresovana za pitanja socijalnog stanovanja. Ukoliko se to desi, zajam bi trebalo da bude povezan sa kredibilnim sredstvima otplate, što uključuje sredstva od kirija za stambena rešenja. Moguće je da će to biti teško ostvarljivo u slučaju stambenih rešenja za siromašne, ukoliko ne bude postojao određeni element zagarantovanih sredstava iz vladinog budžeta, možda u okviru sistema socijalne pomoći, u vidu naknade troškova stanovanja.

20.2 Projektni predlog 2 – Pravna pomoć na Kosovu

obrazloženje

Predstojeće uvođenje sistema besplatne pravne pomoći u Srbiji predstavlja hitan i neophodan korak za IRL, ali jedna oblast ipak neće biti podržana novim zakonom. U okviru novih aranžmana besplatne pravne pomoći neće biti podržani predmeti na teritoriji Kosova, koji su u nadležnosti vlasti u Prištini.

Negde od 2008. godine, oko 5.617 predmeta koji zahtevaju zastupanje pred kosovskim institucijama finansirano je sredstvima EU, a te predmete vodile su organizacije sa kojima su potpisani ugovori. EU će i dalje obezbeđivati sredstva za podršku pravne pomoći za IRL na Kosovu, ali će upravljanje sredstvima biti decentralizovano i sredstvima će upravljati Vlada Srbije. Proces nabavki za kontinuirano pružanje usluge pokrenut je 2015. godine, a zatim je otkazan; novi proces biće ponovo pokrenut tokom 2016. godine. To znači da postoji praznina u pružanju pravne pomoći koja već traje duže od šest meseci.

Decentralizovano upravljanje sredstvima EU znači da će predstojeće službe pravne pomoći biti pod nadzorom Vlade Srbije. Prema tome, tim za pravnu pomoć imaće manji pristup advokatima i udruženjima na teritoriji Kosova i manji kredibilitet kod kosovskih institucija, pa čak i kod međunarodnih organizacija na Kosovu.

Ti problemi negativno utiču na mogućnost IRL da prate svoje predmete, da njihovi advokati adekvatno podrže predmete, kao i na mogućnost da IRL podnose nove zahteve za pomoć.

Postoji velika bojazan da će novi aranžmani koji su dogovoreni između Beograda i Prištine, a koji se odnose na objedinjavanje registra nepokretnosti, dovesti do velikog broja novih zahteva za povraćaj imovine koje je Kosovska agencija za imovinu već rešila. Neophodno je da postoji pravna pomoć ako do toga dođe.

Ipak, malo je verovatno da će do izmena postojećih aranžmana doći u naredne dve godine. Kompromis bi podrazumevao da se za vreme trajanja ovog projekta (od aprila 2016. do marta 2018. godine) nastavi sa aktuelnim aranžmanima i da se odmah počne planiranje usluga za period posle marta 2018. godine.

Pristup

Ono što je neophodno jeste da se pronađe modalitet pružanja pravne pomoći IRL u predmetima na Kosovu, koji će biti pod okriljem neke od međunarodnih organizacija i za koji će se obezbediti kontinuirano finansiranje od 2018. godine i najmanje u narednih 4–5 godina.

Predloženo je da vlasti sa obe strane administrativne granice zatraže podršku od institucija i vlada donatora u uspostavljanju stalne službe za pravnu pomoć IRL za predmete na Kosovu, uz podršku relevantnih međunarodnih organizacija.

Služba bi trebalo da bude aktivna na celoj teritoriji Srbije i Kosova i da zastupa stranke koje su raseljene sa Kosova u pravnom i administrativnom sistemu na Kosovu. Predmeti bi bili predmeti koji su direktna posledica prisilnog raseljavanja bivših stanovnika Kosova.

Služba bi trebalo da podrži, u proseku, oko 1.000 novih predmeta godišnje.

Troškovi bi iznosili oko 700.000 evra godišnje, što obuhvata sve sudske troškove, troškove advokata na Kosovu i u Srbiji i administrativne troškove.

Potencijalni donatori

Donator bi mogla da bude EU, u okviru IPA programa u Srbiji ili na Kosovu (to će zahtevati podršku odgovarajuće vlade) ili u okviru drugih programa kao što su „Program za podršku civilnom društvu” (Civil Society Facility) i „Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava” (EIDHR). Među zainteresovanim donatorima mogle bi da budu bilateralne ambasade (i u Srbiji i na Kosovu) koje aktivno podržavaju ljudska prava u regionu (SAD, Švedska, Norveška, Velika Britanija i dr.).

20.3 Projektni predlog 3 – Podrška za stanovanje

Podrška za stanovanje do sada nije bila dovoljna i bila je loše je usmeravana.

Iako je moguće da će određena podrška za stanovanje i dalje postojati, donatori i vlade će moći da se ubede da obezbede podršku samo ako budu postojale realne potrebe i ako rešenja bude isplativa, odnosno ako budu predstavljala odgovarajući način za rešavanje potreba.

Cilj „Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja” jeste da se obezbede stambena rešenja za izbeglice (i raseljena lica sa Kosova koji žive u Crnoj Gori). IRL sa Kosova koja žive u Srbiji nisu bila obuhvaćena stambenim zbrinjavanjem. U toku realizacije RPSZ naučene su određene lekcije i te lekcije, a posebno pozitivni primeri u pogledu kriterijuma za odobravanje prava i kriterijuma ugroženosti, moraju se uzeti u obzir u svim sličnim naporima za rešavanje stambenih problema.

IRL kojima je najviše potrebna stambena podrške nisu oni koji poseduju svoj stan ili kuću, već oni sa niskim primanjima, koji žive u iznajmljenim stanovima ili u neformalnom smeštaju. Dodela građevinskog materijala, koji mogu da dobiju samo formalni vlasnici kuća, prema tome, ne predstavlja odgovarajuće rešenje. Umesto toga, prioriteti treba da budu: i) obezbeđivanje istinski pristupačnog socijalnog stanovanja, ii) dodatni broj seoskih domaćinstava za one kojima je to potrebno i iii) poboljšanje uslova i sigurnosti u iznajmljenom privatnom smeštaju.



U predstojećem Zakonu o stanovanju ne postoje nikakve naznake da će biti dostupna dodatna sredstva za stanovanje iz državnih izvora.

Podrška za stanovanje za IRL mora da bude povezana sa objedinjenim reformama politike. Dva ključna cilja politike treba da budu:

• obezbeđivanje istinski pristupačnih, pristojnih stambenih rešenja za najsiromašnije;

• unapređenje sigurnosti i uslova za siromašne koji žive u iznajmljenom privatnom smeštaju.

Potreba za istinski pristupačnim stambenim rešenjima za siromašne proizilazi iz iskustva u okviru nekoliko projekata socijalnog stanovanja, u kojima korisnici stanova koji žive od minimalne penzije ili minimalnog iznosa socijalne pomoći nisu bili u stanju da plaćaju kiriju i režije, pa im sada preti prisilno iseljenje. Svako dalje ulaganje u izgradnju socijalnih stanova mora da bude povezano sa politikom pomoći za najsiromašnije kako bi se osiguralo da oni mogu da žive na održiv način u tim stambenim jedinicama. Ulaganjima u socijalno stanovanje bez takve politike obezbeđuje se smeštaj za manje siromašne, odnosno za one koji ostvaruju neki vid prihoda koji im omogućava da plaćaju kiriju, a najsiromašniji se osuđuju na nesigurnost i pretnju od prinudnog iseljenja.

Gotovo 50% IRL u stanju potrebe u raseljenju živi u iznajmljenim stanovima ili kućama.1 Rezultati istraživanja iz 2010. godine pokazuju da veliki broj njih živi u veoma teškim uslovima i da nemaju sigurnost. Oni često nemaju ugovor o zakupu stana, pa nemaju sigurnost i zakonsku zaštitu. Dodatni troškovi zakupa – čak i u skromnom iznosu – guraju mnoge porodice u ekstremno siromaštvo. U istraživanjima siromaštva na osnovu prihoda ne priznaje se taj dodatni faktor, tako da dodatna dubina siromaštva sa kojom se suočavaju porodice koje žive u iznajmljenom smeštaju često nije prepoznata u diskusijama o politici.

Pristup

Projekat je zamišljen kao kombinacija praktičnih mera i podrške za stanovanje, sa elementima zagovaranja i testiranja modela politike. Prednost ovog pristupa ogleda se u tome što će omogućiti izgradnju stambenih rešenja, uz istovremeno praktično testiranje za potrebe budućih projekata i politike socijalnog stanovanja, što će potencijalno obezbediti korist za mnogo veći broj siromašnih širom zemlje.

U nastavku su opisane predviđene komponente projekta.

1. obezbeđivanje socijalnog stanovanja u oblastima sa velikom populacijom IRL. To se odnosi i na urbane sredine, kao što su Beograd i Novi Sad, i na manje gradove, kao što su Kraljevo i Kuršumlija. Lokacije bi trebalo da zavise od a) veličine potreba u pogledu stanovanja u datom mestu i b) mere u kojoj su lokalne vlasti zainteresovane da rade na razvoju stambenih rešenja.

2. U okviru opcija socijalnog stanovanja primeniće se mešovit pristup u obezbeđivanju socijalnog stano-

1 Videti Deo I – Analiza populacije IRL. Svega 11% IRL u stanju potrebe imaju stan ili kuću u vlasništvu u mestu raseljenja.

vanja. To će uključivati „tradicionalnu” izgradnju objekata za socijalno stanovanje, ali i testiranje drugih pristupa, na primer, otkup postojećih stanova od strane grada/opštine za socijalne svrhe i podršku za subvencionisane kirije u sektoru iznajmljivanja privatnog smeštaja. Sredstvima projekta mogli bi da se sufinansiraju, na primer, otkup i/ili renoviranje praznih ili napuštenih stanova za socijalne svrhe.

3. Broj obezbeđenih rešenja socijalnog stanovanja zavisiće od raspoloživih sredstava u okviru projekta.

4. Lokalna politika socijalnog stanovanja. U okviru projekta radiće se i sa lokalnim samoupravama na razvoju drugih opcija politike za obezbeđenje socijalnog stanovanja. To bi moglo da obuhvati davanje podsticaja graditeljima novih stambenih objekata da predvide izgradnju socijalnih stanova i/ili pristu-pačnih stambenih jedinica u okviru komercijalnih stambenih objekata. Podsticaji mogu da se odnose i na popust za naknadu za korišćenje javnog zemljišta, povoljnu plansku dokumentaciju i šeme zaga-rantovanih prihoda od zakupa socijalnih stambenih jedinica. Zagarantovana podrška za plaćanje kirije za posebno ugrožene stanare takođe može da poboljša dostupnost iznajmljivanja odgovarajućih pri-vatnih stanova i da podstakne privatne investicije u socijalno stanovanje. Veći gradovi će najverovat-nije biti zainteresovani, a posebno oni u kojima postoji aktivan sektor izgradnje stambenih objekata.

5. Seoska domaćinstva. U okviru projekta nastaviće se rad na obezbeđivanju seoskih domaćinstava za odgovarajuće raseljene porodice. To se pokazalo kao isplativo rešenje za veliki broj IRL, posebno za one koji dolaze iz seoskih krajeva i imaju iskustva u poljoprivredi. Oko 21% IRL ostvarivalo je prihode od poljoprivrede pre raseljenja sa Kosova, ali je 2010. godine svega 1,7% IRL ostvarivalo prihode od poljoprivrede u raseljenju. Ipak, rezultati intervjua ukazuju na to da je neophodno da se onima koji su preseljeni u sela obezbedi dugoročnija podrška kako bi se osigurala održivost života u seoskim domaćinstvima. Neophodna je podrška u vidu praktične obuke, savetovanja i grantova u trajanju od najmanje jednog punog poljoprivrednog ciklusa nakon preseljenja domaćinstava.

6. Istraživanje i zalaganje za jačanje socijalnog stanovanja. Mere na lokalnom nivou kombinovaće se sa istraživanjem i zalaganjem na nacionalnom nivou da bi se podstakla institucionalizacija delotvornije podrške za socijalno stanovanje. U okviru projekta proizvešće se nalazi na lokalnom nivou koji će moći da se repliciraju uz podršku državnih (ili pokrajinskih) vlasti. Na nacionalnom nivou mogu postojati mo-gućnosti za privlačenje finansijskih sredstava od institucionalnih investitora i od penzionih fondova ili (što je verovatnije) od međunarodnih finansijskih institucija, kao što je Razvojna banka Saveta Evrope. Zajednički rad sa lokalnim, nacionalnim i međunarodnim institucijama može da doprinese da se po-guraju politike za ubrzana ulaganja u socijalno stanovanje u srednjoročnom i dugoročnom periodu.

7. Poboljšanje uslova u iznajmljenom privatnom smeštaju. Potrebno je dosta istraživanja i zalaganja da bi se postigla značajna poboljšanja za IRL (i druge) koji žive u iznajmljenim stanovima. Mnogo malih promena može da napravi veliku razliku. To podrazumeva:

• Obuhvatanje kirija u godišnjim istraživanjima o potrošnji domaćinstava kako bi se istaklo dodatno siromaštvo onih koji žive u iznajmljenim stanovima. Veći stepen svesti o položaju siromašnih koji žive u iznajmljenim stanovima treba da dovede do povoljnijeg okruženja u pogledu politike.

• Podsticanje legalizacije izdavanja stanova kroz povećanje pozitivnih podsticaja za sklapanje za-konski priznatih ugovora o zakupu stana. Podsticaji mogu da obuhvate smanjenje poreskog opte-rećenja na prihode od zakupnina, jačanje inspekcije i sprovođenja zakona, kao i uvođenje žalbene procedure za stanare.



• Poboljšanje kvaliteta iznajmljenih stanova kroz davanje grantova ili povoljnih kredita vlasnicima stanova za poboljšanja u stanovima, sprovođenje minimalnih zdravstvenih i sigurnosnih standarda za stanove koji se iznajmljuju itd.

Predloženi projekat može da se realizuje i na lokalnom i nacionalnom nivou, a u okviru njega mogu da se stvore praktične mogućnosti za poboljšanje uslova u kojima žive ugrožena lica u iznajmljenom privatnom smeštaju. Rad sa opštinama na identifikaciji praktičnih mogućnosti može da pomogne tako što će obezbediti bolje informacije za potrebe definisanja nacionalne politike i praksi.

Potencijalni izvori finansiranja

Najverovatniji izvor finansiranja bila bi kombinacija sredstava Vlade Srbije i sredstava iz programa IPA II. Moguće je da će određena sredstva programa IPA za 2016. godinu za socijalnu inkluziju biti namenjena za socijalno stanovanje. Neophodni su dalji napori na rafiniranju komponente za IRL i politike koja je opisana u prethodnom delu. To će zahtevati intenzivno angažovanje u radu sa Vladom, uključujući i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Komesarijat za izbeglice i migracije, Kancelariju za pridruživanje Srbije EU i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Drugi izvori finansiranja mogu da budu Razvojna banka Saveta Evrope i USAID.

Iako se fokus mora jasno staviti na praktične napore u rešavanju stambenih problema IRL, dodatna podrška za projekat može doći i od Vlade i donatora koji su takođe zainteresovani za unapređenje sektora stanovanja u Srbiji u celini.

21. Predlozi u pogledu zalaganja i izmena politike Da bi se omogućilo poboljšanje položaja IRL, neophodne su hitne promene u nekoliko ključnih oblasti politike i zakonodavstva. U nekim oblastima, kao što je stanovanje, proces izmene politike je u toku. U drugim oblastima, kao što su socijalna pomoć i poreski sistem, reforma ne počiva na aspektu poboljšanja položaja najugroženijih. Zbog toga su u svim oblastima o kojima će biti reči neophodna istraživanja i zalaganje da bi se osigurala pozitivna podrška Vlade za izmene politike.

U narednim odeljcima identifikuju se ključne oblasti za zagovaranje i sugerišu se načini kako se mogu postići predložene izmene politike.

Posebnu pažnju treba posvetiti načinu na koji će Tim UN za Srbiju da sarađuje i pruži podršku za zagovaranje i izmene politike u vidu istraživanja i podršku za kreatore politike u Vladi.

21.1 Strategija za inkluziju Roma i prateće mere

Vlada Srbije usvojila je Strategiju za inkluziju Roma u februaru 2016. godine.

U nacrtu strategije IRL Romi se retko pominju u analizi, a u ciljevima i zadacima uopšte se ne pominju posebne mere za IRL.

Međutim, sledeća faza razvoja strategije podrazumeva izradu konkretnih akcionih planova za svaki od glavnih ciljeva (obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, zdravstvena zaštita, socijalna zaštita). Moguće je da će, u okviru tih akcionih planova, moći da se unesu i konkretne mere za poboljšanje položaja IRL Roma.

Imajući to u vidu, UNHCR i partnerske organizacije treba da nastave aktivno angažovanje u procesu izrade akcionih planova.

Mnoge od sledećih preporuka nastale su na osnovu iskustva u radu sa IRL, ali nisu nužno namenjene samo za IRL Rome; one mogu biti korisne i za neromska IRL, domicilne Rome i IRL i Rome koji su vraćeni po sporazumima o readmisiji.

U nastavku slede ključne tačke koje se tiču zastupanja.

Stanovanje• Uspostaviti neformalnu grupu zainteresovanih OCD i drugih strana zainteresovanih za uslove stano-

vanja IRL Roma.

• Jasno prenositi poruku onima koji su odgovorni za izradu akcionih planova za Strategiju da u oblasti-ma sa velikom populacijom IRL Roma posebnu pažnju treba posvetiti stanovanju Roma.



• U saradnji sa romskim OCD, pružati tehničku podršku za izradu lokalnih romskih strategija stanovanja u oblastima sa velikom populacijom IRL Roma.

• Identifikovati naselja interno raseljenih Roma koja su ispod standarda i koja su prioritet za sprovođe-nje mera i fokusirati se na njih u fazi planiranja.

• Osigurati da i centralne i lokalne vlasti identifikuju odgovarajuća sredstva za prioritetne mere stambe-nog zbrinjavanja.

• U saradnji sa romskim OCD, pratiti napredak u realizaciji komponenti strategije koje se odnose na stanovanje kako bi se osiguralo ispunjavanje prioritetnih ciljeva; obezbediti nezavisne informacije o rezultatima praćenja državnim i lokalnim vlastima i drugim zainteresovanim domaćim i međunarodnim institucijama.

• Zalagati se za investicije u socijalno stanovanje u oblastima sa velikom populacijom IRL Roma.

• Pratiti investicije i izdvajanje sredstava za socijalno stanovanje i osigurati da domicilni Romi, IRL Romi i neromska domaćinstva IRL imaju pravičan tretman u dodeli socijalnih stanova. Proceniti u kojoj se meri novi socijalni stanovi zaista dodeljuju na osnovu potreba.

Zapošljavanje• Uspostaviti neformalnu grupu zainteresovanih OCD i drugih koji se bave zapošljavanjem IRL Roma.

• Zalagati se za izmene pravila o prijavi boravka kako bi se omogućilo onima koji nemaju adresu u mestu boravka u raseljenju da prijave boravak na adresi centra za socijalni rad, da bi mogli da se re-gistruju pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

• Programi obuke koje sprovodi NSZ obično zahtevaju garancije u vidu garanata koji su stalno zaposle-ni ili novčanog depozita. To je često nedostupno ili nepristupačno za Rome i druge izrazito siromašne osobe, pa treba identifikovati i zalagati se za alternativne načine garancija koji će biti pristupačni oni-ma koji su izrazito siromašni.1

• Raditi sa romskim OCD i romskim koordinatorima na podsticanju romskih pojedinaca u oblastima sa velikom populacijom IRL da se registruju pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje ukoliko su nezaposle-ni i da ističu svoj status IRL i nacionalnu pripadnost.

• Raditi sa novoosnovanom2 službom za besplatnu pravnu pomoć u oblastima sa velikom populacijom IRL kako bi se osiguralo da zaposleni u službi razumeju potrebe IRL Roma i da se osposobe da odgo-vore na potrebe IRL u vezi sa svim aspektima zapošljavanja, od registracije pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje do borbe protiv diskriminacije na radnom mestu.

U Strategiji o Romima jasno je definisan mehanizam visokog prioriteta za fokusiranje napora na zastupanje i povećanje pažnje i broja rešenja koja će se dodeljivati interno raseljenim Romima koji su do sada bili isključeni.

1 Primeri iz drugih zemalja uključuju kredite za mikrofinansiranje za uplatu novčanog depozita; ukoliko polaznik završi obuku, depozit se vraća u potpunosti, i polaznik obuke ne snosi nikakve troškove. Ukoliko ne završi obuku, polaznik mora da otplati kredit.

2 Očekuje se da će Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći biti usvojen početkom 2016. godine i da će stupiti na snagu od 1. januara 2017. godine.

21.2 Zatvaranje kolektivnih centara

Komesarijat za izbeglice i migracije planira da zatvori sve kolektivne centre do kraja 2016. godine.3 Nije mnogo verovatno da će to moći da se postigne u datom roku, jednim delom i zato što će se 187 stambenih rešenja realizovati u okviru programa IPA za 2014. godinu i što će taj grant biti pokrenut u toku 2016. godine, a trajaće najmanje 2 godine.

Pored toga, grant iz 2016. godine predviđen je, pre svega, za stambena rešenja za bivše stanovnike kolektivnih centara. Iako je to nesumnjivo neophodno, kao što je već pomenuto u ovom izveštaju, mnogi stanovnici kolektivnih centara nisu u stanju da žive samostalno, neki zato što nisu u stanju da plate račune i troškove života od najniže penzije ili od socijalne pomoći, a drugi zato što praktično nisu u stanju da se brinu o sebi zbog fizičkih ili psiholoških razloga, pogotovo ako se ima u vidu da su to starije osobe i da su bili „institucionalizovani” u kolektivnim centrima više od 15 godina.

Za te „teške” slučajeve biće potrebna dodatna rešenja, što može da obuhvati i praktične socijalne usluge, kao što su kućna nega, određena terenska podrška za mentalno zdravlje, možda i zbrinjavanje u ustanovama, kao i određene vidove dodatne kontinuirane finansijske podrške. Sve to trebalo bi da obezbede opštine u kojima su ta lica smeštena.

Zvanične kolektivne centre u potpunosti finansira centralna vlada, preko Komesarijata za izbeglice i migracije. Nakon što se kolektivni centri zatvore, teret brige – u smislu usluga i troškova – preneće se na lokalne institucije, ali to neće pratiti i redovno povećanje lokalnih budžeta.

U rešenjima koja su identifikovana do sada nisu uzimane u obzir ni dodatne usluge koje su potrebne ni dodatni troškovi koje će imati opštine. Iskustva u pogledu sposobnosti opština da odrede prioritete i obezbede kontinuiranu socijalnu zaštitu u poslednjih nekoliko godina nisu pozitivna, pa postoji bojazan da će zatvaranje kolektivnih centara kao rezultat imati neadekvatna rešenja za više ugrožene korisnike kolektivnih centara.

Neophodne mere

Zatvaranje kolektivnih centara treba pažljivo pratiti, a pre svega treba pratiti situaciju onih kojima su obezbeđena rešenja.

Ako bivši stanovnici kolektivnih centara ne budu sposobni da žive samostalno i ako ne budu dostupne adekvatne mere podrške na nivou opštine, biće neophodno da se preduzmu odgovarajuće mere.

Neophodne mere zavisiće od stvarnog stanja, a mogu da obuhvate:

• Identifikaciju i praćenje slučajeva izrazito ugroženih IRL u kolektivnim centrima kako bi se osiguralo da nakon zatvaranja kolektivnih centara budu u adekvatnoj situaciji.

3 U Vladinom Akcionom planu za Poglavlje 23. navodi se da će svi kolektivni centri biti zatvoreni do 2019. godine.



• Rad sa opštinama, zdravstvenim i socijalnim službama na uspostavljanju neophodnih mera podrške. To može da se odnosi na usluge kućne nege poput onih koje pružaju Crveni krst Srbije i druge institu-cije, tople obroke u narodnim kuhinjama, finansijsku pomoć od opštine za plaćanje računa i vanrednih troškova itd.

• Predstojeći rad sa socijalnim službama na jačanju projekata kako bi se osiguralo da se u dizajnu i realizaciji projekata prepoznaju specifične potrebe raseljenih lica i da se na njih adekvatno odgovori.

• Zastupanje na nacionalnom ili pokrajinskom nivou kako bi se obezbedila dodatna sredstava i podrška za opštine koja će im omogućiti da se izbore sa povećanom tražnjom za uslugama.

• Sprovođenje istraživanja i izrada redovnih izveštaja o situaciji IRL nakon raseljavanja iz kolektivnih centara kako bi se obezbedile informacije za kreatore politike o stepenu u kojem su bivši stanovnici kolektivnih centara uspešno razmešteni, kao i za potrebe definisanja novih mera politike.

Zatvaranje kolektivnih centara bilo je najvažniji poduhvat Evropske komisije što se tiče pomoći za izbeglice i IRL. Činjenica da je za to bilo potrebno više vremena nego što je prvobitno predviđeno posledica je toga što su potcenjeni izazovi koji su s tim povezani. Ti napori su neophodni kako bi se osiguralo da IRL (i izbeglice) iz kolektivnih centara ne budu izigrani u slučaju da resursi više ne budu dostupni i zbog neuspeha vlasti da ispune svoje dugoročne obaveze u obezbeđivanju zaštite za ugrožene građane.

21.3 Pružanje pravne pomoći

obrazloženje

Kao što je već rečeno, Vlada Srbije se obavezala da će usvojiti novi zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Očekuje da će zakon biti usvojen početkom 2016. godine i da će stupiti na snagu od 1. januara 2017. godine. Period od dodatne dve godine je razuman rok u kojem može da se očekuje potpuno sprovođenje zakona i adekvatan nivo usluga.

Multidonatorski fond Svetske banke, koji podržava donošenje novog zakona, planira da tokom 2016. godine obezbedi podršku za lokalne samouprave kako bi im pomogao da se pripreme za ispunjavanje obaveza u vezi sa besplatnom pravnom pomoći.

Prema početnim indicijama, podrška koju će obezbediti Trustovski fond biće opšte prirode i neće biti posebno namenjena za pojedine grupe korisnika.

Da bi usluge bile od stvarne pomoći za IRL, pružaoci usluga u oblastima sa velikom populacijom IRL treba da budu upoznati sa problemima sa kojima se suočavaju IRL i treba da imaju informacije o načinu na koji mogu da reše te probleme.

U okviru projekta koji finansira USAID, a koji realizuju organizacija Catholic Relief Services i njihova partnerska

organizacija Balkanski centar za migracije, u dvanaest opština1 podržava se razvoj usluga besplatne pravne pomoći u oblastima koje se posebno pogođene migracijama. Međutim, od tih dvanaest opština samo tri opštine imaju veliku populaciju IRL (Kraljevo, Raška i Kuršumlija). U svim ostalim opštinama populacija IRL broji manje od 1.100 pojedinaca (na primer, u Žitištu ima 22 IRL).

Biće potrebna podrška i za druge gradove i opštine u kojima postoji veliki broj IRL, kao što su Kragujevac, Niš, Smederevo, Zemun, Voždovac i Jagodina (svi imaju više od 6.000 IRL), odnosno Novi Sad i Subotica, u kojima postoji velika populacija IRL Roma.

Nevladini pružaoci pravne pomoći imaju značajno iskustvo u pružanju podrške raseljenim licima, koje je stečeno kroz višegodišnju praksu. Malo je verovatno da advokati koje angažuju opštine (ili zaposleni u opštinama) imaju tako relevantno iskustvo.

Advokatima u opštinama koji rade na pružanju pravne pomoći biće potrebna podrška i informacije da bi mogli da rade sa raseljenim licima sa Kosova i, generalno, u drugim slučajevima koji se odnose na migracije i raseljavanje.

Predlog

Mogao bi da se pokrene projekat za uspostavljanje „ekspertske grupe” za pravne predmete koji se odnose na probleme raseljenih.

Ta ekspertska grupa mogla bi da obuhvata i) platformu na srpskom jeziku sa onlajn pristupom i ii) niz radionica za obuku novoimenovanih advokata koji će pružati besplatnu pravnu pomoć.

Internet platforma može da sadrži informacije o načinima rešavanja najčešćih vrsta predmeta, kontakte iskusnih profesionalaca, kao i forum za diskusiju u okviru kojeg bi se pružala pomoć u složenijim predmetima.

U okviru obuke, novi advokati koji će pružati besplatnu pravnu pomoć upoznaće se sa najčešćim vrstama predmeta koji se odnose na probleme raseljenih i povezaće se u mrežu, što će im omogućiti da pružaju i ostale vrste pomoći.

U okviru projekta mogla bi da postoji i aktivnost neformalnog praćenja, kako bi se osiguralo da IRL zaista dobijaju neophodnu podršku od službi za besplatnu pravnu pomoć i kako bi se omogućila saradnja sa Ministarstvom pravde na poboljšanju pružanja tih usluga u narednom periodu.

1 Batočina, Blace, Kraljevo, Kuršumlija, Lapovo, Nova Crnja, Preševo, Raška, Rekovac, Sjenica, Svilajnac, Žitište.



21.4 Radno pravo i politika zapošljavanja

obrazloženje

Postoji velika razlika između stope zaposlenosti većinskog stanovništva i stope zaposlenosti raseljenih lica, a posebno IRL Roma. Prema podacima za 2010. godinu, u gotovo jednoj polovini svih domaćinstava IRL nijedan član domaćinstva nije imao nikakvo zaposlenje, a samo 13% romskih domaćinstava IRL ostvarivalo je neki vid prihoda na osnovu zaposlenja.

Postoji veliki broj prepreka za zapošljavanje IRL, i pored toga što su oni statistički aktivniji u traženju posla. Neke od tih prepreke odnose se na sama IRL: raseljeni Romi imaju niži stepen obrazovanja, a većina IRL izgubila je, usled raseljenja, mreže koje mogu da im pomognu u nalaženju zaposlenja.

Druge prepreke su administrativne i političke prirode. Korisnici novčane naknade „minimalac” ne mogu legalno da se zaposle, a da ne izgube pravo na naknadu (zdravstveno i socijalno osiguranje koje je s tim povezano vredi daleko više). Pristup programima obuke za zapošljavanje može zahtevati finansijske ili druge garancije koje su za veliki broj Roma i drugih siromašnih IRL nedostupne. Takođe, to što nemaju prijavljen boravak u mestu raseljenja onemogućava im da se registruju pri službi za zapošljavanje.

U zalaganju za zapošljavanje IRL treba se fokusirati, pre svega, na uklanjanje administrativnih prepreka za IRL da se registruju kao nezaposleni. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, postoji samo oko 6.000 nezaposlenih IRL, u poređenju sa 48.000 nezaposlenih prema rezultatima istraživanja iz 2010. godine. Zvanično, dakle, ne postoji problem, a samim tim ne postoji ni potreba za afirmativnim merama. Pravilna identifikacija stope nezaposlenosti IRL treba da dovede do boljeg kreiranja politike i bolje raspodele sredstava za rešavanje tog problema, kao i do toga da se tom problemu pokloni više pažnje.

Predlog

Stimulisati uspostavljanje saveza nevladinih organizacija i drugih zainteresovanih strana, koji će se zalagati za administrativne reforme u oblasti zapošljavanja.

U taj savez treba da uđu udruženja IRL, NVO koje se bave pružanjem pravne pomoći i romske OCD.

Proces zastupanja može da obuhvati:

• Diskusiju sa vladom o mogućim alternativnim rešenjima za „minimalac”, koja bi podrazumevala da se onima koji su de facto nezaposleni dozvoli da se legalno zaposle i da zadrže pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje.1

1 Jedna od opcija mogla bi da bude potpuno ukidanje „minimalca” (osim zdravstvenog i socijalnog osiguranja) i korišćenje sredstava koja bi se tako uštedela (oko 20 miliona evra godišnje) za uvođenje naknade za troškove stanovanja za raseljene sa Kosova koji nemaju adekvatan smeštaj, a koja bi se dodeljivala na osnovu imovinskog cenzusa.

• Zalaganje za promenu zakonskih propisa kako bi se omogućila prijava boravišta na adresi centra za socijalni rad u slučajevima kada IRL nemaju odgovarajuću adresu u raseljenju, ali imaju prijavljeno prebivalište na Kosovu.

• Kampanju za registraciju IRL pri NSZ u mestu raseljenja.

• Obezbeđivanje da pružaoci pravne pomoći imaju najnovije informacije kako bi mogli adekvatno da podr-že registraciju IRL pri NSZ.

• Podržavanje drugih aktivnosti zastupanja koje se odnose na oporezivanje i socijalna davanja, kao i mere za vraćanje onih koji rade u sivoj ekonomiji u pravni sistem (videti odeljak 7.5 u nastavku).

• Identifikovanje načina za uključivanje siromašnih ljudi u zvanične programe obuke na radu, uz alternativ-na rešenja za postojeće zahteve u pogledu garanata ili novčanog depozita.

Ove aktivnosti zastupanja treba da imaju za cilj premošćavanje jaza između broja nezaposlenih IRL prema rezultatima istraživanja i broja registrovanih nezaposlenih IRL. Taj jaz neće moći da se premosti u potpunosti, kao što se može videti na primeru razlika između podataka u Anketi o radnoj snazi (LFS) i statističkih podataka o broju registrovanih koje ima NSZ, ali bi mogao značajno da se smanji.

21.5 Fiskalna reforma i reforma socijalne pomoći

obrazloženje

Veliki deo podrške za zapošljavanje IRL i drugih siromašnih ljudi (uključujući Rome) u poslednjih 15 godina bio je umanjen zbog regresivnog sistema poreza i doprinosa. U okviru zvaničnih donatorskih projekata mogu se podržati samo mere za podsticanje legalnog zaposlenja, ali sistem poreza i doprinosa tera i zaposlene i poslodavce u sivu zonu. To se posebno odnosi na slabo plaćene radnike.

Sistem poreza i doprinosa je već dugo predmet kritika, a u poslednjem periodu kritikovala ga je, na primer, Svetska banka.2 U „Pregledu javnih finansija” (Public Finance Review) Svetske banke za 2015. godinu navodi se da udeo neformalnog sektora u privredi iznosi 30 odsto.

Postoji nekoliko mera kojima bi mogao da se poboljša položaj ne samo lica u stanju potrebe, već i drugih koji žive u siromaštvu u Srbiji. Što se tiče tih mera, one teško mogu da se zagovaraju isključivo iz pozicije IRL, ali za UN u celini, kao i za ostale strane zainteresovane za smanjenje siromaštva, one predstavljaju pravce politike od vitalnog značaja.

Predlog

Tim UN u Srbiji, Svetska banka i druge zainteresovane institucije mogli bi da oforme savez za reformu socijalne pomoći i fiskalnu reformu. Cilj bi bio da se istraže, razviju i zagovaraju mere socijalne zaštite za siromašne i fiskalne reforme, koje bi takođe mogle da doprinesu ekonomskom razvoju zemlje.

2 Videti http://www.worldbank.org/en/country/serbia/publication/serbia-public-finance-review-2015.



Neophodno je zagovaranje sa jake platforme, koju bi činili domaći i međunarodni stručnjaci, i u dužem vremenskom periodu, kako bi se omogućilo da se definišu kredibilne i održive alternativne politike. To podrazumeva i da treba obezbediti sredstva za istraživanje i modeliranje alternativnih rešenja. Bilo bi veoma dobro da se uspostavi saradnja sa nekim od istraživačkih instituta ili fakulteta.

Ovo su neke od neophodnih reformi:

• Materijalno obezbeđenje porodice i dečiji dodatak. Kao što je već navedeno u delu izveštaja koji se odnosi na analizu populacije, došlo je do značajnog smanjenja procenta interno raseljenih Roma koji primaju socijalnu pomoć za odrasle i decu. To smanjenje poklopilo se sa izmenama uslova za ostva-renje prava, posle čega je istovremeno došlo do značajnog povećanja udela neromskih korisnika tih davanja.1

• Prvi korak mora da bude sprovođenje dodatnih istraživanja o uzrocima ove pojave. Postoji nekoliko mogućih objašnjenja i svako od njih ima različite posledice. Najprihvatljivije objašnjenje za to što u skladu sa novim uslovima za sticanje prava na socijalnu pomoć mnogo više interno raseljenih Roma nema pravo na pomoć predstavlja to što oni nemaju neophodne dokumente ili što je procedura po-stala previše komplikovana za njih. Drugo objašnjenje je da su interno raseljeni Romi ranije primali davanja na koja nisu imali pravo i da je u novom sistemu taj problem smanjen. Treće objašnjenje je da su najsiromašniji interno raseljeni Romi emigrirali iz Srbije i da više ne podnose zahteve za socijalnu pomoć.

• Pre nego što se razvije bilo koja pozicija za zagovaranje, moraju se suštinski istražiti razlozi koji su doveli do tog smanjenja.

• Fiskalne reforme. Stopa stvarne nezaposlenosti IRL mnogo je veća u odnosu na domicilno stanovniš-tvo i, kao što je već rečeno u ovom izveštaju, postoji nekoliko ključnih negativnih podsticaja koji od-vraćaju ljude od legalnog zapošljavanja. Rad u sivoj ekonomiji isključuje ljude iz sistema zapošljavanja i zdravstvenog i penzijskog osiguranja i povećava njihovu ranjivost.

• Potrebno je sprovesti istraživanja i definisati predloge održive politike za poboljšanje sistema poreza i doprinosa kako bi on postao pristupačniji za siromašne radnike i male poslodavce.

• Povezivanje socijalne pomoći i zasnivanja radnog odnosa. Neki aspekti u sistemu socijalne pomoći destimulišu zapošljavanje. Korisnici socijalne pomoći koji učestvuju u programima obuke na radu, čak i ako nisu plaćeni, gube pravo na socijalnu pomoć. Nesigurne mogućnosti za zaposlenje i siguran gubitak socijalnih davanja odbijaju mnoge od učešća u obuci za zapošljavanje. Potrebno je sprovesti istraživanja i definisati predloge politike da se ojača, a ne da se destimuliše prelazak sa socijalne po-moći na posao.

• Postoje i druge reforme koje bi mogle da pomognu najsiromašnijima i istovremeno podstaknu ljude da rade u formalnom sektoru. Ta pitanja treba zagovarati na visokom nivou kako bi se kreatori politike podstakli da krenu u pravom smeru.

1 Postoji sumnja da je u novom sistemu uveden neki sistemski faktor koji je diskriminatoran za romske podnosioce zahteva, ali je potrebno dalje istraživanje da bi se ta sumnja potvrdila ili pobila.

21.6 Prijava boravka

Polazne informacije

U skladu sa važećim zakonom u Srbiji, svi građani i stranci moraju da prijave adresu u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Građani mogu da imaju prebivalište i boravište. Potvrda o prijavi boravka je jedan od osnovnih uslova za ostvarivanje niza različitih prava, uključujući i pravo na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, socijalnu pomoć i socijalnu zaštitu.

Ljudi koji žive u neformalnim naseljima u kojima ne postoje stvarne adrese i koji nemaju dokaz o vlasništvu ili zakupu ne mogu da prijave boravak. Nedavno je usvojeno alternativno rešenje za lica koja žive u neformalnim naseljima i ona sada mogu da prijave prebivalište na adresi centra za socijalni rad. To je omogućilo velikom broju domicilnih Roma, između ostalih, da dobiju prava koja ranije nisu mogli ostvare.

Međutim, većina IRL Roma ima prijavljeno prebivalište u mestu porekla na Kosovu. Pošto već imaju prebivalište, oni ne mogu da prijave novo prebivalište u neformalnom naselju, a ne mogu ni da prijave prebivalište na adresi centra za socijalni rad. Isto tako, ne mogu da prijave ni boravište na adresi centra za socijalni rad.

Čak i IRL koja žive u iznajmljenim stanovima moraju da imaju dozvolu od vlasnika stana da prijave (isključivo u prisustvu vlasnika stana) boravak na toj adresi. Veliki broj stanodavaca ne želi da prijavi stanare na svojoj adresi iz više razloga, između ostalog zbog straha od oporezivanja i toga što bi stanari imali veću zakonsku sigurnost i veća prava.

Neophodne mere

IRL sa Kosova treba da imaju mogućnost da prijave ili prebivalište ili boravište u mestu raseljenja, bez obzira na to da li je njihovo mesto boravka formalno ili neformalno. Onima koji žive u iznajmljenim stanovima mora biti dozvoljeno da ostvare svoja prava bez obzira na to da li je vlasnik stana prisutan ili ne prilikom prijavljivanja adrese u policijskoj stanici.

Jedan deo rešenja ovog problema bio bi da se dozvoli IRL da prijave boravište na adresi centra za socijalni rad na isti način na koji neraseljena lica koja žive u neformalnim naseljima mogu da prijave prebivalište na adresi CSR.

Drugi deo rešenja bio bio da se pronađe način da se stanarima omogući da prijave boravište bez saglasnosti ili bez prisustva vlasnika stana. To bi moglo da bude mnogo teže i potrebne su konsultacije sa vladom kako bi se pronašlo prihvatljivo rešenje.

Ukoliko bi se taj problem rešio, omogućilo bi se raseljenim licima koja žive u neformalnim naseljima i iznajmljenim stanovima da ostvare pravo na socijalnu pomoć, pomoć pri zapošljavanju i niz drugih prava. Rešavanje tog problema zahtevaće učešće Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.



22. Predlozi u pogledu praćenjaNajkritičniji element od svih mera praćenja predloženih u ovom izveštaju jeste kontinuirano praćenje položaja IRL.

22.1 Komponente

IRL su, generalno, u mnogo lošijoj situaciji nego ostali građani Srbije, a to posebno važi za IRL Rome. Praćenje je neophodno da bi se obezbedili podaci o položaju IRL, da bi se ti podaci uporedili sa podacima za opštu populaciju i da bi se osiguralo da se jaz između IRL i opšte populacije smanjuje, a ne da se produbljuje.

Takođe, situacija se mora pratiti u realnom vremenu kako bi se omogućilo rano upozoravanje na probleme koji se tek pojavljuju, odnosno kako bi se označile potencijalne problematične oblasti i potencijalni negativan uticaj sveo na najmanju moguću meru.

Zato se u ovoj programskoj strategiji predlaže funkcija „Opservatorija za IRL” koja bi bila nadležna za:

• dugoročno praćenje situacije IRL,

• sprovođenje višegodišnjeg programa istraživanja,

• sprovođenje periodičnih istraživanja i

• informativne brifinge za kreatore politike.

dugoročno praćenje situacije podrazumevalo bi identifikovanje i prikupljanje podataka iz sekundarnih izvora, uključujući istraživanja, statistiku, informacije iz projekata i informacije od pružalaca usluga i udruženja. To bi obuhvatalo i praćenje uslova za povratak na Kosovo.

višegodišnji program istraživanja treba da se sastoji od niza posebnih istraživačkih projekata o konkretnim temama koje se odnose na situaciju IRL i napore da se taj problem reši. To može da bude, na primer, planirani program od 2 istraživačka projekata svake godine o temama koje će uticati na planiranje i politiku. Ovo bi mogle biti teme:

• održivost rešenja otkupa seoskih domaćinstava i socijalnog stanovanja,

• razlozi za smanjenje pristupa Roma socijalnoj pomoći,

• uloga doznaka iz inostranstva u održavanju IRL iznad granice siromaštva,

• praćenje povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji – pronalaženje oblika pomoći kojima će se smanjiti broj ponovnih zahteva za azil i readmisija,

• istraživanje efekata novih mera politike (na primer, mogućeg ukidanja „minimalca”).

Treba sprovoditi redovna istraživanja o IRL da bi se obezbedio pouzdan vremenski niz podataka o situaciji IRL. Poslednje istraživanju na uzorku svih IRL sprovedeno je 2010. godine. To treba da bude praćeno novim hitnim istraživanjem 2016. godine i ponovo 2021. godine.1

22.2 Ključni pokazatelji za praćenje

U okviru praćenja treba posmatrati situaciju IRL u sledećim ključnim oblastima:

• broj pripadnika određene populacije i etnička pripadnost,

• siromaštvo i potrebe populacije IRL u poređenju sa populacijom u celini,

• zaposlenost i nezaposlenost u poređenju sa populacijom u celini,

• stopa primanja najvažnijih socijalnih davanja – trend u odnosu na prethodnu godinu i u poređenju sa populacijom u celini,

• kvalitet stanovanja,

• IRL u kolektivnim centrima,

• potrebe u pogledu stanovanja i obezbeđena stambena rešenja,

• predmeti pravne pomoći i pružanje pravne pomoći.

Tabela u Aneksu 1. prikazuje detaljne podatke, izvore i početne vrednosti za najvažnije pokazatelje koji su neophodni za adekvatno praćenje situacije. Tabela može da se koristi i kao „kontrolna tabla” za delotvorno praćenje populacije IRL.

22.3 godišnji izveštaj

Na osnovu kvalitativnog i kvantitativnog praćenja koje je opisano u prethodnom delu, predloženo je da se svake godine izrađuje godišnji izveštaj, koji će sadržati najvažnije rezultate tematskih istraživanja i ažurirane ključne pokazatelje.

22.4 organizacija i finansiranje

Ovaj predlog ukazuje na to da bi konzorcijum istraživačkih instituta i zainteresovanih nevladinih organizacija mogao da preuzme ulogu „opservatorije za IRL”. Ta opservatorija bi radila kao poseban projekat na ograničeno vreme, u okviru koga bi se za izradu godišnjeg izveštaja angažovali naučnici i praktičari.

1 Druga mogućnost bila bi da se sprovede istraživanje i da se rezultati objave 2019. godine, na 20. godišnjicu sukoba na Kosovu i raseljavanja.



Opservatorija treba da radi pod vođstvom komisije zainteresovanih strana, uključujući i Komesarijat za izbeglice i migracije, UNHCR, Kancelariju za Kosovo i Metohiju, OEBS i druge zainteresovane organizacije, ali ne i da bude odgovorna toj komisiji.

Biće neophodno da se obezbede sredstva za rad opservatorije, možda na osnovu sufinansiranja iz državnih i donatorskih izvora.

22.5 Završne napomene

U ovom odeljku date su određene smernice u pogledu onoga što treba da se uradi.

Međutim, za sve buduće strategije ključno je da se jasno utvrdi odgovornost za realizaciju. Kao što se može videti iz analize strateškog konteksta, odgovornost je raštrkana između različitih institucija, koje često ne sarađuju. Jedna od posledica toga je i to da je, u protekloj deceniji, situacija IRL Roma bila gotovo u potpunosti zanemarena.

Da bi se omogućilo da se taj problem reši, problem IRL mora i dalje ostati u centru pažnje, na najkonstruktivniji mogući način. To podrazumeva: i) isticanje postojeće situacije i ukazivanje na to koji su pripadnici pojedinih grupa posebno ugroženi; ii) davanje povratnih informacija o efikasnosti mera i politika; iii) davanje konstruktivnih predloga u pogledu politike i mera kako da se, korišćenjem raspoloživih mehanizama, poboljša položaj velike većine najugroženijih IRL koja su odlučila da se reintegrišu u mestu raseljenja.

Naredni koraci zahtevaju da vodeća zainteresovana strana, npr. Komesarijat za izbeglice i migracije i/ili neka druga institucija, podrži nalaze i preporuke ove studije, da na širokoj osnovi oformi koaliciju zainteresovanih strana i da se zalaže za sprovođenje ovih preporuka.

Aneks 1. distribucija IRL po etničkoj pripadnosti i po opštinama

Podaci za 2014. godinu, prema registrovanim IRL u bazi podataka Komesarijata za izbeglice i migracije.

Opština UKUPNO Srbi Romi Aškalije Egipćani NeizjašnjeniCrno-gorci

Musli-mani

Go-ranci

Ostali

Ada 26 10 16 0

Aleksandrovac 311 277 1 25 5 3

Aleksinac 1049 960 47 1 15 3 14 9

Alibunar 96 79 8 6 3

Apatin 99 63 16 17 3

Aranđelovac 2316 1966 21 82 229 18

Arilje 63 58 2 3 0

Babušnica 32 15 17 0

Bač 5 5 0

Bačka Palanka 142 115 10 9 4 4

Bačka Topola 125 82 12 4 9 8 10

Bački Petrovac 6 1 4 1

Bajina Bašta 86 70 2 4 2 7 1

Barajevo 1287 1037 17 28 171 9 13 12

Batočina 589 579 9 1 0

Bečej 220 139 57 2 6 11 5

Bela Crkva 38 31 2 5

Bela Palanka 126 82 43 1 0

Beočin 296 59 159 1 1 11 57 1 7

Blace 1075 1052 7 9 4 3

Bogatić 49 43 1 3 2




Musli-mani

Go-ranci

Ostali

Bojnik 230 215 12 2 1

Boljevac 87 23 26 10 20 8

Bor 719 377 213 20 96 7 6

Bosilegrad 72 41 1 1 29

Brus 171 151 1 4 13 2

Bujanovac 4652 3260 1248 6 58 16 8 50 6

Čačak 2585 2321 57 22 170 12 3

Čajetina 96 85 1 5 1 4 0

Ćićevac 337 321 1 8 1 4 2

Čoka 24 15 4 5 0

Crna Trava 5 4 1 0

Čukarica 6120 4283 819 14 131 547 144 106 76

Ćuprija 873 777 19 21 56 0

Despotovac 243 195 40 2 6 0

Dimitrovgrad 79 22 57 0

Doljevac 190 168 5 7 4 6

Gadžin Han 31 27 2 2

Golubac 32 27 1 4 0

Gornji Milanovac 1305 1187 59 1 9 40 2 7

Grocka 4885 3733 9 2 540 217 59 314 11

Inđija 219 180 15 2 18 4

Irig 66 53 2 11 0

Ivanjica 31 29 2 0

Jagodina 6129 5816 8 130 147 4 2 22


Musli-mani

Go-ranci

Ostali

Kanjiža 41 16 15 10 0

Kikinda 106 77 5 7 3 14

Kladovo 115 83 7 18 7 0

Knić 400 384 5 7 1 2 1

Knjaževac 301 238 11 1 16 11 1 1 22

Koceljeva 5 4 1 0

Kosjerić 48 42 6 0

Kovačica 102 39 31 8 2 4 13 5

Kovin 323 312 6 3 2

Kragujevac 11015 9657 439 27 166 631 33 13 49

Kraljevo 19806 18268 534 102 767 23 21 91

Krupanj 17 12 5 0

Kruševac 7878 6814 542 30 355 33 43 61

Kučevo 50 44 6 0

Kula 236 182 3 19 19 8 5

Kuršumlija 6049 5212 664 31 115 3 6 18

Lajkovac 86 64 22 0

Lapovo 600 582 10 6 2

Lazarevac 2407 2210 33 53 89 12 10

Lebane 302 294 1 3 2 2

Leskovac 5212 4932 43 47 105 31 1 53

Lipljan 1 1 0

Ljig 128 105 3 1 3 5 8 3

Ljubovija 20 19 1 0




Musli-mani

Go-ranci

Ostali

Loznica 421 406 4 10 1 0

Lučani 61 51 3 1 6 0

Majdanpek 115 84 2 8 12 8 1

Mali Iđoš 89 5 51 1 1 8 23 0

Mali Zvornik 23 22 1 0

Malo Crniće 22 20 2 0

Medveđa 731 569 21 5 87 1 24 24

Merošina 266 264 1 1 0

Mionica 84 58 25 1

Mladenovac 5146 4550 345 95 134 1 4 17

Negotin 564 455 29 4 38 31 4 3

Niš 10780 8931 772 315 411 60 93 198

Nova Crnja 58 57 1

Nova Varoš 39 39 0

Novi Bečej 33 21 9 1 1 1

Novi Beograd 4768 2221 848 3 106 1051 278 52 130 79

Novi Kneževac 35 29 6 0

Novi Pazar 4924 572 434 1 1 1839 5 1843 146 83

Novi Sad 4278 1030 1575 66 220 47 136 843 276 85

Obrenovac 4286 3446 752 55 24 3 6

Odžaci 92 82 1 3 5 1

Opovo 59 56 2 1

Osečina 2 1 1

Palilula 4928 2165 1264 16 198 268 326 647 44


Musli-mani

Go-ranci

Ostali

Pančevo 1128 800 97 6 9 12 81 66 26 31

Paraćin 929 788 4 40 80 4 5 8

Pećinci 104 69 6 16 10 1 2

Petrovac 103 93 3 6 1 0

Pirot 369 228 1 135 1 4

Plandište 8 8 0

Požarevac 2039 913 949 66 91 1 19

Požega 358 319 16 21 1 1

Preševo 35 26 8 1

Priboj 76 32 24 2 11 7 0

Prijepolje 362 3 358 1 0

Prokuplje 4687 3988 498 101 59 20 3 18

Rača 632 548 29 26 16 12 1

Rakovica 2936 2240 89 113 209 94 143 48

Raška 1884 1639 31 23 173 2 13 3

Ražanj 38 38 0

Rekovac 74 72 2 0

Ruma 195 154 5 10 8 3 4 11

Šabac 353 283 6 24 3 33 4

Savski Venac 1725 1268 145 8 26 93 62 104 19

Sečanj 57 51 5 1

Senta 22 12 10

Šid 64 49 5 2 8

Sjenica 160 50 2 99 9




Musli-mani

Go-ranci

Ostali

Smederevo 8277 7495 394 3 138 185 18 3 41

Smederevska Palanka

1107 1070 28 5 4

Sokobanja 434 385 27 10 7 5

Sombor 254 164 7 2 7 24 26 24

Sopot 815 649 20 10 116 7 13

Srbobran 49 35 8 6

Sremska Mitrovica

272 220 2 16 23 6 5

Sremski Karlovci 111 81 8 11 5 6

Stara Pazova 250 224 4 1 19 1 1

Stari Grad 1286 858 78 11 114 77 130 18

Subotica 2632 213 2001 26 161 15 131 47 38

Surčin 8 1 7 0

Surdulica 315 275 25 1 3 3 8

Svilajnac 511 373 91 29 12 3 3

Svrljig 68 68 0

Temerin 65 55 6 3 1

Titel 27 12 9 6 0

Topola 404 336 27 38 3

Trgovište 85 81 4 0

Trstenik 968 861 1 10 76 9 2 9

Tutin 569 78 11 20 13 417 9 21

Ub 108 107 1 0

Užice 498 402 9 3 78 1 5


Musli-mani

Go-ranci

Ostali

Valjevo 474 420 13 2 29 1 6 3

Varvarin 168 150 6 3 6 3

Velika Plana 1872 1708 41 29 84 5 5

Veliko Gradište 88 83 5 0

Vladičin Han 263 226 20 1 3 10 3

Vladimirci 112 103 9 0

Vlasotince 194 189 3 2

Voždovac 6875 1678 144 2 4779 128 58 48 38

Vračar 688 461 38 13 84 30 45 17

Vranje 6033 5692 178 45 13 6 59 40

Vrbas 212 121 77 10 4

Vrnjačka Banja 3642 3520 19 12 71 1 2 17

Vršac 222 138 51 3 13 5 3 9

Žabalj 31 16 12 3 0

Žabari 45 40 1 2 2

Žagubica 8 8 0

Zaječar 760 509 86 32 60 19 17 16 21

Zemun 7008 2002 4157 1 220 146 147 135 152 48

Žitište 22 13 2 1 6 0

Žitorađa 347 314 5 16 7 5

Zrenjanin 849 305 452 3 37 9 10 33

Zvezdara 4393 2292 1306 4 61 306 186 182 56

Ukupno 206026 152418 22431 91 755 12054 8006 5277 3124 1870



Aneks 2. Ključni pokazatelji, proračuni i trendovi tržišta rada

Izračunavanje broja nezaposlenih IRL

Pokazatelj vrednost Izvor podataka

(1) Ukupna populacija IRL 203.140 Podaci o registraciji IRL iz 2015. godine

(2)% radno sposobnog stanovništva

(procena)73%

Na osnovu podataka iz istraživanja o IRL iz 2014. godine, % radno sposobnih u starosnoj grupi 18–59 je 65,85%, u starosnoj grupi 60 i više je 25,04%, u starosnoj grupi 15–17 je 8,99%. Dodatnih 5% procenjeno u grupi 60–65; dodatna 2% procenjena u grupi 15–17. Procenjeni procenat radno sposobnog stanovništva = 73%.

(3) Radno sposobno stanovništvo (15–64) 148.292 = (1) x (2)

(4) % neaktivnog stanovništva 32,30% Podaci istraživanja iz 2011. godine

(5) Neaktivno stanovništvo 47.898 = (3) x (4)

(6) % aktivnog stanovništva 67,70% Podaci istraživanja iz 2011. godine

(7) Aktivno stanovništvo 100.394 = (3) x (6)

(8) % stope nezaposlenosti 47,70% Podaci istraživanja iz 2011. godine

(9) Broj nezaposlenih IRL 47.888 = (7) x (8)

Proračuni su približni. Podaci o zaposlenosti i nezaposlenosti su za 2010. godinu, a podaci o populaciji IRL su za 2014. i 2015. godinu. Međutim, grafikoni trendova u nastavku pokazuju da u pogledu ukupnog broja zaposlenih i nezaposlenih nije bilo značajnijih povećanja ili smanjenja. Dakle, može se osnovano pretpostaviti da se broj nezaposlenih IRL kreće u rasponu od 40.000 do 55.000.

Korišćena je definicija nezaposlenosti iz Ankete radne snage (LFS) – da li je ispitanik obavljao bilo kakav plaćeni posao u prethodnoj nedelji. Podaci istraživanja o IRL iz 2010. godine mogu se osnovano uporediti sa anketama radne snage Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ali ne i sa podacima o registrovanom broju nezaposlenih koji se prikupljaju na osnovu registracije pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Stopa zaposlenosti po stepenu obrazovanja u periodu 2010.2014. godine

30%

0%

70%

2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

60%

50%

20%

40%

10%

Visoko obrazovanje

Više obrazovanje

Srednja škola

Ukupno

Osnovna škola

Nezavršena osnovna škola

Bez obrazovanja

Trendovi stope aktivnosti u periodu 2008-2014. godine

30%

0%

80%

2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

60%

50%

20%

40%

10%

Visoko obrazovanje

Srednja škola

Više obrazovanje

Ukupno

Osnovna škola

Nezavršena osnovna škola

Bez obrazovanja

70%



Razlike u pogledu zaposlenosti mladih po starosnim grupama

% razlike zaposlenosti mladih po starosnim grupama, 2010–2014.

2010. 2014. Razlika u %

15–19 4,1% 4,9% 0,8%

20–24 25,5% 28,3% 2,8%

25–29 48,9% 53,1% 4,2%

Razlike u pogledu nezaposlenosti mladih po starosnim grupama

% razlike nezaposlenosti mladih po starosnim grupama, 2010–2014.

2010. 2014. Razlika u %

15–19 55,7% 49,7% -5,9%

20–24 44,3% 40,1% -4,2%

25–29 31,9% 30,9% -0,9%

Razlike u pogledu zaposlenosti po stepenu obrazovanja

% razlike zaposlenosti po stepenu obrazovanja, 2010–2014.

Fakultet, akademija itd. -0,2%

Viša škola -3,5%

Srednja škola 1,6%

Osnovna škola 1,5%

Nezavršena osnovna škola 2,5%

Neobrazovani 0,3%

Svi stepeni obrazovanja 2,7%

Aneks 3. Podaci o neformalnim kolektivnim centrima

Neformalni kolektivni centri izvan Beograda (2009. godine)

opština Broj neformalnih kolektivnih centara Porodice Pojedinci Komentari

Pančevo Stari Tamiš „Ergela” Nije poznato

Pančevo Dolovo „Mramorački put” 3 6

Sombor PD 9. maj 6 16

Sombor Aleksa Šantić PD Sever 3 7 izbeglica

Stara Pazova Zegrap Baraka Nije poznato

Temerin Sirig AD „7. juli” Nije poznato

Temerin Betonjerka Nije poznato

Plandište AD Hajdučica

Zrenjanin Termo-Toplana Nije poznato

Arilje Dom MZ VIGOŠTE2 izbegličke

porodiceOdlično stanje

Prokuplje Pločnik, „Železnička stanica Pločnik” 1 porodica IRL

Trstenik Selište, Osnovna škola, Stanovi 2

Ub TE-TO Kolubara B Nije poznato

Požarevac Baraka Rad, Rasadnik Meminac 17 Roma 90

SokobanjaTrubarevac, Zgrada Vodoprivredne

zajednice 3 izbegličke

porodice

Jagodina Stara škola – Stanovi Nije poznato

Kraljevo Adrani, Voćar Adrani Nije poznatoObezbeđena

rešenja

Kraljevo Uzor Rožaje Nije poznatoIseljenje u toku 2009. godine

Kraljevo Rocevici „Stara Škola” 3

Kraljevo Dom kulture Vrba 3 porodice IRL 4

KraljevoVitanovac, „Dom kulture i

Zemljoradnička zadruga Gruža“Oko 30

Nema tekuće vode

Paraćin Naselje 7. juli13 izbegličkih

porodica1 porodica IRL

Sjenica Fekovića Brdo23 romske IRL

porodice 135 Visoki prioritet

Kruševac Lomnica, Baraka Lomnica 16



Podaci za grad Beograd (2014. godina)

Ukupan broj stanovnika

Od kojih IRLPodaci KIRS-a iz istraživanja iz 2009.

Opština Naziv porodice članovi porodice članovi porodice članovi

1 Rakovica „Delo” 8 24 8 24 Nije poznato

2 Rakovica „Graditelj” 19 65 19 65 Nije poznato

3 Rakovica „Progres” Pirot 18 60 17 58 15 IRL

4 Rakovica „Brvenik” 15 56 15 56 Nije poznato

5 Rakovica „Jastrebac” 34 125 34 125 Nije poznato

6 Rakovica Pionirski grad 12 52 12 52 Nije poznato

7 Zvezdara „Pomoravlje” 23 85 23 85 31 148

8 Savski Venac „Crnotravac” 24 93 23 89 Nije poznato Izbeglice?

9 Palilula „Energoprojekt” 22 61 22 61 Nije poznato

10 PalilulaBarake na

Partizanskom putu3 10 0 0 2 11 IRL

11 Palilula „Graditelj Kotež” 8 24 1 1 312

(izbeglice)

12 Voždovac Beli Potok – škola 7 22 0 0 Nije poznato

13 Voždovac „Gradnja” 30 94 28 79 Nije poznato

14 Čukarica „Parking servis Ada” 31 106 31 106 Nije poznato

15 LazarevacBarake

Termoelektrane9 22 2 7 Nije poznato

16 Lazarevac „Građevinar” 10 30 0 0 Nije poznato

Ukupno 273 929 235 808

Podaci za grad Beograd (2014. godina)

Ukupan broj stanovnika

Od kojih IRLPodaci KIRS-a iz istraživanja iz 2009.

Opština Naziv porodice članovi porodice članovi porodice članovi

Neformalni kolektivni centri u Beogradu prema istraživanju iz 2009. godine koji se nalaze na spisku iz 2014. godine

Grocka Baraka GIK Banat 5 30 IRL

Voždovac Avalaska ulica30

izbeglica

Barajevo„Stara škola”

Bačevac 1

Barajevo „Progres” Pirot Nema podataka

Obrenovac Hidrograđa – Ciglana 3 11 IRL

Čukarica Radnička 49 1770 IRL Roma

PožarevacBaraka Rad, Rasadnik

Meminac17

90 (IRL Romi)



Aneks 4. Strategije za izbeglice i IRL – opšti i specifični ciljevi u pogledu IRL

U nastavku su navedeni delovi dve strategije za izbeglice i IRL. Strategije su izradili Komesarijat za izbeglice i Kancelarija za Kosovo i Metohiju (ovi poslednji učestvovali su samo u izradi strategije za period od 2015. do 2020. godine).

Navedeni delovi odnose se na ciljeve koji se eksplicitno tiču rešavanja situacije IRL.

Strategija za period od 2011. do 2014. godine

Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period od 2011. do 2014. godine

Strateški cilj 3:

Poboljšati životne uslove najugroženijih kategorija interno raseljenih lica, pojedinaca i porodica, tako da ostvaruju pristup pravima, uslugama i resursima, u skladu sa zakonom, kao i drugi građani, i da rešavaju svoja osnovna životna pitanja.

Specifični cilj 3.1: Olakšati IRL pristup dokumentaciji od značaja za njihov status i ostvarivanje prava

Specifični cilj 3.2: Povećati stopu zaposlenosti interno raseljenih lica, do nivoa stope opšte zaposlenosti u Republici Srbiji

Specifični cilj 3.3: Povećati uključenost u sve nivoe obrazovnog sistema svih interno raseljenih lica (dece i mladih), posebno iz RAE populacije i najugroženijih kategorija IRL

Specifični cilj 3.4: Poboljšati ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu IRL, posebno najugroženijih kategorija, kroz afirmisanje mera i usluga zdravstvene zaštite

Specifični cilj 3.5: Omogućiti interno raseljenim licima, a naročito najugroženijim kategorijama interno raseljenih lica da ostvaruju pristup svim pravima i uslugama socijalne zaštite

Specifični cilj 3.6: Poboljšati uslove života interno raseljenih lica i porodica kroz programe za unapređenje kvaliteta uslova života, sa prioritetom lica iz kolektivnih centara i najugroženijih kategorija ove populacije.

Strategija za period od 2015. do 2020. godine

Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period od 2015. do 2020. godine

Strateški cilj 3:

Poboljšati životne uslove najugroženijih kategorija interno raseljenih lica, pojedinaca i porodica, tako da ostvaruju pristup pravima, uslugama i resursima, u skladu sa zakonom, kao i drugi građani, i da rešavaju svoja osnovna životna pitanja.

Specifični cilj 3.1: Olakšati IRL pristup dokumentaciji od značaja za njihov status i ostvarivanje prava

Specifični cilj 3.2: Povećati stopu zaposlenosti interno raseljenih lica, do nivoa stope opšte zaposlenosti u Republici Srbiji

Specifični cilj 3.3: Povećati uključenost u sve nivoe obrazovnog sistema svih interno raseljenih lica (dece i mladih), posebno iz RAE populacije i najugroženijih kategorija IRL

Specifični cilj 3.4: Poboljšati ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu IRL, posebno najugroženijih kategorija, kroz afirmisanje mera i usluga zdravstvene zaštite

Specifični cilj 3.5: Omogućiti interno raseljenim licima, a naročito najugroženijim kategorijama interno raseljenih lica da ostvaruju pristup svim pravima i uslugama socijalne zaštite

Specifični cilj 3.6: Poboljšati uslove života interno raseljenih lica i porodica kroz programe za unapređenje kvaliteta uslova života, sa prioritetom lica iz kolektivnih centara i najugroženijih kategorija ove populacije.

Strateški cilj 4:1

Zaštita interesa IRL u pristupu i ostvarivanju prava u mestu porekla.

1 Strateški ciljevi odnose se na prava IRL na Kosovu, ali u ovom delu nisu jasno definisane mere ili specifični ciljevi. Preporučene mere za ovaj cilj odnose se pre na situaciju u Srbiji bez Kosova, nego na prava na samom Kosovu.



Aneks 5. Sadržaj Poglavlja 23.

Glavni naslovi u Poglavlju 23. Pravnih tekovina EU (Acquis Communautaire). Delovi označeni podebljanim fontom odnose se posebno na IRL.

1. PRAVOSUĐE

2. BORBA PROTIV KORUPCIJE

3. OSNOVNA PRAVA

3.1 Zabrana mučenje i nehumanog i degradirajućeg postupanja i kažnjavanja

3.2 Funkcija zaštitnika građana, pokrajinskog zaštitnika građana i lokalnog zaštitnika građana

3.3 Pritvorski sistem

3.4 Sloboda misli, savesti i veroispovesti

3.5 Sloboda izražavanja i sloboda i pluralizam medija

3.6 Načelo nediskriminacije i socijalne zaštite ugroženih

3.7 Procesne garancije (uključujući pristup pravosuđu i besplatnoj pravnoj pomoći)

3.8 Položaj nacionalnih manjina (uključujući Rome)

3.9 Položaj izbeglica i interno raseljenih lica

3.10 Mere protiv rasizma i ksenofobije

3.11 Zaštita podataka o ličnosti

Aneks 6. odlomci i komentari iz Akcionog plana za Poglavlje 23.

Mera opis Napomene

3.6 Načelo nediskriminacije i položaj društveno ranjivih grupa

3.6.2. Unaprediti zaštitu i ostvarivanje prava dece i osoba sa invaliditetom, između ostalog i kroz jačanje relevantnih institucija, obezbeđujući bolju saradnju između pravosuđa i socijalnog sektora i kroz punu primenu legislative o maloletničkom pravosuđu u skladu sa standardima EU.

3.6.2.2.

Organizovanje usluga podrške za decu, odrasle i stare osobe sa intelektualnim smetnjama i njihove porodice u cilju prevencije institucionalizacije

Ovo je relevantno za zatvaranje kolektivnih centara – potrebno je obezbediti da budu dostupne odgovarajuće usluge podrške u oblastima u kojima su zatvoreni kolektivni centri, a korisnici centara smešteni u socijalne stanove i sličan smeštaj.

3.6.2.3.

Pilotiranje centara za podršku porodici u cilju:- targetiranja populacije iz višestruko depriviranih sredina (posebno obraćajući pažnju na dostupnost romskim porodicama i deci)- podrške roditelju koji trpi porodično nasilje- podrške deci u riziku od napuštanja škole- podrške porodicama u riziku od razdvajanja (deci i roditeljima)- podrške deci žrtvama krivičnih dela- podrške deci sa smetnjama u razvoju iz ugroženih porodica i u riziku od smeštaja u ustanovu. [sa UNICEF-om]

Ovo je relevantno za oblasti sa velikim brojem IRL Roma – potrebno je zalaganje za to da UNICEF uzme u obzir lokacije na kojima žive IRL Romi radi pilotiranja centara za podršku porodici.

3.6.2.4.

Unapređenje sistema novčanih davanja namenjenih ugroženim porodicama dece sa invaliditetom u skladu sa principima socijalne inkluzije, kroz izmene i dopune zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodicama sa decom.

Ovo nije direktno relevantno; ako postoji plan da se ti zakoni menjaju, onda treba obezbediti da se očigledna diskriminacija IRL Roma koja je uvedena 2011. godine ukloni – prilika za zagovaranje.



3.7. Procesne garancije

3.7.1.Ojačati procesne garancije u skladu sa standardima EU

3.7.1.1.Usvojiti Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći u skladu sa pravnim tekovinama EU.

Sada je planirano da Skupština odobri zakon početkom 2016. godine.

3.7.1.2.Izraditi podzakonske akte u vezi sa primenom Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Planirano da bude završeno tokom 2016. godine, uz pomoć trustovskog fonda Svetske banke za reformu pravosuđa.

3.7.1.4.Sprovesti obuku pružalaca besplatne pravne pomoći u vezi sa početkom primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

To je prilika da se osigura da se svi pružaoci besplatne pravne pomoći (uglavnom opštine) u oblastima sa značajnom populacijom IRL upoznaju sa i) pravom IRL na besplatnu pravnu pomoć i ii) posebnim pravnim problemima sa kojim se suočavaju IRL, a koji su posledica njihovog raseljavanja.

3.7.1.5.Sprovesti kampanju u cilju informisanja građana o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći.

To je prilika da se osigura da sva IRL (uključujući Rome) budu upoznata sa time da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, uključujuću i primarnu i sekundarnu pravnu pomoć, i sa načinima na koje mogu da ostvare to pravo.

3.8. Položaj nacionalnih manjina

3.8.1

Kroz inkluzivni proces usvojiti poseban akcioni plan koji se fokusira na delotvorno sprovođenje postojećih prava nacionalnih manjina, uzimajući u obzir preporuke izdate u trećem mišljenju o Srbiji Savetodavnog komiteta, u kontekstu Okvirne konvencije Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina (uključuje mere za prijavu rođenja, koje podržava UNHCR).

3.8.1.27.

Obuka matičara i zamenika matičara u vezi sa primenom zakona i propisa kojima se reguliše upis ličnog imena pripadnika nacionalnih manjina na jeziku i pismu nacionalne manjine.

Mera koju je finansirao UNHCR za 2015. godinu: 21.900 €.

3.8.2.

Srbija bi trebalo da do kraja 2014. godine započne pripreme za usvajanje nove višegodišnje strategije i akcionog plana za unapređenje životnih uslova Roma, uključujući i mere za obezbeđenje njihove registracije, sveobuhvatne mere protiv diskriminacije, da osigura postupanje u skladu sa međunarodnim standardima pri prisilnim raseljenjima i pristup garantovanim društveno-ekonomskim pravima i da obezbedi dodatna finansijska sredstava za sprovođenje postojeće i buduće strategije, posebno u pogledu mera u obrazovanju i zdravstvu.

3.8.2.1.

Usvajanje nove Strategije za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji za period od 2015. do 2025. godine, sa Akcionim planom, uz aktivno učešće predstavnika Roma i obezbeđenje finansijskih sredstava za njeno sprovođenje, pri čemu će se posebna pažnja posvetiti sledećim oblastima:- izdavanje ličnih dokumenata;- sveobuhvatne mere zaštite od diskriminacije;- postupanje u skladu sa međunarodnim standardima pri prisilnim raseljenjima;- ravnopravan pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti;- ravnopravan pristup obrazovanju;- ravnopravan pristup tržištu rada;- poboljšanje uslova života.

U vreme pisanja ovog izveštaja Strategija i Akcioni plan bili su još uvek u fazi izrade. Od suštinskog je značaja da UNHCR i partnerske organizacije budu uključeni u ovaj proces kako bi se osiguralo da se prepoznaju dodatni problemi sa kojima se suočavaju IRL Romi i da osmišljene mere budu adekvatne da se zadovolje ove potrebe.Poseban naglasak treba staviti na izdavanje ličnih dokumenata, pristup zdravstvenoj zaštiti i socijalnoj zaštiti, pristup tržištu rada i poboljšanje uslova stanovanja.

I 38 drugih mera… pre:

3.8.2.40.

Rešavanje situacije interno raseljenih Roma sa Kosova i Metohije, koji uglavnom ne planiraju da se vrate, kroz finansiranje programa za poboljšanje životnih uslova interno raseljenih lica, sa fokusom na Romima. Budžet planiran u okviru aktivnosti 3.9.1.4. (Budžet Republike Srbije – 8.094.905 € - IPA za 2012. godinu – 9.000.000 € - IPA za 2014. godinu – 3.500.000 € - IPA za 2017. godinu – 3.000.000 €)

Ova mera proširena je u okviru 3.9.1. Međutim, postoji potreba da se ojačaju strateške veze između mera za Rome, koje su definisane u strategiji za Rome, i mera za raseljena lica, koje su definisane u strategiji za izbeglice i IRL. Uloga predsednice Saveta za unapređenje položaja Roma, koja je ujedno i potpredsednica Vlade i ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture, kao i koordinator sprovođenja Strategije za Rome, treba da bude prepoznata i ojačana kako bi se osiguralo praćenje sprovođenja određenih aspekata strategije za izbeglice i IRL.

3.9. Položaj izbeglica i interno raseljenih lica

3.9.1 Poboljšati položaj izbeglica i interno raseljenih lica kroz obezbeđivanje punog pristupa pravima, uključujući ličnu dokumentaciju i stambena rešenja za najugroženije.



3.9.1.1

Obezbeđivanje trajnih stambenih rešenja za izbeglice kroz realizaciju Regionalnog programa za stambeno zbrinjavanje izbeglica i redovnih nacionalnih stambenih programa. (Budžet Republike Srbije – 4.579.554 €, Multidonatorski regionalni stambeni fond – 300 miliona €).2015. godina – 101.962.666 € 2016. i 2017. godina – po 101.308.444 € godišnje

Regionalni program stambenog zbrinjavanja: SAMO ZA IZBEGLICE.

3.9.1.2.

Obezbediti besplatnu pravnu pomoć u cilju obezbeđivanja punog pristupa pravima, uključujući lične dokumente za interno raseljena lica i izbeglice. (Budžet planiran u okviru aktivnosti 3.7.1.3. (Budžet Republike Srbije – 16.974.111 €)

To najverovatnije neće podrazumevati pravnu pomoć za predmete na Kosovu. Biće potrebna posebna pravna pomoć za IRL.

3.9.1.3.

Efikasno sprovođenje Zakona o vanparničnom postupku, naročito u delu koji se odnosi na obezbeđivanje upisa u matične knjige za lica bez ličnih dokumenata. (Budžet Republike Srbije. Aktivnost ne zahteva značajna sredstva.)

3.9.1.4.

Poboljšanje uslova života interno raseljenih lica za vreme dok su u raseljenju kroz:- dodelu pomoći za poboljšanje uslova stanovanja;- dodelu građevinskog materijala za započetu izgradnju nepokretnosti;- dodelu pomoći pri kupovini seoskih kuća sa okućnicom;- dodelu pomoći pri pribavljanju i izgradnji montažnih kuća i drugog stambenog prostora;- dodelu pomoći za rešavanje problema neformalnih kolektivnih centara.- Budžet Republike Srbije – 8.094.905 € - IPA za 2012. godinu – 9.000.000 € - IPA za 2014. godinu – 3.500.000 € - IPA za 2017. godinu – 3.000.000 € 2015. godina – 7.853.338 € 2016. i 2017. godina – 7.870.784 € godišnje(Rezultat: „Uslovi života interno raseljenih lica za vreme dok su u raseljenju su se popravili. Svi formalni kolektivni centri zatvoreni do kraja 2019. godine.”)

(Očekivana sredstva u okviru IPA:- IPA za 2014. godinu – 3.500.000 €- IPA za 2017. godinu – 3.000.000 €)Ova aktivnost je od ključnog značaja. Na osnovu onoga što smo naučili iz pregleda, treba osigurati da ove aktivnosti budu bolje dizajnirane i usmeravane, odnosno da se smanji količina građevinskog materijala, da se fokusira na seoska domaćinstva i montažne kuće, ali za najsiromašnije. Kolektivni projekti izgradnje montažnih kuća za smeštaj IRL Roma?Povezati zatvaranje formalnih kolektivnih centara sa pružanjem usluga socijalne zaštite u okviru aktivnosti 3.6.2.2.

3.9.1.5.

Obezbeđivanje komplementarnih mera u cilju održive integracije izbeglica kroz programe namenjene ekonomskom osnaživanju pomoću dohodovnih aktivnosti.

Ne i IRL – održiva integracije nije u Vladinom programu.

3.9.1.6.

Uspostavljanje mehanizma za redovno praćenje ostvarivanja pristupa pravima interno raseljenih Roma u saradnji sa zdravstvenim medijatorima i pedagoškim asistentima u cilju procene njihovog ravnopravnog ostvarivanja prava i potencijalnog unapređenja.

Ovo je ključna aktivnost za koju je potrebna podrška. Za to je nadležan Savet za poboljšanje položaja Roma, koji je državni organ, ali koji nema dovoljne kapacitete za realizaciju. Budžet je veoma ograničen (6.000 evra godišnje) pa nije izvesno šta će ovaj mehanizam obuhvatati i na koji način će se rezultati ovog mehanizma analizirati i koristiti se za revidiranje politike/prakse.

3.9.1.7.

Sprovođenje informativne kampanje za podizanje svesti izbeglica i interno raseljenih lica u cilju njihove društvene integracije i povećanja svesti o dostupnim mehanizmima za ostvarivanje prava.



Aneks 7. Zaključci Seminara o Romima iz 2015. godine

Seminar o socijalnoj inkluziji: pitanja Roma u Republici Srbiji 11. jun 2015. godine

oPeRATIvNI ZAKLJUČCI

Međuresorna pitanja• Nova Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji biće usvojena do decembra 2015.

godine na period od 10 godina, odnosno do 2025. godine. Strategiju će pratiti Akcioni plan, koji će takođe biti usvojen do decembra 2015. godine. Odgovornost za sveukupno sprovođenje Strategije, u ime Vlade Republike Srbije, snosi potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U nameri da osigura transparentnost, Vlada će podnositi godišnje izveštaje o napretku realizacije Strategije.

• Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture će u ime Vlade koordinirati rad državnih organa, uključujući rad lokalnih samouprava i javnih preduzeća u vezi sa unapređivanjem položaja Roma, kao i njihove potpune uključenosti u društveni, ekonomski, kulturni i politički život, a pre svega u oblastima u kojima su najugroženiji (upis u matične knjige, obra-zovanje, stanovanje, zdravstvo, socijalna zaštita i zapošljavanje).

• Kancelarija za ljudska i manjinska prava i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pružaće podršku potpredsednici Vlade u praćenju realizacije operativnih zaključaka, kao i u pripremi godišnjih izveštaja o realizaciji Strategije za unapređivanje položaja Roma i pratećeg Akcionog plana.

• Postavljen je čvrst osnov za održivo unapređenje položaja Roma, posebno u sektorima obrazovanja i zdravstva i po pitanju pristupa ličnim dokumentima. Sada je potrebno usredsrediti se na podizanje stepena delotvornosti usvojenih mera i bolje ih povezati sa dostupnim i budućim izvorima finansiranja, uključujući i donatorska sredstva. Veoma je važno da strateška dokumenta Vlade i Evropske komisije o programiranju finansijske pomoći sadrže mere za unapređenje položaja Roma, što podrazumeva i osiguravanje kontinuiteta ove podrške.

• Funkcionisanje Saveta za unapređenje položaja Roma i realizaciju Dekade inkluzije Roma revidirano je kako bi se povećala njegova operativnost. Održavaće se redovni sastanci radi nadgledanja spro-vođenja Akcionog plana, omogućavanja razmene primera dobre prakse u oblasti inkluzije Roma i ocenjivanja delotvornosti Akcionog plana sa ciljem unapređenja zasnovanog na iskustvima stečenim u toku implementacije Akcionog plana. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će predsedavati Savetom i obezbeđivati redovnost njegovih sastanaka.

• Vršiće se koordinirano prikupljanje i obrada analitičkih podataka u najmanje pet pomenutih prioritet-nih oblasti, kroz jedinstveni mehanizam ( jedan šalter za sve), uspostavljen u okviru projekta Tehničke pomoći za inkluziju Roma (IPA za 2012. godinu), sa ciljem objedinjavanja podataka, omogućavanja

ciljanih istraživanja o položaju Roma i pružanja doslednih podataka svim zainteresovanim stranama, prvenstveno ministarstvima i agencijama Vlade, u skladu sa zakonom koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti.

• Mreža romskih koordinatora dalje će se razvijati i jačati, uključujući povećanje njihovog broja, sa ciljem da se sa sadašnjih 47 opština obuhvat poveća na preko 60, u skladu sa lokalnim potrebama. U cilju unapređenja položaja Roma, romski koordinatori će blisko sarađivati sa drugim relevantnim državnim mehanizmima. Da bi se unapredila aktivna inkluzija Roma, nadležne institucije uspostaviće mehaniz-me za integrisani model pružanja usluga socijalne zaštite koji obavezuje centre za socijalni rad i Naci-onalnu službu za zapošljavanje da aktivnije tragaju za rešenjima za aktivaciju korisnika koji su radno sposobni, a kontinuirano primaju novčanu socijalnu pomoć.

• Organizovaće se dva seminara za medije ( jedan godišnje) radi podsticanja medija da preuzmu aktivni-ju ulogu u oblasti promovisanja pozitivnije slike o romskoj zajednici. Da bi se podigla svest o položaju i pravima Roma, kao i da bi se Romi informisali o svojim pravima i relevantnim administrativnim proce-durama za unapređenje svog položaja, biće pokrenute medijske kampanje namenjene nacionalnim institucijama, opštinskim organima i opštoj javnosti. Evropska komisija će tokom celokupnog trajanja procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji, uključujući aktivnosti sprovođenja Akcionog plana za Po-glavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava, nastaviti pažljivo da prati napore koje Srbija ulaže u unapre-đenje položaja Roma.

• Evropska komisija, kao i drugi donatori, kao partneri u ovom procesu, već su pružili podršku i znatnu finansijsku pomoć. Oni će nastaviti da pružaju podršku na transparentan način, uključujući stratešku, stručnu i finansijsku pomoć, za inicijative, mere i programe orijentisane ka daljem unapređenju položa-ja Roma u Republici Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana.

• Evropska komisija je spremna da sufinansira sprovođenje nove Strategije za unapređivanje položaja Roma čim ona bude usvojena, zajedno sa kvalitetnim Akcionim planom koji će sadržati SMART po-kazatelje. Republika Srbija će na svake dve godine izveštavati Komisiju o sprovođenju tekućih IPA projekata i o njihovoj vezi sa realizacijom prioriteta Strategije za unapređivanje položaja Roma i Akci-onog plana, koristeći postojeće mehanizme koordinacije za obezbeđivanje efikasnosti i sprečavanje preklapanja.

Upis u matične knjige: pristup ličnim dokumentima• Kroz godišnji izveštaj Vlade, nastaviće se sa praćenjem stanja u oblasti ostvarivanja prava na naknadni

upis činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih i prijave prebivališta, odnosno boravišta, uključujući i broj lica upisanih u ove evidencije po osnovu postupaka propisanih Zakonom o matičnim knjigama, Zakonom o dopunama Zakona o vanparničnom postupku i Zakonom o prebivalištu i boravištu građa-na. Potrebno je uložiti dodatne napore kako bi se završio proces upisa pravno nevidljivih lica, što je predviđeno za kraj 2015. godine, sa nastavkom ovog procesa do juna 2017. godine.

• Dana 16. marta 2015. godine zaključen je Memorandum o izmeni Memoranduma o razumevanju iz-među Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Zaštitnika građana i Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice – Predstavništvo u Srbiji, kojim je produžen rok njegovog važenja do 31. decembra 2016. godine. To je bitno zato što je u procesu realizacije predmeta Memoranduma uočena potreba da se rešavanju pitanja upisa u matičnu knjigu rođenih pristupi na celovit i sistemski način, po-



sebno imajući u vidu da je radi ostvarivanja ovog prava neophodno prethodno rešiti i druga statusna prava građana, kao što su pravo na državljanstvo, prijavu prebivališta, ličnu kartu i dr.; ukoliko se ta pitanja ne reše, ona će i dalje predstavljati smetnju za upis u matičnu knjigu rođenih. Stoga aktivnosti u okviru Memoranduma podrazumevaju aktivno učešće i zajedničku saradnju različitih nadležnih or-gana. Pri tome, posebne aktivnosti u nastavku procesa po ovom Memorandumu imaju za cilj, s jedne strane, da dalje unaprede praksu u radu i primeni propisa nadležnih organa, a s druge strane, da omo-guće pružanje besplatne pomoći licima koja su u potrebi rešavanja nekog od prava iz ličnog statusa, što će omogućiti lakše ostvarivanje ovog prava do uspostavljanja sistema besplatne pravne pomoći.

• Praćenjem stanja u oblasti matičnih knjiga, a radi nesmetanog ostvarivanja prava na upis činjenica i podataka u matične knjige, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave realizuje projekat koji ima za cilj da se do kraja 2017. godine uspostave elektronske procedure za razmenu podataka i dokumenata između matičara i drugih organa i ustanova koji učestvuju u postupku upisa činjenica i podataka u matične knjige, čime će se obezbediti unapređena koordinacija između ovih organa, kao i zakonito i delotvorno ostvarivanje, između ostalog, i prava na upis činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih u propisanom roku za prijavu te činjenice.

• Pratiće se stanje u oblasti ostvarivanja prava na upis činjenice državljanstva saglasno odredbama Zakona o državljanstvu Republike Srbije. Upis činjenice državljanstva vršiće se u skladu sa novom Strategijom za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji, kroz Akcioni plan za sprovođenje Stra-tegije, uvođenjem mera za pružanje pravne pomoći podnosiocima zahteva i prioritetnim rešavanjem u postupcima za utvrđivanje državljanstva Republike Srbije. Pratiće se pitanje prijave prebivališta i boravišta i izdavanja ličnih dokumenata, u skladu sa Akcionim planom, uključujući i upis činjenice dr-žavljanstva u matične knjige rođenih.

• Nadzorom nad izvršenjem poverenih poslova u pogledu matičnih knjiga nastaviće se praćenje stanja u ostvarivanju prava na naknadni upis činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih, između ostalog i kroz broj lica koja su u ovom postupku ostvarila pravo na upis u matičnu knjigu rođenih.

• Relevantni organi i ministarstva nastaviće da pružaju podršku udruženjima čija je oblast delovanja unapređenje ljudskih i manjinskih prava kroz aktivnosti upoznavanja romske nacionalne manjine sa pravima iz oblasti ličnog statusa građana i aktivnosti pružanja besplatne pravne pomoći pripadnicima romske zajednice u ovim postupcima.

• Ministarstvo pravde će obezbediti sistemski pristup u pružanju besplatne pravne pomoći licima u sta-nju socijalne ugroženosti. Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, čije je usvajanje planirano za 2015. godinu, potrebno je obezbediti širok krug korisnika besplatne pravne pomoći, kao i pojednostavljen pristup pravdi ugroženim grupama bez ispunjavanja dodatnih uslova, naročito u pogledu ostvarivanja prava na upis / naknadni upis u matičnu knjigu rođenih u vanparničnom postupku. U cilju što efikasni-jeg ostvarivanja prava na pristup pravdi, potrebno je i da se Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći obezbedi širok krug pružalaca besplatne pravne pomoći kako bi se odgovorilo na potrebe ugroženih grupa u Republici Srbiji.

obrazovanje• Nakon usaglašavanja sa Ministarstvom finansija, radni status 175 pedagoških asistenata i asistentkinja

koji su završili akreditovane module obuke i imaju sertifikate Univerziteta u Kragujevcu, Centra za do-životno učenje, biće rešen na održiv način tako što će do kraja 2016. godine njihova radna mesta biti sistematizovana i prepoznata u jedinstvenoj klasifikaciji zanimanja. To pitanje će se rešavati na nivou nacionalnog okvira kvalifikacija i Pravilnika o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradni-ka u osnovnoj školi. Nastaviće se dalje širenje mreže pedagoških asistenata na osnovu analize stanja i fiskalnog uticaja, koju će sprovesti odgovarajuća tela vlade.

• Ministarstvo prosvete će do kraja 2016. godine doneti podzakonski akt kojim se utvrđuju oblasti rada pedagoških asistenata sa specifičnim zadacima, standardi kvaliteta rada, kontinuirana izgradnja kapa-citeta pedagoških asistenata i način angažovanja pedagoških asistenata.

• Pravilnik za upis učenika romske nacionalnosti u srednje škole uz primenu afirmativnih mera biće usvojen do kraja 2015. godine. Pravilnikom će biti definisani i načini praćenja efekata afirmativnih mera u obrazovanju romske populacije.

• Formiranje segregiranih škola/odeljenja biće sprečeno utvrđivanjem mera za desegregaciju. Do kraja 2015. godine biće usvojen Pravilnik o prepoznavanju oblika diskriminacije u obrazovanju i biće praće-na njegova primena kroz izradu Protokola o postupanju. Pravilnikom će biti definisan okvir za kreiranje mera za desegregaciju odeljenja i škola tokom 2016. godine.

• Povećaće se obuhvat dece u sistemu obrazovanja od obaveznog predškolskog programa do visokog obrazovanja. Uspostaviće se sistem podrške, uz aktivno učešće roditelja romske dece, i izradiće se podzakonski akti kojima će se regulisati pitanja učeničkog i studentskog standarda do kraja 2016. go-dine. Najmanje 60% učenika iz osetljivih grupa, što podrazumeva veliki broj učenika romske nacional-nosti (od čega najmanje 40% devojčica), postići će prosečan akademski uspeh učenika u obrazovnoj ustanovi koju pohađaju do juna 2017. godine.

• Programi prevencije osipanja dece iz obrazovnog sistema biće dodatno razvijani, posebno kroz uspo-stavljanje programa mentorstva i stipendiranja. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa partnerima sprovešće istraživanje i analizu uzroka ranog napuštanja školovanja. Na osnovu ove ana-lize, mere će biti pilotirane i uvedene u sistem uz podršku u okviru odobrenog projekta IPA za 2013. godinu, što će omogućiti usvajanje sistemskih mera podrške na nivou škola i lokalne samouprave do kraja 2016. godine.

• Biće uspostavljen sistem praćenja i evaluacije sa ciljem unapređenja efikasnosti i kvaliteta obrazov-nog sistema, uključujući i visoko obrazovanje. U cilju obezbeđivanja što preciznijih statističkih poda-taka o pohađanju obrazovanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će pripremati i dostavljati izveštaje u saradnji sa obrazovnim institucijama.

• Rano obrazovanje dece od tri do pet godina biće unapređeno kroz sistem podrške detetu, umesto ustanovi, i razvijeno putem: podrške programima razvoja u ranom detinjstvu i uvođenja integrisanih, specijalizovanih i dodatnih programa u predškolsko obrazovanje, radi uspostavljanja aktivnog uklju-čivanja većeg broja romske dece i roditelja u programe ranog razvoja, kojima će biti obuhvaćeno najmanje 40% romske dece (od toga najmanje 40% devojčica).



• Opštine će obezbediti saradnju između svih postojećih mehanizama za inkluziju Roma na lokalnom nivou, uključujući i međuresorne komisije, kako bi zajednički delovali u pravcu unapređenja obrazov-nog statusa Roma, prevashodno putem podrške upisa Roma u škole i sprečavanja ranog napuštanja školovanja. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obezbediće sveobuhvatni upis romske dece u redovne škole, odnosno pripremni predškolski program. Broj dece koja upišu i završe osnovno i srednje obrazovanje biće povećan, što bi, takođe, trebalo da doprinese smanjenju preranog napu-štanja školovanja. Civilno društvo će pratiti sprovođenje ovih aktivnosti i upozoravati na potencijalne nedostatke u sistemu.

• Obezbediće se školarine za 350 učenika srednjih škola sa prosekom većim od 4,5 i za oko 30 stude-nata, počev od druge godine studija, koji imaju prosek veći od 9 i koji su položili ispite iz prethodne godine. Svi ostali mogu da konkurišu za kredite koji se isplaćuju iz republičkog budžeta, s tim da će oni koji ostvare prosek veći od 8,5 i diplomiraju u roku biti oslobođeni vraćanja kredita. U zavisnosti od raspoloživosti finansijskih sredstava, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nastaviće program stipendiranja koji je pokrenut u okviru IPA za 2012. i IPA za 2013. godinu, čija su ciljna grupa srednjoškolci sa prosekom većim od 2,5, što će doprineti prevenciji prevremenog napuštanja školo-vanja.

• Vlada Republike Srbije donosi godišnji plan obrazovanja odraslih na osnovu IPA projekta Druga šan-sa. U ovom procesu trenutno učestvuje oko 80 osnovnih škola, odnosno oko 6.000 učesnika na go-dišnjem nivou. Osobe koje završe osnovnu školu imaju mogućnost da nastave obrazovanje uz podrš-ku afirmativnih mera. Osobe starije od 17 godina mogu da završe srednju školu uz dodatnu finansijsku podršku. Više od 60% korisnika ove mere su pripadnici romske populacije, od kojih su 40% žene.

• U saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog ra-zvoja će razviti sistemske modele podrške za decu i učenike migrante/povratnike u vidu programa učenja srpskog jezika kao nematernjeg jezika i podrške učenju tokom letnjeg raspusta.

• Do kraja 2015. godine počeće sa radom Lektorat za romski jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa ciljem školovanja nastavnika i istraživača za rad u nastavi i naučno-istraživačkoj de-latnosti jezika i kulture Roma. Do kraja 2015. godine prva grupa od 30 nastavnika dobiće sertifikate i postaće deo sistema osnovnog obrazovanja. U osnovne škole u Srbiji će do kraja 2016. godine biti uveden izborni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture, u skladu sa Zakonom. Serti-fikovanje nastavnika koji mogu da predaju Romski jezik sa elementima nacionalne kulture sprovešće Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.

Zapošljavanje• Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalna služba za zapošljavanje će

aktivno promovisati i sprovoditi politike i mere koje imaju za cilj povećavanje mogućnosti zapošljava-nja i zapošljavanja lica romske nacionalnosti, sa posebnom pažnjom na Romkinjama. Posebne akcije uključivaće realizaciju posebnih javnih poziva za dodelu sredstava za samozapošljavanje Roma, u skladu sa raspoloživim sredstvima za mere aktivne politike zapošljavanja. Javne službe na centralnom i lokalnom nivou će aktivno promovisati i sprovoditi politike i mere koje imaju za cilj povećanje zapo-slenosti Roma, sa posebnom pažnjom na zapošljavanje Romkinja, u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada.

• Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i soci-jalna pitanja iniciraće posebne projekte kojima će se povezati obrazovanje (stručno i univerzitetsko) i konkretno zapošljavanje. Takođe, analiziraće razloge zašto značajan broj Roma rade u sivoj ekonomiji, i identifikovaće probleme i moguća rešenja.

• Podsticaće se uključivanje lokalnih samouprava u pitanje smanjenja nezaposlenosti lica romske naci-onalnosti, uz prethodno sagledavanje stanja na lokalnom tržištu rada i predlaganje mera koje će dati najbolje rezultate u pogledu zapošljavanja lica romske nacionalnosti na lokalnom nivou.

• Podsticaće se zapošljavanje Roma u institucijama na lokalnom i nacionalnom nivou, u saglasnosti sa organima lokalne samouprave i u skladu sa fiskalnim ograničenjima.

• Afirmativne mere, kao i finansijska i nefinansijska podrška, kao što su mali grantovi i javno-privatno partnerstvo, biće razvijane i institucionalizovane sa ciljem podrške zapošljavanju i lakšem otpočinjanju održivih poslovnih aktivnosti Roma i Romkinja. Intenziviraće se i druge aktivnosti usmerene na pove-ćanje motivacije za uključivanje na tržište rada nezaposlenih lica romske nacionalnosti, posebno kori-snika novčane socijalne pomoći, uz jačanje saradnje sa relevantnim organizacijama civilnog društva, kao i na razvoj romskog preduzetništva, posebno za žene.

• Očekuje se da će usvajanjem zakonodavnog okvira za socijalno preduzetništvo biti unapređene mo-gućnosti za pristup tržištu rada i za zapošljavanje lica koja se teže zapošljavaju, uključujući i Rome. Do kraja 2015. godine očekuje se završetak izrade Nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu, koji će se zasnivati na dobroj praksi iz država članica EU.

• Civilno društvo, a posebno romske organizacije, doprineće informisanju o mogućnostima zapošlja-vanja; uz njihovu pomoć, informativna mreža će biti osnažena kako bi se osiguralo informisanje što većeg broja Roma o mogućnostima zapošljavanja.

Socijalna i zdravstvena zaštita• Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prati-

će, s posebnom pažnjom, ostvarivanje prava na prijavu prebivališta na adresi centara za socijalni rad za lica koja ni po kojem drugom osnovu ne mogu prijaviti prebivalište. U pružanju socijalnih i zdrav-stvenih usluga, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo zdravlja uložiće posebne napore da se poveća svest lokalnih vlasti o tom pitanju, kako bi se omogućio potpuni pristup socijalnim i zdravstvenim uslugama, sprečila diskriminacija i obezbedila dosledna primena relevantnih zakonskih propisa.



• Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sprovodiće aktivnosti u cilju suzbijanja nasilja u porodici, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, nadležnim institucijama i organizacija-ma civilnog društva. Sistem mera zaštite i podrške za žrtve nasilja u porodici biće unapređen do kraja 2017. godine.

• Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sprovodiće aktivnosti u cilju suzbijanja trgovine ljudima, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, nadležnim institucijama i organizacija-ma civilnog društva. Usluge prevencije, pomoći, zaštite i reintegracije žrtava biće unapređene do kraja 2017. godine.

• Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja intenziviraće rad internih lokalnih jedini-ca za organizovanje podrške i pomoći deci koja žive i/ili rade na ulici, uz veće oslanjanje na kapacitete institucija socijalne zaštite koje pružaju usluge privremenog ili stalnog smeštaja, uključujući i usluge intenzivne zaštite dece sa strukturnim problemima i poremećajima ponašanja i ličnosti (PIT program).

• Centri za socijalni rad radiće na intenzivnijem uključivanju romske dece u lokalne usluge socijalne zaštite i na unapređivanju programa podrške majkama.

• Centri za socijalni rad ojačaće svoju savetodavnu uslugu u radu sa romskim porodicama i, uopšte, u radu sa korisnicima romske nacionalnosti.

• Do ovog trenutka zaposleno je 75 romskih zdravstvenih medijatora u 59 opština. U narednom trogo-dišnjem periodu biće opredeljena dodatna sredstva za zapošljavanje medijatora, na osnovu analize potreba koju će sprovesti nadležna tela Vlade, a u cilju unapređenja pristupa korisnika ovim uslu-gama. Ovaj proces počeće u narednih šest meseci, a realne procene su da će ta radna mesta biti sistematizovana i uvedena u nacionalni okvir kvalifikacija čim budu utvrđeni registar kvalifikacija i procedure za registraciju kvalifikacija. Takođe, biće razvijeni moduli za formalno obrazovanje, kao i nomenklatura zanimanja, i biće realizovano zapošljavanje zdravstvenih medijatora kao zdravstvenih saradnika u domovima zdravlja. Do 2017. godine broj zdravstvenih medijatora biće povećan na 90.

• Kao rezultat unapređenja softvera Ministarstva u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, informacije iz baze podataka Ministarstva zdravlja o Romima i Romkinjama biće podeljene sa relevan-tnim sektorima u cilju jednostavnijeg i sadržajnijeg odgovora socijalnih službi u pogledu socijalnog uključivanja Roma i Romkinja. Podatke iz baze koristiće Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Baza podataka se trenutno unapređuje i biće operativna u septembru 2015. godine.

Stanovanje• U okviru projekta IPA za 2012. godinu izvršena je procena stanja u 20 lokalnih samouprava (Som-

bor, Odžaci, Novi Sad, Kovin, Pančevo, Palilula, Zvezdara, Valjevo, Koceljeva, Smederevo, Kragujevac, Kruševac, Knjaževac, Prokuplje, Leskovac, Vranje, Bujanovac, Bojnik, Žitorađa i Bela Palanka). U junu 2014. godine, zbog poplava koje su zadesile Srbiju, projektom je obuhvaćen i Obrenovac, kao 21. opština. Ova procena stanja iskorišćena je za izradu planske dokumentacije s ciljem da se poboljšaju uslovi stanovanja, između ostalog i pomoću potencijalne podrške iz IPA fondova.

• Početkom 2016. godine se očekuje početak realizacije projekta IPA za 2013. godinu – Tehnička po-moć za unapređenje životnih uslova i uslova stanovanja romskog stanovništva koje živi u neformalnim naseljima, koji realizuje Republička agencija za stanovanje (RAS) i koji predviđa poboljšanje infrastruk-turnih uslova u naseljima koja su ispod standarda, ali i preseljenje u odgovarajuće stambene objekte socijalnog stanovanja na teritorijama lokalnih samouprava koje zadovolje odgovarajuće kriterijume za učešće u projektu.

• Veliki broj Roma i Romkinja i dalje živi u veoma lošim uslovima, često bez tekuće vode ili struje. U okvi-ru projekta IPA za 2014. godinu, za čiju realizaciju će biti zadužena IPA jedinica Republičke agencije za stanovanje, biće određena nova naselja koja su ispod standarda, a u kojima je neophodno izvršiti unapređenje životnih uslova, kroz pripremu planske dokumentacije i stvaranje uslova za poboljšanje infrastrukturne mreže ili kroz preduzimanje aktivnosti za raseljavanje u nove objekte socijalnog sta-novanja.

• Do kraja prvog tromesečja 2016. godine biće usvojen zakonodavni okvir za prinudno iseljavanje, u skladu sa relevantnim međunarodnim standardima, kojim će biti definisani uslovi koji se moraju po-štovati u takvim slučajevima. Priručnik i smernice, sa posebnim osvrtom na uloge i obaveze lokalnih samouprava, biće pripremljeni i dostavljeni svim relevantnim administrativnim akterima. Vlada će nad-zirati njihovo sprovođenje u svim opštinama Republike Srbije i objaviće izveštaj o sprovođenju pre sledećeg seminara o Romima.

• Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture izradiće Nacrt zakona o stanovanju, koji će biti usvojen do kraja prvog tromesečja 2016. godine i koji će biti usklađen sa Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

• Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture radiće na zakonskoj formulaciji svih mogućnosti za legalizaciju pojedinačnih postojećih stambenih objekata u okviru održivih naselja koja su ispod stan-darda. Vlada i opštinski organi uložiće napore da zakonski regulišu postojeća održiva romska naselja koja su ispod standarda ili da obezbede lokacije za njihovu relokaciju, u skladu sa navedenim pravnim odredbama. U slučajevima kada je relokacija neophodna, ona će se sprovoditi tek nakon što su žitelji dovoljno ranije obavešteni o tome, uz potpuno poštovanje njihovih ljudskih prava i u skladu sa među-narodnim standardima. Vlada će izraditi obavezujući priručnik, odnosno obavezujuće zaključke kojim će se definisati postupci nadležnih organa u slučajevima relokacije neformalnih naselja i o njima će obavestiti organe vlasti na lokalnom nivou i dostaviti im navedeni dokument.

• Opštinske vlasti ažuriraće strategije i akcione planove na lokalnom nivou kako bi unele tačnije po-datke o stanovnicima neformalnih naselja i kako bi predložile mere za regulisanje i konsolidovanje životnih uslova u postojećim neformalnim naseljima.



• Radiće se na rešavanju situacije interno raseljenih Roma sa Kosova i Metohije, od kojih najveći broj ne planira da se tamo vrati. Republika Srbija nastaviće da finansira programe unapređenja uslova života interno raseljenih lica, kako iz republičkog budžeta, tako i obezbeđivanjem podrške donatora, sa ciljem unapređenja uslova života i ekonomskog osnaživanja interno raseljenih lica romske nacio-nalnosti.

• Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture i Republička agencija za stanovanje će koristiti i unaprediti bazu podataka, formiranu na osnovu Geografskog informacionog sistema (GIS), koja se sastoji od informacija o naseljima koja su ispod standarda, u cilju efikasnog i efektivnog donošenja investicionih odluka radi unapređenja položaja romske zajednice.

Sloboda kretanja• Vlada Republike Srbije nastaviće da ulaže napore na suzbijanju slučajeva zloupotrebe bezviznog

režima u EU i u pridruženim državama Šengenskog sporazuma, kao i na rešavanju pojave neosnova-nih zahteva za azil koje njeni državljani podnose u državama članicama EU i u pridruženim državama Šengenskog sporazuma. Nastaviće se sa aktivnostima namenjenim podizanju svesti Roma o rizicima zloupotrebe bezviznog režima.

• Romske organizacije civilnog društva biće podstaknute da intenziviraju svoje kampanje usmerene na informisanje Roma i Romkinja o postupku readmisije i rizicima zloupotrebe bezviznog režima.

• Kontinuirana saradnja sa Evropskom unijom u oblasti razmene informacija u cilju sprečavanja zloupo-trebe bezviznog režima i obaveštavanja o broju lica koja ulaze u i izlaze iz EU biće obezbeđena i dalje će se unapređivati. Saradnja će biti intenzivirana i preko Komisije za praćenje bezviznog režima sa EU. Nadležni organi kontinuirano će pratiti kretanja u pogledu broja tražilaca azila, kao i broja povratnika po Sporazumu o readmisiji sa zemljama članicama EU, uključujući i izradu migracionih profila i ažuri-ranje statističkih podataka.

• Raspoloživi resursi nadležnih organa na nacionalnom i lokalnom nivou biće i dalje usmereni ka odr-živoj integraciji svih povratnika i njihovih porodica, kroz olakšan pristup svim uslugama u sistemu obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite. Istovremeno, raspoloživa sredstva iz pretpristupnih fondova EU i od drugih donatora, kao i raspoloživa budžetska sredstva, biće korišćena u cilju podsticanja eko-nomskog osnaživanja i stanovanja za najugroženije povratnike.

• Povratnici po Sporazumu o readmisiji biće detaljno informisani o mogućnostima rešavanja statusnih i drugih pitanja nakon povratka. Koordinisani pristup biće obezbeđen i kroz pružanje psihosocijalne i zdravstvene podrške, kao i kroz omogućavanje pristupa smeštaju.

Aneks 8. Ključni pokazatelji za praćenje

opis pokazatelja

Početna vrednost

Početna godina

Izvor(i) i proračuniPredložena učestalost

Napomene

Broj registrovanih raseljenih lica sa Kosova u Srbiji

203.140 2015.Komesarijat za izbeglice

Jednom godišnje

Broj registrovanih IRL Roma, Aškalija i Egipćana sa Kosova u Srbiji

23.277 2014.

Baza podataka Komesarijata za izbeglice, podacima pristupio UNHCR

Jednom godišnje

IRL u stanju potrebe / siromašni

45,2% 2010.UNHCR-ovo istraživanje o IRL iz 2011. godine

Svakih 5 godina

Metodologija korišćena u istraživanju iz 2010. godine nije u potpunosti uporediva sa metodologijom za izračunavanje nacionalne stope siromaštva. U narednim istraživanjima treba da se osigura uporedivost sa osnovnim definicijama siromaštva koje će se koristiti u godini izrade istraživanja.



opis pokazatelja

Početna vrednost

Početna godina


Napomene

Stopa siromaštva ukupne populacije

9,2% 2010.

Anketa o prihodima domaćinstava (HBS) za 2010. godinu (RZS)

IRL Romi u riziku od siromaštva

92% 2014.

UNHCR-ovo istraživanje o IRL Romima iz 2014. godine

Svakih 5 godina

U budućim istraživanjima treba osigurati da metodologija bude bolje usklađena sa metodologijom koja se koristi za SILC, kako bi se obezbedilo da rezultati budu kompatibilni.

Ukupna populacija u riziku od siromaštva

25,6% 2014.

Istraživanje o prihodima i životnom standardu (SILC) (RZS)

Jednom godišnje

Stopa nezaposlenosti IRL


Svakih 5 godina

Stopa nezaposlenosti ukupne populacije

20,0% 2010.Anketa o radnoj snazi (LFS) (RZS)

Jednom godišnje

opis pokazatelja

Početna vrednost

Početna godina


Napomene

Stopa nezaposlenosti IRL Roma

74% 2014.


Svakih 5 godina

U budućim istraživanjima treba osigurati da metodologija bude uporediva sa metodologijom koja se koristi u Anketi o radnoj snazi (LFS).

Stopa nezaposlenosti ukupne populacije

17% 2014.

Anketa o radnoj snazi (LFS), IV kvartal za 2014. godinu

Izrađuje se

kvartalno

Registrovana nezaposlena IRL

5.785 2015.

Nacionalna služ-ba za zapošlja-vanje (korespon-dencija). Ukupan broj ne obuhvata registrovana ne-zaposlena IRL na Kosovu.

Jednom godišnje

Broj registrovanih je nizak u poređenju sa realnim očekivanjima. Vrednost pokazatelja treba da se poveća, tako da odražava veći broj registrovanih IRL.

Domaćinstva IRL koja primaju materijalno obezbeđenje porodice (MOP) / novčanu socijalnu pomoć (NSP)

34% 2010.UNHCR-ovo istraživanje o IRL iz 2011. godine

Svakih 5 godina

2011. godine MOP je reorganizovan i sada se zove NSP. Buduće mere treba da se odnose na pristup NSP-u.



opis pokazatelja

Početna vrednost

Početna godina


Napomene

Sva domaćinstva koja primaju pomoć za prihode / novčanu socijalnu pomoć

2,6%

4,1%

2010.

2014.

Anketa o radnoj snazi (LFS) objavljena u Prvom nacionalnom izveštaju o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva

Izrađuje se

jednom godišnje

Romska domaćinstva IRL koja primaju novčanu socijalnu pomoć

47% 2014.


Svakih 5 godina

IRL sa površinom stana manjom od 10 m2 po osobi


Svakih 5 godina

IRL Romi sa površinom stana manjom od 10 m2 po osobi


Svakih 5 godina

opis pokazatelja

Početna vrednost

Početna godina


Napomene

Ukupna populacija sa površinom stana manjom od 10 m2 po osobi

3,89% 2011.Popis stanovništva

Svakih 10 godina

Površina stana je aproksimativna mera za kvalitet stanovanja. Malo je verovatno da se cifra za ukupno stanovništvo značajno razlikuje. Značaj ovog indikatora je u tome da se stanje IRL približi stanju opšte populacije.

Broj IRL koja žive u kolektivnim centrima

802Jun

2015.Komesarijat za izbeglice

Jednom godišnje

Ovaj broj treba da se smanji na nulu do kraja 2016. godine.

Broj izgrađenih jedinica socijalnog stanovanja za IRL

47 godišnje

Prosek za

period 2008–2014.

Komesarijat za izbeglice

Jednom godišnje

Stambene jedinice za IRL treba uračunati u ukupan broj tek onda kada budu useljene.

Seoska domaćinstva za IRL

83

Prosek za

period 2008–2014.

Komesarijat za izbeglice

Jednom godišnje

Isto kao gore.



opis pokazatelja

Početna vrednost

Početna godina


Napomene

Stambena rešenja potrebna za IRL koja su u stanju potrebe

18.762 2010.UNHCR-ovo istraživanje o IRL

Svakih 5 godina

Stambena rešenja treba da budu podeljena po vrstama (seoska domaćinstva, socijalni stanovi itd.) i treba koristiti istu osnovu za procenu kao u istraživanju iz 2010. godine.

Novootvoreni sudski slučajevi po vrstama

Treba da bude utvrđe-

no

2016.Pružaoci pravne pomoći

Jednom godišnje

Ovo je pokazatelj situacije na Kosovu i podatak koji treba koristiti u planiranju za naredne godine.

Rešeni sudski predmeti po vrstama i trajanju predmeta

Treba da bude utvrđe-

no

2016.Pružaoci pravne pomoći

Jednom godišnje

Ovo je pokazatelj vrste predmeta koji mogu da se reše i količine rada/vremena potrebnog za rešavanje predmeta.

Aneks 9. Buduća istraživanja o IRL

U analizi položaja IRL u Srbiji identifikovane su određene ključne praznine u podacima koji su dostupni o položaju IRL. Ukoliko se te praznine popune, dobiće se nove smernice u pogledu potencijalnih rešenja na polju politike u budućem periodu.

Istraživanja o IRL treba da obuhvate sledeća pitanja:

• Da li domaćinstva imaju pristup poljoprivrednom zemljištu u mestu raseljenja (radi planiranja pomoći i boljeg razumevanja mogućnosti za zarađivanje za život).

• Treba povezati imovinu u vlasništvu u Srbiji sa zahtevima za povraćaj imovine na Kosovu – u anketi treba pitati da li su rešena imovinska pitanja na Kosovu i da li su lica u potpunosti povratila imovinu i ušla u posed. Postoji teza da se oni koji su uspeli da povrate svoju imovinu i koji je koriste za stanova-nje ili su je prodali nalaze u boljoj finansijskoj situaciji u raseljenju od onih koji nisu uradili. Trenutno ne postoji dovoljno informacija da bi se ova teza proverila.

• Treba pitati IRL da li dobijaju određene prihode od rođaka i prijatelja iz inostranstva (doznake). To pita-nje im do sada nije postavljano. Postoji teza da su neka domaćinstva u boljem položaju zbog toga što imaju rođake u emigraciji, ali ni ta teza još uvek nije proverena.

• Pitanja i metodologija treba da budu što sličniji onima koji se koriste u standardnim istraživanjima (na primer, u Istraživanju o prihodima i životnim uslovima, Anketi o potrošnji domaćinstava i u Anketi o rad-noj snazi). U svim budućim istraživanjima treba tražiti pomoć od Zavoda za statistiku Republike Srbije kako bi se povećala uporedivost sa standardnim podacima za opštu populaciju.

• Finansijska inkluzija do sada nije uzimana u obzir. Jednostavno pitanje može da bude: „Da li imate račun u banci?”

• Prijavljena adresa je, takođe, važan podatak iz istraživanja. Opcije za pitanje „Da li imate prijavljenu adresu?” mogle bi da budu: nema prijavljenu adresu; ima prebivalište na Kosovu; privremeno raseljen; ima prebivalište u Srbiji; ima prebivalište na Kosovu; nema prijavljenu adresu u Srbiji; stalno prijavljen

na adresi CSR itd.



Aneks 10. Lista ključnih saradnika koji su dostavili informacije i učesnika fokus grupa

UČeŠĆe U RAdU FoKUS gRUPA

Ime Pozicija organizacija Lokacija datum intervjua13.10.2015.

20.10.2015.

28.10.2015.

05.11.2015.

10.11.2015.

Irena Vojackova – Soloran(Irena Vojackova Sollorane)

Stalni koordinator UN

UNDP/UNCT Beograd 17.11.2014.

Danijela Cemović Menadžer projektaKancelarija za imovinu

UNHCR Beograd 19.11.2014.

Marcija Palota (Marzia Palotta) Rukovodilac posla Delegacija EU u Srbiji Beograd 21.11.2014.

Masimo Morati (Massimo Moratti) Menadžer projektaKancelarija za besplatnu pravnu

pomoć Beograd 02.12.2014.

Marko Đurić Šef kancelarijeKancelarija za Kosovo i Metohiju, Vlada

SrbijeBeograd 03.12.2014.

Marija Stajić-Radivojša Savetnik Ministarstvo spoljnih poslova Beograd 03.12.2014.

Maja Vibler(Maja Wiebler)

Regionalni koordinator za izbeglice

BPRM, Ambasada SAD Beograd 04.12.2014.

Marina Kremoneze (Marina Cremonese) Šef kancelarije Danski savet za izbeglice Beograd 05.12.2014.

Branimir Stojanović Predsednik opštine Opština Gračanica Gračanica 08.12.2014.

Dragan Velić Poverenik KIMS Kancelarija Komesarijata za izbeglice i

migracije Srbije Gračanica 08.12.2014.

Stegano Njoki (Stefano Gnocchi)Savetnik za politička pitanja.

Zajednice Kancelarija EU Priština 08.12.2014.

Samir Selimi Rukovodilac posla Kancelarija EU Priština 08.12.2014.

Narasima Rao (Narasimha Rao) Šef misije UNHCR Priština 08.12.2014.

Mariza Kors (Marisa Cohrs) Politički savetnik Ambasada SAD Priština 09.12.2014.





20.10.2015.

28.10.2015.

05.11.2015.

10.11.2015.

Skot Leng (Scott Lang)

Savetnik za politiku i ljudska prava

Ambasada SAD Priština 09.12.2014.

Sara Banjato (Sara Bagnato)

Referent za politiku zajednica. Povratak

OEBS Priština 09.12.2014.

Leonid Makarijan (Leonid Markaryan)Šef kancelarije za podršku

zajednica i logistiku UNMIK Priština 09.12.2014.

Rada Trajković Predstavnik srpske zajednice Gračanica Gračanica 10.12.2014.

Horhe Baka (Jorge Baca)

Šef misije IOM Priština 10.12.2014.

Klara DanilovićSekretar Odbora za urbanizam

i stanovanjeStalna konferencija gradova i opština Beograd 04.02.2015.

Vladislav PetkovićKancelarija za Kosovo i Metohiju, Vlada

SrbijeBeograd 20.03.2015.

Eduardo Arboleda Stalni predstavnik UNHCR Beograd 20.03.2015.

Boris Nužda Poverenik KIMS Gradska uprava Grada Niša Niš 15.06.2015.

Ljubivoje Slavković Zamenik predsednika opštine Gradska uprava Grada Niša Niš 15.06.2015.

Svetozar Aleksov Član Gradskog veća Gradska uprava Grada Niša Niš 15.06.2015.

Gorana Ilić Socijalni radnik Sigma (NVO) Niš 15.06.2015.

Javorka Ranđelović Član mobilnog tima i šef

odeljenjaCentar za socijalni rad Niš 15.06.2015.

Mirjana Popović Načelnik Uprava za dečju, socijalnu i primarnu

zdravstvenu zaštituNiš 15.06.2015.

Tamara Simonić Direktor Indigo (NVO) Niš 15.06.2015. Da

Mitrović Dragan Poverenik KIMS Opštinska uprava Gadžin Han Gadžin Han 15.06.2015.

Saša Đorđević Predsednik opštine Opštinska uprava Gadžin Han Gadžin Han 15.06.2015.





20.10.2015.

28.10.2015.

05.11.2015.

10.11.2015.

Milorad Mandić Građevinski inženjer Vizija (NVO) Gadžin Han 15.06.2015.

Aleksandar Lazić Socijalni radnik Vizija (NVO) Gadžin Han 15.06.2015. Da Da Da

Slobodan Stanišić Poverenik KIMS Gradska uprava Kraljevo Kraljevo 16.06.2015.

Milun Jovanović Zamenik predsednika opštine Gradska uprava Kraljevo Kraljevo 16.06.2015.

Sanja Madžarević Socijalni radnik Intersos (NVO) Kraljevo 16.06.2015. Da

Vladimir Lukić Pravnik PRAXIS (NVO) Kraljevo 16.06.2015.

Gordana Damnjanović Član Gradskog veća i šef

opštinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalna pitanja

Gradska uprava Kragujevac Kragujevac 17.06.2015.

Slađana Radosavljević Zamenik predsednika opštine Gradska uprava Kragujevac Kragujevac 17.06.2015.

Nikola Ribarić Gradska uprava Kragujevac Kragujevac 17.06.2015.

Petar Atanasković Poverenik KIMS Gradska uprava Kragujevac Kragujevac 17.06.2015.

Dragana Marinković Socijalni radnik, predsednik

Upravnog odboraVizija (NVO) Kragujevac 17.06.2015.

Zdravka Damjanić Koordinator projekta Vizija (NGO) Kragujevac 17.06.2015.

Ivan Simić Koordinator projekta Microfins (NVO) Kragujevac 17.06.2015.

Gazela Pudar IstraživačFakultet društvenih nauka,

Univerzitet u BeograduBeograd 17.08.2015.

Milena Timotijević Sociolog Housing Center (NVO) Beograd 31.08.2015.

Branislava Žarković Direktor Housing Center (NVO) Beograd 31.08.2015.





20.10.2015.

28.10.2015.

05.11.2015.

10.11.2015.

Ognisan Lipovski Rukovodilac timaPodrška EU za poboljšanje životnih

uslova prisilnih migranataBeograd 31.08.2015.

Irma Lutovac Koordinator za opštinePodrška EU za poboljšanje životnih

uslova prisilnih migranataBeograd 11.09.2015. Da

Milka Đurđević Koordinator projekta HELP – Hilfe zur Selbsthilfe Beograd 14.09.2015. Da

Aleksandra Brkić Finansijski direktor HELP – Hilfe zur Selbsthilfe Beograd 14.09.2015.. Da

Ivana Milanović Đukić Menadžer programa Danski savet za izbeglice Beograd 15.09.2015.

Novak GajićSavetnik za lokalni i

regionalni razvojStalna konferencija gradova i opština Beograd 15.09.2015.

Miodrag ŠrestaEkspert za zapošljavanje

RomaOEBS. Ovde smo zajedno Beograd 16.09.2015. Da

Đorđe Mojović Direktor Program za urbani razvoj (NVO) Beograd 24.09.2015.

Vera Kovačević Saradnik Centar za socijalnu politiku Beograd 24.09.2015.

Milica Stranjaković Saradnik Centar za socijalnu politiku Beograd 24.09.2015. Da

Danijela Popović Roko (Rocco) Viši savetnik Komesarijat za izbeglice i migracije Beograd 24.09.2015.

Masimo Morati Menadžer projektaKancelarija za besplatnu pravnu

pomoćBeograd 30.09.2015. Da

Slobodan Cvejić ProfesorFakultet društvenih nauka,

Univerzitet u BeograduBeograd 09.10.2015.

Dragan Mladenović Terenski referent UNOPS Beograd 17.11.2015.

Ana Nedeljković Terenski referent UNOPS Beograd 17.11.2015.

Darja Koturović Viši savetnik Ministarstvo pravde Beograd 22.12.2015.





20.10.2015.

28.10.2015.

05.11.2015.

10.11.2015.

Mirjana Maksimović Rukovodilac posla Delegacija EU u Srbiji Beograd 22.01.2016. Da

Kristijan Veltcajn (Christian Weltzien) Menadžer programaSavetodavna podrška za regionalni

program stambenog zbrinjavanjaBeograd 26/01/2016

Robert Bu Zamenik direktoraEkumenska humanitarna organizacija

(EHO)Novi Sad 03/02/2016

Goran Basta Izvršni direktor Balkanski centar za migracije Beograd 05/02/2016 Da

Branislava Žarković Direktor Housing Center (NVO) Beograd 05/02/2016 Da Da

Miroslav Drašković Pravnik Balkanski centar za migracije Beograd 05/02/2016 Da

Marko TomaševićNačelnik odeljenja za politički

sistem lokalne samoupraveStalna konferencija gradova i opština Beograd Da

Klod Kan (Claude Cahn)

Predstavnik UNHCHR Beograd Da

Ružica Banda Viši projektni referent OEBS Beograd Da

Nevena Marković Pravnik PRAXIS (NVO) Beograd Da

Jovana Konjević Mlađi savetnik Komesarijat za izbeglice i migracije Beograd Da Da

Ivana Maksić Savetnik Stalna konferencija gradova i opština Beograd Da Da Da

Darko Madžarević Danski savet za izbeglice Beograd Da

Nadežda Satarić Izvršni direktor AmitDa (NVO) Beograd Da

Slobodan Stanković PripravnikJedinica za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada Srbije

Beograd Da

Jelena Vasić Viši savetnikMinistarstvo za rad, zapošljavanje, boračka pitanja i socijalnu politiku

Beograd Da





20.10.2015.

28.10.2015.

05.11.2015.

10.11.2015.

Milosava Smiljanić Menadžer projekta Danski savet za izbeglice Beograd Da

Nataša Ivanović Projektni referent UNOPS Beograd Da

Dejan Marković Istraživač Društvo za ugrožene narode Beograd Da Da

Gvido Pjetrosanti (Guido Pietrosanti) Direktor Intersos (NVO) Beograd Da

Milena Gojković Direktor Micro Development Fund (NVO) Beograd Da

Stanka Janković Menadžer projektaEkumenska humanitarna organizacija

(EHO)Novi Sad Da

Ranko Bruić Menadžer projekta HELP – Hilfe zur Selbsthilfe Beograd Da Da

Svetlana Ristić Viši savetnikMinistarstvo za infrastrukturu,

izgradnju i stanovanjeBeograd Da

Anita Ivanišević Danski savet za izbeglice Beograd Da

Laura Karpino (Laura Carpino) Građevinski inženjer OSCE. Ovde smo zajedno Beograd Da

Donatela Bradić (Donatella Bradić) EvaluatorRegionalni program stambenog

zbrinjavanjaBeograd Da

Milana Lazić SavetnikJedinica za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada Srbije

Beograd Da

Osman Balić Direktor SKRUG. YUCOM Beograd Da

Lojd Tadik (Lloyd Tudyk)

Menadžer projekta OSCE. Ovde smo zajedno Beograd Da

Jelena Tadžić Menadžer projekta UNDP Beograd Da