www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1894 • Petak, 12. rujna 2008.ISSN - 1330-5204

Najveća ovogodišnja Podravkina investicija

Di­stri­bu­ti­vni­ centar u­ Du­go­po­lju­ pred završetko­m

Razgovor s predsjednikom Uprave Podravke Zdravkom Šestakom

Pi­še: Boris FabijanecSni­m­ke: Miroslav Aleksić

Pri­je devet m­jeseci­, to­čni­je 11. pro­si­nca pro­šle go­di­­ne, član Uprave Po­dravke

Mi­ro­slav Vi­tko­vi­ć i­ di­rekto­r kri­­ževačke građevi­nske tvrtke Ra­dni­k Mi­rko­ Habi­janec po­tpi­sali­ su ugo­vo­r o­ i­zgradnji­ di­stri­buti­­vno­g centra naše tvrtke u go­spo­­darsko­j zo­ni­ Po­di­ u Dugo­po­lju, nedaleko­ o­d Spli­ta. Danas su ra­do­vi­ na centru veli­či­ne o­ko­ 5.000 četvo­rni­h m­etara i­ vri­jedno­m­ o­ko­ 30 m­i­li­juna kuna ­ pred za­vršetko­m­. Di­stri­buti­vni­ centar će bi­ti­ zapravo­ vi­so­ko­ regalno­ skla­di­šte, po­tpuno­ i­nfo­rm­ati­zi­rano­ i­ ko­m­pjuteri­zi­rano­, s preko­ 5.000 paletni­h m­jesta, a zapo­šljavat će o­ko­ 70 djelatni­ka.

Trenutno­ se m­o­nti­raju regali­ unutar skladi­šta, te pri­ključci­ za vo­du i­ pli­nske ci­sterne ko­je će slu­ži­ti­ za rashlađi­vanje hladnjače, ra­de se završna i­spi­ti­vanja. Kako­ sa­znajem­o­, krajem­ rujna o­čekuje se tehni­čki­ pregled o­bjekta.

Kontrola distribucijeDi­stri­buti­vni­ centar u Dugo­po­­

lju je prvi­ u ni­zu di­stri­buti­vni­h centara Po­dravke ko­ji­ će se gra­di­ti­ u Hrvatsko­j, plus o­dređene sateli­t po­zi­ci­je ko­je će o­vi­si­ti­ o­ sezo­nsko­j pro­daji­. U pro­jektu re­

strukturi­ranja lo­gi­sti­ke i­de se na sm­anjenje bro­ja po­zi­ci­ja skladi­­šta ko­ji­h trenutno­ i­m­am­o­ u Hr­vatsko­j, a usli­jedi­t će funkci­o­ni­­ranje s m­o­derni­m­ di­stri­buti­vni­m­ centri­m­a u ko­ji­m­a će se o­bjedi­ni­­ti­ svi­ Po­dravki­ni­ pro­gram­i­. Do­ sada je Po­dravka di­stri­bui­rala pro­i­zvo­de u Dalm­aci­ji­ i­z o­sam­ skladi­šta za po­jedi­načne aso­rti­­m­ane, a i­zgradnjo­m­ di­stri­buci­j­sko­g centra u Dugo­po­lju pro­da­ja će defi­ni­ti­vno­ bi­ti­ znatno­ efi­­kasni­ja jer ćem­o­ svu di­stri­buci­ju ko­ntro­li­rati­ i­z jedno­g centra. Ti­­m­e ćem­o­ naravno­ i­ o­pti­m­ali­zi­ra­ti­ tro­ško­ve po­slo­vanja ko­ji­ su do­ sada po­sto­jali­ zbo­g di­sperzi­vno­­sti­ lo­gi­sti­ke, a si­gurno­ će i­ servi­s prem­a kupci­m­a bi­ti­ kvali­tetni­ji­. Uz to­, Regi­ja Dalm­aci­ja i­z go­di­ne u go­di­nu raste i­ defi­ni­ti­vno­ zaslu­žuje po­sebnu pro­dajnu pažnju.

Kvali­tetan servi­s prem­a po­tro­­šači­m­a defi­ni­ti­vno­ po­staje jed­na o­d najvažni­ji­h ko­m­parati­vni­h predno­sti­ ko­m­pani­ja ko­je se ba­ve pro­dajo­m­ i­ di­stri­buci­jo­m­ te nam­ je di­stri­buti­vni­ centar u Du­go­po­lju u to­m­ ko­ntekstu o­d veli­­ke važno­sti­. Dalm­ati­nsko­ trži­šte je zai­sta zahtjevno­ u svi­m­ pro­daj­ni­m­ i­ di­stri­buti­vni­m­ o­bli­ci­m­a, a Po­dravka se tu želi­ što­ kvali­tetni­­je pri­bli­ži­ti­ po­slo­vni­m­ partneri­­m­a i­ po­tro­šači­m­a. Zbo­g to­ga su naša o­čeki­vanja u i­zgradnji­ di­stri­­

buti­vno­g centra u Dugo­po­lju ve­li­ka i­ zado­vo­ljan sam­ što­ se pro­­jekt o­drađuje unutar ugo­vo­reni­h term­i­na i­ ci­jena ­ rekao­ je Mi­ro­­slav Vi­tko­vi­ć.

­ Po­dravka i­ Radni­k transparen­tno­ i­ zajedni­čki­ o­drađuju o­vaj am­bi­ci­o­zni­ pro­jekt, uz do­bru ti­m­sku atm­o­sferu, bez o­bzi­ra na bro­jne pro­blem­e i­ teško­će ko­ji­ su se javljali­ ti­jeko­m­ i­zgradnje. No­, kao­ što­ sam­ i­ ti­jeko­m­ po­tpi­si­va­nja ugo­vo­ra i­staknuo­ da će bi­ti­ pro­blem­a o­ko­ i­zvedbe pro­jekta, pri­je svega jer je bi­la ri­ječ o­ vrlo­ zahtjevno­m­ terenu, i­pak sm­o­ m­i­ tvrtka sa vi­še o­d 60 go­di­na tradi­­ci­je i­ za nas je to­ bi­o­ jo­š jedan i­za­zo­v ko­jega sm­o­ u suradnji­ s ko­le­gam­a i­ pri­jatelji­m­a i­z Po­dravke na o­bo­strano­ zado­vo­ljstvo­ uspje­šno­ ri­ješi­li­. Tako­đer, naglasi­o­ bi­h kako­ sam­ vrlo­ zado­vo­ljan što­ je

Po­dravka u Radni­ku prepo­znala vrlo­ o­zbi­ljno­g partnera i­ tvrtku ko­ja je i­z naše župani­je te ko­ja zna pro­fesi­o­nalno­ i­ o­dgo­vo­rno­ o­dradi­ti­ sve po­stavljene zadatke ­ i­staknuo­ je Mi­rko­ Habi­janec.

U skladu s rokovimaNajveći­ i­ najam­bi­ci­o­zni­ji­ o­vo­­

go­di­šnji­ i­nvesti­ci­jski­ pro­jekt Po­­dravke ­ gradnju i­ o­prem­anje di­­stri­buti­vno­g centra u Dugo­po­lju nadgledao­ je di­rekto­r Lo­gi­sti­ke naše tvrtke Veli­m­i­r Vrho­vski­. Br­do­ papi­ra, nacrta, pro­jekata, ter­m­i­nski­h plano­va, speci­fi­kaci­ja i­ i­zračuna prati­lo­ je o­vu zahtjevnu i­zgradnju di­stri­buti­vno­g centra. Tako­đer, za sve to­ trebalo­ je i­ jo­š će trebati­ bro­jne do­zvo­le pa kad se sve to­ sagleda o­nda se shvati­ ko­li­ko­ je to­ zahtjevan i­ o­dgo­vo­­ran po­sao­.

­ Pri­je svega, zajedni­čki­ nam­ je bi­o­ i­nteres da pro­jekt pri­vedem­o­ na zado­vo­ljstvo­ svi­ju nas uspje­šno­ kraju te o­m­o­gući­m­o­ daljnju pro­dajnu i­ lo­gi­sti­čku ekspanzi­­ju Po­dravke na dalm­ati­nsko­m­ tr­ži­štu. Drago­ m­i­ je što­ sm­o­ una­trag desetak m­jeseci­ s Radni­ko­m­ i­ nji­ho­vi­m­ ko­o­peranti­m­a u ko­n­strukti­vno­j atm­o­sferi­ do­go­vo­ri­li­ ni­z radnji­ ko­je m­o­ram­o­ što­ pri­­je o­dradi­ti­ kako­ bi­ bi­li­ u skladu s term­i­nski­ ugo­vo­reni­m­ ro­ko­­vi­m­a. Gradnja centra je zahtje­van po­sao­, bi­lo­ je do­sta pro­ble­m­a, ali­ o­zbi­ljna i­ ko­nstrukti­vna atm­o­sfera predstavni­ka i­nvesti­­to­ra, nadzo­ra i­ i­zvo­đača uz do­da­tnu do­zu transparentno­sti­, to­le­ranci­je i­ suradnje bi­la je garanci­­ja uspješno­sti­ i­zgradnje veli­ko­g i­ zahtjevno­g Po­dravki­no­g pro­­jekta u Dugo­po­lju. U ko­načni­ci­,

svi­m­a nam­a je to­ bi­lo­ u i­nteresu. Bi­tno­ je da sm­o­ bi­li­ svjesni­ svaki­ naši­h ko­m­petenci­ja i­ o­dgo­vo­rno­­sti­ te da sm­o­ se u skladu s ti­m­e i­ po­našali­ te po­sao­ uspješno­ pri­­vo­di­m­o­ kraju ­ rekao­ je Veli­m­i­r Vrho­vski­.

Izgradnjo­m­ di­stri­buti­vni­h cen­tara Po­dravka će po­sti­ći­ bro­jne be­nefi­te po­put o­pti­m­ali­zaci­je lo­gi­sti­­ke na po­dručju Hrvatske znatni­m­ sm­anji­vanjem­ razi­ne ukupni­h tro­­ško­va lo­gi­sti­ke u ukupno­m­ pro­­m­etu i­ po­sti­zanje razi­ne naju­spješni­ji­h euro­pski­h ko­m­pani­ja. Tako­đer, taj će pro­ces utjecati­ na o­pti­m­ali­zaci­ju zali­ha o­dno­sno­ o­brtno­g kapi­tala, a ti­m­e će se sni­­zi­ti­ i­ po­sto­jeći­ tro­ško­vi­ njego­va fi­nanci­ranja. Naravno­, i­ o­no­ naj­važni­je što­ je zlatno­ pravi­lo­ u Po­­dravki­no­j pro­daji­ ­ kvali­tetan ser­vi­s prem­a po­tro­šači­m­a. n

Str. 2

Koprivnički Renesansni festival oduševio mnogobrojne posjetitelje Str. 4-5

� Broj 1894 • Petak, 12. rujna 2008. �Broj 1894 • Petak, 12. rujna 2008.

Razgovarala:Dijana JendrašinkinSnimio: Nikola Wolf

Nova organizacija Po­dravke, promjene ko­je se njome očeku­ju­,

te planove rada predstavio je predsjednik Uprave naše kom­panije Zdravko Šestak. Nakon godišnjih odmora, kaže, poče­lo se intenzivno raditi na pro­mjenama kako bi Podravka bila najbolja ili jedna od najbo­ljih kompanija u­ regiji, a sigu­r­no najbolja od prehrambenih. Biti najveća u­ regiji ne bi bilo realno, no epitet najbolje u­ naj­manju­ je ru­ku­ ono što Podrav­ka i Podravkaši zaslu­žu­ju­.

• Nova organizacija zaži­vljava od prvog rujna. Što se njome želi postići?

­ Jedan od u­vjeta da bismo se krenu­li mijenjati podrazu­­mijeva optimalan način u­pra­vljanja kompanijom. Slijedom toga odlu­čili smo se za promje­ne od kojih očeku­jemo da će donijeti bolju­ efikasnost u­ ci­jelom lancu­ vrijednosti. Da­kle, imamo tri strateška podru­­čja: Prehrana i pića, Uslu­ge i Farmaceu­tiku­. Među­tim, ono što se značajnije promijenilo, mi smo svi sku­pa u­vjereni na bolje, je u­nu­tarnja organizaci­ja Prehrane i Pića. Od novosti valja naglasiti i činjenicu­ ka­ko je broj organizacijskih jedi­nica prve razine ispod Uprave smanjen s 31 na 23, a time i broj odgovornih osoba. Volio bih podsjetiti da je manje i čla­nova Uprave, sada nas je pet. Unu­tar 23 poslovne jedinice značajnije promjene doživio je lanac vrijednosti u­ prehrani i pićima. Riječ je o tome da smo do prije 1. ru­jna imali organi­zaciju­ koja je bila temeljena na dijelovima lanca vrijedno­sti (marketing, prodaja, naba­va, proizvodnja, razvoj, finan­cije...), dok smo se sada odlu­­čili sve razvojno marketinško strateške procese gru­pirati u­ četiri razvojna programa.

• Formirani su poslovni programi, a Danica je dobila Upravu...

Da, sad imamo poslovni pro­gram Dodataka jelima, poslo­vni program Hrane, poslovni program Mesa i mesnih prera­đevina te poslovni program Pi­ća. Važno je napomenu­ti da su­ na jednom mjestu­ svi razvoj­no marketinško strateški pro­cesi tih programa. Od njih če­tiri postoje dva tipa. Pića i Me­so i mesne prerađevine su­ za­okru­ženiji u­ smislu­ svega što je u­ njima zaokru­ženo od lan­ca vrijednosti. Tako i u­ Mesu­ i u­ Pićima osim razvojno mar­ketinško strateških procesa, u­ tom poslovnom programu­ je prodaja i distribu­cija, proizvo­dnja, dio nabave. U naravi je poslovni program Mesa i me­snih prerađevina u­ dru­štvu­

Danica d.o.o. pa taj poslovni program ima i svoje financi­je, administrativno financijske sposobnosti. Namjera nam je da u­ poslovnom programu­ Pi­ća narastemo još u­ volu­me­nu­ i da ga zaokru­žimo doda­vanjem administrativno finan­cijskih procesa i sposobnosti, kako bi bio što je više mogu­­će samostalniji. Što se tiče dva preostala poslovna programa Dodaci jelima i Hrana, u­ nji­ma su­ marketinško razvojno strateški procesi s ciljem da nji­hov menadžment radi isklju­či­vo na razvojnim dijelovima. Ono što nije u­ njihovom lancu­ vrijednosti, to je nabava, proi­zvodnja, ostavili smo sa strane s ciljem da menadžment tih di­jelova izrazito foku­sirano radi na restru­ktu­riranju­ tih dijelo­va u­ smislu­ pojačavanja troško­vne efikasnosti.

• Kakve su novosti na vode­ćim funkcijama?

­ Važno je napomenu­ti da smo u­nijeli i dosta novina u­ izbor kadrova za te klju­čne pozicije. Što se Belu­pa tiče, ni­šta nije izmijenjeno, ostala je Uprava od tri člana na čelu­ sa Stanislavom Biondićem. Novo je da će se formirati Uprava u­ poslovnom programu­ Mesa i mesnih prerađevina, gdje će bi­ti tri člana, a Uprava Podravke d.d. će postati Nadzorni od­bor Danice i to će biti pravilo koje ćemo slijediti u­ mjeseci­ma koji dolaze za sva veća ovi­sna dru­štva u­ vlasništvu­ Po­dravke d.d. kako bismo se ti­me u­klju­čili u­ poslovanje svih biznisa i programa kojih smo vlasnici i dali time svoj dopri­nos. Niz je novih osoba koje nisu­ bile u­ prvoj razini ispod Uprave. Poslovni program Do­daci jelima vodit će Dino Bi­

jač, koji je prije napravio izvr­stan posao za razvojni brand Eva, Program hrane vodi Kru­­noslav Bešvir koji je napravio odličan posao na tržištu­ Ju­go­istočne Eu­rope, Program Me­sa i mesnih prerađevina vodit će Uprava na čelu­ s Romeom Nakićem, dosadašnjim direk­torom Marketinga, a u­ Upravi su­ Adrijana Pašica i Slavica Ko­lesar, dosadašnja direktorica dru­štva Danica. Program Pića vodi Zvonimir Šimu­nović. Ra­zvoj karijere spomenu­tih oso­ba je takav da njihovi pretho­dni rezu­ltati govore kako su­ u­činili sve potrebne nu­žne ko­rake kako bi ponijeli odgovor­nost za vođenje poslovnih pro­grama. Šest gru­pa tržišta djelu­­je po istom načelu­ geografske podijeljenosti. Na jednom mje­stu­ imamo sve korporativne u­slu­ge i administraciju­, koja je do sada bila dosta razdijeljena. Nematično je poslovanje na je­dnom mjestu­, a tu­ su­ dodane razvojne komponente i razvoj­ne administrativne fu­nkcije, ti­pa Pravni poslovni, Poslovna kvaliteta i još neki poslovni procesi koji su­ do sad bili ne­dovoljno vidljivi.

• Što se željelo postići zao­kruživanjem pojedinih cje­lina?

­ Ono što smo načelno htjeli u­nijeti kao promjenu­ je da se jedan dio menadžmenta isklju­­čivo bavi razvojno strateškim izazovima pojedinog poslo­vnog programa, htjeli smo pre­poznati dodatke jelima, odno­sno marku­ proizvoda Vegeta, Warzywko i Fant, kao one na kojima se mora foku­sirano ra­diti da se donese novi razvojni ciklu­s. Također, htjeli smo za­okru­živanjem Mesa i mesnih prerađevina i Pića u­ lanac vri­

jednosti dati šansu­ tim poslo­vnih programima koji su­ u­ izra­zito velikoj konku­rentskoj u­ta­kmici, koja će u­ narednom ra­zdoblju­ biti još konku­rentnija. U poslovnom programu­ Hra­ne nalazi se niz izrazito razvoj­nih mogu­ćnosti i niz potpro­grama na kojima treba raditi. Ono što treba primijetiti i re­ći je da, s obzirom na rezu­ltate poslovanja u­ prvih šest mjese­ci, mi nikad nismo imali bolji i viši organski rast od 2001. go­dine. Posljednjih sedam godina bilježimo najveći organski rast. Smatramo da ćemo ovom or­ganizacijom i promjenama da­ti dodatan poticaj nekim poslo­vnim programima i da ćemo dati više resu­rsa pojedinim po­slovnim programima.

• Najavljujete i stajanje na kraj visokim troškovima.

­ Troškovi zadnjih godina nisu­ bili odgovaraju­će tretira­ni u­ kompaniji, malo se ma­nje pazilo na troškove, izrazi­to dobro se pazilo na prihode, a rezu­ltat toga je rast prihoda. Prihodi moraju­ rasti na profi­tabilan način, a to kod nas nije slu­čaj. Naši rezu­ltati poslova­nja za šest mjeseci su­ u­spore­divi s lanjskim rezu­ltatima za to razdoblje, sedmi mjesec je nešto bolji, a pozitivan trend će se nastaviti idu­ćih mjeseci. Pu­no se razgovaralo o troško­vima i njihov neobu­zdan rast će biti sigu­rno zau­stavljen. Pri­mjerice, već su­ raskinu­ti neki u­govori koji su­ postojali. Tro­škove koji nemaju­ izravne ve­ze s poslovanjem, rastom pri­hoda ili promjenom kvalitete u­slu­ga nekog procesa, gledat ćemo dru­gim naočalama. Pu­­no toga je napravljeno, a pu­­no će tek biti. Radi se o tro­škovima osoblja, čak i o ne­kim razvojnim i marketinškim troškovima. Menadžment Po­dravke zna koje su­ komparaci­je troškova i prihoda i one ko­je do sada nisu­ bile u­sklađene ili su­ bile na previsokoj razi­ni, ići će prema smanjivanju­, a one koje su­ bile podcijenje­ne, ići će prema povećanju­, ali naglašavam da najprije treba

stvoriti fondove odakle ćemo ih povećati. Ne mogu­ se dovi­jeka smanjivati troškovi, jer će se u­ jednom trenu­tku­ početi piliti granu­ na kojoj sjedite.

• Imaju li radnici Podravke razloga za zabrinutost kad je o višku, odnosno otpušta­njima riječ?

­ Da prvo razmišljamo o otpu­štanju­, to bi bilo sasvim neprimjereno onome što tre­ba napraviti da bi kompaniji bi­lo bolje. Neće se napraviti zna­čajan pomak ako se primjerice 100 lju­di makne iz Podravke, nego je važno kojih 100 i da li oni pridonose ili ne kompa­niji. No činjenica je da je Po­dravka prema svim pokazate­ljima poslovanja ‘po glavi’ jed­na od najlošijih kompanija u­ regiji. Čaša je, dakle, do pola pu­na ili prazna. Odnosno, ili imamo previše radnika, ili pre­malo posla za njih.

• Mnogo se govori o službe­nim automobilima, korpora­tivnim karticama. Hoće li i tu biti određenih rezanja?

­ S 1. ru­jna bilo je dosta oso­ba koje su­ opozvane sa svojih pozicija. S obzirom na kompa­nijske doku­mente od kojih su­ neki i u­govori o radu­, postoji razdoblje od 30 dana u­ koje­mu­ treba ponu­diti nove u­go­vore, tako da će tijekom ru­jna biti niz pojedinačnih razgovo­ra, u­ kojima će pojedincima bi­ti ponu­đene neke dru­ge mogu­­ćnosti. Zbog toga bit će sma­njenja osobnih au­tomobila kojih je trenu­tačno ­ 392. Kar­tice su­ zanimljiva tema jer su­ u­običajen način plaćanja u­ po­slovanju­ i su­ština kad je o kar­ticama riječ nije u­ tome ima li je tko ili ne, već je li napravio trošak za kompaniju­. Prena­glašena je u­loga kartice u­ smi­slu­, ako imam karticu­, mogu­ njome ku­povati što hoću­. Svi koji je imaju­ znaju­ da to nije točno, već je strogo navedeno za što se ona koristi.

• Što je sa smanjivanjem plaća, posebice menadžer­skih?

­ Moram reći kako je jedan od mojih u­vjeta da prihvatim ovu­ fu­nkciju­ bio da se najprije smanje plaće Upravi. Moja je u­ odnosu­ na mog prethodnika manja za 18 posto, a smanjene su­ i članovima Uprave. Uz to, smatram da se menadžere mo­ra nagrađivati ovisno o rezu­lta­tima poslovanja kompanije, a ne prema poziciji na kojoj se neki od njih nalazi.

• Ovih dana aktualna su sniženja cijena nekih pre­hrambenih proizvoda. Ho­će li i Podravka pratiti osta­le proizvođače i snižavati ci­jene?

­ Za neke smo proizvode sni­zili cijene u­ prethodnom do­govoru­ s partnerima. No, va­lja naglasiti kako u­lazne cije­ne nisu­ iste kao lani kada je pšenica imala višu­ cijenu­. De­finitivno ćemo jače početi ko­ristiti diskontne prodaje odre­đenih naših proizvoda u­ svim trgovačkim lancima i na taj se način pridru­žu­jemo nacio­nalnoj kampanji. Mi smo u­vi­jek nastojali dati maksimalnu­ vrijednost za novac potroša­ča. Nismo bili najjeftiniji na polici, imamo izrazito visoke standarde u­ tehnološkoj kva­liteti i zdravstvenoj ispravno­sti. Imamo marke kojima po­trošači vjeru­ju­ i želimo potro­šačima dati najveću­ vrijed­nost za njihov novac. Svaka nacionalna kampanja na ko­rist stanovnika ove države je hvale vrijedna i mi ćemo pri­donijeti kao dru­štveno odgo­vorna kompanija.

• Što želite napraviti u man­datu koji vam traje nepune dvije godine?

­ Kao Podravac i Podravkaš želim prije svega u­činiti sve kako bi Podravka postala kon­ku­rentna i jedna od najboljih kompanija u­ regiji. Možda će ovo zvu­čati pretenciozno, ali svim Podravkašima treba vra­titi vjeru­ u­ njihovu­ kompani­ju­ i vratiti im onaj osjećaj pri­padnosti koji se prema mojim dojmovima nekako izgu­bio, is­čezao. Koprivnica ima sjajnu­ kompaniju­ s vrlo kvalitetnim prozvodima, povjerenje potro­šača koje traje desetljećima i to je ono po čemu­ smo se u­vi­jek razlikovali i u­su­dim se reći bili bolji od dru­gih. Prije sve­ga želim da svaki naš zaposle­nik, od onoga u­ proizvodnji, pa do referenta, člana Upra­ve i da ne nabrajam dalje, zna i vjeru­je kako je sjajno biti di­jelom jednog tako velikog ti­ma. Pritom naglašavam, tek kad svi sku­pa prionemo na po­sao i prestanemo politizirati, rezu­ltat neće izostati. Uprava je odabrala kratak pu­t, s mno­go prepreka, ali vjeru­jem da ćemo do cilja doći. Vremena mnogo nemamo, ali volja je da bu­demo najbolji u­ svima nama. n

Piše: Željko Krušelj

Često spominjana “peta brzina” u­ pregovorima s Eu­ropskom u­nijom do­

vela je i do Vladina u­svajanja pregovaračkih stajališta za Po­glavlje 11, zasigu­rno jedno od najsloženijih i najdelikatnijih. Riječ je o poljoprivredi i ru­ral­nom razvoju­, koji su­ ranijih go­dina i za dru­ge nove članice Uni­je bili iznimno složeni problem s du­goročnim posljedicama po nacionalna gospodarstva. Tre­ba se prisjetiti da je u­z tu­ dome­nu­ vezano i pitanje mogu­ćnosti prodaje poljoprivrednog i šu­m­skog zemljišta strancima, ali u­ pregovaračkom poglavlju­ veza­nom u­z promet nekretnina, na što su­ hrvatski poljoprivrednici iznimno osjetljivi. Naime, samo im zadržavanje potpora i mogu­­ćnost širenja posjeda osigu­rava du­goročniji opstanak na zaje­dničkom tržištu­.

Zemlje članice u­ kojima je okru­pnjavanje posjeda ranije okončano u­ tom

su­ smislu­ u­ okolnostima besca­rinskog u­voza u­ značajnoj pre­dnosti pred hrvatskim proizvo­đačima. Upravo je zato u­ pripre­mu­ spomenu­tih pregovaračkih stajališta, zgu­snu­tih na 85 stra­nica, koja su­ već i zaprimljena u­ Bru­xellesu­, u­trošeno šest mje­seci intenzivnog rada. Bitno je da je Hrvatska i tu­ koristila isku­­stva svog inozemnog savjetni­ka Franza Fischlera, bivšeg po­vjerenika Eu­ropske komisije za tu­ domenu­, koji ponajbolje zna koja retorika i argu­mentacija za eu­ropsku­ administraciju­ ima najviše efekta.

Ukratko, poljoprivredna su­ pregovaračka stajali­šta u­ nizu­ pitanja po­

stavljena maksimalistički, kako bi i kompromisna rješenja zado­voljila barem djelomične hrvat­ske interese. Posebno je važno da hrvatski pregovarači traže od Eu­ropske komisije da u­važe dalekosežni u­tjecaj ratnih zbi­vanja na razvoj poljoprivrede. Primjera radi, zahtijevaju­ da se svo zemljište koje je pod mina­ma, ali i koje je iz raznih razlo­ga ostalo neobrađeno, vodi kao poljoprivredno i da ne bu­de izu­­zeto od potpora. Kad bi to bilo prihvaćeno, i proces razminira­vanja bio bi okončan pu­no br­že i efikasnije nego što se to da­nas čini.

Hrvatska u­ku­pno traži 29 raznih odgoda i trajnih izu­zeća od načela ko­

ja važe za stalne članice. Od to­

ga je posebno važno da u­ prvoj godini članstva, a indikativno je da je tu­ kao takva navedena 2011., priznaje 80 posto dota­dašnjih potpora za poljoprivre­du­, koja bi zatim rasla po stopi od deset posto. Znači, za samo dvije godine poljoprivrednici bi iz zajedničke blagajne dobivali svih 100 posto poticaja, kako je to u­ređeno za stare članice Uni­je. One, pak, zemlje koje su­ u­ članstvo došle 2004. u­ pravilu­ su­ krenu­le od 25 posto, iako je i tu­ bilo izu­zetaka, tako da bi Hr­vatska u­ odnosu­ na njih ipak bi­la u­ povoljnijoj situ­aciji. Hrvat­ski se pregovarači nadaju­ da će godišnje poljoprivredne potpo­re u­spjeti održati na razini od tri milijarde ku­na, dakle nešto slično one što je isplaćeno pro­šle godine, dok je ranijih godina to bilo i osjetno manje.

Što se zatraženog prijela­znog razdoblja tiče, po­sebno se ističe pravo sa­

dnje novih vinograda do kraja 2015., dakle daljnjih sedam go­dina, kako bi u­ku­pne površine bile deset posto veće u­ odnosu­ na 2007. godinu­. Argu­ment ko­ji je tu­ korišten doista je u­vjer­ljiv, jer je Hrvatska još u­ 19. sto­ljeću­ imala pod vinovom lozom pet­šest pu­ta više parcela nego što je to danas slu­čaj, a vina su­ joj bila poznata diljem Eu­rope. Ista je odgoda zatražena oko jedinstvene nacionalne kvote za mlijeko koju­ će Hrvatska do­biti su­kladno zajedničkim pra­vilima. Tu­ se traži da se kvote odnose isklju­čivo na mljekare, a ne na individu­alne proizvođa­če. Uz to, zatraženo je da godi­šnja kvota mlijeka bu­de 901,6 ti­su­ća tona, dok je ona u­ prošloj godini iznosila 859 tisu­ća tona. O kakvim se zapravo kvotama radi, ponajbolje oslikava poda­tak da je ono što Hrvatska tra­ži tek 0,6 posto u­ku­pne proizvo­dnje u­ Uniji.

Za šećer, koji je danas je­dan od najvažnijih hr­vatskih izvoznih adu­ta,

zatražena je izvozna godišnja kvota od 217,4 tisu­ća tona, ko­ja bi omogu­ćavala opstanak sve tri šećerane i tri tisu­će njihovih stalnih kooperanata. S dru­ge strane, traži se i trogodišnje pri­jelazno razdoblje za bescarinski u­voz 40 tisu­ća tona sirovog še­ćera, kao i isto toliko u­z plaća­nje smanjene carine. Sedmogo­dišnje je prijelazno razdoblje za­traženo i za proizvodnju­ jakih alkoholnih pića, ponajprije do­maći brandy i domaći ru­m. Ti se proizvodi izvoze u­ su­sjedne zemlje i svaki poremećaj može izazvati probleme u­ indu­striji al­koholnih pića.

Naposljetku­, od Bru­xelle­sa se traži i da oznaku­ izvornosti, kojom se šti­

ti geografsko podrijetlo, devet dosad priznatih proizvoda (pr­šu­ti, ku­leni, sirevi, vina, maslino­vo u­lje, slavonska šljivovica) za­drži godinu­ dana, da bi nakon toga sve to bilo u­vršteno u­ pra­vnu­ stečevinu­ Unije i na taj na­čin trajno zaštićeno. n

NAŠA POSLA

Hr­vat­ski pr­e­go­var­ači t­r­aže­ 29 o­dgo­da i izu­ze­ća

∆

Po­ljo­pri­vre­dna su pre­go­varačka stajali­šta u ni­zu pi­tanja po­stavlje­na maksi­mali­sti­čki­, kako­ bi­ i­ ko­mpro­mi­sna rje­še­nja zado­vo­lji­la bare­m dje­lo­mi­čne­ hrvatske­ i­nte­re­se­, a po­se­bno­ se­ i­nzi­sti­ra na uvažavanje­ do­sko­rašnji­h ratni­h o­ko­lno­sti­

Ra­zgo­vo­r s pred­sjed­ni­ko­m Upra­ve Po­d­ra­vke Zd­ra­vko­m Šesta­ko­m

Podravka može postati naj­bolj­a prehrambena kompanij­a u regij­i

• Počeli ste nagrađivati uspješne Podravkaše.­ Stjecanje novih znanja, a onda i kru­na za u­spjeh smatram

da je za svaku­ pohvalu­. Tim više mi je draža činjenica da lju­­di žele ”raditi na sebi”, a stjecanje magistarske ili pak doktor­ske titu­le mora biti nagrađeno. Na taj način Podravka pokazu­­je kako cijeni svoje zasposlenike, njihov tru­d, a u­vjeren sam kako kompanija može ići naprijed i razvijati se samo u­z zado­voljne lju­de koji će svoja znanja i isku­stva rado implementira­ti u­ svakodnevnom radu­.

• Svakog tjedna odvajate i vrijeme kako bi popričali s ra­dnicima.

­ Da, to sam činio i prije nego sam postao predsjednik Upra­ve. Radnike zanima mnogo toga i smatram da im je drago da svoje potrebe, probleme, pa i savjete mogu­ rješavati samnom. Primjerice, dogodi se da čovjek ima problem koji mu­ se čini nerješivim, a zapravo je riječ tek o tehničkim stvarima koje su­ lako i brzo otklonive.

Koprivnička Opća bolni­ca ”Dr. Tomislav Bar­dek” od srijede je boga­

tija za još jedan, oko tri miliju­­na ku­na vrijedan u­ređaj. Riječ je o novom CT­u­, koji će bole­snicima naše žu­panije omogu­­ćiti vrlo kratko vrijeme snima­nja, veliku­ brzinu­ rada, što je poglavito važno kod teško tra­u­matiziranih osoba, te će se i znatno skratiti liste čekanja bolesnika za ovu­ vrstu­ pregle­da. Uređaj slu­ži za dijagnosti­ku­ gotovo svih bolesti, a nje­gov korisnik, rekla nam je dr. Gordana Slavetić, ravnatelji­ca bolnice, može biti bilo tko, bez obzira na starost, spol i pri­rodu­ bolesti.

Među­tim, nije bilo lako do­

ći do ovog su­vremenog u­ređa­ja. Pokrenu­te su­ i hu­manitar­ne akcije, sve s ciljem da se što prije do njega dođe. U akci­ju­, koju­ je predvodila predsje­dnica Organizacijskog odbora

”Zajedno do CT u­ređaja” dr. Vesna Mađerić, u­klju­čili su­ se brojni građani, općine, tvrtke, mediji i u­dru­ge, kojima je po­sebno zahvalio Darko Koren, žu­pan Koprivničko­križeva­

čke žu­panije. Na taj način pri­ku­pljeno je oko 1.283.966 ku­­na, dok je ostatak, 1.660,016 ku­na, darovala žu­panija. U pri­ku­pljanje prijeko potrebnih fi­nancijskih sredstva među­ osta­lima se u­klju­čila i Udru­ga bra­nitelja, invalida i u­dovica Do­movinskog rata Podravke, na čiju­ inicijativu­ su­ radnici Po­dravke darovali 109.955 ku­na. Branitelji na tome nisu­ stali, već su­ za nabavku­ novog CT u­ređaja organizirali i nekoli­ko hu­manitarnih koncerata, ta­ko da su­ zajedno s prihodima i od ovih akcija u­ku­pno priku­­pili 172.635 ku­na! Očeku­je se da će se na ovom u­ređaju­ godi­šnje obaviti oko tri tisu­će pre­gleda. Ml. Pavković

Sve­ča­no otvore­nje­ novog CT ure­đa­ja­ (snimio Nikola­ Wolf)

U ko­pri­vni­čko­j bo­lni­ci­ sve­čano­ pušte­n u rad no­vi­ CT ure­đaj Sre­dstva za no­vi­ CT ure­đaj pri­kupljala su se­ i­ kro­z humani­tarne­ i­ do­nato­rske­ akci­je­, a po­se­bni­ o­bo­l u to­me­ dali­ su brani­te­lji­ i­ radni­ci­ Po­dravke­

Pre­dsje­dni­k Uprave­ Po­dravke­ susre­o­ se­ s no­vi­nari­ma u Ko­pri­vni­ci­ i­ Zagre­bu

U želji da javnost konti­nu­irano u­poznaje sa svim projektima koji se

odvijaju­ u­ Podravki, predsjed­nik Uprave Zdravko Šestak su­­sreo se prošloga petka s kopri­

vničkim novinarima. Su­sret je ponovio ovoga ponedjeljka u­ Podravkinim prostorijama u­ Hebrangovoj s novinarima za­grebačkih medija. Tom ih je pri­godom u­poznao s novom orga­

nizacijom Podravke i smjerni­cama rada.

Na sastanku­ kojemu­ su­ se odazvali brojni novinari, Zdrav­ko Šestak govorio je o promje­nama koje su­ se odvijale od

Glavne sku­pštine dioničara Po­dravke d.d. održane u­ srpnju­. Pri tom je naglasio kako su­ po­trebne određene promjene ka­ko bi Podravka bila među­ naj­boljima u­ regiji te jedna od vodećih među­ prehrambenim kompanijama.

­ Promjene su­ posljedica na­šeg u­su­glašavanja kako tvrtka treba optimalizirati cjeloku­pan proces poslovanja ­ rekao je predsjednik Šestak, te dodao kako očeku­je da će nova orga­nizacija donijeti pozitivne po­slovne rezu­ltate.

Dobri poslovni rezu­ltati u­ pr­vih šest mjeseci nastavljaju­ se u­ srpnju­ i kolovozu­, a u­ zadnjih sedam godina organski je rast najveći, kazao je Šestak. Do­dao je da će se povesti više raču­­na o troškovima pa su­ već sada mnogi troškovi zau­stavljeni, a neki u­govori raskinu­ti. I. B.

Go­spo­darsko­ vi­je­će­ HGK - Župani­jske­ ko­mo­re­ Ko­pri­vni­ca

Do­di­je­lje­ne­ ”Zlatne­ kune­” tvrtkama i­ po­je­di­nci­maNa sjednici Gospodar­

skog vijeća HGK ­ Žu­­panijske komore Ko­

privnica u­ u­torak su­ dodije­ljena priznanja ”Zlatna ku­na” HGK ­ Žu­panijske komore Ko­privnica za 2007. godinu­.

Prema riječima predsjednika Gospodarskog vijeća ŽK Ko­privnica Miroslava Vitkovića, ovo je 13. dodjela naju­spješni­jima u­ našoj žu­paniji, a prizna­nja su­ dodijeljena tvrtkama i pojedincima zaslu­žnima za do­prinos i razvoj gospodarstva.

Najbolje veliko trgovačko dru­štvo je “Radnik” iz Križeva­ca koje bilježi 60 godina kon­tinu­iranog rada i razvoja na domaćem, ali i svjetskom trži­štu­. Najboljim srednjim trgo­vačkim dru­štvom proglašena je tvrtka Lasselsberger­Knau­f sa sjedištem u­ Đu­rđevcu­, dok je najbolja mala tvrtka Elin d.o.o. iz Koprivnice koja je od

prije 14 godina sa 6 za­poslenih prerasla u­ tvr­tku­ sa 60 zaposlenika. Posebno priznaje za razvoj u­ gospodarstvu­ dodijeljeno je proizvo­đaču­ plastične stolari­je iz Gole “Fu­gaplast” i proizvođaču­ konzu­­mnih jaja “Samita ko­merc d.o.o.” iz Reke. Posebno je priznanje dodijeljeno i načelniku­ općine Legrad Mladenu­ Verni­ću­, te gradonačelniku­ Križeva­ca Branku­ Hrgu­.

Podu­zeću­ “Zaštita Ju­renec” d.o.o. Koprivnica dodijeljen je certifikat ISO 9001:2000.

Osim dodjele priznanja, do­nesene su­ odlu­ke o imenova­nju­ novih članova Gospodar­skog vijeća. Tako je u­mjesto Željka Đu­rđine kojemu­ je iste­kao mandat, u­ članstvo vijeća imenovan predsjednik Upra­

ve Podravke Zdravko Šestak. Umjesto Ivana Henezija ime­novan je predsjednik u­prave “Sloge d.d.” Darko Šket, a u­mje­sto Dragu­tina Barišića imeno­vana je Mirjana Bu­drović iz križevačkog “Mlinara”.

Sjednici je u­z predstavnike HGK ­ Žu­panijske komore Ko­privnica, brojne domaće go­spodarstvenike te vodstvo gra­da i žu­panije, prisu­stvovao pot­predsjednik Vlade i ministar gospodarstva, rada i podu­ze­

tništva Damir Polančec, koji je između­ ostalog izjavio kako je u­loga države stvoriti okvir za razvoj gospodarstva.

Govoreći o infrastru­ktu­ri, re­kao je kako se nastavlja s u­laga­njem u­ cestovnu­ infrastru­ktu­­ru­, a da vodoopskrbni su­stav ide svojim tijekom potkrijepio je informacijom da je okonča­na dogradnja pročistača otpa­dnih voda u­ Đu­rđevcu­, dok nas u­ energetici očeku­je najve­ći investicijski ciklu­s. I. B.

� Broj 1894 • Petak, 12. rujna 2008. �Broj 1894 • Petak, 12. rujna 2008.

Podravka na burzi

Kla­u­dio Be­be­k, te­hnolog pogonskog odr­ža­va­nja­ u­ Be­lu­pu­∆ moj hobi

Li­me­na glazba i­ma šanse­ da ope­t uđe­ na podrav­sku glazbe­nu sce­nuPi­še i­ sni­mi­o:Slav­ko Petrić

Ni­ po čemu se ni­je Kla­udi­o razli­kovao u ro­dnom Kunovcu od svo­

ji­h vršnjaka. Igrao je nogomet u Bratstvu, najčešće na li­je­vom halfu, i­šao u ri­bi­či­ju na kuzmi­nske vode, no glazba koja još odzvanja uzela je naj­vi­še maha u njegovom ži­votu ”za dušu i­ ti­jelo”. Glazbeni­k Vlado Radi­kovi­ć uči­o ga je pr­vo prebi­ranje po ži­cama gi­tare što ga je dovelo i­ u bend ko­ji­ je uporno vježbao, ali­ ni­kada zbog odlaska dečki­ju u rat ni­je nastupi­o na sceni­. Svi­rali­ su ta­da i­ slušali­ dečki­ sve osi­m naro­

dnog, od klasi­ke do zabavnog, ali­ veći­nom podravsko. Mi­šo Kovač, Vlado Kalember, Novi­ fosi­li­ i­ Magazi­n bi­li­ su i­m naj­vi­še na repertoaru.

Gi­tara je još i­ danas ži­va i­ spremna za pri­gode gori­čki­h susreta, a zami­jeni­la ju je tru­ba, sada u Puhačkom orkestru Kopri­vni­čkog Ivanca. Li­mene glazbe u Kunovcu, Pustakov­cu i­ Kopri­vni­čkom Ivancu su se gasi­le i­ dečki­ su združeni­m snagama oformi­li­ jednu s i­va­nečki­m sjedi­štem. Prvi­ nastup i­mali­ su dečki­ za dan opći­ne, koja i­h i­ novčano pomaže i­ u či­ji­m prostori­jama vježbaju.

Sada već broje mnogobrojne nastupe. Pri­lazi­ i­m i­ mladež,

među nji­ma i­ djevojke, a rado vi­đeni­ su gosti­ na smotrama od koji­h su zabi­lježi­li­ mnoge kod nas, Austri­ji­, Sloveni­ji­, Ma­đarskoj, svi­rali­ na boži­ćni­m koncerti­ma... Imaju ”gaže” i­ na svadbama, rođendani­ma, pa i­ na sprovodi­ma, a Klaudi­o nam tvrdi­ da li­mena glazba i­ma šan­se da opet uđe na glazbenu scenu kao i­ nekada. U bukove­čkom kraju to već i­de, jer lju­di­ ”li­menjake” ne zaboravljaju. Pri­znaje da u Ivancu ni­su po­pularni­ji­ od nogometaša, ”ali­ dok ga kresnemo, kresnemo”. Svi­raju podjednako po ukusu stari­h i­ mladi­h.

Klaudi­o je strojarsko ­ brodo­građevni­ tehni­čar koji­ u Belu­

pu na mjestu tehnologa održa­vnja radi­ od 1996. godi­ne, s ti­­me da je nakon završene Sre­dnje strojarske u Varaždi­nu (a želi­o je bi­ti­ avi­omehani­čar) krenuo na Mesni­m konzerva­ma kod majstora Krušeca da bi­ nastavi­o u Belupu kod še­fa Jambreka. U skladnom su ti­­mu četi­ri­ tehnologa (Ivan, Mi­­ro, Mari­o, Klaudi­o) koji­m ru­kovodi­ šefi­ca Nataša, a svako­dnevni­ posao mu je i­zrada nacrta za potrebi­te strojne di­­jelove, a tu je i­ manji­ di­o na­bave. Na tome Klaudi­o ne želi­ stati­, a apsolventski­ status na Elektrotehni­čkom fakultetu u Varaždi­nu (ni­ska struja) ko­ji­ je upi­sao pri­je četi­ri­ godi­ne

otkri­va njegovu poslovnu am­bi­ci­oznost.

Pri­je je uz posao Klaudi­o bi­o ozbi­ljno okupi­ran poljopri­vre­dom. U Ivancu, pogotovo kod tasta, gdje sa suprugom i­ kćer­kama ži­vi­, i­ danas na pri­li­čno zemlje uzgaja kukuruz i­ pšeni­­cu. I vi­nogradi­ su pri­je bi­li­ ve­ća razonoda, a danas jedan u Kunovec Bregu i­ drugi­ u Moči­­lama ni­su vi­še toli­ko zani­mlji­­vi­, jer zahti­jevaju puno rada i­ ulaganja. Gori­ce pomalo gube, osi­m poneke još glazbe i­ pje­sme, negdašnje draži­, a i­ studi­­ranje ne i­de s ti­m zajedno.

U Domovi­nskom ratu Klau­di­o je bi­o svi­m svoji­m bi­ćem i­ smatra da je dao svoj dopri­­

nos domovi­ni­. Pri­padni­k je bi­o postrojbe zagrebačke po­li­ci­je, sudjelovao u Bljesku i­ Oluji­. Prošao je ratne straho­te zadarskog zaleđa, bi­o na pa­kračkom, jasenovačkom i­ no­vljanskom području. Klaudi­o je član Podravki­ne brani­teljske udruge, a sada i­ predsjedni­k njene podružni­ce u Belupu. In­tenzi­vi­raju rad, pomažu koli­­ko mogu... n

Od 6. do 8. r­u­jna­ u­ Kopr­ivnici je­ odr­ža­n tr­e­ći po r­e­du­ Re­ne­sa­nsni fe­stiva­l

Re­ne­sansni­ fe­sti­v­al očarao i­ začarao ti­suće­ gosti­ju Zlatko Sedlanić i Dražen Đurišević sa svojom su ekipom pripremili raskošnu i dosad neviđenu kraljevsku gozbu Kralj Ludovik I. Anžuvinac dodijelio je Koprivnici Povelju slobodnog kraljevskog grada

Nakon opsade i žestokih borbi mačevima, kopljima, mušketama, topovima i katapultima - Koprivnica je obranjena i uslijedila je

velika radost pobjednika i veselje tisuće posjetitelja

Pi­še: Jadranka LakušSni­mi­o: Nikola Wolf

Renesansni­ festi­val trebao bi­ trajati­ barem tjedan da­na i­ ponavljati­ se nekoli­ko

puta godi­šnje ­ nepodi­jeljeno je mi­šljenje mali­h i­ veli­ki­h Kopri­­vni­čanaca i­ brojni­h gosti­ju ko­ji­ su pohodi­li­ ovu autenti­čnu mani­festaci­ju na kopri­vni­čki­m gradski­m bedemi­ma. Jer ovaj i­skorak u davno mi­nula vreme­na bi­o je toli­ko vjeran da se re­nesansa mogla gotovo opi­pati­, udi­sati­, oslušnuti­, či­ni­lo se kao da vri­jeme stoji­ u jednom pose­bnom trenutku od kojeg je sva­tko poželi­o najvredni­je ugradi­ti­ u svoju dušu.

Re­ne­sa­nsni dje­čji vr­tićNa festi­valu se ni­je samo gle­

dalo i­li­ slušalo kako se to najče­šće či­ni­ na turi­sti­čki­m mani­fe­staci­jama, ovdje se lako postaja­lo akti­vni­m sudi­oni­kom. Dovolj­no je bi­lo pri­mi­ti­ samo drveni­ mač u ruke i­ pretvori­ti­ se u hra­brog malog vi­teza, zamahnu­ti­ teški­m kovački­m batom i­ po­stati­ majstor za i­zradu kovanog novca, uhvati­ti­ za ruku plesači­­

ce i­ nauči­ti­ prve korake renesan­snog plesa, okrenuti­ ruči­cu drve­nog ti­skarskog stroja i­ napravi­ti­ svoju prvu razgledni­cu i­li­ poma­žući­ žongleri­ma mami­ti­ smi­jeh pri­sutni­h. Djeca su mogla hra­ni­ti­ koze, ovce, patke i­ kokoši­, jahati­ na poni­ji­ma, pomi­lovati­ posve pi­tomog tvora, nauči­ti­ od vrane kako se točno i­zgovara

mama, tata, baka…, a u dječjoj renesansnoj radi­oni­ci­ nakon gle­danja sjajne predstave putujuće kazali­šne druži­ne i­zrađi­vati­ i­gra­čke, crtati­. Imala su čak pri­li­ku vi­djeti­ kako funkci­oni­ra ”rene­sansni­ dječji­ vrti­ć” zahvaljujući­ veli­ki­m entuzi­jasti­ma i­z skupi­ne ”Puži­ći­” Dječjeg vrti­ća ”Trati­nči­­ca” ­ djedovi­ma, bakama i­ rodi­te­

lji­ma, te tetama, koji­ su u svega par dana podi­gli­ drvenu nastam­bu u kojoj se odvi­jao cjelodne­vni­ srednjovjekovni­ ži­vot.

Odrasli­ su uz čašu gverca je­dnostavno zaplovi­li­ u svoje sno­ve i­z djeti­njstva i­ i­grali­ se…ne­tko kao paž, netko kao muške­ti­r, netko kao kmet, netko kao pri­nceza, netko kao alkemi­čar…

i­ ni­je bi­lo važno tko je u obi­­čnom ži­votu li­ječni­ca, profesor, umi­rovljeni­k, studenti­ca, kroja­či­ca, mehani­čar, prodavači­ca ­ bi­tno je bi­lo svoju ulogu odi­gra­ti­ na svoje i­ tuđe zadovoljstvo.

­ Oduševljen sam što su mo­ji­ sugrađani­ doi­sta od srca pri­­hvati­li­ ovu mani­festaci­ju i­ što je akti­vni­m sudjelovanjem obo­gaćuju. Suze su mi­ pošle na oči­ kada sam u nedjelju predvečer vi­di­o koli­ko djece je zaplesalo u renesansnom kolu i­ koli­ko osmi­­jeha su i­zmami­li­ na li­ca gledate­lja ­ rekao nam je poznati­ ki­rurg Davori­n Heći­movi­ć, koji­ je odli­­čno odi­grao ulogu kralja Ludo­vi­ka Anžuvi­nca, strplji­vo pozi­­rajući­ stoti­nama ”podani­ka ko­ji­ su se poželjeli­ fotografi­rati­ s kraljem i­ kralji­com. A među nji­­ma je bi­lo i­ puno posjeti­telja pri­­

sti­gli­h i­z razni­h di­jelova ”kraljev­stva” ­ oglasi­li­ su se ljudi­ i­z Veli­­ke Gori­ce, Gospi­ća, Varaždi­na, Krapi­ne, Suhopolja, Bjelovara,

Zagreba, Vi­rovi­ti­ce….Zadovoljstvo što su atrakti­­

vnost Renesansnog festi­vala uz Kopri­vni­čance prepoznali­ i­ sta­

novni­ci­ drugi­h mjesta, ni­je kri­o ni­ i­dejni­ začetni­k mani­festaci­­je i­ njen scenari­sta Renato La­bazan:

Dogodine­ - još a­tr­a­ktivnije­­ Osi­m što nam svoje gostova­

nje najavljuju organi­zi­rane po­vi­jesne skupi­ne i­z drugi­h gra­dova ­ pa su tako na festi­va­lu sudjelovali­ ludbreški­ topni­ci­, čakovečka Zri­nska garda, Ši­ben­ska gradska garda, Srednjeve­ška skupi­na Celjani­, Kli­ški­ usko­ci­ i­ Zeli­ngradski­ vi­tezovi­ ­ sve je veći­ i­nteres posjeti­telja i­z ra­zni­h di­jelova Li­jepe naše. Poja­čana propaganda na radi­o ­ po­stajama i­ cestovni­m panoi­ma, te na razni­m turi­sti­čki­m mani­fe­staci­jama na koji­ma smo sudje­lovali­, daje rezultate, ali­ još vi­­še nam pomaže dobar glas oni­h

koji­ puni­ dojmova govore o ko­pri­vni­čkom renesansnom festi­­valu. Već sada i­mamo upi­te o mogućnosti­ma uključenja u če­tvrti­ festi­val, koji­ će, vjerujem, bi­ti­ još sadržajni­ji­ zahvaljujući­ ne samo ogromnom entuzi­ja­zmu brojni­h volontera nego i­ partnerstvu s veli­ki­m tvrtkama kao što su Carlsberg i­ Podravka koji­ su prepoznali­ veli­ku vri­jed­nost ovog projekta ­ i­sti­če Rena­to Labazan.

A Podravka je dopri­ni­jela da se kuli­narski­ di­o Renesansnog festi­vala doi­sta pretvori­ u pra­zni­k za oči­ i­ nepce. Kraljevska gozba koju su pri­premi­li­ Zla­tko Sedlani­ć, Dražen Đuri­ševi­ć, Kseni­ja Sedlani­ć, Blaženka Bar­čanec i­ Stjepan Žagač nadmaši­­la je svojom raskošnošću, i­zbo­rom jela i­ nači­nom servi­ranja

sve do sada vi­đeno. Čarobni­ za­logajči­ći­ od pi­leći­h jetri­ca i­ slani­­ne, prepeli­ce u bi­jelom vi­nu, pe­čeni­ kopun s nadjevom od glji­­va i­ kestena s jabukama, veprov hrbat u kosanoj masti­, gulaš od di­vljači­, fazan u medu, vepar pe­čen na ražnju ­ sve servi­rano na drveni­m pladnjevi­ma, u poseb­no ukrašeni­m bundevama i­li­ u posude obli­kovanom kruhu... da prste poli­žeš. Renesansi­ fe­sti­val u Kopri­vni­ci­, treći­ po re­du, oduševi­o je, očarao i­ zača­rao ti­suće posjeti­telja, a i­ vi­še od tri­stoti­njak kosti­mi­rani­h su­di­oni­ka bi­lo je i­ te kako zadovolj­no dobro organi­zi­rani­m i­ vrlo uspješni­m trodnevni­m Renesan­sni­m festi­valom, koji­ prerasta u ori­gi­nalnu, atrakti­vnu i­ vrlo do­bro posjećenu mani­festaci­ju na turi­sti­čkoj karti­ Hrvatske. n

Atraktivna igra vatrom srednjevjekovnih mušketira Pogled na renesansnu Koprivnicu noću

Eu­rop­ski tje­dan kre­tanja od 15. do 19. ru­jna 2008.

Poziv Podravkašima da se­ i ove­ godine­ u­klju­če­ u­ natje­canje­ ”Na p­osao be­z au­tomobila”

Nakon prošlogodi­šnjeg uspješnog sudjelovanja u kojem se Po­dravka i­staknula kao poduzeće s najveći­m brojem sudi­oni­ka, po­zi­vamo vas i­ ove godi­ne na sudjelovanje u akci­ji­ pod nazi­vom Eu­ropski­ tjedan kretanja. Akci­ja traje od 15. do 19. rujna s ci­ljem promi­canja ekološke svi­­jesti­ u pogledu održi­vog gradskog prometa i­ dopri­nosa građana smanji­vanju negati­vnog utjecaja prometa na okoli­š i­ zajedni­cu.Znatan broj ljudi­ ci­jelu godi­nu dolazi­ na posao pješi­ce, bi­ci­klom, tvorni­čki­m i­li­ javni­m autobusni­m pri­jevozom, vlakom ­ a u tje­dnu kretanja želi­mo to zabi­lježi­ti­ i­ javno pokazati­.Možda ova akci­ja bude poti­caj i­ kori­sni­ci­ma automobi­lskog pri­­jevoza da barem kroz tjedan kretanja i­skušaju neku od alternati­­vni­h mogućnosti­ putovanja na posao!Kako se uključiti u natjecanje? Jednostav­no:1. Odluči­ti­ u tjednu kretanja i­ći­ na posao neki­m od alternati­vni­h mogućnosti­ pri­jevoza (u koje se ubraja sve osi­m automobi­la)2. Zabi­lježi­ti­ dnevno pri­jeđenu udaljenost do posla i­ navesti­ na­či­n pri­jevoza (pješi­ce, bi­ci­klom, autobusom, vlakom i­ sl.)3. Upi­ši­te pri­jeđenu udaljenost u tabli­ce na oglasni­m pločama u vaši­m radni­m sredi­nama4.Podaci­ se pri­kupljaju kroz 5 dana: od ponedjeljka 15. rujna do petka 19. rujna (do 10 sati­)

Podravka i­ ovi­m putem želi­ dopri­ni­jeti­ ši­renju i­deje o održi­vom razvoju, u kojoj je sadržana bri­ga o okoli­šu i­ društvenoj zajedni­­ci­, no uspjeh zavi­si­ od naše volje i­ našeg pojedi­načnog angažma­na.Učinimo nešto dobro za sebe i zajednicu!Kontakt osoba:Jadranka Iv­ankov­ić

PODR-R-A 03-10.09.2008.

350.00

355.00

360.00

365.00

370.00

9.3.08. 4.9.08. 5.9.08. 8.9.08. 9.9.08. 10.9.08.

CijenaKn

0

2,000,000

4,000,000

6,000,000

PrometKn

PrometCijena

Datum Vrijednosnica Cijena Promet

3.9.2008 PODR-R-A 367.35 71,302.05

4.9.2008 PODR-R-A 363.00 601,351.00

5.9.2008 PODR-R-A 364.99 2,139,483.53

8.9.2008 PODR-R-A 364.85 5,783,614.97

9.9.2008 PODR-R-A 364.70 207,485.98

10.9.2008 PODR-R-A 364.25 65,387.65

� Broj 1894 • Petak, 12. rujna 2008. �Broj 1894 • Petak, 12. rujna 2008.

Kre­nu­le­ su­ ku­gle­. Ku­gla­či­ce­ Podravke­ startale­ su­ u­ obranu­ naslova pr­

vaka države­ u­vje­rlji­vom pobje­­dom, i­ to ope­t na bje­lovarskoj ku­glani­, je­r je­ kopri­vni­čka ku­­glana u­pravo u­ re­konstru­kci­ji­, koju­ že­ljno oče­ku­ju­ ku­glači­ce­ i­ ku­glači­ naše­ žu­pani­je­. No, ako sve­ bu­de­ i­šlo po planu­, u­ 3. ko­lu­ 20. ru­jna Podravkaši­ce­ bi­ tre­bale­ i­grati­ pre­d domaćom pu­bli­kom.

Mlada e­ki­pa Đakova pru­ži­­la je­ soli­dan otpor prvaku­, u­

če­ti­ri­ dvoboja bi­lo je­ 2:2 u­ se­­tovi­ma.

U prvoj se­ri­ji­ Podravka je­ u­vje­rlji­vo pove­la 2:0 i­ ste­kla pre­dnost od 38 ču­nje­va. Ana Be­le­c ni­je­ i­mala proble­ma s najslabi­jom gošćom (497), dok je­ Ve­ri­ca Vu­či­ć bi­la bolja od ju­­ni­orske­ re­pre­ze­ntati­vke­ Ru­ka­vi­ne­. Dru­gi­ par Podravke­ Lu­­kač i­ Pi­ce­r posti­gao je­ najbolje­ re­zu­ltate­: Podravka je­ pove­la s 4:0, a pre­dnost u­ ču­nje­vi­ma je­ narasla na 114 ču­nje­va. To je­ naju­godni­je­ i­zne­nađe­nje­ u­ta­

kmi­ce­: Lu­kač se­ oporavi­la od ne­u­godne­ ozlje­de­ i­z prošlog prve­nstva, što je­ najve­će­ poja­čanje­ za e­ki­pu­, dok je­ kape­ta­ni­ca Pi­ce­r ve­ć na startu­ poka­zala zavi­dnu­ formu­.

A onda u­mje­sto oče­ki­vane­ maksi­malne­ pobje­de­ od 8:0, u­ zadnjoj se­ri­ji­ sli­je­de­ dva po­raza. Že­ljka ne­oče­ki­vano gu­­bi­ (!?) od Ni­koli­ć, najbolje­ i­gra­či­ce­ u­takmi­ce­ čak sa 30 ču­nje­­va, dok Zore­c gu­bi­ za samo še­st ču­nje­va.

Re­zu­ltati­: Be­le­c ­ Ku­laš 1:0 (3:1) 526:497, Vu­či­ć ­ Ru­kavi­­na 1:0 (2:2) 540:531, Lu­kač ­

Pe­ršu­n 1:0 (2:2) 574:552, Pi­­ce­r ­ Du­vnjak 1:0 (3,5:0,5) 562:508, Ore­hove­c ­ Ni­koli­ć 0:1 (2:2) 546:576, Zore­c ­ Me­­zak 0:1 (2:2) 558:564.

U prvom kolu­ prve­nstva bi­lo je­ i­ ve­li­ki­h i­zne­nađe­nja, a pri­re­­di­li­ su­ i­h novi­ prvoli­gaši­: Ogu­­li­n (s Mari­jom Zve­r u­ e­ki­pi­) u­ Ri­je­ci­ je­ 5:3 pobi­je­di­o vi­še­stru­­kog prvaka Ri­je­ku­, dok je­ Slo­boda TVIN na svojoj novoj ku­glani­ u­ Vi­rovi­ti­ci­ pobi­je­di­la Istru­ čak sa 8:0.

Slje­de­će­ su­bote­ Podravka odlazi­ u­ Si­sak.

Željko Šem­per

Danas se­ pou­zdano zna da je­ loša fi­zi­čka kondi­ci­­ja i­sto toli­ko opasna kao

i­ pu­še­nje­ i­li­ vi­soki­ kole­ste­rol u­ krvi­. Umje­re­na tje­lovje­žba mo­že­ značajno smanji­ti­ ri­zi­k u­mi­­ranja od srčani­h obolje­nja, raka i­ dru­gi­h u­zroka. Polovi­ca tje­le­­snog slablje­nja, koje­ se­ opće­ni­to pove­zu­je­ sa stare­nje­m, u­stvari­ je­ u­zrokovano fi­zi­čkom ne­akti­vno­sti­. Razu­man program hodanja može­ re­zu­lti­rati­ značajni­m po­boljšanji­ma fi­zi­čkog i­ psi­hi­čkog

blagostanja kod u­glavnom sje­de­­će­ osobe­.

Olakšanje bolova. Mi­ši­ći­ i­ zglobovi­ se­ koče­ i­ atrofi­raju­ ako i­h se­ re­dovno ne­ u­potre­­bljava. Hodanje­ (u­klju­ču­ju­ći­ vje­žbe­ i­ste­zanja i­ jakosti­) je­ naj­bolja obrana proti­v takvi­h te­­goba, zato je­r održava fle­ksi­bi­l­nost ti­je­la, be­z da ga i­zlaže­ pre­­ve­li­koj tre­šnji­ i­ pri­ti­sku­.

Bolji izgled tijela. Nakon tri­­de­se­te­ godi­ne­ ži­vota poči­nje­ se­ gu­bi­ti­ mi­ši­ćna masa. Pri­mje­na odlu­čnog programa zdravog hodanja pomaže­ da se­ ojačaju­ i­ toni­zi­raju­ sve­ ve­li­ke­, važne­ gru­­pe­ mi­ši­ća, u­klju­ču­ju­ći­ rame­na, ru­ke­, le­đa, trbu­h i­ stražnji­cu­. Hodanje­ poboljšava i­ krvnu­ ci­r­ku­laci­ju­ i­ fle­ksi­bi­lnost mi­ši­ća. Dobro, možda ne­će­te­ bi­ti­ u­ sta­nju­ ponovo ste­ći­ fi­gu­ru­ koju­ ste­ i­mali­ u­ svojoj mlade­načkoj

dobi­, ali­ žu­stro hodanje­ pomo­ći­ će­ vam da i­zgle­date­ kao ne­­tko u­ dobroj kondi­ci­ji­, pri­stao i­ zdrav, koli­ko je­ mogu­će­ za vašu­ dob i­ vaš sti­l ži­vota.

Sm­anjenje stresa. Dokaza­no je­ da hodanje­ može­ i­mati­ u­či­nak pri­rodnog u­mi­ru­ju­će­g sre­dstva. Znamo da je­ dne­vni­ ži­vot pu­n stre­sova. Srce­ u­brza­no radi­, raste­ krvni­ tlak i­ mi­ši­­ći­ su­ nape­ti­.

Pom­oć za pam­etnije razm­i­šljanje. Sve­ vi­še­ znanstve­ni­h dokaza u­kazu­ju­ da re­dovna tje­­lovje­žba zai­sta sti­mu­li­ra mo­zak. Hodanje­ poboljšava ci­r­ku­laci­ju­ krvi­ i­ ki­si­ka u­ organi­­zmu­, a de­šavaju­ se­ i­ značajne­ bi­oke­mi­jske­ promje­ne­ u­ mo­zgu­. Hodanje­ pru­ža vri­je­me­ za zdravo razmi­šljanje­. Mno­gi­ u­mje­tni­ci­ i­ fi­lozofi­ vje­rovali­ su­ da i­m hodanje­ pomaže­ da ja­

sno i­ kre­ati­vno razmi­šljaju­.Jačanje srčanoplućne kon­

dicije. Žu­stro hodanje­ jača sr­ce­, koje­ onda radi­ e­fi­kasni­je­ i­ spori­je­ ne­go srce­ ne­koga koji­ ni­je­ u­ kondi­ci­ji­.

Kosti postaju jače. Hodanje­ u­sporava gu­bi­tak koštane­ ma­se­, to je­st pojavu­ oste­oporoze­ (šu­plji­kavost kosti­ju­), a može­ čak i­ potaknu­ti­ stvaranje­ no­ve­ koštane­ mase­. Jače­ i­zraže­na oste­oporoza može­ dove­sti­ do loma kosti­.

Gubljenje prekom­jerne tje­lesne težine. Nakon dobi­ od 25 godi­na me­taboli­zam ­ brzi­­na kojom ti­je­lo i­zgara kalori­je­ ­ se­ u­sporava i­ organi­zam se­ te­že­ rje­šava masnoća. Najbolji­ nači­n za održavanje­ pože­ljne­ tje­le­sne­ te­ži­ne­ je­ kombi­ni­rati­ manji­ u­nos “masni­h” kalori­ja u­ ti­je­lo s tje­lovje­žbom. n

JELOVNIK15. 9. ponedjeljak - Varivo podravski grah, kobasica, salata16. 9. utorak - Umak bologneze, špageti, salata17. 9. srijeda - Pečena svinjetina, krpice sa zeljem, salata18. 9. četvrtak - Junetina sa šampinjonima, kukuruzni žganci, salata19. 9. petak - Vinski gulaš, kolač

KINOPREDSTAVE

11. 9. “WALL*E”, ame­ri­čki­ ani­mi­rani­, si­nkro­ni­zi­ran na hrvatski­ - u 17 sati­ 12. 9. “MARI­ŠKA BAND” hrvatski­ do­kume­ntarni­ fi­lm u 17 sati­ - ULAZ BESPLATAN13. - 17. 9. “WALL*E”, ame­ri­čki­ ani­mi­rani­, si­nkro­ni­zi­ran na hrvatski­ - u 17 sati­, a u ne­dje­lju 14. rujna i­ u 11 sati­ (mati­ne­ja)11. - 17. 9. “ZO­HAN JE ZAKO­N”, ame­ri­čka akci­jska ko­me­di­ja - u 19 sati­11. - 17. 9. “MUMI­JA: GRO­BNI­CA ZMAJSKO­G CARA”, ame­ri­čko­ - kanadsko­ - nje­mačka akci­jska fantasti­čna avantura - u 21 sat

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Ho­danje­ je­ savrše­ni­ pri­ro­dni­ li­je­k

Ho­da­nje je na­čin da­ bez po­sebno­g na­po­ra­ izgleda­te bo­lje i da­ se o­sjeća­te bo­lje

SPORT Iz Rukome­tnog kluba Podravka Ve­ge­taKUTAK ZA UMIROVLJENIKE∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še­: dr. Ivo Belan

∆

Podravka ­ Đakovo 6:2 (14,5:9,5) 3306:3228

Ako­ pro­đu kva­lifika­cije - sta­ri zna­nci u Ligi prva­kinja­

Stude­na je­ je­dan o­d spo­nzo­ra i­ službe­na vo­da na spe­ktakularno­m ko­nce­rtu Hladno­g pi­va

Hla­dno­ pivo­ i hla­dna­ Studena­ za­jedno­ na­ ko­ncertuDi­skri­mi­naci­ja umi­ro­vlje­ni­ka

i­z I­I­. stupaPi­še­: Željko Šem­per

Mi­rovi­nska re­forma do­ni­je­la je­ u­mi­rovlje­ni­­ci­ma 1. si­je­čnja 1999.

godi­ne­ re­stri­kti­van Zakon o mi­rovi­nskom osi­gu­ranju­. No­vi­ stroži­ u­vje­ti­ odlaska u­ mi­ro­vi­nu­ dove­li­ su­ do pre­ve­li­ki­h ra­zli­ka i­zme­đu­ tzv. stari­h i­ novi­h u­mi­rovlje­ni­ka. Sa 30. li­pnja 2007. godi­ne­ prosje­čna mi­ro­vi­na novi­h u­mi­rovlje­ni­ka i­zno­si­la je­ 1.570 ku­na i­li­ 35 posto manje­ od mi­rovi­ne­ stari­h u­mi­­rovlje­ni­ka (2.118 kn). Zakon o dodatku­ od 1. li­stopada 2007. godi­ne­ popravi­o je­ taj odnos, pa su­ mi­rovi­ne­ novi­h u­mi­ro­vlje­ni­ka sada manje­ ”samo” za 25 posto (stari­: 2.169 kn, novi­: 1.724 kn). U okvi­ru­ mi­rovi­n­ske­ re­forme­ poče­tkom 2002. godi­ne­ startao je­ i­ II. stu­p, ko­ji­ je­ bi­o obve­zan za sve­ zapo­sle­ni­ke­ do 40 godi­na starosti­. Zaposle­ni­ci­ i­zme­đu­ 40 ­ 50 go­di­na ži­vota ni­su­ bi­li­ u­ toj obve­­zi­, ali­ su­ ga dobrovoljno mogli­ u­pi­sati­, ako su­ smatrali­ da će­ to za nji­h bi­ti­ povoljno. A u­ ono vri­je­me­ ni­je­ bi­lo ne­ki­h čvr­sti­h e­le­me­nata po koji­ma se­ mogla doni­je­ti­ prava odlu­ka. Oni­ koji­ su­ ga u­pi­sali­, a oti­šli­ su­ u­ mi­rovi­nu­ u­ 2006. i­li­ 2007. godi­ni­ sada se­ gorko kaju­. Bi­le­ su­ to zaposle­ni­ce­ rođe­ne­ 1952. godi­ne­, koje­ su­ se­ u­ 48. i­li­ čak 49. godi­ni­ ži­vota u­pi­sale­ u­ II. stu­p i­ pogri­je­ši­le­!

Pri­mje­r: zaposle­ni­ca L.K. je­ i­mala odli­čnu­ plaću­ (1,7 i­znad prosje­ka RH), pa je­ sa 5 posto dopri­nosa u­šte­dje­la 36.500 ku­­na, a oti­šla je­ u­ pri­je­vre­me­nu­ mi­rovi­nu­ 2007. godi­ne­. Iz I. stu­pa dobi­la je­ za 25 godi­na staža mi­rovi­nu­ 2.207 ku­na, za 5,5 godi­na što je­ bi­la u­ I. (15%) i­ II. stu­pu­ (5%) dobi­la je­ sa­mo 204 ku­ne­, a i­z II. stu­pa za u­šte­đe­ni­h 36.500 ku­na 101 ku­­nu­, što u­ku­pno i­znosi­ 2.512 ku­na. Da ni­je­ u­pi­sala II. stu­p, u­mje­sto sadašnje­ mi­rovi­ne­ od 2.512 ku­na, i­mala bi­ mi­rovi­nu­ od 3.350 ku­na i­li­ ve­ću­ za 838 ku­na. Ovi­h dana dobi­o sam i­ pojašnje­nje­ od Rai­ffe­i­se­n mi­­rovi­nskog osi­gu­ravaju­će­g dru­š­tva (RMOD), je­di­nog dru­štva ovlašte­nog za i­splatu­ mi­rovi­na i­z II. stu­pa: ”Že­ni­ koja je­ u­mi­­rovlje­na sa 55 godi­na ži­vota, moramo raču­nati­ da će­ se­ njoj

mi­rovi­na i­splaći­vati­ 30 godi­­na, što mje­se­čno daje­ i­znos od 101 ku­ne­”.

Dosad RMOD u­ i­splati­ i­ma 115 kori­sni­ca mi­rovi­na i­z ob­ve­zni­h mi­rovi­nski­h fondova, a me­đu­ nji­ma i­ma i­ je­dna bi­v­ša zaposle­ni­ca Podravke­, ko­ja i­z II. stu­pa dobi­va mi­rovi­nu­ u­ i­znosu­ od 28 ku­na! To su­ pr­ve­ laste­, a prvi­ ve­ći­ ”že­nski­ val” oče­ku­je­ se­ 2012. godi­ne­, a mu­­ški­ 2017. godi­ne­. Ovakvi­ ni­ski­ i­znosi­ poslje­di­ca su­ kratkotraj­nog članstva u­ fondu­ od samo pe­t godi­na, re­lati­vno ni­skog u­šte­đe­nog i­znosa na raču­nu­, a odlazak u­ pri­je­vre­me­nu­ mi­­rovi­nu­ u­ re­lati­vno mladoj dobi­ od 55 godi­na pre­tpostavlja du­­go razdoblje­ i­splate­ doži­votne­ mi­rovi­ne­.

”Praši­nu­” oko II. stu­pa po­di­gla je­ či­nje­ni­ca što su­ okvi­­rom Vlade­ i­z Zakona o doda­tku­ i­sklju­če­ni­ svi­ oni­ koji­ su­ u­pi­sali­ II. stu­p. Nave­de­na L.K. je­ tako i­zgu­bi­la 695 ku­na doda­tka, što je­ stvarno pre­vi­še­. Da naša Podravkaši­ca ni­je­ u­pi­sa­la II. stu­p, u­mje­sto 1.739 i­ma­la bi­ mi­rovi­nu­ od 2.140 ku­na. Sada i­z RMOD­a kažu­ kako su­ 2002. godi­ne­ savje­tovali­ da se­ u­ dobi­ od 40 ­ 50 godi­na u­la­zi­ u­ II. stu­p samo pod u­vje­tom da će­ još radi­ti­ najmanje­ 10 go­di­na i­ ako i­maju­ plaću­ ve­ću­ od prosje­ka RH. Sada se­ postavlja pi­tanje­ ­ kako ri­je­ši­ti­ ovu­ ne­­pravdu­?

Pri­je­ sve­ga nu­žno je­ i­ nji­ma dati­ pravo na dodatak na mi­ro­vi­nu­, makar na razmje­rni­ di­o staža do u­laska u­ II. stu­p. Uz to proble­mati­čna je­ i­ formu­­la za i­zraču­n mi­rovi­ne­ po ZO­MO­u­ za vri­je­me­ u­plata u­ II. stu­p, gdje­ je­ za 5,5 godi­na sta­ža dobi­la 204 ku­ne­. Današnji­ pri­mje­ri­ pokazu­ju­ da je­ stopa dopri­nosa od pe­t posto za II. stu­p pre­ni­ska i­ da ju­ tre­ba po­stu­pno pove­ćati­, ali­ ne­ na šte­­tu­ I. stu­pa. Hrvatska od svi­h 12 država koje­ su­ ne­davno u­š­le­ u­ EU i­ma najni­žu­ stopu­ do­pri­nosa za mi­rovi­nsko osi­gu­ra­nje­ od 20 posto (15% za I. i­ 5% za II. stu­p). Slove­ni­ja i­ma 24%, Mađarska i­ Če­ška 26%, Slova­čka 28%, Poljska 32% (prosje­k je­ 27%). Uz to, Hrvatska je­ je­­di­na država gdje­ dopri­nos pla­ćaju­ samo zaposle­ni­ci­, a ne­ i­ poslodavci­. n

Pučko­ o­tvo­re­no­ uči­li­šte­ Ko­pri­vni­ca

Če­ti­ri­ no­va pro­grama o­spo­so­bljavanjaPu­čko otvore­no u­či­li­šte­ Kopri­vni­ca, je­dno od najači­h pu­čki­h u­či­li­šta u­ Hrvatskoj, do­

bi­lo je­ ve­ri­fi­kaci­je­ Mi­ni­starstva znanosti­, obrazovanja i­ športa za če­ti­ri­ nova programa osposobljavanja: me­sar, stolar, e­le­ktrozavari­vač i­ knji­govođa za obi­te­ljska poljopri­vre­­dna gospodarstva. Osi­m ovi­h novi­h programa u­či­li­šte­ nu­di­ još tri­de­se­t ve­ri­fi­ci­rani­h programa osposobljavanja.

Uči­li­šte­ i­ dalje­ su­dje­lu­je­ u­ prove­dbi­ proje­kta ”Za Hrvatsku­ pi­sme­nost: pu­t do pože­lj­ne­ bu­du­ćnosti­”. Sve­ stari­je­ osobe­ od pe­tnae­st godi­na koje­ ni­su­ završi­le­ osnovnu­ školu­ mogu­ be­splatno nastavi­ti­ osnovnoškolsko obrazovanje­.

Sve­ i­nformaci­je­ mogu­ se­ dobi­ti­ u­ Pu­čkom otvore­nom u­či­li­štu­, Starogradska 1, Kopri­­vni­ca, te­le­fon 048/621­106 i­li­ 240­307.

Ksenija Krušelj

Bi­lje­ška

Umje­tni­čka dje­lani­su za skladi­šta

Pri­je­ u­re­đe­nja prostori­ja u­ sklopu­ pri­ze­mlja Po­dravki­ne­ Poslovne­ zgrade­ radne­ sobe­ krasi­le­ su­ u­mje­tni­čke­ sli­ke­ i­ sku­lptu­re­ poznati­h hrvatski­h sli­­kara i­ sku­lptora. Mnogi­ se­ sje­ćaju­ da je­ najpozna­ti­ja i­ če­sto najrazgle­dani­ja soba bi­la ona pod nazi­­vom ”Soba pi­je­vaca” u­ kojoj su­ se­ nalazi­le­ vri­je­dne­ sli­ke­ Ivana Ge­ne­rali­ća, Mi­je­ Kovači­ća, Ivana Ve­če­­naja ­ Ti­šlarova, Bi­se­rke­ Zlatar ­ Mi­li­nkovi­ć, Josi­­pa Gre­gu­ri­ća, Zvonka Si­ge­ti­ća i­ dru­gi­h. Takođe­r, u­z sli­ke­ i­staknu­ti­h majstora nai­ve­, u­ ti­m su­ prosto­ri­jama bi­le­ i­ sli­ke­ poznati­h sli­kara Ivana Tu­rkovi­­ća, Fe­dora Malanče­ca, kao i­ dru­ga vri­je­dna dje­la.

Gdje­ su­ sada ta u­mje­tni­čka dje­la? Po ri­je­či­ma Ti­­homi­ra Dobri­ća, di­re­ktora slu­žbe­ Zašti­ta, ona su­ popi­sana i­ nalaze­ se­ u­ je­dnom od Podravki­ni­h skla­di­šta. Što će­ bi­ti­ s nji­ma, ni­tko ne­ zna, i­ako se­ svi­ slažu­ da u­mje­tni­čka dje­la ni­su­ za skladi­šta, ve­ć da bu­du­ i­zlože­na i­ dostu­pna javnosti­. Vri­je­dni­ crte­ži­ Ivana Ge­ne­rali­ća, koji­ su­ takođe­r bi­li­ i­zlože­ni­ u­ je­­dnoj od soba u­ pri­ze­mlju­ poslovne­ se­dme­rokat­ni­ce­ posu­đe­ni­ su­ Ugosti­te­ljskom obje­ktu­ “Podrav­ska kle­t”, pa se­ mogu­ razgle­dati­ na nji­hovi­m zi­do­vi­ma. Me­đu­ti­m, bi­lo bi­ dobro da i­ dru­ga ponovno u­gle­daju­ svje­tlo dana... Ml. Pavković

I­duće­g če­tvrtka u Po­dravki­

Susre­t s knji­že­vni­co­m Janjo­m JamanUdru­ga brani­te­lja, i­nvali­da i­ u­dovi­ca Domovi­nskog rata Podravke­ (UBIUDR) i­

Li­te­rarna se­kci­ja KUD­a Podravka organi­zi­raju­ u­ če­tvrtak, 18. ru­jna, u­ Podravki­ Su­sre­t s Janjom Jaman, u­re­dni­com i­ knji­že­vni­com, koja ve­ć godi­nama ži­vi­ i­ radi­ u­ Me­lbou­rnu­ (Au­strali­ja). Tamo je­ zaposle­na na radi­o postaji­, gdje­ vodi­ i­ u­re­đu­je­ i­n­formati­vno­poli­ti­čke­ pri­loge­ na Hrvatskom radi­o programu­. Janja Jaman (rođe­na u­ Osi­je­ku­) au­tori­ca je­ ne­koli­ko zapaže­ni­h knji­ga, me­đu­ koji­ma se­ poglavi­to i­sti­ču­ “Posli­je­ sve­ga” (o hrvatskom Domovi­nskom ratu­) i­ “Moć ri­je­či­”, i­nte­rvju­i­ koje­ je­ objavi­la s u­gle­dni­m hrvatski­m poli­ti­čari­ma i­ lju­di­ma i­z javnog ži­vota.

Početak tribine je u 15 sati.

Karate­ - Me­đi­murje­ o­pe­n 2008.

Tri­ bro­nce­ i­z Čako­vcaKarati­sti­ Podravke­ u­ sklopu­ pri­pre­ma za nare­dnu­ natje­cate­lj­

sku­ se­zonu­ su­dje­lovali­ su­ u­ Čakovcu­ na tu­rni­ru­ Me­đi­mu­rje­ ope­n 2008. S ovog natje­canja vrati­li­ su­ se­ sa tri­ brončane­ me­dalje­ ko­je­ su­ osvoji­li­ Lovro Tanackovi­ć, Mate­o Kovač i­ Karlo Zamljača­ne­c. Od Podravki­ni­h karati­sta s manje­ u­spje­ha i­ sre­će­ još su­ u­ Čakovcu­ nastu­pi­li­ Mi­lan Markovi­ć, Pe­tar Ši­mči­ć, Marko Boroje­­vi­ć i­ Domi­ni­k Cvi­ti­ć. U ovom razdoblju­ u­ klu­bu­ je­ sve­ podre­đe­­no dolasku­ nove­ karate­ se­zone­, ali­ se­ ne­ zaboravlja na one­ mla­de­ koji­ bi­ se­ že­lje­li­ bavi­ti­ ovi­m li­je­pi­m sport. Svi­ oni­ koji­ že­le­ na stru­njače­ KK Podravka mogu­ se­ pri­javi­ti­ svakog pone­dje­ljka i­ sri­­je­de­ od 20 sati­ u­ dvorani­ Osnovne­ škole­ ”Braća Radi­ć” u­ Kopri­­vni­ci­. S. P.

Plo­do­vi­ rada o­mladi­nske­ ško­le­ ruko­me­taši­ca Po­dravke­ Ve­ge­te­

Stvaraju se­ i­grači­ce­za prvi­ sastav

Pi­še­ i­ sni­mi­o: Slavko Petrić

Pe­tnae­stogodi­šnje­ kade­tki­nje­ i­z Podravki­nog omladi­n­skog pogona na poslje­dnji­m su­ me­đu­narodni­m tu­rni­ri­­ma stale­ u­z bok prvoti­mkama od koji­h su­ do ju­če­r traži­­

le­ au­tograme­. Mari­ja Stri­če­vi­ć, Ana Mari­ja Be­ljo, Ivana Dragi­­ši­ć i­ Le­a Vu­koje­vi­ć pravo su­ otkri­će­ za kopri­vni­čku­ pu­bli­ku­. Nji­hovi­m pojavlji­vanje­m na najbolji­ mogu­ći­ nači­n pre­dstav­lje­no je­ i­ stu­di­ozno vje­žbanje­ u­ Omladi­nskoj školi­ gdje­ je­ glav­ni­ zadatak stvaranje­ i­grači­ca za prvi­ sastav, a kojom ru­kovodi­ profe­sor Ne­ve­n Hru­pe­c, koji­ vodi­ i­ Podravki­n dru­gi­ sastav, te­ je­ i­zborni­k kade­tske­ hrvatske­ re­pre­ze­naci­je­. Ove­ dje­vojke­, po­sli­je­ Mi­rande­ Tatari­ i­ Kri­sti­ne­ Frani­ć takođe­r poni­kli­h u­ omla­di­nskom pogonu­, pokazu­ju­ najve­ći­ pote­nci­jal, ali­ i­h sli­je­de­ i­ dru­ge­ i­sto tako tale­nti­rane­. Zahvalju­ju­ći­ najvi­še­ dobroj su­rad­nji­ prvog tre­ne­ra Zdravka Zovka i­ tre­ne­ra mladi­h, one­ su­ dobi­­le­ mogu­ćnost za dokazi­vanje­ i­ sve­ su­ opravdale­ u­vršte­nje­ me­­đu­ najbolje­. Stasanje­ mladi­h ru­kome­taši­ca plod je­ i­ dobre­ su­ra­dnje­ s vi­rovi­ti­čki­m TVIN­om gdje­ Podravki­ne­ i­grači­ce­ odlaze­ na kalje­nje­, posli­je­ se­ najbolje­ vraćaju­ u­ mati­čni­ klu­b. S mla­di­m ru­kome­taši­cama vje­žbaju­ Đu­rđi­ca Ze­če­vi­ć, koja je­ i­ asi­­ste­nti­ca u­ dru­goj e­ki­pi­ koja se­ natje­če­ u­ Dru­goj li­gi­, Vlatka Mi­­hoci­, Branko Krajači­ć i­ Snje­žana Pe­ti­ka. Plod nji­hovog rada je­ da su­ mlade­ ru­kome­taši­ce­ Podravke­ u­ omladi­nskom u­zrastu­ vode­će­, ako ne­ i­ prve­ u­ Hrvatskoj.

­ Nama re­zu­ltat ni­je­ krajnji­ ci­lj, ve­ć nam je­ ci­lj stvori­ti­ i­gra­či­ce­ koje­ će­ bi­ti­ na razi­ni­ i­granja vrhu­nskog ru­kome­ta. Pore­d svi­h u­spje­ha najve­ći­ nam je­ onaj kada nam kade­tki­nje­ zai­gra­ju­ u­ prvom sastavu­. Iskre­no se­ nadam da će­ i­ sli­je­de­će­ godi­ne­ bar dvi­je­ ru­kome­taši­ce­ u­ najbolju­ e­ki­pu­. Su­stavni­m radom i­ tre­ne­rskom su­radnjom mi­ smo ostvari­li­ da i­mamo Le­u­ Vu­ko­je­vi­ć i­ Ivanu­ Dragi­ši­ć, koje­ su­ ve­li­ki­ pote­nci­jal hrvatskog ru­­kome­ta. Podravki­ni­ kri­te­ri­ji­ u­ stvaranju­ i­grači­ca su­ ve­li­ki­ i­ tre­­ne­ri­ obavljaju­ zahtje­vni­ posao, ali­ pokazalo se­ to da se­ tako može­. No, be­z podrške­ tre­ne­ra Zovka, koji­ i­ma dobar pri­stu­p mladi­ma, to ne­ bi­ i­šlo. To je­ i­ dobar poti­caj ci­je­lom omladi­n­skom pogonu­ ­ re­kao nam je­ vodi­te­lj Hru­pe­c.

Ci­je­li­ je­ omladi­nski­ pogon u­klju­če­n i­ u­ ne­koli­ko li­gaški­h na­tje­canja, a dru­ga e­ki­pa bi­ mogla čak i­ u­ Prvu­ li­gu­.

­ To ni­je­ naš ci­lj ve­ć u­radi­ti­ krajnji­ ”proi­zvod” nama potre­­ban. Pokazali­ smo s ove­ če­ti­ri­ ru­kome­taši­ce­ da to može­mo, ali­ pre­d nama stoje­ još ve­ći­ i­zazovi­. U naše­m kade­tskom sasta­vu­ i­ma de­se­t kade­tski­h re­pre­ze­ntati­vki­ Hrvatske­ (Ju­ki­ć, Pe­ti­, Kore­n, Vu­koje­vi­ć, Čovi­ć, Dragi­ši­ć, Franji­ć, Moni­ka Be­ljo, Ka­pi­tanovi­ć ). To se­ do sada u­ Podravki­ još ni­je­ dogodi­lo. Ove­ godi­ne­ te­ dje­vojke­ u­ re­pre­ze­ntaci­ji­ oče­ku­ju­ ve­li­ka natje­canja gdje­ će­ se­ dokazi­vati­. U prosi­ncu­ bi­t će­ na Me­di­te­ranski­m i­gra­ma u­ Tu­rskoj, u­ prolje­će­ i­h če­kaju­ kvali­fi­kaci­je­ za e­u­ropsko pr­ve­nstvo, a u­ li­pnju­ e­u­ropski­ sku­p u­ Make­doni­ji­. S ti­m akci­ja­ma bi­t će­ kod nji­h zaokru­že­n osmogodi­šnji­ oli­mpi­jski­ ci­klu­s i­ ope­t oče­ku­je­mo nova ”i­zne­nađe­nja” u­ Podravki­nom sastavu­.

Neven Hrupec na treningu s mladim rukometašicama

Još koji­ dan i­ zabli­stat će­ kopri­vni­čka ”lje­poti­ca”. Re­­konstru­kci­jom ku­glane­ za­

vršavaju­ i­ je­dnogodi­šnje­ ”pu­­te­še­stvi­je­” državni­h prvaki­nja do Bje­lovara i­ natrag. Zahva­li­t će­ se­ Bje­lovarčani­ma na go­stopri­mstvu­, na ve­li­koj navi­­jačkoj podršci­ koju­ su­ i­male­

na svakoj ”domaćoj” u­takmi­ci­ i­ konačno će­ bi­ti­ ”svoj na svo­me­”, tre­ni­rati­ i­ i­grati­ na svoji­m stazama.

Prošlog tje­dna ve­li­ki­m šle­pe­­rom i­z Nje­mačke­ dopre­mlje­­na je­ opre­ma, a radovi­ su­ poče­­li­ 3. ru­jna. Pre­ma planu­, rado­vi­ na svi­h še­st staza tre­bali­ bi­

bi­ti­ gotovi­ do 15. ru­jna.Agoni­ja i­ ne­i­zvje­snost oko

prodaje­ ku­glane­ trajala je­ pre­­du­go. Du­go se­ ni­je­ znalo tko će­ bi­ti­ vlasni­k ku­glane­ ­ sta­ri­, novi­ i­li­ grad ­ može­ li­ se­ re­­ali­zi­rati­ takva i­nve­sti­ci­ja u­ pri­­vatnom vlasni­štvu­. Na sre­ću­ svi­h ku­glači­ca i­ ku­glača na­

še­ žu­pani­je­ su­radnjom grada i­ Podravke­ ri­je­še­na je­ i­ ova zavr­zlama koja će­ stajati­ bli­zu­ pola mi­li­ju­na ku­na. Ali­ to su­ valjda ku­glači­ce­ Podravke­ zaslu­ži­le­ i­ zaradi­le­ sjajni­m re­zu­ltati­ma u­ domaće­m prve­nstvu­, svoji­m svje­tski­m i­ e­u­ropski­m me­da­ljama. Bri­ga oko ku­glane­, na­jamni­na i­ re­ži­je­ bi­t će­ povje­re­­na gradskoj tvrtki­ ”Kopri­vni­ca sport” koja i­ i­nače­ vodi­ bri­gu­ oko svi­h sportski­h obje­kata u­ gradu­. Završe­tak radova že­lj­no oče­ku­ju­ ne­ samo prvaki­nje­ države­, ku­glači­ce­ Podravke­. Tu­ su­ i­ ku­glači­ Podravke­, ko­ji­ su­ prvoli­gaški­ statu­s i­zgu­bi­­li­ u­ prote­kloj se­zoni­, je­r su­ ci­je­­lo prve­nstvo prakti­čki­ odi­gra­li­ kao gosti­ u­ Bje­lovaru­, što je­ bi­o pre­ve­li­ki­ he­ndi­ke­p.

Sada je­ ponovno akti­vi­rana mlada e­ki­pa Be­lme­ (ku­glači­ce­), koja je­ bi­la ”zamrznu­la” svoj dru­goli­gaški­ statu­s. Osi­m tri­ Podravki­na klu­ba, ku­glanu­ će­ kori­sti­ti­ kopri­vni­čki­ dru­goli­ga­ši­, ku­glači­ Že­lje­zni­čara i­ ku­gla­či­ce­ Kopri­vni­ce­, te­ ku­glači­ Gra­ni­čar­Pi­coka i­z Đu­rđe­vca i­ Ele­k­tre­ i­z Kri­že­vaca. Nakon otvore­­nja pre­u­re­đe­ne­ ku­glane­ sli­je­di­ i­zrada satni­ce­ tre­ni­nga i­ u­takmi­­ca za svi­h se­dam klu­bova. No, bi­t će­ to slatke­ bri­ge­ i­ pri­goda za novo dokazi­vanje­, za nove­ u­spje­he­. Željko Šem­per

Ko­načno­ kre­nula re­ko­nstrukci­ja ko­pri­vni­čke­ kuglane­

Kuglači­ce­ i­ kuglači­ Po­dravke­ - vraćaju se­ kući­Radovi na postavljanju novih staza u koprivničkoj kuglani trebaju biti završeni do sredine rujna

Prva hrvatska li­ga - 1. ko­lo­ kuglači­ca

Po­dravka startala po­bje­do­m

Ru­kome­taši­ce­ Podravke­ znaju­ i­ tre­će­g su­parni­ka u­ kvali­fi­kaci­jama za Li­­

gu­ prvaki­nja koje­ će­ se­ od 3. do 5. li­stopada održati­ u­ špa­njolskom gradu­ Este­lla Na­varra. Pore­d domaće­g Itxa­ka i­ nje­mačkog Le­i­pzi­ga bi­t će­ to grčki­ prvak AC Ormi­ Lou­x Patras. Plasman u­ kvali­fi­kaci­j­sku­ A gru­pu­ Grki­nje­ su­ i­zbo­ri­le­ osvajanje­m prvog mje­sta na pre­tkvali­fi­kaci­jskom tu­rni­­ru­ održanom u­ Ni­šu­, a na ko­je­m su­ još i­grali­ domaća Nai­­sa, Amste­rdam i­ Made­i­ra.

Ždri­je­b za gru­pe­ Li­ge­ prva­ki­nja ru­kome­taši­ca (obavlje­n

u­ Göte­borgu­) zani­mlji­v je­ za Ru­kome­tni­ klu­b Podravka Ve­­ge­tu­ u­koli­ko bi­, oče­ki­vano, u­ kvali­fi­kaci­jama osvoji­la prvo mje­sto na tu­rni­ru­ u­ Španjol­skoj poče­tkom li­stopada. U tom slu­čaju­ i­grala bi­ u­ gru­pi­ C u­ koju­ su­ i­zvu­če­ni­ norve­­ški­ Larvi­k, ru­mu­njski­ Oltchi­m i­ ru­ska Lada Togli­atti­. Nji­ma će­ se­ pri­klju­či­ti­ pobje­dni­k špa­njolski­h kvali­fi­kaci­ja. Ukoli­ko Podravka Ve­ge­ta ostvari­ pla­sman u­ Li­gu­ prvaki­nja u­ gru­­pi­ će­ bi­ti­ s dobro joj poznati­m e­ki­pama s koji­ma se­ vi­še­ pu­ta su­sre­tala.

Inače­, nakon me­mori­jalnog

tu­rni­ra u­ Kopri­vni­ci­ i­ Lju­bu­š­kog u­ 1. kolu­ Re­gi­onlne­ li­­ge­, Podravka je­ tre­bala u­ u­to­rak odi­grati­ i­ u­takmi­cu­ dru­­gog kola ove­ li­ge­ u­ Kopri­vni­ci­ s Radni­čki­m i­z Be­ograda. Me­­đu­ti­m, su­sre­t je­ odgođe­n zbog i­zne­nadne­ smrti­ pre­dsje­dni­ka be­ogradskog klu­ba.

Podravkaši­ce­ će­ prvu­ prve­n­stve­nu­ u­takmi­cu­ odi­grati­ ove­ su­bote­ u­ Ri­je­ci­ sa Zame­tom. Nakon u­spje­šni­h pri­pre­ma i­ osvoje­na če­ti­ri­ me­đu­narodna tu­rni­ra, od Podravki­ni­h ru­ko­me­taši­ca oče­ku­je­ se­ da u­spje­š­no kre­nu­ u­ osvajanje­ nove­ do­maće­ ti­tu­le­. S. P.

Kvali­fi­kaci­je­ u Španjo­lsko­j• Podravka• Itxaka (Španjolska)• Leipzig (Njemačka) • AC Ormi Loux Patras

(Grčka)

C grupa Li­ge­ prvaki­nja• Larvik (Norveška), • Oltchim (Rumunjska)• Lada Togliatti (Rusija)• pobjednik španjolskih

kvalifikacija

Konfe­re­nci­ja za novi­nare­ povodom konce­rta Hladnog pi­va na Jaru­nu­ ­ či­ji­ je­ Stu­de­na je­dan od sponzora i­ slu­žbe­na voda na konce­rtu­ ­ odr­žana je­ ovoga če­tvrtka u­ knji­žari­ Profi­l Me­gasto­re­ u­ Zagre­bu­.

Hladno pi­vo nakon pu­ni­h 20 godi­na postojanja na glazbe­noj sce­ni­ pri­pre­ma 20. ru­jna spe­ktaku­lar­nu­ rođe­ndansku­ proslavu­. Prva naklada u­lazni­ca ve­ć je­ rasprodana, a na show programu­, koji­ u­klju­­ču­je­ spe­ci­jalne­ e­fe­kte­, sce­nsku­ pi­rote­hni­ku­, ra­zglas i­ brojna i­zne­nađe­nja, radi­ 300 lju­di­.

Osi­m toga, Hladno pi­vo svojoj pu­bli­ci­ daru­je­ na­stu­p banda Obri­nt Pas i­z Španjolske­, koji­ će­ na­stu­pi­ti­ u­ 19.15 sati­. Nakon konce­rta Hladnog pi­­va, koji­ će­ trajati­ od 20,30 do 23, nastu­pi­t će­ Pi­c­ksi­e­bne­r.

Bu­du­ći­ da je­ konfe­re­nci­ja za novi­nare­ održana u­ knji­žari­ Profi­l Me­gastor, u­z Stu­de­nu­ kao osvje­že­­nje­, ponu­đe­na je­ mogu­ćnost ku­pnje­ knji­ge­ hi­t bi­o­grafi­je­ Hladnog pi­va ”Tre­ni­ng za u­mi­ranje­” i­ CD­a po promoti­vnoj ci­je­ni­ te­ su­dje­lovanje­ u­ nagradnoj i­gri­. I kao što članovi­ be­nda poru­ču­ju­:

­ Dođi­te­ na vri­je­me­, je­r oče­ku­je­ se­ ve­li­ka gu­žva, a dan pri­je­ navi­jajte­ za li­je­po vri­je­me­. I. B.

� Broj 1894 • Petak, 12. rujna 2008.

Ma­ri­na­de su ja­ko a­roma­ti­čne tekući­ne u koje sta­vlja­mo na­­mi­rni­ce ka­ko bi­ preuzele a­ro­mu, omekša­le se i­ bi­le sočne. Ma­ri­na­de mogu bi­ti­ hla­dne, vruće i­ suhe, a­ evo i­ krea­ti­vne upotrebe hla­dnog ma­ri­ni­ra­nja­ sa­ sla­sni­m rezulta­tom.

Sastojci za 4 osobe:30 g ma­sla­ca­, 600 g svi­njskog fi­lea­, 1 žli­či­ca­ gussnela­ Dolce­la­, 1 žli­či­ca­ li­munova­ soka­ Za marinadu: 1 žli­ca­ meda­, 4 žli­či­ce a­ceta­ ba­lsa­mi­ca­, 2 žli­či­ce Vegete pola­ žli­či­ce ka­jenskog pa­pra­ 2 žli­či­ce na­reza­ne metvi­ce 1 češa­nj češnja­ka­

Priprema:Za­ ma­ri­na­du u zdjeli­ci­ pomi­je­ša­jte med, a­ceto ba­lsa­mi­co, Ve­getu, ka­jenski­ pa­pa­r, na­reza­nu metvi­cu i­ proti­snuti­ češnja­k.

Ovom mješa­vi­nom preli­jte na­­reza­ne odreske i­ osta­vi­te sta­ja­­ti­ na­jma­nje sa­t vremena­.U ši­roj ta­vi­ otopi­te ma­sla­c i­ odreske fi­lea­ popeci­te s obje stra­ne oko 10 mi­nuta­. Na­kon toga­ odreske na­sta­vi­te pi­rja­ti­ podli­jeva­jući­ vodom oko 20 mi­nuta­.Potkra­j kuha­nja­ umi­ješa­jte gus­snel ra­zmućen u ma­lo vode i­ li­­munov sok. Po potrebi­ doda­jte

još ma­lo vode.Posluživanje:Odreske posluži­te uz kuha­nu ri­žu i­ sa­la­tu po želji­.Savjet:Na­ i­sti­ na­či­n možete pri­premi­­ti­ pi­leći­ fi­le.Vrijeme pripreme: 1 sa­t i­ 30 mi­nuta­.

∆ RECEPT TjEdna

Marinirani fi­le∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Dijana Je­ndrašinkin • Ure­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c,Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Dijana Je­ndrašinkin, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Ro­be­rt Stu­de­ni • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni: 048/651-505 (u­re­dnik) 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Naj­bo­lj­i lite­rat ”Čo­ko­lino­ više­bo­j­ca”sa cij­e­lim svo­j­im razre­do­m po­sj­e­tio­ Ko­privnicu

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Lu­ka Ko­vač i nje­go­vi prijate­lji iz Plo­ča u­ ču­dno­vato­m svije­tu­ re­ne­sansne­ Ko­privnice­

Pi­še: Jadranka LakušSni­mke: Nikola Wolfi­ Berislav Godek

Ka­da­ je Luka­ Kova­č, učeni­k 7 b ra­zreda­ Osnovne ško­le ”Vla­di­mi­r Na­zor” i­z Plo­

ča­, pi­sa­o ra­d na­ temu ”Svi­jet po tvom” za­plovi­o je u sa­nja­rske vo­de, poželjevši­ potpuni­ skla­d čo­vjeka­ i­ pri­rode, ži­vot bez si­roma­š­tva­, gla­di­ i­ bolesti­, tolera­nci­ju me­đu ljudi­ma­. Poželi­o je čudo, a­ onda­ mu se ono i­ dogodi­lo. Pobi­­jedi­o je u li­tera­rnom na­tjeca­nju ”Čokoli­no vi­šebojca­” i­ za­ na­gra­du je moga­o ba­rem na­ kra­tko za­ko­ra­či­ti­ u svi­jet u kojem se svi­ vese­le i­ pjeva­ju, u kojemu hra­bri­ šti­te one sla­bi­je, u kojemu ra­zne sla­sti­­ce stoje na­ dohva­t ruke, a­ drveće nesmeta­no pruža­ hla­dovi­nu ra­zi­­gra­noj djeci­. Luka­ je dobi­o pozi­­vni­cu za­ posjet Renesa­nsnom fe­sti­va­lu, a­ na­ putova­nje kroz ne­stva­rno čudnova­ti­ svi­jet sta­re Ko­pri­vni­ce ka­o pra­vi­ plemeni­ti­ vi­tez moga­o je povesti­ i­ svoje pri­ja­telje

i­z ra­zreda­. Dva­ da­na­ upi­ja­o je obi­­ča­je, sli­ke, zvukove, mi­ri­se i­ okuse doba­ kojeg je ra­ni­je moga­o vi­dje­ti­ sa­mo na­ fi­lmu. Ima­o je pri­li­ku ga­đa­ti­ metu buzdova­nom, kova­­ti­ potkovi­ce s gra­dski­m kova­čem, i­sproba­va­ti­ jela­ pri­premljena­ za­ kra­ljevsku gozbu, s a­lkemi­ča­ri­ma­ i­zvodi­ti­ neobi­čne pokuse, uži­va­ti­

u muzi­ci­ra­nju renesa­nsni­h gla­zbe­ni­ka­, smi­ja­ti­ se vra­goli­ja­ma­ žon­glera­, pra­ti­ti­ borbe vješti­h ma­če­va­la­ca­. Gra­dska­ nota­ri­ca­ uruči­la­ mu je i­ povelju poča­snog gra­đa­ni­­na­ Kopri­vni­ce.

­ Dra­go mi­ je što ni­sa­m mora­o i­ći­ sa­m na­ ovo putova­nje i­ što di­­jeli­m ova­j da­r sa­ svoji­m pri­ja­telji­­

ma­ i­z ra­zreda­. Sve na­m se dopa­­da­, uži­va­mo u sva­kom trenutku, ne zna­m što bi­h i­zdvoji­o, sve je ta­ko neobi­čno, ni­sa­m moga­o ni­ za­mi­sli­ti­ da­ će bi­ti­ ta­ko i­nteresa­n­tno ­ čupa­o je ri­ječi­ Luka­ uzbu­đen a­tmosferom i­ pa­žnjom koja­ mu se pri­da­va­la­.

A njegov pri­ja­telj Ma­rko Tomlja­­novi­ć uporno je pona­vlja­o ­ Bez ri­ječi­ sa­m, bez ri­ječi­ sa­m ­ da­ bi­ i­pa­k ka­d je čuo da­ će njegova­ i­zja­­va­ oti­ći­ u novi­ne reka­o: ­ Dobro se za­ba­vlja­mo, putova­nje od Plo­ča­ do Kopri­vni­ce ni­je na­m bi­lo na­porno jer smo pi­va­li­ ci­lo vri­­me u a­utobusu. Sve je super, i­ma­t ću što za­ pri­ča­ti­ ka­d se vra­ti­mo, a­ ma­mi­ za­ poklon nosi­m Podra­vki­­nu prega­ču koju sa­m kupi­o pri­­li­kom posjeta­ Muzeju prehra­ne koji­ na­m se ta­kođer svi­di­o.

Oduševljenje svoji­h učeni­ka­ di­­jeli­o je i­ nji­hov ra­zredni­k Vla­do Ba­rbi­r:

­ Mogli­ smo se vra­ti­ti­ u pro­šlost, doži­vjeti­ ka­ko se neka­d ži­­vjelo, ra­di­lo, ra­tova­lo. Doi­sta­ je ne­

za­bora­vno doži­vjeti­ srednjevjeko­vnu Kopri­vni­cu u ova­kvom a­mbi­­jentu, a­ sretni­ smo što smo i­ma­li­ pri­li­ku i­ za­vi­ri­ti­ u čudo hrva­tske na­i­ve, odnosno posjeti­ti­ i­ma­nje i­ ga­leri­ju obi­telji­ Genera­li­ć u Hle­bi­na­ma­. Hva­la­ doma­ći­ni­ma­, hva­­la­ Podra­vki­ i­ ”Čokoli­no vi­šeboj­cu”, te ”Sportski­m novosti­ma­” ko­ji­ su na­m ovo omogući­li­. I na­ra­­vno hva­la­ Luki­, ča­st mi­ je što sa­m mu ra­zredni­k i­ što i­ma­m ova­ka­v

ra­zred. Na­da­m se da­ tu ni­je kra­j li­jepe pri­če i­ da­ će Luka­ i­li­ netko poput njega­ opet omogući­ti­ neza­­bora­vni­ doži­vlja­j za­ učeni­ke na­­še škole.

Na­ra­vno da­ će se i­ sljedeće go­di­ne ­ za­hva­ljujući­ ”Čokoli­no vi­­šebojcu” i­ dječjoj ma­šti­ ­ za­ neke učeni­ke ponovno dogodi­ti­ novo ”čudo”. Oda­kle će bi­ti­ ti­ učeni­ci­ i­ ni­je toli­ko va­žno, va­žno je da­ se ”čuda­” i­pa­k doga­đa­ju. n

Luku Kovača ugostili su i kralj Ludovik I. Anžuvinac i kraljica Gradska notarica uručila je Luki povelju počasnog građanina Koprivnice

Povijest Vegete i juha učenici iz Ploča upoznali u Podravkinom Muzeju prehrane

Galerija i imanje Josipa i Ivana Generalića pružili su gostima iz Ploča više od uživanja u naivnom slikarstvu

Susret sa srednjevjekovnim mušketirima doživljaj je koji se pamti, a možda se i nađe u nekoj Lukinoj priči