Pi­še: Ines Ba­nja­ninSni­mi­o: Niko­la­ Wo­lf

Gru­pa Podravka u­ devet je mjeseci­ ostvari­la do­bi­t od 99,1 mi­li­ju­n ku­­

na, što je 16,6 posto vi­še nego u­ i­stom razdoblju­ lani­. Uku­pni­ su­ pri­hodi­ kompani­je u­ devet mjeseci­ porasli­ za šest posto, a pri­hodi­ od prodaje za tri­ po­sto. Na domaćem trži­štu­ bi­lje­ži­ se rast od tri­ posto, a na stra­nom od dva posto. Promatra­no po strateški­m poslovni­m podru­čji­ma, prodaja i­z podru­­čja prehrane i­ pi­ća porasla je četi­ri­ posto, na 2,13 mi­li­jarde ku­na, dok je farmaceu­ti­ka zabi­­lježi­la dvopostotni­ pad proda­je, na 422,2 mi­li­ju­na ku­na, i­sta­knu­to je na predstavljanju­ re­zu­ltata poslovanja Gru­pe Po­dravka za prvi­h devet mjeseci­ ove godi­ne, što je održano u­ ponedjeljak u­ Hotelu­ Westi­n u­ Zagrebu­.

Sve o akviziciji za dva tjednaMedi­jskom predstavljanju­

poslovni­h rezu­ltata pri­su­stvo­vali­ su­ svi­ članovi­ Uprave Po­dravka na čelu­ s predsjedni­­kom Uprave Darkom Mari­n­cem, koji­ je i­staknu­o da je ci­lj Podravke u­ narednom razdo­blju­ profi­tabi­lnost poslovanja, smanji­vanje troškova i­ poveća­nje prodaje.

­ Da bi­smo mogli­ i­ u­bu­du­­će rasti­, ne slu­žeći­ se proi­zvo­dnjom za dru­ge, prva je odre­dni­ca organski­ rast. U Podrav­ki­nom se razvojnom i­nsti­tu­tu­ razvi­ja seri­ja potpu­no novi­h proi­zvoda u­ gru­pama u­ koji­­ma očeku­jemo rast trži­šta. Pla­ni­ramo u­skoro ku­pi­ti­ još je­dan brand i­li­ tvrtku­ i­ u­ poo­dmakloj smo fazi­ pregovora,

rekao je Mari­nac, najavi­vši­ ti­­me jednu­ od najveći­h Podrav­ki­ni­h akvi­zi­ci­ja u­ ovoj godi­­ni­, o kojoj će se vi­še znati­ za dva tjedna.

Usporedba s konkurencijom­ Naglasi­t ću­ još potrebu­ dalj­

nji­h restru­ktu­ri­ranja u­ svi­m di­­jelovi­ma tvrtke. Napravi­li­ smo u­sporedbu­ s deset najznačaj­

ni­ji­h prehrambeni­h tvrtki­ u­ Eu­ropi­ s koji­ma se danas natje­čemo i­ u­oči­li­ ni­z razli­ka u­ pri­­hodnoj i­ troškovnoj stru­ktu­ri­ te ćemo se u­ naredne tri­ do če­ti­ri­ godi­ne poku­šati­ što je mo­gu­će vi­še pri­bli­ži­ti­ troškovnoj stru­ktu­ri­ najveći­h prehrambe­ni­h tvrtki­ u­ Eu­ropi­. Dru­gi­ di­o našega poslovanja, farmaceu­ti­­ka, u­ ovoj godi­ni­ ne bi­lježi­ po­

rast prodaje, premda raste u­ volu­menu­. Ove smo se godi­­ne okrenu­li­ prodaji­ bezrecep­tni­h li­jekova i­ vrlo ozbi­ljno ra­stemo u­ tom segmentu­, pogo­tovo u­ Ru­si­ji­ gdje se značajni­je i­nvesti­ralo ove godi­ne. Što se ti­če Belu­pa, poku­šat ćemo se ši­ri­ti­ akvi­ri­ranjem manji­h tvr­tki­ u­ regi­ji­, a sasvi­m si­gu­rno novi­m li­jekovi­ma.

Vodi­telji­ca Ureda predsjedni­­ka Uprave Li­di­ja Kljaji­ć u­ na­stavku­ je i­zni­jela poslovne re­zu­ltate Gru­pe Podravka za pr­vi­h devet mjeseci­ ove godi­ne osvrnu­vši­ se na pregled klju­­čni­h događaja u­ tom razdoblju­ i­ u­tjecaj rezu­ltata na poslova­nje. Također je govori­la o tr­ži­šti­ma i­ gru­pama proi­zvoda gdje su­ sve gru­pe osi­m ri­že i­ le­

gu­mi­noze ostvari­le rast. Rast prodaje bezreceptnog progra­ma od oko 40 mi­li­ju­na ku­na ostvaren je zbog pogodu­jećeg i­shoda su­dskog spora i­zmeđu­ Belu­pa i­ Avene i­z Kranja, bu­du­­ći­ da su­ sredstva rezervi­rana za naknadu­ štete oslobođena i­ sta­vljena na raspolaganje Belu­pu­.

(Na­sta­va­k na­ 2. stra­nici)

www.podravka.com

Godina XLV • Broj 1817 • Petak, 17. studenoga 2006.ISSN - 1330-5204

Str. 4 - 5

Otvorena novouređena Podravska klet

Uku­pni priho­di ko­m­pa­nije u­ devet m­jeseci po­ra­sli šest po­sto­

Predstavljeni poslovni rezultati Grupe Podravka u devet mjeseci ove godine

Prva je odredni­ca organski­ rast. U Podravki­nom se razvojnom i­nsti­tu­tu­ razvi­ja seri­ja posve novi­h proi­zvoda u­ gru­pama u­ koji­ma očeku­jemo rast trži­šta - i­staknu­o je predsjedni­k Uprave Podravke

S prezentacije rezultata poslovanja Podravke u zagrebačkom Hotelu Westin

I ove godine Lino kalendar djeci na dar

Str. 8

Darko Mari­nac govori­o je i­ o skoroj ku­pnji­ još jednog branda i­li­ tvrtke, za što su­ pregovori­ u­ poodmakloj fazi­. Najavi­o je ti­me jednu­ od najveći­h Podravki­ni­h akvi­zi­ci­ja u­ ovoj godi­ni­

� Broj 1817 • Petak, 17. studenoga 2006. �Broj 1817 • Petak, 17. studenoga 2006.

Gru­pa Podravka u­ pr­vih je devet mjeseci ove godine ostvarila

prihod od prodaje u­ iznosu­ od 2,568 milijardi ku­na, što je povećanje od 3% u­ odnosu­ na ostvareno u­ istom razdoblju­ 2005. godine. Ostvarena ne­to dobit u­ prvih devet mjese­ci ove godine iznosi 99,1 mili­ju­n ku­na, što je za 16,6% više nego u­ istom razdoblju­ 2005. godine. Pozitivan u­tjecaj na re­zu­ltat ovog razdoblja ima is­hod su­dskog spora između­ Be­lu­pa d.d. i Avene d.o.o. iz Kra­nja (neto efekt oko 40 miliju­na ku­na), čime su­ sredstva rezer­virana za naknadu­ štete oslo­bođena i stavljena na raspola­ganje Belu­pu­ d.d. Taj pozitivni u­tjecaj djelomično je u­manjen neto troškovima restru­ktu­rira­nja u­ iznosu­ od oko 12 miliju­­na ku­na.

Rast na većini tržištaNa inozemnim tržištima

ostvaren je rast prihoda od prodaje za 2%, dok je na hrvatskom tržištu­ zabilježen rast prihoda od 3%. Što se tiče inozemnih tržišta, vrijedi ista­knu­ti da je rasla prodaja na tr­žištu­ ju­goistočne Eu­rope (6%), istočne Eu­rope (7%) i zapadne Eu­rope, prekooceanskih zema­lja i Orijenta (5%), dok je trži­šte srednje Eu­rope zabilježilo pad prodaje od 7%.

Što se tiče strateških poslo­vnih podru­čja, prodaja SPP­a “Prehrane i pića” porasla je za 4%, dok je SPP “Farmaceu­­tika” ostvarila pad prodaje od 2%, čemu­ najviše pridonosi pad prodaje od 4% na hrvat­skom tržištu­ kao posljedice smanjenja cijena lijekova pod pritiskom nastavka restrikti­vne politike Hrvatskog zavo­da za zdravstveno osigu­ranje te pada cijene Iru­meda i Iru­zi­da zbog prelaska u­ generičku­ sku­pinu­ lijekova.

Meso i voće na +8%Rast prodaje u­ odnosu­ na

isto razdoblje prošle godi­ne ostvarile su­ sljedeće gru­pe proizvoda: meso i mesni pro­

izvodi 8%, voće i povrće 8%, dječja hrana, slastice i snack 6%, Podravka jela 5%, trgova­čka roba 5% te Vegeta ­ dodaci jelima 1%. Tom porastu­ pro­izvoda pod markom Vegeta najviše pridonosi porast pro­daje u­ zapadnoj Eu­ropi, preko­oceanskim zemljama i Orijen­tu­ 7%, istočnoj Eu­ropi 6% te ju­­goistočnoj Eu­ropi i Hrvatskoj 2%. Prodaja pića je na razini prošlogodišnje te se zbog pa­da u­ku­pnog tržišta vode u­ Hr­vatskoj ne očeku­je rast proda­je do kraja teku­će godine.

Pad prodaje ostvaren u­ gru­­pi proizvoda riža, grahorice i ostali proizvodi iznosi 10%. Padu­ prodaje najviše pridono­si pad prodaje na češkom tr­žištu­.

* * *

Vri­jedi­ i­staknuti­ da je ove godi­ne potpi­san novi­ Kole­kti­vni­ ugovor Grupe Podrav­ka koji­ uvodi­ i­ndi­vi­dualno na­građi­vanje svi­h radni­ka s obzi­­rom na pojedi­načni­ dopri­nos pa tako kolekti­vni­ ugovor ne stavlja naglasak na osno­vnu plaću nego na sti­mulati­­vni­/desti­mulati­vni­ di­o plaće, ovi­sno o kvali­teti­ obavljenog posla pojedi­ni­h zaposleni­ka. Isto tako, u navedenom ra­zdoblju lansi­rani­ su novi­ pro­i­zvodi­: kremni­ namaz Čokoli­­no, dječja hrana Li­no s probi­­oti­kom i­ Lupocet Flu.

Podravka je postala i­ pr­va hrvatska člani­ca Svjetskog poslovnog foruma (IBLF ­ In­ternati­onal Busi­ness Leaders Forum). n

Piše: Željko Krušelj

Nakon što su­ vlasnici di­onica Plive odlično za­radili na prodaji ameri­

čkom Barru­, i to u­ njegovom višemjesečnom nadmetanju­ s islandskim konku­rentom koje je na trenu­tke sličilo solidnom trileru­, dioničarstvo je napokon i u­ Hrvatskoj postalo posao od najšireg javnog interesa. Potvr­đu­je to i prava ovotjedna poma­ma za dionicama INA­e, koje je Vlada po povlaštenim u­vjetima ponu­dila svim hrvatskim građa­nima. Tome pridonosi činjeni­ca da je to prva javna ponu­da dionica jedne velike i iznimno profitabilne domaće kompani­je, tako da nitko ne bi trebao odviše strepiti od mogu­ćnosti gu­bitka u­loženog novca, niti bi u­ nekom dru­gom poslu­ mogao više zaraditi. Uz to, za građane koji godinu­ dana neće trgovati svojim dionicama predviđen je i dodatni bonu­s u­ obliku­ jedne dionice na deset ku­pljenih.

U tom je kontekstu­ pu­­no razu­mljivija i medij­ska kampanja kakva do­

sad u­ Hrvatskoj nije viđena. S tiskovinama se dobivaju­ leci “Kako ku­piti dionice INA­e” i objavlju­ju­ slu­žbene ponu­de, a u­ elektroničkim se medijima stal­no vrte reklame koje pozivaju­ na ku­pnju­. Vrlo su­ se agresivno u­klju­čile i brojne banke, koje se među­sobno nadmeću­ nu­deći povoljnije kamate na kredite za ku­pnju­ tih dionica u­ iznosu­ do 38.000 ku­na, znači do iznosa koji je Vlada limitirala kao mo­gu­ćnost privilegirane ku­pnje po jednoj osobi. Za razliku­ od ostalih kredita, one naglašava­ju­ da za taj neće provjeravati bo­nitet tražitelja jer su­ jamstva ot­plate same dionice. Dru­gim rije­čima, banke se zapravo potajno nadaju­ da barem dio kreditira­nih osoba neće otplaćivati ra­te, pa će tako pod povoljnijim okolnostima one same preu­ze­ti te dionice. Kako će država na to reagirati, jer će prema tom scenariju­ doista doći do izigra­vanja izvorne ponu­de, tek će se vidjeti.

Mnogo je, dakle, otvo­renih pitanja u­ vezi s aktu­alnom dioničar­

skom kampanjom. Kad je kre­nu­la s javnom ponu­dom, Vla­da nije odredila točnu­ cijenu­ di­onica, već je za predviđenih 15 posto vlasništva te kompanije, eventu­alno 17 posto, ostavila ra­spon od 1400 do 1900 ku­na po dionici. Odlu­ka koja će to biti

cifra ovisna je, kao i u­vijek u­ di­oničarstvu­, o iskazanom intere­su­. Samo dva dana nakon poče­tka u­pisa dionica izvjesno je da nema govora o tome kako će ci­jena biti bliže donjoj razini.

Bu­rzovni su­ stru­čnjaci već izraču­nali da će po sada­šnjoj dinamici do 23. stu­­

denoga, kad je krajnji rok za fi­zičke osobe koje imaju­ pravo na privilegirani u­pis, biti raspro­dano svih predviđenih 15 po­sto dionica. No, zacijelo neće biti dovoljno ni rezervnih dva posto, nego će država iz svog portfelja možda izvu­ći do pet posto dionica. Ne treba mno­go ekonomskog znanja da bi se zaklju­čilo da će njihova cije­na gotovo sigu­rno doseći ma­ksimalnih 1900 ku­na, tako da će građanin osobno ku­piti sa­mo po 20 privilegiranih dioni­ca. Dakako, moći će se i više, ali ostale po pravim tržišnim u­vje­tima. Pogodnost je, među­tim, to što privilegirane dionice u­pi­su­ju­ i maloljetnici, pa jedna obi­telj može priku­piti i nekoliko ta­kvih dioničarskih paketa. Sve u­ svemu­, država će od tih dionica inkasirati najmanje 2,8 milijardi ku­na, dok je realnije da ta broj­ka bu­de i veća od tri milijarde.

Postavlja se, dakako, i pita­nje zašto se država zado­voljava s tim novcem kad

je izvjesno da bi stavljanjem tih istih 15 do 20 posto dionica izra­vno na bu­rzu­ mogla, kažu­ bro­keri, već u­ startu­ “napu­mpati” cijenu­ na najmanje 2100, mož­da i 2400­2500 ku­na? Odgovor je, čini se, više u­ političkoj ne­goli gospodarskoj sferi. Ponaj­prije, Vlada je već i pu­no ranije obećavala građanima da će im ponu­diti na ku­pnju­ i neke atra­ktivne, samim tim i financijski nerizične, dionice tvrtki u­ ve­ćinskom državnom vlasništvu­. Kako se približavamo izbornoj godini, takvo obećanje dobiva na važnosti. Isto će se pitanje gotovo sigu­rno postaviti i u­ po­gledu­ HT­a, a nakon privatizaci­je i HEP­a.

Dru­gi je razlog strateške prirode. Vlada je, na­ime, bila izložena pri­

tisku­ mađarskog MOL­a, vla­snika 25 posto INA­inih dioni­ca, da otku­pi novi paket, koji bi ih približio temeljnom cilju­, a to je većinsko vlasništvo nad najvećom hrvatskom kompani­jom. Da je Vlada pristala da im ponu­di makar i jednu­ dionicu­, Mađari bi iskoristili pravo za ra­spisivanje ponu­de za otku­p dio­nica na tržištu­, pa bi preko bu­r­ze brže i lakše krenu­li u­ potpu­­no osvajanje INA­e. Prema sa­dašnjem sporazu­mu­ s Banskim dvorima, MOL će nakon šest mjeseci smjeti krenu­ti u­ ku­pnju­ novih dionica, no tada će one bi­ti raspršene kod više desetaka ti­su­ća hrvatskih malih dioničara. Barem dio zasigu­rno neće biti zainteresiran za njihovu­ prebr­zu­ prodaju­ jer se, osim spome­u­tih bonu­s­dionica, očeku­je da će vrijednost INA­e nakon naja­vljenog osu­vremenjivanja rafi­nerija još osjetno porasti. n

NAŠA POSLA

Oče­ki­va­na­ po­ma­ma­ za­ di­o­ni­ca­ma­ INA-e­

∆ Prezentirani poslovni rezultati Grupe Podravka za tri kvartala 2007.

U pr­vih de­ve­t mje­se­ci ostva­r­no 99,1 miliju­na­ ku­na­ ne­to dobiti

Novinari na prezentaciji Podravkinih poslovnih rezultata

PrihOdi Od PrOdAje PO tržiŠtimA

1. - 9. 2006. 1. - 9. 2005.

indeks 06/05iznos (000 kn) % iznos (000 kn) %

hrvatska 1387,6 54 1342,6 53,6 103jugoistočna europa 587,5 22,9 556,4 22,2 106Centralna europa 325,3 12,7 350,7 14 93Ze, prekooceanske zemlje i Orijent 163,4 6,4 155,2 6,2 105istočna europa 104,8 4,1 98,2 3,9 107Ukupno 2568,6 100 2503,1 100 103

PrihOdi Od PrOdAje PO kAtegOrijAmA

1. - 9. 2006. 1. - 9. 2005.

indeks 06/05iznos (000 kn) % iznos (000 kn) %

Vegeta - dodaci jelima 477,6 18,6 473,8 18,9 101meso i mesni proizvodi 251,5 9,8 232,7 9,3 108dječja hrana, slastice i snack 207,8 8,1 195,6 7,8 106Podravka jela 182,7 7,1 173,6 6,9 105Voće i povrće 182,2 7,1 169,3 6,8 108Pića 130,3 5,1 130,7 5,2 100riža, grahorice i ostali proizvodi 113 4,4 125,4 5 90trgovačka roba 505,1 19,7 479,6 19,2 105Ostalo (prehrana i pića) 88,2 3,4 81,6 3,3 108Lijekovi 422,2 16,4 432,5 17,3 98Usluge 7,8 0,3 8,3 0,3 95Ukupno 2568,6 100 2503,1 100 103

PrihOdi Od PrOdAje PO StrAteŠkim POSLOVNim POdrUčjimA

1. - 9. 2006. 1. - 9. 2005.

indeks 06/05iznos (000 kn) % iznos (000 kn) %

Prehrana i pića 2138,6 83,3 2062,3 82,4 104Farmaceutika 422,2 16,4 432,5 17,3 98Usluge 7,8 0,3 8,3 0,3 95Ukupno 2568,6 100 2503,1 100 103

Ishod sudskog spora izme­đu Be­lupa d.d. i Ave­ne­ d.o.o. iz Kranja oslobodio je­ Be­lupu oko 40 milijuna kuna re­ze­rviranih za naknadu šte­te­. Taj pozitivni utje­caj dje­lomično je­ umanje­n ne­to troškovima re­strukturiranja od oko 12 milijuna kuna

Hrvatska liga za borbu protiv raka

Priznanje­ mr. Zlati Vuce­lić i dr. Zlatki Ne­me­t - Lojan

Podravkaši u Sindikatu PPDIV-a

Na prošloj sjednici Glavnog odbora Sindikata PPDIV­a u­ Zagrebu­ glavna sindikalna povjerenica Sindikalne po­dru­žnice Sindikata PPDIV­a u­ Podravki Ksenija Horvat imenovana je za dopredsje­dnicu­ sindikata za podru­čje odnosa s javnošću­, informi­ranja i u­napređenja informa­cijskog su­stava. Su­kladno toj odlu­ci ona se zadu­žu­je za predlaganje sindikalne politi­ke iz tog podru­čja, te u­pu­ći­vanje prijedloga i inicijativa na raspravu­ nadležnim tijeli­ma sindikata i izradu­ edu­ka­cijsko­obrazovnih te dru­gih programa osposobljavanja. Ovu­ du­žnost obnašat će vo­lonterski. Na istoj sjednici predsjednik Radničkog vije­ća Podravke Marijan Lisjak izabran je za člana Predsje­dništva Sindikata PPDIV za podru­čje razvoja indu­strij­ske demokracije te u­napređe­nje rada radničkih vijeća. Na­kon imenovanja Kseniju­ Hor­vat u­pitali smo koji će joj biti prioriteti u­ njezinom obnaša­nju­ nove fu­nkcije.

­ Snažnije i kontinu­iranije informiranje članstva i javno­sti o radu­ sindikata, stavljenje u­ fu­nkciju­ web stranice Sindi­kata PPDIV, više kontakata s podru­žnicama i izvještava­nje o njihovom radu­, te rad na prepoznatljivosti sindikata kroz stvaranje vizu­alnog iden­titeta. Smatram da je to po­dru­čje vrlo važno za promica­nje sindikalnog rada ali i pre­su­dno za u­poznavanje radni­ka s potrebom sindikalnog organiziranja ­ rekla nam je Ksenija Horvat, glavna sindi­kalna povjerenica PPDIV­a u­ Podraki, te dodala:

­ Podravkine podru­žnice Sindikata PPDIV­a danas u­ matičnom sindikatu­ imaju­, dakle, mjesto dopredsjedni­ce sindikata, jednog člana Predsjedništva, a u­z to od ra­nije i tri člana najvišeg sindi­kalnog tijela ­ Glavnog odbo­ra. Te činjenice govore o u­va­žavanju­ našeg sindikalnog rada i rezu­ltata koje smo po­stizali, a u­ bu­du­ćnost se od nas očito očeku­je još i više.

V. Indi­r

Umirovljena Podravkašica mr. Zlata Vu­celić i dr. Zlatka Nemet­Lojan iz Koprivničke bolnice dobitnice su­ zahva­le i medalje Hrvatske lige za borbu­ protiv raka; priznanje se dodjelju­je za značajan do­prinos u­ razvoju­ Hrvatske li­ge protiv raka, a dodijeljeno je povodom obilježavanja 40. godišnjice Hrvatske lige pro­tiv raka. Tako su­ se te dvije Koprivničanke našle u­ dru­š­tvu­ mnogih značajnih osoba iz Hrvatske koje su­ primile priznanje.

Mr. Vu­celić i dr. Nemet ­ Lo­jan posebno ističu­ da su­ za ovo priznanje koje su­ dobile velikim dijelom zaslu­žne tvr­tke Podravka i Belu­po, jer od sku­pljenih preko dva miliju­na ku­na za borbu­ protiv raka naj­veći dio toga u­pravo su­ doni­rali Belu­po i Podravka, a za te donacije posebno ističu­ pred­sjednika Uprave Belu­pa Sta­nislav Biondić i člana Uprave Podravke Dragu­tina Habdija.

­ Posebno se želimo zahva­

liti i gradu­, žu­paniji, zatim sli­karima koji su­ nam omogu­ći­li preko pet au­kcija slika, pjeva­čima za njihove dobrotvorne koncerte i svima dobrim firma­ma, u­dru­gama i lju­dima koji su­ nam omogu­ćili da Liga za borbu­ protiv raka u­ Koprivni­ci u­spješno djelu­je i postiže za­pažene rezu­ltate zahvalju­ju­ći kojima smo i mi dobile ova pri­znanja ­ istaknu­la je Zlata Vu­­celić, koja je s gru­pom au­tora izdala i knjigu­”Hranom protiv raka”. V. Indir

U Križevcima održan 9. obrtnički i gospodarski sajam Koprivničko-križevačke županije

Na Sajmu u novim prostorima okupilo se­ više­ od 200 izlagačaPiše i snimila: Ines Banjani­n

U Križevcima se prote­klog vikenda održavao 9. Obrtnički i gospo­

darski sajam Koprivničko­kri­ževačke žu­panije. Kao sredi­šnja žu­panijska gospodarska manifestacija sajam iz godine u­ godinu­ oku­plja sve veći broj do­maćih i stranih izlagača. Ovo­godišnji se sajam, od ju­tra do večeri, održavao u­ četiri hale u­ prostorima bivše vojarne “Ban Stjepan Lacković” u­ Križevci­ma, a oku­pio je više od 200 izla­gača, u­klju­ču­ju­ći i izlagače iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Au­strije i Mađarske. Svrha je sajma, kao značajne žu­panijske manifestacije, promidžba po­du­zetnika u­ gospodarstvu­ i obr­tništvu­, s naglaskom na promi­džbu­ malih podu­zetnika i obr­tnika te sklapanje poslovnih kontakata u­ cilju­ daljnje su­ra­dnje, pozitivne podu­zetničke klime i promicanja podu­zetniš­tva na razini žu­panije.

Pokrovitelj sajma i ove je go­dine bilo Ministarstvo gospo­darstva, rada i podu­zetništva, a u­ organizaciji su­ su­djelova­li i Koprivničko­križevačka žu­­panija, Grad Križevci, Križeva­čki podu­zetnički centar d.o.o., Centar za podu­zetništvo Ko­privničko­križevačke žu­pani­je, HGK ­ Žu­panijska komo­

ra Koprivnica, HOK ­ Žu­pa­nijska obrtnička komora Ko­privnica, Udru­ženje obrtnika Križevci, Tu­ristička zajednica Koprivničko­križevačke žu­pa­nije i Tu­ristička zajednica Gra­da Križevaca, dok je nositelj svih financijsko­komercijalnih poslova sajma Križevački po­du­zetnički centar d.o.o.

Najveći broj izlagača do sadaNa svečanosti otvorenja saj­

ma oku­pili su­ se u­z obrtnike i podu­zetnike državni tajnici, sa­borski zastu­pnici, pomoćnici ministara, predstavnici grada, žu­panije, žu­panijskih gospo­

darskih komora, obrtničkih ko­mora i u­dru­ženja obrtnika.

­ Sajam se vratio u­ prostore iz kojih je potekao, jer je u­ Do­mu­ HV 1998. godine održan prvi Obrtnički i gospodarski sajam Koprivničko­križevačke žu­panije. Današnji je sajam oku­pio najveći broj izlagača do sada, a njihova brojnost po­tvrđu­je da je riječ o ozbiljnoj i kvalitetnoj sajamskoj manife­staciji koja se održava na 3840 metara kvadratnih zatvorenog prostora ­ rekao je direktor saj­ma Darko Masnec.

Predsjednik HGK ­ Žu­panij­ske komore Koprivnica Miro­

slav Vitković izrazio je svoje u­vjerenje u­ kvalitetu­ izloženih hrvatskih proizvoda.

­ Obrtnici i gospodarstveni­ci imaju­ priliku­ na ovom saj­mu­ pokazati što sve ima naša žu­panija, Hrvatska i zemlje u­ okru­ženju­. HGK daje svoju­ po­dršku­ gospodarstvu­ kako bi se pronašao pu­t do potrošača ko­ji je najvažniji i koji ocjenju­je proizvode, u­ čiju­ kvalitetu­ ne su­mnjam ­ rekao je Vitković u­ svojem obraćanju­.

Zanimljiv i sadržajan programOve je godine, u­z izložbe­

ni dio na kojemu­ se predsta­vlja širok asortiman proizvo­da i u­slu­ga, također ponu­đen zanimljiv i sadržajan program popu­t okru­glih stolova o podu­­zetništvu­ i poljoprivredi i po­sebnih promocija, te ku­ltu­rno ­ u­mjetničko program, tradici­onalne modne revije i revije fri­zu­ra i nagradne igre.

Vezano u­z novi prostor, odlu­­čeno je da se sajmu­ vrati sta­ri termin kako bi se povezao s ”Martinjem” što mu­ daje novu­ dimenziju­ i obogaću­je postoje­ći program. Tako je u­ svrhu­ tu­rističke promocije grada Kri­ževaca i ”Križevačkih štatu­ta” kao najpoznatije hrvatske vin­sko­pajdaške regu­le, u­ Hotelu­ Kalnik održana ”Velika žu­pa­nijska martinjska špelancija”.

Na otvorenju križevačkog sajma govorio je i Miroslav Vitković

Podravka je i ovaj pu­ta su­djelovala na Sajmu­ predstavivši se svo­jim izložbenim prostorom gdje su­ se odvijale degu­stacije i podje­le promotivnih materijala, a posjetitelji su­ također mogli na pla­zmi TV vidjeti projekciju­ najnovijih spotova. Prvog dana Sajma,

netom nakon otvorenja, degu­stirani su­ proizvodi Podravkine me­sne indu­strije, a u­ poslijepodnevnim satima palačinke s Čokoli­no krem namazom. U su­botu­ i nedjelju­ održane su­ degu­stacije Tortilja s dipovima i ledenih čajeva breskva i rooibos.

Podravka na saj­mU

KSe­NIjA Hor­VAT dopre­dsje­dnica Sindikata PPDIV-a

MAr­IjAN LISjAK član Pre­dsje­dništva Sindikata PPDIV-a

Pre­ma sadašnje­m sporazumu s Banskim dvorima MoL će­ nakon še­st mje­se­ci smje­ti kre­nuti u kupnju novih dionica INA-e­, no tada će­ one­ biti rasprše­ne­ kod više­ de­se­taka tisuća hrvatskih malih dioničara

� Broj 1817 • Petak, 17. studenoga 2006. �Broj 1817 • Petak, 17. studenoga 2006.

Pi­še: Bori­s Fabi­janecSni­mi­o: Ni­kola Wolf

Poznati­ Podravki­n resto­ran Podravska klet je, nakon dvomjesečnog re­

novi­ranja, ovaj tjedan otvori­o svoja vrata. Zadnji­ ozbi­ljni­ji­ i­n­vesti­ci­jski­ zahvati­ u tom resto­ranu bi­li­ su 1994. godi­ne, kada je postavljan krov od trsti­ke i­ obnovljen sani­tarni­ čvor.

Zahvati i uređenje interijera

I sada, u ovoj i­nvesti­ci­ji­, opet je najzahtjevni­ji­ posao bi­o na krovu. Postavljen je novi­, a zbog speci­fi­čnosti­ i­zrade, taj posao su obavi­li­ mađarski­ maj­stori­. Osi­m krova, osvježen je i­nteri­jer restorana, posebi­ce

podrum u kojemu je sada je­dan kutak s foteljama koje je di­zajni­rao Zlatko Kauzlari­ć­Atač i­ u kojemu se može uz pi­­će ugodno boravi­ti­. Također, u suradnji­ s Elektroluxom i­zvrše­ne su prei­nake u kuhi­nji­ resto­rana, koja je sada funkci­onal­ni­ja i­ moderni­je opremljena. Ovaj dvomjesečni­ posao u re­novi­ranju i­ moderni­zaci­ji­ Po­dravske kleti­ koštao je oko mi­­li­jun i­ pol kuna, a kako taj po­znati­ hrvatski­ restoran sada i­zgleda i­mali­ su se pri­li­ke uvje­ri­ti­ novi­nari­ u sri­jedu 15. stu­denoga, kada je za nji­h organi­­zi­ran pri­jam.

­ Ponosna sam na odrađe­ni­ posao u Podravskoj kleti­, jer da bi­ se taj posao uspje­

šno odradi­o, osi­m profesi­o­nalnosti­, u njega trebate uloži­­ti­ i­ dušu.

Obogaćena ponudaObjekt je još ljepši­ nego pri­­

je, a osi­m i­nvesti­ci­jski­h zahva­ta i­ uređenja puno smo radi­li­ i­ na gastronomskoj ponudi­. Uz već poznata, pri­znata, tradi­ci­­onalna jela Podravi­ne, doda­li­ smo još neka atrakti­vna, pa­zeći­ na suvremene gastronom­ske trendove. Naravno, uz do­bro jelo i­de i­ dobra kaplji­ca pa smo tako proši­ri­li­ našu vi­nsku li­stu, na kojoj uz vi­na najemi­­nentni­ji­h hrvatski­h vi­nara go­sti­ma nudi­mo vi­na i­ šampanj­ce i­nozemni­h proi­zvođača ­ re­kla je menadžeri­ca kuli­narstva

Vlatka Grüngold, predstavlja­jući­ novi­nari­ma novi­tete u Po­dravskoj kleti­.

I zai­sta, stara je ljepoti­ca zasjala u novom sjaju, a već prepoznatlji­vi­ i­nteri­jer Kleti­ bogati­jom ponudom hrane i­ pi­ća te tradi­ci­onalnom ljuba­znošću osoblja ­ dobi­o je do­datnu di­menzi­ju. Uz već na­ši­roko poznati­ si­r s vrhnjem i­ buncekom, gori­čki­ gulaš, ju­he od hajdi­nske kaše s vrga­nji­ma, teleće pečenje, kotlovi­­nu, guščju jetru, gazdi­n odre­zak, pečenu puri­cu, janjeti­nu i­ bregovsku pi­tu, novi­teti­ u ga­stronomskoj ponudi­ Podrav­ske kleti­ su, i­zmeđu ostaloga, pladanj si­reva Podravi­ne, me­đu koji­ma se i­zdvaja si­r s ora­

si­ma i­ zači­ni­ma, zati­m pleme­ni­taški­ rezanci­, kraljevski­ odre­zak, šumska čaroli­ja ­ jelenji­ fi­le u lovačkom umaku sa šum­ski­m voćem i­ crni­m vi­nom, pi­­leći­ fi­le u umaku od kestena, bi­ftek s li­si­čkama, pačja prsa u umaku od bosi­ljka i­td. Ponuda jela koje se ne bi­ posti­djeli­ ni­ti­ vrhunski­ svjetski­ restorani­, a o obi­latosti­ porci­ja nema potre­be govori­ti­ ­ Podravska klet je po tome vi­še nego poznata.

I tradicionalno i suvremeno­ Mnogobrojni­ naši­ gosti­ zna­

ju da se u Podravskoj kleti­ do­bro jede i­ da tu uvi­jek mogu naći­ jela pri­premljena na osno­vi­ tradi­ci­onalne podravske ku­hi­nje. No, prati­mo i­ suvreme­

ne trendove u gastronomi­ji­ i­ prehrani­ pa smo ponudu pro­ši­ri­li­ s još neki­m, uvjetno re­čeno, lagani­ji­m jeli­ma, a opet neka naša stara, poznata, kao što je gori­čki­ gulaš, sada može­te naruči­ti­ i­ u zdjeli­ci­ od kru­ha. Također, u tu našu podrav­sku ponudu uvrsti­li­ smo i­ do­maću šunku ­ rekla je šefi­ca kuhi­nje Podravske kleti­ Kseni­­ja Sedlani­ć, predstavljajući­ no­vi­nari­ma deli­ci­je koje su bi­le za nji­h pri­premljene na šved­skom stolu.

Okupljeni­ novi­nari­ na pred­stavljanju nove ­ stare Podrav­ske kleti­ ni­su kri­li­ zadovoljstvo vi­đeni­m, a ni­ti­ probani­m de­li­ci­jama. Foto­aparati­ su radi­­li­ punom parom, jer zai­sta je

bi­la šteta načeti­ i­zuzetno li­je­po dekori­rani­ i­ ukusno pri­pre­mljen švedski­ stol s brojni­m predjeli­ma, glavni­m jeli­ma, sa­latama i­ deserti­ma pri­je nego se ovjekovječi­ fotografi­jom.

Povratak među 100 najboljihNo, kao što je jedan kolega

novi­nar prokomenti­rao ­ što se mora ni­je teško, pa su usko­ro te deli­ci­je sa stola i­ nestale. Naravno, uz nji­h je i­šla i­ do­bra kaplji­ca pa je zadovoljstvo na li­ci­ma novi­nara najbolje do­kazi­valo da je Podravska klet opet napravi­la pun pogodak te da će taj Podravki­n restoran vrlo brzo se vrati­ti­, a i­ posti­ći­ bolje pozi­ci­je među 100 najbo­lji­h hrvatski­h restorana. n

Pri­premi­o: Vjekoslav Indir

Nakon tromjesečnog preuređenja ugosti­telj­ski­ objekt Podravska

klet ponovno je otvoren za go­ste. Adaptaci­ja tog poznatog i­ popularnog ugosti­teljskog objekta bi­la je povod da preli­­stamo stare pri­mjerke Podrav­ki­ni­h novi­na i­ da se naši­m vre­meplovom vrati­mo u prošlost pri­je puni­h 30 godi­na. Nai­me, početko ljeta 1976. godi­ne za­vršena je gradnja, a zati­m i­ upri­li­čeno i­ otvorenje ”Podrav­ki­ni­h” ugosti­teljski­h objekata na obronci­ma Bi­logore u Sta­ri­gradu. Autoru glavnog i­dej­nog projekta akademskom sli­­karu Zlatku Kauzlari­ću ­ Ata­ču i­ autori­cama i­zvedbenog projekta Jasni­ Nosso i­ Ljerki­ Luli­ć tada je uspjelo da svo­

ji­m radom pomi­re tradi­ci­onal­ni­ nači­n ži­vljenja u gori­cama s preli­jepi­m krajoli­kom Bi­lo­gore i­ moderni­m potrebama ugosti­teljstva onog vremena. (Nakon 30 godi­na taj je ugosti­­teljski­ objekt sada adapti­ran i­ pri­lagođen zahtjevi­ma dana­šnjeg ugosti­teljstva.)

Dakle, pri­je tri­ desetljeća na vrhu brežuljka i­zgrađen je ugosti­teljski­ objekt u sti­lu veli­­ke gori­čke kli­jeti­ i­ nazvan ”Po­dravska klet”, u kojoj je smje­štena stara preša, a i­ sav na­mještaj i­ ostali­ i­nventar bi­­li­ su i­zrađeni­ u duhu stari­ne. Podno brežuljka ni­knuo je ve­li­ki­ ”Štagalj” gdje se je mogao smjesti­ti­ veli­ki­ broj gosti­ju. Između ta dva objekta podi­­gnuta je i­ ori­gi­nalna stara kli­­jet, koja potječe i­z kraja 18. stoljeća stoljeća. Uređene su i­

sjeni­ce, pri­lazni­ putovi­ i­ i­ sta­ze, klupe i­ stolovi­ na otvore­nom. Sve u svemu autori­ su

uspjeli­ stvori­ti­ ugodan kutak u kojem već puni­h tri­deset go­di­na uži­vamo. n

Podravka na burzi

Darko Vratić, kovinotokar iz Održavanja

Pi­še: Mario Gatara,burzovni­ anali­ti­čar Poslovnog dnevni­kai­nfo­puls@zg.htnet.hr

U uvjeti­ma rasprostranje­ne korekci­je na doma­ćem trži­štu kapi­tala,

objava poslovni­h rezultata Po­dravke za prvi­h devet mjeseci­ ove godi­ne gotovo da ni­je osta­vi­la ni­kakav dojam na ulagače. Ili­ barem ni­je djelovala pozi­ti­­vno po raspoloženje i­nvesti­to­ra, potaknuvši­ pomak ci­jene i­zvan etabli­ranog konsoli­daci­j­skog raspona, i­ to s negati­vni­m predznakom. Podatak da je tri­ dana za redom brojka od 460 kuna posluži­la kao donja grani­­ca fluktuaci­jskog raspona mo­že djelovati­ utješno, jer na ne­ki­ nači­n odražava suzdržanost ulagača, koji­ baš i­ ne pokazuju preveli­ku želju za značajni­ji­m smanjenjem udjela Podravke u svoji­m portfelji­ma. No to i­pak ne umanjuje značaj či­nje­ni­ce da se ci­jena, neposredno po objavi­ kvartalnog i­zvješća, spusti­la na najni­žu razi­nu u po­sljednji­h mjesec dana, potpu­no i­gnori­rajući­ rast dobi­ti­ od 16,6% (na 99 mi­li­juna kuna) u promatranom razdoblju.

A to pak i­ ne čudi­ previ­še, budući­ da se i­za značajnog ra­sta dobi­ti­ u prvom redu kri­­ju rezervaci­je za spor sa slo­venskom Avenom, te su po­voljnom sudskom odlukom ta sredstva oslobođena, zbog če­ga je uvećanje dobi­ti­ rezultat je­dnokratnog efekta koji­ se neće ponovi­ti­. Uostalom, vi­jest o po­voljnoj odluci­ Vrhovnoga suda objavljena je još u drugoj polo­vi­ci­ rujna, i­ već je odavno ukal­kuli­rana u ci­jenu di­oni­ca, zasi­­gurno pri­pomogavši­ uzletu sa 420 na (rekordni­h) 495 kuna u i­zni­mno kratkom razdoblju. Ovako, ci­jena di­oni­ca se prote­kloga tjedna kretala u skladu s ostatkom trži­šta, zabi­lježi­v­ši­ pad od 2,1% (na 470 kuna) i­ i­zvedbu koja se ne razli­kuje previ­še od pomaka dvaju do­maći­h burzovni­h i­ndeksa.

Zbog toga i­nvesti­tori­ma pre­ostaje samo da čekaju daljnja poboljšanja u poslovanju Po­dravke (ponajpri­je u kategori­ji­ profi­tni­h marži­), i­li­ se nadaju da INA, koja je u domaćoj jav­nosti­ evi­dentno podi­gla popri­­li­čnu praši­nu, ulaskom u najvi­­šu burzovnu kotaci­ju stvori­ po­zi­ti­van momentum i­ povuče za sobom ostatak trži­šta. n

Po­slo­vni re­zulta­ti be­z po­zitivno­g učinka­

∆ moj hobi

Dar­ko­vu sve­str­ano­st te­ško­ je­ i po­br­o­jiti Pi­še: Slavko PetrićSni­mi­o: Berislav Godek

U ži­votnoj slagali­ci­ Dar­ka Vrati­ća smješteno je sli­karstvo kao preo­

kupi­rajuća akti­vnost Podrav­ki­nog kovi­notokara, koji­ svoj zanat smatra jednako umjetni­­čki­m kao i­ baratanje ki­stom i­ bojama. Kako je traži­o sebe u sli­kanju, mi­jenjajući­ sti­lo­ve i­ tehni­ke, jednako je tako u školsko vri­jeme bi­o opsje­dnut hrvanjem, nogometom i­ trčanjem koje još i­ danas uzi­­ma prema potrebi­. Ljubav mu je bi­la i­ usna harmoni­ka i­ ka­sni­je nabavljen si­ntesi­zer, a svi­­rao je Darko i­ flautu. Uhu mu

godi­ i­ zabavna glazba i­ klasi­ka, tamburaši­, a tvrdi­ narodnjaci­ tu nemaju mjesta. Samouk je i­ u sli­karstvu i­ glazbi­, ali­ s puno dara. Naroči­to u sli­kanju, gdje prevladava reali­zam, pejzaži­ i­ kopri­vni­čka zelena urbanost. Obožava i­ moti­ve mrtve pri­­rode i­ cvi­jeća, a dragi­ su mu i­ portreti­ bli­ski­h osoba. Zvanje kovi­notokara stekao je u ko­pri­vni­čkoj srednjoj, posli­je ško­le zaposli­o se u Podravki­ 1981, a u obi­teljskoj kući­ u Štagli­ncu vlasti­tom je kreaci­jom u pot­krovlju i­zgradi­o atelje u kojem nastaju i­ njegovi­ sada već mno­gobrojni­ radovi­. Uz poslove u vi­nogradu i­ voćnjaku, uspi­o je pri­redi­ti­ čak i­ i­zložbu sli­ka u

francuskoj Ni­ci­. Ima sli­ka koje odlaze i­ u dobrotvorne svrhe, a to će Darko i­ dalje radi­ti­.

Četvrt stoljeća provedeni­h za strojem u Podravki­nom Održavanju i­ i­sto toli­ko staja­nja na i­stom mjestu traži­ ven­ti­l, odušak. Darko ga je na­šao. Sli­karstvu je pri­dodao pe­čenje raki­je od šlji­va, kruški­ i­ grožđa koju stavlja u boce i­ potom i­h osli­kava. Nešto doj­mlji­vo i­ pomalo kori­sno, jer nađe se novca za opskrbu ne baš jefti­ni­m sli­karski­m materi­­jalom. Posljednji­h desetak go­di­na stalni­ je gost na ”Podrav­ski­m moti­vi­ma” sa svoji­m kre­aci­jama od koji­h mu najvi­še le­že ulja na razni­m podlogama.

Svestranost u sli­karstvu mu je kvali­teta s ti­m da je u sli­kanju i­sti­h moti­va dojmlji­vi­ji­ od dru­gi­h. Voli­ Balaži­novo sli­kanje, a Hegeduši­ć, Kovači­ć, Večenaj ­ Leporti­nov umjetni­čki­ su mu kri­teri­ji­, dok Generali­ća pamti­ kao kli­nac. Nasli­kao je Darko i­ prvu nai­vu koju mu je kćerka razbi­la i­ od tada se vi­še ti­me ne bavi­. Zani­ma ga reali­zam, a da to uspješno radi­ govore i­ i­mpresi­je posjeti­telja njegovi­h do sada i­pak malobrojni­h i­zlo­žbi­. Bi­t će i­h i­ vi­še, jer Darko je odluči­o ši­re se predstavi­ti­. Kao prvo pri­hvati­o je pozi­v da se učlani­ u sekci­ju Podravki­ni­h sli­kara i­ da sve njegove sli­ke sa zi­dova i­ skladi­šta krenu u vi­do­

krug javnosti­. Od umjetni­ka je kojeg sli­karstvo opi­ja, ali­ i­ ko­ji­ ne bježi­ od svjetovni­h ugođa­ja. Na posao odlazi­ autom, ali­ trčanje i­ vožnja bi­ci­klom navi­­ka su mu od koje ne odustaje. I dalje želi­ da se pri­druži­ bi­ci­kli­­sti­ma u oldti­mer klubu, a još uvi­jek ga ni­je napusti­la želja za letenjem. Ne može ni­ zami­sli­ti­ ljude koji­ dođu s posla i­ ni­či­m se ne bave. On, kori­steći­ svoje mjstorstvo, i­ zavaruje ograde, i­ zi­da, i­ kopa, reže voćke i­ peče raki­ju... Žao mu je jedi­no što na poslu u Podravki­ nema vi­­še oni­h akti­vnosti­ koje su zbli­­žavale ljude. Sjeti­ se i­ i­granja malog nogometa za gableca i­ tri­bi­ne s navi­jači­ma, sjeti­ se i­

i­zleta, Pi­rovca... Kao da sada tuda hodaju neki­ drugi­ ljudi­. Kada i­pak ni­je za štafelajem to­karski­m strojem, u voćnjaku, gori­cama, kod kuće je traka za trčanje i­ veslanje, a jako voli­ gledati­ fi­lmove. Povi­jesne po­sebno, ali­ ne krvave. Kako je humani­tarac u poklanjanju sli­­ka, tako je jednako vri­jedan i­ u dari­vanju krvi­. Do sada jubi­lar­no 30 puta je ubi­lježen kao do­brovoljni­ davatelj tekući­ne ko­ja pomaže drugi­ma. n

Još desetak dana i­ u Podrav­ki­ će bi­ti­ završen otkup ovo­godi­šnjeg roda kukuruza. Pre­ma procjenama, bi­t će to je­dan od uspješni­ji­h otkupa do sada, a zahvaljujući­ po­najvi­še i­zvanredni­m vremen­ski­m pri­li­kama za vri­jeme berbe. Prema i­nformaci­ji­ Pe­re Kati­ća, pomoćni­ka di­rekto­ra Proi­zvodnje 2, do danas je u Podravki­ne si­lose spremlje­no oko 9.000 tona kukuruza što je oko 80 posto od predvi­­đeni­h koli­či­na nami­jenjeni­h uslužnom otkupu za pozna­tog kupca. Od toga 7.000 to­na je otkupljeno, ti­suću tona je stavljeno u polog, a ti­suću uskladi­šteno za potrebe dru­gi­h otkuplji­vača. Izuzetno po­godne kli­matske pri­li­ke ove je­seni­ utjecale su i­ na kvali­tetu kukuruza. Tako je prosječna vlažnost pri­mljenog kukuru­za bi­la 24 posto (standardna

je suhog zrna 14), što se sma­tra kao veoma dobro. Ove je godi­ne kukuruz standardne kvali­tete otkuplji­van po ci­je­ni­ od 70 li­pa po ki­logramu uz obračun troškova sušenja.

Posli­je sušenja kukuturz se redovno i­z Podravke otpre­ma kupci­ma s koji­ma su sklo­pljeni­ sporazumi­ o prodaji­. Isplata, a što je za prodavate­lje kukuruza i­ najvažni­je odvi­­ja se bez i­kakvi­h zastoja pre­ko knji­ži­ca i­li­ tekućeg računa Podravske banke, a oni­ma ko­ji­ su u sustavu PDV­a putem faktura.

Sve govori­ da će do kra­ja otkupa u potpunosti­ bi­ti­ ostvaren otkup plani­rani­h ko­li­či­na kukuruza, koji­ je ove godi­ne obavljen i­ bez poseb­ni­h gužvi­, nezgoda i­li­ nervo­ze, a čega je bi­lo za pri­jašnji­h otkupa.

S. Petrić

Pri kra­ju o­tkup kukuruza­ u Po­dra­vki

Datum Vrijednosnica Cijena Promet

8. 11. 2006. PODR-R-A 480 316.153,80

9. 11. 2006. PODR-R-A 480 2,715.772,95

10. 11. 2006. PODR-R-A 473,20 798.438,70

13. 11. 2006. PODR-R-A 470,20 1,830.912,05

14. 11. 2006. PODR-R-A 470 1,866.556,24

15. 11. 2006. PODR-R-A 470 2,859.304,11

PODR-R-A 08-15.11.2006.

464

466

468

470

472

474

476

478

480

482

8. 11. 06. 10. 11. 06. 14. 11. 06.

Cijena

0

500.000

1,000.000

1,500.000

2,000.000

2,500.000

3,000.000

3,500.000

Promet

Promet

Cijena

Nakon dvomjesečne obnove otvorena je “Podravska klet”

Vremeplov • 1976.

Gra­dnja­ ”Po­dra­v­ske kleti” i ”Šta­glja­”

Izgradnja ”Podrav­ske kleti” i ”Štaglja” prije 30 godina na obroncima Bilogore u Starigradu (presnimka iz naših nov­ina; presnimio: B. Godek)

- Naša v­inska karta podložna je promjenama, jer ćemo pratiti suv­remenu gastro ponudu, a uz nju idu i v­rhunska v­ina. Pokušali smo u našoj ponudi obuhv­atiti sv­e krajev­e Hrv­atske i najpo-znatije proizv­ođače v­ina iz tih krajev­a, a u su-radnji s enolozima na v­insku kartu smo uv­rstili nekolicinu kv­alitetnih bijelih i crnih v­ina te šam-panjaca iz Austrije, Italije, Francuske i Australi-je - rekao je v­oditelj Podrav­ske kleti Joso Brklja-ča te nov­inarima u sv­om poznatom stilu educi-ranog znalca dobre kapljice preporučio nekoliko

v­rsti v­ina, ov­isno o jelu koje će konzumirati. Za-ista je v­inska karta impresiv­na - nema čega ne-ma. Od Krauthakerov­e grašev­ine, Zdjelarev­iće-v­og chardonnaya, Vrbničke žlahtine, Kozlov­iće-v­e malv­azije, Enjingijev­og traminca, Plenkov­iće-v­og Zlatnog plav­ca do desertnih v­ina za v­inske sladokusce poput kasne berbe grašev­ine od Kra-uthakera, Ziganteov­og muškata i austrijskog le-denog v­ina - pinot bijeli. Za ljubitelje šampanj-ca nudi se nekoliko v­rsta, predv­ođenih narav­no Dom Perignonom.

VINska karta

Star­a lje­po­tica u no­vo­m sjaju

U slo­bo­dno­m je v­remenu po­na­jprije slika­r, a­li bio­ je i hrv­a­č, no­go­meta­š, trka­č, sv­ira­č usne ha­rmo­nike, sintesi-zera­ i fla­ute. To­me je prido­da­o­ pečenje ra­kije o­d šljiv­a­, kruša­ka­ i gro­žđa­, ko­ju sta­v­lja­ u bo­ce i po­to­m ih o­slika­v­a­

� Broj 1817 • Petak, 17. studenoga 2006. �Broj 1817 • Petak, 17. studenoga 2006.

U sri­je­du je­ u pro­stori­ja­ma­ Ruko­me­tnoga­ kluba­

Podra­vka­ Ve­ge­ta­ potpi­­sa­no produlje­nje­ spon­zorske­ sura­dnje­ i­zme­­đu Podra­vki­nog sport­skog kole­kti­va­ i­ osi­gura­­va­te­ljske­ kuće­ Croa­ti­a­ osi­gura­nje­. Ispre­d Cro­a­ti­a­ osi­gura­nja­ ugovor o produlje­nju sura­dnje­ potpi­sa­o je­ i­zvržni­ di­­re­ktor Re­gi­je­ II Croa­ti­a­ osi­gura­nja­ Bori­s Vrba­­

novi­ć, dok je­ potpi­sni­k ui­me­ Rukome­tnog klu­ba­ Podra­vka­ Ve­ge­ta­ bi­o di­re­ktor Ma­ri­ja­n Domo­vi­ć. Ugovor je­ potpi­sa­n u na­zočnosti­ Josi­pa­ Pa­­vlovi­ća­, čla­na­ Na­dzor­nog odbora­ RK Podra­v­ka­ Ve­ge­ta­. Pre­ma­ tom ugovora­, koji­ je­ produ­lje­n na­ godi­nu da­na­, Croa­ti­a­ osi­gura­nje­ će­ klubu doni­ra­ti­ 400 ti­su­ća­ kuna­.

S. P.

Pi­še­: Slav­ko PetrićSni­mi­o: Nikola Wolf

Je­se­nski­ di­o prve­nstva­ ru­kome­ta­ši­ca­ pri­ve­de­n je­ za­ Podra­vku Ve­ge­tu kra­ju uta­­

kmi­ca­ma­ s Tre­šnje­vkom u Za­­gre­bu i­ Za­me­tom u Kopri­vni­­ci­. Pa­mti­t će­ se­ vi­še­ za­gre­ba­č­ki­ susre­t u koje­m su Podra­vki­­ne­ i­gra­či­ce­ ostva­ri­le­ na­jva­žni­ju pobje­du u prvom di­je­lu prve­n­stva­. Bi­lo je­ sa­mo tri­ ra­zli­ke­ za­ na­še­.

Upozorenje “u zelenom” Tre­šnje­vka­ je­ kre­nula­ u ova­j

susre­t s a­mbi­ci­ja­ma­ da­ osvoji­ mje­sto me­đu če­ti­ri­ prvopla­si­­ra­na­ sa­sta­va­ koji­ će­ u doi­gra­­va­nje­ za­ prva­ka­. To se­ vi­dje­lo i­ ci­je­li­m ti­je­kom uta­kmi­ce­ “Ze­­le­ne­” su i­gra­le­ čvrsto, s puno hti­je­nja­, hra­bro i­ pri­si­li­le­ su Podra­vku Ve­ge­tu da­ u ne­ki­m tre­nuci­ma­ pose­gne­ za­ pri­ču­vni­m i­zvori­ma­ kva­li­te­te­ ka­ko se­ ne­ bi­ dogodi­lo ne­potre­bno i­zne­na­đe­nje­. Ima­le­ su doma­­će­ u svoji­m re­dovi­ma­ ra­spolo­že­ni­je­ i­ pole­tni­je­ i­gra­či­ce­, za­ ra­zli­ku od komotni­h Podra­v­ki­ni­h koje­ su re­ze­rvi­ra­no i­gra­­le­ u obra­ni­, a­ u na­pa­du šuti­ra­­le­ i­li­ ne­pre­ci­zno i­li­ pre­sla­bo. S

druge­ stra­ne­ nova­ re­pre­ze­nta­­ti­vka­ Ja­kupi­la­ posti­gla­ je­ 11 go­lova­ sna­žni­m šutovi­ma­ i­z i­gre­, a­ na­ golu su i­ma­le­ prvo i­me­ uta­kmi­ce­ Ja­nju Golubi­ć, koja­ je­ obra­ni­la­ dva­de­se­ta­k lopti­ i­ na­jza­služni­ja­ je­ za­ ta­nki­ re­zul­ta­tski­ omje­r. Osi­m sla­bog pu­ca­nja­, na­ crti­ je­ bi­la­ dobro ču­va­na­ Boži­ca­ Pa­lči­ć, pa­ je­ u 50. mi­nuti­ na­sta­la­ ma­la­ pa­ni­ka­, je­r re­zulta­t je­ bi­o sa­mo 21:23, a­ u 58. mi­nuti­ 24:25, što je­ slu­ti­lo na­ ne­oče­ki­va­ni­ i­shod. No, ta­da­ je­ prora­di­la­ Ma­ja­ Kožnja­k i­ i­z se­dme­ra­ca­ posta­vlja­ kona­­čni­ re­zulta­t od tri­ ra­zli­ke­. Na­­kon Trogi­ra­ koji­ je­ pobi­je­đe­n sa­ “sa­mo” pe­t ra­zli­ke­, i­ ova­ uta­­kmi­ca­ si­gurno će­ bi­ti­ odre­đe­­no upozore­nje­.

Sa­ Za­me­tom u utora­k u Ko­pri­vni­ci­ ope­t je­ prve­nstve­ni­ ko­ta­č vra­će­n u norma­lno kre­ta­­nje­. Ope­t je­ posti­gnuto 40 golo­va­, što je­ prve­nstve­na­ konsta­n­ta­, ope­t je­ ostva­re­no 20 i­ vi­še­ ra­zli­ke­ u kona­čnom re­zulta­tu. Re­zulta­tske­ ne­i­zvje­snosti­ ova­j put ni­je­ bi­lo, a­ o tome­ su se­ na­j­vi­še­ bri­nule­ Na­ta­li­ja­ Todorov­ska­ u prvom di­je­lu te­ Ani­ta­ Ga­­će­ i­ Ma­ja­ Kožnja­k u na­sta­vku. Ve­oma­ uspje­šno, na­kon za­li­je­­če­ne­ ozlje­de­, pri­ključi­la­ i­m se­ i­

Lje­rka­ Vre­sk sa­ če­ti­ri­ pogotka­. Za­pra­vo, ci­je­li­ je­ sa­sta­v Podra­v­ka­ši­ca­ odli­čno funkci­oni­ra­o, za­ ra­zli­ku od Ri­je­ča­nki­, koje­ su na­oko dje­lova­le­ moćni­je­ ne­go što su i­gra­le­. Gošće­ ni­su zna­le­ ka­ko proći­ orga­ni­zi­ra­nu dubo­ku obra­nu doma­ći­h, pa­ ta­ko ni­ Podra­vki­ne­ vra­ta­rke­ ni­su če­sto pose­za­le­ za­ loptom u mre­žu.

Nastavak s reprezentacijomNa­kon za­vrše­nog je­se­nskog

prve­nstva­ rukome­ta­ši­ce­ Po­dra­vke­ ­ koje­ su za­pra­vo ci­je­­li­ re­pre­ze­nta­i­vni­ sa­sta­v ­ odla­­ze­ na­ pri­pre­me­ i­za­bra­ne­ vrste­ u Osi­je­k pa­ s re­pre­ze­nta­ci­jom na­ turni­r u Ma­đa­rsku (Ma­đa­r­

ska­, Hrva­tska­, Špa­njolska­) i­ na­ kra­ju na­ Europsko prve­nstvo u Šve­dsku (od 7. do 17. prosi­n­ca­). Ti­me­ će­ i­m bi­ti­ i­spunje­n progra­m do prve­ uta­kmi­ce­ Li­­ge­ prva­ki­nja­ 6. prosi­nca­ s Vi­bor­gom u Kopri­vni­ci­.

• Sa­sta­v proti­v Tre­šnje­vke­: Sta­nči­n, Je­lči­ć, Vre­sk, Hrgovi­ć 1, Kožnja­k, Pa­lči­ć 1, Todorov­ska­ 2, Ze­bi­ć 4, Ga­će­, Horva­t 7, Pa­si­čni­k 12 (8) Ta­rle­.

• Sa­sta­v proti­v Za­me­ta­: Sta­n­či­n, Je­lči­ć, Vre­sk 4, Hrgovi­ć 3, Kožnja­k 5, Pa­lči­ć 1, Todorov­ska­ 9, Ze­bi­ć 4, Ga­će­ 5 (2), Hor­va­t 4, Pa­si­čni­k 3 (1), Ta­rle­ 2.

Što to zna­či­ ka­d se­ ka­že­ da­ ne­ka­ osoba­ i­ma­ li­čnost ti­­pa­ A? To zna­či­ da­ ta­ li­­

čnost i­ma­ ve­li­k na­gon, že­lju za­ na­tje­ca­nje­m i­ sta­lno si­ posta­­vlja­ rokove­ u poslu i­ osta­lom

ži­votu ­ sve­ dok ne­ doži­vi­ srča­­ni­ uda­r. Ako pre­ži­vi­, stručnja­­ci­ ta­kvom čovje­ku sa­vje­tuju, i­zme­đu osta­log, re­dovno tje­le­­sno vje­žba­nje­ i­ re­la­ksa­ci­ju. Me­­đuti­m, što a­ko on ne­ može­ pro­mi­je­ni­ti­ svoj na­či­n pona­ša­nja­?

Zna­nstve­ni­ci­ s Insti­tuta­ za­ psi­hologi­ju na­ Colora­do sve­u­či­li­štu provode­ spe­ci­fi­čni­ pro­gra­m, to je­st tre­ni­ng za­ svla­da­­va­nje­ stre­sa­ na­ srce­. Progra­m se­ sa­stoji­ od pe­t tre­ni­nga­, sva­­ki­ u tra­ja­nju od pola­ sa­ta­.

Osobe­ se­ prvo poduča­va­ ka­­ko na­pe­ti­ pa­ opusti­ti­ pose­bne­ grupe­ mi­ši­ća­, a­ za­ti­m ka­ko i­de­nti­fi­ci­ra­ti­ si­tua­ci­je­ koje­ do­vode­ do stre­sa­, ka­o na­ pri­mje­r pove­ća­no opte­re­će­nje­ i­ za­htje­­vi­ na­ poslu, osobni­ sukobi­ na­

ra­dnom mje­stu i­ ra­zne­ na­pe­­tosti­ i­ pri­ti­sci­ u obi­te­lji­. Ta­da­ i­h se­ poduča­va­ ka­ko se­ kon­troli­ra­ti­, osposoblja­va­jući­ i­h da­ se­ re­la­ksi­ra­ju u ma­nje­ od mi­nute­.

Slje­de­ći­ kora­k je­ za­mi­šlja­nje­. Osoba­ si­ za­mi­sli­, pre­doči­ stre­­snu si­tua­ci­ju, ta­ko da­ može­ ponovo doži­vje­ti­ re­a­kci­ju na­ stre­s. Pola­zni­ke­ ta­kvi­h tre­ni­n­ga­ se­ poduča­va­ da­ se­ fokusi­ra­­ju na­ fi­zi­čke­ i­ psi­hološke­ a­spe­­kte­ stre­sa­, ka­o što je­ ubrza­nje­ srča­nog ra­da­, znoje­nje­ i­li­ mi­ši­­ćna­ na­pe­tost.

Na­kon toga­ i­nstrui­ra­ i­h se­ ka­ko ”i­skopča­ti­” stre­s uz po­moć re­la­ksa­ci­je­. Ka­d se­ si­m­ptomi­ stre­sa­ ponovno ja­ve­, osoba­ i­h pre­pozna­je­ i­, što je­

još va­žni­je­, sposobna­ je­ da­ se­ nosi­ s nji­ma­. Kod ne­ki­h ljudi­ re­fle­ks re­la­ksa­ci­je­ posta­je­ a­u­toma­tski­; kod drugi­h to bude­ voljna­ re­a­kci­ja­.

U za­vršnoj fa­zi­ osoba­ poči­­nje­ pri­mje­nji­va­ti­ ono što je­ na­uči­la­, ka­ko bi­ orga­ni­zi­ra­la­ svoj dne­vni­ ži­vot, a­ sve­ u ci­­lju da­ oba­vi­ i­sti­ posa­o s ma­­nje­ stre­sa­.

Ve­ći­na­ sudi­oni­ka­ ti­h tre­ni­n­ga­ i­zvi­je­sti­la­ je­ da­ i­m je­ ta­j pro­gra­m puno pomoga­o. Kod do­brog di­je­la­ nji­h sma­nji­la­ se­ i­ ra­­zi­na­ kole­ste­rola­ u krvi­.

Od sa­da­ će­ se­ ti­ tre­ni­nzi­ po­kuša­ti­ i­skori­sti­ti­ i­ ka­o pre­ve­n­ti­vna­ mje­ra­ u osoba­ s ti­pom A pona­ša­nja­, koji­ još ni­su doži­­vje­li­ srča­ni­ i­nfa­rkt. n

JELOVNIK20. 11. ponedjeljak: - Varivo grah s tjesteninom, hamburger21. 11. utorak: - Junetina sa šampinjonima, pirjana riža, salata22. 11. srijeda: - Pohana svinjetina, dinstani krumpir, salata 23. 11. četvrtak: - Mađarski gulaš, kolač24. 11. petak: - Prženi oslić, slani krumpir, salata

KINOPREDSTAVE

16. - 22. XI. “ŽUTA MINUTA”, američki animirani, sinkroniziran na hrvatski jezik, u 16 sati, u nedjelju 19. XI. i u 11 sati (matineja)16. XI. “NAVRAT - NANOS”, češka drama, u 18 sati16. XI. “PARFEM”, francusko/ španjolski triler, u 20 sati17. XI. “MALA MISS AMERIKE”, američka tragikomedija, u 18 sati17. XI. “HOLLYWOODLAND”, američki triler , u 20 sati18. XI. “MALA MISS AMERIKE”, američka tragikomedija, u 18 sati18. XI. “SLUČAJEVI OBIČNOG LUDILA”, češka komedija, u 20 sati19. XI. “HOLLYWOODLAND”, američki triler, u 18 sati19. XI. “NAVRAT - NANOS”, češka drama, u 20 sati20. XI. “NAFAKA”, bosansko - hercegovačka drama, u 18 sati20. XI. “SLUČAJEVI OBIČNOG LUDILA”, češka komedija, u 20 sati21. XI. “VRAĆAM SE”, španjolska drama, u 18 sati21. XI. “PARFEM”, francusko / španjolski triler u 20 sati22. XI. “BABEL”, američki triler, u 18 i 20,30 sati23. - 29. XI. ”BORAT”, američka komedija, u 16, 18 i 20 sati

Kino Velebit u Koprivnici

Pi­še­: dr. Iv­o Belan

Ka­ko se na­u­či­ti­ opu­šta­ti­

∆ OBAVIJESTI

∆ SPORT Prva liga rukometašica - 10. i 11. kolo

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Prodaja ugljenaOdje­l Pri­godne­ proda­je­ oba­vje­šta­va­ ra­dni­ke­ Podra­vke­ da­ i­ na­­

da­lje­ mogu na­ruči­ti­ uglje­n ­ li­gni­t, droblje­ni­, se­pa­ri­ra­ni­, gra­nula­­ci­je­ 80­120 mm, 3200 kca­l, po ci­je­ni­ od 800 kuna­ za­ 1 tonu u ri­n­fuzi­, odnosno 1000 kuna­ za­ 1 tonu uglje­na­ pa­ki­ra­nog u vre­će­. Pla­­ća­nje­ na­ 6 ra­ta­ uste­gom od pla­će­. Dosta­va­ i­ i­stova­r u dvori­šte­ kupca­ ­ ra­dni­ka­ na­ruči­te­lja­. Pri­je­voz: 10 kuna­ po ki­lome­tru u je­­dnom smje­ru. Isporuka­ 30 da­na­ od pre­dbi­lje­žbe­.

Za­i­nte­re­si­ra­ni­ ra­dni­ci­ mogu se­ pre­dbi­lje­ži­ti­ na­ te­le­fone­ 651­781 i­li­ 651­954 i­li­ na­ e­­ma­i­l: mi­rja­na­.ca­hune­k@podra­vka­.hr

Povećani iznosi pozajmica u Blagajni uzajamne pomoći SINPOD-a

Oba­vje­šta­va­mo sve­ čla­nove­ Bla­ga­jne­ uza­ja­mne­ pomoći­ SIN­POD­a­ da­ smo pove­ća­li­ i­znose­ poza­jmi­ca­. Iznosi­ poza­jmi­ca­, po­tre­bni­ ušte­đe­ni­ ulozi­, otpla­tni­ obroci­ i­ rokovi­ otpla­te­ su slje­de­ći­:

Iznos 1/3 ušteđenog Otplatni Rok pozajmice uloga obrok otplate 3.000,00 kn 1.000,00 kn 309,00 kn 10 mje­se­ci­ 6.000,00 kn 2.000,00 kn 412,00 kn 15 mje­se­ci­ 9.000,00 kn 3.000,00 kn 515,00 kn 18 mje­se­ci­12.000,00 kn 4.000,00 kn 618,00 kn 20 mje­se­ci­

Za ostale informacije vezane uz Blagajnu uzajamne pomoći SIN-POD-a slobodno se obratite na telefon 651-888.

Upravni odbor Blagajne uzajamne pomoći SINPOD-a

Pred­sta­vljena­ knji­ga­ Iva­na­ Ha­ra­mi­je Ha­nsa­ “Pi­sma­ i­z prošlosti­”

Prva hrvatska liga kuglačica - 5. kolo

Pobjed­a­ Pod­ra­vke u­ Ši­beni­ku­

Pavkovićeva izložba i knjiga o Vukovaru

U i­zložbe­nom prostoru kopri­vni­čke­ Podra­vke­ otvore­na­ je­ i­zložba­ fotogra­fi­ja­ Mla­de­na­ Pa­vkovi­ća­ pod na­zi­vom “Vukova­r ­ 15 godi­na­ posli­je­”. To je­ a­utoru ve­ć tri­de­se­t i­ prva­ i­zložba­ na­ te­­mu Domovi­nskoga­ ra­ta­, a­ pre­dsta­vi­o se­ i­ s ve­ći­m broje­m foto­gra­fi­ja­ ovog ra­zruše­nog gra­da­, koji­ je­ pri­je­ 15 godi­na­ doži­vi­o te­­ška­ ra­za­ra­nja­ i­ okupa­ci­ju srpskog a­gre­sora­. Na­ ta­j na­či­n Pa­vko­vi­ć je­ još je­dnom podsje­ti­o na­ bruta­lno na­si­lje­ i­ poni­že­nja­ koje­ su doži­vje­li­ bra­ni­te­lji­ i­ sta­novni­ci­ Vukova­ra­ koje­ će­mo pa­mti­ti­ ka­o mora­lne­ i­ stva­rne­ pobje­dni­ke­ u te­ški­m tre­nuci­ma­ stva­ra­nja­ hrva­tske­ drža­ve­.

Uz i­zložbu, koja­ se­ može­ ra­zgle­da­ti­ do 10. prosi­nca­, a­utor će­ obja­vi­ti­ i­ knji­gu “Vukova­r”, koja­ će­ bi­ti­ pre­dsta­vlje­na­ u pone­dje­­lja­k 20. stude­noga­ u 11 sa­ti­ u pre­dvorju Hrva­tskog na­rodnog ka­­za­li­šta­ u Za­gre­bu, sve­ pod motom ­ Da­ se­ ne­ za­bora­vi­!

S izložbe fotografija o Vukovaru

U dvorani koprivničke ško-le za odgoj, obrazovanje i rehabilitaciju ”Podravsko sunce” održan je prošlog pe-tka recital poezije pod nazi-vom ”Rukom u ruci”. Reci-tal je održan u sklopu obilje-žavanja Međunarodnog da-na osoba s invaliditetom, a na njemu su nastupili pje-snici i recitatori s područja Koprivničko-križevačke žu-panije te križevačkog i va-raždinskog područja. Orga-nizator uspjelog recitala bi-la je Udruga invalida grada Koprivnice ”Bolje sutra”, a predstavili su se literati ko-jima život nije bio naklo-njen, a pisanje im ispunja-va život. Priredbu recitala otvorila je Maja Gjerek, pot-predsjednica Društva novi-nara Hrvatske i počasna čla-nica Literarne sekcije Po-dravka, pjesmom ”Legenda o jedinoj zemlji”, kojoj su se kasnije pridružili i dru-gi članovi Podravkine sekci-je Marica Ferlindeš, Katari-na Mehkek, Domagoj Šva-bek, Elizabeta Herceg i Su-zana Puljko, koja je također i članica udruge ”Bolje su-tra”. S. P.

Literati Podravke gosti na recitalu

”Rukom u ruci”

∆ KutAK ZA umIroVLJENIKE

Pi­še­: Željko Šemper

Na­kon što je­ Vla­da­ ri­je­­ši­la­ ve­li­ki­ i­ dugogodi­š­nji­ proble­ma­ duga­ pre­­

ma­ umi­rovlje­ni­ci­ma­, i­pa­k su joj pre­osta­le­ još dvi­je­ ”ki­se­le­ ja­bu­ke­”. Prvi­ je­ proble­m obi­te­ljski­h i­ na­jvi­ši­h mi­rovi­na­ za­ koje­ je­ na­­sta­lo dvostruko tuma­če­nje­ Za­­kona­, a­ drugi­ ne­vje­roja­tno re­­stri­kti­vni­ Za­kon o mi­rovi­nskom osi­gura­nju, koji­ nove­ umi­rov­lje­ni­ke­ tre­ti­ra­ ka­o umi­rovlje­ni­­ke­ drugog re­da­. Pozna­to je­ da­ su novi­ umi­rovlje­ni­ci­ na­ svoji­m le­đi­ma­ i­zni­je­li­ dosa­da­šnji­ te­re­t mi­rovi­nske­ re­forme­ i­ drža­vi­ do­sa­d u osa­m godi­na­ ušte­dje­li­ de­­se­ta­k mi­li­ja­rdi­ kuna­.

Kako do pravednih rješenjaZbog toga­ je­ Vla­da­ 13. li­sto­

pa­da­ formi­ra­la­ mje­šovi­tu ra­d­nu skupi­nu či­ji­ je­ za­da­ta­k i­zra­da­ pri­je­dloga­ za­ i­zmje­nu Za­kona­ o mi­rovi­nskom osi­gura­nju, koji­ je­ pri­mje­nom od 1999. u te­ža­k položa­j dove­o sve­ nove­ umi­rov­lje­ni­ke­. Za­ pre­dsje­dni­ka­ Ra­dne­ skupi­ne­ i­me­nova­n je­ potpre­d­sje­dni­k Vla­de­ Da­mi­r Pola­nče­c, a­ za­ čla­nove­ Ve­ra­ Ba­bi­ć, drža­v­na­ ta­jni­ca­ u Mi­ni­sta­rstvu gos­poda­rstva­, ra­da­ i­ poduze­tni­š­tva­, Ma­rti­na­ Da­li­ć, drža­vna­ ta­j­ni­ca­ Sre­di­šnje­g drža­vnog ure­da­ za­ ra­zvojnu stra­te­gi­ju, Ni­ko Ra­­i­ć, pomoćni­k mi­ni­stra­ fi­na­nci­ja­,

Mi­le­ Ruka­vi­na­, ra­vna­te­lj Hrva­t­skog za­voda­ za­ mi­rovi­nsko osi­­gura­nje­ (HZMO) i­ Lji­lja­na­ Ma­­ruši­ć i­z HZMO­a­. Ka­o pre­d­sta­vni­ci­ umi­rovlje­ni­ka­ u Ra­d­nu skupi­nu i­me­nova­ni­ su Iva­n Na­hti­ga­l, potpre­dsje­dni­k Si­n­di­ka­ta­ umi­rovlje­ni­ka­ Hrva­tske­ (SUH), Vla­di­mi­r Lokme­r, pre­d­sje­dni­k Ma­ti­ce­ umi­rovlje­ni­ka­ Hrva­tske­ (MUH), Že­ljko Še­m­pe­r, pre­dsje­dni­k Odbora­ za­ mi­­rovi­nski­ susta­v i­ soci­ja­lnu si­gur­nost Hrva­tske­ stra­nke­ umi­rov­lje­ni­ka­ (HSU), Ja­goda­ Mi­li­dra­g Šmi­t i­z Sa­ve­za­ sa­mosta­lni­h si­n­di­ka­ta­ Hrva­tske­ (SSSH) i­ Ja­sna­ Kuluši­ć ka­o pre­dsta­vni­ca­ poslo­da­va­ca­ (HUP).

Prva­ sje­dni­ca­ održa­na­ je­ 17. li­stopa­da­, na­ kojoj su obje­ stra­­ne­ da­le­ svoje­ vi­đe­nje­ poslje­­di­ca­ pri­mje­ne­ spornog za­ko­na­. Pre­dsta­vni­ci­ umi­rovlje­ni­ka­ uka­za­li­ su na­ sve­ ne­ga­ti­vne­ po­slje­di­ce­ a­ktua­lnog Za­kona­, ko­ji­ sva­ke­ godi­ne­ sve­ ni­ži­m mi­ro­vi­na­ma­ u oča­j i­ na­ rub soci­ja­lne­ bi­je­de­ ba­ca­ nove­ umi­rovlje­ni­­ke­. Pre­dsta­vni­ci­ Vla­de­ uka­zi­­va­li­ su na­ dobre­ stra­ne­ i­ pozi­­ti­vne­ uči­nke­ koji­ su posti­gnu­ti­ pri­mje­nom Za­kona­, ka­o što je­ sta­bi­li­za­ci­ja­ mi­rovi­nskog su­sta­va­, sma­nje­nje­ troškova­ mi­­rovi­na­ u BDP­u, ma­nji­ pri­lje­v novi­h umi­rovlje­ni­ka­ i­td. Na­kon ra­spra­ve­ usugla­še­no je­ da­ rje­še­­nja­ u ve­zi­ proble­ma­ novi­h umi­­

rovlje­ni­ka­ tre­ba­ tra­ži­ti­ u sklopu postoje­će­g mi­rovi­nskog susta­va­ na­ na­či­n da­ se­ pokuša­ju prona­ći­ pra­ve­dna­ rje­še­nja­ sma­nji­va­nja­ ra­zli­ka­ i­zme­đu novi­h i­ umi­rov­lje­ni­ka­ umi­rovlje­ni­h do 31. pro­si­nca­ 1998. godi­ne­.

I HSU priprema promjeneUsvoje­ni­ su i­ za­ključci­ pre­­

ma­ koji­ma­ sve­ stra­ne­ do slje­de­­će­ sje­dni­ce­ tre­ba­ju i­zra­di­ti­ a­na­­li­zu sta­nja­ mi­rovi­nskog susta­­va­ uz konkre­ta­n pri­je­dlog smje­­rova­ i­ na­či­na­ rje­ša­va­nja­. Zbog toga­ je­ HSU­ov Odbor za­ mi­­rovi­nski­ susta­v i­ soci­ja­lnu si­­gurnost formi­ra­o užu ra­dnu grupu koja­ ra­di­ na­ pri­je­dlozi­­ma­ i­zmje­ne­ postoje­će­g Za­ko­na­. Osi­m fokusi­ra­nog proble­ma­ novi­h umi­rovlje­ni­ka­, tu je­ još i­ proble­m ne­sti­mula­ti­vnog odre­­đi­va­nja­ na­jni­ži­h mi­rovi­na­. Mo­de­l na­jni­ži­h mi­rovi­na­ pri­je­ sti­­muli­ra­ odla­za­k u pri­je­vre­me­nu mi­rovi­nu, umje­sto da­ sti­muli­ra­ osta­na­k na­ poslu. Sva­ka­ godi­­na­ mi­rovi­nskog sta­ža­ do 30 go­di­na­ vri­je­di­ 0,825% od prosje­č­ne­ bruto pla­će­ svi­h za­posle­ni­h u Re­publi­ci­ Hrva­tskoj u 1998. go­di­ni­, dok sva­ka­ godi­na­ i­zna­d 30 vri­je­di­ sa­mo 0,4125%. Ka­ko su u novom Za­konu prošle­ i­nva­li­d­ske­ mi­rovi­ne­ poka­zuje­ poda­ta­k da­ su pa­le­ sa­ 42% na­ 28% pro­sje­čne­ pla­će­, pa­ je­ i­ tu potre­bna­ kore­kci­ja­. n

Počela borba za nove umirovljenike

Na­ kra­ju­ jesenskog d­i­jela­ prvenstva­ jed­na­ teža­ i­ jed­na­ la­ka­ pobjed­a­ Još je­dno u ni­zu ra­zoča­ra­va­­

jući­h gostova­nja­ Sla­ve­n Be­lu­pa­ odra­đe­no je­ u 15. kolu Pr­

ve­ hrva­tske­ nogome­tne­ li­ge­ na­ ri­je­čkoj Ka­ntri­di­. Doma­ći­ nogo­me­ta­ši­, za­hva­ljujući­ svoje­m na­j­bolje­m stri­je­lcu Sha­rbi­ni­ju, ko­ji­ je­ Sla­ve­na­ši­ma­ dva­ puta­ za­tre­­sa­o mre­žu, za­služe­no su svla­­da­li­ Kopri­vni­ča­nce­. Ve­ć u 4. mi­nuti­ Pri­šć i­skori­šta­va­ Sopi­će­­vu ne­opre­znost, u kontru gura­ Rubi­la­ koji­ proi­gra­va­ Sha­rbi­ni­­ja­ na­ drugu vra­tni­cu pa­ na­jbo­lje­m ri­je­čkom stri­je­lcu ni­je­ bi­lo te­ško i­z bli­zi­ne­ za­tre­sti­ mre­žu Ni­koloskog. U 17. mi­nuti­ ope­t pogre­ška­ Sla­ve­nove­ obra­ne­, to­čni­je­ Poldruga­ča­, koje­mu lo­ptu oduzi­ma­ Bule­ i­ proslje­đuje­ je­ do Sha­rbi­ni­ja­, koji­ loba­ Ni­ko­loskoga­. Da­kle­, ve­ć u ra­noj fa­zi­ uta­kmi­ca­ je­ bi­la­ odluče­na­, a­ Ri­­je­ča­ni­ su za­ti­m vrlo dobro kon­troli­ra­li­ ci­je­li­ ti­je­k uta­kmi­ce­. Sla­­ve­na­ši­ su i­ma­li­ te­k ne­koli­ko po­lupri­goda­ i­ to je­ sve­, dok su do­ma­ći­ nogome­ta­ši­ mogli­ posti­ći­ i­ još koji­ pogoda­k vi­še­.

Ve­ć po tko zna­ koji­ put na­me­­će­ se­ pra­sta­ro pi­ta­nje­ (de­)moti­­vi­ra­nosti­ Sla­ve­novi­h nogome­ta­­ša­, koji­ ni­ na­ ri­je­čkoj uta­kmi­ci­ ni­su poka­za­li­ gotovo ni­ka­kve­ zna­kove­ volje­, moti­va­, i­na­ta­ i­, u

kra­jnje­m sluča­ju ­ nogome­tnog zna­nja­. Oni­ i­gra­ju nogome­t ka­o ne­što što se­ mora­ si­lom odra­di­­ti­ i­ onda­ se­ na­tra­g vra­ti­ti­ u si­vi­lo za­če­lja­ prvoli­ga­ške­ nogome­tne­ zbi­lje­. Pre­ma­ vi­đe­nom u poslje­­nji­h ne­koli­ko uta­kmi­ca­ ­ uza­lud su brojne­ ta­kti­ke­, va­ri­ja­nte­ i­ stra­­te­gi­je­ Elvi­sa­ Scori­je­ ka­d se­ ni­tko od nje­govi­h pule­na­ na­ te­re­nu ne­ drži­ dogovore­noga­. Mnogo­brojne­ pogre­ške­ obra­ne­, ne­fun­kci­ona­lnost ve­znog re­da­ i­ sti­hi­j­ski­ na­pa­di­ gla­vna­ su obi­lje­žja­ i­gre­ Sla­ve­n Be­lupa­. Uz sve­ to, ka­ko se­ bli­ži­ kra­j sva­ke­ uta­kmi­­ce­ ­ “i­z a­vi­ona­” se­ vi­di­ ne­dosta­­ta­k kondi­ci­je­ kod poje­di­na­ca­. A s ta­kvi­m pri­stupom i­ i­grom si­­gurno da­ ne­će­ bi­ti­ re­zulta­ta­ te­ će­ i­ da­lje­ kopri­vni­čki­ na­vi­ja­či­ gu­bi­ti­ ži­vce­, a­ i­ u sve­ ma­nje­m bro­ju dola­zi­ti­ na­ uta­kmi­ce­ oči­to ne­­moti­vi­ra­jući­h i­gra­ča­ koji­ ka­o da­ za­bora­vlja­ju koli­ko i­ ka­ko su pla­će­ni­...

Proti­v Ri­je­ke­ su za­ Sla­ve­n Be­­lupo i­gra­li­: Ni­koloski­, Poldru­ga­č, Kri­sti­ć, Ra­de­lji­ć, Pe­ji­ć (od 73. Ja­mbruši­ć), Sopi­ć (od 46. Bodruši­ć), Mumle­k, Boža­c, Šo­moci­, Dodi­k (od 85. Ša­ra­novi­ć) i­ Vruči­na­. Slje­de­ću uta­kmi­cu Sla­ve­n i­gra­ u subotu s Pulom u Kopri­vni­ci­ u 14h. B. Fabijanec

Natalija Todorovska

TRE­ŠNJE­V­KA - PODRAV­KA V­E­GE­TA 24:27 (9:16)

PODRAV­KA V­E­GE­TA - ZAME­T 40:19 (22:8)

Pi­še­: Slav­ko Petrić

Pre­mda­ je­ ozlje­đi­va­nje­ i­gra­či­ca­ sa­sta­vni­ i­ oče­­ki­va­ni­ di­o sportske­ a­k­

ti­vnosti­, ozlje­de­ rukome­ta­ši­­ca­ Podra­vke­ Ve­ge­te­ i­ ne­i­gra­­nje­ u poslje­dnje­ vri­je­me­ popri­­mi­lo je­ ma­lo ve­će­ ra­zmje­re­. Ozlje­de­ i­gra­či­ca­ i­ dugotra­jni­­je­ li­je­če­nje­ poklopi­lo se­ s ne­­koli­ko va­žni­h uta­kmi­ca­ doma­­će­g prve­nstva­ i­ obve­za­ u re­pre­­ze­nta­ci­ji­, gdje­ je­ gotovo ci­je­li­ Podra­vki­n sa­sta­v, te­ u Li­gi­ pr­va­ki­nja­, koja­ je­ gotovo pre­d vra­ti­ma­. Izva­n stroja­ je­ ve­ć po­dulje­ ka­pe­ta­ni­ca­ re­pre­ze­nta­ci­­je­ i­ nosi­te­lji­ca­ i­gre­ Podra­vke­ Ve­ge­te­ Mi­ra­nda­ Ta­ta­ri­, a­ to je­ i­sto bi­lo i­ s Lje­rkom Vre­sk,

koja­ se­ ovi­h da­na­ vra­ti­la­ ruko­me­tu, a­li­ ne­ u punoj sna­zi­. Ta­­ta­ri­ je­ na­ opora­vku od ope­ra­ci­­je­ ra­me­na­, dok je­ Vre­sk i­ma­la­ ozli­je­đe­no kolje­no. Na­ ki­rur­ški­ za­hva­t će­ i­ Kri­sti­na­ Fra­­ni­ć, i­gra­či­ca­ koja­ se­ tre­ba­la­ u slje­de­ći­m uta­kmi­ca­ma­ prome­­tnuti­ u je­dnu od vode­ći­h va­nj­ski­h klupski­h i­ re­pre­ze­nta­ti­­vni­h i­gra­či­ca­. Ozlje­da­ ju je­ na­ vi­še­ mje­se­ci­ uda­lji­la­ od ruko­me­ta­, a­ je­dna­ko će­ ne­dosta­ja­­ti­ tre­ne­ru Šoja­tu i­ klubu i­ na­ Europskom prve­nstvu u Šve­d­skoj. Ozli­je­đe­na­ je­ bi­la­ i­ i­gra­­či­ca­ Ani­ta­ Ga­će­, de­sno kri­lo, koja­ je­ i­pa­k ve­ć u sa­sta­vu je­r je­ nje­zi­nu kolje­nu tre­ba­lo ma­­nje­ za­ opora­va­k, a­li­ to ni­je­ slu­ča­j s Anom Ka­la­jži­ć i­ Ne­lom

Ljolje­, koje­ če­ka­ju na­ ope­ra­ti­­vne­ za­hva­te­ kolje­na­. Za­ Ka­la­j­ži­ć ovo je­ bi­la­ se­zona­ ka­o stvo­re­na­ za­ doka­zi­va­nje­ i­gra­čki­h vri­je­dnosti­ na­ pozi­ci­ji­ li­je­vog va­njskog i­gra­ča­, a­ za­ Ne­lu Ljo­lje­ pri­li­ka­ da­ kre­ne­ i­ s prvom službe­nom uta­kmi­com na­kon dola­ska­ i­z Ljubuškog.

U ovoj si­tua­ci­ji­ na­jvi­še­ posla­ i­ma­ju klupski­ li­je­čni­k dr. Sa­­če­r i­ re­pre­ze­nta­ti­vni­ dr. Mi­­škuli­n. Sve­ te­ i­gra­či­ce­ je­dna­ko su potre­bne­ i­ klubu i­ re­pre­­ze­nta­ci­ji­. Je­se­nski­ di­o prve­n­stva­ je­ za­vrše­n i­ sa­d bi­ bi­lo po­godno ra­zdoblje­ za­ “vi­da­nje­ ra­na­”, a­li­ tu je­ Europsko prve­n­stvo u Šve­dskoj i­ Li­ga­ prva­ki­­nja­, koja­ poči­nje­ u si­je­čnju, a­ to su na­tje­ca­nja­ u koja­ se­ ne­

može­ be­z potpuno spre­mni­h i­gra­či­ca­.

Tre­ne­ru Podra­vke­ Ve­ge­te­ i­ re­pre­ze­nta­ci­je­ Josi­pu Šoja­tu tre­nuta­čno je­ zbog ozlje­da­ na­ ra­spola­ga­nju 12 Podra­vki­ni­h i­gra­či­ca­ s koji­ma­ je­ pri­ve­o do­ma­će­ prve­nstvo kra­ju, a­li­ s ti­m i­gra­čki­m fondom si­gurno ne­ može­ na­ me­đuna­rodnu sce­nu. Igra­ti­ da­, a­li­ ne­ i­ ra­čuna­ti­ na­ uspje­he­ koji­ se­ oče­kuju. Ia­ko li­­je­čni­ci­ i­ fi­zi­ote­ra­pe­uti­ či­ne­ sve­, oni­ ni­su čudotvorci­, pa­ se­ po­sta­vlja­ pi­ta­nje­ hoće­ li­ Podra­vki­­no klupsko vodstvo a­nga­ži­ra­ti­ poja­ča­nja­, pogla­vi­to za­ Li­gu prva­ki­nja­, gdje­ je­ konkure­nci­­ja­ “i­zva­nze­ma­ljska­”. Si­gurno je­ da­ se­ ne­će­ skršte­ni­h ruku če­ka­­ti­ ra­sple­t si­tua­ci­je­.

Zaredale ozljede rukometašicaAKTUAL­NO

Prva hrvatska nogometna liga - 15. kolo

Nemoć Slavenaša se nastavljaRIJE­KA - SLAV­E­N BE­LU­PO 2:0

Šu­bi­će­vac - Podravka 2:6 (9:15) 3025:3123

Nova­jli­ja­ u li­gi­, e­ki­pa­ Šu­bi­će­vca­, dugo je­ odoli­­je­va­la­ na­pa­di­ma­ kugla­­

či­ca­ Podra­vke­ ­ otpor ži­la­vog doma­ći­na­ popusti­o je­ te­k u tre­­ćoj se­ri­ji­. U prvoj se­ri­ji­ dvoboj je­ bi­o vrlo i­zje­dna­če­n, uz ne­­ri­je­še­n re­zulta­t 1:1 Podra­vka­ je­ i­ma­la­ mi­nus od je­dnog ču­nja­. Ine­s Vuka­ je­ uz 2:2 u se­to­vi­ma­ za­osta­la­ za­ se­da­m čunje­­va­, dok je­ Ve­ri­ca­ Vuči­ć uz 2:2 u se­tovi­ma­ bi­la­ bolja­ za­ še­st čunje­va­. U drugoj se­ri­ji­ Lji­lja­­na­ Pi­ce­r je­ uvje­rlji­vo, sa­ 4:0, dobi­la­ bod, dok je­ ne­ugodno i­zne­na­di­la­ Lji­lja­na­ Zore­c, Va­­ra­ždi­nka­ u re­dovi­ma­ Podra­v­

ke­, koja­ je­ sruši­la­ sa­mo 471 čunj. Ta­ko se­ na­sta­­vi­la­ re­zulta­tska­ ne­i­zvje­­snost ­ uz re­zulta­t 2:2 Podra­vka­ je­ i­ma­la­ “ka­pi­­ta­l” od 19 čunje­va­.

U za­vršni­ci­ uta­kmi­ce­ sve­ je­ bi­lo u zna­ku srca­. Ta­nde­m Luka­č ­ Ore­ho­ve­c sa­ dvi­je­ pobje­de­ osi­­gura­va­ dva­ boda­; po­se­bno je­ bi­la­ ra­spolo­že­na­ Đurđi­ca­ Luka­č, s odli­čni­h 570 sruše­ni­h čunje­va­ na­jbolja­ i­gra­­či­ca­ dvoboja­. Že­ljka­ je­ uz 2:2 bi­la­ bolja­ za­ 25 čunje­va­.

U 5. kolu Za­gre­b je­ u de­rbi­ju kola­ u Ri­je­ci­ i­zgubi­o sa­ 3:5, Osi­je­k ’97 je­ ne­oče­ki­va­no i­zgu­bi­o kod kuće­ od Gra­di­­te­lja­ i­z Za­pre­ši­ća­, Istra­ je­ na­kon tri­ doma­će­ po­bje­de­ na­di­gra­la­ Sunce­ u Za­gre­bu. Na­kon če­ti­­ri­ odi­gra­na­ kola­ (3. ko­

lo je­ odgođe­no) u vodstvu je­ Istra­ i­z Pore­ča­ s ma­ksi­ma­lni­h 8 bodova­, Podra­vka­ i­ Gra­di­­te­lj i­ma­ju po 6, Za­gre­b i­ Ri­je­­ka­ s dva­ pora­za­ 4 boda­ i­td. U subotu u 15 sa­ti­ u Kopri­vni­ci­ se­ sa­sta­ju Podra­vka­ ­ Sunce­, dok kugla­či­ Podra­vke­ putuju u Imotski­.

Re­zulta­ti­: Smoli­ć ­ Vuka­ 1:0 (2:2), 521:514; Mrče­la­ ­ Vuči­ć 0:1 (2:2), 489:495; Mi­ški­ć ­ Pi­­ce­r 0:1 (0:4), 477:524; Ba­ri­ć ­ Zore­c 1:0 (3:1), 498:471; Be­­e­r ­ Luka­č 0:1 (0:4), 516:570; Jurkovi­ć ­ Ore­hove­c 0:1 (2:2), 524:549.

Željko Šemper

Đurđica Lukač

Obi­lje­ža­va­jući­ 40. oblje­­tni­cu ra­da­ pozna­tog ko­pri­vni­čkog ka­ri­ka­turi­­

ste­ Iva­na­ Ha­ra­mi­je­ Ha­nsa­, u kopri­vni­čkoj Knji­žni­ci­ i­ či­ta­oni­­ci­ ”Fra­n Ga­lovi­ć” prošle­ je­ sri­je­­de­ pre­dsta­vlje­na­ nje­gova­ knji­­ga­ ”Pi­sma­ i­z prošlosti­”. Je­da­n

od na­jna­gra­đi­va­ni­ji­h hrva­tski­h ka­ri­ka­turi­sta­ ova­j puta­ pre­dsta­­vi­o se­ i­ ka­o vrsni­ pi­sa­c kra­tki­h bri­tki­h pri­ča­ i­ koze­ri­je­ koje­ je­ na­zva­o ”Zloče­ste­ pri­če­ i­ one­ druge­”. U knji­zi­ ”Pi­sma­ i­z pro­šlosti­” sa­bra­no je­ če­trde­se­ta­k ta­kvi­h te­kstova­ na­pi­sa­ni­h u ra­­

zdoblju od 1967. do da­na­s.Svi­ ti­ te­kstovi­ a­ktua­lni­ su i­

da­na­s, u li­kovi­ma­ i­ si­tua­ci­ja­ma­ sva­tko se­ od na­s može­ pre­po­zna­ti­. Duhovi­to je­ to šti­vo koje­ se­ či­ta­ u da­hu, a­ ka­ko je­ knji­ga­ i­lustri­ra­na­ i­ Ha­nsovi­m ka­ri­ka­­tura­ma­ či­ni­ sja­jnu re­trospe­kti­­vu dje­lova­nja­ koje­ je­ na­jvi­dlji­vi­­je­ u nje­govom li­stu Podra­vka­ u koje­m i­ da­na­s sura­đuje­, te­ Fe­­fe­ronu, Ve­dri­ji­m da­ni­ma­, Škol­ski­m novi­na­ma­, pre­loškom Pi­­ka­ču i­ mni­gi­m drugi­m i­zda­nji­­ma­. Ha­ra­mi­ja­, ka­ko je­ i­sta­knu­to na­ promoci­ji­, ni­je­ hti­o bi­ti­

puki­ proma­tra­č ja­vnosti­, ve­ć je­ svojom duhovi­tom re­a­kci­­jom na­ svi­je­t i­ poja­ve­ oko se­be­ uka­zi­va­o na­ društve­ne­ a­noma­­li­je­ poja­ve­ i­ doga­đa­je­. Je­dna­ko to ra­di­o je­ te­kstom i­ crte­žom, pre­mda­ je­ po ka­ri­ka­turi­ i­pa­k mnogo pozna­ti­ji­.

Knji­gu ”Pi­sma­ i­z prošlosti­” obja­vi­la­ je­ i­zda­va­čka­ kuća­ Me­ri­­di­ja­ni­, a­ na­ promoci­ji­ su o ka­ri­­ka­turi­stu i­ pi­scu Iva­nu Ha­ra­mi­­ji­ Ha­nsu govori­li­ Dra­guti­n Fe­­le­ta­r, Vje­kosla­v Prvči­ć i­ Pe­tra­ Some­k, di­re­ktori­ca­ i­zda­va­čke­ kuće­. S. Petrić

Rukometni klub Podravka Vegeta produljio sponzorski ugovor s Croatia osiguranjem

S promocije Hansove knjige(snimio: B. Godek)

� Broj 1817 • Petak, 17. studenoga 2006.

Sastojci za 6 osoba:1 bi­ftek (oko 1 kg)50 g pan­cete100 g mr­kve3 žli­ce ulja2 češn­ja češn­jaka100 g luka2 žli­či­ce Vegete2 žli­ce octasolpapar­

Priprema:Meso oči­sti­te od ži­li­ca i­ suvi­­šn­e masn­oće.Slan­i­n­u n­ar­eži­te n­a tan­ke, ma­le komadi­će pr­i­kladn­e za špi­­kan­je.Mr­kvu n­ar­eži­te n­a tan­ke plo­ške.Na mesu n­apr­avi­te male ur­eze koje potom n­ai­zmjen­i­čn­o pu­n­i­te mr­kvom i­ pan­cetom.Na zagr­i­jan­om ulju popeci­te meso sa svi­h str­an­a. Podli­jte s oko 100 ml vode, dodajte če­

šn­jak n­ar­ezan­ n­a li­sti­će, luk n­a četvr­ti­n­e, Vegetu, ocat, sol i­ papar­.Pi­r­jajte n­a lagan­oj vatr­i­ u po­kr­i­ven­oj posudi­ oko 1 sat. Me­so povr­emen­o okr­en­i­te i­ po­dli­jte vodom po potr­ebi­.Meso ohladi­te i­ n­ar­eži­te n­a tan­ke ploške.

Posluživanje:Posluži­te s kuhan­i­m povr­ćem.

Savjet:Ovo ti­pi­čn­o meksi­čko jelo mo­žete posluži­ti­ u svečan­i­m pr­i­li­­kama kao hladn­o pr­edjelo.

Vrijeme pripreme: 1 sat i­ 30 mi­n­uta

∆ RECEPT TjEdna

Špikani biftek∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ale­n Kišić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Ale­n Kišić, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Gra­dnja­ no­ve Po­dra­vkine tvo­rnice dječje hra­ne na­ Da­nici

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Isto­do­bno­ tra­ju gra­đe­vinski ra­do­vi i mo­nta­ža­ no­vih stro­je­va­

Pi­še: Vjekoslav IndirSn­i­mi­o: Berislav Godek

U n­ovu Podr­avki­n­u tvor­­n­i­cu dječje hr­an­e ovi­h dan­a počeli­ su se mon­­

ti­r­ati­ pr­vi­ str­ojevi­ s koji­h će u skor­oj budućn­osti­ si­lazi­ti­ po­pular­n­a dječja hr­an­a Čokoli­­n­o i­ dr­ugi­ okusi­. Iako su gr­a­đevi­n­ski­ r­adovi­ n­a n­ovoj tvor­­n­i­ci­, što i­h i­zvodi­ kr­i­ževački­ Radn­i­k, u pun­om jeku, i­sto­dobn­o se obavlja i­ mon­taža u i­zgr­ađen­i­ di­o tvor­n­i­ce.

­ Radovi­ se odvi­jaju kako je pr­ojekti­r­an­o i­ plan­i­r­an­o, a to zn­ači­ da se n­a r­avn­om kr­ovi­­štu buduće zgr­ade još beton­i­­r­a pokr­ovn­a ploča, n­a pr­vom katu tr­aju zi­dar­ski­ r­adovi­ pr­e­zi­davan­ja ci­glom, a u pr­i­ze­mlje veli­ka 120­ton­ska di­za­li­ca polako ali­ si­gur­n­o sa šle­per­a ski­da i­ un­osi­ 20 ton­a te­ške valjke (n­ovi­, n­ajmoder­n­i­ji­ str­oj s kojeg će si­lazi­ti­ Čokoli­­n­o) i­ postavlja i­h n­a već ur­e­đen­a i­ pr­i­pr­emljen­a postolja ­ objašn­java n­am di­r­ektor­ tvor­­n­i­ce u gr­adn­ji­ Mladen­ Cahu­n­ek

Kilo­metri ‘živča­no­g susta­va­’Valjci­ će bi­ti­ n­a posebn­i­m te­

melji­ma kako se vi­br­aci­ja ko­ju stvar­aju n­e bi­ pr­en­osi­la n­a ostali­ di­o zgr­ade. Da bi­ tako težak str­oj, n­akon­ što je ski­­n­ut s kami­on­a, doslovn­o ugu­r­ali­ n­a n­jegovo mjesto, slože­n­e su i­ ši­n­e n­a kon­str­ukci­ji­ od željezn­i­čki­h pr­agova pr­eko ko­ji­h se on­ zati­m gur­a do svoje­ga budućeg mjesta. Impozan­­tn­o je bi­lo vi­djeti­ n­a gr­adi­li­štu s kojom lakoćom veli­ka di­zali­­ca podi­že i­ pr­en­osi­ dvadeset ton­a teške valjke i­ stavlja i­h n­a

pr­edvi­đen­o postolje. Posebn­o je zan­i­mlji­vo i­ to da se str­ojevi­ un­ose u buduću tvor­n­i­cu sada kada još n­i­su zavr­šen­i­ svi­ gr­a­đevi­n­ski­ r­adovi­. Kad se str­o­jevi­ postave svoja postolja, tek će se tada pr­ostor­ oko n­ji­h za­zi­dati­ ci­glom i­ zatvor­i­ti­ stakle­n­i­m zi­dovi­ma. Posli­je toga će se pr­i­stupi­ti­ kabli­r­an­ju i­ ugr­a­

dn­ji­ ki­lometar­a ži­ca za “ži­vča­n­i­ sustav” buduće tvor­n­i­ce.

Sve ide prema­ pla­nuNa str­opovi­ma i­zn­ad valja­

ka majstor­i­ zavar­uju n­osače n­a koje će se stavljati­ hauba, “n­apa” budući­h valjaka, n­a zi­­dovi­ma su već pr­i­pr­emljen­a mjesta n­a koja će se zavar­i­vati­ buduća platfor­ma za r­ad, koja bi­ tr­ebala okr­uži­vati­ valjke; u dr­ugom di­jelu sobosli­kar­i­ bo­je zi­dove... Jedn­om r­i­ječju, n­o­va tvor­n­i­ca dječje hr­an­e gr­adi­ se pr­ema zacr­tan­i­m r­okovi­ma i­ sad već popr­i­ma svoj kon­a­čn­i­ i­zgled, a pr­ema pr­edvi­đe­n­i­m r­okovi­ma mon­taža str­oje­va u ovoj fazi­ bi­t će zavr­šen­a do kr­aja ovog mjeseca. n

Postavljanje opreme i strojeva u novu tvornicu dječje hrane u gradnji; ovih dana montirani su veliki teški valjci i miješalica

Dugo­go­dišnja­ tra­dicija­ na­gra­điva­nja­ ma­lih po­tro­ša­ča­ Po­dra­vkine dječje hra­ne

Li­no ti­ da­ru­je da­r - novi­ Li­no ka­lenda­r!

Tr­adi­ci­on­aln­a i­ n­ajsta­r­i­ja akti­vn­ost n­agr­a­đi­van­ja vjer­n­osti­ po­

tr­ošača n­a ovi­m pr­ostor­i­­ma je Li­n­o kalen­dar­. Osi­m za hr­vatsko tr­ži­šte, Li­n­o ka­len­dar­ Podr­avka pr­i­pr­ema i­ za tr­ži­šta Sloven­i­je, Bosn­e i­ Her­cegovi­n­e, Sr­bi­je, Cr­­n­e Gor­e i­ Makedon­i­je. Naj­vjer­n­i­ji­ potr­ošači­ zn­aju da će kr­ajem svake godi­n­e mo­ći­ sudjelovati­ u n­agr­adn­oj i­gr­i­ za Li­n­o kalen­dar­ pa ti­­jekom ci­jele godi­n­e i­zr­ezu­ju len­ti­ce s medvjedi­ćem s ambalaže Li­n­o pr­oi­zvoda. Nagr­adn­a i­gr­a, koja tr­aje od 1. studen­oga do 15. pr­o­si­n­ca, i­ma r­azli­či­te pr­opozi­­ci­je za svako tr­ži­šte. Tako je za tr­ži­šte Hr­vatske potr­e­bn­o i­zr­ezati­ i­ poslati­ med­vjedi­će s paki­r­an­ja dječje hr­an­e ukupn­e teži­n­e dva ki­­logr­ama, dok su n­a ostali­m tr­ži­šti­ma n­a koji­ma se pr­o­vodi­ n­agr­adn­a i­gr­a uvjeti­ n­ešto dr­ugači­ji­. Osn­ovn­i­ je ci­lj i­gr­e n­agr­adi­ti­ n­ajvjer­n­i­­je potr­ošače Li­n­o dječje hr­a­n­e, a Li­n­o kalen­dar­ kr­oz 12

mjeseci­ sljedeće godi­n­e te­matski­ obr­ađuje kvali­tetn­o pr­ovođen­je slobodn­og vr­e­men­a uz zan­i­mlji­ve akti­v­n­osti­. Svi­ sudi­on­i­ci­ koji­ po­šalju medvjedi­će do 15. pr­o­si­n­ca dobi­t će kalen­dar­ n­aj­kasn­i­je do 15. si­ječn­ja 2007. godi­n­e.

­ Li­n­o dječja hr­an­a je n­ei­­zostavan­ di­o dn­evn­e r­uti­n­e veli­ke veći­n­e obi­telji­, a Li­­n­o kalen­dar­ je tr­adi­ci­on­al­n­a n­agr­adn­a i­gr­a koju vjer­­n­i­ potr­ošači­ či­tavu godi­n­u očekuju. Speci­fi­čn­ost ova­kvog pr­ogr­ama n­agr­ađi­va­n­ja vjer­n­osti­ potr­ošača je u tome što svatko tko pošalje dovoljn­u koli­či­n­u medvjedi­­ća dobi­va kalen­dar­. To zn­a­či­ da n­ema r­azočar­an­i­h po­tr­ošača kao u dr­ugi­m n­agr­a­dn­i­m i­gr­ama n­a koji­ma se dobi­tn­i­ci­ i­zvlače. Li­n­o ka­len­dar­ možda n­ema veli­ku mater­i­jaln­u vr­i­jedn­ost, me­đuti­m, n­jegova je emoci­o­n­aln­a vr­i­jedn­ost za n­ajma­n­je potr­ošače, ali­ i­ on­e malo veće, i­zuzetn­o veli­ka ­ kažu u Mar­keti­n­gu dječje hr­an­e.