PNF - UVOD - DEFINICIJA:

- PROPRIOCEPTIVNA

- NEUROMUSKULARNA

- FASILITACIJA

- KRATAK ISTORIJAT:

- KABAT I KNOT

- SVA LJUDSKA BIĆA IMAJU NETAKNUTE POSTOJEĆE POTENCIJALE

- U POČETKU JE PNF BIO KORIŠĆEN ZA LEČENJE POLIMIJELITISA

- BAZIČNI PRINCIPI:

- INEGRATIVNI PRISTUP

- UVEK JE POZITIVAN

- DOSTIZANJE NAJVIŠEG NIVOA FUNKCIONISANJA

SHERINGTONOVI PRINCIPI

- ,,Nervni sistem predstavlja kontinuitet u celini – nema izolovanih delova.“

- Sheringtonovi principi:

1. Postnadražajni efekat

2. Temporalna (vremenska) sumacija

3. Prostorna sumacija

4. Iradijacija

5. Sukcesivna indukcija

6. Recipročna inervacija

OSNOVNE PROCEDURE FASILITACIJE

• Bazične procedure se koriste da:

• Povećaju sposobnost pacijenta da se pokrene ili ostane stabilan

• Vode pokret preciznim hvatom i odgovarajućim otporom

• Pomažu pacijentu u postizanju koordiniranog pokreta kroz tajming

• Povećaju izdržljivost pacijenta i smanje zamor

• Bazične fasilitacione procedure:

• Otpor

• Iradijacija i naglašavanje

• Manuelni kontakt

• Položaj i mehanika tela

• Verbalne komande

• Vid

• Trakcija ili aproksimacija

• Istezanje

• Tajming

• Obrazac pokreta

OTPOR

• Otpor koji se primenjuje mora biti optimala. To znači da količina otpora koja se primenjuje za vreme

aktivnosti mora biti primerena stanju pacijenta i cilju izvodjenja aktivnosti.

• Otpor se koristi u tretmanu da:

• Fasilitira sposobnost mišića da se kontrahuje

• Poveća motornu kontrolu i motorno učenje

• Pomogne pacijentu da ovlada opažanjem pokreta i njegovim pravcem

• Poveća snagu

• Otpor treba prilagođavati različitim vrstama kontrakcije (koncetrična, ekscentrična, stabilizirajuća...)

• Značajno je da otpor ne uzrokuje bol ili neželjeni zamor. I terapeut i pacijent treba da izbegnu

zadržavanje vazduha pri disanju.

IRADIJACIJA I NAGLAŠAVANJE

• Adekvatno primenjen otpor rezultira iradijaciju i naglašavanje.

• Iradijacija se definiše kao širenje odgovora na stimulaciju.

• Naglašavanje. Terapeut usmerava naglašavanje slabijih mišića intezitetom otpora datog jakim

mišićima. Povećanjem otpora povećaće se stepen i obim mišićne kontrakcije.

• Primeri korišćenja otpora u tretmanu pacijenta:

• Dati otpor mišićima zdravog ekstremiteta, kako bi se dobile kontrakcije mišica imobilisanog,

kontralateralnog ekstremiteta.

• Dati otpor fleksiji kuka da bi se dobile kontrakcije spoljnih rotatora ramena.

• Dati otpor supinaciji podlakta da bi se olakšale ontrakcije spoljnih rotatora ramena.

• Dati otpor fleksorima vrata da bi se stimulisao pokret fleksije trupa i kukova.

• Dati otpor ekstenzorima vrata da bi se stimulisala ekstenzija trupa i kukova.

MANUELNI KONTAKT

• Lumbrikalni hvat

• Terapeutski ciljevi:

• Pritisak na mišiće da se dodatno fasilitira kontrakcija.

• Pritisak koje je suprotan pravcu izvodjenja pokreta u svakom obimu pokreta ekstremiteta stimuliše

mišiće sinergističkog ekstremiteta, pojačavajući na taj način pokret.

• Kontakt na trup pacijenta kojim se pomaže indirektnom izvođenju pokreta, naglašavajući stabilnost

trupa.

POČETNI POLOŽAJ I BIOMEHANIKA TELA

• Položaj tela terapeuta:

• Telo terapeuta treba da bude u liniji sa željenim pokretom ili silom. Da bi se pravilno

usmerio, on ramena i karlicu treba da usmerava u pravcu pokreta. Ruke i šake takođe

treba da se uprave prema liniji pokreta. Ako terapeut ne može pravilno da održi položaj

tela, šake i ruke treba održavati u liniji pokreta.

• Otpor se daje telom terapeuta dok šake i ruke ostaju relativno opuštene. Korišćenjem

težine tela terapeut može davati otpor duže bez zamora. Opuštene ruke terapeutu

dozvoljavaju da oseti reakciju pacijenta.

• Terapeutski ciljevi:

• Obezbediti terapijski efikasnu kontrolu pokreta pacijenta

• Obezbediti kontrolu pravca otpora

• Omogućiti da terapeut da otpor bez zamora.

VERBALNA STIMULACIJA

• Verbalnom komandom se nalaže pacijentu šta i kad treba da uradi.

• Pravovremenost komande je značajan faktor da se koordinira reakcija pacijenta.

• Intezitet glasa sa kojim se daje komanda može da utiče na snagu rezultirajuće

mišićne kontrakcije.

• Komanda se deli u 3 dela:

• Priprema: spremnost pacijenta na aktivnost

• Akcija: saopštavanje pacijentu da treba da započne aktivnost

• Korekcija: upozoravanje pacijenta kako da koriguje ili modifikuje aktivnost.

VID

• Povratna informacija u vezi sa vizuelnim senzornim sistemom treba da

obezbedi jače mišićne kontrakcije.

• Korišćenje vida pomaže pacijentu da koriguje njegov ili njen položaj ili

pokret.

• Pokreti očiju će doprineti kako pokretima glave tako i pokretima tela.

• Vizuelni kontakt između terapeuta i pacijenta obezbeđuje drugi kanal

komunikacije i pomaže da se obezbedi kooperativna interakcija.

TRAKCIJA I APROKSIMACIJA

• Trakcija predstavlja izduživanje trupa ili ekstremiteta.

• Trakcija se koristi da:

• Fasilitira pokrete, naročito pokrete povlačenja i antigravitacione pokrete

• Pomaže u izduživanju mišićnih tkiva kada se koristi refleks na istezanje

• Obezbedi otpor određenim delovima pokreta. Tako npr. korišćenjem trakcije na početku obima fleksije ramena, obezbeđuje se otpor elevaciji lopatice.

• Aproksimacija predstavlja kompresiju trupa ili ekstremiteta.

• Postoje 2 načina da se primeni aproksimacija:

• Brza aproksimacija – sila se primenjuje brzo kako bi se dobio tip refleksnog odgovora.

• Spora aproksimacija – sila se primenjuje postepeno sve dok pacijent toleriše.

• Aproksimacija se koristi da:

• Obezbedi stabilizaciju

• Fasilitira prihvatanje težine i kontrakcije antigravitacionih mišića

• Fasilitira antigravitaciono održavanje

• Da otpor nekim komponentama pokreta. Tako npr. korišćenjem aproksimacije na kraju fleksije ramena, obezbeđuje se otpor elevaciji lopatice.

ISTEZANJE

• Istezanje kao stimulus

• Terapeutski ciljevi:

• Fasilitacija mišićne kontrakcije

• Fasilitacija kontrakcija združenih sinergističkih mišića

• Refleks na istezanje

• Refleks ima 2 dela:

• Kratko latentni spinalni refleks

• Funkcionalno refleksni odgovor

TAJMING

• Terapeutski ciljevi:

• Normalan tajming obezbeđuje kontinuiran, koordiniran pokret dok se zadatak ne izvrši.

• Pravovremenost naglašavanja preusmerava energiju snažnih kontrakcija ka slabijim mišićima.

• Tajming predstavlja vremensku usklađenost pokreta.

• Normalan tajming najbolje koordiniranih i efikasnih pokreta je od distalnog ka

proksimalnog.

• Tajming za naglašavanje podrazumeva vremensku promenu normalnog toka pokreta da

bi se naglasio određeni mišić ili željena aktivnost.

• Postoje dva načina uz pomoć kojih terapeut može da promeni normalan tajming za

terapeutske potrebe:

• Preveniranjem svih pokreta u obrascu, osim onih koji treba da budu naglašavani

• Davanjem otpora izometrijskim ili kontrakcijama koje održavaju snažne poreta u obrascu do se uvežbavaju

slabiji mišići. Ovaj otpor statičkim kontrakcijama se ograničava u svom segmentu, tako da se kontrakcija

protiv otpora označava kao zatvarajuća.