T I M S FAKULTET ZA MENADMENT U SPORTU I TURIZMU

NOVI SAD

SLAANA IVANIEVI

Dipl. menader trenane tehnologije

SSSPPPOOORRRTTTSSSKKKIII PPPLLLEEESSS DOPUNJENO IZDANJE

2010.

2

UVODNI DEO Obuka u plesu se metodiki izvodi pokazivanjem i vebanjem, a malo se primenjuju govorne metode. Kod neposrednog pokazivanja odreenog plesa, osim tehnikih detalja, nastavnik ( trener, koreograf ) odmah pokazuje i ritam, tempo i dinamiku tog plesa, a stilom, mekoom ili otrinom pokreta doarava vizuelnu predstavu plesa koji uenici treba da savladaju.

U plesu se manje ili vie, koriste sve metode uenja vebanjem, a odgovarajui metod se bira prema nivou obuke, starosne strukture, kvaliteta grupe ( ili plesnog para ) i td.

Sintetika metoda je pogodna za poetak uenja, kada se ue jednostavni ( osnovni koraci), odn. celina pokreta i plesnih kretanja. Analitika metoda je najzastupljenija kod sportskog plesa, gde su u pitanju sloene plesne celine, koje se rastave na logine delove, pa se od takmiara zahteva uvebavanje svih tih i najsitnijih detalja do perfekcije, da bi se zatim sklapanjem tih manjih i veih celina dostigao finalni oblik i odgovarajua fizionomija plesa u celini.

Kompleksna metoda je najvie u upotrebi zbog praktine primenljivosti u radu sa grupama i rekreativnom uenju plesa. Vebanje ovom metodom podrazumeva prvo demonstraciju plesnog koraka ili manje celine u celosti, zatim uenje po logikim delovima, a na kraju sklapanje pojedinanih elemenata u traeni plesni korak, figuru ili konkretan ples kako je demonstriran.

Metoda takmienja zahteva od plesaa prethodno poznavanje plesnih koraka i figura, a potrebni su i odgovarajui takmiarski uslovi za realizaciju ove metode. Plesai mogu da se takmie za plasman ili kategoriju unutar samog plesnog kluba ili "drutva". Ovom metodom se utie na stabilizaciju znanja plesaa, na formiranje odgovarajuih navika, na postizanje sportske forme kao i odgovarajue uticanje na psihu plesaa. Ova interna takmienja mogu imati formu javnog asa na zavretku dela ili celokupne obuke.

Metoda programiranog uenja zahteva odgovarajuu tehniku opremu i pripremu trenera. Kod obuavanja nekog plesnog elementa potrebno je taj elemenat podeliti na takve celine gde e svaka prethodna celina biti uslov za plesnu celinu koja sledi. U uenju se ne moe prei na sledei nivo dok prethodni nivo nije savladan ( prethodna celina ). Potrebno je obezbediti naine provere nauenog pre nego sto se "ide" dalje. Ova metoda se primenjuje kod vrhunskih plesaa, u okviru koje se razvija sposobnost samoprocenjivanja i korekcije preenog programa u toku uenja. Pored navedenih metoda postoje i tzv. pomone metode koje obuhvataju primenu odreenih sredstava koja, na asovima ili treninzima na posredan nain utiu da se ples lake i bre naui. U tom cilju, uitelj ( trener ), koristei iskustvo i procenu psihofizikih osobina i mogunosti uenika, moe kombinovati pomenute metode i obogaivati ih pogodnim inprovizacijama.

3

OBLICI ORGANIZACIJE UENJA I VEBANJA

Formalni oblik aktivnosti podrazumeva istovremeno plesanje - vebanje plesaa rasporeenih u prostoru. Ovom obliku rada se daje prednost na poetku obuavanja, kada svi plesai jedne grupe ue iste plesne korake, figure, kretnje, kada trener moe precizno da upravlja vremenom akcije i odmora za sve plesae. Frontalni oblik je pogodan za vebanja bilo kojih optih, specifinih ili koreografskih vebi, ako je zadatak da se svi plesai podjednako i na isti nain aktiviraju, vebaju i treniraju.

Grupni oblik aktivnosti se u procesu obuavanja primenjuje u svim vrstama plesa: u narodnim igrama pri postavljanju koreografije u sportskom plesu pri uenju mukih i enskih plesnih koraka i figura i pri postavljanju koreografije za "formacije", u dez plesu pri postavljanju koreografije, u akrobalskom rok-en rolu kod uenja mukih i enskih plesnih struktura. Paljivo i odvojeno trenirati muki i enski deo ansambla.

Oblik u parovima se najvie primenjuje u sportskom plesu i akrobatskom rok end rolu, jer se te vrste plesova pleu u parovima. Ovaj oblik moe da bude vrlo efikasan za uenje, samo ako trener "radi sa mmimalnim brojem parova (u najboljem sluaju sa jednim parom). Ukoliko je u pitanju samo uvebavanje ve nauenih plesnih elemenata ili poetni kursevi sportskog plesa, onda se moe vebati i sa veim brojem parova.

Individualni oblik treninga je karakteristian za postavljanje koreografija u sportskom plesu gde partneri prvo ue nezavisno jedno od drugog, a zatim pleu u paru. U akrobatskom rok end rolu individualni trening je neophodan jer plesai pleu razliite zadatke i razliite elemente. Misli se, pre svega, na uenje akrobatskih i " poluakrobatskih" elemenata. U dez plesu plesa individualno trenira ukoliko mora da izvodi delove koreograflje samostalno. Pored navedenog, individualni trening je neophodan ukoliko trener proceni da je to nekom plesau potrebno, bilo iz koreografskih ili iz nekih drugih razloga. Plesa se moe osposobiti da deo plesnih aktivnosti ili vebi trenira bez prisustva trenera, ako je potrebno. AS PLESA U NASTAVI FIZlKOG VASPITANJA

Struktura asa plesa treba da ima tri osnovna dela, a ako se prvi i drugi deo asa "razloe", kako se istie u metodici fizikog vaspitanja, onda as moe da ima i pet delova. Pripremni deo asa

Prvi deo na asu plesa moe da traje od 5 do 15 minuta i zove se priprernni deo. Trajanje pripremnog dela asa e zavisiti od obimnosti i sloenosti zadataka koji treba da se realizuju u glavnom delu asa. Logika nalae da se u pripremnom delu uenik priprema za aktivnosti koje slede. Meutim, ovu pripremu ne treba shvatiti samo formalno, ve i sutinski. Vrsta pripreme, tzv. zagrevanje e zavisiti od sutine zadataka koji treba da se realizuju u glavnom delu asa. Nije ista priprema uenika ako je nastavna jedinica "Obrada Engleskog Valcera" ili ako je "Uvebavanje Engleskog Valcera ". U prvom sluaju e se primeniti takvi zadaci i sredstva koji e olakati samo uenje predvienih koraka Engleskog Valcera, a u drugom sluaju ti zadaci i sredstva e izostati, a primenie se druga sredstva koja e omoguiti bolje uvebavanje.

4

Kao priprema za obuavanje mogu se primeniti sledea sredstva: vebe razvijanja sposobnosti izraavanja ritmikih struktura vebe tehnike konkretne vrste plesa vebe vezane za "vladanje" prostorom, tempom, dinamikom

Naravno, obim i sloenost vebi, broj ponavljanja, intenzitet optereenja e zavisiti od cilja koji se eli postii. Glavni deo asa

Drugi deo asa se naziva glavni i moe da traje od 25 do 35 minuta. Glavni deo asa e due trajati ukoliko se obrauje konkretan ples, a krae ukolko se isti uvebava ( posebno, ako je jednostavan po tehnici i stilu ). U glavnom delu asa u osnovnim i srednjim kolama se uglavnom realizuje konkretna nastavna jedinica".

Obrauje se konkretan drutveni ples. Pored navedenog, glavni sadraj asa plesa moe da bude postavljanje koreografije jednog ili vie nauenih plesova, koristei improvizaciju, kako bi svi uenici bili obuhvaeni vebanjem. Ako se u glavnom delu asa postavlja bilo koja koreografija (plesne kretnje na savremenu muziku i slino), pripremni deo asa e trajati najkrae ili e trajati optimalno vreme, a u okviru njega e se uvebavati plesni koraci, elementi veze, razliite kretne strukture koje su sasrtavni deo predviene koreografije, a koje su ve obraene na nekom od prethodnih asova fizikog vaspitanja, odnosno plesa. Nain obuavanja plesa u koli Objanjenje odreenog plesa :

- Raspored uenika u konkretan organizovani oblik za uenje - Neposredno pokazivanje odreenog plesa od strane nastavnika uz muziku - Objanjenje odgovarajueg metoda za obuavanje ( Metod Step bay step ) - Pokazivanje poetnog stava i zahvata za odreeni ples - Pokazivanje poetnih koraka, uz brojanje ritma koraka - Uenici vebaju prikazani deo zajedno sa nastavnikom, uz brojanje ritma koraka - Ponavljanje obraenog dela uz muziku - Uenje ostalih delova plesa uz brojanje - Ponavljanje obraenog dela uz muziku - Objedinjavanje svih elemenata, odn. sklapanje celine plesa uz brojanje ritma koraka - Kada se igraka celina sklopljena, ponavljati uz muziku - Ukazivanje na greke uz ponovno pokazivanje, pa vebanje uz muziku

Zavrni deo asa

Trei deo asa se logiki imenuje kao zavrni i moe da traje od 5 do 15 minuta. Koliko e trajati zavisie od prethodnih plesnih aktivnosti, obima, optereenja, odnosno od potrebe da se odreene telesne funkcije vrate na nivo poetka asa. U uvodnom delu mogu da se primene vebe, pre svega istezanja, labavljenja, disanja i slinih aktivnosti.

5

POMONA SREDSTVA Izbor pomonih sredstava koja pomau usvajanju tehnike pleas.

Iz grupe navedenih sredstava nastavnik moe da odabere ona za koja smatra da e olakati kasnije uenje plesa. Naravno ova sredstva se mogu primeniti i u drugim prilikama, zavisno od toga ta se veba na asu fizikog vaspitanja.

Uobiajene su vebe za pravolinijska i krivolinijska kretanja uz njihovo povezivanje. Broj elemenata se moe menjati, prema potrebi i mogunosti. Najbolje je ako za sva vebanja postoji odgovarajua ritmika muzika pratnja. Ako to nije mogue, tempo treba odreivati udaraljkama uz prethodnu proveru brzine metronomom. Vebe kontrastnih kretanja u izraavanju dinamike (forte i piano muzike sekvence). Plesni elementi se mogu vebati na mestu i u kretanju. Traiti da njihova subjektivna procena naprezanja odgovara zadatim elementima, odnosno zadatku. TRENING U TAKMIARSKOM PLESU Zavisno od uzrasta, trening za plesae sportskog plesa treba da traje od 90 do 120 minuta, Za neke kategorije plesaa, u zavisnosti od vrste pripreme i takmiarskog perioda, jedan trening moe da traje i due. Prema trajanju treninga u celini, trener procenjuje potrebno vreme za pripremni deo treninga, koji ne treba da traje manje od 30 minuta. U prvih 15 minuta ovog dela treninga se primenjuje zagrevanje svih gupa, tj. dobra priprema misia, veza I zglobova itavog tela. U drugom delu pripremnog dela treninga, primenjuje se istezanje, takoe svih grupa miia. Ovo je veoma bitan deo svakog treninga, a naroito za plesae kvalitetnijih rezreda, koji pleu tzv. slobodni program - sa elementima koji zahtevaju visok stepen gipkosti. U glavnom delu treninga struktura moe da bude razliita u zavisnosti od ve navedenih faktora. Osnovni delovi su: tehnika, koreografija, kondicija i koordinacija. Svaki od navedenih delova moe da ima poddelove. Zavrsni deo treninga obuhvata uglavnom vebe istezanja, joge i oputanja. Primer strukture vremena plesnog treninga za mlae od 12 godina: Razgibavanje -15 min., tehnika sportskog plesa - 35 min., istezanje i oputanje -10 minuta

6

SSS PPP OOO RRR TTT SSS KKK III PPP LLL EEE SSS 1. POJAM

Pitanje da li je ples sport, ranije se esto postavljalo. U strunim krugovima su se iznosila miljenja za" i ,,protiv" pod uticajem ustaljenog miljenja da je ples koji se praktikovao u dvoranama, u okviru sveanosti, pre svega umetnost. I danas kada je ples afirmisan kao sport, ponegde se koristi naziv umetniki sport", zbog toga to ovaj sport u sebi sadri elemente umetnosti. injenica da u ukupnu ocenu kod sportskog nadmetenja ulazi i tzv. umetniki dojam, samo potvruje da se sportski elementi , naroito u vrhunskoj izvedbi, granie sa umetnou. Ipak, mnogobrojni pokazatelji u ukupnom zbiru pokazuju da u sportskom plesu prevagu ini sport, a umetnika nota plesnih elemenata doprinosi ukupnom utisku da je u pitanju izuzetno lep sport. Sportski ples od takmiara zahteva velike antropomotorike sposobnosti, a zbog toga to sinhrono optereuje gotovo kompletnu muskulaturu, svrstava ga u bazne sportove zajedno sa plivanjem, gimnastikom i atletikom. 2. VRSTE PLESOVA Postoji vie vrsta plesova. ali je ire prihvaena podela na :

Standardne ( ST ) Latinoamerike ( LA) Severnoamerike i Savremene

2.1 STANDARDNI ( KLASINI ) PLES 2.1.1 PLES XVII i XVIII VEKA Kontradans, Alernanda, Kuranta, Sarabanda, Ziga, Menuet, Kadril, Gavota,Sure" 2.1.2 PLES XIX VEKA Beki valcer, Lendler, Mazurka, Poloneza, Krakovjak, Polka, Furijant panske igre ( Bolero, Habanera, Segediija, Fandango ) Igre itaiijanskog porekla (Tarantela, Saltarelo )

7

2.2 PLESOVI LATINOAMERIKOG POREKLA ( XX VEK ) Begin, Bolero, Bosa nova, Kalipso, Mambo, Bajon, Karioka, Samba, Rumba, a - a a, Tango 2.3 SEVERNOAMERIKI PLESOVI ( XX VEK ) Fokstrot, Tvist, Rok-en-rol, Bluz, arlton, Bugi-vugi, Lambet vok, Uanstep, Troking 2.4 SAVREMENI ( MODERNI ) DRUTVENI PLES Prema Pravilniku meunarodne plesne organizacije IDO ( international Dance Organization ) postoje etiri grupe modernih plesova : 1. Spektakl plesovi ( Step, ou, Balet, Akrobatski, Karakterni i Pantomimicki pies ) 2. Strit plesovi ( Disko, Disko slobodni stli, Hip Hop, Break, Elektrik Boogie i Disko ou ) 3. Posebni parovni plesovi ( Tango argentino, Mambo, Salsa, Meange, Swing, varijante " Bluz " plesa ) 4. Lio plesovi : Lio ples 1 ( Mazurka, Valcer i Polka) ; Lio ples 2 (Tango, Spori valcer, Fokstrot) 3. ISTORIJAT 3.1 STANDARDNI PLESOVI 3.1 .1 ENGLESKI VALCER Ovaj valcer je stvoren od Boston valcera i klasinog valcera i osnovna mu je karakteristika to je to valcer sporijeg tempa, u kome se u kontuitetu smenjuju koraci i okreti. To je ritmiki najjednostavniji ples, ali od takmiarskih parova zahteva veoma mnogo treninga i uvebavanja. Nastao je u Engleskoj 1921. godine. 3.1.2 TANGO Foreklo ovog plesa neki istoriari muzike vezuju za Afriku, odakle je prenet u paniju i dalje. Veina ipak smatra da mu je poreklo pansko, ali da je potekao iz same luke Buenos Airesa. U Parizu je prvi put izveden 1907. godine, a iz Argentine je definitivno prenesen u Evropu 1910. godine i ubrzo osvojio svet. Stekao je popularnost kao suptilna i prefinjena igra sa mekim korakom i karakteristinim plesnim figurama, zbog ega je svrstan u standardne plesove. Oko 1920. godine su poela da se odravaju i prva takmienja. Postoji nekoliko tipova ove igre, kao sto su: Tango-habanera, Tango-milonga, Tango argentino i dr. Tango nalazimo u ozbiljnoj muzici, prisutan je u delima Stravinskog. 3.1.3 BEKI VALCER Tipini proizvod kulture gradanskog drutva. Poreklo mu je nemako a procvat doivljava u Beu kao salonska igra. Izveden je na Bekom kongresu jos 1815. godine od kada postaje najznaajniji ples.

8

Postoje koncertni valceri i valceri za igru, a razlikuju se u tempu. Valcer je najtei ples i igra se u ritmu 60 taktova u minutu. Valcer nalazi svoje mesto i u baletu. Najpoznatiji kompozitori valcera za igru su Johan Straus, mlai i stariji. Valcer se vremenom razvijao u vie vrsta kao: Boston-valcer, Dez valcer, Bit-valcer, valcer u francuskim ansonama i drugi. 3.1.4 SLOUFOKS - SLOW FOX (Fokstrot) Ovo je jedan od najteih standardnih plesova, a zasnovan je na originalnim figurama koje su bazirane na prirodnom Ijudskom hodu. Ovaj ples ja tipian engleski ples, plee se u 4/4 taktu i ritmu od 30 otkucaja u minutu. 3.1.5 KVIK STEP - Quick Step Nastao je u Americi, a izvoen je kao FOKSTROT u ritmnu 31-33 otkucaja u minutu. U Engleskoj se igra od 1914. godine, a od 1924. je predstavijen kao Kvik step i na takmienju je igran u ritrnu 52 takta u minutu. Sada je jedan od najpopularnijih standardnih plesova. 3.2 LATINOAMERIKI PLESOVI 3.2.1 SAMBA Samba je nacionalna igra Brazila. Nastala je od stare igre "Mehihe" i predstavlja kopjju plesa Bantu crnaca, obogaena brazilskim figurama. U Evropu je presla 1835. g. Karakteristika ove izvorne igre je savijanje u kolenima. 3.2.2 RUMBA Rumba je afro-kubanski pies koji je u evropu stigao sa Kube. U izvornom plesu je karakteristino ritmiko ljuljanje tela, gde devojka zavodi i pubiiku i partnera. Pojavila se 1915.g. a u Evropi oko 1930. Kasnije je obogaena dez i baletskom varijantom u kojoj veliki znaaj ima scenska, pa i glumaka izraajnost. Razvio se iz Mamba i Bolera sa primesama Habanere. 3.2.3 A-A-A Ovaj ples je poreklom sa Kariba, i baziran je na Mambo pokretima. Pojavio se 1935. godine, a u Evropi je bio popularan 1937.g. Ova igra je izvedena od stare Kubanske igre "Danzon", a slina je panskoj igri "Habanera". Sadri elemente deza, bita i disko muzike. Izvorna muzika se obavezno izvodi udarakim instrumentima u 4/4 i 2/4 taktu. Osnovna karakteristika ovog plesa je otrina pokreta i pokretljivost. 3.2.4 PASODOBLE panskog je porekla i u prevodu znai dvostruki korak. U izvornom obliku je karakteristino udaranje petom o petu, a osnovan je na Flamengo elementima. Ovaj ples figurativno prikazuje borbu sa bikomn, gde je plesa toreador a partnerka je njegov plat. Oboje se kreu oko zamiljenog bureta. Ovaj ples izraava jaku ekspresivnost.

9

3.2.5 DAJV (JIVE) Godine 1904. ples Bugi-vugi se iz Amerike preselio u Evropu, a u Engleskoj je prerastao u Dajv. I u ovom plesu se osea uticaj afrikih ritmova na nain kada se izraava radost. Njemu srodan ples sa istim poreklom, ali sa vie izraenom gimnastikom, je akrobatski rokendrol, koji je izdvojen kao posebna takmiarska disciplina. Dajv se kao takmiarski ples pojavljuje od sedamdesetih godina. 4. VRSTE TAKMIENJA U SPORTSKOM PLESU U takmiarskom plesu se moe govoriti o etiri discipline: ST - Standardm plesovi ( Engleski valcer, Tango, Beki valcer, Sloufoks i Kvikstep ) LA - Latinoameriki plesovi ( a - a - a, Samba, Rumba, Pasodobl i Dajv ) Kombinacija ( 10 plesova = 5 ST + 5 LA ) Formacije ( timovi od po 8 parova se takmie u ST ili LA ) Takmienja za profesionalce su odvojena i u njima uestvuju samo seniori. U amaterskim takmienjima sportisti su podeljeni po starosnim kategorijama. U okviru svake kategorije postoje kvalitetni razredi koji se stiu osvajanjern propisanog broja bodova na takmienjima. Bodovanje na takmienjima sudije vre na osnovu Skating systema , ija merila baziraju na oceni veine od ukupnog broja sudija.

10

5. TEHNIKA SPORTSKOG PLESA Tehnika sportskog plesa se sastoji od jednostavnih elemenata i sloenih plesnih struktura. 5. 1 OPTI PLESNI ELEMENTI Da bi smo mogli da izvedemo plesni pokret i vie pokreta poveemo u koreografsku plesnu celinu tako da to zadovolji sportska i estetska pravila sportskog plesa, potrebno je da pravilno izvedemo osnovne plesne elemente. To znai da i u mestu i u pokretu moramo ispostovati pravilan plesni stav, pravilan poloaj stopala i na pravi nain izvoditi plesni korak. 5.1.1 STAV Pravilan stav ili ,,dranje tela" u sportskom plesu podrazumeva takav meusobni poloaj svih delova tela koji i u statinoj i u dinaminoj fazi pre svega olakava kretanje i izvoenje plesnih elemenata, a da pri tome potuje i estetske zahteve sportskog plesa. Upravo taj umetniki deo ovog sporta, zbog kojeg sudije uzimaju u obzir i tzv. umetnicki dojam, od takmiara zahtava takvo dranje ( stav ), kojim e zaraditi bonus na dobro izvedene sportske elemente. Takmiar u ovom sportu nastoji da u svakom plesu to bolje izvede tehnike elemente, ali istovremeno nastoji da to uini lepe od konkurenata. Usklaen poloaj glave, grudi ( torza ), kukova, nogu, stopala, ruku ( sve do malog prsta ), ini stav plesaa. Zadravanje pravilnog poloaja svih delova tela prilikom izvoenja i najkomplikovanijih plesnih elamenata i figura, je odlika vrhunskih takmiara. Postizanje takvog nivoa plesa da to na posmatraa ostavlja utisak umetnikog izvoenja, predstavija sam krem ovog sporta i odlika je ampiona. Pravilan stav i lepo dranje tela je odlika zdrave osobe, skladno razvijene muskulature. Po pravilnom dranju tela, lepom I skladnom hodu i na ulici se odmah moe prepoznati osoba koja se bavi sportskim plesom. 5.1.2 POZICUA STOPALA U sportskom plesu nema autentinih pozicija stopala, pa se u njemu, kao i u nekim drugim vrstama plesa, za objanjenje tehnikih elemenata koriste baletske pozicije prilagoene ovom plesu. Pravilno postavljanje stopala je u funkciji lakeg izvoenja plesnih elemenata uz to manje naprezanje muskulature. Izvoenje plesnog pokreta predstavlja niz povezanih poloaja stopala koji su meusobno uslovljeni i zavisni, tako da predhodni ,,diktira" sledei. U sportskom plesu stopala se kreu pravolinijski ili se rotiraju. Rotacija je najese u polje i to najvie do kruga. Kod standardnih plesova ( ST) stopala su uglavnom paralelna, a kod latinoarnerikih ( LA ) se dosta primenjuje okretanje oba stopala - u polje ( Poloaj kaz. na satu - pet do jedan ). Za razliku od baleta, gde okretanje stopala prati porneranje kolena, u sportskom plesu stopala se rotiraju u skonom zglobu, a kolena ostaju upravljena napred. Osim pozicije stopala u smislu njihovog poloaja u odnosu na plesne pravce i smerove, vrlo vaan elemenat za pravilno izvoenje plesnih elemenata je i prenoenje teine na odreeno stopalo ili jedan njegov deo. To mora biti uskladeno sa ritmom plesa, jer se u protivnomn usporava i oteava kretnja, iskae iz ritma i remeti sinhronizaciju pokreta plesnog para. 5.1.3 PLESNI KORAK Korak je osnovni prost elemenat tehnike sportskog plesa.

11

5.1. 4 OSTALI PROSTI ELEMENTI Kao dopuna osnovnih elemenata, koriste se jo neki prosti elementi koji omoguuju da se naglasi ili obogati neki elemenat, obelei neki takt, napravi prelaz izmeu elemenata ili povee dva elementa. - Polukruna kretanja stopala na tlu ili u vazduhu - Poskoci, kao sastavni delovi sloenih elemenata - Tap - trenutni dodir ili udar poda jednim ili sa oba stopala - Kik - izbacivanje jedne noge napred, u stranu ili nazad - Zadravajue pozicije stopala uz izvoenje pokreta tela - Povlaenje jednog stopala drugom sa i bez prenoenja teine tela - Povlaenje jednog stopala drugom sa i bez prenoenja teine tela da se pritom samo trenutno ,. okrzne optereena noga. - Gibanje razliitih delova tela 5.2 SLOENE STRUKTURE TEHNIKE Sloene tehnike strukture predstavlaju razliite kombinacije jednostavnih osnovnih elemenata ili plesne figure kao kombinacija vie tehnika koraka, upotpunjene gibanjem tela, skokovima i pozama plesnog para. 5.3 TAKT TEMPO I RITAM

TAKT TEMPO I RITAM U LATINOAMERIKIM PLESOVIMA 5.3.1 SAMBA Takt : 2/4 ili 4/4

Tempo : 50 taktova u minutu Ritam ( brojanje ) : 1 i 2 , 2 i 2

5.3.2 A - A Takt : 4/4

Tempo : 30 taktova u minutu Ritam ( brojanje ) : 4, 1, 2, 3

5.3.3 RUMBA Takt : 4/4

Tempo : 27 taktova u minutu Ritam ( brojanje ) : 4, 1, 2, 3

5.3.4 PASODOBL Takt : 2/4

Tempo : 60 taktova u minutu Ritam ( brojanje ) : 1, 2, 3, 4

12

5.3.5 DAJV Takt : 4/4

Tempo : 44 takta u minutu Ritam ( brojanje ) : 1 i 2 , 2 i 2, 3, 4

TAKT TEMPO I RITAM U STANDARDNIM PLESOVIMA

5.3.6 ENGLESKI VALCER Takt : 3/4

Tempo : 30 taktova u minutu Ritam ( brojanje ) : 1, 2, 3

5.3.7 TANGO Takt : 2/4

Tempo : 33 takta u minutu Ritam ( brojanje ) : S ( slou ) = 1 udar ( ) Q ( qvick ) = udara ( 1/8 )

5.3.8 BEKI VALCER Takt : 6/8

Tempo : 60 taktova u minutu Ritam ( brojanje ) : 1, 2, 3 2, 2, 3

5.3.9 SLOUFOKS Takt : 4/4

Tempo : 30 taktova u minutu Ritam ( brojanje ) : S, Q, Q ( S = 2 udara ; Q = 1 udar )

5.3.10 KVIK STEP Takt : 4/4

Tempo : 50 takta u minutu Ritam ( brojanje ) : S, S, Q, Q

U sportskom plesu kao univerzalni I radni jezik se koristi engleski, i svi izrazi, nazivi figura i brojanja su na engleskom jeziku. 5.4 OSNOVNA PRAVILA ZA ZAUZIMANJE POETNIH POZICIJA

PRAVILA U LATINOAMERIKIM PLESOVIMA 5.4.1 a-a-a i Rumba 1. Plesa stopalima zauzme prvu poziciju. 2. Podii grudni ko, ispraviti kimu, pri emu ne treba podizati ramena. 3. Izvesti jedan korak u stranu (nalevo ili nadesno), sa prenoenjem teine tela omoguavajui pelvisu da se kree u stranu i nazad, tako da projekcija teita tela pada u nivo pete optereene noge. Koleno optereene noge treba da bude "zategnuto", a stepen do koga pelvis moe da se kree unazad mora da bude takav da ne remeti poziciju gornjeg dela tela.

13

Crtei za pozicije i hvatove po Burger, H-J, 2000, str. 2/6-222

Nain hvatanja ake u LA plesovima

Naini hvatanja ake u LA plesovima 5.4.2 Samba i Dajv 1. Plesa stopalima zauzme prvu poziciju. 2. Podii grudni ko, ispraviti kimu, pri emu ne treba podizati ramena. 3. Izvesti jedan korak u stranu (nalevo ili nadesno), sa prenoenjem teine tela na celo stopalo. Projekcija teita tela treba da pada u nivo "jastueta", bez obzira sto je peta na tlu. Koleno optereene noge ne sme da bude pomereno unazad. U Pasodoblu: pelvis je pomeren malo unapred; teina tela se nalazi preko jagodica stopala; kolena nisu "povuena" unazad. Koliina okreta upolje U LA plesovima stopala nikad nisu paralelna, osim kada su zatvorena. Okret prstiju stopala upolje moe da bude na jednom optereenom stopalu, na jednom neoptereenom stopalu ili na oba istovremeno. Koliina okreta stopala i tela nije uvek ista (hodanje unazad u a-a i Rumbi). Optereeno stopalo moe da bude okrenuto u razliitom smeru od tela. Koliina okreta upolje u koraku je standardna i iznosi oko 1/16 stepeni.

14

ta je "Latin cross"? Kada je jedna noga ukrtena ispred ili iza druge noge, pozicija koja se postigne treba da bude ista. Npr. kada se desno stopalo ukrsti iza Ievog stopala, prsti na desnom stopalu treba da budu rotirani upolje. Desno koleno treba da dodiruje levo koleno iza. U zavisnosti od duine noge od kolena do stopala i koliine istegnutog lanka, prsti na desnom stopalu mogu da budu postavljeni oko 15cm od pete levog stopala. Ova pozicija se naziva "Latin cross". Projekcija teista tela i razpodela teine tela e zavisiti od plesne figure koja se plee. Slina pozicija se postie ako je levo stopalo ukrsteno iza desnog ill ako je ukrtena pozicija rezultat okreta na jednom stopalu u ukrtenoj poziciji.

"Fan " pozicija

Spanish line

(Poziciju "panska linija")

15

5.5 OPIS HVATOVA U LA PLESOVIMA 5.5.1 Zatvoreni hvat (Close Hold) U Rumbi, Sambi i a-a plesni par je rastavljen oko 15 cm. Plesaica zauzima poziciju malo na plesaevoj desnoj strani. Teina tela moe da bude na bilo kom stopalu, a kod plesaice je na suprotnom u odnosu na plesaa. Muka desna ruka je postavljena na lea plesaice, u nivou donjeg dela leve lopatice, blago zaobljena, sa laktom u nivou ramena. Leva ruka plesaice se nalazi na vrhu ramena plesaa, pratei istu krivinu. Muka leva ruka je blago zaobljena u laktu, sa podignutom podlakticom, sa ispravljenim zglobom ake u nivou nosa plesaa. Desna aka plesaice je preklopljena u mukoj levoj. Za Dajv je hvat isti kao opisani, samo to su ruke postavljene nie.

Close Hold (Zatvorena pozicija )

Samba, a-a, Rumba Pasodobl

16

5.5.2 Otvorena pozicija (Open Position) Plesa i plesaica su okrenuti naspramno na rastojanju duine ruku. Teina tela moe da bude na bilo kom stopalu, ali je kod plesaice na suprotnom od plesaa. Pozicija stopala zavisi od figure koja se plee (npr. Spot Turn). Hvat rukama moe da bude razliit, zavisi od plesnih figura, a moe da bude neki od sledeih: leva i desna aka, desna i leva aka, desna i desna aka, dupli hvat obema (leva i desna i desna i leva aka istovremeno). Otvorena pozicija moe da bude i bez hvata.

Open Position

Kada se izvodi hvat akama, ake u hvatu su postavijene malo ispod nivoa grudne kosti. Slobodne ruke se postavljaju u stranu, malo ispod nivoa ramena, zaokruene od ramena prema akama. Kada se izvodi otvorena pozicija (Open Possition) bez hvata, obe ruke su savijene blizu tela, sa podignutim podlakticama navie ill su postavljene niz telo.

17

Open Position (bez hvata) 5.5.3 Pratea pozicija (Fallaway Position) Koristi se u Dajvu i Pasodoblu. Ova pozicija je slina promenadnoj poziciji. Razlika je sto plesa izvede korak nazad na levom stopalu, a plesaica korak nazad na desnom stopalu. Plesa desnom rukom dri plesaicu u nivou donjeg dela leve lopatice, a svojom levom dri desnu aku plesaice ispred tela u nivou grudne kosti. Leva ruka plesaice je na vrhu desnog ramena plesaa. Okret izmedu tela plesnog para ne treba da prelazi 1/4 (1/8 za plesaa i 1/8 za plesaicu). Desna noga plesaa i leva noga plesaice su u stavu prednonom, "otvorenim" prstima dodiruju tlo. 5.5.4 Promenadna pozicija (Promenade Position) Ova pozicija se koristi u Sambi, Dajvu i Pasodoblu. Poinje se sa zatvorenom pozicijom. Promenadna pozicija se postie kada se i plesa i plesaica okrenu za po 1/8 okreta upolje (mukarac nalevo, ena nadesno), sputajuci ake u hvatu malo ispod nivoa ramena. Okret moe da bude i 1/4 kada se u plesnoj figuri zahteva kretanje pelvisa (npr. promenadni koraci u Sambi).

18

Promenade Position ( Promenadna pozicija )

U zavisnosti od plesne figure koja se plee plesaev desni kuk i levi kuk plesaice mogu da se dodiruju ili da budu relativno blizu (promenadni korak u Sambi) ili da su rastavljeni do 15 cm, sa teinom tela na bilo kojoj nozi. Muka desna ruka i enska leva zauzimaju istu poziciju kao kod zatvorene pozicije. 5.5.5 Otvorena pratea pozicija (Open Fallaway Position) Primenjuje se u Rumbi i u a-a. Partneri su na rastojanju duine ruku. Poinje se od otvorene pozicije kada su leva muka i desna enska aka u hvatu. Otvorena pratea pozicija se postie kada se plesa i plesaica okrenu za 1/4 upolje (mukarac nadesno, a ena nalevo) izvodeci korak unazad (mukarac desnom, ena levom). Muka leva ruka i desna enska ruka su u hvatu dijagonalno napred, savijene u nivou ispod grudne kosti. Slobodne ruke su odvedene u stranu u nivou ramena.

19

Open Fallaway Position

( Otvorena pratea pozicija )

Ista pozicija se moe zauzeti sa drugom nogom, okretom na drugu stranu i hvatom drugim rukarna. 5.5.6 Suprotna promenadna pozicija (Counter Promenade Position) Koristi se u Pasodoblu i u Sambi. Tela su rastavljena oko 25 cm. Muka leva aka i enska desna aka su u hvatu iznad nivoa glave (laktovi savijeni). Plesa se okree do 1/8 nadesno, a ena nalevo u odnosu na zatvorenu poziciju. Muka desna aka hvata levu nadlakticu plesaice (pomera se sa donjeg dela lopatice), a enska leva ruka na isti nain hvata muku desnu, pratei istu "krivinu".

20

Counter Promenade Position ( Kontrapromenadna pozicija )

Otovorena kontrapromenadna pozicija

21

5.5.7 Otvorena promenadna pozicija (Open Promenade Position) Primenjuje se u Rumbi, Sambi i a-a. Za otvorenu poziciju, na rastojanju duine ruku, sa hvatom mukom desnom i enskom levom akom, malo dijagonalno napred su sledee karakteristike: Teina tela je na mukom levom i enskom desnom stopalu, plesa je okrenut za 1/4 nalevo, a plesaica za 1/4 nadesno. Kada je razlika izmedu njih 1/2 okreta, stopalo napred e biti u otvorenoj promenadnoj poziciji.

Otvorena promenadna pozicija

5.5.8 "Senka" pozicija (Shadow Position) Koristi se u Rumbi, Sambi i a-a. Plesaica se nalazi malo ispred plesaa, okrenuta u istom smeru, na njegovoj desnoj strani. Teina tela moe da bude na istoj ili na drugoj nozi u odnosu na plesaa u zavisnosti od figure koja se plee. Hvat ruku, takode, zavisi od plesnih figura. Koriste se sledee varijante.

22

"Senka" pozicija

"Senka" pozicija sa hvatom levom i desnom rukom i desnom i levom rukom. Muka desna aka dri ensku levu, koja je savijena ispred tela sa akom ispod levog ramena. Njena desna ruka ispred ukrtena preko leve u nivou grudi je u hvatu sa mukom levom. Teina tela je na suprotnim nogama. "Senka" pozicija sa hvatom: leva i leva, desna na desnom ramenu. Leva ruka se postavi ustranu, malo ispod nivoa ramena. Muka leva aka dri enski levi zglob i izvodi slinu "krivinu" kao leva ruka ene. Muka desna aka moe da bude na desnom ramenu ili malo ispod desne enske lopatice. Desna ruka plesaice je slobodna i postavljena u stranu, meko zaobljena. Ova pozicija se koristi za figure na istom stopalu u Sambi i a-a ili u Rumbi na suprotnoj nozi. 5.6. POZICIJE U STANDARDNIM PLESOVIMA Objanjenje pojmova : LOD -Plesna linija, plesni pravac (Line of Dance) PP -Promenadna pozicija (Promenade Position). Pozicija u kojoj su muka desna strana i enska leva strana u kontaktu, a suprotne strane otvorene tako da ine oblik slova V

23

Promenade posicion (spread) Promenade posicion (otpozadi) CBMP -Pozicija kontrapokreta telom (Contrary body movement position) Pozicija stopala gde je stopalo postavljeno na ili preko linije optereene noge ili napred ili nazad da bi se zadrala linija tela. CBM - Kontrapokret telom (Contrary body movement) Telesna akcija. Okretanje suprotne strane tela (gornji deo tela) prema nozi koja se kree napred ili nazad, da bi se inicirao okret. Ako se korak izvodi napred na desnoj nozi, levo rame i kuk e se okrenuti lagano napred. OP-korak spolja, partner sa desne strane.

24

Trenutne poze i zamasi u standardnom plesu

X line Oversway

Throwaway Oversway Same foot lung

25

Right lunge Contra check

Tango posicion

26

BELEKA AUTORA O SPORTSKOM PLESU

( Ono to nema u knjigama )

Iz ne tako male strune literature domaih i stranih autora, o sportskom plesu i plesu uopte, koju sam koristila jo kao takmiar, kao trener i naroito tokom studija, spoznala sam mnogobrojne aspekte plesa. Iskustvo koje sam stekla takmiei se od prvih koraka u pionirskoj, pa do najkvalitetnijeg razreda u seniorskoj konkurenciji, na domaim, evropskim i svetskim prvenstvima, otkrilo mi je svu irinu i bogatstvo fenomena koji se zove - ples. Gotovo sve ono to su teoretiari o plesu napisali ja sam kroz dvadesetogodinje bavljenje plesom doivela i uverila se u sledee :

U svim civilizacijskim epohama plesu je pridavan veliki znaaj i bio je sastavni element stvarnosti svih naroda, bez obzira na nivo civilizacijskog razvoja. Pies je kroz celokupnu Ijudsku istoriju ostao najneposrednija svetkovina duha i tela. Ples je umetnicka disciplina koja zauzima posebno mesto u umetnosti. Zbog specifinosti sadraja njegova primena je pogodna u oblikovanju ljudi u svim uzrasnim periodima.

Kao uitelj plesa za sve nivoe polaznika, od predkolskog uzrasta, osnovaca i

srednjokolaca pa do odraslih rekreativaca i kao trener takmiara sportskog plesa, shvatila sam da moram imati u vidu tu vieslojnost plesa u koji je ugraeno vie elemenata : Naa istorija, kultura, podneblje,obiaji, emocije, psiha Da nam impuls za plles daje muzika, koja aktivira sve pozitivne oseaje koje u sebi nosimo i da nas pokree potreba da sve to izrazimo kroz pokret.

Specifinost obuke u sportskom plesu je ve u tome to se ovde susreu muzika i pokret, koji moraju biti dovedeni do perfekcionizma u jedinsven sklad. To treba uraditi na takav nain da ritam, pokret, poza i svaki najsitniji detalj, ne samo prati, nego i vizuelno odslikava intezitet, visinu i boju tona melodije uz koju se plee. * Kada savladamo taj tehniki deo, kada smo nauene korake uklopili sa muzikom, na redu je garderoba, neizostavni elemenat koji upotpunjuje umetniki dojam o sportskom plesu, a koja je takoe usklaena sa vrstom muzike i plesa. Ali, moda najtei zadatak za trenera u sportskom plesu je da formira plesni par. Muzika i ples u svakoj osobi, od malih nogu do najdublje starosti, izazivaju emocije. Susret sa muzikom i partnerom suprotnog pola, je vieslojni doivljaj u koji obe strane unose sva nasleena svojstva, predrasude, navike, vaspitanje , a to treba da preraste u plesni par koji skladno funkcionie. U tom procesu su i sve pratee pojave koje prate izrastanje, sazrevanje i formiranje linosti mladog oveka, kao i uticaj sredine ( naroito na muki deo ) imajui u vidu karakter i predrasude vezane za ovaj sport. Pored navedenih elemenata o kojima treneri veine drugih sportova ne moraju da vode brigu, sliku o kompleksnosti posla trenera sportskog plesa, upotpunili su mi i saznanja iz sportske medicine, da na pr. deca koja su prilikom roenja imala iaenja kuka, plesom mogu da se bave samo rekreativno, zbog velikih naprezanja zglobova i kukova u ovom sportu. Samo ovaj podatak ve ukazuje da je u savremenom sportu, pa tako i u sportskom plesu, za pravilan struni rad i postizanje vrhunskih rezultata potreban tim strnjaka razliitog profila.

27

Sportski ples u naoj zemlji spada u neafirmisane sportove, pa je deo obaveze strunjaka da rade na njegovoj afirmaciji. Uskoro emo se nai u Evropskoj zajednici, pa e nam ovaj sport biti jo blii, jer tamo on ima veliku popularnost i dugu tradiciju. Kod mnogih je ples i deo kulture, o emu sam se uverila kada smo se, moj partner i ja, kao reprezentativci nae zemlje, takmiili na evropskom prvenstvu u LA i ST plesovima u Karlsrueu u Nemakoj. U pauzi takmienja, publika je sila na plesni podijum i rekreativno plesala valcer, tango i ostale plesove koje je gledala. Osim plesnih cipela, publika je sa sobom donela i ljubav prema plesu i ovom izuzetno lepom i korisnom sportu. Zbog toga sam i ja u njemu ve vie od 20 godina, a imam utisak da sam tek poela.

* Iako postoji slinost, u umetnikom klizanju i umetnikom ( sinhronom ) plivanju ( gde se takoe sinhronizuju pokret i muzika ), to ovim sportovima nije sluaj, jer se oni u osnovnim elementima bitno razlikuju od sportskog plesa. Takoe, zbog specifinog ambijenta i podloge ( led i voda ), ovi sportovi se na drugi nain i doivljavaju. U klizanju prednost ima teina koreografskih elemenata i tehnika, a muzika je samo podloga ( ak i u plesnim disciplinama ). Slino je i u sinhronom plivanju gde dominira figura i sinhronizacija pokreta na muzikoj ritmikoj podlozi.Voda i lagani pokreti isprekidani statinim kadrovima kada se naglaava odreena forma, ne pruaju veliku mogunost da se kao u plesu, muzikom, dinamikom pokreta i lepotom ljudskog tela, izraze i doive emocije.

28