T I M S FAKULTET ZA SPORT I TURIZAM

NOVI SAD

SLAĐANA IVANIŠEVIĆ

Dipl. menadžer trenažne tehnologije

SPORTSKI PLES DOPUNJENO IZDANJE

2010.

2

UVODNI DEO Obuka u plesu se metodički izvodi pokazivanjem i vežbanjem, a malo se primenjuju govorne metode. Kod neposrednog pokazivanja određenog plesa, osim tehničkih detalja, nastavnik ( trener, koreograf ) odmah pokazuje i ritam, tempo i dinamiku tog plesa, a stilom, mekoćom ili oštrinom pokreta dočarava vizuelnu predstavu plesa koji učenici treba da savladaju.

U plesu se manje ili više, koriste sve metode učenja vežbanjem, a odgovarajući metod se bira prema nivou obuke, starosne strukture, kvaliteta grupe ( ili plesnog para ) i td.

Sintetička metoda je pogodna za početak učenja, kada se uče jednostavni ( osnovni koraci), odn. celina pokreta i plesnih kretanja. Analitička metoda je najzastupljenija kod sportskog plesa, gde su u pitanju složene plesne celine, koje se rastave na logične delove, pa se od takmičara zahteva uvežbavanje svih tih i najsitnijih detalja do perfekcije, da bi se zatim sklapanjem tih manjih i većih celina dostigao finalni oblik i odgovarajuća fizionomija plesa u celini.

Kompleksna metoda je najviše u upotrebi zbog praktične primenljivosti u radu sa grupama i rekreativnom učenju plesa. Vežbanje ovom metodom podrazumeva prvo demonstraciju plesnog koraka ili manje celine u celosti, zatim učenje po logičkim delovima, a na kraju sklapanje pojedinačnih elemenata u traženi plesni korak, figuru ili konkretan ples kako je demonstriran.

Metoda takmičenja zahteva od plesača prethodno poznavanje plesnih koraka i figura, a potrebni su i odgovarajući takmičarski uslovi za realizaciju ove metode. Plesači mogu da se takmiče za plasman ili kategoriju unutar samog plesnog kluba ili "društva". Ovom metodom se utiče na stabilizaciju znanja plesača, na formiranje odgovarajućih navika, na postizanje sportske forme kao i odgovarajuće uticanje na psihu plesača. Ova interna takmičenja mogu imati formu javnog časa na završetku dela ili celokupne obuke.

Metoda programiranog učenja zahteva odgovarajuću tehničku opremu i pripremu trenera. Kod obučavanja nekog plesnog elementa potrebno je taj elemenat podeliti na takve celine gde će svaka prethodna celina biti uslov za plesnu celinu koja sledi. U učenju se ne može preći na sledeći nivo dok prethodni nivo nije savladan ( prethodna celina ). Potrebno je obezbediti načine provere naučenog pre nego sto se "ide" dalje. Ova metoda se primenjuje kod vrhunskih plesača, u okviru koje se razvija sposobnost samoprocenjivanja i korekcije pređenog programa u toku učenja. Pored navedenih metoda postoje i tzv. pomoćne metode koje obuhvataju primenu određenih sredstava koja, na časovima ili treninzima na posredan način utiču da se ples lakše i brže nauči. U tom cilju, učitelj ( trener ), koristeći iskustvo i procenu psihofizičkih osobina i mogućnosti učenika, može kombinovati pomenute metode i obogaćivati ih pogodnim inprovizacijama.

3

OBLICI ORGANIZACIJE UČENJA I VEŽBANJA

Formalni oblik aktivnosti podrazumeva istovremeno plesanje - vežbanje plesača raspoređenih u prostoru. Ovom obliku rada se daje prednost na početku obučavanja, kada svi plesači jedne grupe uče iste plesne korake, figure, kretnje, kada trener može precizno da upravlja vremenom akcije i odmora za sve plesače. Frontalni oblik je pogodan za vežbanja bilo kojih opštih, specifičnih ili koreografskih vežbi, ako je zadatak da se svi plesači podjednako i na isti način aktiviraju, vežbaju i treniraju.

Grupni oblik aktivnosti se u procesu obučavanja primenjuje u svim vrstama plesa: u narodnim igrama pri postavljanju koreografije u sportskom plesu pri učenju muških i ženskih plesnih koraka i figura i pri postavljanju koreografije za "formacije", u džez plesu pri postavljanju koreografije, u akrobalskom rok-en rolu kod učenja muških i ženskih plesnih struktura. Pažljivo i odvojeno trenirati muški i ženski deo ansambla.

Oblik u parovima se najviše primenjuje u sportskom plesu i akrobatskom rok end rolu, jer se te vrste plesova plešu u parovima. Ovaj oblik može da bude vrlo efikasan za učenje, samo ako trener "radi “ sa mmimalnim brojem parova (u najboljem slučaju sa jednim parom). Ukoliko je u pitanju samo uvežbavanje već naučenih plesnih elemenata ili početni kursevi sportskog plesa, onda se može vežbati i sa većim brojem parova.

Individualni oblik treninga je karakterističan za postavljanje koreografija u sportskom plesu gde partneri prvo uče nezavisno jedno od drugog, a zatim plešu u paru. U akrobatskom rok end rolu individualni trening je neophodan jer plesači plešu različite zadatke i različite elemente. Misli se, pre svega, na učenje akrobatskih i " poluakrobatskih" elemenata. U džez plesu plesač individualno trenira ukoliko mora da izvodi delove koreograflje samostalno. Pored navedenog, individualni trening je neophodan ukoliko trener proceni da je to nekom plesaču potrebno, bilo iz koreografskih ili iz nekih drugih razloga. Plesač se može osposobiti da deo plesnih aktivnosti ili vežbi trenira bez prisustva trenera, ako je potrebno. ČAS PLESA U NASTAVI FIZlČKOG VASPITANJA

Struktura časa plesa treba da ima tri osnovna dela, a ako se prvi i drugi deo časa "razlože", kako se ističe u metodici fizičkog vaspitanja, onda čas može da ima i pet delova. Pripremni deo časa

Prvi deo na času plesa može da traje od 5 do 15 minuta i zove se priprernni deo. Trajanje pripremnog dela časa će zavisiti od obimnosti i složenosti zadataka koji treba da se realizuju u glavnom delu časa. Logika nalaže da se u pripremnom delu učenik priprema za aktivnosti koje slede. Međutim, ovu pripremu ne treba shvatiti samo formalno, već i suštinski. Vrsta pripreme, tzv. zagrevanje će zavisiti od suštine zadataka koji treba da se realizuju u glavnom delu časa. Nije ista priprema učenika ako je nastavna jedinica "Obrada Engleskog Valcera" ili ako je "Uvežbavanje Engleskog Valcera ". U prvom slučaju će se primeniti takvi zadaci i sredstva koji če olakšati samo učenje predviđenih koraka Engleskog Valcera, a u drugom slučaju ti zadaci i sredstva će izostati, a primeniće se druga sredstva koja će omogućiti bolje uvežbavanje.

4

Kao priprema za obučavanje mogu se primeniti sledeća sredstva: • vežbe razvijanja sposobnosti izražavanja ritmičkih struktura • vežbe tehnike konkretne vrste plesa • vežbe vezane za "vladanje" prostorom, tempom, dinamikom

Naravno, obim i složenost vežbi, broj ponavljanja, intenzitet opterećenja će zavisiti od cilja koji se želi postići. Glavni deo časa

Drugi deo časa se naziva glavni i može da traje od 25 do 35 minuta. Glavni deo časa će duže trajati ukoliko se obrađuje konkretan ples, a kraće ukolko se isti uvežbava ( posebno, ako je jednostavan po tehnici i stilu ). U glavnom delu časa u osnovnim i srednjim školama se uglavnom realizuje konkretna “nastavna jedinica".

Obrađuje se konkretan društveni ples. Pored navedenog, glavni sadržaj časa plesa može da bude postavljanje koreografije jednog ili više naučenih plesova, koristeći improvizaciju, kako bi svi učenici bili obuhvaćeni vežbanjem. Ako se u glavnom delu časa postavlja bilo koja koreografija (plesne kretnje na savremenu muziku i slično), pripremni deo časa će trajati najkraće ili će trajati optimalno vreme, a u okviru njega će se uvežbavati plesni koraci, elementi veze, različite kretne strukture koje su sasrtavni deo predviđene koreografije, a koje su već obrađene na nekom od prethodnih časova fizičkog vaspitanja, odnosno plesa. Način obučavanja plesa u školi Objašnjenje određenog plesa :

- Raspored učenika u konkretan organizovani oblik za učenje - Neposredno pokazivanje određenog plesa od strane nastavnika uz muziku - Objašnjenje odgovarajućeg metoda za obučavanje ( Metod “Step bay step” ) - Pokazivanje početnog stava i zahvata za određeni ples - Pokazivanje početnih koraka, uz brojanje ritma koraka - Učenici vežbaju prikazani deo zajedno sa nastavnikom, uz brojanje ritma koraka - Ponavljanje obrađenog dela uz muziku - Učenje ostalih delova plesa uz brojanje - Ponavljanje obrađenog dela uz muziku - Objedinjavanje svih elemenata, odn. “sklapanje” celine plesa uz brojanje ritma koraka - Kada se igračka celina sklopljena, ponavljati uz muziku - Ukazivanje na greške uz ponovno pokazivanje, pa vežbanje uz muziku

Završni deo časa

Treći deo časa se logički imenuje kao završni i može da traje od 5 do 15 minuta. Koliko će trajati zavisiće od prethodnih plesnih aktivnosti, obima, opterećenja, odnosno od potrebe da se određene telesne funkcije “vrate” na nivo početka časa. U uvodnom delu mogu da se primene vežbe, pre svega istezanja, labavljenja, disanja i sličnih aktivnosti.

5

POMOĆNA SREDSTVA Izbor pomoćnih sredstava koja pomažu usvajanju tehnike pleas.

Iz grupe navedenih sredstava nastavnik može da odabere ona za koja smatra da će olakšati kasnije učenje plesa. Naravno ova sredstva se mogu primeniti i u drugim prilikama, zavisno od toga šta se vežba na času fizičkog vaspitanja.

Uobičajene su vežbe za pravolinijska i krivolinijska kretanja uz njihovo povezivanje. Broj elemenata se može menjati, prema potrebi i mogućnosti. Najbolje je ako za sva vežbanja postoji odgovarajuća ritmička muzička pratnja. Ako to nije moguće, tempo treba određivati udaraljkama uz prethodnu proveru brzine metronomom. Vežbe kontrastnih kretanja u izražavanju dinamike (forte i piano muzičke sekvence). Plesni elementi se mogu vežbati na mestu i u kretanju. Tražiti da njihova subjektivna procena naprezanja odgovara zadatim elementima, odnosno zadatku. TRENING U TAKMIČARSKOM PLESU Zavisno od uzrasta, trening za plesače sportskog plesa treba da traje od 90 do 120 minuta, Za neke kategorije plesača, u zavisnosti od vrste pripreme i takmičarskog perioda, jedan trening može da traje i duže. Prema trajanju treninga u celini, trener procenjuje potrebno vreme za pripremni deo treninga, koji ne treba da traje manje od 30 minuta. U prvih 15 minuta ovog dela treninga se primenjuje zagrevanje svih gupa, tj. dobra priprema misića, veza I zglobova čitavog tela. U drugom delu pripremnog dela treninga, primenjuje se istezanje, takođe svih grupa mišića. Ovo je veoma bitan deo svakog treninga, a naročito za plesače kvalitetnijih rezreda, koji plešu tzv. “ slobodni program” - sa elementima koji zahtevaju visok stepen gipkosti. U glavnom delu treninga struktura može da bude različita u zavisnosti od već navedenih faktora. Osnovni delovi su: tehnika, koreografija, kondicija i koordinacija. Svaki od navedenih delova može da ima poddelove. Zavrsni deo treninga obuhvata uglavnom vežbe istezanja, joge i opuštanja. Primer strukture vremena plesnog treninga za mlađe od 12 godina: Razgibavanje -15 min., tehnika sportskog plesa - 35 min., istezanje i opuštanje -10 minuta

6

S P O R T S K I P L E S 1. POJAM

Pitanje da li je ples sport, ranije se često postavljalo. U stručnim krugovima su se iznosila mišljenja ”za" i ,,protiv" pod uticajem ustaljenog mišljenja da je ples koji se praktikovao u dvoranama, u okviru svečanosti, pre svega umetnost. I danas kada je ples afirmisan kao sport, ponegde se koristi naziv “umetnički sport", zbog toga što ovaj sport u sebi sadrži elemente umetnosti. Činjenica da u ukupnu ocenu kod sportskog nadmetenja ulazi i tzv. umetnički dojam, samo potvrđuje da se sportski elementi , naročito u vrhunskoj izvedbi, graniče sa umetnošću. Ipak, mnogobrojni pokazatelji u ukupnom zbiru pokazuju da u sportskom plesu prevagu čini sport, a umetnička nota plesnih elemenata doprinosi ukupnom utisku da je u pitanju izuzetno lep sport. Sportski ples od takmičara zahteva velike antropomotoričke sposobnosti, a zbog toga što sinhrono opterećuje gotovo kompletnu muskulaturu, svrstava ga u bazne sportove zajedno sa plivanjem, gimnastikom i atletikom. 2. VRSTE PLESOVA Postoji više vrsta plesova. ali je šire prihvaćena podela na :

• Standardne ( ST ) • Latinoameričke ( LA) • Severnoameričke i • Savremene

2.1 STANDARDNI ( KLASIČNI ) PLES 2.1.1 PLES XVII i XVIII VEKA Kontradans, Alernanda, Kuranta, Sarabanda, Ziga, Menuet, Kadril, Gavota,“Sure" 2.1.2 PLES XIX VEKA Bečki valcer, Lendler, Mazurka, Poloneza, Krakovjak, Polka, Furijant Španske igre ( Bolero, Habanera, Segediija, Fandango ) Igre itaiijanskog porekla (Tarantela, Saltarelo )

7

2.2 PLESOVI LATINOAMERIČKOG POREKLA ( XX VEK ) Begin, Bolero, Bosa nova, Kalipso, Mambo, Bajon, Karioka, Samba, Rumba, Ča - ča – ča, Tango 2.3 SEVERNOAMERIČKI PLESOVI ( XX VEK ) Fokstrot, Tvist, Rok-en-rol, Bluz, Čarlton, Bugi-vugi, Lambet vok, Uanstep, Troking 2.4 SAVREMENI ( MODERNI ) DRUŠTVENI PLES Prema Pravilniku međunarodne plesne organizacije IDO ( international Dance Organization ) postoje četiri grupe modernih plesova : 1. Spektakl plesovi ( Step, Šou, Balet, Akrobatski, Karakterni i Pantomimicki pies ) 2. Strit plesovi ( Disko, Disko slobodni stli, Hip Hop, Break, Elektrik Boogie i Disko šou ) 3. Posebni parovni plesovi ( Tango argentino, Mambo, Salsa, Meange, Swing, varijante " Bluz " plesa ) 4. Lišo plesovi : Lišo ples 1 ( Mazurka, Valcer i Polka) ; Lišo ples 2 (Tango, Spori valcer, Fokstrot) 3. ISTORIJAT 3.1 STANDARDNI PLESOVI 3.1 .1 ENGLESKI VALCER Ovaj valcer je stvoren od Boston valcera i klasičnog valcera i osnovna mu je karakteristika što je to valcer sporijeg tempa, u kome se u kontuitetu smenjuju koraci i okreti. To je ritmički najjednostavniji ples, ali od takmičarskih parova zahteva veoma mnogo treninga i uvežbavanja. Nastao je u Engleskoj 1921. godine. 3.1.2 TANGO Foreklo ovog plesa neki istoričari muzike vezuju za Afriku, odakle je prenet u Španiju i dalje. Većina ipak smatra da mu je poreklo špansko, ali da je potekao iz same luke Buenos Airesa. U Parizu je prvi put izveden 1907. godine, a iz Argentine je definitivno prenesen u Evropu 1910. godine i ubrzo osvojio svet. Stekao je popularnost kao suptilna i prefinjena igra sa mekim korakom i karakterističnim plesnim figurama, zbog čega je svrstan u standardne plesove. Oko 1920. godine su počela da se održavaju i prva takmičenja. Postoji nekoliko tipova ove igre, kao sto su: Tango-habanera, Tango-milonga, Tango argentino i dr. Tango nalazimo u ozbiljnoj muzici, prisutan je u delima Stravinskog. 3.1.3 BEČKI VALCER Tipični proizvod kulture gradanskog društva. Poreklo mu je nemačko a procvat doživljava u Beču kao salonska igra. Izveden je na Bečkom kongresu jos 1815. godine od kada postaje najznačajniji ples.

8

Postoje koncertni valceri i valceri za igru, a razlikuju se u tempu. Valcer je najteži ples i igra se u ritmu 60 taktova u minutu. Valcer nalazi svoje mesto i u baletu. Najpoznatiji kompozitori valcera za igru su Johan Straus, mlađi i stariji. Valcer se vremenom razvijao u više vrsta kao: Boston-valcer, Džez valcer, Bit-valcer, valcer u francuskim šansonama i drugi. 3.1.4 SLOUFOKS - SLOW FOX (Fokstrot) Ovo je jedan od najtežih standardnih plesova, a zasnovan je na originalnim figurama koje su bazirane na prirodnom Ijudskom hodu. Ovaj ples ja tipičan engleski ples, pleše se u 4/4 taktu i ritmu od 30 otkucaja u minutu. 3.1.5 KVIK STEP - Quick Step Nastao je u Americi, a izvođen je kao FOKSTROT u ritmnu 31-33 otkucaja u minutu. U Engleskoj se igra od 1914. godine, a od 1924. je predstavijen kao Kvik step i na takmičenju je igran u ritrnu 52 takta u minutu. Sada je jedan od najpopularnijih standardnih plesova. 3.2 LATINOAMERIČKI PLESOVI 3.2.1 SAMBA Samba je nacionalna igra Brazila. Nastala je od stare igre "Mehihe" i predstavlja kopjju plesa Bantu crnaca, obogaćena brazilskim figurama. U Evropu je presla 1835. g. Karakteristika ove izvorne igre je savijanje u kolenima. 3.2.2 RUMBA Rumba je afro-kubanski pies koji je u evropu stigao sa Kube. U izvornom plesu je karakteristično ritmičko ljuljanje tela, gde devojka zavodi i pubiiku i partnera. Pojavila se 1915.g. a u Evropi oko 1930. Kasnije je obogaćena džez i baletskom varijantom u kojoj veliki značaj ima scenska, pa i glumačka izražajnost. Razvio se iz Mamba i Bolera sa primesama Habanere. 3.2.3 ČA-ČA-ČA Ovaj ples je poreklom sa Kariba, i baziran je na Mambo pokretima. Pojavio se 1935. godine, a u Evropi je bio popularan 1937.g. Ova igra je izvedena od stare Kubanske igre "Danzon", a slična je španskoj igri "Habanera". Sadrži elemente džeza, bita i disko muzike. Izvorna muzika se obavezno izvodi udaračkim instrumentima u 4/4 i 2/4 taktu. Osnovna karakteristika ovog plesa je oštrina pokreta i pokretljivost. 3.2.4 PASODOBLE Španskog je porekla i u prevodu znači dvostruki korak. U izvornom obliku je karakteristično udaranje petom o petu, a osnovan je na Flamengo elementima. Ovaj ples figurativno prikazuje borbu sa bikomn, gde je plesač toreador a partnerka je njegov plašt. Oboje se kreću oko zamišljenog bureta. Ovaj ples izražava jaku ekspresivnost.

9

3.2.5 DŽAJV (JIVE) Godine 1904. ples Bugi-vugi se iz Amerike preselio u Evropu, a u Engleskoj je prerastao u Džajv. I u ovom plesu se oseća uticaj afričkih ritmova na način kada se izražava radost. Njemu srodan ples sa istim poreklom, ali sa više izraženom gimnastikom, je akrobatski rokendrol, koji je izdvojen kao posebna takmičarska disciplina. Džajv se kao takmičarski ples pojavljuje od sedamdesetih godina. 4. VRSTE TAKMIČENJA U SPORTSKOM PLESU U takmičarskom plesu se može govoriti o četiri discipline: ST - Standardm plesovi ( Engleski valcer, Tango, Bečki valcer, Sloufoks i Kvikstep ) LA - Latinoamerički plesovi ( Ča - ča - ča, Samba, Rumba, Pasodobl i Džajv ) Kombinacija ( 10 plesova = 5 ST + 5 LA ) Formacije ( timovi od po 8 parova se takmiče u ST ili LA ) Takmičenja za profesionalce su odvojena i u njima učestvuju samo seniori. U amaterskim takmičenjima sportisti su podeljeni po starosnim kategorijama. U okviru svake kategorije postoje kvalitetni razredi koji se stiču osvajanjern propisanog broja bodova na takmičenjima. Bodovanje na takmičenjima sudije vrše na osnovu “ Skating systema “, čija merila baziraju na oceni većine od ukupnog broja sudija.

10

5. TEHNIKA SPORTSKOG PLESA Tehnika sportskog plesa se sastoji od jednostavnih elemenata i složenih plesnih struktura. 5. 1 OPŠTI PLESNI ELEMENTI Da bi smo mogli da izvedemo plesni pokret i više pokreta povežemo u koreografsku plesnu celinu tako da to zadovolji sportska i estetska pravila sportskog plesa, potrebno je da pravilno izvedemo osnovne plesne elemente. To znači da i u mestu i u pokretu moramo ispostovati pravilan plesni stav, pravilan položaj stopala i na pravi način izvoditi plesni korak. 5.1.1 STAV Pravilan stav ili ,,držanje tela" u sportskom plesu podrazumeva takav međusobni položaj svih delova tela koji i u statičnoj i u dinamičnoj fazi pre svega olakšava kretanje i izvođenje plesnih elemenata, a da pri tome poštuje i estetske zahteve sportskog plesa. Upravo taj umetnički deo ovog sporta, zbog kojeg sudije uzimaju u obzir i tzv. umetnicki dojam, od takmičara zahtava takvo držanje ( stav ), kojim će zaraditi bonus na dobro izvedene sportske elemente. Takmičar u ovom sportu nastoji da u svakom plesu što bolje izvede tehničke elemente, ali istovremeno nastoji da to učini lepše od konkurenata. Usklađen položaj glave, grudi ( torza ), kukova, nogu, stopala, ruku ( sve do malog prsta ), čini stav plesača. Zadržavanje pravilnog položaja svih delova tela prilikom izvođenja i najkomplikovanijih plesnih elamenata i figura, je odlika vrhunskih takmičara. Postizanje takvog nivoa plesa da to na posmatrača ostavlja utisak umetničkog izvođenja, predstavija sam krem ovog sporta i odlika je šampiona. Pravilan stav i lepo držanje tela je odlika zdrave osobe, skladno razvijene muskulature. Po pravilnom držanju tela, lepom I skladnom hodu i na ulici se odmah može prepoznati osoba koja se bavi sportskim plesom. 5.1.2 POZICUA STOPALA U sportskom plesu nema autentičnih pozicija stopala, pa se u njemu, kao i u nekim drugim vrstama plesa, za objašnjenje tehničkih elemenata koriste baletske pozicije prilagođene ovom plesu. Pravilno postavljanje stopala je u funkciji lakšeg izvođenja plesnih elemenata uz što manje naprezanje muskulature. Izvođenje plesnog pokreta predstavlja niz povezanih položaja stopala koji su međusobno uslovljeni i zavisni, tako da predhodni ,,diktira" sledeći. U sportskom plesu stopala se kreću pravolinijski ili se rotiraju. Rotacija je najčesće u polje i to najviše do ¼ kruga. Kod standardnih plesova ( ST) stopala su uglavnom paralelna, a kod latinoarneričkih ( LA ) se dosta primenjuje okretanje oba stopala - u polje ( Položaj kaz. na satu - “ pet do jedan “ ). Za razliku od baleta, gde okretanje stopala prati porneranje kolena, u sportskom plesu stopala se rotiraju u skočnom zglobu, a kolena ostaju upravljena napred. Osim pozicije stopala u smislu njihovog položaja u odnosu na plesne pravce i smerove, vrlo važan elemenat za pravilno izvođenje plesnih elemenata je i prenošenje težine na određeno stopalo ili jedan njegov deo. To mora biti uskladeno sa ritmom plesa, jer se u protivnomn usporava i otežava kretnja, iskače iz ritma i remeti sinhronizaciju pokreta plesnog para. 5.1.3 PLESNI KORAK Korak je osnovni prost elemenat tehnike sportskog plesa.

11

5.1. 4 OSTALI PROSTI ELEMENTI Kao dopuna osnovnih elemenata, koriste se još neki prosti elementi koji omogućuju da se naglasi ili obogati neki elemenat, obeleži neki takt, napravi prelaz između elemenata ili poveže dva elementa. - Polukružna kretanja stopala na tlu ili u vazduhu - Poskoci, kao sastavni delovi složenih elemenata - Tap - trenutni dodir ili udar poda jednim ili sa oba stopala - Kik - izbacivanje jedne noge napred, u stranu ili nazad - Zadržavajuće pozicije stopala uz izvođenje pokreta tela - Povlačenje jednog stopala drugom sa i bez prenošenja težine tela - Povlačenje jednog stopala drugom sa i bez prenošenja težine tela da se pritom samo trenutno ,. okrzne „ opterećena noga. - Gibanje različitih delova tela 5.2 SLOŽENE STRUKTURE TEHNIKE Složene tehničke strukture predstavlaju različite kombinacije jednostavnih osnovnih elemenata ili plesne figure kao kombinacija više tehnika koraka, upotpunjene gibanjem tela, skokovima i “ pozama “ plesnog para. 5.3 TAKT TEMPO I RITAM

TAKT TEMPO I RITAM U LATINOAMERIČKIM PLESOVIMA 5.3.1 SAMBA Takt : 2/4 ili 4/4

Tempo : 50 taktova u minutu Ritam ( brojanje ) : 1 i 2 , 2 i 2

5.3.2 ČA - ČA Takt : 4/4

Tempo : 30 taktova u minutu Ritam ( brojanje ) : 4, 1, 2, 3

5.3.3 RUMBA Takt : 4/4

Tempo : 27 taktova u minutu Ritam ( brojanje ) : 4, 1, 2, 3

5.3.4 PASODOBL Takt : 2/4

Tempo : 60 taktova u minutu Ritam ( brojanje ) : 1, 2, 3, 4

12

5.3.5 DŽAJV Takt : 4/4

Tempo : 44 takta u minutu Ritam ( brojanje ) : 1 i 2 , 2 i 2, 3, 4

TAKT TEMPO I RITAM U STANDARDNIM PLESOVIMA

5.3.6 ENGLESKI VALCER Takt : 3/4

Tempo : 30 taktova u minutu Ritam ( brojanje ) : 1, 2, 3

5.3.7 TANGO Takt : 2/4

Tempo : 33 takta u minutu Ritam ( brojanje ) : S ( slou ) = 1 udar ( ¼ ) Q ( qvick ) = ½ udara ( 1/8 )

5.3.8 BEČKI VALCER Takt : 6/8

Tempo : 60 taktova u minutu Ritam ( brojanje ) : 1, 2, 3 – 2, 2, 3

5.3.9 SLOUFOKS Takt : 4/4

Tempo : 30 taktova u minutu Ritam ( brojanje ) : S, Q, Q ( S = 2 udara ; Q = 1 udar )

5.3.10 KVIK STEP Takt : 4/4

Tempo : 50 takta u minutu Ritam ( brojanje ) : S, S, Q, Q

U sportskom plesu kao univerzalni I radni jezik se koristi engleski, i svi izrazi, nazivi figura i brojanja su na engleskom jeziku. 5.4 OSNOVNA PRAVILA ZA ZAUZIMANJE POČETNIH POZICIJA

PRAVILA U LATINOAMERIČKIM PLESOVIMA 5.4.1 Ča-ča-ča i Rumba 1. Plesač stopalima zauzme prvu poziciju. 2. Podići grudni koš, ispraviti kičmu, pri čemu ne treba podizati ramena. 3. Izvesti jedan korak u stranu (nalevo ili nadesno), sa prenošenjem težine tela omogućavajući pelvisu da se kreće u stranu i nazad, tako da projekcija težišta tela pada u nivo pete opterećene noge. Koleno opterećene noge treba da bude "zategnuto", a stepen do koga pelvis može da se kreće unazad mora da bude takav da ne remeti poziciju gornjeg dela tela.

13

Crteži za pozicije i hvatove po Burger, H-J, 2000, str. 2/6-222

Način hvatanja šake u LA plesovima

Načini hvatanja šake u LA plesovima 5.4.2 Samba i Džajv 1. Plesač stopalima zauzme prvu poziciju. 2. Podići grudni koš, ispraviti kičmu, pri čemu ne treba podizati ramena. 3. Izvesti jedan korak u stranu (nalevo ili nadesno), sa prenošenjem težine tela na celo stopalo. Projekcija težišta tela treba da pada u nivo "jastučeta", bez obzira sto je peta na tlu. Koleno opterećene noge ne sme da bude pomereno unazad. U Pasodoblu: pelvis je pomeren malo unapred; težina tela se nalazi preko jagodica stopala; kolena nisu "povučena" unazad. Količina okreta upolje U LA plesovima stopala nikad nisu paralelna, osim kada su zatvorena. Okret prstiju stopala upolje može da bude na jednom opterećenom stopalu, na jednom neopterećenom stopalu ili na oba istovremeno. Količina okreta stopala i tela nije uvek ista (hodanje unazad u Ča-ča i Rumbi). Opterećeno stopalo može da bude okrenuto u različitom smeru od tela. Količina okreta upolje u koraku je standardna i iznosi oko 1/16 stepeni.

14

Šta je "Latin cross"? Kada je jedna noga ukrštena ispred ili iza druge noge, pozicija koja se postigne treba da bude ista. Npr. kada se desno stopalo ukrsti iza Ievog stopala, prsti na desnom stopalu treba da budu rotirani upolje. Desno koleno treba da dodiruje levo koleno iza. U zavisnosti od dužine noge od kolena do stopala i količine istegnutog članka, prsti na desnom stopalu mogu da budu postavljeni oko 15cm od pete levog stopala. Ova pozicija se naziva "Latin cross". Projekcija težista tela i razpodela težine tela će zavisiti od plesne figure koja se pleše. Slična pozicija se postiže ako je levo stopalo ukrsteno iza desnog ill ako je ukrštena pozicija rezultat okreta na jednom stopalu u ukrštenoj poziciji.

"Fan " pozicija

Spanish line

(Poziciju "Španska linija")

15

5.5 OPIS HVATOVA U LA PLESOVIMA 5.5.1 Zatvoreni hvat (Close Hold) U Rumbi, Sambi i Ča-ča plesni par je rastavljen oko 15 cm. Plesačica zauzima poziciju malo na plesačevoj desnoj strani. Težina tela može da bude na bilo kom stopalu, a kod plesačice je na suprotnom u odnosu na plesača. Muška desna ruka je postavljena na leđa plesačice, u nivou donjeg dela leve lopatice, blago zaobljena, sa laktom u nivou ramena. Leva ruka plesačice se nalazi na vrhu ramena plesača, prateći istu krivinu. Muška leva ruka je blago zaobljena u laktu, sa podignutom podlakticom, sa ispravljenim zglobom šake u nivou nosa plesača. Desna šaka plesačice je preklopljena u muškoj levoj. Za Džajv je hvat isti kao opisani, samo što su ruke postavljene niže.

Close Hold (Zatvorena pozicija )

Samba, Ča-ča, Rumba Pasodobl

16

5.5.2 Otvorena pozicija (Open Position) Plesač i plesačica su okrenuti naspramno na rastojanju dužine ruku. Težina tela može da bude na bilo kom stopalu, ali je kod plesačice na suprotnom od plesača. Pozicija stopala zavisi od figure koja se pleše (npr. Spot Turn). Hvat rukama može da bude različit, zavisi od plesnih figura, a može da bude neki od sledećih: leva i desna šaka, desna i leva šaka, desna i desna šaka, dupli hvat obema (leva i desna i desna i leva šaka istovremeno). Otvorena pozicija može da bude i bez hvata.

Open Position

Kada se izvodi hvat šakama, šake u hvatu su postavijene malo ispod nivoa grudne kosti. Slobodne ruke se postavljaju u stranu, malo ispod nivoa ramena, zaokružene od ramena prema šakama. Kada se izvodi otvorena pozicija (Open Possition) bez hvata, obe ruke su savijene blizu tela, sa podignutim podlakticama naviše ill su postavljene niz telo.

17

Open Position (bez hvata) 5.5.3 Prateća pozicija (Fallaway Position) Koristi se u Džajvu i Pasodoblu. Ova pozicija je slična promenadnoj poziciji. Razlika je sto plesač izvede korak nazad na levom stopalu, a plesačica korak nazad na desnom stopalu. Plesač desnom rukom drži plesačicu u nivou donjeg dela leve lopatice, a svojom levom drži desnu šaku plesačice ispred tela u nivou grudne kosti. Leva ruka plesačice je na vrhu desnog ramena plesača. Okret izmedu tela plesnog para ne treba da prelazi 1/4 (1/8 za plesača i 1/8 za plesačicu). Desna noga plesača i leva noga plesačice su u stavu prednožnom, "otvorenim" prstima dodiruju tlo. 5.5.4 Promenadna pozicija (Promenade Position) Ova pozicija se koristi u Sambi, Džajvu i Pasodoblu. Počinje se sa zatvorenom pozicijom. Promenadna pozicija se postiže kada se i plesač i plesačica okrenu za po 1/8 okreta upolje (muškarac nalevo, žena nadesno), spuštajuci šake u hvatu malo ispod nivoa ramena. Okret može da bude i 1/4 kada se u plesnoj figuri zahteva kretanje pelvisa (npr. promenadni koraci u Sambi).

18

Promenade Position ( Promenadna pozicija )

U zavisnosti od plesne figure koja se pleše plesačev desni kuk i levi kuk plesačice mogu da se dodiruju ili da budu relativno blizu (promenadni korak u Sambi) ili da su rastavljeni do 15 cm, sa težinom tela na bilo kojoj nozi. Muška desna ruka i ženska leva zauzimaju istu poziciju kao kod zatvorene pozicije. 5.5.5 Otvorena prateća pozicija (Open Fallaway Position) Primenjuje se u Rumbi i u Ča-ča. Partneri su na rastojanju dužine ruku. Počinje se od otvorene pozicije kada su leva muška i desna ženska šaka u hvatu. Otvorena prateća pozicija se postiže kada se plesač i plesačica okrenu za 1/4 upolje (muškarac nadesno, a žena nalevo) izvodeci korak unazad (muškarac desnom, žena levom). Muška leva ruka i desna ženska ruka su u hvatu dijagonalno napred, savijene u nivou ispod grudne kosti. Slobodne ruke su odvedene u stranu u nivou ramena.

19

Open Fallaway Position

( Otvorena prateća pozicija )

Ista pozicija se može zauzeti sa drugom nogom, okretom na drugu stranu i hvatom drugim rukarna. 5.5.6 Suprotna promenadna pozicija (Counter Promenade Position) Koristi se u Pasodoblu i u Sambi. Tela su rastavljena oko 25 cm. Muška leva šaka i ženska desna šaka su u hvatu iznad nivoa glave (laktovi savijeni). Plesač se okreće do 1/8 nadesno, a žena nalevo u odnosu na zatvorenu poziciju. Muška desna šaka hvata levu nadlakticu plesačice (pomera se sa donjeg dela lopatice), a ženska leva ruka na isti način hvata mušku desnu, prateći istu "krivinu".

20

Counter Promenade Position ( Kontrapromenadna pozicija )

Otovorena kontrapromenadna pozicija

21

5.5.7 Otvorena promenadna pozicija (Open Promenade Position) Primenjuje se u Rumbi, Sambi i Ča-ča. Za otvorenu poziciju, na rastojanju dužine ruku, sa hvatom muškom desnom i ženskom levom šakom, malo dijagonalno napred su sledeće karakteristike: Težina tela je na muškom levom i ženskom desnom stopalu, plesač je okrenut za 1/4 nalevo, a plesačica za 1/4 nadesno. Kada je razlika izmedu njih 1/2 okreta, stopalo napred će biti u otvorenoj promenadnoj poziciji.

“Otvorena promenadna “pozicija

5.5.8 "Senka" pozicija (Shadow Position) Koristi se u Rumbi, Sambi i Ča-ča. Plesačica se nalazi malo ispred plesača, okrenuta u istom smeru, na njegovoj desnoj strani. Težina tela može da bude na istoj ili na drugoj nozi u odnosu na plesača u zavisnosti od figure koja se pleše. Hvat ruku, takode, zavisi od plesnih figura. Koriste se sledeće varijante.

22

"Senka" pozicija

"Senka" pozicija sa hvatom levom i desnom rukom i desnom i levom rukom. Muška desna šaka drži žensku levu, koja je savijena ispred tela sa šakom ispod levog ramena. Njena desna ruka ispred ukrštena preko leve u nivou grudi je u hvatu sa muškom levom. Težina tela je na suprotnim nogama. "Senka" pozicija sa hvatom: leva i leva, desna na desnom ramenu. Leva ruka se postavi ustranu, malo ispod nivoa ramena. Muška leva šaka drži ženski levi zglob i izvodi sličnu "krivinu" kao leva ruka žene. Muška desna šaka može da bude na desnom ramenu ili malo ispod desne ženske lopatice. Desna ruka plesačice je slobodna i postavljena u stranu, meko zaobljena. Ova pozicija se koristi za figure na istom stopalu u Sambi i Ča-ča ili u Rumbi na suprotnoj nozi.

5.6. POZICIJE U STANDARDNIM PLESOVIMA Objašnjenje pojmova : LOD -Plesna linija, plesni pravac (Line of Dance) PP -Promenadna pozicija (Promenade Position). Pozicija u kojoj su muška desna strana i ženska leva strana u kontaktu, a suprotne strane otvorene tako da čine oblik slova V

23

Promenade posicion (spread) Promenade posicion (otpozadi) CBMP -Pozicija kontrapokreta telom (Contrary body movement position) Pozicija stopala gde je stopalo postavljeno na ili preko linije opterećene noge ili napred ili nazad da bi se zadržala linija tela. CBM - Kontrapokret telom (Contrary body movement) Telesna akcija. Okretanje suprotne strane tela (gornji deo tela) prema nozi koja se kreće napred ili nazad, da bi se inicirao okret. Ako se korak izvodi napred na desnoj nozi, levo rame i kuk će se okrenuti lagano napred. OP-korak spolja, partner sa desne strane.

24

Trenutne poze i zamasi u standardnom plesu

X – line Oversway

Throwaway Oversway Same foot lung

25

Right lunge Contra check

Tango posicion

26

BELEŠKA AUTORA O SPORTSKOM PLESU

( Ono što nema u knjigama )

Iz ne tako male stručne literature domaćih i stranih autora, o sportskom plesu i plesu uopšte, koju sam koristila još kao takmičar, kao trener i naročito tokom studija, spoznala sam mnogobrojne aspekte plesa. Iskustvo koje sam stekla takmičeći se od prvih koraka u pionirskoj, pa do najkvalitetnijeg razreda u seniorskoj konkurenciji, na domaćim, evropskim i svetskim prvenstvima, otkrilo mi je svu širinu i bogatstvo fenomena koji se zove - ples. Gotovo sve ono što su teoretičari o plesu napisali ja sam kroz dvadesetogodišnje bavljenje plesom doživela i uverila se u sledeće :

U svim civilizacijskim epohama plesu je pridavan veliki značaj i bio je sastavni element stvarnosti svih naroda, bez obzira na nivo civilizacijskog razvoja. Pies je kroz celokupnu Ijudsku istoriju ostao najneposrednija svetkovina duha i tela. Ples je umetnicka disciplina koja zauzima posebno mesto u umetnosti. Zbog specifičnosti sadržaja njegova primena je pogodna u oblikovanju ljudi u svim uzrasnim periodima.

Kao učitelj plesa za sve nivoe polaznika, od predškolskog uzrasta, osnovaca i

srednjoškolaca pa do odraslih rekreativaca i kao trener takmičara sportskog plesa, shvatila sam da moram imati u vidu tu višeslojnost plesa u koji je ugrađeno više elemenata : Naša istorija, kultura, podneblje,običaji, emocije, psiha … Da nam impuls za plles daje muzika, koja aktivira sve pozitivne osećaje koje u sebi nosimo i da nas pokreće potreba da sve to izrazimo kroz pokret.

Specifičnost obuke u sportskom plesu je već u tome što se ovde susreću muzika i pokret, koji moraju biti dovedeni do perfekcionizma u jedinsven sklad. To treba uraditi na takav način da ritam, pokret, poza i svaki najsitniji detalj, ne samo prati, nego i vizuelno odslikava intezitet, visinu i boju tona melodije uz koju se pleše. * Kada savladamo taj tehnički deo, kada smo naučene korake uklopili sa muzikom, na redu je garderoba, neizostavni elemenat koji upotpunjuje umetnički dojam o sportskom plesu, a koja je takođe usklađena sa vrstom muzike i plesa. Ali, možda najteži zadatak za trenera u sportskom plesu je da formira plesni par. Muzika i ples u svakoj osobi, od malih nogu do najdublje starosti, izazivaju emocije. Susret sa muzikom i partnerom suprotnog pola, je višeslojni doživljaj u koji obe strane unose sva nasleđena svojstva, predrasude, navike, vaspitanje …, a to treba da preraste u plesni par koji skladno funkcioniše. U tom procesu su i sve prateće pojave koje prate izrastanje, sazrevanje i formiranje ličnosti mladog čoveka, kao i uticaj sredine ( naročito na muški deo ) imajući u vidu karakter i predrasude vezane za ovaj sport. Pored navedenih elemenata o kojima treneri većine drugih sportova ne moraju da vode brigu, sliku o kompleksnosti posla trenera sportskog plesa, upotpunili su mi i saznanja iz sportske medicine, da na pr. deca koja su prilikom rođenja imala iščašenja kuka, plesom mogu da se bave samo rekreativno, zbog velikih naprezanja zglobova i kukova u ovom sportu. Samo ovaj podatak već ukazuje da je u savremenom sportu, pa tako i u sportskom plesu, za pravilan stručni rad i postizanje vrhunskih rezultata potreban tim strčnjaka različitog profila.

27

Sportski ples u našoj zemlji spada u neafirmisane sportove, pa je deo obaveze stručnjaka da rade na njegovoj afirmaciji. Uskoro ćemo se naći u Evropskoj zajednici, pa će nam ovaj sport biti još bliži, jer tamo on ima veliku popularnost i dugu tradiciju. Kod mnogih je ples i deo kulture, o čemu sam se uverila kada smo se, moj partner i ja, kao reprezentativci naše zemlje, takmičili na evropskom prvenstvu u LA i ST plesovima u Karlsrueu u Nemačkoj. U pauzi takmičenja, publika je sišla na plesni podijum i rekreativno plesala valcer, tango i ostale plesove koje je gledala. Osim plesnih cipela, publika je sa sobom donela i ljubav prema plesu i ovom izuzetno lepom i korisnom sportu. Zbog toga sam i ja u njemu već više od 20 godina, a imam utisak da sam tek počela.

* Iako postoji sličnost, u umetnikom klizanju i umetničkom ( sinhronom ) plivanju ( gde se takođe sinhronizuju pokret i muzika ), to ovim sportovima nije slučaj, jer se oni u osnovnim elementima bitno razlikuju od sportskog plesa. Takođe, zbog specifičnog ambijenta i podloge ( led i voda ), ovi sportovi se na drugi način i doživljavaju. U klizanju prednost ima težina koreografskih elemenata i tehnika, a muzika je samo podloga ( čak i u plesnim disciplinama ). Slično je i u sinhronom plivanju gde dominira figura i sinhronizacija pokreta na muzičkoj ritmičkoj podlozi.Voda i lagani pokreti isprekidani statičnim kadrovima kada se naglašava određena forma, ne pružaju veliku mogućnost da se kao u plesu, muzikom, dinamikom pokreta i lepotom ljudskog tela, izraze i dožive emocije.

28