pla/pra case study in podvrškaid karta sela podvrške 3 područni centar kladovo pomagači ili...

ID Karta sela Podvrške

1 Područni Centar Kladovo

PLA/PRA Case Study in Podvrška SADRŽAJ: 1.Opis PLA/PRA metodologije



2.Rezultati primene PRA sredstava -Predstavljanje situacije u selu (PRA sredstvo)-vizualizacija -Predstavljanje situacije u selu (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Vremenska linija (PRA sredstvo)-vizualizacija -Vremenska linija (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Mapa resursa (Pra sredstvo)-vizualizacija -Mapa resursa (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Sezonski kalendar (PRA sredstvo)-vizualizacija -Sezonski kalendar (PRA sredstvo) –objašnjenje vizualizacije -Kategorizacija prema izvorima prihoda(PRAsredstvo)-vizualizacija -Kategorizacija prema izvorima prihoda (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Kategorizacija prema životnom standardu (PRA sredstvo)-vizualizacija -Kategorizacija prema životnom standardu(PRA sredstvo)-objašnjenje vizuallizacije -Stvaranje opcija za poboljšanje (sredstvo planiranja)-vizualizacija -Stvaranje opcija za poboljšanje (sredstvo planiranja)-objašnjenje vizualizacije 3.Lična karta sela -Poljoprivredno-ekonomski sistem -Socio-kulturni sistem 4.Izveštaj sa anketiranja -Izveštaj o anketiranju domaćinstava -Izveštaj o anketiranju žena -Izveštaj o anketiranju poljoprivrednih proizvođača 5.Zaključak 6.Projektni tim Područnog Centra Kladovo 1.OPIS METODOLOGIJE, autori Milic Branislav i Ljiljana Zrnzevic, PLA treneri Principi PLA su određeni znanjem o tome da zajednica može ući u razvojni proces jedino ukoliko je on iniciran od strane samih članova zajednice tj.iznutra, mobilizacijom mogućnosti zajednice da se samopomogne uz zajedničku (članovi zajednice + PLA



pomagači ili treneri) identifikaciju sadašnjeg stanja i razvojnih potencijala.Najvažniji deo identifikacije sadašnjeg stanja jeste svest članova zajednice o tom stanju i način na koji ga oni razumeju.Prema principima PLA upravo je ta svest osnovna za rad na razvoju. 1.Terminološko objašnjenje PLA PLA-participijalno učenje i delovanje PLA je određena preko tri ključna termina: PARTICIPACIJA-UČEŠĆE UČENJE DELOVANJE PARTICIPACIJA-UČEŠĆE-podrazumeva da i članovi zajednice i PLA pomagači moraju biti aktivni učesnici u razvojnom procesu , pri čemu treba naglasiti da su članovi zajednice ključni. Njihove tablice vrednosti, ideje za poboljšanje sopstvene situacije, predrasude, nade,strahovi,potencijali i potrebe su osnovna i polazna tačka za ulazak u razvojni proces.Oni snose sve posledice svog delovanja na poboljšanju,bilo one pozitivne ili negativne,tako da je i odgovornost njihova. Participacija za PLA pomagače znači učestvovanje u zajednici prilagođavanjem svog sistema mišljenja i delovanja sistemu mišljenja i delovanja zajednice.Tek iz ovakve pozicije moguća je podrška u inicijaciji razvojnog procesa i to sredstvima procesa intenzivne diskusije Proces uvođenja zajednice u razvojni proces u kome participiraju i članovi zajednice i PLA pomagači temelji se na učenju. UČENJE-podrazumeva uvođenje nove »informacije« u svoj sistem mišljenja i delovanja,teorije i prekse,koja se u taj sistem umešta,povezuje mnogostruko sa ostalim delovima celine i čini da nakon toga ta struktura za tu jednu informaciju postane drugačija. Kada postoji namera da se poboljšaju kompleksne situacije,kao što su životni uslovi ljudi,gde ne postoje nikakva očigledna rešenja,od suštinskog je značaja da ljudi koji su pogođeni teškim životnim uslovima idu korak po korak kroz učenje.Ovakvo kretanje uključuje analizu situacije,planiranje i implementaciju i procenu preduzetih mera.Budući da se koraci učenja ponavljaju definisani su kao ciklus učenja.



C i k l u s u č e n j a

N o v a S v e s t

S v e s t

R a z m a t r a n j e

O d l u k a

A k t i v n o s t

D a l j e R a z m a t r a n j e

D r u g a o d l u k a

S l e d e ć a A k t i v n o s t

“ p r e č i c a ” d o R a z v o j a

P o d r š k a

OBJAŠNJENJE GRAFIKONA-u radu na razvoju treba koristiti ciklus učenja kao ključni princip da se pomogne poljoprivrednicima u poboljšanju poljoprivredne proizvodnje.Koraci ciklusa učenja su svest o situaciji sa svim onim što je određuje od potencijala do problema,razmatranje te situacije iz čega tek mora proizaći odlučivanje u pogledu mera koje treba preduzeti ,planiranja njihove primene i aktivnosti,delovanja kao implementacije tih mera.Nakon toga sledi buđenje svesti o situaciji nastaloj u zajednici nakon primene tih mera,za kojom sledi novo razmatranje itd.Ciklus učenja se tako širi oko početne svesti ili početne situacije.Svi koraci u ciklusu učenja moraju se polako prelaziti da bi istovremeno predstavljali uvođenje zajednice u razvojni proces. Na grafikonu je predstavljena i „prečica do razvoja“ koju PLA metod izbegava.Ona može biti objašnjena na sledeći način.Oni koji žele da pomognu uvođenje zajednice u razvojni proces (nacionalne ili internacionalne organizacije),često smatraju da poljoprivrednici nisu svesni svojih ograničenja,da su bez znanja,da su daleko „iza“modernog poljoprivrednog razvoja.Ove se organizacije ,na taj način ,vode isključivo svojom svešću o situaciji,predlažu rešenja ili predlažu i preduzimaju aktivnosti za poljoprivrednike.Poljoprivrednici su tako retko kad uključeni u proces poboljšanja sopstvenih životnih uslova.Ovaj pristup je često praćen najboljim namerama,ali budući da ključne osobe nisu uključene u proces,ne može za posledicu imati uvođenje zajednice u razvojni proceces,već parcijalna rešenja nekih problema zajednice koji ubrzo izrastu u nove probleme.Osim toga,to za posledicu ima i održavanje zajednice u stanju zavisnosti od pomoći sa strane.Međutim, cilj primene PLA metode jeste podrška uvođenju zajednice u razvojni proces koji je održiv tako da,kao što je rečeno ,taj proces mora biti iniciran od strane članova zajednice.Oni otuda moraju proći sve korake u tom ciklusu zato što sve mere i njihova primena moraju proizaći iz njihove svesti i razmatranja. Ciklus učenja je ključni element ne samo za poljoprivrednike,kada sprovode mere da bi poboljšali svoju situaciju,već i za formiranje diskusionog procesa između poljoprivrednika i PLA pomagača da bi identifikovali odgovarajuću podršku uvođenju zajednice u razvojni proces.



Na grafikonu podrška je u središtu ciklusa učenja ,a to znači da i sami PLA pomagači moraju zajedno sa članovima zajednice prolaziti sve korake ciklusa učenja da bi svoju podršku mogli da usaglase sa sistemom mišljenja poljoprivrednika i promenama koje se zbivaju u tom sistemu u toku kretanja kroz ciklus učenja. Pravilna komunikacija je ključ da se ciklus učenja učini delotvornim sredstvom.Ta komunikacija podrazumeva i usaglašavanje različite terminologije,kao i različitih znanja. Da bi se razlike usaglasile prvo je potrebno utvrditi njihove granice.Razlike između znanja poljoprivrednika (unutrašnjih) i PLA pomagača (spoljašnjih) predstavljene su grafički u nastavku.

Unutrašnji

Poznavanjelokalnih resursa

Poznavanjelokala

Iskustvo

Pokušajifarmera

Kontrolarizika

Ne-formalnaedukacija

Socijalnastruktura

Lokalnemreže

Farmeri Injihovegrupe Pomagači

Partnerstvo

Dijalog

Poštovanje

Odgovornost

Zajedničko Učenje Spoljašnji

Tehničkoznanje

Formalno-naučnaedukacija

Naučnipokušaji

Pristup mnogimslužbama

Pristuprazličitim

tehnologijama

Dobavljanjeunosa

Institucionalnirad mreža

Istraživanje

NVOi drugisektori

Zajedničko učenje poljoprivrednika i PLA pomagača upotpunjuje ciklus učenja i samo je element podrške.Uvažavanje različitih međusobnih znanja kao podjednako važnih je od suštinskog značaja,naročito za strana lica.Drugim rečima strana lica (PLA pomagači) uče da razumeju opažanja,znanja i ideje unutrašnjih kao preduslov da bi se zajednici pomoglo na razuman i ciljno usmeren način.Prema tome ,znanje poljoprivrednika i njihovih porodica,njihova opažanja vlastite situacije i njihove ideje za poboljšanje trebalo bi da budu polazna tačka za situacionu analizu.Kao drugi korak,i ukoliko je potrebno,znanje stranih lica o specifičnim aspektima može biti uneto u diskusiju,što omogućava da unutrašnji uče od spoljašnjih.



DELOVANJE-u smislu postizanja konkretnih poboljšanja je osnovna i krajnja karakteristika učenja.Stoga bi diskusioni proces tokom situacione analize i planiranja trebalo da bude usmeren ka konkretnim rezultatima u okviru razumnog vremenskog perioda.Način delovanja i podrška koja mu je potrebna moraju proizaći iz ciklusa učenja i biti rezultat zaključivanja meštana,ali i podržan od strane PLA pomagača, odnosno ,organizacije čiji su oni predstavnici. 2.Predmet PLA metode Život poljoprivrednika nije ograničen samo na poljoprivredna pitanja, već je mnogo kompleksniji. Pored pokušaja da se razumeju poljoprivredna gledišta, mi moramo da razumemo i životni sistem poljoprivrednika.

Životni sistem se sastoji od tri glavna sistema:

1. ekonomskog sistema 2. poljoprivrednog sistema 3. socio-kulturnog sistema

Svaki od njih se sastoji od manjih pod-sistema. Cilj poljoprivrednika jeste da održava taj sistem u ravnoteži i da u skladu sa tim donosi odluke.Dakle,njegovo odlučivanje obuhvata i zavisi od predstavljenog trougla i vezano je za uravnoteženje odnosa među sistemima.Trenutno životni sistem poljoprivrednika nije u ravnoteži.Pored suočavanja sa problemima u poljoprivredi on je suočen i sa ekonomskim i socijalnim poteškoćama što ga sprečava da poboljša životni standard. Tek ukoliko poljoprivrednici i mi znamo koji delovi životnog sistema uzrokuju postojeću neravnotežu možemo zajedno doći i do određenih rešenja. Otuda možemo životni sistem farmera nazvati predmetom PLA metode.



The Livelihood System

LocalInstitutionSystem

ECONOMICSYSTEM

FARMSYSTEM

SOCIO-CULTURALSYSTEM

Off-FarmIncomeSystem

FamilySystem

VillageSystem

LivestockProduction

System

CropProduction

System

AnimalHusbandry

FodderManagement

WaterManagement

CropManagement

SoilManagement

Farmer'sDecisionMaking

ProductionConsumption

System



3.Sredstva PLA metode PLA metoda primenjena u selu Podvrška obuhvata dva koraka: 1. analizu situacije u selu 2. planiranje U oba koraka se primenjuju različita sredstva PLA metode:PRA sredstva i sredstva planiranja.

1. ANALIZA SITUACIJE (SITUACIONA ANALIZA): AKTIVNA PROCENA SELA - PARTICIPATORY RURAL APPRISAL (PRA) Situaciona analiza kao aktivna procena sela je postepeno razvijena tokom 1990 ih.Usmerena je na to da sami poljoprivrednici izlože i analiziraju svoju situaciju sa ciljem da započnu promenu i poboljšanje svojih životnih uslova.Strana lica (PLA treneri) učestvuju kao pomagači koji koriste postignuta saznanja radi podrške daljem usmeravanju zajednice na razvojni proces i analize mera koje treba sprovesti da bi se to poboljsanje postiglo. Rezultati situacione analize , koja se vrši u produktivnoj saradnji između pomagača i članova zajednice ,treba da posluže u identifikaciji problema zajednice ,sa istovremenom identifikacijom potencijala,njihovih ograničenja ,kao i obima i vrste potrebne podrške za prevazilaženje identifikovanih ograničenja. Situaciona analiza je prvi korak u procesu razvoja ,zato što članovi zajednice aktivno učestvuju u analizi svoje situacije ,na osnovu nje donose prave i pravovremene odluke vezane za poboljsanje trenutne situacije ,stičući uvid u širinu konteksta u kome se ona događa . PLA treneri uče od i sa članovima zajednice. PRA je intenzivno ,sistematično , polustrukturisano iskustvo učenja. Karakteristike PRA 1.Merenje uglova - Budući da je osnovni interes saznanje o što širem okviru trenutne situacije,analiza treba da bude široko strukturisana.To se postiže tzv.merenjem uglova,koje se odnosi na kompoziciju PLA tima ,izvor informacija,metode i sredstva PRA.

-tim treba da bude sastavljen od osoba različitog pola,godišta,profesionalnog i lokalnog znanja. -izvor informacija je mišljenje članova zajednice,sekundarni podaci o zajednici,stručne osobe,sopstvena moć zapažanja i iskustvo aktivnog učešća u svakodnevnom životu.

-metode koje se koriste su planiranje,dijagrami,rangiranje,polustrukturisani intervjui.

-PRA sredstva:predstavljanje situacije u selu,vremenska linija,rangiranje na osnovu izvora prihoda,mapa resursa,sezonski kalendar i kategorizacija prema životnom standardu.

. 2.Kontinuirana analiza - Podaci koji se steknu na jednom sastanku sa članovima zajednice odmah se analiziraju i tako pripremaju za naredni sastanak.Na taj način se znanje o situaciji zajednice postepeno nadgrađuje već tokom diskusije sa članovima zajednice.

3.Fleksibilnost i neformalnost metode - Sve metode su polustrukturisane.U skladu sa procesom diskusije se preispituju,prilagođavaju i modifikuju.



4.Optimalno neznanje i odgovarajuća nepreciznost - U toku diskusionog procesa primaju se razne informacije.Sticanjem znanja o situaciji stiče se mogućnost razlikovanja potrebnih i nepotrebnih primljenih informacija.PLA treneri primaju informacije sa optimalnim neznanjem i nepreciznošću, ali moraju biti osposobljeni da meru neznanja i nepreciznosti postave sami u saglasnosti sa upoznavanjem situacije, kao uslova i okvira koji određuje informacije. 5.Kritička svest - Za sud o informaciji potrebna je kritička svest.Primenjeno u ovom kontekstu to znači da PLA trener treba da uzme u obzir sve uslove koji mogu uticati na objektivnost dobijene informacije neophodne za situacionu analizu.Na pr.: - loša berba čini da ljudi svoju situaciju vide negativnije - bogatiji u zajednici često daju sasvim suprotne informacije od siromašnijih

Sredstva za situacionu analizu ili PRA sredstva

Nabrojana sredstva se koriste kako bi se sa članovima zajednice što sistematičnije i obuhvatnije analizirala njihova situacija.Svako sredstvo pojedinačno osvetljava različite aspekte životnog sistema zajednice (poljoprivrednog ,ekonomskog i socio-kulturnog ). Rezultati primene ovih sredstava ,dakle,situaciona analiza,služe kao osnova za stvaranje opcija za poboljšanje i odlučivanje koje mere s tim u vezi treba preduzeti.I primena PRA sredstava ,kao i analiza rezultata te primene odvijaju se u diskusionom procesu sa članovima zajednice.Članovi zajednice uz podršku PLA pomagača treba da sve dobijene informacije povežu u celinu koja adekvatno opisuje njihovu situaciju. 1.PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU-Ovim sredstvom članovi zajednice započinju diskusioni proces čiji je cilj situaciona analiza, kao korak u razvojnom procesu, pre svega identifikacijom potencijala i problema zajednice. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi.

2. VREMENSKA LINIJA-Primena ovog sredstva omogućava razumevanje trenutne situacije sticanjem uvida u prošlost,tj.prošle uspešne i neuspešne pokušaje da se situacija promeni i događaje koji su direktno ili indirektno uzrokovali trenutnu situaciju. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi sastavljenoj od starijih članova zajednice.

3.KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA-Primenom ovog sredstva stičemo uvid u ekonomski sistem i izvore prihoda članova zajednice ,upoznajemo se sa problemima u sticanju prihoda poljoprivrednim delatnostima i saznajemo obim zastupljenosti vanpoljoprivrednih prihoda. Sredstvo se ponavlja u više grupa kako bi se stekao uvid o različitim izvorima prihoda .

4.MAPA RESURSA-Primenom ovog sredstva stičemo uvid u pregled koji članovi zajednice imaju nad svojim potencijalima, pre svega resursima, i mogućnostima njihove eksploatacije radi poboljšanja životnih uslova .Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi kojoj se prepušta crtanje mape i obeležavanje resursa na njoj.

5.SEZONSKI KALENDAR- Primenom ovog sredstva stičemo uvid u poljoprivredni sistem zajednice, istovremeno osvetljavajući, kroz razmatranje distribucije prihoda i rashoda, ekonomski sistem.Sredstvo se primenjuje u grupi sastavljenoj od poljoprivredno aktivnih meštana, sa što širim spektrom poljoprivrednih delatnosti u toku godine.

6.KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU-Primenom ovog sredstva stičemo uvid u socio-kulturni sistem zajednice.Članovi zajednice koji učestvuju u radu razlikuju domaćinstva prema životnom standardu.Cilj je da se sva domaćinstva obuhvate kategorijama i da se navedu karakteristike različitih kategorija životnog standarda u datoj zajednici onako kako ih poimaju učesnici u radu.Sredstvo se primenjuje u grupi.



2. PLANIRANJE

Planiranje je sledeći korak nakon završene analiza situacije i jedan od koraka u ciklusu učenja. Najvažnije sredstvo koje se primenjuje u ovom koraku PLA metode jeste stvaranje opcija onoga što može biti učinjeno za poboljšanje situacije .

Stvaranje opcija za poboljšanje situacije

Stvaranje opcija se usmerava ka sticanju ideja o onome šta može biti učinjeno da se poboljša situacija, stoga je to proces buđenja ideja. Ovo sredstvo se primenjuje na informacije koje smo stekli primenom PRA sredstava.U ovoj fazi izvodljivost ne bi trebalo da bude uzimana u obzir, zato što i vidljivo lude ideje mogu imati potencijale koji vode ka promeni situacije.Da bi se zadržao jasan pogled,opcije moraju biti konstruisane na osnovu mogućnosti njihovog izvođenja

-od strane samih seljaka -od strane samih seljaka i uz pomoć sa strane - samo uz pomoć sa strane

Vremenski aspekt takođe pomaže formiranju procesa buđenja ideja: u svakoj koloni, one koje verovatno mogu biti sprovedene za relativno kratko vreme mogu stajati zajedno, I one za koje treba više vremena za sprovođenje. Prvo od sredstava planiranja je stvaranje opcija.Ono sledi situacionu analizu koja nam daje okvir za stvaranje i analizu opcija za poboljšanje.U toku predstavljanja situacije u selu kao prvog primenjenog PRA sredstva članovi zajednice iznose potencijala i probleme svoje zajednice kao odgovore na pitanja „Šta vam se ne/sviđa u vašem selu?“.Spisak problema u toku situacione analize ,odnosno rada sa članovima zajednice ,može biti proširen u zavisnosti od aktivnog promišljanja članova zajednice o svojim problemima.Ovo sredstvo omogućava članovima zajednice da među tim problemima razlikuju one koje mogu sami rešiti,za koje im treba i pomoć sa strane i one probleme koji zavise isključivo od pomoći sa strane.Takvo razlikovanje omogućava usredsređivanje na izvodljiva rešenja i mobilizaciju vlastitih potencijala.“Opcije za poboljšanje“ su ti navedeni problemi tretirani kao oni čije bi rešavanje poboljšalo situaciju.Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi.

4. Način primene PLA metode Budući da se diskusioni proces odvija u formi sastanaka (sa većim ili manjim brojem prisutnih članova zajednice) treba nešto reći i o sprovođenju sastanaka kako bi rad u zajednici bio uspešan. Strukturni sastanci

Svaki sastanak bi trebalo da ima istu strukturu koja je sačinjena od tri faze: 1. Uvodna faza 2. Glavna faza 3. Završna faza Nijedna od ovih faza ne sme biti zanemarena,a prelaz među njima mora biti spontano i ciljno ostvaren Vođenje sastanaka/moderacija

Moderacija znači omogućavanje diskusije grupe ljudi. Moderator je zadužen za odabir i primenu odgovarajuće metodologije kojom se vodi proces diskusije. Čineći to, učesnici mogu postići dobre rezultate u razumnom vremenskom periodu.



Priprema za sastanak Neki osnovni podaci o situaciji u selu, o samim ljudima, kao i o datoj organizaciji, od velike su pomoći za efektivno usmeravanje sastanka. Osnovno znanje o samoj svrsi rada sa članovima zajednice, proceduri, temi i naročito o željenom rezultatu, neophodni su za uspešno sprovođenje sastanka.

Moderator mora biti jasan u pogledu krajnjeg cilja sastanka koji treba postići. Ovo se u pripremi za sastanak može učiniti formulisanjem rečenice, kao npr: “ Na kraju sastanka učesnici su opisali i analizirali različite izvore prihoda koji postoje u selu”

Naročito uvod sastanka mora biti jako dobro isplaniran i uvežban, ukoliko je to potrebno, zato što on u velikoj meri određuje kvalitet diskusije. Dostizanje tri cilja Moderator mora postići da izbalansira tri cilja: - aktivno uključivanje učesnika - dostizanje visoko-kvalitetnih rezultata, u smislu transparentnog procesa i postizanja samog cilja - završavanje sastanka u razumnom vremenskom periodu Vođenje sastanka

Moderator je zadužen za vođenje diskusije i za proces učenja. Vođenje znači uvek biti potpuno jasan o željenom rezultatu sastanka

(„destinacija“) Moderator treba obavestiti učesnike o svrsi narednog koraka. Ovo pomaže

održavanju transparentnosti. Napomenuti ono što je rečeno i prikazano. Time se izbegava ponavljanje. Obavestiti o prethodnom sastanku i aktivnostima koje su učesnici sami postigli

(vidi grafikon). Ovo pomaže učesnicima da shvate da je razvoj postepeni proces. Šta više, pominjanje pozitivnih rezultata sa prethodnog sastanka pomaže podizanju morala kod ljudi. Naravno, pominjanje onoga što će se odigrati pomaže učesnicima da shvate da je razvoj zapravo proces.

54

321

Development work - a stepwise process

Currentmeeting

Nextmeeting

Previousmeeting

Farmers’activities



Analaziranje odgovora učesnika Moderator mora da analizira svaki odgovor / izjavu koju su izrazili učesnici i mora istovremeno donositi zaključke o tome kako nastaviti dalju diskusiju nakon tih izjava/odgovora.



Postavljanje pitanja

Postavljanje pitanja je jako važno u pomaganju učesnicima sastanka da idu kroz korake Ciklusa učenja, zato što to stimuliše da se kritički osvrnu na njihovu situaciju.Pitanja moraju biti tako formulisaa da otvaraju diskusiju i donose opširne odgovore. Postupak sa očekivanjima i strahovima

Kada se započinje saradnja sa članovima seoske zajednice, oni obično imaju očekivanja i strahove o tome šta će se desiti .Neka od tih očekivanja i strahova se uvećaju tokom sastanaka, druga ostaju neiskazana ali živa u njihovim mislima. U svakom slučaju ona su logična i razumljiva sa stanovišta farmera.

Ovo su neki nagoveštaji, kako postupati sa ovim očekivanjima. - Aktivno se posvetiti očekivanjima i strahovima farmera, čak i kada ona nisu iskazana. Mi znamo da oni imaju ova očekivanja i da očekuju odgovore. - Poštenje je ključ saradnje i stoga se ne prave nikakva obećanja koja ne mogu biti ispunjena. Razmatranje spornih pitanja

Izjave učesnika pružaju neke informacije, ali obično ne pokrivaju sve karakteristike spornog pitanja. Tada moderator ne bi trebalo da bude zadovoljan prvim odgovorom, već da zamoli osobu za više detalja. Preusmeravanje pitanja

Učesnici često pitanju pomagača za njegovo mišljenje o određenoj temi. Imajući za cilj uključivanje više ljudi u diskusiju, i navodeći ih da misle o tome, moderator može vratititi pitanje nazad grupi: “Šta drugi misle o spornom pitanju”? Razjašnjavanje spornih pitanja na različite načine

Kada se objašnjavaju kompleksna sporna pitanja, mogu se ponoviti upotrebom drugih reči da bi se stvar objasnila različito. Ovo pomaže da se sadržina upotpuni većim brojem karakteristika i olakšava razumevanje onoga što je rečeno. Ohrabrivanje učesnika

Svaka osoba, pa tako i sami seljaci vole da dobiju pozitivnu reakciju, što pomaže da se uzdigne motivacija ljudi kao i da se stvori dobra atmosfera. Na taj način moderatori mogu povremeno, ali uvek kada su dobre stavke pomenute, da ohrabre učesnike dajući im pozitivnu reakciju kao “dobro rečeno”, “zvuči jako interesantno”, “dobro urađeno”. Rad u grupama ...

Rad u plenumu ...

Dozvoljava članovima zajednice koji su u nevolji (ženama, mlađim ljudima) da govore slobodno

Stvara transparentnost dajući iste informacije svima koji su prisutni

Dozvoljava da više ljudi aktivno učestvuje u diskusiji

Štedi vreme dajući informaciju većoj grupi.

Diskutovati specifična sporna pitanja sa specifičnim grupama u selu

Ponovo objasniti svrhu PLA

Promovisati razmenu informacija među različitim grupama sela tj. prezentacija rezultata rada grupa



Naizmenična primena plenarne i grupne diskusije I grupna i plenarna diskusija imaju naročite prednosti kao što prikazuje tabela.

Zadatak je moderatora da se odluči za odgovarajući tip diskusije.Budući da je PLA metoda fleksibilna u svojoj primeni ona dopušta da se, u zavisnosti od situacije na koju se primenjuje , ova dva tipa diskusije kombinuju ili da se primenjuje samo jedan od njih. Efikasna upotreba vremena Moderator može efikasno iskoristiti vreme pridržavajući se sledećih pravila: - ne diskutovati o metodologiji, već samo informisati ljude o njoj - zaustaviti diskusiju kada počne da se vrti u krug, i naglasiti ponovo ciljeve sastanka - napraviti kratak pregled kada su svi glavni aspekti prodiskutovani - ne moraju svi prisutni uvek da sve komentarišu. Vizualizovanje i upotreba kartica Vizualizovanje je javno beleženje glavnih rezultata. Ovo pomaže da se oformi diskusija, da se stvori transparentnost, i da se pokaže progres tokom date diskusije i tokom čitavog procesa analize situacije i planiranja. Kratak pregled datih sela ili lična karta sela

Kada je sprovedeno nekoliko sastanaka, članovi zajednice i pomagači će imati jasan pregled situacije sela. Ovaj pregled bi takođe trebalo da bude dokumentovan zato što opisuje okvire razmatranih poboljšanja.

Kao osnovna struktura, mo`e se upotrebljavati životni sistem poljoprivrednika: - Poljoprivredni aspekti - Ekonomski aspekti - Socijalni aspekti. Dakle,lična karta sela treba da obuhvati analizu navedenih sistema.



PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU –PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

POTENCIJALI PROBLEMI

-STARA MEHANIZACIJA (25 GOD.) -KOZARSTVO U RAZVOJU -NEMA SKLADIŠNIH KAPACITETA -OVČARSTVO U RAZVOJU U UPOTREBI -GOVEDARSTVO -NEDOVOLJNA PROIZVODNJA STOČNE HRANE -PROIZVODNJA MLEKA I SIRA -MALI BROJ GOVEDA -VOĆARSTVO

-VELIKE POVRŠINE POD -NAVODNJAVANJE PRIRODNIM PAŠNJACIMA -NEDOSTATAK STRUČNE POMOĆI -PROIZVODNJA VINA I RAKIJE -OTKUP POLJOPRIVREDNIH

PROIZVODA NIJE ORGANIZOVAN -ZAINTERESOVANOST ZA UDRUŽIVANJE -OBJEKTI ZA SMEŠTAJ STOKE -ZDRAVA SREDINA STARI I NEADEKVATI -ŠUMSKI PLODOVI -MALI STOČNI FOND - PČELARSTVO -NEDOSTATAK MUZILICA -NEADEKVATNI OBJEKTI ZA

PRERADU MLEKA -VISOKE CENE REPROMATERIJ. -FORMIRANJE CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA BEZ UČEŠĆA PROIZVOĐAČA -NEDOSTATAK KVALITETNOG PRIPLODNOG MATERIJALA



OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU: Sredstvo je primenjeno u većoj grupi sastavljenoj od 18 meštana sela, od kojih 6 žena i 12 muškaraca.Rezultati primene sredstva su provereni i u radu sa ostalim grupama i primenom polustrukturisanog intervjua po domaćinstvima.Predstavljanje situacije u selu se primenjuje kao prvo u nizu sredstava za situacionu analizu (PRA), zato što nam omogućava sticanje uvida u način na koji meštani vide svoju situaciju, koje probleme i potencijale smatraju važnim i daje nam opšti okvir za primenu ostalih PRA sredstava. Kao svoje osnovne poljoprivredne potencijale meštani Podvrške vide sve uslove koji omogućavaju razvoj stočarsko-mlekarske proizvodnje.U odnosu na poslednju deceniju kozarstvo i ovčarstvo su u blagom razvoju.Velike površine pod prirodnim pašnjacima omogućavaju u ovčarstvu pašnjački uzgoj skoro tokom cele godine, a u kozarstvu tokom perioda kada su temperature pogodne za ispašu koza.Ovakav način uzgoja ovaca i koza , kao i zdrava okolina, nisu bez posledica po kvalitet mleka, tako da meštani kao svoj najvažniji potencjal za razvoj vide proizvodnju mleka i proizvoda od mleka. Vinogradarstvo i voćarstvo, kao i proizvode od voća (vino i rakija), meštani prepoznaju kao potencijale za ekonomski razvoj. U selu postoji osnovana zadruga, ali ne radi kvalitetno. Iako postoje potencijali za razvoj govedarstva, ovu granu stočarske proizvodnje meštani prepoznaju i kao svoj problem.Broj goveda je poslednjih godina u padu, a najvažniji razlozi za tu pojavu su niska otkupna cena teladi i neorganizovani otkup mleka.Svi ovi razlozi ovu granu stočarske proizvodnje čine nerentabilnom.Iako postoje potencijali za razvoj stočarstva , stočni fond sela je mali (oko 120 goveda, oko 400 ovaca i preko 100 koza).U selu, zbog lošeg poslovanja nekadašnje zadruge, ne postoji organizovani otkup nijednog poljoprivrednog proizvoda, organizovan je samo otkup šumskih plodova.Repromaterijali se kupuju po visokim cenama, a u formiranju cena poljoprivrednih proizvoda proizvođači ne učestvuju, što proces poljoprivrredne proizvodnje čini nerentabilnim.U ovčarstvu, postoji problem zbog nedostatka kvalitetnog priplodnog materijala.Budući da je ovčarstvo u trendu povećanja broja grla postoji potreba za objektima većeg kapaciteta i odgovarajućeg kvaliteta. Otkup mleka nije organizovan, tako da se skoro sva količina proizvedenog mleka , osim one koja se potroši u domaćinstvu, prerađuje u sir.U prodaji sira se proizvođači individualno snalaze.Objekti u kojima se prerađuje mleko su neadekvatni; u najvećem broju slučaja kuhinje i podrumske prostorije koje , ni prema mišljenju meštana , i pored njihovog truda, ne zadovoljavaju i obezbeđuju sve uslove za veću proizvodnju.Proizvođačima sa većim brojem ovaca i koza se kao problem pojavljuje nedostatak muzilica.Skladišne kapacitete nema gotovo nijedno domaćinstvo, što se pojavljuje kao naročiti problem u proizvodnji sira i grožđa. Iako skoro svako domaćinstvo poseduje mehanizaciju ona je stara i sa nedovoljnim brojem priključnih mašina.Navodnjavanje se pojavljuje kao problem zbog nedovoljnih količina padavina i malih vodnih resursa , za navodnjavanje se koristi pijaća voda pa u toku letnjeg perioda dolazi do nestašica vode. Veterinarska zaštita je adekvatna. Veterinar obilazi selo jednom nedeljno, a u slučaju potrebnih intervencija drugim radnim danima.Druge stručne pomoći proizvođači nemaju.



VREMENSKA LINIJA –PRA SREDSTVO–VIZUALIZACIJA 1846—prvi podaci - 56 domaćinstva 1866— 112 domaćinstva 1896—podignuta osnovna škola od tvrdog materijala, 1924— 254 domaćinstva 1931— 301 domaćinstva 1940— 400 domaćinstava, preko 1000 goveda, 3000-3500 ovaca, 1948— 372 domaćinstava, zabranjen uzgoj koza, uvedena "osmoljetka" 1953— 397 domaćinstava, otvorena osmogodišnja škola, oko250 učenika, pojavljuje se prvi zadružni traktor 1959—uvedena struja 1960------------------------počinje da opada broj goveda, koriste se zadružni traktori 1961—442 domaćinstva 1969—oko 1000 ovaca u selu, 1970—---------------------- uvodi se novi sistem čuvanja ovaca, povećava se broj ovaca, oko 1200 ovaca 1971—--505 domaćinstava, ponovo se uzgajaju koze -intenzivne migracije prema inostranstvu 1975—---------------------- počinje nabavka mehanizacije u domaćinstvima 1979—vodovod 1981—510 domaćinstva 1985—u selo uveden telefon, 1991—-490 domaćinstava 2002—-500 domaćinstava 2008—-505 domaćinstava, oko 100 učenika, oko 130 goveda, oko 400 ovaca (trend povećavannja), oko 200 svinja, oko 100 koza, 3 konja.



OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-VREMENSKA LINIJA: Sredstvo je primenjeno u grupi od 5 starijih meštana Podvrške, 3 žene i 2 muškarca. Vremenska linija, kao PRA sredstvo, omogućava nam sticanje uvida u prošlost sela; identifikuje događaje važne za poljoprivredni razvoj sela i kritične tačke u tom razvoju.Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od starijih meštana sela koji, budući savremeni sa događajima koje vremenska linija opisuje, jesu autentični svedoci.Ovo sredstvo obuhvata informacije koje nam osvetljavaju ekonomski, socio-kulturni i poljoprivredni sistem sela u svim promenama koje su se u tim sistemima dogodile u prošlosti ukazujući istovremeno i na uzroke sadašnjeg stanja i na uzroke koji su omogućili poljoprivredni razvoj, kojim su meštani bili zadovoljni u identifikovanim periodima u prošlosti.Vremenskom linijom primenjenom u radu u selu Podvrška obuhvaćen je vremenski period od 140 godina, dakle, period od 1866 godine do danas. Podaci o broju domaćinstva datiru još iz 1846 godine i iznosili su 56 domaćinstava, 1866 godine kada je u selu bilo 112 domaćinstava, taj broj raste tako da već 1924 godine (nešto više od pola veka kasnije) taj broj je više nego dupliran i iznosi 254 da bi već 1931 godine iznosio 301 domaćinstvo, da bi posle drugog svetskog rata iznosio(po popisu iz 1948) iznosio 372 domaćinstva,rast stanovništva se nastavlja i već 1953 iznosi 397, 1961 iznosi 442 domaćinstva,a jednu deceniju kasnije (1971 godine) taj broj iznosio 505, u sledećoj deceniji (od 1971 do 1981 godine) primećuje se migracija stanovništva iz sela u inostranstvo pretežno u zemlje zapadne evrope i to najviše u Austriju i Nemačku tako da po popisu iz 1981 godine u selu je bilo oko 510 domaćinstva, migracije su se nastavile i deceniju kasnije (1991 godine) zabelezeno je prvo opadanje broja domaćinstava i tada iznosi 490 domaćinstava, da bi 2002 godine usled dešavanja u zemlji pao na 416 domaćinstva u selu. Osnovna škola u Podvrškoj otvorena je između 1870. i 1880. godine. Deo današnje zgrade podignut je 1896. godine od tvrdog materijala. imao je tri prostrane učionice, kancelariju i stan za nastavnika. Dvorište sa školskim imanjem bilo je ukupne površine oko 8200 m2. Zgrada je za vreme drugog svetskog rata dosta oštećena. Zbog nedostatka nastavnika, škola u prvoj godini iza rata nije radila. Kao orjentacija koliko je škola bila oštećena u toku rata može da posluže odštete koje su sudovi dodelili, Osnovna Škola u Petrovom selu koja je bila potpuno uništena dobila je odštetu od 170 335 dinara, a škola u Podvrškoj je dobila odštetu u iznosu od 48 125 dinara. U školskoj 1921/22 godini u Podvrškoj je bilo: 30 upisanih u I razred, 77 upisanih u ostalim razredima i 66 neupisanih zbog nedostatka škola. Školske 1923/24 broj odeljenja iznosi 2, nastava se obavljala u 5 razreda ( 4 + 1 pripravni), broj đaka je iznosio 110 i škola je posedovala dovoljan broj nastavnog osoblja. Početkom 1948. godine, uvedena je "osmoljetka" kao jedinstveni tip škole, a 1967. godine su dogradjene još tri učionice.Sa iseljavanjem fertilnog stanovništva i broj učenika se u školi smanjuje , tako da Osnovnu školu u Podvrškoj danas pohađa oko 100 učenika. Infrastrukturni problemi su u Podvrškoj rešavani tokom niza godina.Elekrifikacija sela izvršena je 1959. Vodovod je selo dobilo tek 1979.Problem sa nedostatkom kanalizacije nije rešen do danas.U selo je uvedena fiksna telefonija 1985.godine, a pre par godina je selo pokriveno i mobilnom telefonijom.



Za Podvrščane se tradicionalno vezuje , kao njihovo glavno zanimanje, planinsko stočarstvo.Međutim, sa opadanjem broja domaćinstava i , pre svega, promenom njihove starosne strukture, menjao se tokom godina i stočni fond sela.40-tih godina u selu se uzgajalo preko 1000 grla goveda.Po trenutnim podacima u selu ima samo oko 130 grla goveda.40-tih godina u selu se uzgajalo od 3000-3500 ovaca. Početkom 70-ih godina selo organizuje poseban sistem čuvanja ovaca tokom prolećne i letnje ispaše koji traje do danas i zasniva se na dogovoru i raspoređivanju poslova između porodica čije su ovce na ispaši. Da bi danas taj broj iznosio oko 400 ovaca.I broj svinja se tokom godina u selu bitno menjao a njihov broj danas u selu iznosi oko 200.40-ih godina u selu se uzgaja oko 100 koza, međutim zbog zabrane njihovog uzgoja u periodu od 1948. do 1970. koze se uzgajaju tajno i u vrlo malom broju.Njihov broj se postepeno povećava od 1970. do danas kada iznosi preko 100.Od ostale stoke iako je u prošlosti bio veći broj trenutno se u Podvrškoj uzgaja 3 konja. Domaćinstva se snadbevaju mehanizacijom od 1970.godine, iako se u okviru zadruge traktori koriste još od početka 60-ih.Međutim, tek sredinom 80-ih počinje masovno snabdevanje mehanizacijom meštana sela, koja se i sada koristi tako da je u većini domaćinstava potrebno obnoviti kompletnu mehanizaciju radi boljeg i kvalitetnijeg rada. Vinogradarstvo u selu danas nije mnogo zastupljeno i gaji se samo za sopstvene potrebe, a u prošlosti je deo zemljišta davan u zakup meštanima okolnih sela za uzgoj kvalitetnog roda grožđa. Zadruga je u selu osnovana 1956. godine i radila do 1972.godine kada je pripojena Poljoprivrednom Kombinatu "Ključ", 2003 osnovana je druga zadruga i poslovi su joj bili oko povraćaja zemljišta oduzetog posle drugog svetskog rata, da bi u današnje vreme rad zadruge bio neprimetan. Meštani za postojanje zadruge vezuju organizovan otkup poljoprivrednih proizvoda , nabavku repromaterijala i mehanizacije.Organizovan otkup poljoprivrednih proizvoda u selu postepeno prestaje da ga danas nebi postojalo, postoje samo privatni otkupljivači šumskih plodova i pečuraka. Vremenska linija pokazuje da najkritičniji period u razvoju poljoprivrede Podvrške traje od sredine 90-ih do danas.



MAPA RESURSA-PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

Ukupna površina atara Podvrške je 3921,76 ha. OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-MAPA RESURSA: Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 5 mlađih meštana sela. Primenom mape resursa (PRA sredstvo), dobijen je uvid u prirodne potencijale za postojanje i razvoj pojedinih grana poljoprivredne proizvodnje kojima selo raspolaže i način na koji ih meštani sela vide. Mapa oslikava prostornu strukturu tipičnog brdsko-planinskog sela, smeštenog na gornjoj terasi Ključa u podnožju Velike i Male Čuke. Seoski atar zahvata sliv gornjeg i srednjeg toka Podvrške reke. Većina kuća je sa obe strane srednjeg toka Podvrške reke, između Velike i Male Čuke (Čoka Mare i Čoka Mika), a ostale su na strani reke Velike i Male Podvrške i na površi Ključa. Podvrška ima više zemlje pod livadom, utrinom i šumom nego što se ore. Mesta sa tim imanjima su Srpsko polje, Ptlatura, Livađe(Livez), Samun, Durak, Biljevina, Vinogradarsko Brdo, Ornic, Alenče, Straba, Pristav, Osmanova kruška, Bučumat, Veliki branik(Branišća Mare) i Veliki Prisoj(Faca Mare). Utrine su Velika Polja(Pojana Mare) i Ogrez. Selo je zbijenog tipa. Selo je pod vrhovima Velike i Male Čuke, pa je po položaju i dobilo ime. Na Velikoj Čuki ima tragova od zidina i priča se da su iz vremena "Laćina". U seljištu je prvo bilo selo, iz koga je vremena i Staro groblje(Morminc Batrnj).



Selo je na obema austrijskim kartama(Langerova i "Temišvarski Banat") zabeleženo je pod imenom Podverska,Bodverska, ali se više ne pominje do prisajedinjenja ovih krajeva Srbiji. Godine 1946 u Podvršci je bilo 56 kuća. Predanje o zasnivanju sela nije očuvano, a najstariji ljudi o njegovoj prošlosti znali su reći samo ono što su u mladosti slušali od svojih dedova, da se selo premestilo iz Selišta. Nekim se rodovima nije moglo tačno znati poreklo, ali se za njih kazuje da su najstariji u selu i da su se njihovi stariji preci "povratili ili došli iz Vlaške". Preslava i crkvena slava je Spasovdan, a zavetina je Đurđevdan. Domaćinstva raspolažu manjim oraničnim površinama, najvećim delom smeštenim na istočnim delovima sela i tu je kvalitet zemljišta niže (3.,4.,5. i 6.) klase. Izuzetak čini 21 ha oraničnih površina koje je 2. klase. Selo raspolaže znatnim resursima prirodnih livada i pašnjačkih površina raspoređenih u svim delovima sela. Ovaj podatak govori o visokim potencijalima za razvoj planinskog stočarstva, pre svega uzgoja malih preživara, čega su stanovnici Podvrške bili svesni i u prošlosti, o čemu svedoče i podaci dobijeni primenom drugih PRA sredstava (vremenska linija). I danas je način držanja malih preživara u Podvrškoj kombinovanim, pašnjačko – torskim sistemom. Meštani Podvrške razvili su jedinstveni način čuvanja malih preživara u toku pašne sezone. U tu svrhu postoji kolektivni tor (utrina) za ovce smeštena u severo-istočnom delu sela. Šumski resursi Podvrške još uvek su na zadovoljavajućem nivou, iako se zapaža trend smanjivanja šumskih površina. Najveći šumski pojas nalazi se u centralnom i zapadnom delu sela, a nešto manji na samom jugu administrativnih granica Podvrške. Prema svedočenju starijih meštana deo područja Podvrške je davano u najam meštanima susednih sela za uzgoj kvalitetnog grožđa, ali je u današnje vreme od nekada kvalitetnih vinograda ostao samo naziv teritorije i predanja o kvalitetnom vinu dobivenog sa tog područja. Meštani Podvrške se danas bave vinogradarstvom samo za potrebe svojih domaćinstava. Mapa resursa, kao PRA sredstvo i pokazatelj razvojnih potencijala sela, nameće zaključak o visokim potencijalima Podvrške, pre svega, za nekada znatno intenzivnije razvijenu stočarsku proizvodnju.


Sezonski kalendar

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust

Septem. Oktober Novem. Decem.

.

padavine temperat

S

U

Š

A

kozarstvo

zatvore muža

ni sis tem držan jarenje od 1.

ja prehrana jaradi,

dehelm.

i s

p

M U

a

Ž A

š

a pripust

zatvoresistem

ni držanja

ovčarstvo

kobmino vani sist jagnje

od 20.

em držanje do 20.

nja prehrana jagnjadi

dehelm.

i mešanje M

s U striža od 1.do10.

p

Ž

a A

š prekid muže,

oko 20.

pripust

a lučenje

govedarstvo

zatvoreni siste m drža nja kombinovani tuberkul

sistem inizacija

držanja

kukuruz

j a l o v i u g a r priprema zemlje

setva do

25.

freziranje i 1. ko panje

freziranje i 2. ko panje

i s t e r i v a n j e

berba

ugar đ u b r i v a

pšenica

prolećna prihrana herb

icidi

vršidba od 10.

priprema

zemlje

setva

lucerka

setva od 10. do 20

1.kosidba oko 15.

2.kosidba oko 15.

3.kosidba oko 15.

4.kosidba oko 15.

5.kosidba oko 2o.

jesenja setva

kosidba

prirodne livade

KOSI

DBA

vinogradarstvo

rezidba đubrenje 20.-25

frez. kopanje

frez. herbicidi vezanje

zalamanje oko 15.

frez. herbicidi

berba

prerada grožđa

Sezonski kalendar


decemb.



januar februar mart april maj jun jul avgust septemb. oktobar novemb.

dinamika aktivnosti muškaraca

dinamika aktivnosti žena

Sezonski kalendar – PRA sredstvo - vizualizacija

Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 9 meštana sela (3 žene i 6 muškarca)upoznatih sa najširim opsegom poljoprivrednih aktivnosti tokom čitave godine.

januar

februar

mart

april

maj

jun

jul

avgust

septemb

oktobar

novemb.

decembar

prihodi

rashodi


OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA –SEZONSKI KALENDAR: Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogućava vizualizovani uvid u četiri osnovna parametra održivog farmerstva. Ovim sredstvom se dobijaju informacije o klimatskim uslovima područja u kome je sredstvo primenjeno, najznačajnijim granama poljoprivrede za dato područje, ekonomskom statusu domaćinstva sa svim navedenim delatnostima kao i dinamici aktivnosti po polovima u jednom domaćinstvu. Sva četiri parametra su vizualizovana u jednogodišnjem periodu, za svaki mesec posebno. Primena sredstva ne podrazumeva dobijanje preciznih informacija koje bi u kalendar bile unešene od strane samog PLA pomagača, već se izvođenje sredstva prepušta samoj grupi farmera. Tako i cilj primene sredstva nije samo prikupljanje potrebnih informacija, već i uključivanje farmera u proces samopredstavljanja sopstvene situacije. KLIMATSKI USLOVI – Sezonski kalendar primenjen u Podvrškoj govori o tipičnom brdsko planinskom klimatu sa dugim i hladnim zimama i kratkim i sušnim letima. Značajniji pad temperature započinje već sredinom novembra i u kratkom vremenskom periodu se spušta ispod 0° C, da bi se tokom decembra, januara i februara zadržala na najnižim vrednostima sa prosekom od - 10° C. Tokom marta temperatura počinje da raste i taj kurs zadržava i u aprilu i maju. Prosečna temperatura u toku ova tri meseca iznosi 10 - 20° C. Maksimalne temperature očekuju se krajem juna, tokom jula i u prve dve trećine avgusta, sa prosečnim vrednostima i preko 35° C. Krajem avgusta i tokom septembra, temperatura je u konstantnom opadanju, da bi se tokom oktobra zadržala na određenom nivou, a sredinom ili krajem oktobra i kratkotrajno skočila (Miholjsko leto). Temperaturne oscilacije prate i oscilacije u količini padavina. Najznačajnije količine padavina očekuju se sredinom maja, što predstavlja i jedini period sa dovoljnom količinom padavina. Za razliku od kišnog perioda, sušni period traje prosečno 3,5 – 4 meseca i proteže se od kraja maja do poslednje trećine septembra. Kraj septembra, oktobar i novembar, predstavljaju mesece sa nešto značajnijom količinom padavina, ali ne zadovoljavajućom. Sredinom novembra, količina padavina znatno slabi i na tom nivou se zadržava sve do polovine marta. POLJOPRIVREDNE GRANE FARMERA PODVRŠKE – U toku primene sezonskog kalendara, farmeri Podvrške su kao najznačajnije grane poloprivrede za svoje selo izdvojili stočarstku, ratarsku i voćarsku proizvodnju. U okviru stočarske proizvodnje poseban akcenat dat je na uzgoj malih preživara, dok se govedarska proizvodnja ocenjuje kao značajna za neznatan broj domaćinstava. Sezonski kalendar daje sliku ekstenzivnog, pašnog ili kombinovanog sistema uzgoja malih preživara. Način uzgoja koza i ovaca istovetan je u većini slučajeva. Razlike se nalaze jedino u dužini ispaše i dužini laktacije. Ispaša ovaca proteže se gotovo čitave godine, sa prekidima u periodu jakih zima sa velikom količinom snega, a početkom maja započinje tzv. mešanje ovaca koje traje sve do kraja oktobra(tzv.lučenje). Kod koza je pašni period znatno kraći i traje od početka maja do polovine oktobra, u



proseku od 130 do 150 dana. Sa druge strane dužina muznog perioda kod ovaca je znatno kraća u odnosu na muzni period kod koza. Tako se muzni period kod ovaca proteže od polovine aprila, kada se započinje sa prihranom jagnjadi, do početka septembra (prosečno 120 – 140 dana). Kod koza muzni period započinje gotovo istovremeno kao i kod ovaca, ali se proteže na oko 300 dana, odnosno, od početka aprila do februara. Većina farmera koja se bavi ovčarstvom, koze zasušuje tek jedan mesec pred jarenje. Partus koza započinje deset dana kasnije nego kod ovaca i uglavnom se proteže od početka do kraja marta. Isto tako partus ovaca se završava deset dana ranije u odnosu na koze i odvija se u periodu od 20. februara do 20. marta. Jednak vremenski razmak postoji i u terminu pripusta. Pripust ovaca započinje uglavnom oko 20. septembra, dok se koze pripuštaju od 1. oktobra. Tokom aprila mesca, pred izgon na pašu, farmeri samostalno obavljaju dehelmintizaciju malih preživara (DISTOL). Kao specifičnu aktivnost u ovčarskoj proizvodnji, farmeri navode strižu koja se obavlja u periodu od 1. do 10. juna. U govedarskoj proizvodnji kao osnovni način uzgoja pojavljuje se zatvoreni, štalski ili u kratkom vremenskom periodu kombinovani sistem držanja. Kao aktivnosti farmeri navedo sve aktivnosti koje podrazumeva ovakav način uzgoja goveda ( hranjenje, napajanje, muža, čišćenje objekata, uzgoj teladi itd.). Tuberkulinizacija goveda, uzmanje krvi za laboraorijske analize na leukozu, kao pregled mleka na mastitis, obavlja se tokom juna i jula. Nivo aktivnosti u govedarstvu je uglavnom, prema iskazima farmera, isti tokom cele godine. Kao najznačajnije ratarske kulture, primenom ovog sredstva, ispostavljaju se kukuruz, pšenica i lucerka. Nakon obrade i pripreme zemljišta, koja se odvija tokom aprila, kukuruz se seje sve do 25. maja. Nakon nicanja kulture obavlja se borba protiv korovskih biljaka mehaničkim putem - freziranjem i kopanjem. Ovaj postupak se obavlja u dva navrata, sa razmakom od oko mesec dana, tokom juna i jula. Nakon toga sledi pauza u aktivnostima oko ove žitarične kulture sve do oktobra kada započinje berba i traje sve do kraja meseca. Za razliku od kukuruza kod pšenice se nakon pripreme zemljišta za kulturu, koja se odvija tokom avgusta, setva obavlja u septembru. Prema tvrdnjama farmera uzgoj pšenice zahteva znatno manje aktivnosti u poređenju sa uzgojem kukuruza. Najznačajnije aktivnosti su, pored pripreme zemljišta i setve, prolećna prihrana koja se odvija od polovine februara do polovine marta i primena herbicida koja se nastavlja na prolećnu prihranu i traje sve do polovine aprila. Nakon ovih aktivnosti uzgoj pšenice ne iziskuje veću angažovanost farmera sve do vršidbe koja se odvija od 10. jula i traje oko 20 dana. Farmeri Podvrške obavljaju prolećnu setvu lucerke od 10. do 20. aprila, nakon čega nakon mesec dana vrše prvu kosidbu. Kosidba se nastavlja u pet navrata svakog meseca i traje sve do septembra, kada se vrši poslednja peta kosidba. Ukoliko se primenjuje manje zastupljena jesenja setva lucerke u oktobru, kosidba se obavlja jednom nakon mesec dana. Jednako i prirodne livade daju mogućnost jedne kosidbe u godini, koja traje u periodu od polovine juna do polovine jula.



EKONOMSKI STATUS DOMAĆINSTVA SA SVIM NAVEDENIM DELATNOSTIMA – Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogućava, kako samom farmeru tako i PLA trenerima, da kroz vizualizaciju prate tok prihoda odnosno rashoda tokom godine na jednoj farmi sa kombinovanim tipom proizvodnje. Ovo sredstvo primenjeno u Podvrškoj pokazuje da su rashodi na farmi znatno učestaliji u odnosu na prihode u toku jedne godine. Kao najkritičniji period, sa najvećim nivoom rashoda na farmi, navodi se prolećni i letnji period. Ovakve tvrdnje opravdavju se nabavkom repromaterijala (semenski materijal, veštačko đubrivo, zaštitna sredstva, plaćanje mehanizacije i radne snage, kao i povećana potrošnja nafte) i intenzivnijim oboljenjima životinja koja se javljaju u toku prelaska sa jedne na drugu vrstu ishrane. Najveće prihode farmeri Podvrške očekuju tokom maja meseca od prodaje jagnjića i jarića. Nešto niži prihodi očekuju se tokom celog letnjeg perioda od prodaje mleka i mlečnih proizvoda, i tokom jeseni od prodaja proizvoda iz voćarstva. PODELA RADA NA FARMI PREMA POLNOJ RAZLICI I DINAMIKA AKTIVNOSTI – Na farmama u Podvrškoj nema razlike među polovima po pitanju dinamike rada. Oba pola podjednako doprinose svim granama poljoprivrede na svojoj farmi. Za oba pola najaktivniji period je od samog početka proleća, kada se nivo aktivnosti i dalje penje, da bi tokom dužeg perioda od kraja maja pa sve do početka novembra ostao na istom nivou visokih aktivnosti. Period sa nešto manje aktivnosti je jedino zimski period, kada se aktivnosti na farmi svode isključivo na aktivnosti koje podrazumeva zatvoreni sistem uzgoja stoke i vođenje domaćinstva. Jedine aktivnosti u kojima žene ne učestvuju jeste rad sa mehanizacijom i kosidba.



KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA-PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

POLJOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

VANPOLJOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

1. PRODAJA JAGANJACA

1. PENZIJA IZ RADNOG 35% ODNOSA

50% 2. PRODAJA SIRA

25% 2. PLATA 3. PRODAJA PRASIĆA 15%

40%

4. PRODAJA JARIĆA 5%

3. POLJOPRIVREDNE PENZIJE 30%

5. PRODAJA TELIĆA 5-10%

6. PRODAJA MEDA 4. PENZIJE IZ INOSTRANSTVA

10%

30% 7. PRODAJA MLEKA

5%

8. PRODAJA VINA I RAKIJE 15%




OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA – KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA Sredstvo je primenjeno u grupi od šest meštana sela, 3 žene i 3 muškaraca. Primena ovog sredstva ima za cilj vizualizovano predstavljanje učešća poljoprivrede u ukupnom ekonomskom sistemu sela. Sredstvo razdvaja prihode iz poljoprivrednih i vanpoljoprivrednih delatnosti i pokušava da izvore prihoda rasporedi na osnovu dva kriterijuma unutar svake grupe. Prvi kriterijum je značaj pojedinog izvora prihoda sa obzirom na njegov ekonomski doprinos domaćinstvu koje ga ostvaruje. Na osnovu ovog kriterijuma, izvori prihoda su označeni rednim brojevima. Drugi kriterijum je broj domaćinstava, izražen procentualno, koji ostvaruje navedeni izvor prihoda. Vanpoljoprivredni izvori prihoda u Podvrškoj igraju veći značaj u ekonomskom sistemu, kako pojedinačnog domaćinstva, tako i sela u celini. Ova tvrdnja se objašnjava činjenicom da se uglavnom radi o nesigurnim i malim izvorima prihoda, kakve su plate zaposlenih, koje ostvaruje oko 20% domaćinstava. Poljoprivredne penzije, koje prima uglavnom jedan član u oko 30 % domaćinstava, zbog izuzetno malih iznosa, učesnici rada na sredstvu navode tek kao formalni izvor prihoda, bez značajnijeg doprinosa ekonomskom sistemu domaćinstva. Nešto je drugačija situacija kada se govori o penzijama stečenim u radnom odnosu. Ove penzije se smatraju relativno sigurnim i značajnim, a ne retko i jedinim izvorom prihoda, naročito ako se radi o staračkim i samačkim domaćinstvima. Penzije stečene u radnom odnosu ostvaruje takođe po jedan član u oko 80% domaćinstava. Kategorizacija prema izvorima prihoda, kao i ostala PRA sredstva, stočarsku proizvodnju stavlja na prvu poziciju izvora prihoda. Kao najznačajniji izvor prihoda u okviru poljoprivrednih delatnosti, sredstvo iznosi prodaju jaganjaca. Ovim putem prihode ostvaruje svega 35% domaćinstava. Razlog koji je ovaj izvor prihoda smestio na prvu poziciju po važnosti jeste, prema tvrdnjama meštana, apsolutna rentabilnost proizvodnje sa malim ulaganjima i zadovoljavajućim potrebama tržišta. Isti procenat domaćinstava ostvaruje prihode prodajom sira. Razlog stavljanja ovog izvora prihoda iza prodaje jaganjaca jeste nezadovoljavajuća cena sira kao i veliki utrošak vremena u proces prerade mleka koji se obavlja primitivnim, tradicionalnim metodama. Navedeni razlozi čine ovu delatnost nedovoljno rentabilnom. Prodajom ostalog podmlatka domaćih životnja meštani Podvrške gotovo da ne ostvaruju prihode. Razlog ovome je mali stočni fond, što je slučaj pre svega u govedarskoj i svinjarskoj proizvodnji ili se radi o grani koja je u selu u blagom usponu, kao što je kozarstvo, gde se podmladak ostavlja za obnavljanje ili povećanje stada. Prodajom jarića, telića i prasića, prihode ostvaruje 5 – 10 % domaćinstava. Prodaju mleka meštani smatraju ekonomskom perspektivom svog sela. Danas tek oko 5% domaćinstava prodaje neprerađeno mleko. Kao osnovni razlog tome navodi se nepostojanje organizovanog otkupa mleka kao i niska cena sirovog mleka. Putem prerađevina od grožđa (vino i rakija) prihode ostvaruje oko 15% domaćinstava. Prodaja ostalog voća se navodi kao nebitan izvor prihoda čak i za 15% domaćinstava koja ostvaruje prihode na ovaj način.



KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU - PRA SREDSTVO - VIZUALIZACIJA

DOMAĆINSTVO IZNAD PROSEKA -plata ili /i penzija - radna snaga ,sezonska -motokultivator -prosečno 1,5 ha oranica -traktor -prihodi od prodaje -veći broj priključnih mleka i sira mašina -prosečno 10 grla stoke i više -prosečno 2,5 ha livada i pašnjaka

12%

PROSEČNO DOMAĆINSTVO -plata ili penzija -radna snaga -traktor -prosečno 1,7 ha oranica -motokultivator -proizvodnja mleka i sira -osnovne priključne sa malim tržišnim viškom mašine -prosečno 6 grla stoke

-prosečno 0,5 ha livada i pašnjaka 55%

STARAČKO DOMAĆINSTVO -penzija -nedostatak radne snage -traktor -proizvodnja mleka i sira -motokultivator samo za sopstvene potrebe -prosečno 3-4 grla stoke -prosečno 0,25 ha obrađene površine

-daju zemlju pod zakup 20%

SAMAČKO DOMAĆINSTVO -penzija -nedostatak radne snage -motokultivator -proizvodnja mleka samo -prosečno 1-2 grla za sopstvene potrebe ili bez stoke -prosečno 0,2 ha obrađene površine

-daju zemlju pod zakup 13%



OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU: Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 6 meštana sela , tri žene i tri muškarca.Kategorizacija prema životnom standardu, kao PRA sredstvo , omogućava nam sticanje uvida u način na koji meštani sela prave razlike prema standardu domaćinstava, koliko različitih kategorija standarda u selu ima i koliko domaćinstava je obuhvaćeno svakom od navedenih kategorija. Meštani , učesnici u radu grupe, su razlikovali četiri različite kategorije prema životnom standardu, koje obuhvataju sva domaćinstva sela. Prosečnih seoskih domaćinstava ima oko 55%.Karakteristike prosečnog domaćinstva u Podvrškoj su sledeće:ima dovoljno radno sposobnih članova, a vanpoljoprivredni izvori prihoda su ili plata jednog člana(koji je zbog toga mnogo manje angažovan u poljoprivrednim aktivnostima ) ili penzija jednog ili dva starija člana domaćinstva.Od poljoprivrednih resursa ovo domaćinstvo ima sledeće:opskrbljeno je mehanizacijom (traktor, motokultivator i osnovne priključne mašine), prosečno oko 0,5 ha pašnjačkih površina i 0,7 ha obrađenih oraničnih površina, u proseku uzgaja oko 6 grla stoke, a mleko prerađuje u sir sa malim tržišnim viškovima. Domaćinstava koja su iznad ovog proseka u Podvrškoj ima oko 12%.Karakteristike ove kategorije su sledeće:ima dovoljno radno sposobnih članova.Od vanpoljoprivrednih izvora prihoda pojavljuju se plata jednog zaposlenog člana i penzija starijeg člana porodice.Ovo domaćinstvo može da priušti plaćanje sezonske radne snage.Od poljoprivrednih resursa ovo domaćinstvo poseduje:mehanizaciju (traktor, motokultivator, veći broj priključnih mašina), prosečno 2,5 ha pašnjačkih površina, prosečno 1,5 obrađenih oraničnih površina, u proseku uzgaja oko 10 grla stoke i stiče značajne prihode od prodaje sira i mleka. Staračkih domaćinstava (sa dva starija člana) u Podvrškoj ima oko 20%.Karakteristike ove kategorije su sledeće:nedovoljna radna snaga (mlađi članovi žive u gradu ili inostranstvu i dolaze povremeno), jedna ili dve penzije kao vanpoljoprivredni izvor prihoda.I ovo domaćinstvo je opskrbljeno mehanizacijom (traktor i motokultivator), obrađuje u proseku oko 0,25ha zemlje, a ostalo daje pod zakup i uzgaja u proseku 3-4 grla sitne stoke.Mleko i sir se proizvode samo za sopstvene potrebe. Samačkih domaćinstava( samo sa jednim starijim članom) U Podvrškoj ima oko 20%.Karakteristike ove kategorije su sledeće:nedostatak radne snage, penzija kao vanpoljoprivredni izvor prihoda.Od mehanizacije ovo domaćinstvo poseduje motokultivator, prosečno obrađuje oko 0,2 ha , a ostalu zemlju u posedu daju pod zakup, uzgaja do 2 grla sitne stoke , a mleko prizvodi samo za sopstvene potrebe.U ovom domaćinstvu se mleko ne prerađuje.



ranije ranije ranije

kasnije kasnije kasnije

REŠAVANJE INFRASTRUKTURNIH PROBLEMA

OTKUP POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA NIJE ORGANIZOVAN

FORMIRANJE CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

BEZ UČEŠĆA PROIZVOĐAČA

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE

OŽIVLJAVANJE OBJEKATA ZA MLADE DA BI OSTALI U SELU

VISOKE CENE REPROMATERIJALA

NAVODNJAVANJE

DA ŽIVE I RADE

STVARANJE OPCIJA ZA POBOLJŠANJE – SREDSTVO PLANIRANJA- VIZUALIZACIJA

NABAVKA KVALITETNIH RASNIH GRLA

NEDOSTATAK STRUČNE POMOĆI

STARA MEHANIZACIJA (25 GOD.)

MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE

OBJEKTI ZA SMEŠTAJ STOKE STARI I NEADEKVATNI

NEMA PRIKLJUČNIH MAŠINA

NEADEKVATNI OBJEKTI ZA PRERADU MLEKA

NEDOSTATAK MUZILICA

NEDOVOLJNA PROIZVODNJA STOČNE HRANE

ORGANIZOVANJE RADA ZADRUGE

MALI STOČNI FOND

MI SAMI


OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE SREDSTVA PLANIRANJA-STVARANJE OPCIJA: Ovo sredstvo je primenjeno u većoj grupi sastavljenoj od 15 meštana (7 žena i 8 muškaraca) i provereno u radu sa drugim grupama.Stvaranje opcija , kao sredstvo planiranja, primenjuje se na rezultate primene prvog sredstva situacione analize-predstavljanje situacije u selu.Nakon primene drugih PRA sredstava i dovršetka situacione analize , ovo sredstvo se, u fazi planiranja PLA metode, vraća na probleme koje su meštani identifikovali primenom PRA sredstva –predstavljanje situacije u selu i kategorizuje ih prema vremenu potrebnom za njihovo rešavanje i prema njihovim mogućnostima da u rešavanju tih problema učestvuju.Otuda su sve identifikovane probleme meštani, učesnici u radu grupe, podelili na one koje mogu da reše sami, za čije rešavanje im je osim mobilizacije vlastitih resursa potrebna i pomoć sa strane i one u čijem rešavanju ne mogu da učestvuju .Problemi su razlikovani i na one koji mogu biti rešeni u skorije vreme i one za čije rešavanje je potrebno više vremena ili su uslovljeni rešavanjem nekih drugih problema sa navedene liste. MI SAMI:Problemi koje meštani mogu sami da reše jesu nedovoljna proizvodnja stočne hrane i mali stočni fond , uključujući tu i navedeni problem sa malim brojem goveda u selu.Rezultati primene vremenske linije pokazuju da je uzgoj goveda u ovom selu bio jedna og važnih grana stočarske proizvodnje poslednjih šezdeset godina. U poslednjih par godina primetan je nagli pad broja goveda, pre svega, zbog nerentabilnosti proizvodnje.Ne postoji organizovani otkup mleka i otkupna cena teladi ne može da pokrije troškove njihovog uzgoja.Isti problemi postoje i u ostalim granama stočarske proizvodnje.Prema mišljenju meštana broj grla stoke u selu može biti povećan ukoliko se steknu zadovoljavajući ekonomski uslovi za njihovu proizvodnju.Da je ovo problem koji poljoprivredni proizvođači u Podvrškoj mogu da reše mobilizacijom vlastitih potencijala najbolje ilustruje podatak da se broj ovaca poslednjih godina u selu povećava. Nedovoljna proizvodnja stočne hrane se pojavljuje kao problem iz više razloga.Kao jedan od osnovnih razloga navodi se usitnjenost i raštrknost poseda i nepristupačnost poseda za rad sa mehanizaciojom.Drugi razlog je zemljište niske klase koje obezbeđuje male prinose po hektaru.Kao razlog se , takođe, navodi i visoka cena repromaterijala i nefunkcionisanje institucije zadužene za pomoć u radu i organizovanju poljoprivrednika (zadruga). Svi navedeni razlozi imaju za posledicu trenutnu nerentabilnost proizvodnje stočne hrane. MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE:Svi problemi svrstani u ovu kategoriju su oni u čijem rešavanju meštani mogu da učestvuju jednim delom , unosom vlastitih sredstava (udruživanjem ili individualno), ali im je potrebna dodatna podrška, pre svega, finansijska.Što se tiče problema sa nedostatkom stručne pomoći, u selu ne postoje resursi za upotpunjavanje ovog nedostatka, pa stručna pomoć mora doći sa strane, ali



su meštani spremni da stručnim licima pruže potrebnu logističku podršku.Prema mišljenju meštana, problemi kao što su nedostatak stručne pomoći i nabavka mehanizacije i nekih potrebnih priključnih mašina su rešivi u skorije vreme i sa postojećim ulaganjima, za razliku od ostalih na listi, takođe i nabavka kvalitetnih rasnih grla sa odgovarajućom dokumentacijom o poreklu. Razlika u prioritetima, za rešavanje, iako neznatna, bi probleme postavila na sledeći način: mehanizacija i priključne mašine, stručna pomoć, objekti za smeštaj stoke, objekti za preradu mleka,muzilice. SAMO UZ POMOĆ SA STRANE: Budući da su uzgajivači koza i ovaca nezadovoljni rasnim sastavom potrebna im je savetodavna pomoć i pomoć u nabavci kvalitetnog priplodnog materijala. Veliki problem u selu su i neadekvatni uslovi za život, nedostatak infrastrukture, kanalizacije kao i objekta za organizovanje mladih da bi se pojačala njihova želja za ostankom u selu. Problem zbog visokih cena repromaterijala je svrstan u kategoriju problema u čijem rešavanju poljoprivredni proizvođači ne mogu da učestvuju, međutim, skoro udruženi proizvođači se nadaju da će preko svog udruženja uskoro moći da kupuju repromaterijal po povoljnijim cenama.To se odnosi i na problem sa nepostojanjem organizovanog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Navodnjavanje je , i prema mišljenju meštana, iako važan, teško rešiv problem, zato što zahteva velika ulaganja . U rešavanju ovog problema meštani ne mogu da učestvuju. Prema mišljenju meštana, problemi kao što su nedostatak kvalitetnog priplodnog materijala i visoke cene repromaterijala su problemi koji mogu biti rešeni u skorije vreme za razliku od ostalih na listi.



LIČNA KARTA SELA PODVRŠKA



POLJOPRIVREDNO – EKONOMSKI SISTEM

Podvrška pripada tipu brdsko – planinskog sela u opštini Kladovo u Borskom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 1754 stanovnika. Podvrška je sa svim karakteristikama koje ova reljefna struktura nosi sa sobom. Primenom mape resursa , PRA sredstva, dobijen je jasan uvid u prirodne resurse i potencijale kojima selo sa ovakvim geografskim položajem raspolaže. Klimatski uslovi, sa dugim i oštrim zimskim i umerenim letnjim periodom, kao godišnja količina padavina u rasponu od 750 do 850 mm, usmeravaju poljoprivredno stanovništvo Podvrške na ekstenzivne sisteme proizvodnje u svim granama poljoprivrede. Ukupna površina Podvrške je 3921,76 ha. Podeljeno na 8610 parcela prosečne veličine 0,4544 ha. Podvrška raspolaže malim zemljišnim površinama više klase što, takođe, pokazuju rezultati primene mape resursa. Oko 21 ha ove površine nalazi se na istočnom kraju sela i predstavlja najznačajniji resurs za proizvodnju žitaričnih kultura. Ova površina se nalazi u parcelama prosečne površine oko 1 ha, što prema merilima Podvrščana predstavlja krupnije parcele. Parcele se nalaze na ravnijem terenu, čime je omogućena upotreba mehanizacije prilikom obrade. Oko polovine administrativne površine sela nalazi se pod pašnjačko – livadskim površinama kombinovanim sa šumskim površinama. Ove površine smeštene su uglavnom u višim predelima Podvrške. Navedeni podaci upućuju na visoke potencijale za razvoj planinskog stočarstva, a pre svega ovčarstva i kozarstva. U prilog tome idu i podaci dobijeni primenom svih PRA sredstava. Primenom vremenske linije , PRA sredstva, dobijen je uvid u ulogu, pre svega, stočarske proizvodnje u životnom sistemu farmera u poslednjih stočetrdeset godina. Rezultati primene ovog sredstva potvrđuju tradicionalnost stočarske proizvodnje. Šezdesetih godina, kao posledica intenzivne industrijalizacije, u Podvrškoj počinje rapidno smanjivanje stočnog fonda, što se nastavlja sve do današnjih dana u pojedinim granama stočarske proizvodnje. Sa padom zaposlenosti i ekonomskog standarda, u poslednjoj deceniji primećen je blagi uspon pre svega u ovčarsko – kozarskoj proizvodnji. Isto tako i primena sezonskog kalendara , PRA sredstva, uzgoj malih preživara stavlja kao prioritetne grane poljoprivredne proizvodnje. Tipično poljoprivredno domaćinstvo Podvrške u sezonskom kalendaru navodi aktivnosti u ovoj oblasti kao svoje osnovne aktivnosti tokom cele godine. Sve socijalne kategorije domaćinstava Podvrške, u manjem ili većem obimu, kao osnovnu poljoprivrednu delatnost navodi uzgoj malih preživara.Ovu tvrdnju najbolje ilustruju podaci dobijeni primenom kategorizacije prema životnom standardu , PRA sredstva. Primena ovog sredstva pokazuje da čak i staračka i samačka socijalna



kategorija ovčarstvo ili kozarstvo doživljava kao delatnost koju će poslednju zapostaviti. Da je stočarska proizvodnja osnova ekonomskog sistema farmera Podvrške dokazuju kako podaci dobijeni primenom kategorizacije prema izvorima prihoda ( PRA sredstvo), koji su važeći za selo u celini, tako i podaci dobijeni primenom metode anketiranja i primene polustrukturisanog intervjua u domaćinstvima. Prema tvrdnjama meštana tek oko 5% domaćinstava Podvrške nema stočarsku proizvodnju ni za sopstvene potrebe. 100% od anketiranih i intervjuisanih domaćinstava stiču prihode iz različitih grana poljoprivrede. STOČARSKA PROIZVODNJA OVČARSKA PROIZVODNJA Razvoj proizvodnje Ovčarska proizvodnja u Podvrškoj, doživela je značajan pad u proteklih šezdeset godina. 40-tih godina u selu se uzgajalo od 3000-3500 ovaca i njihov broj opada do kraja 60-tih godina.U narednom periodu broj ovaca u selu raste na oko 1300, da bi postepeno padao do 1993. kada se u selu uzgaja oko 600 ovaca . Trend opadanja brojnog stanja ovaca nastavlja se sve do 2000. godine. Danas Podvrška raspolaže sa oko 400 grla ovaca, što je znatno manji broj u odnosu na navedene periode. Vremenska linija i pored ove činjenice pokazuje blagu uzlaznu liniju u razvoju ovčarstva u odnosu na poslednju deceniju. Rasni sastav Primenom metode polustrukturisanog intervjua i metode anketiranja, dobijeni su rezultati koji govore da se radi o domaćim rasama ovaca, uglavnom rase vitenberg.

Pramenka je naša primitivna autohtona rasa nastala u oskudnim i lošim uslovima držanja, ali je veoma otporna. Gaji se južno od Save i Dunava, a slične primitivne rase zastupljene su i u drugim zemljama Balkana - Italiji,



Španiji, Engleskoj i drugim evropskim državama. Male je telesne mase, slabe mlečnosti, daje malo vune i to lošeg kvaliteta. Ime je dobila po šiljastom izgledu pramenova runa sa veoma ili umereno grubim vlaknima. Runo je otvorenog tipa, telo je slabo obraslo i kasnostasna je rasa. Prosečan prinos vune je oko 1,25 kg po ovci, visina grebena iznosi oko 60 cm, prosečna telesna masa 25-50 kg, mlečnost 50-80 l po laktaciji. Dobre je plodnosti (95% ovaca se uspešno ojagnji ). Postoji puno sojeva pramenke na teritoriji Jugoslavije, a najvažniji su: pirotski, svrljiški, krivovirski, beli metohijski, baljuša, sjeničko - pešterski soj, šarplaninski, lipski, vlaški, kucovlaški i vlaški vitorogi soj koji je nestao. a) Svrljiški soj je krupniji soj pramenke, rasprostranjen u istočnoj Srbiji oko Svrljiga. Vuna na glavi obrazuje ćubu, a noge i glava obrasli su belom bojom, mestimično sa mrko-crnim flekama. Dugorepa je pramenka. b) Pirotski soj se gaji na području istočne Srbije. Proizvodne osobine su poboljšane selekcijom zbog dobre prilagođenosti uslovima gajenja. Pirotska oplemenjena ovca je nastala planskim ukrštanjem sa ovnovima virtemberg i merina arl rase. Povećana je masa, prinos i kvalitet vune, a mlečnost se održala. To je dugorepa pramenka. Način uzgoja Ovčarstvo se zasniva na ekstenzivnom, pašnjačkom ili kombinovanom torsko - pašnjačkom načinu uzgoja ovaca, što potvrđuju podaci dobijeni primenom sezonskog kalendara , kao i metodom anketiranja i polustrukturisanog intervjua. Istim sredstvima utvrđeno je da se ispaša gotovo celokupnog fonda ovaca u selu, obavlja tokom cele godine, izuzev perioda sa jakim zimama i visokim nivoom snežnih padavina. Sezonski kalendar pokazuje da je zajednička ispaša ovaca osigurana tokom perioda od početka maja do kraja oktobra. Tokom istorije ovčarstva Podvrške, farmeri neguju sistem ispaše ovaca posredstvom tradicionalnog zanimanja – ovčara. Ovčar je čovek koji je plaćen od strane svih uzgajivača ovaca, a u zavisnosti od broja grla kojima farmeri raspolažu, da tokom prolećne i letnje ispaše čuva ovce na pašnjacima. Ovo zanimanje, kao što pokazuje vremenska linija, iščezava tokom sedamdesetih godina.Raspadom ovog sistema uzgajivači organizuju drugi sistem čuvanja ovaca. Farmeri organizuju tzv. mešanje ovaca, koje započinje krajem aprila i početkom maja i traje sve do kraja oktobra kada se obavlja tzv. lučenje ovaca. Budući da je broj ovaca, kako u selu tako i u domaćinstvu , znatno smanjen uzgajivači ovaca ovčarstvo više ne vide kao rentabilnu granu poljoprivredne proizvodnje.



Ovakvo mišljenje se javlja uglavnom iz dva razloga. Prvi razlog je mali broj ovaca u domaćinstvu, koji ne obezbeđuje dovoljnu dnevnu produkciju mleka koja bi se mogla u sirovom ili prerađenom obliku plasirati na tržište. Drugi razlog je veliki utrošak vremena i rasipanje radne snage na pašnjački uzgoj umanjenog stada ovaca. Farmeri se iz ovih razloga odlučuju za zajedničku ispašu, stvarajući tako veća

stada ovaca tzv. buljuke. Stada se sastoje od 50 do preko 100 grla ovaca i u početku se osniva šest stada. Danas selo raspolaže sa tri stada raspoređena u tri različita dela sela. Svako stado raspolaže sopstvenim pašnjačkim površinama ujednačenog kvaliteta. Površina pašnjaka kojima jedno stado raspolaže određena je dogovorom uzgajivača prema broju grla u jednom stadu. Svaki uzgajivač ovaca na početku sezone ispaše dobija raspored čuvanja ovaca za naredni period. Broj dana koji će jedan farmer provesti čuvajući ovce na ispaši određen je brojem ovaca kojim raspolaže, tj. svako grlo podrazumeva jedan dan proveden na ispaši. S obzirom da bi i ovakav način čuvanja ovaca oduzimao dosta vremena farmeri se organizuju tako što angažuju veći broj članova svog domaćinstva. Ovakav način čuvanja ovaca organizuje se u ciklusima sve dok i poslednji uzgajivač ne izvrši svoje obaveze prema rasporedu u ciklusu kada se ciklus ponavlja. Za svako stado napravljeni su posebni torovi na različitim krajevima sela za noćni smeštaj stada. Ovce se izgone na pašu oko 6 sati i 30 minuta i ostaju sve do kasnih popodnevnih sati, kada se oko 18 sati smeštaju u torove. Ovakav način čuvanja ovaca meštani Podvrške imaju i danas. Smatraju ga vrlo korisnim, budući da su njime, i sa malim brojem grla ovaca, dobili mogućnost angažovanja u preradi mleka i time ostvarivanja prihoda i ovim putem. Svakim od postojećih stada upravlja jedan čovek, koji je zadužen za pravljenje rasporeda čuvanja i za vođenje evidencije o preuzimanju mleka. Pored ovih zaduženja on ima i ovlašćenje izricanja kazni za nepoštovanje pravila koja su dogovorena. Kršenja pravila uglavnom se odnose na neiyvršavanje obaveza prema rasporedu čuvanja stada, pri čemu se izriče kazna isključivanja prekršioca pravila i njegovih grla iz zajedničkog stada na određeni vremenski period. U periodu kada se ovce drže zatvorenim sistemom smeštene su u objekte koji, kod oko 60% anketiranih i intervjuisanih domaćinstava, ne zadovoljavaju osnovne zoohigijenske uslove. Uglavnom se radi o objektima površine od 10 – 30 metara kvadratnih, prosečne starosti oko 40 godina, građene tradicionalnim načinom gradnje ( pruće i blato ), sa nedovoljnom količinom ventilacije i svetlosti. Problem neadekvatnog smeštaja stoke , farmeri iznose kao jedan od gorućih problema sa kojima se stočarstvo Podvrške suočava. Tim pre što su domaćinstva osiromašena, a za rešavanje ovog problema potrebna su veća



finansijska ulaganja, koja postojeći obim proizvodnje i uslovi koji vladaju u njoj, ne mogu da pokriju. Ovo potvrđuju i rezultati dobijeni primenom sredstava situacione analize. Ishrana Budući da su ovce u ekstenzivnom, pašnjačkom sistemu uzgoja, osnovna ishrana tokom godine je paša na prirodnim livadama i pašnjacima. Ovakav način ishrane zastupljen je čak i u zimskom periodu, izuzev kratkih perioda kada se ovce drže zatvorene u torovima. Osnovu ishrane tada čini seno lucerke ili travno detelinskih smeša. Pred jagnjenje, ovcama se u ishranu uvodi značajnija količina koncentrovanih, energetskih hraniva, pre svega cerealija. Ishrana jagnjadi se prvih mesec do mesec i po dana zasniva isključivo na sisanju. Jagnjad se uglavnom izdvaja i nekoliko puta dnevno, u zavisnosti od starosti jagnjeta, pušta da sisa. Već polovinom aprila počine se sa prihranom jagnjadi, pre svega kabastim hranivima. Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda Način čuvanja ovaca igra značajnu ulogu u proizvodnji ovčijeg mleka i mlečnih proizvoda. Budući da se uglavnom radi o malim stadima ovaca unutar jednog domaćinstva, danas farmeri Podvrške ne raspolažu značajnijim količinama neprerađenog ovčijeg mleka koje bi se moglo naći na tržištu. Načinom čuvanja ovaca farmeri su obezbedili mogućnost proizvodnje mlečnih proizvoda, uglavnom sira u velijama. Na samom početku pašne sezone, prilikom mešanja ovaca, farmeri Podvrške skupljaju se na zajedničkoj muži. Tom prilikom određuje se pomužena količina mleka po jednom grlu iz jednog domaćinstva. Pomužena količina mleka, množi se sa brojem grla kojim domaćinstvo raspolaže, a zatim se dobijena vrednost množi sa brojem dana do sledeće zajedničke muže.Na taj načina svako domaćinstvo, čije je stado pomešano, dobija broj koji predstavlja količinu mleka koju će proizvesti tokom perioda koji je pokriven zajedničkom mužom i koju može preuzeti odjednom , a prema određenom rasporedu. Prve količine mleka dobijaju farmeri sa najvećim brojem ovaca u zajedničkom stadu, a zatim i ostali prema brojnom stanju svojih stada. U toku pašne sezone obavljaju se tri zajedničke muže, a ostalim danima mužu obavljaju farmeri koji se toga dana po rasporedu nalazi na ispaši sa ovcama. Ovakav način zajedničkog čuvanja omogućava proiizvodnju sira i farmerima koji uzgajaju mali broj ovaca . Količina namuženog mleka se, prema podacima dobijenim metodom polustrukturisanog intervjua i metodom anketiranja, kreće od 300 – 600 ml dnevno, ili 50 – 70 l u toku laktacije po jednoj muznoj ovci. Uzrok ovim varijacijama su, uglavnom, period laktacije, koja je laktacija po redu u pitanju i kvalitet ispaše. Cena litre ovčijeg mleka kreće se oko 50 dinara, a tek se oko 2% intervjuisanih i anketiranih domaćinstava bavi prodajom manjih količina ovčijeg mleka. Uglavnom su u pitanju domaćinstva koja ne drže ovce u zajedničkom stadu, a mleko prodaju stalnim kupcima. Laktacija, prema podacima dobijenim primenom sezonskog kalendara, polustrukturisanog intervjua i anketiranjem, traje prosečno 5 – 6 meseci, s tim što



jagnjad sisaju sve do polovine aprila, kada se počinje sa prihranom. Ekonomski muzni period traje oko 120 – 140 dana. Hemijski sastav ovčijeg mleka, sa količinom od oko 5,3% mlečne masti, oko 6,3% proteina i oko 17% ukupne suve materije, daje prednost u proizvodnji sira. Tako je za dobijanje jednog kg sira neophodno 3 l mleka. Gotovo 100% anketiranih i intervjuisanih domaćinstava koja uzgajaju ovce bavi se preradom mleka u sir. Istim načinom dobijeni su podaci da od ukupnog broja domaćinstava koja se bave preradom mleka tek oko 25% domaćinstava ostvaruje značajnije prihode ovom delatnošću, prodajom proizvedenih količna uglavnom sistemom stalnih kupaca. Ostala domaćinstva tek povremeno prodaju neznatne količine sira. Prosečna količina sira potrošenog u samim domaćinstvima iznosi oko 20% od ukupno proizvedene količine. Količina sira proizvedenog u jednom domaćinstvu kreće se od 45 kg u toku laktacije u domaćinstvima koja poseduju 2 ovce i kojih ima oko 20 %, do 350 kg u toku laktacije u domaćinstvima koja poseduju oko 15 ovaca. Ovakvih domaćinstava u selu ima tek oko 5%. Najveći broj domaćinstava kreće se između navedenih vrednosti. Cena kilograma sira kreće se od 150 – 250 dinara u zavisnosti od potreba tržišta za ovčijim sirom. Najveće cene postižu se na samom početku i na kraju laktacionog perioda, kada su i potrebe tržišta povećane. Mleko se uglavnom prerađuje u neadekvatnim uslovima. Prostorije u kojima se odvija proces prerade ne zadovoljavaju higijensko – sanitarne uslove i u gotovo 100 % anketiranih i intervjuisanih domaćinstava nalaze se u sklopu stambenog prostora. Higijensko – bakteriološka ispitivanja mleka farmeri Podvrške u oko 30 % anketiranih i intervjuisanih slučajeva uopšte ne rade. U preostalih 70% slučajeva, ovakve provere se rade samo onda kada su neophodne, tj. kada se pojave organoleptičke promene na mleku. Ovce kod kojih se pojave ovakvi problemi privremeno se isključuju iz zajedničkog stada. Ovaj podatak se obrazlaže i činjenicom da je tek oko 25% anketiranih i intervjuisanih farmera izjavilo da povremeno ima probleme sa bolestima vimena, dok ostali tvrde da do sada nisu imali iskustva sa mastitisima. Perspektive ovčarsko - mlekarske proizvodnje Sva primenjena PLA sredstva izdvajaju ovčarstvo kao jednu od trenutno nosećih grana poljoprivrednog sistema sela u celini. Ovčarstvo je to bilo i u prošlosti, što pokazuju podaci dobijeni primenom vremenske linije, a prema tvrdnjama meštana biće i u budućnosti, jer ga prirodni potencijali i tradicionalnost nameću kao jednu od najperspektivnijih grana ovog kraja. Primena kategorizacije prema izvorima prihoda prodaju jaganjaca stavlja ispred mlekarske proizvodnje. Razlog tome je nezadovoljavajuća cena mleka i mlečnih proizvoda i nepostojanje zagarantovanog tržišta za mleko i mlečne proizvode, što skupa dovodi do vrlo sporog povećanja fonda ovaca u selu , uglavnom iz sopstvenih izvora. Kao još jedan od sprečavajućih faktora za brži i intenzivniji razvoj ovčarstva navodi se i neophodnost finansijskih ulaganja u dotrajale objekte za zimski smeštaj ovaca i



primitivan način prerade mleka u neadekvatnim uslovima. Ovo potvrđuju rezultati primene sredstava situacione analize, metode intervjuisanja i anketiranja. Bez obzira na navedene činjenice, meštani Podvrške se sve više orjentišu na ovu granu poljoprivrede, što dokazuju i rezultati primene vremenske linije. KOZARSTVO Razvoj proizvodnje Isto kao i ovčarstvo i kozarstvo predstavlja osnovu tradicije poljoprivrednog sistema Podvrške. I ono u istorijskim okvirima doživlljava uspone i padove koji se najbolje oslikavaju primenom vremenske linije. Primenom ovog PRA sredstva dobijaju se podaci koji svedoče da se 40-ih godina u selu uzgaja oko 100 koza, međutim , zbog zabrane njihovog uzgoja u periodu od 1948. do 1970. koze se uzgajaju tajno i u vrlo malom broju.Njihov broj se postepeno povećava od 1970. do danas kada iznosi oko 100. Rasni sastav Primenom metode anketiranja i polustrukturisanog intervjua dobijeni su podaci o rasnom sastavu koza u Podvrškoj. Najzastupljenija je domaća bela koza, nastala oplemenjivanjem domaće balkanske koze i danas čini oko 90% ukupnog rasnog sastava koza. Ostatak čine melezi domaće bele koze i alpino rase ili sama alpino rasa (uglavnom jarčevi). Brojnost autohtone balkanske koze u čistoj rasi kod nas je po nekim procenama pala na par desetina hiljada grla, a razlozi su brojni: prelazi se na gajenje plemenitijih tipova koza gde god je to moguće, starenje sela smanjuje broj njihovih držalaca, a time i njihov broj. 1.Domaća balkanska koza - Divlji rodonačelnik balkanske koze je Capra prisca Adametz. Zastupljena je na brdsko planinskim terenima, kršu, u sušnim i nerazvijenim krajevima. Gaji se najekstenzivnije od svih vrsta stoke, kao posledica tradicionalnog gajenja u najoskudnijim uslovima. Skoro je čitave godine na brstu i paši. Kostret joj je duga, gusta, sjajna i to jednobojno smeđa, bela, crna ili šarena. Vrlo je pokretljiva i spretna po nepristupačnim, kamenitim terenima.Vitalna je i otporna na bolesti, skromnih zahteva ishrane i nege, ali i skromnih proizvodnih mogućnosti. Domaće balkanske koze se puno tipološki (spoljašnje fenotipske osobine) razlikuju, ali to nije vezano isključivo za nadmorsku visinu ( koze nižih i viših područja). Koze nižih terena su nešto veće telesne mase (35-40kg) od koza viših terena (30-38 kg) . Plodnost je slaba i iznosi oko 100 -130% . Ispitivanja heterogenosti genskih markera kod koza omogućavaju selekciju balkanske koze u raznim proizvodnim pravcima. Ova ispitivanja su takođe pokazala veliku genetsku udaljenost balkanske koze od visoko produktivnih mlečnih rasa. Pojedini sojevi ove rase mogu biti vrlo otporni na pojedine infektivne agense zbog izraženog polimorfizma DNA u odnosu na druge rase koza.



2.Domaća bela koza je nastala neplanskim ukrštanjem domaće balkanske koze krupnijeg tipa i sanske koze . Gaji se u mnogim našim krajevima, a dobro je prilagođena postojećim nepovoljnim uslovima gajenja. Može biti rogata ili šuta, sa ili bez vratnih “minđuša” i sa ili bez brade.Telesne mase je 40-45 kg, plodna je (ojari prosečno oko 1,8 jaradi). Već u drugoj laktaciji daje 460 l mleka, a uz bolju ishranu i negu postiže i 650 l, kod selekcionisanih grla i do 800 l. Način uzgoja Primenom sezonskog kalendara, metode polustrukturisanog intervjua i metode anketiranja, dobijaju se podaci koji govore o kombinovanom, pašno – štalskom sistemu držanja. Kod koza je za razliku od ovaca, pašni period znatno kraći i traje od početka maja do polovine oktobra, u proseku od 150 do 170 dana. Ovo se objašnjava, od strane meštana, nižom tolerancijom na niske temperature kod koza. Koze se iz tog razloga tokom čitavog zimskog perioda drže zatvorenim, štalskim sistemom držanja. U toku pašnog perioda koze se čuvaju individualno po domaćinstvima. U zimskom periodu, kada se koze drže zatvorenim sistemom, smeštene su u objekte koji kod oko 70% anketiranih i intervjuisanih domaćinstava ne zadovoljavaju osnovne zoohigijenske uslove. U kozarstvu je po tom pitanju nešto lošija situacija budući da koze zahtevaju znatno više standarde zatvorenog načina držanja nego ovce. Takođe se radi o objektima površine od 10 – 30 metara kvadratnih, prosečne starosti oko 40 godina, građene tradicionalnim načinom gradnje ( pruće i blato ), sa nedovoljnom količinom ventilacije i svetlosti Ovo potvrđuju i rezultati dobijeni primenom sredstava situacione analize. Ishrana Ishrana koza, uglavnom se zasniva na kabastim hranivima tokom cele godine. U periodu ispaše radi se o ishrani travnim smešama sa prirodnih livada i pašnjaka, kao i brstom različitog grmastog rastinja i izdanaka drveća. U zimskom periodu, u štalskom sistemu držanja, ishrana se takođe zasniva na kabastim hranivima, senu lucerke i travno detelinskih smeša. Kao i u ishrani ovaca, veća količina koncentrovanih energetskih hraniva, uglavnom cerealija, uvodi se u obrok tek pred sam partus i neposredno nakon njega. Specifičnost u ishrani koza jeste ishrana lisnikom i u letnjem i u zimskom periodu, koja je i jedan od indikatora nedovoljne proizvodnje stočne hrane, o čemu govore i sredstva situacione analize.



Ishrana jaradi zasniva se na mleku, odnosno sisanju, sve do polovine aprila kada se kao i kod jagnjića prelazi na period prihranjivanja kabastom hranom. Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda Kozarstvo , za razliku od ovčarske proizvodnje, omogućava i sa relativno malim stadom proizvodnju veće količine mleka. Količina namuženog mleka se, prema podacima dobijenim metodom polustrukturisanog intervjua i metodom anketiranja, kreće od 1,5 – 2 l dnevno, ili 400 – 470 l u toku laktacije po jednoj muznoj kozi. Uzrok ovim varijacijama su isto kao i kod ovaca uglavnom, period laktacije, koja je laktacija po redu u pitanju i kvalitet ispaše. Cena litre kozijeg mleka kreće se oko 35 dinara, a ovaj izvor prihoda ostvaruje tek vrlo mali broj , oko 5% intervjuisanih i anketiranih domaćinstava , pri čemu se u polovini od njih radi o vrlo malim količinama mleka. Mleko se prodaje neorganizovano, stalnim kupcima. Laktacija, prema podacima dobijenim primenom sezonskog kalendara, polustrukturisanog intervjua i anketiranjem, traje znatno duže nego što je to slučaj kod ovaca, oko 9 meseci, a u nekim slučajevima nekontrolisanog pripusta i do samog partusa. U ovakvim slučajevima pauza u ekonomskom muznom periodu nastaje samo u periodu sisanja jaradi do polovine aprila meseca, a laktacije se spajaju. Hemijski sastav kozijeg mleka, sa količinom od oko 4% mlečne masti, oko 2,8 – 4,6% proteina i oko 11,3 – 14,5% ukupne suve materije, zahteva veću količinu mleka za proizvodnju 1 kg sira. Za dobijanje jednog kg sira neophodno 6,5 - 7 l mleka. Gotovo 100% anketiranih i intervjuisanih domaćinstava, bavi se preradom mleka u sir. Istim načinom dobijeni su podaci da od ukupnog broja domaćinstava koja se bave preradom mleka tek oko 25% domaćinstava ostvaruje značajnije prihode ovom delatnošću, prodajom proizvedenih količna uglavnom sistemom stalnih kupaca. Ostala domaćinstva tek povremeno prodaju neznatne količine sira. Prosečna količina sira potrošenog u samim domaćinstvima iznosi i kod kozijeg sira oko 20% od ukupno proizvedene količine. Količina kozijeg sira proizvedenog u jednom domaćinstvu kreće se od 75 kg u toku laktacije u domaćinstvima koja poseduju 2 koze i kojih ima oko 20 % od ukupnog broja koji se bave kozarstvom, do 2000 kg u toku laktacije u domaćinstvima koja poseduju oko 60 grla koza. U selu postoji samo jedno domaćinstvo sa ovolikim brojem koza i ovakvom godišnjom produkcijom kozijeg sira.Najveći broj domaćinstava kreće se između navedenih vrednosti. Cena kilograma sira izjednačena je sa ostalim vrstama sira i kreće se od 200 – 250 dinara u zavisnosti od potreba tržišta za kozijim sirom. Mleko se uglavnom prerađuje u neadekvatnim uslovima. Prostorije u kojima se odvija proces prerade ne zadovoljavaju higijensko – sanitarne uslove i u gotovo 100 % anketiranih i intervjuisanih domaćinstava nalaze se u sklopu stambenog prostora. Higijensko – bakteriološka ispitivanja mleka, farmeri Podvrške u oko 30 % anketiranih i intervjuisanih slučajeva uopšte ne rade. U preostalih 70% slučajeva, ovakve provere se rade samo onda kada su neophodne tj. kada se pojave organoleptičke promene na



mleku. Ovaj podatak se obrazlaže činjenicom da je tek oko 25% anketiranih i intervjuisanih farmera izjavilo da povremeno ima probleme sa bolestima vimena, dok ostali tvrde da do sada nisu imali iskustva sa ovim oboljenjima. Perspektive kozarsko - mlekarske proizvodnje Sva primenjena PLA sredstva , koja svedoče o potencijalima za intenziviranje ovčarske proizvodnje, svedoče i o potencijalima za intenziviranje kozarstva. Međutim, kozarska se proizvodnja sreće sa istim problemima sa kojima i ovčarska, ali uprkos tome razvoj planinskog stočarstva u Podvrškoj se nalazi u usponu. U prilog tome govori i novoosnovano udruženje uzgajivača koza u Podvrškoj, koje sa velikim entuzijazmom pokreće inicijativu za povećanjem broja koza u selu. GOVEDARSTVO Razvoj proizvodnje U prošlosti je govedarska proizvodnja igrala znatno veću ulogu u ukupnom poljoprivrednom sistemu sela nego što je to slučaj danas. Tako 40-ih godina, od kada počinje identifikacija događaja na vremenskoj liniji, u selu se uzgajalo preko 1000 grla goveda.Već 60-ih godina njihov broj počinje da opada do 250 koliko ih je u selu bilo 2001.godine.Danas u selu ima oko 130 grla goveda. Ovakav status govedarstva objašnjava se, pre svega, činjenicom da su goveda u prošlosti uglavnom služila za rad. I danas se postojeći broj goveda delimično koristi za rad, naročito na parcelama koje su teže dostupne savremenoj mehanizaciji. Kao drugi razlog ovakvog statusa govedarstva navodi se starenje sela i trenutna nerentabilnost proizvodnje. Rasni sastav Da 91% od ukupnog broja goveda Podvrške, pripadaju rasi domaćeg šarenog govečeta u tipu simentalca, a ostatak pripada rasi crno – belog holštajnsko – frzijskog goveda, rezultat je primene metode polustrukturisanog intervjua i metode anketiranja. Ovo goveče je nastalo ukrštanjem buše ili sivih stepskih goveda sa bikovima simentalske rase. Pretapanje se vršilo do V generacije kod podolca. Kod buše je najpre vršeno melioracijsko ukrštanje sa pincgavcem i to do II ili III generacije, a zatim se žensko potomstvo parilo sa simentalcima (do V i VI generacije). Ovo goveče varira u pogledu veličine i proizvodnje, a ide se na njeno dalje oplemenjivanje. Visina grebena kod ženskih životinja ( 95% od ukupnog broja, ostatak su telad), iznosi 125 – 135 cm, a telesna težina 500 – 650 kg.



Način uzgoja Goveda se uglavnom drže štalskim, vezanim sistemom, tokom cele godine, što pokazuju i rezultati primene sezonskog kalendara, kao i metode polustrukturisanog intervjua i metode anketiranja. Da to u prošlosti nije bilo tako, da su goveda imala sličan sistem uzgoja kao i koze, pokazuje primena vremenske linije. Izuzetak je jedino povremeno puštanje na ispašu, u periodu vegetacije, uglavnom na obližnjim livadskim površinama ili okućnicama. Uzgoj goveda se odvija u relativno očuvanim, kvalitetnijim objektima, površine koja se uglavnom kreće oko 20 – 40 metara kvadratnih, prosečne starosti oko 20 godina, u kojima su u najvećoj meri zadovoljeni osnovni zoohigijenski uslovi. Ishrana Rezultati primene PRA sredstava, pokazuju deficit u proizvodnji stočne hrane, pre svega žitarica, što se naročito odražava na govedarsku proizvodnju. Goveda se uglavnom hrane zelenom kabastom hranom, smešama trava u letnjem periodu, dok se u zimskom periodu kao osnovno hranivo pojavljuje seno lucerke ili travno – detelinskih smeša. Zastupljenost koncentrovanih, energetskih hraniva je znatno niža nego što su potrebe. Ovo se navodi i kao jedan od osnovnih razloga rapidnog smanjenja broja goveda u selu, naročito u protekle tri godine. Ishrana teladi se zasniva na ishrani mlekom u prva dva meseca, kada se telad odbijaju i već u starosti od tri do četiri meseca prodaju. Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda Budući da je broj goveda u selu znatno smanjen, govedarstvo u ukupnoj proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda u selu ne igra značajnu ulogu. Domaćinstva koja poseduju goveda, uglavnom poseduju po jednu ili dve muzne krave. Čak i broj domaćinstava koja u svom posedu imaju dva muzna grla je veoma nezadovoljavajući. Iz ovog razloga, gotovo sva proizvedena količina kravljeg mleka i sira se iskoristi u sopstvenom domaćinstvu, sa neznatnim tržišnim viškovima. Izuzetak čine domaćinstva koja se pored govedarstva bave i ovčarstvom i kozarstvom, pa na taj način ostvaruju ukupne tržišne viškove mleka i mlečnih proizvoda. Količina namuženog mleka se, prema podacima dobijenim metodom polustrukturisanog intervjua i metodom anketiranja, kreće od 10 - 15 l dnevno, ili prosečno oko 3000 l u toku laktacije po jednoj muznoj kravi. Izuzetak čini domaćinstvo koje poseduje goveda holštajn –frizijske rase, koje u proseku ostvaruje 5500 l mleka u toku laktacije po jednoj kravi. Cena litre kravljeg mleka kreće se, kao i cena kozijeg mleka , oko 35 dinara, a ovaj izvor prihoda ostvaruje tek vrlo mali broj , oko 5% intervjuisanih i anketiranih domaćinstava , pri čemu se u polovini od njih radi o vrlo malim količinama mleka. Mleko se prodaje neorganizovano, stalnim kupcima. Laktacija, prema podacima dobijenim primenom sezonskog kalendara, polustrukturisanog intervjua i anketiranjem, traje 9 meseci, a ekonomski muzni period oko 7 meseci.



Hemijski sastav kravljeg mleka, sa količinom od oko 3,6 – 4,4% mlečne masti, oko 3,3 – 3,9% proteina i oko 11,2 – 15,2% ukupne suve materije, zahteva oko 7 l mleka za proizvodnju 1 kg sira. Oko 50% anketiranih i intervjuisanih domaćinstava bavi se preradom kravljeg mleka u sir, ali u većini slučajeva u kombinacijama sa ostalim mlekom od drugih vrsta životinja. Istim načinom dobijeni su podaci da od ukupnog broja domaćinstava koja se bave preradom mleka tek oko 10% domaćinstava ostvaruje značajnije prihode ovom delatnošću, prodajom proizvedenih količna uglavnom sistemom stalnih kupaca. Ostala domaćinstva tek povremeno prodaju neznatne količine sira. Prosečna količina kravljeg sira potrošenog u samim domaćinstvima iznosi oko 50% od ukupno proizvedene količine. Količina kravljeg sira proizvedenog u jednom domaćinstvu kreće se od 180 kg u toku laktacije u domaćinstvima koja poseduju 1 muznu kravu i kojih ima oko 95 % od ukupnog broja koji se bave govedarstvom, do 360 kg u toku laktacije u domaćinstvima koja poseduju 2 muzne krave. Cena kilograma sira izjednačena je sa ostalim vrstama sira i kreće se od 110 – 150 dinara. Mleko se uglavnom prerađuje u neadekvatnim uslovima. Prostorije u kojima se odvija proces prerade ne zadovoljavaju higijensko – sanitarne uslove i u gotovo 100 % anketiranih i intervjuisanih domaćinstava nalaze se u sklopu stambenog prostora. Higijensko – bakteriološka ispitivanja mleka, kada je govedarstvo u pitanju, sprovode se redovnom godišnjom kontrolom na mastitis, kalifornija mastitis testom, organizovanom u letnjem periodu (jun ili jul) od strane veterinarske službe. Ovaj podatak potvrđuju i rezultati primene sezonskog kalendara. Perspektive govedarsko - mlekarske proizvodnje Iako je govedarska proizvodnja doživela značajan pad, naročito u protekle tri godine, ona se i dalje navodi kao potencijal sela. Razlog ovome su značajna uloga govedarstva u istoriji poljoprivredno – ekonomskog sistema u prošlosti sela. Status govedarstva u Podvrškoj, prema mišljenju meštana, mogao bi se poboljšati kada bi se obezbedilo tržište za proizvedene količine mleka i mlečnih proizvoda, kao i kada bi se omogućila jeftinija nabavka repromaterijala za proizvodnju stočne hrane.



SVINJARSTVO Razvoj proizvodnje Primenom PLA sredstava, pre svega vremenske linije, zapaža se da svinjarska proizvodnja nikada nije igrala značajnu ulogu u ukupnom poljoprivredno – ekonomskom sistemu Podvrške. Do 80-tih godina u selu se nalazi oko 2,5 grla svinja po jednom domaćinstvu. Danas selo raspolaže sa oko 200 grla svinja i proizvodnja se uglavnom zasniva na proizvodnji za sopstvene potrebe. Rasni sastav Primenom metode polustrukturisanog intervjua i metode anketiranja dobijeni su rezultati koji ukazuju na meleze u rasnom sastavu svinja. Uglavnom se radi o ukrštenim rasama pietrena i landrasa. Način uzgoja Svinje se gaje uglavnom intenzivnim zatvorenim sistemom džanja. Objekti u kojima su smeštene svinje su uglavnom male površine, prosečno 10 metara kvadratnih, starosti od 50 do 10 godina. Najveći broj objekata za smeštaj i uzgoj svinja, građen je od čvrstog materijala, sa zadovoljenim osnovnim zoohigijenskim uslovima. Ishrana Ishrana svinja se uglavnom zasniva na tovnim standardima, pri čemu su koncentrovana hraniva zastupljena sa oko 90 % od ukupne količine hraniva. Izuzetak čini jedino uzgoj krmača. Oko 40 % domaćinstava uzgaja uglavnom jednu krmaču, prasilju. Režim ishrane je kombinovani, budući da jedan vremenski period krmače borave na ispustima gde su im dostupna zelena krmiva. Ishrana prasića se zasniva na mlečnom režimu do starosti od oko 2 meseca, nakon čega se odbijaju, prihranjuju starter smešama, a ubrzo zatim prodaju. Perspektive svinjarske proizvodnje Svinjarsku proizvodnju meštani sela ne vide kao svoj potencijal. Prema tvrdnjama meštana i dalje će se nastaviti trend proizvodnje za sopstvene potrebe.



VETERINARSKA ZAŠTITA Oko 50 % od anketiranih i intervjuisanih domaćinstava izražava nezadovoljstvo radom veterinarske službe. Nezadovoljstvo se javlja iz više razloga. Pre svega, kao problem se javlja nepostojanje veterinarske ambulante ili punkta u samom selu. Veterinarska služba jednom nedeljno posećuje selo, uz izuzetke hitnih intervencija na poziv farmera. Ovde se takođe javlja problem, jer su veterinarske usluge u takvim slučajevima znatno skuplje. Jedine redovne veterinarske aktivnosti na području sela jesu aktivnosti propisane od strane nadležnog Ministarstva, a tiču se preventivnih mera. U ove preventivne aktivnosti ubrajaju se: vakcinacija svinja protiv kuge u proleće i jesen, tuberkulinizacija , vađenje krvi na leukozu i mastitis test u leto kod goveda i vakcinacija pasa u zimu. RATARSKA PROIZVODNJA PROIZVODNJA ŽITARICA Primena svih PLA sredstava ukazuje na veliki problem proizvodnje stočne hrane, pre svega žitaričnih kultura. Razloga za ovaj problem ima više. Jedan od osnovnih razloga jeste usitnjenost i nepristupačnost parcela za upotrebu savremene mehanizacije, zbog čega su farmeri prinuđeni da obrađuju zemlju ručno ili upotrebom goveda kao radne snage. Drugi razlog je niska klasa zemljišta. Oko 70 % oraničnih površina kreće se u granicama 3. – 6. klase. Samo na jednom delu sela, na površini od 21 ha rešen je ovaj problem komasacijom zemljišta 2001. godine. Na ovom području nalazi se zemljište najviše klase, parcele su ukrupnjene, prosečne veličine oko 1 ha i lako dostupne mehanizaciji. Kao još jedan od razloga nedovoljne proizvodnje stočne hrane, navodi se starenje sela, zbog čega Podvrška raspolaže sa oko 40% zapuštenih površina. Oranične površine se kod 100% od anketiranih i intervjuisanih domaćinstava, đubre kombinovanom upotrebom stajskog i veštačkih đubriva ( NPK, ureja). Stajsko đubrivo zbog malog stočnog fonda, ne može da pokrije potrebe koje jedno domaćinstvo ima, pri čemu treba uzeti u obzir i to da se stoka uglavnom uzgaja pašnim ili kombinovanim pašno – torskim sistemom, čime se gube značajne količine stajskog đubriva. Još jedan



nedostatak koji se jeste neadekvatno skladištenje stajskog đubriva, pri čemu se gube znatne količine N i đubrivo gubi na vrednosti. Svi navedeni faktori dovode do sve intenzivnije upotrebe veštačkih đubriva. Primenom metode polustrukturisanog intervjua i metodom anketiranja kukuruz i pšenica se ispostavljaju kao najznačajnije žitarične kulture Podvrške. Površine pod ovim žitaricama uglavnom su podjednake u 90 % domaćinstava, dok se u preostalih 10 % domaćinstava jedna od njih pojavljuje kao dominantna. Veličina parcele se kreće od 0,14 ha do 1,5 ha zasebno za obe kulture. Najčešće veličine parcela su oko 0,45 ha za kukuruz i 0,45 ha za pšenicu u oko 30 % domaćinstava.

Prinosi po ha kukuruza iznose u proseku 2,4 – 3,0 t u zavisnosti od količine padavina u toku godine. Za pšenicu se prinosi kreću od 2,9 – 3,4 t po ha po istom kriterijumu. 100% od anketiranih i intervjuisanih domaćinstava bavi se ratarskom proizvodnjom ili daje ratarske površine pod zakup, uglavnom po sistemu »na treći deo«.

100 % od anketiranih i intervjuisanih domaćinstava izjavljuje da nema nikakvih tržišnih viškova žitariaca, da je potrošnja u sopstvenom domaćinstvu 100% od proizvedene količine. Polovina od njih izjavljuje da dokupljuje žitarice u toku godine. PROIZVODNJA KRMNOG BILJA ( LUCERKA I DETELINA) Sa istim problemima sa kojima se sreće proizvodnja žitaričnih kutura, sreće se i

proizvodnja krmnog bilja, pokazuju rezultati primene PRA sredstava. Površine pod ovim biljem znatno su manje nego prethodne i kreću se od 0,15 – 0,6 ha. Oko 75% intervjuisanih i anketiranih domaćinstava bavi se proizvodnjom krmnog bilja, dok ga ostali kupuju. Prosečni prinosi kreću se od 2 – 3,5 t po ha u zavisnosti od vremenskih uslova i položaja parcele na kojoj su zasejani ovi usevi. I ovde se 100% od ukupnog broja intervjuisanih i anketiranih domaćinstava, izjašnjava da nema

tržišnih viškova i da proizvedene količine nisu dovoljne da pokriju sopstvene potrebe.



VOĆARSKA PROIZVODNJA VINOGRADARSTVO Najstariji žitelji sela Podvrška govore kako su im stariji pričali u detinjstvu kako u atar Podvrške dolazili stanovnici okolnih sela donjeg ključa i uzimali zemlju pod zakup da bi proizvodili kvalitetno vino sa predela Ključke terase, ali je u današnje vreme ostala samo priča i imena delova teritorije. Vinogradarstvom se danas bavi mali broj stanovnika sela i proizvodi se samo za sopstvene potrebe. MEHANIZACIJA 100 % od anketiranih i intervjuisanih domaćinstava raspolaže mehanizacijom. Mehanizaciju poseduju i samačka i staračka domaćinstva, s tim da u ovoj kategoriji domaćinstava ona ostaje uglavnom neiskorištena. Međutim prema saznanjima dobijenim primenom kategorizacije prema životnom standardu, mehanizacijom raspolaže oko 70% od ukupnog broja domaćinstava u selu. Pod ovim brojem uračunavaju se zajedno motokultivatori i traktori sa svojim priključnim mašinama. Ono što se ispostavlja kao problem, kada je mehanizacija u pitanju, prema svedočenju meštana, jeste dotrajalost kompletne mehanizacije. Prosečna starost traktora i njihovih priključnih mašina kreće se oko 30 godina. Prosečna starost motokultivatora i njihovih priključnih mašina kreće se oko 20 godina. SOCIO-KULTURNI SISTEM SELA PODVRŠKA Stanovništvo Podvrške Vremenska linija (PRA sredstvo) nam pokazuje da je 1846 godine u Podvrškoj živelo oko 56 domaćinstava, a 1940. taj broj poraso na 400 domaćinstava.Od 1953. do 1981. broj domaćinstava je porastao do 510, da bi 1991. Podvrška brojala oko 490 domaćinstava.Danas u Podvrškoj živi oko 450 domaćinstava.Iz demografske građe se zapaža da je ovo selo u određenom istorijskom periodu bilo izrazito emigraciono područje.Meštani pamte da su velike migracije prema gradu radno sposobnog i fertilnog stanovništva trajale u periodu između 1960.-1965. godine, a početkom 70-ih godina počinju i iseljavanja u inostranstvo.Migracije prema gradu seoskog stanovništva traju i danas, iako ne u zabrinjavajućem obimu. Prema broju članova domaćinstva se dele na sledeći način: samačkih domaćinstava (sa jednim članom) je 102, domaćinstava sa dva člana je 136, dok se u 178 domaćinstvo broj članova kreće od 3 do 7.



Starosna struktura stanovništva sela je nepovoljna.35% domaćinstava se sastoji samo od članova starijih od 65 godina, a od njih čak 45% od članova starijih od 75 godina.U 40% od ostalih domaćinstava poljoprivredno su najaktivniji članovi stariji od 60 godina. Primena svih relevantnih PRA sredstava (kategorizacija prema životnom standardu, kategorizacija prema izvorima prihoda), polustrukturisanog intervjua i anketiranja, pokazuju da nijedno domaćinstvo u Podvrškoj svoje prihode ne ostvaruje isključivo iz poljoprivrede, ali je 50%učešća poljoprivrede u izvorima prihoda važeći procenat za najveći broj anketiranih domaćinstava (čak 54,7%).Broj domaćinstava koja stiču ili je sticalo prihode i u gradu (plate i penzije zaposlenih) je 155.62% anketiranih domaćinstava je sa jednim prihodom koji se stiče van poljoprivrede, 30% je sa 2 takva prihoda , a 8%je sa tri. Članovi anketiranih domaćinstava koja stiču izvor prihoda preko radnog odnosa zasnovanog u nekom državnom ili privatnom preduzeću u gradu u u 69% slučajeva ističu da je prihod nesiguran i da bi se vratili sticanju prihoda isključivo od poljoprivrede. Kategorizacija prema životnom standardu pokazuje da meštani sela prave razliku na četiri kategorije. Prosečnih seoskih domaćinstava ima oko 50%.Ovakvo domaćinstvo ima dovoljno radno sposobnih članova, a vanpoljoprivredni izvori prihoda su ili plata jednog člana(koji je zbog toga mnogo manje angažovan u poljoprivrednim aktivnostima ) ili penzija jednog ili dva starija člana domaćinstva.Opskrbljeno je mehanizacijom (traktor, motokultivator i osnovne priključne mašine),poseduje prosečno oko 0,5 ha pašnjačkih površina i obrađuje oko 0,7 ha oraničnih površina, u proseku uzgaja oko 7 grla stoke, a mleko prerađuje u sir sa malim tržišnim viškovima. Domaćinstava koja su iznad ovog proseka u Podvrškoj ima oko 10%.Ovakvo domaćinstvo ima dovoljno radno sposobnih članova, uz mogućnost plaćanja sezonske radne snage.Od vanpoljoprivrednih izvora prihoda pojavljuju se plata jednog zaposlenog člana i penzija starijeg člana porodice.Poseduje mehanizaciju (traktor, motokultivator, veći broj priključnih mašina), prosečno 2,5 ha pašnjačkih površina, obrađuje prosečno 1,5 oraničnih površina, u proseku uzgaja oko 17 grla stoke i stiče značajne prihode od prodaje sira i mleka. Staračkih domaćinstava (sa dva starija člana) u Podvrškoj ima oko 20%.Ovakvo domaćinstvo ima relativno radno sposobne članove (mlađi članovi žive u gradu i dolaze povremeno) i jednu ili dve penzije kao vanpoljoprivredni izvor prihoda.I ovo domaćinstvo je opskrbljeno mehanizacijom (traktor i motokultivator), obrađuje u proseku oko 0,25ha zemlje, a ostalo daje pod zakup i uzgaja u proseku 3-4 grla sitne stoke.Mleko i sir se proizvode samo za sopstvene potrebe. Samačkih domaćinstava( samo sa jednim starijim članom) U Podvrškoj ima oko 20%. 50% ovakvih domaćinstava je radno nesposobno, a ostalih 50% relativno radno sposobno. Penzija se pojavljuje kao vanpoljoprivredni izvor prihoda.Od mehanizacije ovo domaćinstvo poseduje motokultivator, prosečno obrađuje oko 0,2 ha , a ostalu zemlju u posedu daje pod zakup, uzgaja do 2 grla sitne stoke , a mleko prizvodi samo za sopstvene potrebe.U ovom domaćinstvu se mleko ne prerađuje



Na osnovu rezultata primene PRA sredstava i metode polustrukturisanog intervjua i anketiranja može se dobiti profil tipičnog poljoprivredno aktivnog domaćinstva Podvrške: od 3 do 5 članova domaćinstva , jedan je zaposlen u gradu ili prima penziju, završena srednja ili osnovna škola, radno je sposobno, u polovini svojih prihoda zavisi od poljoprivrede, poseduje osnovnu mehanizaciju, obrađuje do 1 ha zemlje, uzgaja do 5 grla sitne stoke, poseduje do 1 ha površina pod livadama i pašnjacima, prerađuje mleko sa malim tržišnim viškovima koje prodaje stalnim kupcima i sa potencijalima za povećanje proizvodnje. Infrastruktura Podvrška je udaljena od Kladova oko 25 km. Česti autobuski polasci omogućavaju meštanima ovog sela dobru povezanost sa gradom i mogućnost stanovanja u selu i pored poslovnog angažmana u gradu.Infrastrukturni problemi sela su delimično rešeni.Prilazni put je asfaltiran, izgrađen je lokalni vodovod, koji ne obezbeđuje dovoljne količine vode samo u periodu velikih suša. Telefonski priključak i broj poseduju sva domaćinstva. Selo ima struju i uličnu rasvetu u centralnom delu.Problem kanalizacije je rešen septičkim jamama i takvim rešenjem su meštani nezadovoljni. U selu postoji ambulanta , koja je otvorena tri puta nedeljno, tri prodavnice iz kojih se meštani snadbevaju potrebnim životnim namirnicama, pekara za snabdevanje meštana svežim pekarskim proizvodima i pošta.Od lokalnih administrativnih institucija u selu postoji mesna kancelarija.Saradnjom sa mesnom kancelarijom su meštani zadovoljni. Poljoprivredno domaćinstvo Podvrške se u svom delovanju ne može osloniti na neku lokalnu instituciju.Seoska zadruga postoji ali ne postoji neka aktivnost vezana za nju.Zainteresovanost za udruživanje postoji i kod proizvođača koji nisu članovi zadruge.Rezultati anketiranja pokazuju da je 21,5% anketiranih poljoprivrednika neupućeno u modele udruživanja , iako za njih zainteresovano, 21,5% njih je već razgovaralo sa drugima o tome , dok je 28,5% anketiranih poljoprivrednika nezaiteresovano za udruživanje, pre svega, zbog toga što je prethodni model seoske zadruge, kao najvažnije lokalne institucije za podršku, bio van domašaja kontrole i usmeravanja od strane onih koji su na nju bili upućeni. Obrazovanje meštana sela Obrazovanje je jedan od najvažnijih puteva za socijalnu promociju pojedinca, stepen obrazovana meštana Podvrške je zadovoljavajući.U selu postoji osmogodišnja škola , sa oko 100 učenika, osnovana između 1870 i 1880. godine. Nakon završetka osnovne škole dalje školovanje učenici nastavljaju u Kladovu ili većim gradovima u blizini (Negotin,Zaječar,...), smešteni u domu učenika, kod rodbine ili u privatnom smeštaju, što takvim domaćinstvima stvara dodatne troškove.Blizina grada i postojanje škole u selu omogućava ostanak u selu mladih , radno sposobnih domaćinastava, koja bi u suprotnom slučaju bila primorana da se zbog školovanja dece presele u grad.



Rezultati anketiranja i polustrukturisanog intervjua pokazuju da je čak 85% anketiranih domaćinstava zainteresovano za organizovanje edukacije i modernizaciju svoje proizvodnje, budući da je njihov način učenja novih ideja vezanih za poljoprivredu sveden na međusobnu razmenu iskustva .Načini učenja koji bi im najviše odgovarali su TV i radio emisije, preko časopisa i brošura, predavanja stručnjaka u selu i poseta stručnjaka njihovim gazdinstvima. Status žena u selu Anketiranjem žena obuhvaćeno je 10% domaćinstava Podvrške.Kao ključne varijalbe za analizu položaja žene u ovom selu uzimaju se stepen obrazovanja, ekonomski položaj, učešće u podeli rada i ostvarivanje prava na slobodu odlučivanja. Iako slobodni pristup obrazovnim institucijama i obrazovno postignuće nisu uvek garancija demokratizacije odnosa među polovima, obrazovanje je , kao ulazak u javnu sferu, bitan preduslov za ostvarenje individualnih prava. U ovom selu je stepen obrazovanja žena nezadovoljavajući i doprinosi njihovom neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce. Od ukupnog broja anketiranih žena samo je njih 21,7% završilo

srednju školu, dok je 63,9% završilo samo osnovnu školu. Jako mali broj žena u Podvrškoj stiče prihode kojima samostalno raspolaže.Tek 26% anketiranih žena ima svoje prihode, od čega 80% prima penzije, a ostalih 20% plate.Tako je žena zaposlenih u vanpoljoprivrednim

ma samo 8,6% od ukupnog broja anketiranih. 62,5% žena ima zdravstveno osiguranje preko osiguranja svojih supruga koji su zaposleni, a situacija je

drugačija samo za 37,5% žena koje imaju i socijalno i penziono osiguranje. 87% žena nije vlasnik pokretne ili nepokretne imovine. Ekonomska zavisnost od supruga u 74% anketiranih domaćinstava, ženama ovog sela određuje neravnopravnu ulogu u celokupnom životnom sistemu farmera i na ovaj sistem prenosi karakteristike patrijahalnih odnosa.

delatnosti

PRA sredstvo sezonski kalendar pokazuje da žene imaju visoko učešće u kontigentu radne snage zaposlene u poljoprivrednim delatnostima; one su angažovane tokom godine u svim poljoprivrednim aktivnostima. Polustrukturisani intervju nam donosi saznanja da žene ne učestvuju samo u kosidbi i radu sa mehanizacijom. Rad sa mehanizacijom se u ovom selu tretira kao specifično muški posao.



U zemljoradnji žene su angažovane tokom čitave godine na kopanju, berbi kukuruza, vršidbi i skladištenju žitarica nakon žetve, ukoliko se ova obavlja mehanizacijom , i na žetvi, ukoliko se žanje ručno, što je slučaj na manjim parcelama, kao i skupljanju sena nakon kosidbe. Najveći deo poslova u stočarskoj proizvodnji obavljaju žene. One su angažovane na hranjenju životinja, čišćenju objekata, ispaši i muži. Mlekarska proizvodnja u selu gotovo sasvim zavisi od angažmana žena. Žene su nosioci čitavog procesa proizvodnje i prerade mleka-od muže do sira. U ovčarstvu žene podjednako učestvuju u svim aktivnostima oko hranjenja i čišćenja objekata. Žene , zajedno sa muškarcima , učestvuju u rasporedu čuvanja zajedničkog stada ovaca u selu. Osim u zajedničkom stadu ovaca tokom letnje ispaše od sredine aprila do kraja septembra, kada po rasporedu u muži podjednako učestvuju i žene i muškarci, u domaćinstvima je to posao žena. U kozarstvu se aktivnosti oko hranjenja koza, čišćenja objekata za smeštaj i čuvanja tokom letnje ispaše dele podjednako između muškaraca i žena u domaćinstvu. Muža i prerada mleka su u svim domaćinstvima, koja se bave uzgojem koza, posao koji obavljaju žene. I u govedarstvu je situacija ista. Žene učestvuju u pripremi stočne hrane, hranjenju goveda i čišćenju objekata. Muža i prerada su posao žena. Patrijahalni porodični režim onemogućava ženama tipičnog seoskog domaćinstva učešće u prodaji i kupovini stoke. U vinogradarskoj proizvodnji, koja je zastupljena u skoro svim domaćinstvima ovog sela, žene su angažovane tokom zimskog perioda na rezidbi (od početka januara do sredine februara), na kopanju u aprilu mesecu, vezivanju i zalamanju u julu i junu, berbi (od sredine oktobra do sredine novembra) i preradi grožđa u novembru mesecu. Odnos žena prema organizaciji poslova u domaćinstvu u okviru različitih porodičnih varijateta najdublje je determinisan patrijahalnom organizacijom odnosa u porodici.Odluke o organizaciji svakodnevnih poslova u domaćinstvu 30% anketiranih žena donose same. U 47,8% anketiranih domaćinstava tu odluku donosi suprug, a u samo 22,2% svi ukućani zajedno. U većini slučajeva sve odluke vezane za poslovanje u gazdinstvu , prema svedočenju anketiranja i polustrukturisanog intervjua , donose muški članovi porodice. Odluke o povećanju poljoprivredne proizvodnje samostalno donosi samo 4,4% anketiranih žena. U 52% domaćinstava to je odluka koju donosi suprug, a u 43,6% domaćinstava tu odluku donose svi ukućani zajedno. Odluku o nabavci potrebnih poljoprivrednih mašina u 60 % anketiranih domaćinstava donose muški članovi porodice, a tek u 35,6% svi ukućani zajedno. Iako žene učestvuju u svim aktivnostima stočarske proizvodnje samo u 39,1% anketiranih domaćinstava one učestvuju u donošenju odluke o povećanju stočnog fonda, u 56,6% domaćinstava tu odluku donosi muški član porodice. Distinkcija privatno/javno, koja ima važnu ulogu u uspostavljanju individualnih sloboda, delovala je u slučaju žena u ovom selu , kao princip isključivanja. Tako dok u prodaji poljoprivrednih proizvoda u selu stalnim kupcima učestvuju svi ukućani zajedno, u prodaji poljoprivrednih proizvoda van sela, aktivnostima van sela koja su od značaja za poljoprivrednu proizvodnju i u kontaktima sa institucijama podrške van sela, u 60% domaćinstava učestvuju samo muški članovi porodice. Odluku o tome šta će se proizvoditi , gde prodati i po kojoj ceni u 56,6% anketiranih domaćinstava donosi muški član porodice. 69,5% anketiranih žena smatra da se povećanje proizvodnje u njihovom domaćinstvu može ostvariti uz finansijsku podršku sa strane , od čega bi sredstva bila uložena u nabavku poljoprivrednih mašina (26% ponuđenih odgovora) i



repromaterijala (39,1% ponnuđenih odgovora). Organizacija otkupa je navažnija za povećanje prihoda u domaćinstvu za 39,1% anketiranih žena. Žene , kao nosioci mlekarske proizvodnje u domaćinstvu, smatraju da je za razvoj mlekarske proizvodnje najvažnije obezbediti tržište (60,8% ponuđenih odgovora) i poboljšati uslove proizvodnje (74% ponuđenih odgovora) kao što su amortizacija, troškovi proizvodnje, mogućnost akumulacije sredstava.Ko njih je prisutna spremnost da se način proizvodnje prilagodi potrebama tržišta. Žene u Podvrškoj ne participiraju aktivno u donošenju odluka koje se tiču poljoprivrednog razvoja sela. Kod 52,2% anketiranih žena prisutan je nedostatak kritičke svesti ili mogućnosti njene artikulacije. Samo 47,8% je odgovorilo da bi volele da se ta situacija promeni u njihovu korist, međutim, samo je manji broj njih (26%) razmišljalo o tome kako bi se ta promena mogla realizovati. Bitan preduslov za tu promenu bila bi identifikacija mogućnosti žena da se kroz svoju ulogu u procesu poljoprivredne proizvodnje afirmišu kao ekonomski samostalni, konstitutivni deo životnog sistema seoske zajednice, sa pravom na odlučivanje i efektivnu reprezentaciju svog znanja i umeća koje ta uloga zahteva. U postojećoj situaciji kao rešenje se nameće podrška samoorganizovanju žena, koja se na početku mora u većoj meri osloniti na strategiju i tehniku neformalnog okupljanja, ali jasno prenetih sa individualno-porodičnih okvira zamisli i delovanja, na socijalni plan traženja zajedničkih rešenja za svakodnevne egzistencijalne probleme i probleme produkcionog procesa u kome su žene aktivni učesnici. IZVEŠTAJ O ANKETIRANJU ŽENA U PODVRŠKOJ Anketiranjem žena je obuhvaćeno 10% domaćinstava Podvrške.Žene obuhvaćene anketiranjem su starosti od 30 do 75 godina. Broj članova domaćinstva u kojima su žene anketirane: 2 člana - 41,5% 3 člana - 4,4% 4 člana - 4,4% 5 članova - 22,7% 6 članova - 27% Obrazovanje anketiranih žena: visoka stručna sprema – 0% viša stručna sprema – 0% srednja stručna sprema – 24,7% niža stručna sprema – 70,9% bez obrazovanja – 4,4% Imate li svoju imovinu (pokretnu ili nepokretnu)? DA – 14% NE – 86%



Da li ste osigurani? DA – 69,5%

a) zdravstveno osiguranje – 100% b) penziono i socijalno osiguranje – 37,5%

NE- 30,5% Imate li sopstveni izvor prihoda kojim samostalno raspolažete? DA – 21% NE – 79% Da li ste zaposleni u vanpoljoprivrednim delatnostima? DA, JOŠ UVEK – 9,4% DA, BILA SAM – 19,7% NE – 70,9% Aktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji: ZEMLJORADNJA a) sve, osim kosidbe i rada sa mehanizacijom – 89% b) ništa – 11% STOČARSTVO a) sve – 89% b) ništa – 11% MLEKARSKA PROIZVODNJA a) sve – 91,7% b) ništa – 8,3% PRERADA a) sve – 94,9% b) ništa – 5,1% Odluke vezane za organizaciju svakodnevnih poslova u domaćinstvu donosi: a) JA – 25% b) MUŽ – 51,8% c) SVI ZAJEDNO – 23,2%



Poslove na imanju organizuje: a) JA – 5,4% b) MUŽ – 53% c) SVI ZAJEDNO – 41,6% Odluke o povećanju poljoprivredne proizvodnje donosi: a) JA – 4,9% b) MUŽ – 56% c) SVI ZAJEDNO – 39,1% Odluke o kupovini zemljišta donosi: a) JA – 4,4% b) MUŽ – 43,8% c) SVI ZAJEDNO – 51,8% Odluke o nabavci potrebnih poljoprivrednih mašina donosi: a) JA – 4,4% b) MUŽ – 64% c) SVI ZAJEDNO – 31,6% Odluku o povećanju stočnog fonda donosi: a) JA – 4,3% b) MUŽ – 58,6% c) SVI ZAJEDNO – 37,1% Odluku o tome šta će se proizvoditi, gde prodati i po kojoj ceni donosi: a) JA – 5,4% b) MUŽ – 55,5% c) SVI ZAJEDNO – 39,1% Poljoprivredne proizvode prodaje: a) JA – 4,4% b) MUŽ – 54% c) SVI ZAJEDNO – 41,6%



Za povećanje poljoprivredne proizvodnje je prema mišljenju anketiranih žena potrebno: a) stručna pomoć – 15% b) više radne snage na imanju – 22,7% c) finansijska podrška – 67,7 % d) povećanje obradivih površina – 4,6% 41,3 % anketiranih žena ne želi da samostalno odgovori na ova pitanja, bez konsultacije sa suprugom. Za povećanje prihoda na imanju je prema mišljenju anketiranih žena potrebno: a) kupovina zemljišta – 4,4% b) nabavka mehanizacije – 31% c) izgradnja i popravka objekta – 11% d) stručna pomoć – 2,4% e) organizacija otkupa – 42,1% f) lakša i jeftinija nabavka repromaterijala – 37,1% 47,4% anketiranih žena ne želi da samostalno odgovori na ova pitanja, bez konsultacije sa suprugom. Za razvoj mlekarske proizvodnje je prema mišljenju anketiranih žena najvažnije: a) obezbeđivanje tržišta – 60,8% b) poboljšanje uslova proizvodnje – 54% c) organizovanje proizvođača – 8,6% Da li biste želeli da aktivnije učestvujete u odlučivanju koje se tiče razvoja poljoprivredne proizvodnje u Vašem selu? DA – 41,8% NE -58,2% Imate li neku ideju o tome kako biste to postigli? DA – 24% NE – 76%



IZVEŠTAJ O ANKETIRANJU DOMAĆINSTAVA U PODVRŠKOJ Anketiranjem opštim upitnikom obuhvaćeno je 20% domaćinstava Podvrške, sa ukupno 140 članova. Broj članova domaćinstva: 1 član – 13,7% 2 člana – 35,2% 3 člana – 4,3 % 4 člana – 6,8% 5 članova – 15,7% 6 članova – 24,4% Obrazovanje članova domaćinstva: visoka stručna sprema – 1,8% viša stručna sprema – 0% srednja stručna sprema – 36,6% niža stručna sprema – 56,7% bez obrazovanja – 4,7% Izvori prihoda u domaćinstvu: a) poljoprivreda – 100% b) rad u državnom ili privatnom preduzeću – 45,5% c) penzija – 26,4% d) inostrana penzija - 25,2% Opstanak domaćinstva zavisi od poljoprivrede: a) potpuno 100% - 0% b) delimično, oko 75% - 22,5% c) delimično oko 50% - 60,9% d) malo, oko 15% - 16,6% Prihode van poljoprivrede ostvaruje: 1 član – 59% 2 člana – 31% 3 člana – 9% Prihodi koji se ostvaruju van poljoprivrede su: SIGURNI – 34,9% NESIGURNI – 65,1%



Grana poljoprivrede koja donosi najviše prihoda domaćinstvu: a) stočarstvo – 85,7% b) ratarstvo, samo preko stočarstva – 92,8% Površina obrađene zemlje: VOČNJACI I VINOGRADI manje od 1 ha – 100% ORANICE manje od 1ha – 30% 1 ha – 16,6% više od 1 ha – 13% 2 ha – 25% 3 ha – 9,5% 4 ha – 4,3% 7 ha – 1,6% LIVADE I PAŠNJACI manje od 1 ha – 31% 1 ha – 12% više od 1 ha – 8% 2 ha – 28% 3 ha - 9% 5 ha – 9% 12 ha – 3% Uzimate li zemlju pod zakup? DA – 15,6% NE – 84,4% Povećanje obima poljoprivredne proizvodnje u budućnosti: DA, VOĆARSTVO – 9,5% DA, STOČARSTVO – 64,3% NE – 26,2%



Da li se bavite preradom poljoprivrednih proizvoda? DA, ZA TRŽIŠTE – 55% DA, ZA SVOJE POTREBE – 35% Prerađujem: a) mleko – 92% b) meso – 11% c) voće – 61% NE – 10% Povećanje poljoprivredne proizvodnje u domaćinstvu se može ostvariti: a) sopstvenim potencijalima – 2,3% b) uz stručnu pomoć – 30% c) sa više radne snage na imanju – 45% d) uz finansijsku podršku – 86% e) povećanjem obradivih površina – 7% Najvažniji rashodi u vođenju domaćinstva: a) porezi – 78,5% b) investicije – 85,7% c) nabavka repromaterijala – 63,9% d) plaćanje radne snage – 26% e) plaćanje usluga – 31% Pomoć koja je potrebna za povećanje prihoda na imanju: a) kupovina zemljišta – 7% b) nabavka mehanizacije – 37,7% c) stručna pomoć – 35,7% d) izgradnja ili popravka objekata – 26% e) organizacija otkupa – 85,5% f) lakša i jeftinija nabavka repromaterijala – 85,7%



Zainteresovanost za udruživanje sa drugim proizvođačima: DA, ALI NE ZNAM KAKO I S KIM – 15,5% DA, O TOME SAM VEĆ RAZGOVARAO SA DRUGIMA – 21,5% VEĆ SAM UDRUŽEN – 38,5% NISAM ZAINTERESOVAN – 24,5% Vrsta udruživanja koja je domaćinstvu zanimljiva: a) radi jeftinije nabavke repromaterijala – 90% b) radi lakše prodaje svojih proizvoda – 92% c) radi bolje organizacije i podele troškova za savetodavne službe – 9,5% d) radi efikasnijeg organizovanja edukacije i modernizacije poljoprivrede – 4,7% e) radi bolje informisanosti , posebno o tržištu – 7,1% f) radi zajedničke nabavke skupih mašina – 28,5% g) radi saradnje sa drugim poljoprivrednicima i razmene iskustva – 4,7% Želite li da modernizujete svoje imanje? DA – 85% NE – 15% Želim da naučim:

a) kako da više proizvedem – 69% b) kako da smanjim troškove i gubitke u proizvodnji – 14% c) kako da bolje upravljam farmom i kristim raspoložive resurse – 19% d) kako da planiram i organizujem proizvodnju – 4,7% e) kako da otkrijem proizvod koji traži tržište i prodam ono što proizvedem – 19% f) kako da pravilno odaberem mehanizaciju – 7,1% g) kako da štitim i lečim svoje biljke i životinje – 12% h) kako da uvedem novu proizvodnju na farmu – 7,1% i) kako da sarađujem sa sličnima – 7,1%

Odgovarajući način učenja:

a) TV i radio emisije – 50% b) časopisi i brošure – 42,8% c) predavanja stručnjaka u selu – 30% d) posete stručnjaka gazdinstvu – 38% e) organizovane posete uglednim imanjima, institutima i fakultetima – 4,7% f) organizovana obuka van sela – 14,2%



IZVEŠTAJ O ANKETIRANJU POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA U PODVRŠKOJ Anketiranjem je obuhvaćeno 10% domaćinstava Podvrške, koja se tradicionalno bave stočarsko-mlekarskom proizvodnjom. Broj članova domaćinstva koja se bave stočarstvom: 2 člana – 38% 3 člana – 24% 4 člana – 23% 5 članova – 7% 6 članova – 8% Stočni fond domaćinstva: GOVEDARSTVO Od ukupnog broja anketiranih domaćinstava 29% se bavi govedarstvom.U anketiranim domaćinstvima ukupan broj goveda je 10, od čega 70% krava i 30% teladi. Rasa: - domaće šareno goveče u tipu simentalca – 97% - holštajn-frizijsko goveče – 3% Brojno stanje u domaćinstvu: - domaćinstvo sa 1 grlom – 40% - domaćinstvo sa 2 grla – 40% - domaćinstvo sa 4 grla – 20% OVČARSTVO Od ukupnog broja anketiranih domaćinstava 66% se bavi ovčarstvom.Od ukupnog fonda ovaca u anketiranim domaćinstvima 92% su muzne ovce, 4% šilježadi preko 6 meseci starosti i 4% ovnovi. Rase: - vitenberg - 100% Brojno stanje po domaćinstvu: - domaćinstvo sa do 5 grla – 31% - domaćinstvo sa preko 5 grla - 69% KOZARSTVO Od ukupnog broja anketiranih domaćinstava 70% se bavi kozarstvom.Od ukupnog fonda koza u anketiranim domaćinstvima 78% su muzne koze, 12% jarčevi i 10% ženske šilježadi preko 6 meseci. Rase: - alpska koza – 15% ( mužjaci) - sanizirana balkanska koza – 85% Brojno stanje po domaćinstvu: - domaćinstvo sa do 4 grla – 22% - domaćinstvo sa preko 4 grla – 7%



SVINJARSTVO Od ukupnog broja anketiranih domaćinstava 75% se bavi uzgojem svinja.Od ukupnog fonda svinja u anketiranim domaćinstvima 88% su tovljenici, 8% krmače i 4% prasići- Rase: -melezi (najčešće pietren i landras ) – 100% Brojno stanje po domaćinstvu se kreće od 1 do 15 grla. PROIZVODNJA MLEKA GOVEDARSTVO Prosečna količina mleka proizvedena u toku jedne laktacije po 1 grlu – 2330 l Prosečna prerada mleka u domaćinstvu – 72% Prosečna količina prodatog (neobrađenog ) mleka – 16% Prosečno količina mleka potrošena u domaćinstvu – 12% Cena po litri mleka – 25 dinara OVČARSTVO Prosečna količina mleka proizvedena u toku jedne laktacije po 1 grlu - 65 l Prosečna prerada mleka u domaćinstvu – 92% Prosečna količina prodatog (neobrađenog ) mleka – 4% Prosečna količina mleka potrošenog u domaćinstvu – 4% Cena po litri mleka – 50 dinara KOZARSTVO Prosečna količina mleka proizvedena u toku jedne laktacije po 1 grlu - 420 l Prosečna prerada mleka u domaćinstvu – Prosečna količina prodatog (neobrađenog ) mleka – 4% Prosečna količina mleka potrošenog u domaćinstvu – 4% Cena po litri mleka – 50 dinara PRERADA MLEKA Sir u velijama – 94% Sitni sir – 6% Ukupna proizvedena količina sira u domaćinstvu godišnje se kreće od 70 kg do 2 T. Prosečna količina proizvoda potrošenog u domaćinstvu – 38% Prosečna količina prodatog proizvoda – 62% Cena po kg proizvoda – 100 -150 dinara



ZEMLJORADNJA KUKURUZ Od ukupnog broja anketiranih domaćinstava kulturu uzgaja 100%. Zasejana površina – od 0,18 ha do 1,5 ha. Prinos po hektaru – od 1,1 T do 1,5 T. Potrošeno u domaćinstvu – 100% PŠENICA Od ukupnog broja anketiranih domaćinstava kulturu uzgaja 100%. Zasejana površina – od 0,25 ha do 1,5 ha. Prinos po hektaru – od 1,5 T do 2,2 T. Potrošeno u domaćinstvu – 100% KRMNO BILJE ( LUCERKA I DETELINA) Od ukupnog broja anketiranih domaćinstava kulturu uzgaja 16%. Zasejana površina – od 0,15 ha do 3 ha. Prinos po hektaru – od 2 T do 3,5 T. Potrošeno u domaćinstvu – 100% LIVADE I PAŠNJACI Od ukupnog broja anketiranih domaćinstava kulturu uzgaja 32%. Površina – od 0,4 ha do 3 ha. Prinos po hektaru – od 1,1 T do 1,5 T. Potrošeno u domaćinstvu – 100% VINOGRADI Od ukupnog broja anketiranih domaćinstava kulturu uzgaja 100%. Zasađena površina – od 0,1 ha do 1,5 ha. Prinos po hektaru – od 1,3 T do 2,4 T. Potrošeno u domaćinstvu – 38% Prodato – 62% Cena po kg – 11 dinara



Način držanja stoke: - zatvoren, vezani sistem – 14% - kombinovani sistem – 86% Način obnavljanja stočnog fonda: - ostavljajući podmladak – 92% - kupovinom od drugih farmera – 8% Korišćenje đubriva: - kombinovano ( stajnjak i veštačko) – 100% Da li imate stručnog konsultanta? DA – 42% NE – 58% Da li ste zadovoljni veterinarskom službom? DA – 65% NE – 35% Ispitivanja bakteriološke ispravnosti mleka:

a) kada se pojave promene u mleku – 65% b) redovno – 10% c) nikada – 25%

Problemi sa bolestima vimena:

a) često – 3% b) povremeno – 27% c) nemam – 70%

Prostorije za preradu i skladištenje mleka:

a) da, izdvojene iz stambenog prostora – 16% b) da, u sklopu stambenog prostora – 84% c) ne – 0%



Plasman mleka i mlečnih proizvoda:

a) prodajem mlekari – 0% b) na pijaci – 45% c) imam stalne kupce – 30% d) ne prodajem – 25%

Povećanje obima mlekarske proizvodnje:

a) da – 12% b) da, ali iz finansijskih razloga nisam u stanju – 50% c) ne , zadovoljan sam postojećim obimom – 20% d) ne, želim da smanjim – 8%

Šta donosi veće prihode?

a) prodaja neprerađenog mleka – 20% b) prodaja mlečnih proizvoda – 55% c) mlekarska proizvodnja nije isplativa – 25%

Ključnno za razvoj mlekarske proizvodnje: a) obezbeđenje tržišta i intenziviranje proizvodnje – 90% b) organizovanje proizvođača – 10%

Institucije od kojih zavisi dalji razvoj mlekarske proizvodnje: a) savetodavne službe – 100% c)domaće i strane fondacije – 100% b) veterinarske službe- 100% d)republička ministarstva – 100%

Ličnu kartu sela Podvrška kroz "Mrežu za podršku ruralnom razvoju" izradio "Područni Centar Kladovo" u sledećem sastavu: - Predrag Petrić - koordinator - Nikola Marković - tehnička podrška i - Minela Točaković - saradnik


pla/pra case study in podvrškaid karta sela podvrške 3 područni centar kladovo pomagači ili...

Documents