piraeus banka a.d., beograd finansijski izveštaji … ranunovodstva /urei.a/c 5 . piraeus banka...

PIRAEUS BANKA A.D., BEOGRAD Finansijski izveštaji 31. decembar 2017. godine i Izveštaj nezavisnog revizora

PIRAEUS BANKA A.D., BEOGRAD

SADRŽAJ: Strana Izveštaj nezavisnog revizora 1 Finansijski izveštaji:

Bilans stanja 2 Bilans uspeha 3

Izveštaj o ostalom rezultatu 4 Izveštaj o promenama na kapitalu 5

Izveštaj o tokovima gotovine 6

Napomene uz finansijske izveštaje 7 - 118

Prilog: Godišnji izveštaj o poslovanju

Deloitte Deloitte pro.o. 6eorpa4 Tepaamje 8 11000 BeorpaA Peny6ruira Cp6mja

fltelS: 100048772 M6: 07770413

Ten: +381 (0)11 3812 100 (Parc: -F381 (0)11 3812 112 www.delonte.cornirs

IZVESTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Upravnom odboru I vlasnicima Piraeus banke a.d., Beograd

lzvrtili smo reviziju priloienih finansijskih izvegtaja Piraeus banke ad., Beograd (u daljem tekstu "Banka") priloienih na stranama 2 do 118 koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra 2017. godine i odgovarajuoi bilans uspeha, izvegtaj o ostalom rezultatu, izvegtaj o promenama na kapitalu i izvegtaj o tokovima gotovine za godinu koja se zavrgila na taj dan, kao i pregled znatajnih raaunovodstvenih politika i druge napomene uz finansijske izvegtaje.

Odgovomost Rukovodstva za finansijske izve§taje

Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i fer prezentaciju ovih finansijskih izvettaja u skladu sa Medunarodnim standardima finansijskog izvegtavanja, kao i za interne kontrole koje Rukovodstvo smatra neophodnim za sastavljanje finansijskih izvegtaja koji ne sadrte pogregne inforrnacije od materijalnog znadaja, nastale usled kriminalne radnje iii gregke.

Odgovomost revizora

Naga odgovornost je da izrazimo migljenje o wilt:denim finansijskim izvegtajima na osnovu obavljene revizije. Reviziju smo obavili u skladu sa Zakonom o reviziji i standardima revizije primenljivim u Republici Srbiji. Ovi standardi nalaiu usaglagenost sa etiekim principima, kao i da reviziju planiramo i obavimo na natin koji omoguoava da se, u razumnoj men, uverimo da finansijski izvegtaji ne sadrie pogregne informacije od materijalnog znataja.

Revizija ukljuouje sprovodenje postupaka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izvegtajima. lzbor postupaka zavisi od prosudivanja revizora, uldjuaujuoi procenu rizika materijalno znaeajnih gregaka sadrianih u finansijskim izvegtajima, nastalih usled kriminalne radnje WI gregke. Prilikom procene ovih rizika, revizor razmatra inteme kontrole koje su relevantne za sastavljanje i ten prezentaciju finansijskih izvegtaja, u cilju osmitljavanja najboljih mogutih revizorskih procedura, all ne u cilju izraiavanja migljenja o efikasnosti sistema intemih kontrola pravnog lica. Revizija, takode, uldjuduje ocenu primenjenih ratunovodstvenih politika i vrednovanje znaeajnih procena koje je izvrtilo Rukovodstvo, kao i ocenu opgte prezentacije finansijskih izvettaja.

Smatramo da su revizijski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajuoi i da obezbeduju solidnu osnovu za izraiavanje nageg migljenja.

MiSljenje

Po nagem migljenju, tinansijski izvettaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno znaaajnim pitanjima, finansijski polo2aj Banke na dan 31. decembra 2017. godine, kao i rezultate njenog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se zavrgila na taj dan, u skiadu sa Medunarodnim standardima finansijskog izvettavanja.

tzveStaj o &vim zakonskim i regulatomim uslovima

Rukovodstvo Banke je odgovomo za sastavljanje godignjeg izvegtaja o poslovanju u skladu sa zahtevima Zakona o ratunovodstvu Republike Srbije. U skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije i Odlukom o izmenama i dopunama odluke o spoljnoj reviziji banaka, naga odgovomost je da izrazimo migljenje o uskladenosti godignjeg izvettaja o poslovanju za 2017. godinu sa finansijskim izvegtajima za tu poslovnu godinu. Pb nagem migljenju, finansijske informacije obelodanjene u godignjem izvegtaju o p vanju za 2017. godinu usaglagene su sa revidiranim finansijskim izvegtajima za godinu koja se zavrgilageot 0 017. godine.

0

Beograd, 23. april 2018. godine , BE0 OR

IN/ iroslav Toneid vlagoeni revizor

Deloitte ce ORHOCII Ha Deloitte Touche Tohmatsu Limited, npasHo mate ocHoeamo y csnapy ca npaeom Yjemm.eHor Kparoeecnaa Benmse 6smtaHHI e H CesepHe lipace mpexy Hieromix HnaHmaa, oR sops je ceasH 3ace6aH H camocranam npamm cy01 er. Mons/mo Bat 4a nocentte www.delonte.com/rs/o-nama aa iterwhimM onyx npasHe apymype Deloitte Touche Tohmatsu Limited is iterom4x apywraea HnaHoea.

0 2016 Deloitte R.o.o. SeOrPaA


2

BILANS STANJA Na dan 31. decembra 2017. godine (u hiljadama dinara) Napomena 2017. 2016. AKTIVA Gotovina i sredstva kod Centralne banke 16 7,832,031 7,607,792 Založena finansijska sredstva 17 325,740 1,471,882 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 18 2,806,173 2,157,431 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 19 1,785,769 2,051,918 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 21 1,083,224 2,669,806 Krediti i potraživanja od komitenata 22 35,761,294 34,598,434 Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 23 117,504 117,504 Nematerijalna ulaganja 24 115,876 102,182 Nekretnine, postrojenja i oprema 25 527,957 539,408 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 26 206,098 273,259 Odložena poreska sredstva 15 23,298 55,982 Ostala sredstva 27 477,909 597,641 UKUPNO AKTIVA 51,062,873 52,243,239 PASIVA Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 6,040 3,817 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 28 4,258,168 3,369,283 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 29 29,651,065 31,960,037 Subordinirane obaveze 30 3,979,587 4,147,633 Rezervisanja 31 174,183 207,196 Ostale obaveze 32 218,316 223,933 UKUPNO OBAVEZE 38,287,359 39,911,899 KAPITAL Akcijski kapital 33 17,570,230 17,570,230 Neraspoređeni dobitak 465,236 25,910 Akumulirani gubitak 5,313,597 5,313,597 Rezerve 33 53,645 48,797 UKUPNO KAPITAL 12,775,514 12,331,340 UKUPNO OBAVEZE I KAPITAL 51,062,873 52,243,239

Napomene na narednim stranama čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja.

Beograd, 23. april 2018. godine Potpisano u ime Piraeus Banke a.d., Beograd:

BILANS USPEHA Za godinu koja se zavriava 31. decembra 2017. godine (U hiljadama dinara)

Napomena


2017. 2016.

Prihodi od kamata 4 2,091,784 1,967,660 Rashodi od kamata 4 (473,150) (591,192) Neto prihodi od kamata 1,618,634 1,376,468

Prihodi od naknada i provizija 5 486,982 470,820 Rashodi od naknada i provizija 5 (47,9681 (42,166) Neto prihodi od naknada I provizija 439,014 428,654

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 6 102,229 263,158

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava raspolotivih za prodaju 7 2,693 167

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 8 597,049 606,876

Ostali poslovni prihodi 9 47,080 52,513 Neto rashod po osnovu obezvredenja finansijskih

sredstava i kreditno riziOnih vanbilansnih stavki 10 (3,090) (445,4481 Ukupan neto poslovni prihod 2,803,609 2,282,388

Trotkovi zarada, naknada zarada i ostali lidni rashodi 11 (829,209) (848,731) Trofikovi amortizacije 12 (105,043) (118,783) Ostali rashodi 13 (1,398,202) (1,292,952) Dobitak pre oporezivanja 471,166 21,922 Porez na dobitak Dobitak po osnovu odloienih poreza 14 - 3,988 Gubitak po osnovu odloienih poreza 14 (31,829) -

Dobitak tektte godine 439,326 26,910

Zarada po akciji Osnovna zarada po akciji 14 233 14

Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji

Napomene na narednim stranama tine sastavni deo ovih finansijskih izvettaja.

Beograd, 23. april 2018. godine

Potpisano u irite Piraeus Banke ad., Beograd:

Theodosiou Georgios Predsednik lzvrtnog odbora

Dimitrios Kariotis Clan lzvrfinog odbora

D g a anovie Rukovodilac Ratunovodstva

eaCWCABC

3

Dimitrios Kariotis lzvrenog odbora

Dragana anovid Rukovodilac Radunovodstva

LVA,Ca C IC


IZVESTAJ 0 OSTALOM REZULTATU Za godinu koja se zavraava 31. decembra 2017. godine (U hiljadama dinara)

Napomena

2017. 2016.

Dobitak tekude godine

Ostall ukupan rezultat Pozitivni efekfi promene fer vrednosfi po osnovu finansijskih

sredstava raspolobvih za prodaju Gubitak po osnovu poreza koji se odnosi na ostali rezultat

perioda Ostali ukupan rezultat, posle poreza

439,326 25,910

5,703 15,095

15 (855) (2,264)

4,848 12,831

Ukupan rezultat perioda

444,174 38,741

Napomene na narednim stranama dine sastavni deo ovih finansijskih izveStaja.


Potpisano u ime Piraeus Banke ad., Beograd:

Theodosiou Georgios Predsednik lzvr§nog odbora

4


IZVESTAJ 0 PROMENAMA NA KAPITALU U periodu od 1. januara do 31. decembra 2017. godine (LI hiljadama dinara)

Akcijski kapltal

Emisiona premga

Rezerve lz dobiti I ostale

mzenm Revalorizacione

rezerve Neraspore-

deni dobitak Akumullrani

gubitak Ukupno Stanje na dan 1. Januar

2016. gocline 16,975,755 594,475 35,972 (6) (5,313,597) 12,292,599 Ukupan pozitivan ostali rezultat - 12,831 12,831 Dobitak tektite godine - - 25,910 - 25,910 Stanje na dan 31. decembra

2016. godine 16,975,755 594,475 35,972 12,825 25,810 (5,313,597) 12,331,340

Ukupan pozitIvan ostali rezultat - - 4848 .. - 4,848 Dobitak tekude godine - - 439,326 - 439,326 Stanje na dan 31. decembra

2017. godine 16,975,755 584,475 35,972 17,673 465,236 (5,313,5971 12,775,514

Napomene na narednim stranama dine sastavni deo ovih finansijskih izvefitaja.


Potpisano u ime Piraeus Banke ad., Beograd:

Theodoslou Georgios Predsednik lzvrfinog odbora

Dirnitrios Kariotis Clan lzvrtnog odbora

Dra Ruk.pvodilac Ranunovodstva

/Urei.a/C

5


6

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE Za period od 1. januara do 31. decembra 2017. godine (u hiljadama dinara) POZICIJA 2017. 2016. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 3,124,560 2,616,921 Prilivi od kamata 2,206,549 1,912,850 Prilivi od naknada 605,169 543,217 Prilivi po osnovu ostalih poslovnih aktivnosti 312,292 160,364 Prilivi od dividendi i učešća u dobitku 550 490 Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (2,756,653)

(2,847,633)

Odlivi po osnovu kamata (518,552) (669,499) Odlivi po osnovu naknada (47,969) (42,166) Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (956,548) (967,910) Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (40,207) (48,208) Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (1,193,377) (1,119,850) Neto priliv/(odliv) gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima 367,907

(230,712) Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita 5,081,958 5,428,231 Smanjenje kredita i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija, Centralne banke i komitenata

1,095,253

3,876,039

Smanjenje finansijskih sredstava koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha finansijskih sredstava namenjenih trgovanju i ostalih HoV koje nisu namenjene investiranju

1,050,140

- Povećanje depozita i ostalih obaveza i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim

organizacijama, Centralnoj banci i komitentima

2,936,565

1,552,192 Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita i ostalih obaveza (7,094,503)

(8,598,147)

Povećanje kredita i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija, Centralne banke i komitenata

(3,346,222)

(3,597,487)

Povećanje finansijskih sredstava koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha finansijskih sredstava namenjenih trgovanju i ostalih HoV -

(2,294,026)

Smanjenje depozita i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim organizacijama, Centralnim bankama i komitentima (3,748,281)

(2,706,634)

Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (1,644,638)

(3,400,628)

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja - 1,991 Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme - 1,991 Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (94,882) (90,090) Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme (94,882) (90,090) Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja 94,882 88,099 TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 450,690 319,994 Prilivi po osnovu uzetih kredita 450,690 319,994 Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (68,560) - Odlivi po osnovu uzetih kredita (68,560) - Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja 382,130 319,994 SVEGA PRILIVI GOTOVINE 8,657,208

8,367,137

SVEGA ODLIVI GOTOVINE (10,014,598) (11,535,870) NETO SMANJENJE GOTOVINE (1,357,390) (3,168,733) GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI NA POČETKU GODINE 5,590,571 7,690,595 POZITIVNE KURSNE RAZLIKE 1,172,798 1,068,709

GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI NA KRAJU PERIODA

5,405,979

5,590,571

Napomene na narednim stranama čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja.

Beograd, 23. april 2018. godine Potpisano u ime Piraeus Banke a.d., Beograd:

PIRAEUS BANKA A.D., BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Za godinu završenu 31. decembra 2017. godine

7

1. OPŠTE INFORMACIJE Piraeus banka a.d. Beograd (u daljem tekstu „Banka“) je akcionarsko društvo osnovano u skladu sa Propisima Republike Srbije. Od 14. jula 2006. godine. Piraeus Banka S.A. je jedini akcionar po osnovu sticanja 100% akcionarskog kapitala Banke. Banka je prvobitno osnovana na dan 12. septembra 1995. godine pod nazivom Trust banka a.d., Beograd, na osnovu Ugovora o osnivanju od 8. maja 1995. godine, što je registrovano u Trgovinskom sudu u Beogradu. Na sednici Skupštine akcionara Trust banke a.d., Beograd, doneta je Odluka o promeni naziva Banke u Atlas banka a.d., Beograd uz saglasnost tadašnje Narodne banke Jugoslavije i shodno Rešenju tadašnjeg Privrednog suda u Beogradu broj I Fi – 18859/95 od 15. novembra 1995. godine. Dana 30. maja 2005. godine, Piraeus Banka S.A. iz Atine postala je većinski vlasnik Atlas banke a.d., Beograd kupovinom 80% akcija. Banka je na osnovu Rešenja Agencije za privredne registre broj 92215/2005 od 3. oktobra 2005. godine, promenila naziv u Piraeus Atlas Bank a.d., Beograd, uz izmenu kojom se brišu stari akcionari. Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 126299/2006 od 30. juna 2006. godine, Banka je promenila naziv i od tog datuma posluje pod nazivom Piraeus Bank a.d., Beograd. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i platnog prometa u inostranstvu, i u skladu sa Zakonom o bankama dužna je da posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Od 5. novembra 2009. godine, sedište Banke je u Beogradu, ulica Milentija Popovića 5b, Novi Beograd. Banka svoje poslovanje obavlja u 26 filijala na teritoriji Republike Srbije. Banka je na dan 31. decembra 2017. godine imala 429 zaposlenih (na dan 31. decembra 2016. godine 445 zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 100000627. Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su konzistentno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno. 2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I

RAČUNOVODSTVENI METOD (a) Osnove za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja Pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa Zakonom o računovodstvu (u daljem tekstu "Zakon", "Sl. glasnik RS", br. 62/2013). Banka, kao veliko pravno lice, u obavezi je da primenjuje Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“), koji u smislu navedenog zakona, obuhvataju: Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (“Okvir“), Međunarodne računovodstvene standarde (“MRS“), Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i sa njima povezana tumačenja, izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda (“IFRIC“), naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana tumačenja, odobrene od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (“Odbor“), čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija. Dodatno, u skladu sa Izmenama i dopunama Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 14/2015), banke u Republici Srbiji su dužne da prilikom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, kao i naknadne izmene standarda i sa njima povezana tumačenja, od dana njihovog izdavanja od strane nadležnih tela. Ovi finansijski izveštaji predstavljaju pojedinačne finansijske izveštaje opšte namene Banke. Finansijski izveštaji su sastavljeni za izveštajni period od 1. januara 2017. godine do 31. decembra 2017. godine u skladu sa MSFI.


NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Za godinu završenu 31. decembra 2017. godine

8

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I

RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) a) Osnove za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja (nastavak) Ovi statutarni finansijski izveštaji su sastavljeni u cilju poštovanja zakonskih zahteva. Banka ima zakonsku obavezu da pribavi uslugu nezavisne revizije ovih finansijskih izveštaja. Obim te revizije ograničen je na reviziju statutarnih finansijskih izveštaja opšte namene radi ispunjavanja zakonskog zahteva za reviziju statutarnih finansijskih izveštaja. Obim revizije obuhvata statutarne finansijske izveštaje u celini i ne pruža uveravanje po bilo kojoj pojedinačnoj poziciji, računu ili transakciji. Finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije nisu namenjeni upotrebi od strane bilo koje strane u svrhu donošenja odluka u vezi sa bilo kakvim vlasničkim, transakcijama finansiranja ili bilo kojim drugim specifičnim transakcijama koje se odnose na Banku. Shodno tome, korisnici statutarnih finansijskih izveštaja koji su bili predmet izvršene revizije ne treba da se oslanjaju isključivo na finansijske izveštaje već bi trebalo da pre odlučivanja preduzmu i druge postupke. Priloženi finansijski izveštaji za 2017. godinu su prikazani u formatu propisanom Odlukom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (“Službeni glasnik RS” br. 71/2014 i 135/2014). Finansijski izveštaji su sastavljeni na osnovu načela prvobitne (istorijske) vrednosti, osim vrednovanja sledećih značajnih stavki bilansa stanja: • finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju iskazanih po fer vrednosti, • derivativnih finansijskih instrumenata iskazanih po fer vrednosti, • finansijskih sredstava i obaveza namenjenih trgovanju iskazanih po fer vrednosti. Istorijski trošak je zasnovan na fer vrednosti naknade plaćene u zamenu za dobra i usluge. Fer vrednost je cena koja se može primiti za prodaju nekog sredstva ili platiti za prenos neke obaveze u uobičajenoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja, bez obzira na to da li je cena direktno utvrdiva ili procenjena korišćenjem neke druge tehnike vrednovanja. Prilikom procenjivanja fer vrednosti sredstva ili obaveze, Banka uzima u obzir karakteristike datog sredstva ili obaveze ukoliko bi i ostali učesnici na tržištu uzeli navedene karakteristike u obzir prilikom utvrđivanja cene navedenog sredstva ili obaveze na datum odmeravanja. U priloženim finansijskim izveštajima, za svrhe vrednovanja i/ili obelodanjivanja, fer vrednost je utvrđena na prethodno opisani način, osim za transakcije plaćanja akcijama, koje su u delokrugu MSFI 2, transakcija lizinga, koje su u delokrugu MRS 17 i vrednovanja koja imaju neke sličnosti sa fer vrednošću ali nisu fer vrednost, kao što su neto prodajna vrednost u MRS 2 ili vrednost u upotrebi u MRS 36. Takođe, za potrebe finansijskog izveštavanja, odmeravanja fer vrednosti kategorisana su u nivoe 1, 2 ili 3 na osnovu stepena utvrdivosti parametara za utvrđivanje fer vrednosti i značaja navedenih parametara za odmeravanje fer vrednosti u celini, kako sledi: • Nivo 1 – parametri nivoa 1 su cene za identična sredstva ili obaveze kotirane (nekorigovane) na aktivnim

tržištima koje su subjektu dostupne na datum odmeravanja; • Nivo 2 – parametri nivoa 2 su parametri koji nisu kotirane cene svrstane u nivo 1, a koji su utvrdivi za dato

sredstvo ili obavezu, direktno ili indirektno; i • Nivo 3 – parametri nivoa 3 su neutvrdivi za dato sredstvo ili obavezu. Banka je u sastavljanju ovih finansijskih izveštaja primenjivala računovodstvene politike obrazložene u Napomeni 3.1. Finansijski izveštaji Banke su iskazani u hiljadama dinara. Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji. b) Početna primena izmena postojećih standarda na snazi u tekućem izveštajnom periodu Sledeće nove izmene postojećih standarda izdate od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde su stupile na snagu tokom tekućeg izveštajnog perioda: • Izmene Međunarodnog računovodstvenog standarda (MRS) 7 „Izveštaj o tokovima gotovine” – Inicijativa za

obelodanjivanje (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine), • Izmene MRS 12 „Porez na dobitak” – Priznavanje odloženih poreskih sredstava za nerealizovane gubitke

(na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine),



9

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak)

b) Početna primena izmena postojećih standarda na snazi u tekućem izveštajnom periodu

(nastavak)

• Izmene MSFI 12 na osnovu „Unapređenja MSFI (za period od 2014. do 2016. godine)“ koje su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 1, MSFI 12 i MRS 28) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmene MSFI 12 su na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine).

Usvajanje navedenih novih i izmena postojećih Standarda nije imalo za rezultat značajnije promene finansijskih izveštaja Banke. (c) Novi standardi i izmene postojećih standarda koji su izdati, a nisu još uvek u primeni Na dan odobravanja ovih finansijskih izveštaja, bili su izdati sledeći standardi, izmene postojećih standarda i nova tumačenja ali nisu još uvek stupili na snagu: • MSFI 9 “Finansijski instrumenti” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018.

godine), • MSFI 15 „Prihodi od ugovora sa kupcima” i dalje izmene (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan

ili nakon 1. januara 2018. godine), • MSFI 16 „Lizing” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine), • MSFI 17 „Ugovori o osiguranju“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2021.

godine), • Izmene MSFI 2 „Plaćanja akcijama“ – Klasifikacija i merenje transakcija plaćanja akcijama (na snazi za

godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine), • Izmene MSFI 4 „Ugovori o osiguranju“ – Primenom MSFI 9 „Finansijski instrumenti” sa MSFI 4 „Ugovori o

osiguranju“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine ili na datum prve primene MSFI 9 “Finansijski instrumenti”),

• Izmene MSFI 9 „Finansijski instrumenti” – Karakteristike plaćanja unapried sa negativnim kompenzacijama (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine),

• Izmene MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izvještaji“ i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate“ - Prodaja ili prеnоs srеdstаvа između investitora i pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata i naknadne izmene (datum stupanja na snagu odložen na neodređeno vrijeme, dok ne bude završen istraživački projekat o metodi udela),

• Izmene MRS 19 „Primanja zaposlenih“ – izmene, smanjenje ili izmirenje planova naknada (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine)

• Izmene MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate“ – Dugoročni interesi u pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine),

• Izmene MRS 40 „Investicione nekretnine” – Prenos investicionih nekretnina (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine),

• Izmene MSFI 1 i MRS 28 na osnovu „Unapređenja MSFI (za period od 2014. do 2016. godine)“ koja su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 1, MSFI 12 i MRS 28) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmene MSFI 1 i MRS 28 bi trebalo da budu na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine),

• Izmene raznih Standarda na osnovu „Unapređenja MSFI (period od 2015. do 2017. godine)“ koja su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 3, MSFI 11, MRS 12 i MRS 23) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmene bi trebalo da budu na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine),

• IFRIC 22 „Razmatranje transakcija i avansa u stranim valutama” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine),

• IFRIC 23 „Neizvesnost u vezi sa tretmanom poreza na dobitak“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine).

Rukovodstvo Banke je izabralo da ne usvoji ove nove standarde, izmene postojećih standarda i nova tumačenja pre nego oni stupe na snagu. Rukovodstvo predviđa da usvajanje ovih novih standarda, izmena postojećih standarda i novih tumačenja neće imati materijalan uticaj na finansijske izveštaje Banke u periodu početne primene.



10


RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) (d) Uporedni podaci Uporedni podaci u ovim finansijskim izveštajima predstavljaju podatke iz finansijskih izveštaja Banke za 2016. godinu. (e) Korišćenje procenjivanja Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva od rukovodstva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na primenu računovodstvenih politika i na prikazane iznose sredstava i obaveza, kao i prihoda i rashoda. Stvarna vrednost sredstava i obaveza može da odstupa od vrednosti koja je procenjena na ovaj način. Procene, kao i pretpostavke na osnovu kojih su procene izvršene, su predmet redovnih provera. Revidirane računovodstvene procene se prikazuju za period u kojem su revidirane i za buduće periode. (f) Izjava o usklađenosti Finansijski izveštaji Banke sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) izdatim od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde. (g) Prva primena MSFI 9 Saglasno MSFI 9 koji je stupio na snagu 1. januara 2018. godine Banka je izmenila računovodstvene politike za priznavanje, klasifikaciju i merenje finansijskih sredstava i obaveza kao i obezvređenje finansijskih sredstava. Banka nije primenila odredbe MSFI 9 na ranije periode finansijskog izveštavanja. Efekti usklađivanja knjigovodstvene vrednosti finansijskih sredstava i obaveza na datum prve primene standarda biće priznati kroz nerasporedjenu dobit kao korekcija početnog stanja za 2018.godinu. Banka nastavlja da primenjuje odredbe MRS 39 vezano za računovodstvo zaštite od rizika. (i) Klasifikacija i vrednovanje finansijskih sredstava i obaveza Saglasno MSFI 9 klasifikacija i vrednovanje finansijskih sredstava zavisi od dva osnovna kriterijuma:

a) poslovnog modela na osnovu kojeg Banka upravlja finansijskim sredstvom b) karakteristika ugovorenih novčanih tokova finansijskog sredstva (tzv. SPPI kriterijum).

Poslovni model odražava način na koji Banka upravlja svojim finansijskim sredstvima sa ciljem

prikupljanja novčanih tokova. Banka je sprovela detaljnu analizu svojih poslovnih modela uzimajući u obzir iskustva iz prošlosti vezano za prodaju finansijskih sredstava kao i buduća očekivanja u tom pogledu. Prilikom analize uzete su u obzir i druge objektivne i relevantne informacije kao što su: rizici koji utiču na uspešnost poslovnog modela i kako se tim rizicima upravlja, kako se ocenjuje uspešnost poslovnog modela, kako se finansijska sredstva u okviru tog modela vrednuju i izveštava rukovodstvo Banke i drugo. Saglasno tome, Banka je definisala sledeće poslovne modele:

a) držanje radi prikupljanja novčanih tokova, b) držanje radi prikupljanja novčanih tokova i prodaje i c) ostali poslovni modeli (npr. držanje radi prodaje).

Ukoliko dođe do promene poslovnog modela na osnovu kojeg se upravlja finansijskim sredstvom vrši se reklasifikacija finansijskog sredstva. Reklasifikacija se sprovodi prospektivno odnosno od prvog dana sledećeg izveštajnog perioda. Banka ne očekuje česte promene poslovnih modela. Ukoliko je poslovni model „držanje radi prikupljanja novčanih tokova“ ili „držanje radi prikupljanja novčanih tokova i prodaje“, vrši se procena da li novčani tokovi predstavljaju samo plaćanje glavnice i kamate (tzv. „SPPI test“). Saglasno osnovnom kreditnom aranžmanu, kamata uključuje nadoknadu za vremensku vrednost novca, prihvaćeni nivo kreditnog rizika dužnika i ostale osnovne rizike kreditiranja uključujući i odgovarajuću maržu. Ukoliko ugovoreni uslovi uključuju izloženost rizicima koji nisu u skladu sa osnovnim kreditnim aranžmanom, finansijsko sredstvo se klasifikuje i vrednuje po fer vrednosti kroz bilans uspeha nezavisno od poslovnog modela.



11


RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) (g) Prva primena MSFI 9 (nastavak) (i) Klasifikacija i vrednovanje finansijskih sredstava i obaveza (nastavak) Na osnovu sprovedene analize poslovnih modela i karakteristika ugovorenih novčanih tokova, Banka počev od 1. januara 2018. godine sva finansijska sredstva klasifikuje u sledeće kategorije sredstava: 1) Finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti, 2) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz ostali rezultat i 3) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Banka nema promena u načinu klasifikacije i vrednovanja finansijskih obaveza saglasno MSFI 9 u odnosu na MRS 39. (ii) Obezvređenje finansijskih instrumenata u skladu sa MSFI 9 Shodno MSFI 9 prilikom obezvređenja finansijskih instrumenata nije neophodno da postoji objektivni dokaz obezvređenja da bi kreditni gubitak bio prepoznat. Očekivani kreditni gubici se prepoznaju takođe i za neobezvređenu finansijsku aktivu. Drugim rečima, Banka preračunava rezervisanja za kreditne gubitke za sve kreditne izloženosti osim onih koje se već vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (uključujući i neproblematičnu i problematičnu finansijsku aktivu). Očekivani kreditni gubici se rekalkulišu na svaki izveštajni datum u cilju da reflektuju promenu u kreditnom riziku od inicijalnog priznavanja finansijskog instrumenta. Ovakav pristup rezultira u ranijem prepoznavanju kreditnih gubitaka tako što je neophodno da se preračunaju dvanaestomesečni očekivani kreditni gubici za sve kreditne izloženosti. Preračun očekivanih kreditnih gubitaka za ceo životni vek je neophodno sprovesti za sve kreditne izloženosti kod kojih je zabeleženo značajno pogoršanje. Pri obračunu očekivanih kreditnih gubitaka Banka koristi buduće informacije i makro-ekonomske faktore, odnosno Banka ne razmatra samo istorijske informacije prilagođene da odražavaju efekte sadašnjih uslova i informacija koje pružaju objektivne dokaze da su finansijska sredstva umanjena za nastale gubitke, već se razmatraju i razumljive i podržive informacije koje uključuju i projekcije budućih ekonomskih uslova pri kalkulisanju očekivanih kreditnih gubitaka, kako na individualnoj tako i na grupnoj osnovi. Nivo rezervisanja za gubitke će rasti kako se projektovani ekonomski uslovi pogoršavaju odnosno padaće kako projektovani ekonomski uslovi postaju povoljniji. Osnovni principi i pravila Banke pri obračunu rezervisanja prema MSFI 9 su: Banka kalkuliše dvanaestomesečni očekivani kreditni gubitak ili očekivani kreditni gubitak za ceo životni vek finansijskog instrumenta u zavisnosti od značaja promene kreditnog rizika finansijskog instrumenta od njegovog početnog priznavanja. Za ove svrhe, Banka primenjuje sledeća tri nivoa obezvređenja: • Nivo 1 pokriva svu novu finansijsku aktivu u trenutku inicijalnog priznavanja i instrumente koji nemaju

značajno pogoršanje kreditnog kvaliteta od trenutka inicijalnog priznavanja ili su ti instrumenti u kategoriji niskog kreditnog rizika;

• Nivo 2 pokriva finansijske instrumente koji imaju značajno pogoršanje u kreditnom kvalitetu od trenutka inicijalnog priznavanja, ali da ne postoji objektivni dokaz obezvređenja po osnovu kreditnih gubitaka;

• Nivo 3 pokriva finansijsku aktivu kod koje postoji objektivan dokaz obezvređenja na izveštajni datum.

(ii) Obezvređenje finansijskih instrumenata u skladu sa MSFI 9 (nastavak) Nivoi 1 i 2 uključuju samo neproblematičnu finansijsku aktivu. Nivo 3 uključuje samo problematičnu finansijsku aktivu. Za finansijske instrumente u Nivou 1 kalkulišu se dvanaestomesečni očekivani kreditni gubici. Za finansijske instrumente u Nivou 2 kalkulišu se očekivani kreditni gubici za ceo životni vek instrumenta. Za finansijske instrumente u Nivou 3 kalkulišu se očekivani kreditni gubici za ceo životni vek instrumenta i prihodi od kamata se kalkulišu na neto izloženost.



12


RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) (g) Prva primena MSFI 9 (nastavak) Transfer finansijske aktive iz Nivoa 1 u Nivo 2 se realizuje kada je kreditni rizik finansijske aktive značajno porastao od trenutka inicijalnog priznavanja. Transfer logika se zasniva na kvantitativnim i kvalitativnim kriterijumima i mora se primeniti na sve finansijske instrumente. Pogoršanje verovatnoće default-a (probabilities of default – PD) je glavni element na kome se zasniva kvantitativni kriterijum transfer logike. U postupku obezvređenja, Banka posebno tretira kupovinu već obezvređene aktive tzv. problematičnog ili NPL portfolija odnosno odobravanje novih plasmana klijentima koji su već obezvređeni u portfoliju odnosno koji su već u NPL statusu. Ovakva aktiva je u skladu sa Standardom definisana kao tzv. POCI (Purchased and originated impaired credit assets) i ona se posebno vrednuje kroz kumulativnu promenu očekivanih kreditnih gubitaka za ceo životni vek instrumenta nakon inicijalnog priznavanja. Pozitivna promena tj.smanjenje u očekivanim kreditnim gubicima u toku životnog veka instrumenta se priznaje kao dobitak zbog uvećanja vrednosti instrumenta, ako je očekivani kreditni gubitak manji od iznosa očekivanih kreditnih gubitaka koji su uključeni u procenjene novčane tokove prilikom inicijalnog priznavanja. Imajući u vidu poslovni model, Banka trenutno u svom portfoliju nema identifikovanu aktivu koja bi se smatrala POCI aktivom, odnosno nema kupljen NPL portfolio kao ni dodatno finansiranje već postojećih NPL klijenata u svom portfoliju. h) Koncept nastavka poslovanja

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti sa novim vlasnikom Pozicija Banke U postojećem okruženju, fokus Banke je bio usmeren na likvidnost i adekvatnost kapitala. Kao što je obelodanjeno u Napomenama 28 i 29, glavni izvor finansiranja Banke su depoziti domaćih klijenata iz sektora privrede i stanovništva. Na dan 31.12.2017. godine ovi izvori finansiranja čine 77% (31.12.2016. godine: 80%) ukupnih obaveza. U izveštajnom periodu nije bilo povećanja osnovnog kapitala. Osnovni pokazatelji poslovanja Banke regulisani su sledećim propisima:

- Zakonom o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 14/2015), - Odlukom o upravljanju rizicima banke (Sl. glasnik RS“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012,

23/2013 – dr. odluka, 43/2013, 92/2013, 33/2015, 61/2015, 61/2016, 103/2016 i 119/2017), - Odlukom o adekvatnosti kapitala banke (Sl. glasnik RS“, br. 103/2016) i - Odlukom o upravljanju rizikom likvidnosti banke (Sl. glasnik RS“, br. 103/2016).

Osnovne informacije sadržane u navedenoj regulativi: Banka je dužna da u svom poslovanju obezbedi da visina njenog kapitala ni u jednom trenutku ne bude manja od dinarske protivvrednosti iznosa od 10,000,000 evra, prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna. Banka je u svakom trenutku održavala kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je banka izložena ili je mogla biti izložena u svom poslovanju, a najmanje u visini potrebnoj za održavanje propisanih pokazatelja adekvatnosti kapitala. Banka je obračunavala sledeće pokazatelje i u svakom trenutku ih je održavala na nivoima koji nisu niži od propisanih:

- pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos osnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive banke – 4.5%;

- pokazatelj adekvatnosti banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos osnovnog kapitala i rizične aktive banke – 6%;

- pokazatelj adekvatnosti (ukupnog) kapitala banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos kapitala i rizične aktive banke – 8%.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke (propisan u skladu sa zahtevima NBS) na dan 31. decembra 2017. godine je iznosio 33.31% (Napomena 34), tj. bio je veći od propisanog minimuma od 8%.

https://www.nbs.rs/internet/cirilica/20/zakoni.html

https://www.nbs.rs/internet/cirilica/20/index_kpb.html






13


RAČUNOVODSTVENI METOD (nastavak) h) Koncept nastavka poslovanja (nastavak) Pozicija Banke (nastavak) U skladu sa članom 9. Odluke o upravljanju rizikom likvidnosti banke pokazatelj likvidnosti Banke na dan 31. decembra 2017. godine je iznosio 1.47 (31. decembra 2016. godine: 2.08) u poređenju sa propisanim minimumom koji iznosi 1. Član 33 Zakona o bankama propisuje da je velika izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica izloženost koja iznosi 10% kapitala banke, i ne sme preći 25% kapitala banke. Na dan 31. decembra 2017. godine, izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica je iznosila 11.55% (31. decembra 2016. godine: 13.26%). Ugovor o kupovini i prodaji Banke je potpisan dana 14. oktobra 2017. godine između vlasnika Banke i Direktne banke a.d. Kragujevac, dok je saglasnost Narodne banke Srbije za sticanje podređenog društva od strane Direktne banke a.d. Kragujevac dobijena dana 18. decembra 2017. godine. Dana 21. decembra 2017. godine doneta je odluka Skupštine Banke o smanjenju kapitala i ista je objavljena dana 22. decembra 2017. godine. Banka je obavestila poverioce shodno Zakonu o privrednim društvima. 3.1 PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA Računovodstvene politike date u nastavku Banka je konzistentno primenila u svim periodima prezentiranim u ovim finansijskim izveštajima. 3.1.1 Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata za sve kamatonosne finansijske instrumente, osim onih klasifikovanih kao instrumenti koji se drže radi trgovanja ili određenih po fer vrednost kroz bilans uspeha, se priznaju u okviru „Prihoda od kamata“ i „Rashoda od kamata“ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope. Metod efektivne kamatne stope je metod kojim se računa amortizovna vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza, kao i troškovi alociranja prihoda ili rashoda od kamata u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja novčanih sredstava kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost prevremene otplate) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcije i sve druge premije ili diskonte. Kada se finansijsko sredstvo ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja. Korekcija obračuna kamate sa bruto izloženosti na neto izloženost Obračun kamate na neto osnovi vrši se za pojedinačno procenjene plasmane koji su i obezvređeni na osnovu pojedinačne procene a koji nisu u statusu sumnjivih i spornih potraživanja. Obračun kamate na neto osnovi se odnosi na klijente u regularnom statusu kod kojih Banka u bilansu stanja evidentira obračunatu kamatu na bruto izloženost, pre svega u cilju usklađivanja dužničko poverilačkih odnosa sa klijentima. Nakon obračuna i knjiženja redovne i zatezne kamate na bruto izloženost, radi se usklađivanje bilansa uspeha svođenjem prihoda od kamate na prihode od kamate obračunate na neto izloženost. Vrši se reklasifikacija strukture bilansa uspeha između prihoda od kamata i prihoda od ukidanja obezvređenja. Stornira se prihod od kamate (redovne i zatezne) i to za razliku između kamate na bruto i kamate na neto izloženost i knjiži prihod od ukidanja obezvređenja plasmana.




14

3.1 PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.1.1 Prihodi i rashodi od kamata (nastavak) Korekcija obračuna kamate sa bruto izloženosti na neto izloženost (nastavak) Prihod od kamate je prihod obračunat na neto izloženost za pojedinačno procenjene plasmane koji su i obezvređeni na osnovu pojedinačne procene. Osnovica za obračun je neto izloženost na dnevnoj osnovi (zatečena dnevna neto izloženost). Princip obračuna kamate na neto izloženost zasniva se na istim pravilima obračuna kamate koji važe za obračun na bruto izloženost pri čemu je neto izloženost trenutna zatečena izloženost. Obračun kamate na neto izloženost se vrši korišćenjem efektivne kamatne stope koja je korišćena za diskontovanje budućih novčanih tokova radi svođenja na sadašnju vrednost. 3.1.2 Prihodi i rashodi od naknada i provizija Prihodi i rashodi od naknada i provizija, izuzev onih koje predstavljaju sastavni deo efektivne kamatne stope instrumenta, priznaju se po načelu nastanka događaja kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. 3.1.3 Preračunavanje stranih sredstava plaćanja Stavke uključene u finansijski izveštaj Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaj prikazan je u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije važećem na dan bilansa stanja. Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika. Promene u fer vrednosti monetarnih hartija od vrednosti izraženih u stranim valutama, koje su klasifikovane kao raspoložive za prodaju, tretiraju se kao kursne razlike po osnovu promena u amortizovanoj vrednosti hartija od vrednosti i kao ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti hartija od vrednosti. Kursne razlike koje se odnose na promene u amortizovanoj vrednosti priznaju se u bilansu uspeha, a ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti iskazuju se u okviru kapitala. Kursne razlike na nemonetarnim finansijskim sredstvima i obavezama, kao što su vlasničke hartije od vrednosti po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha, priznaju se u bilansu uspeha kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnim finansijskim sredstvima, kao što su vlasničke hartije od vrednosti klasifikovane kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, uključuju se u odgovarajuće rezerve u okviru revalorizovanih rezervi u kapitalu. 3.1.4 Tekući porez na dobit Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit pravnih lica od 15% utvrđuje se poreskim bilansom Banke. Poreska osnovica obuhvata dobitak iz bilansa uspeha usklađen za određene rashode i prihode, saglasno poreskim propisima. Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina.



15

3.1 PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.1.5 Odloženi porez na dobit Odloženi porez na dobit se obračunava za sve privremene razlike između poreske osnove imovine i obaveza i njihove knjigovodstvene vrednosti. Trenutno važeće poreske stope na dan bilansa su korišćene za obračun iznosa odloženog poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i za efekte prenetog gubitka i neiskorišćenih poreskih kredita iz prethodnih perioda do iznosa do kojeg je verovatno da će postojati budući oporezivi poreski dobici na teret kojih se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak/gubitak perioda. 3.1.6 Primanja zaposlenih

a) Naknade zaposlenima Kratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade i doprinose za socijalno osiguranje i priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale. Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja u skladu sa definisanim planovima doprinosa Penzionom fondu Republike Srbije. Banka nije u pravnoj ili iz nje izvedenoj obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade ukoliko Fond nema dovoljno sredstava da isplati svim zaposlenima naknade u vezi zaposlenja u tekućem i prethodim periodima. Doprinosi se evidentiraju se kao rashod naknada zaposlenima perioda na koji se odnose. b) Ostala primanja zaposlenih Banka obezbeđuje primanja zaposlenima nakon penzionisanja. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje, i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Definisana penziona obaveza se procenjuje na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vrednost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene, i koje imaju rok dospeća koji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije. 3.1.7 Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima Centralne banke, blagajničke zapise i ostale odgovarajuće hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja od drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti. 3.1.8 Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini

Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine („repo“) reklasifikuju se u finansijskim izveštajima kao založena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovoru ili mogućnost da prodaju ili ponovo založe hartije od vrednosti; obaveza prema drugoj ugovornoj strani uključuje se u iznose depozita ili ostalih obaveza prema bankama, u skladu sa potrebama. Hartije od vrednosti po ugovoru o ponovnoj prodaji („obrnuti repo“) se evidentiraju krediti i potraživanja od banaka ili krediti i potraživanja od komitenata, u skladu sa potrebama. Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope.



16

3.1 PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.1.9 Investicije u pridružena društva

Pridružena društva su sva pravna lica u kojima grupa ima značajan uticaj (direktan ili indirektan) ali ne i kontrolu, i u kojima, po pravilu, poseduje između 20% i 50% glasačkih prava. Ulaganja u pridružena društva se računovodstveno obuhvataju po računovodstvenom metodu udela i ulaganje se inicijalno iskazuje po nabavnoj vrednosti. Knjigovodstvena vrednost ulaganja u pridružena društva uključuje goodwill identifikovan prilikom sticanja umanjen za akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti, ako ih ima. Primljene dividende od pridruženih društava smanjuju knjigovodstvenu vrednost investicije u pridružena društva. Ostale post akvizicione promene u Bančinom učešću u neto imovini se priznaju kako sledi: ( i) udeo Banke u dobiti ili gubicima pridruženog lica se prepoznaje u bilansu uspeha u godini kao učešće u rezultatu pridruženog lica, ( ii ) udeo Banke u ostalom sveobuhvatnom rezultatu se priznaje u izveštaju o ostalom rezultatu i prikazuje se odvojeno. Međutim, kada je udeo Banke u gubicima pridruženog društva jednak ili veci od investicije u pridruženo društvo, Banka ne priznaje dalje gubitke, osim ako je na sebe preuzela obaveze ili izvršila placanja u ime pridruženog društva. 3.1.10 Finansijski instrumenti Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, finansijska sredstva koje se drže do dospeća i krediti i potraživanja. Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Finansijski sredstva se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani. Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Banka izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad tim instrumentima, što se dešava kada su prava korišćenja instrumenata realizovana, istekla, napuštena ili ustupljena. Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija sadrži dve potkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha u trenutku priznavanja. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva koja se drže radi trgovanja ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako su deo portfelja identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivati su, takođe, klasifikovani kao hartije koje se drže radi trgovanja osim ako nisu određeni kao instrumenti zaštite od rizika. Finansijska sredstva se svrstavaju u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada:

- klasifikacija u navedenu kategoriju značajno smanjuje nedoslednosti u vrednovanju koje bi nastale

kada bi finansijska sredstva ili obaveze bile vrednovane na drugoj osnovi, kao i dobici i gubici prepoznati na osnovu vrednovanja;

- se određena ulaganja kao što su akcije drugih pravnih lica, procenjuju i njima se upravlja na bazi fer vrednosti, a u skladu sa dokumentovanim procedurama za upravljanje rizicima ili dokumentovanom strategijom investicionog ulaganja i ako se o njima Rukovodstvo izveštava na ovoj bazi.

b) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređjeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoložive za prodaju”.



17

3.1 PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.1.10 Finansijski instrumenti (nastavak) b) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (nastavak) Naknadno vrednovanje HoV-a koje su raspoložive za prodaju vrši se po osnovu promene fer vrednosti usled fluktuacija cena na organizovanom tržištu, kao i po osnovu obezvređenja uzrokovano postojanjem objektivnih dokaza za obezvređenje finansijskog sredstva. Fluktuacije fer vrednosti HoV raspoloživih za prodaju evidentiraju se direktno u kapitalu, sve do isknjižavnja ili gubitka usled obezvređenja, kada se kumulirani prihod ili rashod, prethodno priznat u okviru kapitala priznaje u bilansu uspeha. Međutim, kamata izračunata korišćenjem metode efektivne kamatne stope priznaje se u bilansu uspeha. Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se uspostavi pravo datog lica da primi isplatu. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike vrednovanja. c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnost da ih drži do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju, a Banci neće biti dozvoljeno da klasifikuje investicije kao sredstva koja se drže do dospeća u tekućoj i u naredne dve godine. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine diskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja i iskazuje se u bilansu uspeha. d) Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska imovina sa fiksnim ili odredivim otplatama koja nije kotirana na aktivnom tržištu i koju Banka ne namerava da proda odmah ili u bliskoj budućnosti. Nastaju kada Banka direktno obezbedi novčana sredstva ili pruži usluge dužniku bez namere da trguje potraživanjem. Krediti i potraživanja se sastoje od plasmana datih klijentima i odobreni bankama. Krediti i potraživanja se inicijalno mere po fer vrednosti uvećanoj za direktne transakcione troškove, a naknadno po amortizovanoj vrednosti primenom metoda efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost se obračunava uzimajući u obzir sve troškove izdavanja kao i popuste ili premije prilikom izmirenja. Krediti i potraživanja se iskazuju u neto iznosu umanjenom za pojedinačnu i grupnu ispravku vrednosti. Na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz obezvređenja finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva i kada isti utiču na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni. Otpis nenaplativih potraživanja vrši se na osnovu odluka Suda i Upravnog odbora Banke kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate kredita aktivirani. Gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava, evidentirani su u bilansu uspeha. Ukoliko se u narednom periodu iznos gubitka zbog obezvređenja kredita smanji usled događaja koji se odigrao nakon priznavanja umanjenja vrednosti, prethodno priznat gubitak zbog umanjenja vrednosti se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja. Pojedinačna i grupna ispravka vrednosti se formiraju umanjenjem knjigovodstvene vrednosti kredita i potraživanja kod kojih je identifikovano obezvređenje da bi se njihova knjigovodstvena vrednost svela na nadoknadivi iznos.



18

3.1 PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.1.10 Finansijski instrumenti (nastavak) e) Obezvređenje kredita i plasmana Indikatori na osnovu kojih Banka određuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju kredita i plasmana uključuju sledeće:

- kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate, - finansijske poteškoće dužnika, uključujući i mogućnost bankrotstva ili neki drugi vid finansijske

reorganizacije dužnika, - kršenje ugovornih obaveza, - pogoršanje konkurentske pozicije dužnika, - smanjenje vrednosti instrumenta obezbeđenja kredita, - kao i druge pokazatelje koji ukazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine, kao što su

promene u nacionalnim i ekonomskim uslovima koji su u neposrednoj vezi sa neizvršenjem ugovorenih obaveza.

Sredstva koja se pojedinačno procenjuju za obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, ne uključuju se u grupno procenjivanje obezvređenja. Ukoliko postoji objektivni dokaz da je nastao gubitak zbog umanjenja vrednosti, iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti kredita i njegove nadoknadive vrednosti, koja predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih tokova gotovine, diskontovanih po originalnoj efektivnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati po osnovu realizacije instrumenta obezbeđenja plaćanja. Ukoliko kredit ili plasman ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za odmeravanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja je trenutna kamatna stopa sadržana u ugovoru. Budući tokovi gotovine za grupu finansijskih sredstava koja se kolektivno klasifikuju i procenjuju za obezvređenje, utvrđuju se na osnovu ugovorenih novčanih tokova sredstava i iskustva Banke o prethodnim, istorijskim gubicima za sredstva sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Podaci o istoriji ostvarivanja gubitaka za svrhe grupne procene obezvređenja sredstava se koriguju na osnovu trenutno dostupnih podataka koji odražavaju efekte tekućeg stanja koje je uticalo na period u kome je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno, kao i da bi se otklonili efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje. Banka redovno proverava i preispituje metodologiju i pretpostavke korišćene za procenu budućih tokova gotovine kako bi se smanjile razlike između procenjenih gubitakga i stvarno nastalih gubitaka. 3.1.11 Posebna rezerva za procenjene gubitke Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016, 91/2016, 101/2017 i 114/2017). Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, posebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: Rezerva za procenjene gubitke obračunava se na osnovicu za obračun ove rezerve utvrđenu na način iz Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke, i to kao zbir: - 0% potraživanja klasifikovanih u kategoriju A, - 2% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B, - 15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju V, - 30% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G, i - 100% potraživanja klasifikovanih u kategoriju D.



19

2.2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.1.11 Posebna rezerva za procenjene gubitke (nastavak) Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila kriterijume i metodologiju za utvrđivanje rezerve za procenjene gubitke u okviru procenata propisanih Odlukom Narodne banke Srbije, na osnovu docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika, adekvatnosti tokova gotovine i instrumenata obezbeđenja plaćanja. Procenjeni iznos rezerve za obezbeđenje od gubitaka koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banka obračunava primenom napred navedenih procenata. Banka je dužna da utvrdi iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, koji predstavlja zbir pozitivnih razlika između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa Odlukom Nradone banke Srbije i utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika. Ako je iznos ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama veći od iznosa rezerve za procenjene gubitke obračunatog na nivou dužnika, banka nije obavezna da obračuna potrebnu rezervu za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansim stavkama. Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama predstavlja odbitnu stavku od kapitala Banke u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala Banke. 3.1.12 Derivati Derivati su finansijski instrumenti: (a) čija vrednost se menja kao odgovor na promene u određenoj kamatnoj stopi, ceni finansijskog instrumenta,

deviznog kursa, indeksa cena i stopa, kreditne stope ili kreditnog indeksa ili druge promenljive; (b) koji ne zahtevaju nikakvo početno ulaganje ili je početno neto ulaganje manje nego što bi bilo potrebno za

druge vrste ugovora za koje bi se očekivalo da imaju sličan odgovor na promene tržišnih faktora; (c) koji se izmiruju u buducnosti. Derivativni finansijski instrumenti uključujuci valutne ugovore, valutne svopove i druge izvedene finansijske instrumente, obično se ne priznaju inicijalno u bilansu stanja jer je početno ulaganje bez troškova (tj. neto fer vrednost potraživanja i obaveza je nula). Kada neto investicija nije nula, derivati se inicijalno priznaju u bilansu stanja po fer vrednosti na dan kada je derivativni ugovor stupio na snagu, a zatim se naknadno odmeravaju po fer vrednosti. Fer vrednosti se dobijaju na osnovu kotirane tržišne cene, uključujuci nedavne tržišne transakcije, diskontovanih modela novčanih tokova, po potrebi. Svi derivati se iskazuju kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna i kao obaveze kada je fer vrednost negativna. Promene u fer vrednosti derivata su uključene u bilansu uspeha. Banka ne primenjuje računovodstvo zaštite. 3.1.13 Nematerijalna ulaganja Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. a) Licence Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (5 godina). b) Računarski softver Stečene licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu izdataka nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu i razvoju softvera. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se izdaci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (5 godina). Izdaci vezani za održavanje softverskih programa priznaju se kao rashod perioda u kome su nastali.



20

3.1 PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.1.14 Nekretnine, postrojenja i oprema Osnovna sredstva se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i obezvređenje. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci sredstava. Naknadni izdaci se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva, i ako se njegova vrednost može pouzdano odmeriti. Izdaci vezani za tekuće održavanje osnovnih sredstava priznaju se kao rashod perioda u kome su nastali. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila nabavna vrednost do rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi:

R.br. Naziv grupe osnovnih sredstava Korisni vek

trajanja % amortizacije

1 Nematerijalna ulaganja (softveri i licence) 5 20 2 Uređaji i ostala oprema za čišćenje i odr. Prostorija 5 20 3 Nematerijalna ulaganja (tuđa osnovna sredstva) 1.5-10 10-63.50 4 Građevinski objekti (nekretnine) 10-75 1.30-10 5 Putnički automobili 6.5 15,5 6 Oprema za prijem, čuvanje i rukovanje novcem 6.5 15,5 7 Elektronski računari i ostala oprema za obradu podataka 5 20 8 Telefonske centrale i pripadajući uređaji i aparati 15-10 7-10 9 Nameštaj 8-9 11-12.5 10 Oprema za snimanje i umnožavanje 7 14.3 11 Ostala (nepomenuta) oprema 2-10 10-50 12 Dela likovne umetnosti neograničen 0 13 Finansijski lizing 4-5 20-25

Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje ukoliko je sredstvo već staro, i u stanju u kojem se očekuje da će biti na kraju njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog fizičkog veka trajanja. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti, i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih prihoda/rashoda. 3.1.15 Obezvređenje nefinansijske imovine Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji. Provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se na godišnjem nivou, i kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstava veća od njihove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjena za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.



21

3.1 PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.1.16 Stalna sredstva namenjena prodaji 3.1.16.1 Stečena sredstva obezbeđenja Stečena sredstva obezbeđenja se klasifikuju u skladu sa namerama Banke, o čemu odluku donosi lzvršni odbor:

- stalna sredstva namenjena prodaji ili - investicione nekretnine (Banka u knjigama nije evidentirala investicione nekretnine)

Banka je stečena sredstva klasifikovala kao stalna sredstva namenjena prodaji. Priznavanje, merenje i vrednovanje sredstava namenjenih daljoj prodaji je u skladu sa zahtevima MSFI. Ukoliko Banka ne proda preuzeto sredstvo obezbeđenja koje je klasifikovano na poziciji „stalna sredstva namenjena prodaji“ u periodu od jedne godine, a namerava da ga i dalje klasifikuje na istoj poziciji, neophodno je da ispuni uslove predviđene MSFI 5. Naime, prema pomenutom Standardu, produžetak perioda od jedne godine je moguć „ukoliko se tokom početnog jednogodišnjeg perioda javljaju okolnosti koje su ranije smatrane malo verovatnim i, kao rezultat toga, stalna imovina prethodno klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju, se ne proda do kraja tog perioda i:

tokom početnog jednogodišnjeg perioda entitet je preduzeo akcije neophodne da se odgovori na promenu okolnosti;

stalna imovina se aktivno prodaje na tržištu po ceni koja je razumna imajući u vidu promenu okolnosti.

Da bi Banka utvrdila da li je cena po kojoj pokušava da proda preuzeto sredstvo obezbeđenja razumna u odnosu na tekuću fer vrednost, neophodno je da ovlašćeni procenitelj uradi ponovnu procenu fer vrednosti nakon godinu dana, uskladi prodajnu cenu sa novoutvrđenom fer vrednošću i obezvredi imovinu u knjigama, ukoliko je nova fer vrednost manja od knjigovodstvene vrednosti. 3.1.17 Dodatne informacije za pozicije koje su prikazane u bilansu stanja a) Depoziti banaka i komitenata i krediti Depoziti banaka i komitenata , kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze se prvobitno priznaju po fer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem ugovorene kamatne stope. b1) Finansijski lizing

Lizing se klasifikuje kao finansijski, u slučaju kada se svi značajni rizici i koristi koji proizilaze iz vlasništva nad predmetom lizinga transferišu na primaoca lizinga, pri čemu formalno vlasništvo ne mora biti preneto. Sredstvo uzeto pod finansijski lizing se inicijalno priznaje po sadašnjoj vrednosti minimalnih lizing plaćanja. Kapitalizovana sredstva uzeta pod lizing se otpisuju tokom perioda lizinga. b2) Operativni lizing Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. U momentu plaćanja poslovnog zakupa, tokom perioda trajanja zakupa, priznaje se rashod perioda u bilansu uspeha. c) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Porezi i doprinosi, koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.



22

3.1 PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.1.17 Dodatne informacije za pozicije koje su prikazane u bilansu stanja (nastavak) d) Kratkoročna plaćena odsustva Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu kumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se ne priznaju do momenta kada se odsustvo iskoristi. e) Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima zakonsku ili ugovorenu obavezu kao rezultat prošlih događaja i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Rezervisanje se odmerava po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdataka za izmirenje obaveze, primenom diskontne stope koja odražava tekuću tržišnu procenu vremenske vrednosti novca. Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne sredstva i potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje. 3.1.18 Kapital Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), emisione premije, rezervi i akumuliranog dobitka/gubitka. 3.1.19 Prebijanje finansijskih instrumenta Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju i njihova razlika se priznaje u bilansu stanja, ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza. 3.2 KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA

Banka vrši procene i pretpostavke koje utiču na iznose sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima za sledeću finansijsku godinu. Procene i mišljenja se neprekidno evaluiraju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koja se smatra da su razumna u datim okolnostima. Pogoršanje uslova poslovanja dužnika može uticati na tokove gotovine planirane od strane Rukovodstva kao i na Bančinu procenu umanjenja vrednosti finansijskih i nefinansijskih sredstava. U meri u kojoj su informacije bile dostupne, Rukovodstvo je pravilno iskazalo revidirane procene očekivanih budućih tokova gotovine u procenama umanjenja vrednosti. Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva od Rukovodstva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na primenu računovodstvenih politika i na prikazane iznose sredstava i obaveza, kao i prihoda i rashoda. Oblasti kod kojih je stepen procenjivanja najveći i koje mogu imati najznačajniji efekat na iznose priznate u finansijskim izveštajima Banke opisane su u nastavku. a) Gubici zbog umanjenja vrednosti kredita Banka najmanje na kvartalnom nivou revidira svoj kreditni portfolio radi procene obezvređenja. Pri utvrđivanju da li bi rashodi indirektnog otpisa trebali da se evidentiraju u bilansu uspeha, Banka donosi sud da li postoje bilo kakvi dostupni podaci koji ukazuju na to da postoji merljivo smanjenje procenjenih budućih tokova gotovine od nekog portfolia kredita pre nego što to smanjenje bude moglo da se identifikuje na pojedinačnom kreditu u tom portfoliju. Ovi dokazi mogu da uključe dostupne podatke koji ukazuju na to da je nastala nepovoljna promena u statusu zajmoprimca u Banci u pogledu plaćanja, ili u nacionalnim/lokalnim ekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza. Kada planira svoje buduće tokove gotovine Rukovodstvo planira procene zasnovane na istorijskom iskustvu sa gubicima po sredstvima sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima obezvređenja koji su slični karakteristikama sredstava u portfoliju. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovno se revidiraju radi smanjenja svih razlika između procena gubitka i stvarnog iskustva sa gubitkom.



23

3.2 KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA (nastavak) b) Obezvređenje vlasničkih instrumenata raspoloživih za prodaju Banka određuje da li su učešca u kapitalu raspoloživa za prodaju obezvređena onda kada je došlo do značajnog ili dugotrajnog pada fer vrednosti ispod njihove nabavne vrednosti. Ovo određivanje šta je značajno ili prolongirano zahteva procenu. U izradi ove procene, Banka vrednuje, između ostalih faktora, nestabilnost cena akcija. Pored toga, obezvređenje može biti prikladno kada postoje dokazi o pogoršanju finansijskog zdravlja entiteta, industrijskih i sektorskih performansi, operativnih ili finansiranja novčanih tokova. c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća Rukovodstvo primenjuje procenu da li finansijska sredstva mogu biti kategorisana kao ona koja se drže do dospeca, i to posebno: ( a ) svoju nameru i sposobnost da drži sredstva do dospeća i ( b ) da li su sredstva kotirana na aktivnom tržištu. Ako Banka prestane da drži ove investicije do dospeca, osim u nekim posebnim okolnostima - na primer, prodaja neznatne količine blizu momenta dospeća - to ce zahtevati da se izvrši preklasifikacija cele klase kao raspoloživa za prodaju. Investicije bi, dakle, bile odmeravane po fer vrednosti, a ne po amortizovanoj vrednosti. d) Neizvestan poreski položaj Stavke poreskih pozicija Banke se procenjuju od strane Rukovodstva na kraju svakog perioda izveštavanja. Procena se zasniva na tumačenju poreskih zakona usvojenih ili suštinski usvojenih do kraja perioda izveštavanja, i svih poznatih sudskih i drugih akata o takvim pitanjima. Obaveze za zatezne kamate, kamate i ostale poreze priznaju se na osnovu najbolje procene Rukovodstva o odlivu sredstava potrebnom za izmirenje obaveza na kraju perioda izveštavanja. e) Priznavanje odloženih poreskih sredstava Proknjižena odložena poreska sredstva predstavljaju poreske prihode nadoknadive kroz buduce odbitke iz oporezive dobiti, koja se evidentiraju preko bilansa uspeha. Odložena poreska sredstva se evidentiraju u meri u kojoj je verovatna realizacija poreskih benefita f) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Fer vrednost investicija kotiranih na aktivnim tržištima zasniva se na tekućim cenama ponude (finansijska sredstva) ili tražnje (finansijske obaveze). Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na tržištu. Modeli procene oslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili posle datuma merenja. Na datum bilansa uspeha, Rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovarajući način odslikavaju tekuće tržišne uslove, uključujući relativnu likvidnost tržišta i kamatne marže. Informacije o fer vrednosti instrumenta koji su vrednovani na osnovu pretpostavki koje nisu zasnovane na dostupnim tržišnim podacima prikazane su u Napomeni 39.8 a.3).



24

4. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA U hiljadama dinara

Za godinu koja se završava

31. decembra 2017. 2016. Prihodi od kamata Stanovništvo 1,183,852

1,020,297

Preduzeća 760,540

698,356 Zapisi trezora Republike Srbije 74,050

41,902

Narodna banka Srbije 47,259

77,420 Preduzeća - naplata suspenzije 15,473

-

Stanovništvo - naplata suspenzije 9,310

90,146 Banke i druge finansijske institucije 619

957

Ostalo 484

782 Preduzetnici 197

133

Repo poslovi -

1,147 Strana lica -

36,520

Ukupno 2,091,784

1,967,660 Rashodi od kamata

Preduzeća (163,802)

(206,012) Stanovništvo (155,847)

(296,046)

Banke i druge finansijske institucije (87,585)

(78,924) Javni sektor (62,495)

(8,385)

Narodna banka Srbije (1,888)

- Lizing (717)

(1,219)

Evropska investiciona banka (543)

(449) Strana lica (273)

(157)

Ukupno (473,150)

(591,192) Neto prihod po osnovu kamata 1,618,634

1,376,468

Iskazani prihodi od kamata na plasmane preduzećima i stanovništvu su rezultat povećanja kreditnog portfolija. Zbog obračuna kamate na neto principu u 2017. godini, prihodi od kamata su, u odnosu da su isti bili obračunati po bruto principu, manji za 92,214 hiljade dinara, a za koliko je uvećano stanje prihoda od ukidanja indirektnih otpisa plasmana, a kako je obelodanjeno u Napomeni 10 a) (2016. godina: 162,707 hiljada dinara). Obračun kamate na neto izloženost je primenjen kod potraživanja koja su pojedinačno procenjena i obezvređena na osnovnu pojedinačne procene. Prihodi od kamate kod NBS u iznosu od 47,259 hiljada dinara (2016. godina: 77,420 hiljada dinara) odnose se na prihod od kamate po izdvojenoj obaveznoj rezervi i prihod od kamate na deponovane viškove likvidnih sredstava. Prihodi kamate na zapise trezora Republike Srbije u iznosu od 74,050 hiljada dinara (2016. godina: 41,902 hiljade dinara) odnose se na zapise trezora Republike Srbije koje je Banka klasifikovala kao raspoložive za prodaju (Napomena 19). Prestanak obračuna kamate je u skladu sa politikama Banke (obračun suspendovane kamate se evidentira na vanbilansnim pozicijama). Iskazani rashodi od kamata na depozite preduzeća i stanovništva su rezultat smanjenja depozitnog potencijala. Najveći rashodi kamata se odnose na sektor stanovništva i sektor preduzeća u iznosu od 319,649 hiljada dinara, odnosno 67.56% od ukupnih rashoda (2016. godina: 502,058 hiljada dinara, odnosno 84.92% od ukupnih rashoda).



25

5. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA U hiljadama dinara


31. decembra 2017. 2016. Prihodi od naknada i provizija

Prihodi od naknada za bankarske usluge - po platnim karticama 101,209

91,302

- platni promet u zemlji 96,363

77,801 - bankarske usluge 84,170

72,083

- agentska naknada 77,394

107,182 - devizni platni promet 22,790 20,355 - menjački poslovi 6,252 5,503 - prevremena otplata 4,735 8,926 Provizije po izdatim garancijama 63,602

77,653

Ostale naknade i provizije 30,467

10,015 Ukupno 486,982

470,820

Rashodi naknada i provizija

- bankarske usluge (23,851)

(18,922) - platni promet u zemlji (10,415)

(2,888)

-devizni platni promet (8,280)

(13,415) - po platnim karticama (4,436)

(6,100)

- brokerske usluge (721)

(765) - ostale naknade i provizije (265)

(76)

Ukupno (47,968)

(42,166)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija

439,014

428,654 Najznačajniji prihodi od naknada i provizija se odnose na bankarske usluge po platnim karticama i na bankarske usluge platnog prometa. Prihodi od naknada i provizija od agentske naknade se odnose na kredite klijenata odobrene od Piraeus Banke S.A. Atina, filijala u Londonu, po kojima je Banka bila agent i koji za 2017. godinu iznose 77,394 hiljade dinara (2016. godina: 107,182 hiljade dinara). Smanjenje prihoda od agentske naknade je rezultat smanjenja portfolija Piraeus Banke S.A Atina, filijale u Londonu, po osnovu koga je Bankau u ulozi banke agenta. 6. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU U hiljadama dinara


31. decembra 2017. 2016. Dobitak od promene vrednosti Državni zapisi RS 101,147

281,106

Swap 31,317

30,830 Ukupno 132,464

311,936

Gubitak od promene vrednosti

Državni zapisi RS (3) - Swap (30,232)

(48,778)

Ukupno (30,235)

(48,778) Neto dobitak 102,229

263,158



26

7. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU U hiljadama dinara


31. decembra 2017. 2016. Prihodi/Rashodi po osnovu prodaje finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju Prihod od prodaje - državni zapisi RS -

167

Prihod od prodaje plasmana 2,693

-

Neto dobitak

2,693

167 Banka je tokom 2017. godine realizovala prodaju kreditnog portfolija, kao najefikasniji način rešavanja postojećeg nekvalitetnog kreditnog portfelja. Prodaja dela portfolija odnosila se na zajmoprimce sa neizmirenim kreditnim saldom od 3,867,410 hiljada dinara (bez suspendovane kamate). Obezvređenje predmetnih plasmana u momentu prodaje iznosilo je 3,220,506 hiljada dinara, odnosno neto izloženost 646,904 hiljade dinara. Priliv od prodaje iznosio je 649,596 hiljada dinara, po osnovu čega je Banka iskazala prihod od prodaje plasmana u iznosu od 2,693 hiljade dinara. Dobitak od prodaje državnih zapisa u 2017. godini predstavljao je razliku između ostvarene prodajne cene na tržištu i fer vrednosti predmetnih zapisa u knjigama Banke. 8. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE U hiljadama dinara

2017.

2016.

Pozitivne kursne razlike – devize - realizovane 1,578,347

1,190,721

- nerealizovane 1,643,437

714,325 Negativne kursne razlike – devize - realizovane (280,747)

(170,413)

- nerealizovane (838,129)

(1,510,301) Neto dobitak/gubitak od kursnih razlika - devize

- realizovane 1,297,600

1,020,308 - nerealizovane 805,308

(795,976)

Pozitivne kursne razlike – klauzula - realizovane 3,417

15,181

- nerealizovane 726,560

1,238,222 Negativne kursne razlike – klauzula - realizovane (10,184)

(12,903)

- nerealizovane (2,225,652)

(857,957) Neto gubitak/dobitak od kursnih razlika - klauzula

- realizovane (6,767)

2,279 - nerealizovane (1,499,092)

380,265

Ukupno realizovane kursne razlike 1,290,833

1,022,587

Ukupno nerealizovane kursne razlike (693,784)

(415,711) Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 597,049

606,876



27

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI U hiljadama dinara


31. decembra 2017. 2016. Prihodi od zakupnine 9,422

9,707

Dobici od prodaje - stalna sredstva namenjena prodaji 7,887

8,787 Dobici od prodaje - sredstva stečena naplatom 6,209

1,642

Prihodi od ukidanja rezervisanja za sudske sporove 4,579

17,660 Prihodi od učešća u rezultatu 3,407

-

Ostali neposlovni i vanredni prihodi 3,329

4,597 Prihodi od ukidanja neiskorišćenih ostalih rezervisanja 3,236

1,264

Kreditni biro 2,757

2,599 Prihodi od smanjenja obaveza (smanjenje obaveze za neiskorišćene godišnje odmore) 2,349

817

Prihodi po osnovu preuzetih potraživanja 1,578

907 Konsultantske usluge 627

348

Prihodi od dividendi i učešća 574

496 Naplaćeni sudski troškovi 437

451

Prihodi od prodaje osnovnih sredstava 388

1,539 Prihodi od refundacija 301

1,527

Prihodi od prodaje roba -

172 Ukupno ostali poslovni prihodi 47,080

52,513

Prihodi od zakupnine su najvećim delom ostvareni rentiranjem stalnih sredstava namenjenih prodaji, koje Banka rentira sa namerom da ih u što kraćem roku proda.

Dobici od prodaje - stalna sredstva namenjena prodaji, odnosno dobici od prodaje sredstava stečenih naplatom se odnose na prihode ostvarene prodajom preuzetih sredstava radi naplate potraživanja.

Prihodi od ukidanja rezervisanja za sudske sporove se najvećim delom odnose na jednog klijenta u iznosu od 3,193 hiljade dinara. Preostali iznos od 1,386 hiljada dinara se odnosi na ukidanje rezervisanja ostalih sudskih postupaka pokrenutih protiv Banke. Prihodi od učešća u rezultatu se najvećim delom, u iznosu od 2,620 hiljada dinara, odnose na prihode ostvarene od kartičarskih organizacija i zavise od broja obavljenih transakcija. Preostali iznos od 787 hiljada dinara odnosi se na prihode ostvarene u zavisnosti od broja prodatih premija osiguranja. Prihodi od ukidanja neiskorišćenih ostalih rezervisanja u iznosu od 3,236 hiljada dinara odnose se na više rezervisana sredstva koja Banka nije priznala kao trošak u poreskom periodu za 2016. godinu.



28

10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO

RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI U hiljadama dinara


31. decembra 2017. 2016. Prihodi od ukidanja obezvređenja i rezervisanja

- Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija (Napomena 10 a) 3,816,947

5,643,973

- Prihodi od ukidanja rezervisanja po vanbilansu 206,856

70,523 - Prihodi od naplate otpisanih potraživanja 103,301

20,635

Ukupno 4,127,104

5,735,131 Rashodi po osnovu obezvređenja i rezervisanja

- Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija (Napomena 10 a) (3,957,117)

(6,029,655)

- Rashodi direktnog otpisa (1,722)

(5,038) - Rashodi rezervisanja po vanbilansu (171,355)

(145,886)

Ukupno (4,130,194)

(6,180,579)

Neto rashod po osnovu obezvređenja

(3,090)

(445,448)

Rashodi indireknih otpisa plasmana i rezervisanja u iznosu od 3,957,117 hiljada dinara (2016. godina: 6,029,655 hiljada dinara) uključuju rashode po osnovu formiranja ispravke vrednosti rizične bilansne aktive u skladu sa internom metodologijom Banke. Banka je iskazala rashode rezervisanja u iznosu od 171,355 hiljada dinara (2016. godina: 145,886 hiljada dinara) po osnovu formiranja rezervisanja za pozicije rizične vanbilansne aktive u skladu sa internom metodologijom Banke.


29

10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI (nastavak) 10a) Promene na ispravkama vrednosti: Promene na obezvređenjima finansijskih sredstava rizične bilansne aktive u 2017. godini prikazane su kako sledi: U hiljadama dinara

Kamate

Naknade

Plasmani

komitentima

Ostali

plasmani

HOV do dospeća

Udeli

(učešća)

Ostala

sredstva

Ukupno

Kamata na neto

izloženost

Svega Stanje na dan 1. januara 2017. (795,904)

(135,545)

(8,547,901)

(218,841)

(1,750)

(36,012)

(226,547)

(9,962,500)

-

(9,962,500) Nove ispravke u toku godine (konto 650) (221,019)

(41,029)

(3,509,863)

(88,122)

-

-

(97,084)

(3,957,117)

-

(3,957,117)

Ispravka grešaka iz prethodnih perioda -

-

(2,886)

-

-

-

-

(2,886)

-

(2,886)

Negativne kursne razlike (3,537) (828) (49,809) (683) - - (83) (54,940) - (54,940) Isknjižavanje ispravke vrednosti - otpisi 556,247

11,670

5,250,125

79,436

1,750

-

12,979

5,912,207

-

5,912,207

Ukidanje indirektnih otpisa plasmana (konto 750) 344,430

27,094

3,209,707

63,553

-

-

79,949

3,724,733

92,214

3,816,947

Pozitivne kursne razlike 20,269 5,817 345,622 5,247 - - 307 377,262 - 377,262 Stanje na dan 31. decembra 2017. (99,514)

(132,821)

(3,305,005)

(159,410)

-

(36,012)

(230,479)

(3,963,241)

92,214

(3,871,027)


30

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI U hiljadama dinara


31. decembra 2017. 2016. Troškovi neto zarada (572,996)

(579,256)

Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada (154,524)

(153,290) Troškovi poreza na zarade i naknade zarada (73,136)

(73,979)

Ugovori o delu (22,151)

(13,297) Rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore (7,145)

(10,812)

Ostali lični rashodi (7,076)

(11,336) Otpremnine (2,916)

(5,370)

Lični rashodi članova UO (1,804)

(1,832) Prihodi od ukidanje ostalih rezervisanja -

200

Prihod/(rashod) po osnovu jubilarnih nagrada 754

(417) Prihodi od ukidanja rezervisanja za odlazak u penziju 11,785

658

Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

(829,209)

(848,731)

Ostali lični rashodi u iznosu od 7,076 hiljada dinara (2016. godine: 11,336 hiljada dinara) najvećim delom se odnose na bonuse prethodnog perioda u iznosu od 4,147 hiljada dinara (2016. godina: 7,211 hiljada dinara) i troškove službenih putovanja u inostranstvo u iznosu od 1,267 hiljada dinara (2016. godina: 1,305 hiljada dinara). 12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE U hiljadama dinara


31. decembra 2017. 2016. Troškovi amortizacije osnovnih sredstava (62,576)

(78,996)

Troškovi amortizacije nematerijalnih ulaganja (Napomena 24) (35,206)

(31,561) Troškovi lizinga (7,261)

(8,226)

Ukupno troškovi amortizacije

(105,043)

(118,783) Povećanje troškova amortizacije nematerijalnih ulaganja je rezultat ulaganja u softvere i licence u skladu sa povećanim zahtevima regulatornog tela i Menadžmenta Banke.



31

13. OSTALI RASHODI U hiljadama dinara


31. decembra 2017. 2016. Troškovi zakupa (193,581)

(215,248)

Osiguranje depozita (154,109)

(158,405) Troškovi održavanja (151,848)

(156,189)

Troškovi doprinosa na teret poslodavca (128,182)

(129,092) Troškovi reklame i propaganda (96,250)

(76,234)

Troškovi kartica (88,523)

(79,029) Troškovi advokatskih usluga (68,660)

(50,068)

Intelektualne usluge (66,722)

(58,598) PTT troškovi (47,743)

(53,883)

Materijal, sitan inventar,gorivo i energija (47,093)

(51,904) Sponzorstvo (42,990)

(8,946)

Troškovi poreza (38,615)

(42,864) Premije osiguranja (31,302)

(25,733)

Rashodi po osnovu rezervisanja za sudske sporove (28,253)

(11,349) Gubici - stalna sredstva namenjena prodaji (26,564)

(24,701)

Komunalne usluge (24,734)

(24,038) Troškovi obezbeđenja imovine (18,610)

(22,565)

Rojters i Blumberg (18,160)

(17,861) Troškovi naplate potraživanja, nepriznati u poreskom bilansu (16,879)

-

E-banking (16,876)

(15,944) Operativni rizici (13,373)

(645)

Ostali poslovni rashodi (11,495)

(12,084) Sudski troškovi (11,067)

(8,470)

Troškovi reprezentacije (10,902)

(12,605) Troškovi službenih putovanja i HR naknada (10,168)

(15,202)

Troškovi arhive (9,665)

(4,573) Donacije (7,002)

(4,994)

Troškovi SWIFT-a (5,791)

(5,236) Troškovi članarina (5,106)

(2,860)

Gubici od rashodovanja osnovnih sredstava (4,264)

(2,431) Preporuke za klijente (3,636)

(1,181)

Kazne i penali (39)

(20)

Ukupno ostali rashodi

(1,398,202)

(1,292,952) Povećanje operativnih i ostalih rashoda koji u 2017. godini iznose 1,398,202 hiljade dinara (2016. godina: 1,292,952 hiljade dinara) je uglavnom rezultat povećanja troškova:

- reklame i propagande 96,250 hiljada dinara (2016. godina: 76,234 hiljada dinara), - advokatskih usluga 68,660 hiljada dinara (2016. godina: 50,068 hiljada dinara), - intelektualnih usluga 66,722 hiljade dinara (2016. godina: 58,598 hiljada dinara), - sponzorstva 42,990 hiljada dinara (2016. godina: 8,946 hiljada dinara), - po osnovu rezervisanja za sudske sporove 28,253 hiljade dinara (2016. godina: 11,349 hiljada dinara), - naplate potraživanja, za plasmane po kojima je Banka agent 16,879 hiljada dinara (2016. godina: 0

hiljada dinara), - operativnih rizika 13,373 hiljade dinara (2016. godina: 645 hiljada dinara).

14. POREZ NA DOBIT U hiljadama dinara


31. decembra 2017. 2016. Odloženi poreski rashod/ (prihod) 31,829

(3,988)

Rashod/(prihod) poreza na dobit 31,829

(3,988)



32

14. POREZ NA DOBIT (nastavak) Porez na dobit se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom nominalne poreske stope na dobit pre oporezivanja. Objašnjenje odnosa između poreskog i računovodstvenog rashoda/prihoda prikazano je u narednoj tabeli. U hiljadama dinara

2017.

2016.

Dobit/(gubitak) pre oporezivanja 471,155

21,922

Poreska stopa 15%

15% Porez po stopi od 15% 70,673

3,288

Poreski efekat nepriznatih rashoda 12,424

19,259 Poreski efekat neoporezivih prihoda (13,125)

(9,341)

Porez na dobit 69,972

13,206 Korišćenje prethodno nepriznatog poreskog gubitka (69,972)

(13,206)

Rashod za period -

- Poreski efekat privremenih razlika

Poreski efekat priznatog poreskog sredstva iz obračunatih otpremnina iz tekuće godine 1,768

205

Poreski efekat privremenih razlika u vezi sa osnovnim sredstvima i nematerijalnim ulaganjima 4,143

1,582

Ukidanja odloženog poreskog sredstva iz poreskog kredita 28,467

23 Poreski efekat priznatog poreskog sredstva po osnovu

nepriznatih rezervisanja za jubilarne nagrade 271

(516) Poreski efekat priznatog poreskog sredstva po osnovu

nepriznatih rezervisanja za sudske sporove (2,820)

(5,282) Odloženi poreski rashod/(prihod) 31,829

(3,988)

Rashod/(prihod) poreza na dobit

31,829

(3,988) Efektivna poreska stopa 6.76% 0% 14 a) Zarada po akciji Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u toku godine. U hiljadama dinara 2017.

2016.

Dobitak koji pripada akcionarima

439,326

25,910 Ponderisan prosečan broj običnih akcija izdatih tokom godine 1,886,195

1,886,195

Osnovna zarada po akciji (izražena u RSD po akciji)

233

14 15. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE I SREDSTVA Promene na računima odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza u toku godine pre prebijanja su bile kao što sledi:

U hiljadama dinara

Odložene poreske obaveze

Vrednovanje HOV-a raspoloživih za prodaju

(iskazano u okviru ostalog rezultata)

Ukupno

Stanje na dan 1. januara 2016. godine -

- Rashod / (prihod) u bilansu uspeha, ili u okviru ostalog rezultata 2,264

2,264

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 2,264

2,264 Rashod / (prihod) u okviru ostalog rezultata 855

855


3,119


33

15. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE I SREDSTVA (nastavak)

U hiljadama dinara

Odložena poreska sredstva

Razlika u vrednosti OS u

knjigama i po poreskim

propisima

Obračunate otpremnine

Obračunata rezervisanja za

sudske sporove

Poreski kredit

Vrednovanje HOV-a

raspoloživih za prodaju (iskazano

u okviru ostalog rezultata)

Obračunata rezervisanja za jubilarne

nagrade

Ukupno Stanje na dan 1. januara 2016. godine 22,663

3,104

-

28,490

1

-

54,258

Rashod / (prihod) u bilansu uspeha (1,582)

(205)

5,282

(23)

-

516

3,988 Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 21,081

2,899

5,282

28,467

-

516

58,245

Rashod / (prihod) u bilansu uspeha (4,143)

(1,768)

2,820

(28,467)

-

(271)

(31,829) Stanje na dan 31. decembra 2017. godine 16,938

1,131

8,102

-

1

245

26,417

Odložena poreska sredstava i odložene poreske obaveze na dan 31. decembra 2017. i na dan 31. decembra 2016. godine nakon prebijanja su kao što sledi:

U hiljadama dinara 2017. 2016. Odložena poreska sredstva, neto 23,298 55,982


34

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

U hiljadama dinara

2017.

2016.

Tekući račun bez obavezne rezerve

1,034,915

(62,447)

Obavezna rezerva

5,956,997

5,366,043 Dinarska obavezna rezerva

2,452,539

2,263,012

Devizna obavezna rezerva

3,504,458

3,103,031 Blagajna:

840,119

919,196

Dinarska

423,081

397,163 Devizna

417,038

522,033

Deponovani viškovi likvidnih sredstava kod NBS

-

1,385,000 I1 Gotovina bez redovnih deviznih računa kod inostranih banaka – pozicija bilansa stanja

7,832,031

7,607,792

I2 Redovni devizni računi kod inostranih banaka (Napomena 21)

1,078,406

2,470,810 I3 Devizna obavezna rezerva (3,504,458) (3,103,031) Gotovina i gotovinski ekvivalenti u tokovima gotovine (Napomena 16.1)

5,405,979 5,590,571

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Banka je dužna da obračunava i izdvaja dinarsku obaveznu rezervu po propisanim stopama na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca na svoj žiro račun kod Narodne banke Srbije. Na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine stopa obavezne rezerve ostaje pet odsto, dok na dinarske izvore finansiranja banaka sa ročnošću preko dve godine, stopa obavezne rezerve je ostala na nuli, odnosno banke uopšte neće izdvajati obaveznu rezervu. Izdvojena dinarska obavezna rezerva po propisanim stopama na dan 31. decembra 2017. godine bila je 3,487,454 hiljade dinara (31. decembra 2016. godine: 2,200,565 hiljada dinara). Na dan 31. decembra 2017. godine Banka nije koristila obaveznu rezervu. Izdvojena obračunata obavezna rezerva je na dan 31. decembra 2017. godine bila za 1,034,915 huljada iznad nvoa obračunate obavezne rezerve u iznosu od 2,494,856 hiljada dinara. Odlukom od 18. januara 2011. godine je utvrđivana obaveza dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve. Od 9. avgusta 2012. godine obaveza dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve u evrima nastavljena je po diferenciranim stopama. Obaveza dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve po diferenciranim stopama ostaje utvrđena i za 2017. godinu. Na izvore ročnosti do dve godine je utvrđena obaveza dinarskog izdvajanja 38% , na izvore dužih ročnosti je utvrđena obaveza dinarskog izdvajanja 30% U septembru 2015. godine Izvršni odbor Narodne banke Srbije je odlučio da smanji stope devizne obavezne rezerve za po jedan procentni poen u narednih šest obračunskih perioda. To znači da od 18. februara 2016. stopa devizne obavezne rezerve na izvore ročnosti do dve godine iznositi 20%, a na izvore dužih ročnosti 13%. Stope dinarske obavezne rezerve su ostale nepromenjene, 5% na izvore do dve godine i 0% na izvore dužih ročnosti, tako da su banke i dalje stimulisane da koriste dinarske izvore finansiranja. 16.1 Gotovina i gotovinski ekvivalenti u tokovima gotovine na kraju perioda Gotovinu i gotovinske ekvivalente u tokovima gotovine na kraju perioda čine: - sredstva na tekućem računu Banke (sredstva dinarske obavezne rezerve koja se u skladu sa zahtevima

regulatornog tela drže na redovnom dinarskom računu Banke), - sredstva gotovine u dinarskoj i deviznoj blagajni i - sredstva na redovnim deviznim računima kod ino-banaka. U gotovinu i gotovinske ekvivalente na kraju perioda ne uključuju se deponovani viškovi gotovine kod Centralne banke, i ne uključuju se sredstva devizne obavezne rezerve.



35

17. ZALOŽENA FINANSIJSKA SREDSTVA Založena finansijska sredstava nabavne vrednosti 296,227 hiljada dinara (2016. godina: 1,366,214 hiljade dinara), se odnose na državne zapise Republike Srbije koje je Banka klasifikovala kao finansijska sredstva namenjena trgovanju. Banka je zapise založila u cilju pribavljanja depozita i održavanja likvidnosti u granicama propisanih pokazatelja od strane regulatornog tela. U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Nabavna vrednost zapisa Republike Srbije kojima se trguje

296,227

1,366,214

Odstupanje od nabavne vrednosti T-bills-a kojima se trguje 29,513

105,668

Ukupno založena finansijska sredstva

325,740

1,471,882

18. FINANSIJSKA SREDSTVA PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENA TRGOVANJU U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

HOV Republike Srbije 2,644,830

2,101,778

Efekti promene vrednosti SWAP-a 161,343

55,653 Ukupno finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 2,806,173

2,157,431

Državni zapisi Republike Srbije se evidentiraju po fer vrednosti u bilansu stanja, koja se utvrđuje na dnevnoj osnovi poređenjem sa tržišnim vrednostima (mark to market). Banka ih drži sa namerom da ih nakon sticanja proda i ostvari dobit - očekivana razlika između nabavne i prodajne cene, ili na osnovu promena kamatnih stopa. Nabavna vrednost predmetnih državnih zapisa RS kojima se trguje je 2,439,344 hiljade dinara (2016. godina: 1,978,161 hiljadu dinara, dok je odstupanje od nabavne vrednosti 205,486 hiljada dinara (2016. godina: 123,616 hiljada dinara). Pozitivna fer vrednost finansijskog sredstva je u konkretnom slučaju iskazana kao sredstvo i uključena u fer vrednost finansijskog sredstva u ukupnom iznosu od 2,644,830 hiljada dinara (2016. godina: 2,101,778 hiljada dinara). 19. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Državni zapisi Republike Srbije 1,764,822

2,036,675

Efekti promene vrednosti državnih zapisa Republike Srbije 20,799

15,095 HOV – akcije 156

156

Efekti promene vrednosti HOV – akcije (8)

(8)

Ukupno finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

1,785,769

2,051,918 Zbog nedovoljno razvijenog finansijskog tržišta u Republici Srbiji, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju i učešća u kapitalu pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu u iznosu od 145 hiljada dinara, uključene u 156 hiljada dinara (2016. godina: 145 hiljada dinara, uključene u 156 hiljada dinara). S obzirom da se tržišna vrednost navedenih učešća ne može pouzdano proceniti, ista su izuzeta od vrednovanja po fer vrednosti i iskazana su po nabavnoj vrednosti.



36

19. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU (nastavak) Državne zapise Republike Srbije u 2017. godini Banka je klasifikovala kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju u iznosu od 1,764,822 hiljade dinara (2016. godina: 2,036,675 hiljada dinara). Nominalna vrednost državnih zapisa raspoloživih za prodaju je 1,817,263 hiljade dinara (2016. godina: 2,149,153 hiljade dinara). Nominalna vrednost dinarskih zapisa raspoloživih za prodaju je 1,371,000 hiljada dinara (2016. godina: 1,676,686 hiljada dinara), a nominalna vrednost deviznih zapisa raspoloživih za prodaju je 446,263 hiljade dinara (2016. godina: 472,467 hiljada dinara). Na bilansni dan kamata sadržana u državnim zapisima raspoloživim za prodaju je 52,441 hiljada dinara (2016. godina: 112,478 hiljada dinara). Kamata sadržana u državnim zapisima raspoloživim za prodaju u dinarima je 30,559 hiljada dinara (2016. godina: 80,402 hiljade dinara), a kamata sadržana u državnim zapisima raspoloživim za prodaju u devizama je 21,882 hiljade dinara (2016. godina: 32,076 hiljada dinara). Državne zapise Republike Srbije u 2017. Banka je klasifikovala kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju sa stopom prinosa:

- za državne zapise u dinarima kamata na kupon je od 4%-10%, - za državne zapise u devizama kamata na kupon je od 1% -2.5%.

Stopa prinosa zavisi od roka dospeća i momenta kupovine. Naknadno vrednovanje državnih zapisa Republike Srbije koje su raspoložive za prodaju vrši se po osnovu promene fer vrednosti usled fluktuacija cena na organizovanom tržištu. Fluktuacije fer vrednosti državnih zapisa Republike Srbije raspoloživih za prodaju, evidentiraju se direktno u kapitalu kao nerealizovani dobici/gubici na državnim zapisima Republike Srbije raspoloživim za prodaju. Kamata sadržana u državnim zapisima Republike Srbije raspoloživim za prodaju se evidentira kroz billans uspeha. 20. FINANSIJSKA SREDSTVA KOJA SE DRŽE DO DOSPEĆA U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

HOV koje se drže do dospeća (unrated) -

1,750

Ispravka vrednosti -

(1,750)

Ukupno finansijska sredstva koja se drže do dospeća

-

- HOV koje se drže do dospeća odnosile su se na eskontovane menice. Banka je otpisala predmetno potraživanje.



37

21. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

UNICREDIT BANK AUSTRIA AG Baa1

20,076

Baa1

850,052

CREDIT SUISSE, ZURICH, SWITZERLAND A1

335,009

A1

756,280 DEUTSCHE BANK AG,ESCHBORN Baa2

604,902

A3

737,816

KBC BANK NV, BRUSSELS, BELGIUM A1

33,783

A1

64,583 THE BANK OF NEW YORK MELLON Aa2

15,057

Aa1

41,247

PIRAEUS BANK S.A. Caa2

69,579

Caa3

20,559 PIRAEUS BANK ROMANIA Caa2

-

Caa3

273

Ukupno redovni devizni računi kod ino-banaka (Napomena 16)

1,078,406

2,470,810

Nenamenski depozit kod banke matice Caa2

-

Caa3

164,001 Namenski depozit kod Leasing-a unrated

59,502

unrated

93,142

Namenski depozit – ostali unrated

4,739

unrated

4,939 Ostalo unrated

82

unrated

320,050

Ispravka vrednosti

(59,505)

(383,136)

Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

1,083,224

2,669,806

Redovni devizni računi kod inostranih banaka u iznosu od 1,078,406 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 2,470,810 hiljada dinara) se odnose na nostro račune Banke. Namenski deposit Leasing-a i obezvređenje istog: a) Namenski depozit kod Leasing-a u iznosu od 59,236 hiljada dinara, odnosno sa pripadajućom kamatom u iznosu

od 59,502 hiljade dinara (31. decembar 2016. godine: 93,142 hiljade dinara) se odnosi na obezbeđenje dospelih potraživanja lizing kompanije od korisnika lizinga.

b) Obezvređenje namenskog depozita na dan 31. decembra 2017. godine iznosi 59,502 hiljade dinara (31.

decembar 2016. godine: 63,086 hiljada dinara). Ostali namenski depoziti u iznosu od 4,739 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 4,939 hiljada dinara) se

odnose na deponovana sredstva kod Centralnog registra.


38

21. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA (nastavak)

2017. 2016.

NAZIV

Bilans bez kamata i naknada

Kamate i naknade Depoziti

Ispravka vrednosti

Neto izloženost

Bilans bez kamata i naknada

Kamate i naknade Depoziti

Ispravka vredosti

Neto izloženost

SEKTOR FINANSIJA I OSIGURANJA PIRAEUS BANKA AD 81 - - (2) 79 - - - - - CENTRALNI REGISTAR HOV 4,739 - - - 4,739 4,939 - - - 4,939 PIRAEUS LEASING 59,502 - - (59,502) - 93,142 - - (63,086) 30,056 FINERA FACTORING - - - - - 226,634 93,416 - (320,050) - CENTAR FAKTOR 1 - - (1) - - - - - - SEKTOR STRANIH LICA CREDIT SUISSE ZURICH SWITZERLAND 335,009 - - - 335,009 756,280 - - - 756,280 PIRAEUS BANK ROMANIA - - - - - 273 - - - 273 PIRAEUS BANK SA 69,579 - - - 69,579 20,559 - 164,001 - 184,560 THE BANK OF NEW YORK MELLON 15,057 - - - 15,057 41,247 - - - 41,247 DEUTSCHE BANK AG,ESCHBORN 604,902 - - - 604,902 737,816 - - - 737,816 KBC BANK NV BRUSSELS BELGIUM 33,783 - - - 33,783 64,583 - - - 64,583 UNICREDIT BANK AUSTRIA AG 20,076 - - - 20,076 850,052 - - - 850,052

31. decembar 2017.

1,142,729 - - (59,505) 1,083,224 2,795,525 93,416 164,001 (383,136) 2,669,806


39

22. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA Odbitna stavka kredita i potraživanja u aktivi su iznosi unapred naplaćenih prihoda u dinarima po osnovu troškova servisiranja kredita, koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu u skladu sa MSFI 7. Prikazani plasmani su umanjeni za pomenute unapred naplaćene prihode u iznosu od 169,656 hiljada dinara (2016. godina: 138,621 hiljada dinara).

Bruto i neto izloženost kod kratkoročnih, dugoročnih, dospelih potraživanja po sektorskoj pripadnosti (Napomena 39.4) u domaćoj valuti

2017. 2016.

Kratkoročni (Napomena

39.4.3)

Dugoročni (Napomena

39.4.3)

Dospela potraživanja

i namenski depoziti

(Napomena 39.4.1)1

Kamate i naknade

(Napomena 39.4.6) Ukupno


39.4.3)


39.4.3)

Dospela potraživanja i

namenski depoziti

(Napomena 39.4.1)

Kamate i naknade


Dinari Krediti i potraživanja od komitenata JAVNI SEKTOR - - - 6,005 6,005 - - - 13,744 13,744 SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 2 106,163 377 535 107,077 445 71,341 - 56 71,843 SEKTOR PREDUZETNIKA 21 - - 2 23 30 - - 5 35 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 825,442 709,718 53,221 5,594 1,593,975 384,872 904,117 355,362 146,777 1,791,128 SEKTOR STANOVNIŠTVA 135,652 8,217,606 60,308 26,393 8,439,959 231,304 5,461,957 42,852 22,325 5,758,439 SEKTOR STRANIH LICA 30 44 - - 74 30 40 - - 70 Ukupno 961,147 9,033,531 113,907 38,528 10,147,113 616,682 6,437,455 398,215 182,907 7,635,259 Sumnjiva i sporna potraživanja (Napomena 39.4.2) SEKTOR DRUGIH KOMITENATA - - - - - - - 216,340 17,162 233,502 SEKTOR PREDUZETNIKA - - - - - - - 980 92 1,072 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA - - - 2,635 2,635 - - 12,976 1,920 14,896 SEKTOR STANOVNIŠTVA 6,350 226 58,005 1,211 65,791 6,481 64 254,308 5,370 266,224 SEKTOR STRANIH LICA 992 - - - 992 992 - 534 - 1,527 Ukupno sumnjiva i sporna 7,342 226 58,005 3,846 69,419 7,474 64 485,139 24,544 517,221 Ukupno u dinarima 968,489 9,033,756 171,912 42,374 10,216,531 624,155 6,437,519 883,353 207,452 8,152,480

1 Na poziciji dospelih potraživanja u Napomeni 22 prikazana je bruto izloženost u iznosu od 766,913 hiljada dinara (u poziciju je uključeno dinarsko potraživanje u iznosu od 113,907 hiljada dinara i potraživanje u stranoj valuti u iznosu od 653,006 hiljada dinara). U Napomeni 39.4.1 su prikazana samo dospela potraživanja po osnovu kredita u iznosu od 669,669 hiljada dinara, nisu uključeni namenski depoziti bruto izloženosti u iznosu od 97,244 hiljade dinara (dinarski depozit u iznosu od 10,300 hiljada dinara i depozit u stranoj valuti u iznosu od 86,944 hiljade dinara) koje je Banka položila.

PIRAEUS BANKA A.D., BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 31. decembra 2017. godine

40

22. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA (nastavak) Bruto i neto izloženost kod kratkoročnih, dugoročnih, dospelih potraživanja po sektorskoj pripadnosti (Napomena 39.4) u stranoj valuti

2017. 2016.


39.4.3)


39.4.3)


i namenski depoziti

(Napomena 39.4.1)2

Kamate i naknade

(Napomena39.4.6) Ukupno


39.4.3)


39.4.3)

Dospela potraživanja i

namenski depoziti

(Napomena 39.4.1)3

Kamate i naknade


Strana valuta Krediti i potraživanja od komitenata JAVNI SEKTOR - - - 25,912 25,912 - - - 27,005 27,005 SEKTOR DRUGIH KOMITENATA - 497,108 2,468 1,825 501,401 - 529,827 2,572 1,518 533,918 SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA 14,497 146,181 - 236 160,914 - 83,284 2 62 83,348 SEKTOR PREDUZETNIKA - 31,700 975 139 32,814 - 37,510 1,605 270 39,385 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 1,442,394 15,306,235 555,381 48,217 17,352,227 1,012,241 15,136,315 373,102 103,291 16,624,949 SEKTOR STANOVNIŠTVA - 7,680,188 29,094 17,817 7,727,098 - 9,400,599 46,069 30,203 9,476,872 SEKTOR STRANIH LICA - 18,959 65,088 1 84,047 754,463 25,110 76,954 1,891 858,418 Ukupno 1,456,892 23,680,370 653,006 94,146 25,884,413 1,766,704 25,212,645 500,305 164,240 27,643,894 Sumnjiva i sporna potraživanja (Napomena 39.4.2) SEKTOR DRUGIH KOMITENATA - - 73,819 - 73,819 - - 969,075 140,568 1,109,643 SEKTOR PREDUZETNIKA - - 18,799 970 19,769 - - 55,827 3,581 59,408 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA - 374 1,789,550 72,228 1,862,153 - 14,431 5,290,083 397,715 5,702,228 SEKTOR STANOVNIŠTVA - - 809,340 14,392 823,732 - - 1,080,282 14,727 1,095,009 SEKTOR STRANIH LICA - - 368,495 1,740 370,235 - - - - - Ukupno sumnjiva i sporna potraživanja - 374 3,060,003 89,330 3,149,708 - 14,431 7,395,266 556,592 7,966,289 Ukupno u stranoj valuti 1,456,892 23,680,744 3,713,009 183,476 29,034,121 1,766,704 25,227,076 7,895,571 720,831 35,610,182 Bruto plasmani komitentima 2,425,381 32,714,501 3,884,921 225,850 39,250,652 2,390,859 31,664,595 8,778,925 928,283 43,762,662 Ispravka vrednosti redovnih potraživanja (74,571) (1,245,959) (73,939) (18,032) (1,412,501) (66,923) (1,755,396) (527,145) (208,459) (2,557,924) Ispravka vrednosti sumnjivih i spornih potraživanja - - (2,010,736) (66,122) (2,076,857) - - (6,128,096) (478,208) (6,606,304)

Stanje na dan 31. decembra

2,350,810 31,468,542 1,800,246 141,697 35,761,294 2,323,936 29,909,199 2,123,683 241,616 34,598,434

2 Na poziciji dospelih potraživanja u Napomeni 22 prikazana je bruto izloženost u iznosu od 766,913 hiljada dinara (u poziciju je uključeno dinarsko potraživanje u iznosu od 113,907 hiljada dinara i potraživanje u stranoj valuti u iznosu od 653,006 hiljada dinara). U Napomeni 39.4.1 su prikazana samo dospela potraživanja po osnovu kredita u iznosu od 669,669 hiljada dinara, nisu uključeni namenski depoziti bruto izloženosti u iznosu od 97,244 hiljade dinara (dinarski depozit u iznosu od 10,300 hiljada dinara i depozit u stranoj valuti u iznosu od 86,944 hiljade dinara) koje je Banka položila.


41

22. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA (nastavak) 22. a) Pregled kamatnih stopa po vrstama plasmana Za pravna lica:

Kratkoročni krediti odobravani su pravnim licima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine, prerađivačke industrije, građevinarstva, poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz kamatne stope koje su se kretale u rasponu: 1. za dinarske kredite: 1m/3m Belibor + 1.5%-4.25%, 2. za kredite indeksirane u EUR-ima: 1m/3m Euribor + 2.95%-5.2%, 3. za dozvoljena prekoračenja po tekućem računu: EUR 7.2%-9%, REPO + 8.5%-13.5%, 1m/3m Belibor + 2.7%-6.5%.

Dugoročni krediti odobravani su pravnim licima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine, prerađivačke industrije, građevinarstva, poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz kamatne stope koje su se kretale u rasponu: 1. za dinarske kredite: 3m Belibor + 1.5%-4%, 2. za kredite indeksirane u EUR-ima: 3m Euribor + 2.6 %-5.8%. Za fizička lica: Za dinarske kredite bez učešća, odnosno bez položenih depozita, kamatne stope su se kretale u rasponu: 1. Gotovinski krediti u dinarima: 3m Belibor + 3% - 12%, 2. Gotovinski krediti u dinarima sa fiksnom kamatnom stopom: 4.90% - 8.90% fiksna kamatna stopa na

godišnjem nivou, 3. Krediti za refinansiranje u dinarima: 3m Belibor + 3% - 12%, 4. Krediti za refinansiranje plus dodatni keš sa fiksnom kamatnom stopom: 7.90% - 8.90% fiksna kamatna

stopa na godišnjem nivou. Indeksirani krediti su: 1. Gotovinski krediti indeksirani u EUR: 6m Euribor + 13.5%-17.5% - ukinuti 1. marta 2017. godine, 2. Krediti za refinansiranje indeksirani u EUR: 6m Euribor + 13%-16.5%,- ukinuti 1. marta 2017. godine. Stambeni krediti plasirani stanovništvu su: 1. Stambeni krediti sa osiguranjem kod NKOSK: 6m Euribor + 3.90%, 2. Stambeni krediti bez osiguranja kod NKOSK: 6m Euribor + 4.50%, 3. Stambeni krediti sa osiguranjem kod NKOSK za objekte u izgradnji: 6m Euribor + 4%, 4. Stambeni krediti RSD: 6m Belibor + 3.5%. Hipotekarni keš krediti EUR 1.Hipotekarni keš krediti EUR: 3m Belibor + 9.50%- ukinuti 1. marta 2017. godine. 23. INVESTICIJE U PRIDRUŽENA DRUŠTVA I ZAJEDNIČKE PODUHVATE Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate se odnose na udele u Leasing kompaniji:

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Investicije u pridružena društva 153,516

153,516

Minus: ispravka vrednosti (36,012)

(36,012) Neto investicije u pridružena društva 117,504

117,504

Ukupna investicija u pridruženo društvo je 117,504 hiljade dinara (2016. godine: 117,504 hiljade dinara).

Učešće u kapitalu finansijskih organizacija odnosi se na učešće u kapitalu Piraeus Leasing-a (preko 10% na dan 31. decembra 2017. godine).


42

24. NEMATERIJALNA ULAGANJA Promene na nematerijalnim ulaganjima su prikazane u narednoj tabeli. Nematerijalna ulaganja se odnose na softvere i licence koje Banka koristi u poslovne svrhe.

U hiljadama dinara

Nematerijalna ulaganja u

pripremi

Licence i softver

Ukupno

Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2016. godine 5,733

402,360

408,093

Povećanja 30,662

-

30,662 Prenos na nematerijalna ulaganja (32,055)

32,055

-


434,415

438,755 Povećanja 51,494

-

51,494

Rashodovanje/otuđenje -

(4,528)

(4,528) Prenos na nematerijalna ulaganja (36,386)

36,386

-


466,273

485,721 Ispravka vrednosti

Stanje na dan 1. januara 2016. godine -

(305,011)

(305,011) Obračunata amortizacija (Napomena 12) -

(31,561)

(31,561)

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine -

(336,572)

(336,572) Obračunata amortizacija (Napomena 12) -

(35,206)

(35,206)

Rashodovanje / otuđenje -

1,933

1,933 Stanje na dan 31. decembra 2017. godine -

(369,845)

(369,845)

Sadašnja vrednost na dan

31. decembra 2017. godine 19,448

96,428

115,876 31. decembra 2016. godine 4,340

97,843

102,182

PIRAEUS BANKA A.D., BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 31. decembar 2017. godine

43

25. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

U hiljadama dinara

Zemljište i građevinski

objekti

Oprema i ostala sredstva

za rad

Investicije u toku i OS u

pripremi

Ulaganja u tuđa OS

Ukupno Nabavna vrednost

Stanje na dan 1. januara 2016. godine 372,254

791,719

1,101

391,039

1,556,113 Povećanja -

58,395

83,418

23,946

165,759


(16,298)

-

(29,732)

(46,030) Prenos sa OS u pripremi na osnovna sredstva -

-

(82,341)

-

(82,341)

Ostalo -

(3,291)

-

(5,944)


830,525

2,178

379,309

1,584,266

Povećanja -

-

60,709

-

60,709 Rashodovanje/otuđenje -

(146,310)

-

(23,331)

(169,641)

Prenos sa pripreme na osnovna sredstva -

23,921

(58,748)

34,827

- Ostalo -

1,416

-

(3,676)

(2,260)


709,552

4,139

387,129

1,473,074 Ispravka vrednosti


637,670

-

314,661

1,006,092 Obračunata amortizacija 5,522

53,176

-

28,524

87,222


(15,248)

-

(28,047)

(43,295) Ostalo -

755

-

(5,916)

(5,161)


676,353

-

309,222

1,044,858 Obračunata amortizacija 4,698

47,356

-

17,783

69,837


(145,039)

-

(22,786)

(167,825) Ostalo -

1,770

-

(3,523)

(1,753)

Stanje na dan 31. decembra 2017. godine 63,981 580,440

- 300,696

945,117 Sadašnja vrednost na dan


129,112

4,139

86,434

527,957 31. decembra 2016. godine 312,971

154,172

2,178

70,087

539,408


44

25. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA (nastavak) Banka poseduje poslovni prostor u vlasništvu u Beogradu; poslovnu zgradu u ulici Emilijana Josimovića broj 4, poslovni prostor u ulici Kneza Miloša broj 9, poslovni prostor u ulici Mihajla Petrovića bb i poslovni prostor u ulici Makedonskoj pribavljen u 2011. godini. Za naznačeni poslovni prostor Banka je, na dan 31. decembra 2017. godine, zahtevala reprocenu vrednosti od strane ovlašćenog procenitelja (na dan 31. decembra 2016. godine rađena je procena vrednosti od strane ovlašćenog procenitelja). POREĐENJE PROCENJENE TRŽIŠNE VREDNOSTI NEKRETNINA SA SADAŠNJOM VREDNOŠĆU NA DAN 31. DECEMBAR 2017. GODIINE U hiljadama dinara

Naziv osnovnog sredstva Nabavna vrednost

Sadašnja vrednost

Procenjena

trzišna vrednost

Razlika tržišne vrednosti i

sadašnje vrednosti

Poslovni prostor u Kneza Miloša 9 (104 m2) 10,709 7,953 13,580 5,627 Zgrada u E. Josimovića 4 – visoko prizemlje (194.39 m2) 44,234

34,833

37,443

2,610

Poslovni prostor na Vidikovcu, ulica Pilota Mihajla Petrovića bb (243 m2) 52,956

45,194

46,806

1,612

Zgrada u Makedonskoj 4 (201,99 m2) 179,005 150,411 153,133 2,722 Nisko prizemlje - Emilijana Josimovića broj 4 (153.37 m2) 57,170

46,871

48,100

1,229

Poslovni prostor - portirnica u Emilijana Josimovića broj 4 (19.47 m2) 3,917

3,078

3,318

240

Podrum u Emilijana Josimovića broj 4(256.24 m2) 24,263

19,933

21,514

1,581

Poslovni prostor u vlasništvu Banke na dan 31. decembra 2017. godine 372,254

308,273

323,894

15,621

Procenjena tržišna vrednost je veća od sadašnje knjigovodstvene vrednosti kao što je i prikazano u tabeli iznad. U cilju utvrđivanja korisnog veka trajanja osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i gubitaka zbog obezvređivanja na dan 31. decembra 2017. godine, formirana je komisija Odlukom Izvršnog odbora Banke, da sagleda stanja i korisni vek trajanja nematerijalnih ulaganja i opreme. Komisija je konstatovala da je oprema kupljena za obavljanje administrativnih poslova, i da struktura opreme prema sadašnjoj vrednosti na dan 31. decembra 2017.godine, iskazana u knjigama Banke odgovara istoj vrednosti. Procena je da nema gubitaka zbog obezvređivanja. Takođe, procenjeno je da nema gubitaka zbog obezvređivanja i za ostalu opremu. Korisni vek trajanja ulaganja u tuđe objekte uzete u zakup usklađen je sa periodom trajanja zakupa. Ukoliko je ugovor o zakupu zaključen na neodređeno vreme, ulaganje se otpisuje u periodu od 10 godina. U slučajevima kada se ugovor o zakupu sklapa na period kraći od 5 godina, a budući da je za razvoj poslovne aktivnosti potrebno najmanje 5 godina, ulaganje se otpisuje po stopi od 20%. Komisija je procenila da je:

- preostala vrednost postrojenja i opreme (Napomena 25), i ostalih sredstava za rad, jednaka knjigovodstvenoj neotpisanoj vrednosti iskazanoj na dan 31. decembra 2017. godine,

- preostala vrednost nematerijalnih ulaganja, softvera i licenci (Napomena 24), jednaka knjigovodstvenoj

neotpisanoj vrednosti iskazanoj na dan 31. decembra 2017. godine.


45

26. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI Stalna sredstva namenjena prodaji stečena su naplatom potraživanja od klijenata. Odgovarajući nivo uprave je posvećen planu za prodaju te imovine i aktivnom programu za pronalaženje kupca i izvršenje plana. Imovina mora da je aktivno prisutna na tržištu po ceni koja je razumna u odnosu na njenu sadašnju fer vrednost. Očekuje se da prodaja ispunjava uslove da se klasifikuje kao završena prodaja u roku od jedne godine od datuma priznavanja, osim u slučaju situacija na koje upućuje paragraf 9. MSFI 5 - aktivnosti potrebne za izvršenje plana treba da ukažu da je malo verovatno da će doći do značajnih promena plana ili da će se odustati od plana. Sredstva stečena naplatom potraživanja se klasifikuju u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, odnosno nepokretnosti stečene naplatom potraživanja ne klasifikuju se u toku perioda od tri godine od datuma dospeća tog potraživanja, pod uslovom da Banka u trenutku sticanja nepokretnosti raspolaže procenom njene tržišne vrednosti koja nije starija od godinu dana, kao i da Banka tokom ovog perioda tržišnu vrednost stečene nepokretnosti utvrđuje najmanje jednom godišnje. Banka je sva stečena sredstva klasifikovala kao stalna sredstva namenjena prodaji.

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Stalna sredstva namenjena prodaji koja se ne klasifikuju - nekretnine

66,553

69,625

Stalna sredstva namenjena prodaji koja se klasifikuju - nekretnine

139,545

203,634

Ukupno stalna sredstva namenjena prodaji

206,098

273,259

Da bi Banka utvrdila da li je cena po kojoj pokušava da proda preuzeto sredstvo obezbeđenja razumna u odnosu na tekuću fer vrednost, neophodno je da ovlašćeni procenitelj uradi ponovnu procenu fer vrednosti nakon godinu dana. Banka usklađuje prodajnu cenu sa novoutvrđenom fer vrednošću i obezvređuje imovinu u knjigama, ukoliko je nova fer vrednost manja od knjigovodstvene vrednosti u skladu sa zahtevima standarda. Ukoliko Banka ne proda preuzeto sredstvo koje je klasifikovano na poziciji „Stalna sredstva namenjena prodaji“, u rokovima koje propisuje MSFI 5, isto vrednuje u skladu sa MRS 2 i evidentira na pozicijama zaliha (Napomena 27 c) Sredstva stečena naplatom). 26 a) Promene na stalnim sredstvima namenjenim prodaji

Stanje na dan 1. januara 2016. godine

286,154 Povećanja

223,769

Otuđenje

(85,362) Prenos na zalihe (Napomena 27 c)

(151,290)

Promena vrednosti u skladu sa MSFI 5 (12)

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine

273,259

Povećanja

94,596 Otuđenje

(125,273)

Prenos na zalihe (Napomena 27 c)

(28,888) Promena vrednosti u skladu sa MSFI 5 (7,596)

Stanje na dan 31. decembra 2017. godine

206,098


46

27. OSTALA SREDSTVA 27 a) Ostala sredstva su prikazana po vrsti potraživanja:

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Agentske naknade

143,026

133,164

Ispravka vrednosti agentske naknade

(143,026)

(133,164) AVR - agentska provizija

57,147

92,045

Ispravka vrednosti AVR - agentska provizija

(57,147)

(92,045) Potraživanje od osiguranja

2,039

997

Naknade po garancijama

2,683

13,965 Ispravka naknade po garancijama

(422)

(6,950)

Potraživanja po operativnim rizicima

10,940

11,174 Ispravka vrednosti po operativnom riziku

(10,904)

(11,137)

Naknada za paket

880

567 Ispravka vrednosti naknade za paket

(270)

(160)

Naknade platnog prometa

3,807

10,646 Ispravka naknade platnog prometa

(2,766)

(9,342)

Provizije od banaka i finansijskih organizacija

70

70 Ostale naknade

280

238

Ispravka vrednosti ostale naknade

(118)

(1,215) Ostala potraživanja iz kreditnih odnosa

22,026

22,012

Ispravka vrednosti iz kreditnih odnosa

(22,026)

(22,012) Potraživanje za sudske troškove i procenu kolaterala

115,776

83,396

Ispravka vrednosti-sudski troškovi

(115,776)

(83,396) Unapred plaćeni troškovi

41,133

46,387

Potraživanja od banke matice za izdatu garanciju

-

56,027 Dati avansi

703

12,689

Potraživanje od zakupa

3,446

4,140 Ispravka vrednosti potraživanja od zakupa

(3,413)

(4,106)

Ostala potraživanja

27,833

110,328 Ispravka vrednosti ostalih potraživanja

(4,405)

(13,842)

Registracija ino kredita

1,260

1,120 Ispravka vrednosti za registraciju ino kredita

(1,260)

-

Potraživanja od osiguranja po operativnim rizicima

42,330

- Potraživanja za sudske troškove-otpisani plasmani

16,860

5

Ispravka vrednosti za potraživanja za sudske troškove-otpisani plasmani

(16,860)

(5)

Računi sa posebnim statusom

1,798

1,460 Potraživanja od zaposlenih

45

27

Prolazni računi

7,410

6,873 Preuzeto potraživanje od Londona za naknadu

995

-

Ispravka preuzetog potraživanja od Londona za naknadu

(995)

- Zalihe-sredstva stečena naplatom

379,977

389,568

Ispravka vrednosti zaliha - sredstva stečena naplatom

(25,167)

(21,883)

Ukupno ostala sredstva

477,909

597,641

Agentske naknade se odnose na kredite klijenata odobrene od Banke SA Atina, filijala u Londonu, po kojima je Banka bila agent, u iznosu od 143,026 hiljada dinara (2016. godina: 133,164 hiljade dinara). Ispravka vrednosti agentske provizije je 143,026 hiljada dinara (2016. godina: 133,164 hiljade dinara).


47

27. OSTALA SREDSTVA (nastavak) 27 b) Sektorska pripadnost ostalih sredstava po neto principu

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

SEKTOR FINANSIJA I OSIGURANjA 51,170

2,517

SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA 266

309 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 3,294

98,924

SEKTOR PREDUZETNIKA 75

68 JAVNI SEKTOR

7,093

10,433

SEKTOR STANOVNIŠTVA 1,850

990 SEKTOR STRANIH LICA

10,552

61,114

SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 33

2,386 Prolazni računi

7,818

7,132

Zalihe (Napomena 27 c) 354,810

367,685 Unapred plaćeni troškovi 40,948

46,083

Stanje na dan 31. decembra 477,909

597,641

27 c) Promene na zalihama

U hiljadama dinara

Sredstva stečena naplatom

potraživanja

Ostale zalihe

Ukupno Nabavna vrednost


121,276

365,266 Povećanja (Napomena 26 a) 151,290

-

151,290

Otuđenje (126,988)

-


121,276

389,568

Povećanja (Napomena 26 a) 28,889

-

28,889 Otuđenje (38,480)

-

(38,480)


121,276

379,977 Ispravka vrednosti


8,098

31,543 Naknadno vrednovanje u skladu sa MRS 2 2,342

2,038

4,380

Otuđenje (14,040)

-


10,136

21,883

Naknadno vrednovanje u skladu sa MRS 2 5,581

3,713

9,294 Otuđenje (6,010)

-

(6,010)


13,849

25,167 Sadašnja vrednost na dan


107,427

354,810 31. decembra 2016. godine 256,545

111,140

367,685


48

28. DEPOZITI I OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI 28 a) Sektorska pripadnost

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Društva za osiguranje 482,828 149,379 Banke u zemlji 400,090 - Strane banke 241,116 325,062 Finansijski lizing 148,839 88,394 Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranja 125,884 390,471 Ostale usluge kreditiranja i finansiranja 64 981 Ukupno dinari 1,398,821 954,287 Strane banke 1,692,008 1,502,903 Banke u zemlji 1,008,451 5,430 Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranja 125,000 869,080 Finansijski lizing 33,238 34,828 Društva za osiguranje 650 2,755 Ukupno strana valuta 2,859,347 2,414,996

Ukupno

4,258,168 3,369,283 Depoziti strane banke u stranoj valuti odnose se na: depozite Piraeus Bank SA u iznosu od 1,421,672 hiljade dinara (Napomena 28 c) koji je garantni depozit za kredite klijenta, transakcioni deposit Piraeus Bank SA u iznosu od 270,023 hiljade dinara i razgraničene obaveze za kamatu u iznosu od 313 hiljada dinara. Depoziti Banaka u zemlji u stranoj valuti se najvećim delom odnose na kratkoročne depozite u iznosu od 1,007,017 hiljada dinara, koje je Banka koristila za potrebe obezbeđenja likvidnih sredstava. 28 b) Ročnost

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Bez utvrđenog roka dospeća 448,821 461,287 Kratkoročni 950,000 493,000 Ukupno dinari 1,398,821 954,287 Bez utvrđenog roka dospeća 312,184 69,022 Kratkoročni 1,125,491 864,306 Dugoročni (Piraeus Bank SA ) 1,421,672 1,481,668 Ukupno strana valuta 2,859,347 2,414,996

Ukupno

4,258,168 3,369,283


49

28. DEPOZITI I OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI 28 c) Vrsta depozita

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

405 - Ostali depoziti 550,095

493,243

408 - Primljeni krediti 400,000

- 400 - Transakcioni depoziti 279,578

342,893

406 - Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 159,536

103,982 404 - Namenski depoziti 6,824

6,591

490 - Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu na kredite, depozite i ostale finansijske obaveze 2,777

3,867

420 - Obaveze po osnovu kamate na kredite, depozite i ostale finansijske obaveze 12

8

409 - Ostale finansijske obaveze -

3,703

Ukupno dinari

1,398,821

954,287 504 - Namenski depoziti u stranoj valuti 1,421,672

1,481,668

505 - Ostali depoziti u stranoj valuti 1,125,491

864,306 500 - Transakcioni depoziti u stranoj valuti 310,647

67,020

590 - Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu na kredite, depozite i ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 1,068

603

509 - Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 466

1,396 520 - Obaveze po osnovu kamata na kredite, depozite i ostale finansijske

obaveze u stranoj valuti 3

3

Ukupno strana valuta

2,859,347 2,414,996

Ukupno

4,258,168 3,369,283


50

28. DEPOZITI I OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak) 28 d) Ugovorena ročnost sa ugovorenom kamatnom stopom

Fiksna stopa

Promenljiva stopa

Ukupno 2017.

Fiksna stopa

Promenljiva stopa

Ukupno 2016.

Bez utvrđenog roka dospeća 200,420

248,401

448,821

127,634

333,653

461,287

Kratkoročni 350,000 600,000 950,000 113,000 380,000 493,000 Ukupno dinari 550,420

848,401

1,398,821

240,634

713,653

954,287

Bez utvrđenog roka dospeća 41,346 270,838 312,184 43,849 25,173 69,022 Kratkoročni - 1,125,491 1,125,491 - 864,306 864,306 Dugoročni - 1,421,672 1,421,672 - 1,481,668 1,481,668 Ukupno strana valuta 41,346

2,818,001

2,859,347

43,849

2,371,147

2,414,996

Ukupno 591,766

3,666,402

4,258,168

284,483

3,084,800

3,369,283


51

29. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA 29 a) Sektorska pripadnost obaveza prema komitentima

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Privredna društva 3,737,327 3,759,440 Druga pravna lica – nefinansijski sektor u stečaju 2,864,928 1,345,699 Pravna lica koja se finansiraju iz budžeta 1,395,195 516,563 Domaća fizička lica 1,263,625 1,490,446 Javna preduzeća 508,722 628,409 Preduzetnici 218,810 215,380 Pravna lica koja se ne finansiraju iz budžeta 134,426 131,612 Strana fizička lica 19,852 14,617 Strana pravna lica (osim banaka) 3,259 521 Holding kompanije 39 39 Ostale finansijske organizacije u stečaju 1 53,091 Banke u stečaju - 11,011 Ukupno dinari 10,146,184 8,166,828 Domaća fizička lica 14,799,640 16,211,135 Javna preduzeća 3,170,165 3,469,462 Pravna lica koja se finansiraju iz budžeta 494,135 2,183,641 Pravna lica koja se ne finansiraju iz budžeta 429,998 1,103,691 Preduzetnici 415,450 504,660 Privredna društva 168,437 273,610 Strana pravna lica (osim banaka) 27,056 47,010 Ukupno strana valuta 19,504,881 23,793,209 Ukupno depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 29,651,065

31,960,037 29 b) Ročnost obaveza prema komitentima

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Bez utvrđenog roka dospeća 5,861,999

3,963,626

Kratkoročni 4,035,506 4,099,992 Dugoročni

248,679

103,210

Ukupno dinari

10,146,184

8,166,828 Bez utvrđenog roka dospeća 6,177,509 7,396,608 Kratkoročni

3,449,996

6,168,306

Dugoročni

9,877,376

10,228,295 Ukupno strana valuta

19,504,881

23,793,209

Ukupno depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima

29,651,065

31,960,037

Na transakcione depozite komitenata: - u RSD, Banka plaća kamatu u rasponu od 0% do 2.5% na godišnjem nivou, - u EUR, Banka plaća kamatu u rasponu od 0% do 0.1% na godišnjem nivou, - u USD, Banka plaća kamatu u rasponu od 0% do 0.75% na godišnjem nivou.


52

29. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (nastavak) 29 b) Ročnost obaveza prema komitentima (nastavak) Na oročene depozite komitenata: - u RSD, Banka plaća kamatu u rasponu od 0% do 4% na godišnjem nivou, - u EUR, Banka plaća kamatu u rasponu od 0% do 2.5% na godišnjem nivou, - u USD, Banka plaća kamatu u rasponu od 0% do 1.4% na godišnjem nivou. Na depozite po viđenju stanovništva: - u RSD, Banka plaća kamatu u rasponu od 0% do 1% na godišnjem nivou, - u EUR, Banka plaća kamatu u rasponu od 0% do 0.1% na godišnjem nivou, - u USD, Banka plaća kamatu u rasponu od 0% do 0.01% na godišnjem nivou. Na oročene depozite stanovništvu: - u RSD, Banka plaća kamatu u rasponu od 2% do 3.95% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročenja, - u EUR, Banka plaća kamatu u rasponu od 0.1% do 1.4% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročenja, - u USD, Banka plaća kamatu u rasponu od 0.01% do 0.80% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročenja. 29 c) Vrste depozita

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

402 - Štedni depoziti 703,245 1,028,645 400 - Transakcioni depoziti 2,324,304 2,128,499 405 - Ostali depoziti 5,030,584 3,196,853 404 - Namenski depoziti 6,775 22,363 490 - Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu na kredite, depozite i

ostale finansijske obaveze 16,745 8,334 420 - Obaveze po osnovu kamate na kredite, depozite i ostale finansijske

obaveze 1,521 994 406 - Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 1,916,861 1,714,242 403 - Depoziti po osnovu datih kredita 146,149 66,898 Ukupno dinari 10,146,184 8,166,828 500 - Transakcioni depoziti u stranoj valuti 10,526,140 6,841,277 490 - Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu na kredite, depozite i

ostale finansijske obaveze 5,592,990 11 503 - Depoziti po osnovu datih kredita u stranoj valuti 1,235,124 1,102,972 505 - Ostali depoziti u stranoj valuti 947,878 1,406,474 508 - Primljeni krediti u stranoj valuti 600,960 501,747 590 - Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu na kredite, depozite

i ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 413,577 148,772 520 - Obaveze po osnovu kamata na kredite, depozite i ostale finansijske

obaveze u stranoj valuti 100,290 1,807 404 - Namenski depoziti 79,156 1,336,612 502 - Štedni depoziti u stranoj valuti 7,019 12,360,536 509 - Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 1,737 27,533 504 - Namenski depoziti u stranoj valuti 10 65,468 Ukupno strana valuta 19,504,881 23,793,209 Ukupno depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 29,651,065 31,960,037


53

29. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (nastavak) 29 d) Ugovorena ročnost sa ugovorenom kamatnom stopom

Fiksna stopa

Promenljiva stopa

Ukupno 2017.

Fiksna stopa

Promenljiva stopa

Ukupno 2016.

Dinari Bez utvrđenog roka dospeća 5,802,516 59,483 5,861,999 3,811,050 152,576 3,963,626 Kratkoročni 3,499,440 536,066 4,035,506 2,913,643 1,186,349 4,099,992 Dugoročni 248,677 2 248,679 103,210 - 103,210 Ukupno dinari 9,550,633 595,551 10,146,184 6,827,903 1,338,925 8,166,828 Strana valuta Bez utvrđenog roka dospeća 5,986,562 190,947 6,177,509 7,069,543 327,065 7,396,608 Kratkoročni 3,449,124 872 3,449,996 6,167,133 1,173 6,168,306 Dugoročni 6,725,011 3,152,365 9,877,376 9,625,472 602,823 10,228,295 Ukupno strana valuta 16,160,697 3,344,184 19,504,881 22,862,148 931,061 23,793,209 Ukupno 25,711,330 3,939,735 29,651,065 29,690,051 2,269,986 31,960,037


54

30. SUBORDINIRANE OBAVEZE U tekućem periodu nije bilo promena na subordiniranim obavezama koji je Banka primila u stranoj valuti.

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Subordinirane obaveze u stranoj valuti 3,972,609

4,140,255

Razgraničena kamata - subordinirane obaveze 6,978

7,378

Ukupno subordinirane obaveze

3,979,587

4,147,633

Banka na subordinirani kredit plaća kamatu koja je definisana kao 3m Euribor + 1.50%, na godišnjem nivou. Usklađivanje Euribor-a vrši se tromesečno. 31 . REZERVISANJA

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Rezervisanja za sudske sporove 56,217 37,415 Rezervisanja naknade zaposlenima nakon odlaska u penziju MRS 19 7,539 19,324 Rezervisanja po osnovu operativnih rizika 18,080 18,080 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 90,712 128,935 Rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade 1,635 3,442

Ukupno rezervisanja

174,183 207,196 a) Rezervisanja za sudske sporove, u kojima je Banka tužena, se odnose na:

- Kredite indeksirane u CHF: 24,177 hiljada dinara (2016. godina: 9,504 hiljade dinara) - HR slučajeve: 11,568 hiljada dinara (2016. godina: 11,568 hiljada dinara), - Ostale slučajeve: 20,472 hiljade dinara (2016. godina: 16,343 hiljade dinara)

b) Rezervisanja za otpremnine formirana su na bazi izveštaja stručnog lica Banke i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 4.29% (2016. godina: 4.74%) za obračun otpremnina, što je stopa prirasta na dugoročne državne zapise Republike Srbije za dinare, uz planiran porast prosečne plate u Srbiji od 1% (2016. godina: 1%). Stopa fluktuacije zaposlenih koja je korišćena u obračunu iznosi 5% (2016. godina: nije korišćena stopa fluktuacije u obračunu), dok je kao osnovica korišćena bruto zarada na nivou Republike Srbije za mesec septembar 2017. godine. c) Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi su prikazana u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi-plative garancije 56,329 68,650 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi-činidbene garancije 22,737 50,487 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi-preuzete neopozive obaveze 10,798 9,798 Rezervisanja za nepokrivene akreditive 848 - Ukupno rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 90,712 128,935


55

32. OSTALE OBAVEZE

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Obaveze u obračunu - rate kredita 89,417

62,496

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 49,778

63,162 Ostale obaveze 13,914

9,901

Razgraničeni ostali prihodi 13,203

10,767 Obaveze prema zaposlenima 11,303

20,081

Obaveze po primljenim depozitima 10,748

6,866 Obaveze prema dobavljačima 8,000

12,640

Obaveze po osnovu poreza 5,923

6,928 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 3,314

4,181

Obaveze po ugovoru o delu 93

- Naknade Upravnom odboru 36

-

Obaveze za doprinos-ugovor o delu 30

- Obaveze za doprinos-Upravni odbor 12

-

Obaveze po osnovu uplate pazara 3

- Obaveze po primljenim avansima -

2,000

Obaveze prema NKOSK-u -

2,593 Ukupno dinari 205,774

201,615

Obaveze po osnovu finansijskog lizinga 8,156

17,198

Obaveze po osnovu poreza 54

175 Obaveze po primljenim depozitima 1,137

1,230

Obaveze prema dobavljačima -

2,845 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 1,149

803

Ostale obaveze 2,046

67 Ukupno strana valuta 12,542

22,318

Ukupno ostale obaveze

218,316

223,933 Najznačajnije stavke ostalih obaveza: Obaveze u obračunu u dinarima se odnose na nedospele rate kredita 89,417 hiljada dinara (2016. godina: 62,496 hiljada dinara. Obaveze za nedospele rate kredita se odnose na stanovništvo 59,107 hiljada dinara (2016. godina: 41,435 hiljada dinara) i na pravna lica 30,310 hiljada dinara (2016. godina: 21,061 hiljadu dinara). Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u dinarima se odnose na obaveze prema dobavljačima za usluge i isporučena dobra u 2017. godini u iznosu od 49,778 hiljada dinara (2016. godina: 63,162 hiljade dinara). Obaveze po osnovu poreza u dinarima se najvećim delom odnose na obaveze za porez na dodatu vrednost u iznosu od 5,009 hiljada dinara (2016. godine: 6,324 hiljade dinara). Obaveze po osnovu finansijskog lizinga sa deviznom klauzulom u iznosu od 8,156 hiljada dinara se odnose na lizing ugovore za automobile (2016. godina: 17,198 hiljada dinara).


56

33. KAPITAL BANKE U skladu sa Odlukom o osnivanju i Statutom, kapital Banke se sastoji od:

– Akcijskog kapitala, i – Rezervi Banke.

a) Struktura akcijskog kapitala prikazana je u narednoj tabeli:

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Akcijski kapital 16,975,755

16,975,755

Emisiona premija 594,475

594,475

Ukupno akcijski kapital

17,570,230

17,570,230 Piraeus Bank Atina je jedini akcionar Banke sa 100% učešća. b) Promene na akcijskom kapitalu u 2017. godini Nije bilo promena na akcijskom kapitalu u izveštajnom periodu. c) Ukupno kapital

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Akcijski kapital 16,975,755

16,975,755

Emisiona premija 594,475

594,475 Ukupno kapital (Napomena 33a) 17,570,230

17,570,230

Gubitak prethodnog perioda (5,313,597)

(5,313,597) Dobitak tekućeg perioda 465,236

25,910

Rezerve 53,645

48,797

Ukupno kapital

12,775,514

12,331,340 d) Struktura rezervi

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Rezerve za pokriće gubitka 35,972

35,972

Revalorizacione rezerve-promena vrednosti T-billsa raspoloživih za prodaju 20,799

15,095

Dobitak od odloženih poreza 252

252 Nerealizovani gubici po osnovu akcija raspoloživih za prodaju (8)

(8)

Gubitak od odloženih poreza

(3,370)

(2,514)

Ukupno stanje rezervi

53,645 48,797


57

34. POKAZATELJI POSLOVANJA BANKE Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra 2017. godine Banka jeste uskladila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima. Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2017. godine bili su sledeći:

Pokazatelji poslovanja Propisani Ostvareni Kapital

Minimum 10 miliona EUR

102.6 miliona EUR

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala Minimum 4.5% 33.31% Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala Minimum 6% 33.31% Pokazatelj adekvatnosti kapitala Minimum 8% 33.31% Izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica Maksimum 25% 11.55% Zbir svih velikih izloženosti Maksimum 400% 35.01% Ukupna ulaganja Banke Maksimum 60% 4% Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 20% 1.15% 35. VANBILANSNE POZICIJE

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Primljena sredstva obezbeđenja 70,929,502

76,783,912

Derivati i arbitraže (Napomena 35c) 22,945,942

18,291,281 Otpisana potraživanja 2,691,701

-

Poslovi u ime i za račun trećih lica (Napomena 35a) 7,416,532

8,219,821 Kreditne linije sa bankom maticom 6,279,053

10,549,824

Preuzete opozive obaveze 4,261,358

4,088,558 Garancije (Napomena 35b) 4,137,772

3,399,910

Preuzete neopozive obaveze (Napomena 35b) 1,031,291

1,021,166 Suspendovana kamata 719,234

1,936,511

Zapisi Ministarstva finansija Republike Srbije dati u zalogu (Napomena 17 325,740

1,471,882

Hartije od vrednosti primljene u zalogu 149,944

54,052 Akreditivi vezani za bankarske linije 39,345

0

Primljene garancije FX 11,847

12,347 Druge vanbilansne pozicije 2,040

2,722

Ukupno vanbilansne pozicije 120,222,067

125,831,986 Primljena sredstva obezbeđenja se odnose na primljena sredstva za obezbeđenje obaveza klijenata prema Banci. Primljena sredstva obezbeđenja su evidentirana na vanbilansu u skladu sa zahtevima regulatornog tela. Derivati u iznosu od 22,945,942 hiljade dinara (2016. godina: 18,291,281 hiljada dinara) se odnose na svopove u iznosu od 22,401,326 hiljada dinara (2016. godina: 16,315,252 hiljade dinara) i arbitraže u iznosu od 544,616 hiljada dinara (2016. godina: 1,976,028 hiljada dinara). Kreditne linije sa Bankom maticom u iznosu od 6,279,053 hiljade dinara (2016. godina: 10,549,824 hiljade dinara) se odnose na liniju za Cash Collateral u iznosu od 5,094,326 hiljada dinara (2016. godina: 5,309,308 hiljada dinara) i Money market liniju u iznosu od 1,184,727 hiljada dinara (2016. godina: 1,234,723 hiljade dinara). Linija za prekoračenje na nostro računu na bilansni dan Banci nije bila odobrena (2016. godina: 4,005,792 hiljade dinara).


58

35. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak) Preuzete opozive obaveze iznose 4,261,358 hiljada dinara (2016. godina: 4,088,558 hiljada dinara), dok preuzete neopozive obaveze iznose 1,031,291 hiljadu dinara (2016. godina: 1,021,166 hiljada dinara). Potraživanja po osnovu kojih je Banka pokrenula sudske postupke a pri čemu nastavlja započeti pokušaj naplate evidentirana su na vanbilansu u iznosu od 12,255,645 hiljada dinara (u ovaj iznos su uključeni i otpisi iz prethodnog perioda za koje Banka nije vodila vanbilansnu evidenciju). a) Poslovi u ime i za račun trećih lica Poslovi u ime i za račun trećih lica se najvećim delom odnose na Cross border-e, u iznosu od 7,413,537 hiljada dinara (2016. godina: 8,217,834 hiljade dinara). Po predmetnim plasmanima Banka ima ulogu banke agenta.

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Cross border - Banka agent 7,413,537

8,217,834

Ostalo 2,995

1,987

Ukupno poslovi u ime i za račun trećih lica

7,416,532

8,219,821 b) Garancije i preuzete neopozive obaveze

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Činidbene garancije

1,219,311 429,209

Preuzete neopozive obaveze

1,017,074 1,021,166 Plative garancije

748,115

617,062

Licitacione garancije

-

164,178 Ukupno u dinarima 2,984,500

2,231,615

Činidbene garancije u stranoj valuti

1,664,389

1,499,779

Plative garancije u stranoj valuti

490,930

684,126 Licitacione garancije u stranoj valuti

15,026

5,556

Preuzete neopozive obaveze u stranoj valuti

14,217

- Akreditivi vezani za bankarske linije 39,345 - Ukupno u stranoj valuti 2,223,907

2,189,461

Ukupno garancije i preuzete neopozive obaveze 5,208,407

4,421,076 Garancije u iznosu od 4,137,771 hiljadu dinara (2016. godina: 3,399,910 hiljada dinara) se odnose na plative garanciije u iznosu od 1,239,045 hiljada dinara (2016. godina: 1,301,188 hiljada dinata) i činidbene garancije u iznosu od RSD 2,883,700 hiljada dinara (2016. godina: 1,928,988 hiljada dinara).

U hiljadama dinara

31. decembar 2017.

31. decembar 2016.

Činidbene garancije 2,883,700

1,928,988

Plative garancije 1,239,045

1,301,188 Licitacione garancije 15,026 169,734

Ukupno garancije

4,137,771

3,399,910


59

35. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak) b) 1. Preuzete neopozive obaveze

U hiljadama dinara

Nadzor Preuzete neopozive

obaveze Odbitne stavke Vanbilansna

osnovica

Rezerva po vanbilansnim

stavkama Vanbilansna

ispravka Potrebna rezerva

A

433,870 218,315 215,555 - 3,538 - B 278,477 156,469 122,008 2,440 3,138 595 C 157,996 108,326 49,670 7,450 2,924 4,526 D 30,013 15,007 15,006 4,502 211 4,291 E 130,935 65,468 65,467 65,468 987 64,481 Ukupno preuzete neopozive obaveze 31. decembar 2017.

1,031,291 563,585 467,706 79,860 10,798 73,893

Ukupno preuzete neopozive obaveze 31. decembar 2016.

1,021,166 522,011 499,155 117,392 9,798 113,370

Preuzete neopozive dinarske obaveze iznose 1,031,291 hiljadu dinara (2016. godina: 1,021,166 hiljada dinara).


60

35. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak) b) 2. Garancije

U hiljadama dinara

Nadzor Plative garancije

Činidbene i licitacione garancije Odbitne stavke

Vanbilansna osnovica

Rezerva po vanbilansnim

stavkama Vanbilansna

ispravka Potrebna rezerva

A

487,666 869,963 434,982 922,648 - 19,679 - B 480,776 870,564 435,282 919,151 18,385 28,973 1,131 C 249,099 474,155 237,078 522,429 78,364 15,611 62,753 D 11,847 636,507 318,253 330,101 99,030 5,995 93,035 E 9,657 47,538 23,768 33,424 33,424 9,656 23,768 Ukupno garancije 31. decembar 2017.

1,239,045 2,898,727 1,449,363 2,727,753 229,203 79,914 180,687

Ukupno garancije 31. decembar 2016. 1,301,188 2,098,722 1,049,361 2,350,549 230,592 119,137 168,903 Rizici i neizvesnosti Rizici i neizvesnosti koji neizbežno prate događaje i okolnosti se uzimaju u obzir u postizanju najbolje procene rezervisanja. Rizik predstavlja promenljivost ishoda. Korigovanje rizika može da poveća iznos po kojem se obaveza odmerava. Sadašnja vrednost Iznos rezervisanja je razlika između bruto vrednosti preuzetih neopozivih obaveza korigovanih za faktore kreditne konverzije i sadašnje vrednosti očekivanih priliva zahtevanih da se izmiri obaveza.


61

35. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak) Faktori kreditne konverzije Za obračun rezervisanja po vanbilansnoj aktivi se koriste sledeći faktori kreditne konverzije za vanbilansne stavke: Opozive kreditne linije 0% Neopozive kreditne linije 50% Akreditivi 50% Carinske garancije 50% Poreske garancije 50% Činidbene garancije 20% Plative garancije 100% c) Derivati i arbitraže U hiljadama dinara

31. decembar

2017.

31. decembar 2016.

Arbitraža Domaće banke 307,844

987,919 Narodna banka Srbije 236,772

988,109

Ukupno

544,616

1,976,028 Derivati Narodna banka Srbije 3,559,783

1,487,593

Piraeus Bank SA 18,841,543

14,827,660

Ukupno

22,401,326

16,315,253

Ukupno derivati i arbitraže

22,945,942

18,291,281 d) Promene na rezervisanjima po vanbilansnoj aktivi:

U hiljadama dinara

Pozicija Stanje na dan 31.

decembar 2016. Dodatna

rezervisanja Ukidanje

rezervisanja Stanje na dan 31.

decembar 2017. Plative garancije 68,650 57,004 69,325 56,329 Činidbene garancije 50,487 82,251 110,001 22,737 Preuzete neopozive obaveze 9,798 31,046 30,046 10,798 Nepokriveni akreditivi - 1,523 675 848 Ukupno 128,935 171,824 210,047 90,712


62

35. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak) 35 e) Izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama:

U hiljadama dinara

31. decembar

2017.

31. decembar 2016.

Garancije (Napomena 35b)

4,137,772

3,399,910 Preuzete neopozive obaveze (Napomena 35b) 1,031,291

1,021,166

Preuzete buduće obaveze

5,169,063

4,421,076

Preuzete opozive obaveze

4,261,358

4,088,558 Zapisi Ministarstva finansija Republike Srbije dati u zalogu (Napomena 17) 325,740

1,471,882

Derivati i arbitraže (Napomena 35c) 22,945,942 18,291,281

Izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama

32,702,103

28,272,797

36. SUDSKI SPOROVI

Banka je na osnovu mišljenja advokata koji zastupaju Banku i procene verovatnoće i iznosa potencijalnog gubitka za Banku, izvršila rezervaciju u iznosu od 56,217 hiljada dinara (2016: 37,415 hiljada dinara) iznosu (Napomena 31). 37. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA

a) U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim licima.

b) Za transakcije sa povezanim licima je izvršeno uskađivanje transfernih cena sa tržišnim cenama kroz pozicije poreskog bilansa.

c) Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2017. i na dan 31. decembra 2016. godine proistekla iz transakcija sa akcionarima i drugim povezanim licima sa Bankom, kao i sa Rukovodstvom Banke, prikazana su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

31. decembar

2017.

31. decembar 2016.

Plasmani: Krediti odobreni Rukovodstvu Banke, bruto 5,230 751 Minus: Ispravka vrednosti (37) (5) Krediti odobreni Rukovodstvu Banke, neto

5,193

746

Dati depoziti licima povezanim sa Bankom, bruto 59,236 256,594 Minus: Ispravka vrednosti (59,236) (62,548) Dati depoziti licima povezanim sa Bankom, neto -

194,046 Udeli u lica povezana sa Bankom

153,516

153,516

Ispravka vrednosti udela u lica povezana sa Bankom (36,012) (36,012) Udeli u lica povezana sa Bankom, neto

117,504

117,504

Depoziti: Depoziti akcionara 511,134 342,286 Namenski depoziti akcionara u stranoj valuti 1,421,672 1,481,668 Subordinirane obaveze 3,972,609 4,140,255 Depoziti Rukovodstva Banke 34,499 38,878 Depoziti u okviru bankarske grupe (osim akcionara) 299,763 139,564 Ukupno depoziti

6,239,677

6,142,651


63

37. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (nastavak) d) Vanbilansne izloženosti prema povezanim licima

u hiljadama dinara 31. decembar

2017.

31. decembar 2016.

Preuzete opozive obaveze po dugoročnim okvirnim linijama, u dinarima sa deviznom klauzulom 82,931

55,600

Preuzete opozive obaveze za nepovučene dinarske dugoročne kredite sa deviznom klauzulom-okvirni 135,292

-

Ukupno na bilansni dan 218,223

55,600 e) Rashodi kamata po osnovu depozita namenjenih za obezbeđenje kredita klijenata i subordiniranih obaveza

akcionara su iznosili 65,072 hiljade dinara (2016. godina: 76,216 hiljada dinara). Namenski depoziti akcionara su 1,421,672 hiljade dinara (2016. godina: 1,481,668 hiljada dinara). Subordinirane obaveze su prikazane u Napomeni 30.

f) Prihodi od redovne kamate na namenske depozite su realizovani u iznosu od 149 hiljada dinara (2016.

godina: 4 hiljade dinara) g) Prihodi od redovne kamate na date kredite su realizovani u iznosu od 6,905 hiljada dinara (2016. godina: 0

hiljada dinara). h) Zarade i ostala primanja članova Upravnog odbora, Izvršnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg osoblja

Banke, u toku 2017. i 2016. godine, prikazana su u sledećoj tabeli: U hiljadama dinara

31. decembar

2017.

31. decembar 2016.

Bruto zarade ključnog rukovodstva

57,632

75,062

Naknade članovima Upravnog i Nadzornog odbora

4,050

4,170

Ukupno

61,682

79,232

38. FINANSIJSKA SREDSTVA PREMA KATEGORIJAMA I KLASAMA, UMANJENA ZA ISPRAVKE

VREDNOSTI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA U hiljadama dinara

31. decembar

2017.

31. decembar 2016.

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (Napomena 21) 1,083,224

2,669,806

Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 22) 35,761,294

34,598,434 Založena finansijska sredstva (Napomena 17) 325,740

1,471,882

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju (Napomena 18) 2,806,173

2,157,431

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Napomena 19) 1,785,769

2,051,918

Ukupno finansijska sredstva

41,762,200

42,949,471

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA Uvod Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Banci je u svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja.


64

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.1. Upravljanje finansijskim rizicima Poslovanje Banke je izloženo različitim rizicima i to poslovanje zahteva identifikovanje, merenje i procenjivanje rizika kojim je Banka izložena kao i upravljanje tim rizicima. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebne organizacione jedinice za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke. Radi primene posebnog i jedinstvenog sistema upravljanja rizicima i obezbeđenja funkcionalne i organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti Banke, Banka je formirala Sektor za upravljanje rizicima. Organi Banke nadležni za upravljanje rizicima zajednički formiraju principe i metodologiju upravljanja rizicima na bazi:

- eksternih propisa i odluka koje donose zakonodavna tela, a najvećim delom, Narodna banka Srbije; - internih politika i procedura vezanih za utvrđivanje i praćenje svih rizika kojima je Banka izložena,

odnosno za donošenje odluka; i - preduzimanje drugih aktivnosti usmerenih ka minimiziranju rizika u poslovanju Banke.

Sektor za upravljanje rizicima i druge stručne službe u Banci kontinuirano prate indikatore i pokazatelje pojedinih kategorija rizika, njihovu usklađenost sa propisanim, odnosno predviđenim nivoom, potencijalni uticaj očekivanih promena u uslovima (zakonske promene, tržišni uticaji i drugo) na visinu izloženosti Banke rizicima o čemu redovno izveštava nadležne organe Banke, koji predlažu politike, limite i smernice za upravljanje kreditnim rizikom, deviznim rizikom, likvidnošću, ročnošću, rizikom kamatnih stopa, operativnim rizikom i drugim identifikovanim rizicima u poslovanju Banke. Izvršni odbor Banke kontinuirano razmatra izveštaje Sektora za upravljanje rizicima po svim značajnim vrstama rizika, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom mesečno razmatra Izveštaje o izloženosti Banke rizicima, dok Upravni odbor i Odbor za upravljanje rizicima navedeni Izveštaj razmatraju tromesečno. Upravni odbor Banke i Odbor za upravljanje rizicima je za svaku vrstu rizika doneo procedure kojim su utvrđeni načini identifikovanja, merenja i procene rizika. 39.2 Ciljevi i principi upravljanja rizicima

Rizici su sastavni deo poslovanja Banke. Banka razlikuje očekivane i neočekivane gubitke. Upravljanje rizicima podrazumeva i mogućnost svesnog prihvatanja opravdanog rizika. Opravdani rizik podrazumeva prihvatanja određenog gubitka po osnovu rizika, a u skladu sa sklonostima ka preuzimanju rizika i »rizičnom profilu« Banke, zbog sticanja drugih prednosti na tržištu koje će obezbediti dostizanje nivoa pozicija i vrednosti kapitala u planiranom roku. Drugim rečima, upravljanje rizicima u okviru definisanih parametara, prihvatljivih za Upravni odbor i akcionare, omogućava Banci da dođe do svojih operativnih i strateških ciljeva rasta i profitabilnosti, tako da ostvari svoj glavni cilj a to je da proizvede adekvatan povraćaj investicije za svoje akcionare. 39.3 Organizacija i sistem praćenja adekvatnosti kapitala U tom smislu, Sektor upravljanja rizicima izradio je Strategiju upravljanja rizicima, koja bliže definiše ciljeve, principe, okvir i odgovornosti upravljanja rizicima Banke i koja je usklađena sa opštom srednjoročnom strategijom i budžetom Banke. Akt o organizaciji i sistematizaciji sadrži definisane odgovornosti lica i funkcija uključenih u sistem upravljanja rizicima. Proces procene adekvatnosti kapitala obuhvata materijalno značajne rizike kojim je Banka izložena, pre svega kreditni, tržišni, operativni i devizni. Kapital ima ključnu ulogu u glavnim procesima korporativnog upravljanja koji vode do strateških odluka. Jedna od funkcija kapitala Banke je da osigura zaštitu od neočekivanih poteškoća koje mogu dovesti do gubitka iznad obično očekivanog. Odnos između kapitala Banke i iznosa rizika koji Banka može da podnese ne proističe samo iz zakonskih ograničenja, već je ujedno i glavni fokus Menadžmenta Banke.


65

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.3 Organizacija i sistem praćenja adekvatnosti kapitala (nastavak) Upravljanje kapitalom odnosi se na definiciju optimalnog iznosa kapitala koji Banka mora da drži s obzirom na kvalitet njene postojeće aktive i strategije budućeg kreditiranja. U tom smislu, Sektor upravljanja rizicima izradio je Strategiju upravljanja kapitalom, koja bliže definiše upravljanje kapitalom, njegovu ulogu, alokaciju, zaštitu i odgovornosti unutar Banke i koja je usklađena sa opštom srednjoročnom strategijom i budžetom Banke. 39.4 Kreditni rizik Podaci i informacije saglasno Smernicama NBS za objavljivanje podataka i informacija Banke koji se odnose na kvalitet aktive Banka će objaviti u okviru objavljivanja zahtevanih Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke (“Službeni glasnik RS”, br. 125/2014 i 4/2015). Kreditni rizik u sebi sadrži dve kategorije, i to:

• Osnovni rizik, risk of default, odnosno rizik da klijent neće biti sposoban da otplati obaveze prema Banci u ugovorenom roku, i

• Rizik gubitka, risk of loss, je rizik proistekao iz osnovnog rizika, a predstavlja procenjen verovatni

gubitak po angažovanju Banke, uzimajući u obzir i realizaciju kolaterala.

Izračunavanje kapitalnih zahteva za kreditni rizik vrši se u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, uz primenu određenih tehnika za ublažavanje kreditnog rizika.

Svrha upravljanja kreditnim rizikom je da se obezbedi efikasnost poslovanja Banke u pogledu naplate potraživanja i otklanjanje negativnih efekata rizičnih plasmana na rezultat poslovanja, kapital i likvidnost.

Karakteristični momenti u proceni visine kreditnog rizika su: a) kreditna sposobnost klijenta, b) urednost u izmirivanju obaveza i c) kvalitet instrumenata obezbeđenja potraživanja.

Banka je donela metodologiju utvrđivanja nivoa obezvređenja finansijskih instrumenata i način formiranja ispravke vrednosti, sa ciljem utvrđivanja gubitka (ispravka vrednosti) nastalog usled obezvređenja kredita, zajma i drugog potraživanja.

Obezvređenje (ispravka vrednosti) utvrđuje se na osnovu procene gotovinskih tokova koji neće biti realizovani, a predstavlja razliku između knjigovodstvene vrednosti i nadoknadivog iznosa (očekivanih novčanih tokova), diskontovanih po efektivnoj kamatnoj stopi. Finansijski instrumenti koji su predmet procene obezvređenja , dele se na dve grupe potraživanja kod kojih se procena vrši : a) pojedinačno - kod potraživanja kod kojih postoji povećan rizik naplate i pojedinačno značajnih potraživanja i b) grupno – za potraživanja kojima na individualnoj oceni nisu dodeljene ispravke vrednosti i za potraživanja koja nisu pojedinačno procenjivana jer nisu materijano značajna, već po grupama potraživanja sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika.

Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći ili neće hteti da izvrši svoje ugovorne obaveze prema Banci. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite nivoa kreditnog rizika, tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili više dužnika.

Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou komitenta, grupe povezanih lica, tako i na nivou ukupnog kreditnog portfolia. U cilju sprovođenja politike optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje određenog plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi. Analiza kreditne sposobnosti klijenta, urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti i vrednosti ponuđenog instrumenta zaštite od rizika, na pojedinačnom nivou odnosno za svaku pojedinačnu transakciju, vrši se u okviru Kreditnog Sektora.

Kontinuirano praćenje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog klijenta, potrebnog nivoa rezervisanja za pokriće preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana (velikih izloženosti), kreditnog rizika portfolia, nivoa kapitala potrebnog za pokriće svih kreditnih rizika, vrši Sektor za upravljanje rizicima, Kreditni sektor i Sektor za upravljanje rizicima su nezavisni organizacioni delovi.


66

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4 Kreditni rizik (nastavak) U analizi se sprovode načela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne procedure Banke, a sve u cilju predviđanja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa nemogućnošću i nespremnošću klijenta da svoje obaveze izmiri o roku dospeća i prema uslovima definisanim ugovorom. U tom smislu se vrši i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne gubitke i to kako u momentu odobrenja određenog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolia na kvartalnom nivou. Analiza podrazumeva merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolia i ukupnom portfoliju Banke. Donošenje odluka o odobrenju plasmana se radi na osnovu razmatranja predloga nadležnih stručnih službi. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se određuju individualno, a u zavisnosti od vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, procenjene kreditne sposobnosti, kao i od trenutne situacije na tržištu. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su takođe opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom. Uslovi odobrenja plasmana stanovništvu se određuju kroz definisanje standardnih uslova za različite tipove proizvoda. Cena rizika za standardne tipove proizvoda se izračunava na osnovu analize kreditnih troškova koje je Banka pretrpela u prošlosti po datom tipu proizvoda. Odlučivanje prilikom odobrenja sredstava Banke definisano je Kreditnom politikom banke i pripadajucim aktima, uz poštovanje principa četvoro očiju. Poštovanje ovog principa podrazumeva da svako odobrenje, odnosno svaka kreditna odluka mora nositi potpis najmanje 3 autorizovana potpisnika i to: dva potpisnika sa strane prodaje i jedan sa strane kreditnog sektora, tako da najmanje jedan od potpisnika sa strane prodaje i kreditnog sektora mora imati ovlašćenje za potpisivanje odluke u okvirima dodeljenih limita, kako bi se tako doneta kreditna odluka smatrala validnom, a predloženi plasman banke smatrao odobrenim. Pravo potpisivanja kreditne odluke, tj. odobrenja plasmana je personalizovano i dodeljuje se shodno prethodno dobijenom odobrenju od strane matične banke. Za kreditne izloženosti preko određenog limita potrebna je i saglasnost matične banke. Limiti su propisani internim aktom u okviru ovlašćenja za odobravanje kreditnih zahteva. U okviru Banke mogu se odobriti plasmani do iznosa 8,000 hiljada EUR (Risk Class I),5,000 hiljada EUR (RISK Class II) i Unsecured u okviru Risk Class II (2,000 hiljade EUR). Procena obezvređenja finansijskih sredstava Metodologija za procenu obezvređenja finansijskih sredstava koju Banka primenjuje usklađena je sa propisima NBS-a, Međunarodnim računovodstvenim standardima i Politikom Piraeus Grupe. Banka najmanje kvartalno procenjuje da li postoji objektivan dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava su obezvređeni i gubici po osnovu tog obezvređenja se evidentiraju kroz bilans uspeha samo ukoliko postoji objektivan dokaz o obezvređenju koji je nastao nakon inicijanog priznavanja finansijskog sredstva. Iznos obezvređenja jednak je razlici između knjigovodstvene vrednosti potraživanja na izveštajni datum i sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova, koji mogu uključivati i novčane tokove po osnovu likvidacije kolaterala. Budući novčani tokovi po osnovu naplate potraživanja od klijenta, kao i novčani tokovi po osnovu naplate iz sredstava obezbeđenja diskontuju se efektivnom kamatnom stopom u očekivanom vremenu naplate. Pod objektivnim dokazom za obezvređenje potraživanja Banka smatra:

• Značajne finansijske poteškoće dužnika, • Kršenje ugovornih odredbi (npr.kašnjenje u izmirivanju obaveza), • Restruktuiranje potraživanja, zbog finansijskih poteškoća, • Stečaj ili finansijska reorganizacija dužnika, • Stečaj ili finansijska reorganizacija lica povezanog sa dužnikom, • Značajni nepovoljni ekonomski uslovi koji mogu uticati na platežnu sposobnost dužnika.

Sva potraživanja Banke su predmet pojedinačne ili grupne procene za obezvređenje. Procena se vrši na nivou pojedinačnog kredita.


67

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4 Kreditni rizik (nastavak) a) Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti U slučaju potraživanja od pravnih lica Banka smatra da su predmet pojedinačne procene ispravki vrednosti sva potraživanja: od klijenata sa ukupnom izloženošću u portfoliju kredita većom od 200,000 EUR, od klijenata koji su klasifikovani kao klijenti sa povećanim rizikom i sva potraživanja koja su u docnji dužoj od 90 dana. U slučaju potraživanja od fizičkih lica, Banka smatra da su predmet pojedinačne procene ispravki vrednosti sva potraživanja kod kojih je ugovorni odnos raskinut kao i sva potraživanja iz stambenog portfolija koja su u docnji dužoj od 90 dana. Ova potraživanja su predmet procene o postojanju objektivnog dokaza za obezvređenje. Kao rezultat ove faze javljaju se sledeće grupe potraživanja:

1) Potraživanja kod kojih nije utvrđeno postojanje objektivnog dokaza i nije im dodeljena individualna ispravka vrednosti. Ova potraživanja su potom predmet grupne procene ispravki vrednosti.

2) Potraživanja kod kojih je uvrđeno postojanje objektivnog dokaza, ali procenom utvrđena ispravka vrednosti jednaka je nuli. Ova potraživanja su potom predmet grupne procene ispravki vrednosti.

3) Potraživanja kod kojih je utvrđeno postojanje objektivnog dokaza i utvrđena je individualna ispravka vrednosti.

Prilikom pojedinačne procene ispravki vrednosti značajnu ulogu imaju i sektori koji su zaduženi za klijente, njihove pretpostavke, naročito prilikom ocene budućih novčanih tokova po osnovu naplate iz kredita, kao i novčanih tokova i vremenskog okvira naplate iz sredstava obezbeđenja, a u skladu sa Kreditnom politikom Banke. Ove pretpostavke se potom revidiraju i potvrđuju od strane Kreditnog sektora i Sektora za upravljanje rizicima. b) Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno obezvređeni ili koji nisu ispunilIi uslove za pojedinačnu procenu, dodeljuje im određeni nivo grupne ispravke vrednosti u zavisnosti od specifične grupe proizvoda kojoj pripadaju (npr. proizvodi razvrstani prema danima kašnjenja), a na osnovu PD i LGD parametra izračunatih na bazi istorijskih podataka o ponašanju portfolija Banke. Postupci i metodologija obračuna ispravki vrednosti propisani su Internom metodologijom Banke, koju je izradio Sektor za upravljanje rizicima, a usvojio Izvršni odbor, Odbor za upravljanje rizicima i Upravni odbor Banke. c) Posebna rezerva za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava posebne rezerve za procenjene gubitke u skladu sa interno definisanom metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. d) Kvalitet portfolija Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Tabele date u Napomenama od 39.4.1 do 39.4.6 prikazuju kvalitet portfolija (bruto plasmana) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2017. godine. e) Kreditna politika Kreditna politika koju Banka primenjuje u poslovanju sa pravnim i fizičkim licima je utvrđena na nivou Piraeus Bankarske Grupe. Ona definiše ciljeve, najopštija načela, principe i kriterijume pri donošenju odluke o odobravanju plasmana, proceni finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika, klase rizika, internu rejting skalu kao i kriterijume za svrstavanje komitenata u klasifikovani deo portfolija Banke. U cilju implementiranja Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure koje su svojstvene lokalnoj regulativi i lokalnim tržišnim uslovima poslovanja. Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnih plasmana i na nivou celokupnog kreditnog portfolija, što je u nadležnosti različitih odeljenja shodno postojećoj organizacionoj šemi Banke.


68

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4. Kreditni rizik (nastavak) e) Kreditna politika Banka vrši procenu kreditnog rizika na bazi kvantitativnih i kvalitativnih kriterijuma i ista se verifikuje u vidu nezavisnog mišljenja Odeljenja za procenu kreditnog rizika. Praćenje kvaliteta plasmana na nivou pojedinačnog dužnika vrši se izradom redovnih godišnjih review-a čime se obezbeđuju ažurni podaci o finansijskom stanju i kreditnoj sposobnosti dužnika, kao i tržišnoj vrednosti sredstava obezbeđenja. Banka ima razvijen sistem ranog uočavanja povećanog kreditnog rizika i mesečnog praćenja klasifikovanih klijenata. Svi plasmani Banke se zasnivaju na relevantnim odobrenjima definisanim Relevantnom Odlukom Group Executive Committee-a iz Atine, koji definiše nivoe i limite odobrenja plasmana. f) Preuzete i potencijalne obaveze Osnovna svrha obaveza koje proizilaze iz nepovučenih kredita je da se osigura brza i jednostavna dostupnost sredstava klijentima Garancije i akreditivi nose isti kreditni rizik kao i krediti. g) Obezvređenje i politika rezervisanja Obezvređeni krediti i hartije od vrednosti su oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu/hartijama od vrednosti. Pojedinačno obezvređena sredstva su ona sredstva za koja je pojedinačno procenjeno da su obezvređena i za koja su priznati procenjeni gubici. Za pojedinačno procenjene stavke, krediti se tretiraju kao obezvređeni čim postoji objektivan dokaz da je nastao gubitak. h) Dospela potraživanja (Napomena 39.4.1) Pod dospelim potraživanjima podrazumevaju se krediti za koje je dospela ugovorena kamata ili glavnica. Termin „dospelo finansijsko sredstvo“ definiše se kao „zakašnjenje od 1 dana“. To je slučaj kada komitent nije izvršio uplatu prema ugovorenom roku dospeća.

Grupe koje Banka koristi u obelodanjivanju dospelih potraživanja su sledeće:

- do 2 meseca po dospeću , - od 2-6 meseci po dospeću, - od 6-12 meseci po dospeću, - preko 1 godine.

i) Sumnjiva i sporna (Napomena 39.4.2) Kriterijum za utvrđivanje potencijalnih kandidata za kategoriju sumnjivih i spornih potraživanja, je broj dana docnje (trenutno 180+ dana). Odeljenje za upravljanje plasmanima sa povećanim rizikom razmatra tri liste:

- Listu koja sadrži sve kandidate koji su u docnji preko 90 dana, - Listu koja sadrži sve kandidate koji su u docnji preko 180 dana, - Prilagođenu listu gde su dodatni kriterijumi i izuzeci uzeti u obzir.

Odeljenje za upravljanje plasmanima razmatra sve liste i odobrava konačnu listu. Odeljenje administracije kredita i garancija i Odeljenje za upravljanje plasmanima stanovništva sa povećanim rizikom naplate vrše kontrolu ovog procesa u skladu sa Odlukom Odeljenja za upravljanje plasmanima i verifikuju transfer u kategoriju sumnjivih i spornih potraživanja.


69

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4. Kreditni rizik (nastavak) j) Politika otpisa potraživanja Banka otpisuje kredite kada utvrdi da se krediti ne mogu naplatiti. Ovakav stav se zauzima nakon razmatranja informacija kao što je značajna promena finansijske pozicije dužnika, ili kada prilivi od sredstava obezbeđenja nisu dovoljni da pokriju celu izloženost. Za standardizovane plasmane u manjim iznosima, odluka o otpisu je obično zasnovana na kašnjenju u izmirenju obaveza. Odluku o otpisu donosi Upravni odbor. k) Instrumenti obezbeđenja Za većinu plasmana odobrenih klijentima, Banka zahteva sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se ne uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od jednog ili više instrumenata obezbeđenja koji slede:

• gotovinski depoziti u dinarima ili u stranoj valuti; • hipoteka nad nekretninom, • zaloga nad pokretnom imovinom, • sopstvene blanko menice, • Banka zadržava pravo da zatraži bilo koju drugu vrstu instrumenta koju smatra neophodnim.

Procena fer vrednosti sredstva obezbeđenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja i ažurira se periodično u skladu sa relevantnom kreditnom politikom. Procena sredstava obezbeđenja je proces analize procene kreditnog rizika u poslovanju sa privredom za korporativne klijente, odnosno procene kreditnog rizika u poslovanju sa stanovništvom za fizička lica. Prva procena u fazi podnošenja zahteva za kredit je početna procena. Šta je adekvatno sredstvo obezbeđenja i njegova vrednost se utvrđuju u fazi odobravanja kredita. Procenu vrednosti sredstva obezbeđenja vrši sudski veštak i agencije navedene u dokumentu “Lista prihvatljivih procenitelja” za procenu vrednosti nepokretnosti ili relevantni procenitelj Banke. Ovaj proces se vrši u skladu sa pravilima opisanim u Kreditnom priručniku za stanovništvo, i Proceduri kreditiranja za korporativne klijente. Sredstva obezbeđenja se procenjuju na bazi tržišne vrednosti uz primenu datog procenta. Na osnovu kreditnog predloga i navedenih vrednosti obezbeđenja, Odeljenje administracije kredita i garancija primenjuje za korporativne klijente, odnosno Sektor poslova sa stanovništvom, pravila navedena u proceduri i Kreditnoj politici za unos podataka u sistem. k1) Primljena sredstva obezbeđenja Iznos i vrsta zahtevanih sredstava obezbeđenja zavise od procene kreditnog rizika dužnika. Banka svojom internom metodologijom utvrđuje vrste kolaterala i parametre njihovog vrednovanja.


70

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4. Kreditni rizik (nastavak) k) Instrumenti obezbeđenja (nastavak) k1) Primljena sredstva obezbeđenja (nastavak) Glavne vrste kolaterala koje se uzimaju su sledeće: - za kredite pravnim licima: hipoteke, garancije; - za kredite fizičkim licima: hipoteke na stambenim objektima; - za ulaganje u HOV: gotovina ili HOV.

Vrsta obezbeđenja

Procenat tržišne

vrednosti Interval Hipoteka na stambenoj nepokretnosti u vlasništvu korisnika kredita pravnog lica 70% Svake 3 godine Hipoteka na stambenoj nepokretnosti u vlasništvu korisnika kredita fizičkog lica 80% Svake 3 godine Hipoteka na komercijalnoj nepokretnosti u vlasništvu korisnika kredita pravnog lica 60% Svake godine Hipoteka na komercijalnoj nepokretnosti u vlasništvu korisnika kredita fizičkog lica 60% Svake godine Hipoteka na industrijskoj nepokretnosti u vlasništvu korisnika kredita pravnog lica 40% Svake godine Hipoteka na zemlji u vlasništvu korisnika kredita pravnog lica 40% Svake godine Hipoteka na zemlji u vlasništvu korisnika kredita fizičkog lica 40% Svake godine Državna garancija (neopoziva i investicioni rejting) 90% Svake godine Bankarska garancija sa međunarodnim investicionim rejtingom ili od domaće banke pod uslovima da postoje odgovarajući limiti 95% Svake godine Sopstvena menica 0% - Gotovinski depozit u valuti kredita 95% - Gotovinski depozit u drugoj valuti 90% Svake godine Zaloga na ugovorenim tekućim zakupninama 0% Svake godine Zaloga na inventaru pod kontrolom banke 50% Svakog meseca Zaloga na inventaru bez kontrole banke 0% Svakog meseca Zaloga na mašinama 20% Svake godine Garancija potpisana od strane pravnog lica 0% Svake godine Zaloga na hartijama od vrednosti 0% Svake godine

Zaloga na akcijama 70%

Shodno specijalnoj napomeni definisanoj od od strane centrale Banke i (u izuzetnim

slučajevima) na način kako je definisano u posebnom dokumentu Appendix I Credit

Approval Authorities Pored redovne procene finansijskih izveštaja, odgovorni sektori su u svakom trenutku upućeni u poslovanje dužnika i svaku promenu njegove kreditne sposobnosti. 39.4.1 Dospeli plasmani komitentima a) Ročnost docnje dospelih plasmana komitentima prikazanih u bruto/neto iznosu, sa stanjem na dan 31.

decembra 2017. i na dan 31. decembra 2016. godine, je sledeća:

2017. 2016.

Bruto izloženost Ispravka Bruto izloženost Ispravka

Do 2 meseca

637,088 (52,035) 151,025 (6,098) Od 2 do 6 meseci 18,115 (10,520) 37,719 (21,406) Od 6 do 12 meseci 1,644 (748) 19,968 (12,467) Preko 1 godine 12,822 (10,636) 573,796 (487,174)

31. decembra

669,669 (73,939) 782,508 (527,145)


71

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4 Kreditni rizik (nastavak) b) Sektorska pripadnost bruto/neto izloženosti dospelih plasmana

2017. 2016.

Bruto izloženost Ispravka

Neto izloženost

Bruto izloženost Ispravka

Neto izloženost

SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 2,845 (103) 2,742 2,573 (80) 2,492 SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA - - - 2 - 2 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 576,413 (66,313) 510,101 689,336 (513,081) 176,255 SEKTOR PREDUZETNIKA 975 (397) 578 1,605 (216) 1,388 SEKTOR STRANIH LICA 33 - 33 72 (1) 71 SEKTOR STANOVNIŠTVA 89,402 (7,126) 82,276 88,922 (13,766) 75,155

31. decembra

669,669 (73,939) 595,730 782,508 (527,145) 255,363 c) Stanje dospelih plasmana sa obezvređenjem i bez obezvređenja

2017. 2016. Imaju ispravku Ispravka Imaju ispravku Ispravka

Do 2 meseca

103 - 4 - Od 2 do 6 meseci - - - - Od 6 do 12 meseci - - - - Preko 1 godine 5 - 5 -

Nemaju ispravku

108 - 9 -

Do 2 meseca 636,985 (52,035) 151,021 (6,098) Od 2 do 6 meseci 18,115 (10,520) 37,719 (21,406) Od 6 do 12 meseci 1,644 (748) 19,968 (12,467) Preko 1 godine 12,817 (10,636) 573,791 (487,174)

Imaju ispravku

669,561 (73,939) 782,499 (527,145)


72

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4 Kreditni rizik (nastavak) 39.4.1 Dospeli plasmani komitentima (nastavak) d) Kolaterali i sektorska struktura dospelih potraživanja Banka kolaterale procenjuje po fer vrednosti u periodima koje je NBS predvidela Odlukom o klasifikaciji (Napomena 39 - Instrumenti obezbeđenja). U narednoj tabeli prikazane su izloženosti pokrivene odnosno nepokrivene kolateralima:

Sektor

Pokrivena prvoklasnim

sredstvom obezbeđenja

Pokrivena adekvatnim sredstvom

obezbeđenja - stambeni


obezbeđenja - poslovni

Nepokrivena prvoklasnim ili

adekvatnim sredstvom

obezbeđenja

Ukupna izloženost

2017.







Nepokrivena prvoklasnim

ili adekvatnim sredstvom

obezbeđenja

Ukupna izloženost

2016. JAVNI SEKTOR - - - - - - - - - - SEKTOR DRUGIH KOMITENATA - - 2,468 377 2,845 - - 2,573 - 2,573 SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA - - - - - - - - 2 2 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA - 18,289 49,701 508,423 576,413 177 15,174 18,333 655,651 689,336 SEKTOR PREDUZETNIKA - 22 102 851 975 - 21 465 1,118 1,605 SEKTOR STRANIH LICA - 33 - - 33 - 57 - 15 72 SEKTOR STANOVNIŠTVA 73 20,268 591 68,470 89,402 1,139 23,480 651 63,651 88,922

31. decembra

73 38,612 52,863 578,121 669,669 1,317 38,732 22,023 720,437 782,508


73

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4 Kreditni rizik (nastavak) 39.4.1 Dospeli plasmani komitentima (nastavak) e) Ispravke vrednosti dospelih potraživanja, prikazane po sektorima i kolateralima:

Sektor









obezbeđenja Ukupno

2017.







Nepokriveno prvoklasnim ili


obezbeđenja Ukupno

2016.

SEKTOR DRUGIH KOMITENATA

- (47) -

(56) (103) - - - (80) (80) SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA - - - - - - - - - - SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA - (62,591) (1,010) (2,712) (66,313) (27) (501,495) (10,553) (1,006) (513,081) SEKTOR PREDUZETNIKA - (394) - (3) (397) - (161) (1) (55) (216) SEKTOR STRANIH LICA - - - - - - - (1) - (1) SEKTOR STANOVNIŠTVA (9) (6,797) (318) (2) (7,126) (91) (12,938) (730) (7) (13,766)

31. decembra

(9) (69,829) (1,328)

(2,773) (73,939) (118) (514,594) (11,284) (1,149) (527,145)


74

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4 Kreditni rizik (nastavak) 39.4.1 Dospeli plasmani komitentima (nastavak) f) Bruto izloženost kod dospelih plasmana prikazana po sektorima i kolateralima je kako sledi:

Sektor Nemaju ispravku Imaju ispravku Bruto izloženost







Nepokriveno prvoklasnim ili


obezbeđenja SEKTOR DRUGIH KOMITENATA - 2,846 2,846 - - 2,469 377 SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA - - - - - - - SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA - 576,413 576,413 - 18,289 49,701 508,423 SEKTOR PREDUZETNIKA - 975 975 - 22 102 851 SEKTOR STRANIH LICA - 33 33 - 33 - - SEKTOR STANOVNIŠTVA 108 89,294 89,402 73 20,268 591 68,470 31. decembra 2017. godine 108 669,561 669,669 73 38,612 52,863 578,121

31. decembra 2016. godine

9 782,499 782,508 1,317 38,732 22,023 720,437


75

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4 Kreditni rizik (nastavak) 39.4.2 Struktura sumnjivih i spornih potraživanja

a) Ročnost docnje sumnjivih i spornih plasmana:

Ročnost docnje Sumnjiva i sporna

potraživanja Ispravka Neto 2017. Sumnjiva i sporna

potraživanja Ispravka Neto 2016.

Do 2 meseca

18,832 (4,378) 14,454 21,469 (469) 21,000 Od 2 do 6 meseci 2,545 (2,457) 88 19,360 (18,259) 1,101 Od 6 do 12 meseci 389,287 (134,642) 254,645 372,932 (263,316) 109,616 Preko 1 godine 2,715,285 (1,869,258) 846,027 7,488,612 (5,846,052) 1,642,560

31. decembra

3,125,950 (2,010,736) 1,115,214 7,902,373 (6,128,096) 1,774,277 b) Sektorska struktura, bruto izloženost, sumnjivih i spornih potraživanja prikazana je kako sledi: Sektor 2017. 2016.


73,819 1,185,415 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 1,789,550 5,303,058 SEKTOR PREDUZETNIKA 18,799 56,807 SEKTOR STRANIH LICA 369,487 1,527 SEKTOR STANOVNIŠTVA 874,295 1,355,566

31. decembra

3,125,950 7,902,373


76

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4 Kreditni rizik (nastavak) 39.4.2 Struktura sumnjivih i spornih potraživanja (nastavak)

c) Sektorska struktura, neto izloženost sumnjivih i spornih potraživanja prikazana je kako sledi:

Sektor Sumnjiva i sporna

potraživanja Ispravka Neto 2017. Sumnjiva i sporna

potraživanja Ispravka Neto 2016. SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 73,819 (68,118) 5,701 1,185,415 (1,004,984) 180,431 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 1,789,550 (1,418,754) 370,796 5,303,058 (4,364,746) 938,312 SEKTOR PREDUZETNIKA 18,799 (1,963) 16,836 56,807 (28,525) 28,282 SEKTOR STRANIH LICA 369,487 (119,824) 249,663 1,527 (1,527) - SEKTOR STANOVNIŠTVA 874,295 (402,077) 472,218 1,355,566 (728,314) 627,252

31. decembra

3,125,950 (2,010,736) 1,115,214 7,902,373 (6,128,096) 1,774,277 d) Kolaterali kod sumnjivih i spornih potraživanja prikazani su kako sledi: Potraživanja koja su klasifikovana kao sumnjiva i sporna ne mogu biti pokrivena prvoklasnim niti adekvatnim sredstvom obezbeđenja u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.

Sektor Nepokriveno prvoklasnim ili adekvatnim

sredstvom obezbeđenja 2017. 2016.


73,819 1,185,415 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 1,789,550 5,303,058 SEKTOR PREDUZETNIKA 18,799 56,807 SEKTOR STRANIH LICA 369,487 1,527 SEKTOR STANOVNIŠTVA 874,295 1,355,566

31. decembra

3,125,950 7,902,373


77

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4 Kreditni rizik (nastavak)

39.4.2 Struktura sumnjivih i spornih potraživanja (nastavak) e) Izloženost kod sumnjivih i spornih potraživanja prikazana je kako sledi, kao sektorska struktura sumnjivih i spornih potraživanja sa obezvređenjem i bez

obezvređenja:

Sektor

2017. 2016. Sumnjiva i sporna

potraživanja Ispravka vrednosti Sumnjiva i sporna

potraživanja Ispravka vrednosti


73,819 (68,118) 1,185,415 (1,004,984) SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 1,789,550 (1,418,754) 5,303,058 (4,364,746) SEKTOR PREDUZETNIKA 18,799 (1,963) 56,807 (28,525) SEKTOR STRANIH LICA 369,487 (119,824) 1,527 (1,527) SEKTOR STANOVNIŠTVA 874,295 (402,077) 1,355,566 (728,314)

Imaju ispravku

3,125,950 (2,010,736) 7,902,373 (6,128,096)


78

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4. Kreditni rizik (nastavak) 39.4.3 Struktura kratkoročnih i dugoročnih kredita a) Kolaterali i sektorska struktura kratkoročnih i dugoročnih kredita, bruto izloženost:

Sektor


sredstvom obezbeđenj

a


obezbeđenja –

stambeni objekti


obezbeđenja – poslovni

objekti



obezbeđenja Ukupno 2017.



Pokrivena adekvatni

m sredstvom obezbeđen

ja – stambeni

objekti


obezbeđenja –

poslovni objekti

Nepokrivena prvoklasnim

ili adekvatnim sredstvom

obezbeđenja Ukupno 2016.

SEKTOR DRUGIH -

18,343

478,765

106,165

603,273 - -

529,827

71,786

601,613 KOMITENATA SEKTOR JAVNIH - - 66,308 94,370 160,678 - - - 83,284 83,284 PREDUZEĆA SEKTOR PRIVREDNIH 1,500,900 614,287 3,004,621 13,163,981 18,283,789 1,504,060 249,368 1,899,100 13,785,017 17,437,545 DRUŠTAVA SEKTOR PREDUZETNIKA - 1,843 15,062 14,815 31,720 - 2,184 11,418 23,939 37,540 SEKTOR STRANIH LICA - 10,381 0 8,652 19,033 - 5,553 - 774,090 779,643 SEKTOR STANOVNIŠTVA 33,644 6,101,857 57,980 9,839,964 16,033,445 54,855 6,354,929 80,156 8,603,920 15,093,860 31. decembra 1,534,544 6,746,711 3,622,737 23,227,947 35,131,939 1,558,915 6,612,034 2,520,501 23,342,035 34,033,485


79

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4. Kreditni rizik (nastavak) 39.4.3 Struktura kratkoročnih i dugoročnih kredita (nastavak) b) Kolaterali i sektorska struktura kratkoročnih i dugoročnih kredita, bruto/neto izloženost:

Sektor Pokrivena prvoklasnim

sredstvom obezbeđenja Ispravka


obezbeđenja –

stambeni objekti Ispravka


obezbeđenja – poslovni

objekti Ispravka



obezbeđenja Ispravka Bruto

izloženost Ispravka Neto

izloženost


- - 18,343 (361) 478,765 (10,878) 106,165 (2,531) 603,273 (13,770) 589,503 SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA - - - - 66,308 (1,305) 94,370 (2,145) 160,678 (3,451) 157,227 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 1,500,900 (54) 614,287 (53,361) 3,004,621 (188,064) 13,163,981 (868,868) 18,283,789 (1,110,347) 17,173,443 SEKTOR PREDUZETNIKA - - 1,843 (42) 15,062 (290) 14,815 (758) 31,720 (1,090) 30,630 SEKTOR STRANIH LICA - - 10,381 (30) - - 8,652 (35) 19,033 (64) 18,969 SEKTOR STANOVNIŠTVA 33,644 (433) 6,101,857 (27,153) 57,980 (166) 9,839,964 (164,056) 16,033,445 (191,808) 15,841,638

31. decembra 2017.

1,534,544 (487) 6,746,711 (80,946) 3,622,737 (200,703) 23,227,947 (1,038,394) 35,131,939 (1,320,530) 33,811,409

31. decembra 2016.

1,558,915 (1,811) 6,612,034 (63,924) 2,520,501 (83,898) 23,342,035 (1,672,687) 34,033,485 (1,822,319) 32,211,167


80

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4. Kreditni rizik (nastavak) 39.4.3 Struktura kratkoročnih i dugoročnih kredita (nastavak) c) Ročnost kratkoročnih i dugoročnih plasmana po trenutnoj docnji:

Docnja kratkoročni i dugoročni plasmani Stanje 2017. Ispravka 2017. Stanje 2016. Ispravka 2016.

Do 2 meseca

34,773,525 (1,159,922) 32,887,429 (1,213,352) Od 2 do 6 meseci 313,253 (141,108) 661,081 (344,496) Od 6 do 12 meseci 28,885 (9,265) 145,121 (56,574) Preko 1 godine 16,276 (10,235) 339,855 (207,897)


35,131,939 (1,320,530) 34,033,486 (1,822,319)

Docnja je prikazana na nivou partije. d) Stanje kratkoročnih i dugoročnih plasmana sa obezvređenjem i bez obezvređenja, sa docnjom:

Docnja, kratkoročni i dugoročni plasmani Stanje 2017. Ispravka 2017. Stanje 2016. Ispravka 2016.

Do 2 meseca

1,513,090 - 1,524,476 - Od 2 do 6 meseci 130 - 180 - Od 6 do 12 meseci - - 43 - Preko 1 godine - - 37 -

Nemaju ispravku

1,513,220 - 1,524,736 -

Do 2 meseca

33,260,435 (1,159,922) 31,362,953 (1,213,352) Od 2 do 6 meseci 313,123 (141,108) 660,901 (344,496) Od 6 do 12 meseci 28,885 (9,265) 145,078 (56,574) Preko 1 godine 16,276 (10,235) 339,818 (207,897)

Imaju ispravku

33,618,719 (1,320,530) 32,508,750 (1,822,319)


35,131,939 (1,320,530) 34,033,486 (1,822,319)


81

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4. Kreditni rizik (nastavak) 39.4.3 Struktura kratkoročnih i dugoročnih kredita (nastavak) e) Izloženost kod kratkoročnih i dugoročnih kredita

Sektor Nemaju

ispravku Imaju ispravku Bruto (sa i bez

ispravke) Ispravka Neto

Prvoklasno sredstvo

obezbeđenja Adekvatno -

stambeni Adekvatno -

poslovni Nepokriveno Bruto


603,273 603,273 (13,770) 589,503 - 18,343 478,765 106,165 603,273

- SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA - 160,678 160,678 (3,451) 157,227 - - 66,308 94,370 160,678

SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 1,498,533 16,785,256 18,283,789 (1,110,347) 17,173,442 1,500,900 614,287 3,004,621 13,163,981 18,283,789 SEKTOR PREDUZETNIKA - 31,721 31,721 (1,090) 30,631 - 1,843 15,062 14,815 31,720 SEKTOR STRANIH LICA - 19,033 19,033 (64) 18,969 - 10,381 - 8,652 19,033 SEKTOR STANOVNIŠTVA 14,687 16,018,758 16,033,445 (191,808) 15,841,638 33,644 6,101,857 57,980 9,839,964 16,033,445


1,513,220 33,618,719 35,131,939 (1,320,530) 33,811,409 1,534,544 6,746,711 3,622,736 23,227,947 35,131,939


1,524,736 32,508,750 34,033,486 (1,822,319) 32,211,167 1,558,916 6,612,034 2,520,501 23,342,035 34,033,486


82

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4. Kreditni rizik (nastavak) 39.4.4. Koncentracija plasmana komitentima

a) Koncentracija kredita plasiranih komitentima Banke, prikazanih u bruto/neto iznosu na dan 31. decembra 2017. i na dan 31. decembra 2016. godine, je kod sledećih delatnosti:

Sektor Bruto Ispravka Neto 2017. Bruto Ispravka Neto 2016. SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA

20,810,616 (2,660,500) 18,150,116 24,118,771 (6,896,241) 17,222,530

SEKTOR STANOVNIŠTVA 17,056,955 (616,083) 16,440,872 16,610,974 (1,067,643) 15,543,331 SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 682,298 (82,047) 600,251 1,948,906 (1,147,257) 801,649 SEKTOR STRANIH LICA 455,348 (120,450) 334,898 860,014 (17,328) 842,686 SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA 160,914 (3,456) 157,458 83,348 (2,612) 80,736 SEKTOR PREDUZETNIKA 52,605 (3,517) 49,088 99,899 (33,147) 66,752 JAVNI SEKTOR 31,916 (3,305) 28,611 40,750 - 40,750 31. decembra

39,250,652 (3,489,358) 35,761,294 43,762,662 (9,164,228) 34,598,434

Stalni nadzor (monitoring) kao osnov za blagovremeno sagledavanje i prepoznavanje potencijalno rizičnih plasmana jeste kontinuirano praćenje pozicija portfolija Banke, kao i praćenje pojedinačnih plasmana (klijenata), čime se mogu uočiti prvi signali upozorenja na momente koji utiču na kvalitet portfolia ili plasmana i opadanje sposobnosti korisnika da servisira dug.


83

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4. Kreditni rizik (nastavak) 39.4.5 Kvalitet portfolija na dan 31. decembra 2017. godine a) Kvalitet portfolija u hiljadama dinara po bruto izloženosti

NADZOR A B C D E UKUPNO SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 5,038,594 7,138,722 3,528,273 2,861,457 2,243,569 20,810,615 SEKTOR STANOVNIŠTVA 10,338,961 1,632,953 1,405,798 1,893,274 1,785,970 17,056,956 SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 21,023 18,342 484,613 84,499 73,821 682,298 SEKTOR STRANIH LICA 75,291 178 8,578 - 371,301 455,348 SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA 115,233 - 45,681 - - 160,914 SEKTOR PREDUZETNIKA 15,228 6,785 5,388 1,879 23,325 52,605 JAVNI SEKTOR - - - - 31,916 31,916

31. decembra 2017.

15,604,330 8,796,980 5,478,331 4,841,109 4,529,902 39,250,652

31. decembra 2016.

13,993,985 7,969,095 5,653,899 4,857,071 11,288,611 43,762,662 U procesu zaštite potraživanja Banka pribavlja različite oblike kolaterala - instrumenata obezbeđenja, i to: novčane depozite, hipoteke (stambeni i poslovni objekti), zaloge na hartijama od vrednosti, zaloge pokretnih stvari, garancije trećih lica i dr. b) Pregled portfolija, prema sredstvima obezbeđenja (bruto izloženost)

NADZOR




obezbeđenja stambeni


obezbeđenja poslovni



obezbeđenja

Sumnjiva i sporna

potraživanja UKUPNO

A

1,534,621 3,227,440 1,180,167 9,662,102 - 15,604,330 B - 811,316 1,964,652 6,021,012 - 8,796,980 C - 1,207,302 541,325 3,729,704 - 5,478,331 D - 1,553,799 4,136 3,283,174 - 4,841,109 E - - - 1,310,776 3,219,126 4,529,902

31. decembra 2017.

1,534,621 6,799,857 3,690,280 24,006,768 3,219,126 39,250,652

31. decembra 2016.

1,560,292 6,666,319 2,549,272 24,503,269 8,483,510 43,762,662


84

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4. Kreditni rizik (nastavak) 39.4.5 Kvalitet portfolija na dan 31. decembar 2016. godine (nastavak) b) Sredstva obezbeđenja koje Banka pribavlja kao instrumente obezbeđenja (nastavak) Sredstva obezbeđenja potraživanja Banke prema svom kvalitetu mogu biti prvoklasna i adekvatna sredstva obezbeđenja. Narodna banka Srbije Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, kao i Odlukom o adekvatnosti kapitala banke propisuje uslove za njihovo priznavanje i tretman kojih se Banka strogo pridržava. 39.4.6 Izloženost po osnovu potraživanja za kamatu i naknadu po kreditima: a) Bruto izloženost po osnovu potraživanja za kamatu i naknadu po kreditima:

Sektor Dospela

potraživanja Sumnjiva i sporna

potraživanja Ukupno 2017. Dospela


potraživanja Ukupno 2016. JAVNI SEKTOR 31,916 - 31,916 40,749 - 40,749 SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 2,360 - 2,360 1,574 157,731 159,305 SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA 236 - 236 62 - 62 SEKTOR PREDUZETNIKA 141 970 1,111 275 3,673 3,948 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 53,811 74,863 128,674 250,068 399,635 649,703 SEKTOR STANOVNIŠTVA 44,209 15,603 59,812 52,528 20,097 72,625 SEKTOR STRANIH LICA 1 1,740 1,741 1,891 - 1,891

31. decembra

132,674 93,176 225,850 347,147 581,136 928,283 a1) Bruto izloženost po osnovu potraživanja za kamatu i naknadu po kreditima, sa aspekta ročnosti:

Ročnost Dospela




potraživanja Ukupno 2016.

Do 2 meseca

83,042 3,141 86,183 65,569 62 65,631 Od 2 do 6 meseci 7,685 1 7,686 18,411 363 18,774 Od 6 do 12 meseci 1,763 2,423 4,186 6,587 5,474 12,061 Preko 1 godine 40,184 87,611 127,795 256,580 575,237 831,817

31. decembra

132,674 93,176 225,850 347,147 581,136 928,283 Od ukupne bruto izloženosti po kamatama od 225,850 hiljada dinara (31. decembra 2016. godine: 928,283 hiljade dinara), na sumnjiva i sporna potraživanja odnosi se 93,176 hiljada dinara (31. decembra 2016. godine: 581,136 hiljada dinara). Kamata na sumnjivim i spornim potraživanjima se odnosi na obračunatu kamatu pre prenosa na SSP.


85

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4.6 Izloženost po osnovu potraživanja za kamatu i naknadu po kreditima (nastavak) b) Ispravke vrednosti po osnovu potraživanja za kamatu i naknadu po kreditima:

Sektor Dospela

potraživanja

Sumnjiva i sporna



potraživanja Ukupno 2016.

JAVNI SEKTOR

(3,305) - (3,305) - - - SEKTOR DRUGIH KOMITENATA (56) - (56) (50) (123,322) (123,372) SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA (5) - (5) (2) - (2) SEKTOR PREDUZETNIKA (19) (48) (67) (29) (2,169) (2,198) SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA (8,026) (57,061) (65,087) (198,241) (337,737) (535,978) SEKTOR STANOVNIŠTVA (6,620) (8,452) (15,072) (10,110) (14,980) (25,090) SEKTOR STRANIH LICA - (561) (561) (27) - (27)

31. decembra

(18,031) (66,122) (84,153) (208,459) (478,208) (686,667)


86

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4.6 Izloženost po osnovu potraživanja za kamatu i naknadu po kreditima (nastavak) c) Kamata na sumnjiva i sporna potraživanja

Kamate i naknade 2017. 2016.

Sektor Ukupno Od toga sumnjiva i

sporna potraživanja Ukupno Od toga sumnjiva i

sporna potraživanja

JAVNI SEKTOR

31,916 - 40,749 - SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 2,360 - 159,305 157,731 SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA 236 - 62 - SEKTOR PREDUZETNIKA 1,111 970 3,948 3,673 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 128,674 74,863 649,703 399,635 SEKTOR STANOVNIŠTVA 59,813 15,603 72,625 20,097 SEKTOR STRANIH LICA 1,740 1,740 1,891 -

31. decembra

225,850 93,176 928,283 581,136 c1) Kamata na sumnjiva i sporna potraživanja sa aspekta ročnosti Kamate i naknade 2017. 2016.

Ročnost Ukupno Od toga sumnjiva i

sporna potraživanja Ukupno Od toga sumnjiva i


Do 2 meseca

86,183 3,141 65,631 62 Od 2 do 6 meseci 7,686 1 18,774 363 Od 6 do 12 meseci 4,186 2,423 12,061 5,474 Preko 1 godine 127,795 87,611 831,817 575,237

31. decembra

225,850 93,176 928,283 581,136


87

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4.6 Izloženost po osnovu potraživanja za kamatu i naknadu po kreditima (nastavak) d) Izloženost po kamatama:

Sektor


bez sumnjivih i spornih

potraživanja

Ispravka bez sumnjivih i

spornih potraživanja

Neto bez sumnjivih i

spornih potraživanja

Sumnjiva i sporna

potraživanja

Ispravka na sumnjivim i

spornim potraživanjima

Neto sumnjiva i


Ukupno kamata

Ukupno ispravka Neto kamata

JAVNI SEKTOR

31,916 (3,305) 28,611 - - - 31,916 (3,305) 28,611 SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 2,360 (56) 2,304 - - - 2,360 (56) 2,304 SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA 236 (5) 231 - - - 236 (5) 231 SEKTOR PREDUZETNIKA 141 (19) 122 970 (48) 922 1,111 (67) 1,044 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 53,811 (8,026) 45,785 74,863 (57,061) 17,802 128,674 (65,087) 63,587 SEKTOR STANOVNIŠTVA 44,209 (6,620) 37,589 15,603 (8,452) 7,151 59,813 (15,072) 44,741 SEKTOR STRANIH LICA 1 - 1 1,740 (561) 1,179 1,740 (561) 1,179

31. decembra 2017.

132,674 (18,031) 114,643 93,176 (66,122) 27,054 225,850 (84,153) 141,697

31. decembra 2016.

347,147 (208,459) 138,687 581,136 (478,208) 102,929 928,283 (686,667) 241,616 Neto izloženost po kamatama je 141,697 hiljada dinara (31. decembra 2016. godine: 241,616 hiljada dinara).


88

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4.7. Izloženost kreditnom riziku a1) Maksimalna (bruto) izloženost kreditnom riziku po bilansnim stavkama:

2017. 2016.

Krediti i plasmani klijentima:

39,250,652 43,762,662 SEKTOR STANOVNIŠTVA 17,056,955 16,610,974 Krediti po transakcionim računima 151,653 166,766 Gotovinski krediti 8,083,805 5,650,809 Ostali krediti 443,512 590,887 Ostali plasmani 2,436 2,436 Potrošački krediti 1,425 6,822 Stambeni krediti 8,314,311 10,120,628 -kamate i naknade 59,813 72,626

SEKTOR STRANIH LICA

455,348 860,014

Krediti po transakcionim računima

1,022 1,384 Gotovinski krediti - - Ostali krediti 44 212 Ostali krediti u stranoj valuti 368,495 754,463 Stambeni krediti 18,992 25,182 Namenski depoziti u stranoj valuti dati u skladu s propisima 65,055 76,882

- Kamate i naknade

1,740 1,891

JAVNI SEKTOR

31,916 40,749

Plasmani javnom sektoru

- - -Kamate i naknade 31,916 40,749

SEKTORI PRAVNIH LICA

21,706,433 26,250,924 SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 679,937 1,789,601 SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA 160,678 83,286 SEKTOR PREDUZETNIKA 51,495 95,952 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 20,681,942 23,469,068 -Kamate i naknade 132,381 813,017


89

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4.7. Izloženost kreditnom riziku (nastavak) a2) Maksimalna izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama prikazana je u Napomeni 35 e) a3) Maksimalna izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama:

2017. 2016.

Krediti i plasmani bankama: 1,142,728 3,052,942 Krediti i plasmani klijentima: 39,250,652 43,762,662 Izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama 32,702,102 28,272,797 Maksimalna izloženost kreditnom riziku 73,095,482 75,088,401


90

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4.7. Izloženost kreditnom riziku (nastavak) b) Bruto i neto izloženost kreditnom riziku po plasmanima klijentima:

SEKTOR STANOVNIŠTVA

SEKTOR STRANIH LICA

JAVNI SEKTOR

SEKTOR DRUGIH

KOMITENATA

SEKTOR JAVNIH

PREDUZEĆA SEKTOR

PREDUZETNIKA

SEKTOR PRIVREDNIH

DRUŠTAVA UKUPNO Nedospeli i bez umanjenja vrednosti 14,687 - - - - - 1,498,533 1,513,221 Dospeli i bez umanjenja vrednosti 108 65,055 - - - - 32,189 97,351 Obezvređeni plasmani 16,982,347 388,553 - 679,937 160,678 51,495 19,151,220 37,414,230 Kamate i naknade 59,813 1,740 31,916 2,360 236 1,111 128,674 225,850 Ukupno bruto stanje (Napomena br 39.4.7 a) 17,056,955 455,348 31,916 682,297 160,914 52,606 20,810,616 39,250,652 Ispravka vrednosti (616,083) (120,450) (3,305) (82,047) (3,456) (3,517) (2,660,500) (3,489,358)

Neto 31. decembra 2017.

16,440,872 334,898 28,611 600,250 157,458 49,089 18,150,116 35,761,294

Neto 31. decembra 2016.

15,543,331 842,686 40,749 801,649 80,736 66,752 17,222,530 34,598,434 Nedospeli plasmani bez umanjenja vrednosti su pod nadzorom A u iznosu od 1,513,218 hiljada dinara i pod nadzorom B u iznosu od 3 hiljade dinara. Dospeli plasmani bez umanjenja vrednosti su pod nadzorom A u iznosu od 96,236 hiljada dinara, pod nadzorom B u iznosu od 5 hiljada dinara i pod nadzorom E u iznosu od 1,110 hiljada dinara.


91

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4.7. Izloženost kreditnom riziku (nastavak) c) Krediti i plasmani su pod nadzorom kako sledi: Stanovništvo

Gotovinski krediti

Krediti po transakcionim

računima Ostali krediti Ostali plasmani Potrošački krediti Stambeni krediti Ukupno

stanovništvo

Redovni A

7,107,320 104,112 186,822 - 167 2,940,540 10,338,961 Standardni B 450,363 18,280 119,734 - - 1,044,575 1,632,952 Posebni C 92,784 1,512 25,897 - - 1,285,605 1,405,798 Posebni D 168,724 3,563 26,473 - - 1,694,514 1,893,274 Posebni E 288,520 30,938 84,861 2,436 1,308 1,377,906 1,785,969 31. decembra 2017. 8,107,711 158,405 443,787 2,436 1,475 8,343,140 17,056,954

31. decembra 2016.

5,677,092 173,064 591,778 2,436 7,083 10,159,520 16,610,974

Pravna lica

Sektor stranih lica Javni sektor

Sektor drugih komitenata

Sektor javnih preduzeća

Sektor preduzetnika

Sektor privrednih društava Ukupno privreda

Redovni A

75,291 - 21,023 115,233 15,228 5,038,594 5,265,369 Standardni B 178 - 18,342 - 6,785 7,138,722 7,164,027 Posebni C 8,578 - 484,613 45,681 5,388 3,528,273 4,072,533 Posebni D - - 84,499 - 1,879 2,861,457 2,947,835 Posebni E 371,301 31,916 73,821 - 23,325 2,243,569 2,743,932 31. decembra 2017.

455,348 31,916 682,298 160,914 52,605 20,810,615 22,193,696

31. decembra 2016.

860,014 40,750 1,948,906 83,348 99,899 24,118,771 27,151,688


92

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4. Kreditni rizik (nastavak) 39.4.7. Izloženost kreditnom riziku (nastavak)

d1) Pojedinačno procenjeni plasmani

u hiljadama dinara

PRAVNA LICA SEKTOR STANOVNIŠTVA

BRUTO IZLOŽENOST Javni

sektor

Sektor drugih

komitenata Sektor

preduzetnika

Sektor privrednih

društava

Sektor stranih

lica Gotovinski

krediti

Krediti po transakcionim računima

Ostali krediti

Ostali plasmani

Potrošački krediti

Stambeni krediti Ukupno

Pojedinačno procenjeni plasmani 31.12.2017. 31,916 73,820 26,755 6,188,537 371,227 163,513 18,889 19,232 2,436 1,308 674,465 7,572,099 Pojedinačno procenjeni plasmani 31.12.2016. - 1,343,150 69,355 9,810,899 387,152 407,807 58,471 154,257 2,436 6,356 1,071,842 13,311,726


93

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.4. Kreditni rizik (nastavak) 39.4.7. Izloženost kreditnom riziku (nastavak) d2) Prikaz ispravki vrednosti za pojedinačno procenjene plasmane:

PRAVNA LICA

SEKTOR STANOVNIŠTVA

ISPRAVKA Javni

sektor Sektor drugih

komitenata Sektor

preduzetnika

Sektor privrednih

društava Sektor

stranih lica Gotovinski

krediti

Krediti po transakcionim

računima Ostali krediti

Ostali plasmani

Potrošački krediti

Stambeni krediti Ukupno

Pojedinačno procenjeni plasmani 31.12.2017. (3,305) (68,119) (1,839) (2,238,275) (120,385) (78,303)

(18,889)

(19,232) (2,436) (1,308) (284,646) (2,836,738)

Pojedinačno procenjeni plasmani 31.12.2016. - (1,128,310) (26,675) (6,462,090) (5,658) (318,322) (58,471) (154,257) (2,436) (6,356) (338,250) (8,500,825)


94

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.5. Restrukturirani plasmani i potraživanja 2017. 2016. Stambeni

1,032,681

1,315,654

Potrošački 129,656 175,307 Fizička lica 1,162,337 1,490,961 Pravna lica

4,905,243

4,855,135

Ukupno na dan 31. decembra

6,067,580

6,346,096

Pravna lica izmiruju obaveze:

• bez kašnjenja 95.03% (2016: 72.43%) • do 30 dana 0.21% (2016: 1.26%) • do 90 dana 1.59% (2016: 0.76%) • do 180 dana 2.66% (2016: 4.50%) • do 360 dana 0.00% (2016: 0.00%) • preko 360 0.51% (2016:2 1.05%)

Shodno kreditnoj politici Piraeus Grupe kao i izmenama i dopunama iste, sva restrukturirana potraživanja se klasifikuju u kategoriju 21 (Distressed Restructuring). Shodno kreditnoj politici Piraeus Grupe kao i izmenama i dopunama iste, sva restrukturirana potraživanja se klasifikuju i nalaze u okviru grupe Distressed Restructuring. Dodeljenu kategoriju 21 klijent zadržava najmanje u roku od narednih 12 meseci, te u zavisnosti od urednosti izmirivanja restrukturiranih potraživanja i ponovne procene njihovog boniteta, ovako dodeljena kategorija se nakon isteka od 12 meseci može korigovati graduelno naviše, u kategoriju 20 (Special Mention), u kategoriju 22 (Substandard) u slučajevima docnje u izmirivanju obaveza od preko 90 dana. Promene kategorija se vrše u skladu sa internom Procedurom za upravljanje problematičnim kreditima. Restrukturiranje se sprovodi kod klijenta koji nisu u mogućnosti da izvršavaju svoje ugovorene obaveze o roku i kod kojih je evidentirana docnja u izmirivanju obaveza. Postupkom restrukturiranja Banka nastoji da zaštiti svoje interese na najbolji mogući način i uz primenu trenutno važećih zakonskih propisa. 39.6 Definicija rizika likvidnosti Rizik likvidnosti se definiše kao mogućnost nastanka negativnih efekata na rezultat i kapital Banke, usled njene nesposobnosti da ispunjava dospele obaveze. Upravljanje rizikom likvidnosti vrši se u okviru Sektora upravljanja sredstvima (tekuća likvidnost), kao i u okviru Sektora za upravljanje rizicima i Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Banke (strateška likvidnost). Nivo likvidnosti Banke meri se i iskazuje propisanim pokazateljima likvidnosti:

• Pokazatelj likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanja prvog reda i likvidnih potraživanja drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane,

• Uži pokazatelj likvidnosti koji predstavlja odnos likvidnih potraživanja Banke prvog reda, s jedne strane, i zbira obaveza Banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza Banke sa ugovorenim rokom u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.

Banka je dužna da nivo likvidnosti održava tako da:

1. pokazatelj likvidnosti:

- iznosi najmanje 1.0 kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu, - ne bude manji od 0.9 duže od tri uzastopna radna dana, - iznosi najmanje 0.8 kada je obračunat za jedan radni dan;


95

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.6. Definicija rizika likvidnosti (nastavak)

2. uži pokazatelj likvidnosti:

- iznosi najmanje 0.7 – kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu, - ne bude manji od 0.6 duže od tri uzastopna radna dana, - iznosi najmanje 0.5 kad je obračunat za jedan radni dan.

3. Koeficijent pokrivenosti depozita stanovništva uvećanih za depozite bankarske grupe likvidnom aktivom

do 30 dana iznosi najmanje 50%. Struktura navedenih pokazatelja nije menjana od strane Narodne banke Srbije tokom 2017. godine. Sprovođenje principa likvidnosti sastoji se u kontinuiranim aktivnostima na usklađivanju ročnosti kako aktive i pasive Banke, tako i priliva i odliva sredstava, sa ciljem da se postigne optimalni nivo likvidnosti. Za analizu podataka o izloženosti Banke riziku likvidnosti i izveštavanje Izvršnog odbora Banke i Odbora za upravljanje aktivom i pasivom odgovoran je Sektor za upravljanje rizicima. Sektor za upravljanje rizicima razvio je niz internih dokumenata u vidu politika i procedura kao i paket izveštaja za praćenje izloženosti riziku likvidnosti koji se redovno ažurira i namenjen je pravovremenom i kvalitetnom izveštavanju prema Menadžmentu Banke i Odboru za upravljanje aktivom i pasivom. Pored toga, Sektor za upravljanje rizicima definisao je pretpostavke različitih scenarija za stres test likvidnosti Banke, kao i Plan poslovanja u slučajevima nastanka nepredviđenih događaja tj. krize likvidnosti (Contigenty Funding Plan-CFP). CFP planom definisana je i CFP grupa, za koordinaciju u slučaju krize likvidnosti, sa preciziranim članovima, pokazatelji potencijalne krize likvidnosti kao rani signali i okidači pokretanja CFP-a. Pokazatelji krize likvidnosti navedeni u planu poslovanja u slučajevima nastanka nepredviđenih događaja tj. krize likvidnosti usklađeni su i sa Planom oporavka Banke.


96

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.7. Rizik likvidnosti Analiza ročnosti bilansa prema preostaloj ročnosti:

Do 1 meseca Od 1 do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci Preko 1 godine Ukupno

AKTIVA Gotovina i sredstva kod Centralne banke 7,832,031 - - - 7,832,031

Založena finansijska sredstva

- - 325,740 325,740 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 2,806,173 - - - 2,806,173 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 148 535,968 621,188 628,465 1,785,769 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - - Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,078,485 - - 4,739 1,083,224 Krediti i potraživanja od komitenata 1,620,313 852,509 3,144,109 30,144,363 35,761,294 Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate - - - 117,504 117,504 Nematerijalna ulaganja - - - 115,876 115,876 Nekretnine, postrojenja i oprema - - - 527,957 527,957 Odložena poreska sredstva - - - 23,298 23,298 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - 206,098 - 206,098 Ostala sredstva 116,969 63 845 360,032 477,909

Ukupna aktiva na dan 31. decembar 2017. godine

13,454,119 1,388,540 3,972,240 32,247,974 51,062,873


97

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.7. Rizik likvidnosti (nastavak) Analiza ročnosti bilansa prema preostaloj ročnosti (nastavak):

Do 1 meseca Od 1 do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci Preko 1 godine Ukupno

PASIVA

- Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 6,040 - - - 6,040 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 2,265,860 570,229 - 1,422,080 4,258,168 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 15,254,105 5,628,927 4,270,050 4,497,983 29,651,065 Subordinirane obaveze - - 3,979,587 - 3,979,587 Rezervisanja 25,041 15,739 55,336 78,067 174,183 Ostale obaveze 218,316 218,316 Kapital - - - 12,775,514 12,775,514 Ukupno pasiva na dan 31. decembra 2017. godine 17,769,362 6,214,894 8,304,973 18,773,643 51,062,873

Ročna neusklađenost na dan 31. decembra 2017. godine

(4,315,243) (4,826,354) (4,332,754) 13,474,331 -

Ročna neusklađenost na dan 31. decembra 2016. godine

2,800,206 (4,044,717) (3,257,882) 4,502,393 -


98

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.7. Rizik likvidnosti (nastavak) Analiza ročnosti bilansa prema preostaloj ročnosti (nastavak): Iznosi prikazani u tabeli predstavljaju ugovorene nediskontovane novčane tokove:

a) Analiza ročnosti dugoročnih plasmana prema njihovoj preostaloj ročnosti (banke i druge finansijske organizacije): U hiljadama dinara 1-2 godine 2-5 godina Preko 5 godina Ukupno u dinarima Dugoročni krediti - - - - u stranoj valuti Dugoročni krediti 4,739 - - 4,739

Ukupno 31. decembra 2017. godine

4,739 - - 4,739


30,057 - - 30,057 b) Analiza ročnosti dugoročnih plasmana prema njihovoj preostaloj ročnosti (drugi komitenti): U hiljadama dinara 1-2 godine 2-5 godina Preko 5 godina Ukupno u dinarima Dugoročni krediti 2,518,839 8,639,641 17,824,412 28,982,892 u stranoj valuti Dugoročni krediti - 1,161,471 - 1,161,471 Ukupno 31. decembra 2017. godine 2,518,839 9,801,112 17,824,412 30,144,363


3,246,555 7,825,104 16,248,156 27,319,815


99

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.7. Rizik likvidnosti (nastavak)

BANKE I DRUGE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE a) Analiza ročnosti dugoročnih finansijskih obaveza prema njihovoj preostaloj ročnosti: U hiljadama dinara 1-2 godine 2-5 godina Preko 5 godina Ukupno u dinarima Namenski depoziti - - - - Nenamenski depoziti - - 95 95 Ukupno - - 95 95 u stranoj valuti

Namenski depoziti - 1,421,985 - 1,421,985 Nenamenski depoziti - - - - Ukupno - 1,421,985 - 1,422,080 Ukupno 31. decembra 2017. godine - 1,421,985 95 1,422,080


- 740,927

740,927

DRUGI KOMITENTI a) Analiza ročnosti dugoročnih finansijskih obaveza prema njihovoj preostaloj ročnosti: U hiljadama dinara 1-2 godine 2-5 godina Preko 5 godina Ukupno u dinarima Namenski depoziti - - - - Nenamenski depoziti 172,050 21,926 1,947 195,923 Ukupno 172,050 21,926 1,947 195,923 u stranoj valuti Namenski depoziti - 6,380 124 6,504 Nenamenski depoziti 3,371,652 864,368 59,536 4,295,556 Ukupno 3,371,652 870,748 59,660 4,302,060 Ukupno 31. decembra 2017. godine 3,543,702 892,674 61,607 4,497,983 Ukupno 31. decembra 2016. godine 4,846,782 1,378,227 17,828 6,242,837


100

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.8. Tržišni rizik

Tržišni rizik predstavlja mogućnost da fer vrednost budućih tokova gotovine po osnovu finansijskih instrumenata fluktuira usled promena tržišnih pokazatelja kao što su devizni kursevi, kamatne stope, i cene hartija. Tržišnim rizicima se upravlja kroz izradu „gap analiza“ i analiza osetljivosti. Analiza osetljivosti podrazumeva projekciju uticaja očekivanih i ekstremnih promena tržišnih pokazatelja na bilans uspeha Banke. a.1) Valutni rizik

Devizni (valutni) rizik predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na pozicije imovine i obaveza, a pre svega na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa. S obzirom da se bankarsko poslovanje obavlja u različitim valutama Banka je izložena uticaju oscilacija deviznih kurseva više različitih valuta čije uticaje meri i prati. U upravljanju deviznim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznih kurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U tabelama u nastavku prikazan je uticaj očekivanih promena deviznih kurseva na profit Banke pod pretpostavkom da su sve ostale varijable ostale nepromenjene. U skladu sa internom politikom Banke kao i potencijalnim oscilacijama deviznog kursa, Banka je postavila limit otvorene devizne pozicije koji je znatno konzervativniji od regulatornog limita devizne pozicije i koji se prati svakodnevno kako bi se osiguralo da izloženost Banke deviznom riziku ostane u visini utvrđenih limita. Banka svakodnevno meri devizni rizik prema metodologiji Narodne banke Srbije kroz Izveštaj o pokazatelju deviznog rizika. Tokom 2017. godine, Banka je strogo vodila računa o usklađenosti pokazatelja deviznog rizika, gde je ovaj pokazatelj uvek bio na nivou koji je znatno ispod propisane vrednosti.


101

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.8. Tržišni rizik (nastavak) Sektor upravljanja rizicima u skladu sa internom politikom za upravljanje tržišnim rizicima, za izloženost deviznom riziku takođe prati i izračunava i VaR parametar kao procenu najvećeg mogućeg gubitka usled normalnih tržišnih okolnosti i prema unapred definisanom intervalu poverenja. U izračunavanju VaR parametra Banka koristi metod istorijske simulacije.

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2016. godine

Valuta RSD

Deprecijacija

Uticaj na bilans uspeha u 000

RSD RSD

Aprecijacija


RSD EUR 10% 10,317 10% (10,317) USD 10% 290 10% (290) CHF 10% (2,153) 10% 2,153 TOTAL 8,454 (8,454)

Valuta RSD

Deprecijacija


RSD RSD

Aprecijacija


RSD EUR 20% 20,633 20% (20,633) USD 20% 580 20% (580) CHF 20% (4,306) 20% 4,306 TOTAL 16,907 (16,907) .

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2017. godine

Valuta RSD

Deprecijacija


RSD RSD

Aprecijacija


RSD EUR 10% (13,649) 10% 13,649 USD 10% (261) 10% 261 CHF 10% 2 10% (2) TOTAL (13,908) 13,908

Valuta RSD

Deprecijacija


RSD RSD

Aprecijacija


RSD EUR 20% (27,297) 20% 27,297 USD 20% (522) 20% 522 CHF 20% 3 20% (3) TOTAL (27,816) 27,816


102

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.8. Tržišni rizik (nastavak) a1.1) Analiza sredstava i obaveza po valutama, uključujući i valutnu klauzulu na dan 31. decembra 2017. godine:

AKTIVA EUR Klauzula-EUR CHF Klauzula-

CHF USD Klauzula

-USD GBP Ostale valute

Ukupno devizni

podbilans Dinarski

podbilans Svega

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 3,854,517 - 27,631 - 24,144 - 13,695 1,508 3,921,495 3,910,536 7,832,031 Založena finansijska sredstva 325,740 - - - - - - - 325,740 - 325,740 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 2,510,487 - - - - - - - 2,510,487 295,686 2,806,173 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 436,706 - - - - - - - 436,706 1,349,063 1,785,769 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 690,871 - 335,116 - 15,385 - 31,718 10,055 1,083,145 79 1,083,224 Krediti i potraživanja od komitenata 1,466,833 18,779,431 - 5,244,820 65,055 - - - 25,556,139 10,205,155 35,761,294 Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate - - - - - - - - - 117,504 117,504 Nematerijalna ulaganja - - - - - - - - 115,876 115,876 Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - - - - - 527,957 527,957 Odložena poreska sredstva - - - - - - - - 23,298 23,298 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - - - - - 206,098 206,098 Ostala sredstva 55,025 77 - - - - - - 55,102 422,807 477,909

UKUPNO AKTIVA

9,340,179 18,779,508 362,747 5,244,820 104,584 - 45,413 11,563 33,888,814 17,174,059 51,062,873


103

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.8. Tržišni rizik (nastavak) a1.1) Analiza sredstava i obaveza po valutama, uključujući i valutnu klauzulu na dan 31. decembra 2017. godine (nastavak):

PASIVA EUR Klauzula-EUR CHF Klauzula-

CHF USD Klauzula -

USD GBP Ostale valute

Ukupno Dinarski

podbilans Svega devizni

podbilans Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - - - - - - - 6,040 6,040 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 2,859,347 - - - - - - - 2,859,347 1,398,821 4,258,168 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 17,692,559 1,235,134 174,434 - 354,590 - 42,140 6,024 19,504,881 10,146,184 29,651,065 Subordinirane obaveze 3,979,587 - - - - - - - 3,979,587 - 3,979,587 Rezervisanja 16,964 19,157 - - 67 5 - - 36,193 137,990 174,183 Ostale obaveze 4,010 8,210 - - 322 - - - 12,542 205,774 218,316

UKUPNO OBAVEZE

24,552,467 1,262,501 174,434 - 354,979 5 42,140 6,024 26,392,550 11,894,809 38,287,359 KAPITAL - - - - - - - - - 12,775,514 12,775,514

UKUPNO PASIVA

24,552,467 1,262,501 174,434 - 354,979 5 42,140 6,024 26,392,550 24,670,323 51,062,873


104

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.8. Tržišni rizik (nastavak) a1.1) Analiza sredstava i obaveza po valutama, uključujući i valutnu klauzulu na dan 31. decembra 2016. godine:

AKTIVA EUR Klauzula-EUR CHF Klauzula-

CHF USD Klauzula

-USD GBP Ostale valute

Ukupno devizni

podbilans Dinarski

podbilans Svega Gotovina i sredstva kod Centralne banke 3,530,308 - 18,273 - 54,767

20,440 1,238 3,625,026 3,982,766 7,607,792

Založena finansijska sredstva 1,437,090 - - - -

1,437,090 34,792 1,471,882 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 1,176,353 - - - -

- - 1,176,353 981,078 2,157,431

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 446,146 - - - -

- - 446,146 1,605,772 2,051,918

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,663,880 30,056 756,385 - 205,410 - 9,892 4,183 2,669,806 - 2,669,806 Krediti i potraživanja od komitenata 1,870,043 19,038,283 - 6,759,114 76,947 - - - 27,744,387 6,854,047 34,598,434 Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate - - - - - - - - - 117,504 117,504 Nematerijalna ulaganja - - - - - - - - - 102,182 102,182 Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - - - - - - 539,408 539,408 Odložena poreska sredstva - - - - - - - - - 55,982 55,982 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - - - - - 273,259 273,259 Ostala sredstva 66,273 185 - - - - - - 66,458 531,183 597,641

UKUPNO AKTIVA 10,190,093 19,068,524 774,658 6,759,114 337,124 - 30,332 5,421 37,165,266 15,077,973 52,243,239


105

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.8. Tržišni rizik (nastavak) a1.1) Analiza sredstava i obaveza po valutama, uključujući i valutnu klauzulu na dan 31. decembra 2016. godine (nastavak):

PASIVA EUR Klauzula-EUR CHF Klauzula-

CHF USD Klauzula

- USD GBP Ostale valute

Ukupno Dinarski

podbilans Svega devizni

podbilans Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - - - - - - - 3,817 3,817 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 2,414,993 - - - - - - - 2,414,993 954,290 3,369,283 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 21,908,151 1,336,623 187,642 - 333,836 - 26,373 586 23,793,211 8,166,826 31,960,037 Subordinirane obaveze 4,147,633 - - - - - - - 4,147,633 - 4,147,633 Rezervisanja 19,792 47,157 - - - 10 - - 66,959 140,237 207,196 Ostale obaveze 4,564 17,373 - - 380 - - - 22,317 201,616 223,933 UKUPNO OBAVEZE 28,495,133 1,401,153 187,642 - 334,216 10 26,373 586 30,445,113 9,466,786 39,911,899 KAPITAL - - - - - - - - - 12,331,340 12,331,340 UKUPNO PASIVA 28,495,133 1,401,153 187,642 - 334,216 10 26,373 586 30,445,113 21,798,126 52,243,239


106

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.8. Tržišni rizik (nastavak) a1.1) Analiza sredstava i obaveza po valutama, uključujući i valutnu klauzulu Politika Banke u smislu upravljanja deviznim rizikom usmerena je na održavanju skver devizne pozicije što realizovano i ugovaranjem svop transakcija, koje su u knjigama Banke do realizacije iskazivane na vanbilansnim pozicijama.

Vanbilansne pozicije EUR Klauzula-EUR CHF Klauzula-

CHF USD Klauzula -

USD GBP Ostale valute Ukupno

Dinarski podbilans

31. decembra 2017. Spot devizna pozicija (15,212,288) 17,517,007 188,313 5,244,820 (250,395) (5) 3,273 5,539 7,496,264 (7,496,264) Vanbilans - netirano (2,441,205) - (5,433,117) - 247,789 - - - (7,626,533) - Duga devizna pozicija - - 16 - - - 3,273 5,632 8,921 - Kratka devizna pozicija (136,486) - - - (2,611) - - (93) (139,190) - 31. decembra 2016. - Spot devizna pozicija (18,305,040) 17,667,371 587,016 6,759,114 2,908 (10) 3,959 4,835 6,720,153 (6,720,153) Vanbilans - netirano 740,834 - (7,367,660) - - - - - (6,626,826) - Duga devizna pozicija 103,165 - - - 2,898 - 3,959 4,835 114,857 - Kratka devizna pozicija - - (21,530) - - - - - (21,530) -


107

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.8. Tržišni rizik (nastavak) 39.8 a. 2) Kamatni rizik Upravljanje kamatnim rizikom Banka ima za cilj da zaštiti svoju neto kamatnu maržu i kapital od negativnih uticaja koji mogu nastati kao rezultat oscilacija kamatnih stopa na tržištu. Osnovni način merenja izloženosti kamatnom riziku jeste analiza vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog određivanja cena (repricing) kamatno osetljive aktive (potraživanja) i kamatno osetljive pasive (obaveza). Ove neusklađenosti, tj. gepovi, prikazuju se u Izveštaju o gepu kamatnih stopa koji alocira pozicije aktive i pasive po dospećima, u zavisnosti od datuma ponovnog određivanja kamatne stope u slučaju ugovora sa promenljivom kamatnom stopom, odnosno prema datumu dospeća za ugovore sa fiksnom kamatnom stopom. Negativni efekti promene kamatnih stopa mere se njihovim uticajem na neto prihode od kamata (net interest income NII). Model koji Banka koristi zasniva se na analizi uticaja promena kamatnih stopa na obračunate prihode od kamate i projektovane prihode od kamate. Earnings at Risk - predstavlja tradicionalni pristup merenja kamatnog rizika i osnovu za detaljnije i potpunije analize osetljivosti prihoda od kamate. Pri merenju kamatnog rizika koristi se predefinisana promena kamatnih stopa po svim valutama od 100 baznih poena i to za unapred definisan vremenski interval od godinu dana. Tokom 2017. godine EaR mera osetljivosti kamatnog rizika je bila u skladu sa propisanim limitom. U sledećim tabelama prikazan je uticaj očekivanih promena kamatnih stopa na neto prihod od kamata, a da su pritom sve ostale varijable ostale nepromenjene:

Osetljivost bilansa uspeha na promenu kamatnih stopa za 31.12.2017. u RSD

(EaR mera)

Osetljivost bilansa uspeha na promenu kamatnih stopa za 31.12.2016. u RSD

(EaR mera) RSD

92,722,359

RSD

81,344,411 EUR 25,066,067 EUR 40,112,302 USD 295,717 USD 1,999,905 JPY 160 JPY 9,085 GBP 37,232 GBP 89,602 CHF 39,916,405 CHF 55,822,240 AUD 29,704 AUD 12,901 CAD 7,872 CAD 5,152 Total

158,075,516

Total

179,395,598


108

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.8. Tržišni rizik (nastavak) 39.8 a. 2) Kamatni rizik (nastavak) Rizik od promene kamatnih stopa

AKTIVA Do 1 meseca Od 1 do 3 meseca Od 3 do 12 meseci Preko godinu dana

Ukupno kamatonosno

Ukupno nekamatonosno Ukupno

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 3,487,454 - - -

3,487,454 4,344,577 7,832,031

Založena finansijska sredstva - - - 325,740 325,740 - 325,740 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 2,644,830 - - -

2,644,830 161,343 2,806,173 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 148 535,968 621,188 628,465

1,785,769 - 1,785,769

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,078,485 - - 4,739

1,083,224 - 1,083,224

Krediti i potraživanja od komitenata 1,558,566 849,696 3,136,101 30,075,234

35,619,597 141,697 35,761,294 Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate - - - - - 117,504 117,504 Investicije u zavisna društva

Nematerijalna ulaganja - - - - - 115,876 115,876 Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - - 527,957 527,957 Odložena poreska sredstva - - - - - 23,298 23,298 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - 206,098 206,098 Ostala sredstva - - - - - 477,909 477,909 Ukupno aktiva

8,769,483 1,385,664 3,757,289 31,034,178

44,946,614 6,116,259 51,062,873


109

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.8. Tržišni rizik (nastavak) 39.8 a. 2) Kamatni rizik (nastavak) Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak):

PASIVA Do 1 meseca

Od 1 do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci

Preko godinu dana

Ukupno kamatonosno

Ukupno nekamatonosno Ukupno

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - -

- 6,040 6,040

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 2,263,602 568,472 - 1,421,767

4,253,841 4,327 4,258,168 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 15,149,541 5,584,514 4,238,372 4,479,179

29,451,606 199,459 29,651,065

Subordinirane obaveze - - 3,972,609 - 3,972,609 6,978 3,979,587 Rezervisanja - - - - - 174,183 174,183 Ostale obaveze - - - - - 218,316 218,316 Ukupno obaveze 17,413,143 6,152,986 8,210,981 5,900,946 37,678,056 609,303 38,287,359 KAPITAL - - - - - 12,775,514 12,775,514 Ukupno pasiva 17,413,143 6,152,986 8,210,981 5,900,946

37,678,056 13,384,817 51,062,873

Ročna neusklađenost na dan 31. decembra 2017. godine (8,643,660) (4,767,322) (4,453,692) 25,133,232

7,268,558 (7,268,558) -

Ročna neusklađenost na dan 31. decembra 2016. godine (6,168,570) (4,483,378) (2,505,799) 17,790,753

4,633,006 (4,633,006) -


110

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.8. Tržišni rizik (nastavak) a.3) Fer vrednost imovine i obaveza a) Imovina i obaveze koje se ne vrednuju po fer vrednosti Sledećа tаbelа rezimirа neto vrednosti po kojima se sredstva i obaveze evidentiraju u knjigama, a koja nisu vrednovana po fer vrednosti, ali Banka veruje da njihova fer vrednost ne odstupa značajno od vrednosti u knjigama.

Vrednost u knjigama Fer vrednost

POTRAŽIVANJA 2017. 2016. 2017. 2016. Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,083,224 2,669,806 1,083,224 2,669,806 Krediti i potraživanja od komitenata 35,761,294 34,598,434 35,761,294 34,598,434 OBAVEZE Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 4,258,168 3,369,283 4,258,168 3,369,283 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 29,651,065 31,960,037 29,651,065 31,960,037 Fer vrednosti na dan 31. decembra 2017. godine:

- kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija, - kredita i potaživanja od komitenata, - depozita i ostalih obaveza prema bankama , drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci, - depozita i ostalih obaveza prema drugim komitentima,

koji se vrednuju po amortizovanoj vrednosti ne odstupaju značajno od njihovih vrednosti iskazanih u knjigama Banke, budući da su kratkoročni i da su vrednovani po kamatnim stopama koje su podložne promenama ali zbog kratkoročnog karaktera pomenute imovine i obaveza ne postoje značajni rizici koji bi ukazivali na odstupanje knjigovodstvene vrednosti od fer vrednosti. Finansijski instrumenti iskazani po amortizovanoj vrednosti imaju ili kratkoročna dospeća ili u slučaju dužeg roka dospeća uključenu varijabilnu kamatnu stopu koja preko svog promenljivog dela odražava tekuće tržišne uslove. Uzimajući u obzir prethodno navedeno, Banka smatra da je vrednost po kojoj su ovi finansijski instrumenti iskazani ujedno i njihova tržišna (fer) vrednost.


111

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.8. Tržišni rizik (nastavak) a.3) Fer vrednost imovine i obaveza (nastavak) a) Imovina i obaveze koje se ne vrednuju po fer vrednosti (nastavak) Fer vrednosti na dan 31. decembra 2017. godine kredita i potraživanja od komitenata Tržišna (fer) vrednost kredita komitentima ne odstupa značajno od njihove knjigovodstvene vrednosti umanjene za eventualne ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja. Prilikom izračunavanja potencijalnog obezvređenja Banka uzima u obzir tržišne (fer) vrednosti kolaterala. b) Sredstva i obaveze iskazane po fer vrednosti Fer vrednost finansijskih instrumenata kotiranih na aktivnim tržištima zasniva se na tekućim cenama ponude (finansijska sredstva) ili tražnje (finansijske obaveze). Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu poslednjih raspoloživih transakcija između nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na tržištu. Modeli procene oslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum vrednovanja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili posle datuma vrednovanja. Na datum bilansa stanja, Rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovovarajući način oslikavaju tekuće tržišne uslove, uključujući relativnu likvidnost tržišta i kamatne marže. MSFI 7 definiše hijerahiju tehnika vrednovanja fer vrednosti u zavisnosti od toga da li su ulazni podaci koji se koriste pri vrednovanju utvrdivi ili neutvrdivi. Nivo 1 Aktivno tržište - tržište na kojem se transakcije koje uključuju dato sredstvo ili obavezu odvijaju dovoljno često i u dovoljnom obimu da kontinuirano obezbeđuju informacije o cenama. Nivo 2 Ako sredstvo ili obaveza imaju konkretnu ugovornu odredbu, ulazni parametri nivoa 2 moraju biti suštinski utvrdivi tokom čitavog životnog veka sredstva ili obaveze. Ulazni parametri nivoa 2 obuhvataju sledeće:

• Kotirane cene na aktivnim tržištima za slična sredstva ili obaveze, • Ulazne podatke koji nisu kotirane cene a koji su utvrdivi za dato sredstvo ili obavezu (npr. utvrdive

kamatne stope i krive prinosa). Nivo 3 Cilj odmeravanja fer vrednosti ostaje isti – utvrđivanje izlazne cene, pri čemu treba nastojati da se odaberu najpouzdaniji među neutvrdivim ulaznim podacima. Ulazni parametri za merenje na nivou 3 treba da obuhvate i rizik svojstven konkretnoj tehnici vrednovanja kao i rizik svojstven ulaznim parametrima za vrednovanje. Ulazni podatak nivoa 3:

• Prognoze dobiti/novčanih tokova koje se koriste u utvrđivanju fer vrednosti jedinica koje generišu novac.


112

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.8. Tržišni rizik (nastavak) a.3) Fer vrednost imovine i obaveza (nastavak) b) Sredstva i obaveze iskazane po fer vrednosti (nastavak) Sledećа tаbelа rezimirа vrednosti po kojima se sredstva i obaveze evidentiraju po fer vrednosti u knjigama:

POTRAŽIVANJA 2017.

2016.


325,740

1,471,882 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 2,806,173

2,157,431

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1,785,769

2,051,918 OBAVEZE

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 6,040

3,817

POTRAŽIVANJA vrednovana po fer vrednosti

Ukupno 2017. Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Ukupno 2016. Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Založena finansijska sredstva (Napomena 18) 325,740 - 325,740 - 1,471,882 - 1,471,882 - Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju (Napomena 19) 2,806,173 - 2,806,173 - 2,157,431 - 2,157,431 - Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Napomena 20) 1,785,769 3 1,785,621 145 2,051,918 3 2,051,770 145 OBAVEZE vrednovane po fer vrednosti

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 6,040 - 6,040 - 3,817 - 3,817 -

Založena finansijska sredstva, finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju se odnose na državne zapise Republike Srbije. . Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju: - 1,785,769 hiljada dinara se odnosi na državne zapise Republike Srbije, - 145 hiljada dinara se pretežno odnosi na akcije Tržišta novca, - 3 hiljade dinara se odnosi na ostale akcije za koje postoji aktivno tržište. Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju Zbog toga što ne postoji aktivno tržište na srpskom finansijskom tržištu, i samim tim ne postoji mogućnost da fer vrednost bude objektivno utvrđena (kotirana cena), Banka za obračun fer vrednosti koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova koji proističu iz finansijskog sredstva, a pri čemu se kao izvor ulaznih podataka koriste pouzdani izvori (Bloomberg, Reuters i tržište hartija od vrednosti Republike Srbije). Banka aktivno i na svim nivoima poslovanja upravlja kapitalom. Ciljevi Banke u upravljanju kapitalom, koji predstavlja širi koncept od pozicije kapitala u bilansu stanja, su da:

• obezbedi usaglašenost sa zahtevima vezanim za kapital, koje je definisala Narodna banke Srbije, • da obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po »Going Concern Principle«”, • da održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja, planirani rast i likvidnost.


113

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.9. Rizik kapitala Funkcija upravljanja kapitalom u nadležnosti je Sektora za upravljanje rizicima koji je odgovoran za planiranje, alokaciju, upravljanje i izveštavanje o kapitalu u skladu sa smernicama i zakonskim zahtevima kako NBS, tako i Piraeus Grupe. Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane Rukovodstva Banke. Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital:

• Minimalni iznos kapitala od EUR 10 milliona, • Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala od 4.5%, • Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala od 6%, • Pokazatelj adekvatnosti kapitala od 8%.

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog akcijskog kapitala. Osnovni kapital čini zbir sledećih elemenata:

• Uplaćenog osnovnog akcijskog kapitala, • Pripadajuće emisione premije, • Rezervi iz dobiti.

Uslove za njihovo uključivanje u osnovni kapital bliže definiše Odluka o adekvatnosti kapitala.

Odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala su: • Gubici iz ranijih godina, • Nematerijalna ulaganja, • Nerealizovani gubici, • Odložena poreska sredstva.

Kapitalni zahtevi za kreditne, tržišne i operativne rizike obračunavaju se u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala.

Na dan 31. decembra 2017. godine, kapital Banke je iznosio 12,150,053 hiljadu dinara, dok je racio adekvatosti kapitala bio iznad propisanog minimuma odnosno 33.31%.

a) Struktura kapitala Banke na dan 31. decembra 2017. godine kao i koeficijenti adekvatnosti kapitala

Redni broj Naziv pozicije Iznos

1

KAPITAL

12,150,053

1.1 OSNOVNI KAPITAL 12,150,053 1.1.1 Osnovni akcijski kapital 12,150,053

1.1.1.1 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuća emisiona premija 17,570,230 1.1.1.1.1 Uplaćen iznos instrumenata osnovnog akcijskog kapitala 16,975,755 1.1.1.1.3 Pripadajuća emisiona premija uz instrumente osnovnog akcijskog kapitala 594,475 1.1.1.3 (-) Gubitak (5,313,597)

1.1.1.3.1 (-) Gubici iz ranijih godina (5,313,597) 1.1.1.4 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici/gubici (3,378)

1.1.1.4.2 (-) Nerealizovani gubici (3,378) 1.1.1.5 Rezerve iz dobiti, ostale rezerve i rezerve za opšte bankarske rizike 35,972

1.1.1.5.2 Ostale rezerve 35,972

1.1.1.9 (-) Ostala nematerijalna ulaganja umanjena za povezane odložene poreske obaveze (115,876)

1.1.1.9.1 (-) Ostala nematerijalna ulaganja pre umanjenja za povezane odložene poreske obaveze (115,876)

1.1.1.10

(-) Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti, izuzev onih koja proističu iz privremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze (23,298)


114

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.9 Rizik kapitala (nastavak) a) Struktura kapitala Banke na dan 31. decembra 2017. kao i koeficijenti adekvatnosti kapitala

(nastavak)

Redni broj Naziv pozicije Iznos

1 RIZIČNA AKTIVA

36,470,971

1.1

RIZIKOM PONDERISANE IZLOŽENOSTI ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE, RIZIK SMANjENjA VREDNOSTI KUPLjENIH POTRAŽIVANjA I RIZIK IZMIRENjA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA 29,730,803

36892 Rizikom ponderisane izloženosti - standardizovani pristup 29,730,803 1.1.1.1 Izloženosti po klasama (isključujući sekjuritizovane pozicije) 29,730,803

1.1.1.1.6 Izloženosti prema bankama 700,134 1.1.1.1.7 Izloženosti prema privrednim društvima 11,265,794 1.1.1.1.8 Izloženosti prema fizičkim licima 8,047,114 1.1.1.1.9 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 4,106,174

1.1.1.1.10 Izloženosti koje se nalaze u statusu neizmirenja obaveza 4,141,040 1.1.1.1.15 Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 293,908 1.1.1.1.16 Ostale izloženosti 1,176,639

1.3 RIZIČNA AKTIVA PO OSNOVU IZLOŽENOSTI TRŽIŠNIM RIZICIMA 992,668 36951 Izloženost tržišnim rizicima - banka koja ne primenjuje pristup internih modela 992,668 1.3.1.1 Izloženost cenovnom riziku po osnovu pozicija u dužničkim hartijama od vrednosti 853,476 1.3.1.2 Izloženost cenovnom riziku po osnovu pozicija u vlasničkim hartijama od vrednosti - 1.3.1.3 Izloženost deviznom riziku 139,192 1.3.1.4 Izloženost robnom riziku -

1.4 RIZIČNA AKTIVA PO OSNOVU IZLOŽENOSTI OPERATIVNOM RIZIKU 5,747,500 37347 Standardizovani, odnosno alternativni standardizovani pristup 5,747,500

2 POKAZATELj ADEKVATNOSTI OSNOVNOG AKCIJSKOG KAPITALA 33.31 2.1 Višak (+) ili nedostatak (-) osnovnog akcijskog kapitala 10,508,857 2.2 Minimalni pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala određen banci 4.50 3 POKAZATELj ADEKVATNOSTI OSNOVNOG KAPITALA 33.31

3.1 Višak (+) ili nedostatak (-) osnovnog kapitala 9,961,793 3.2 Minimalni pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala određen banci 6.00 4 POKAZATELj ADEKVATNOSTI KAPITALA 33.31

4.1 Višak (+) ili nedostatak (-) kapitala 9,232,373 4.2 Minimalni pokazatelj adekvatnosti kapitala određen banci 8.00


115

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.10. Rizik izloženosti Banke Banka koristi propisane limite izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica kao i limite velikih izloženosti. Rizik izloženosti Banke prema jednom licu, prema grupi povezanih lica i prema licima povezanim sa Bankom se identifikuje u fazi uspostavljanja inicijalnog kontakta klijenta sa Bankom, u fazi odlučivanja po plasmanu i u toku trajanja plasmana. Identifikacije ovog rizika već u fazi inicijalnog kontakta klijenta sa Bankom je važna sa aspekta: - određivanja visine mogućeg plasmana u smislu identifikacije koncentracije rizika jednom licu odnosno grupi

povezanih lica, ili licu povezanom sa Bankom i usklađenosti sa utvrđenim limitima, - utvrđivanja nivoa disperzije rizika. Lice ili organ Banke koji odlučuje o angažovanju Banke (krediti, garancije, avali i dr.), u postupku donošenja odluke mora posedovati i podatak o visini kapitala Banke, koji Sektor upravljanja rizicima dostavlja Rukovodiocima organizacionih delova nadležnih za kompletiranje predloga za odobravanje angažovanja Banke. Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke i da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke. 39.11. Rizici ulaganja Banke Rizici ulaganja Banke obuhvataju rizike ulaganja Banke u druga pravna lica i rizike ulaganja u osnovna sredstva. U skladu sa navodima iz prethodnog stava organ Banke ili ovlašćeno lice koje odlučuje o ulaganjima u osnovna sredstva, u postupku donošenja odluke treba posedovati podatak o visini kapitala Banke i trenutnoj izloženosti Banke ovoj vrsti rizika, a posebno u slučajevima većih ulaganja. Odeljenje upravljanja rizicima prati ulaganja Banke i obaveštava Upravni odbor i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke. 39.12. Ostali tržišni rizici Rizik izmirenja/isporuke nastaje kada transakcije vezane za dužničke ili vlasničke hartije od vrednosti (izuzev repo i "reverse" repo ugovora i ugovora o pozajmljivanju hartija od vrednosti) nisu izmirene nakon predviđenog datuma isporuke ugovorenog između Banke i druge ugovorne strane (due delivery date). Rizik druge ugovorne strane nastaje kod svih nedospelih potraživanja iz knjige trgovanja. 39.13. Operativni rizik Operativni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja. Uloga procesa upravljanja operativnim rizicima je da identifikuje, proceni, kontroliše i smanji mogućnost nastanka i uticaj operativnih rizika na poslovanje Banke. Banka ne može da eliminiše sve operativne rizike, ali kroz proces evidentiranja, analiziranja i izveštavanja o događajima operativnog rizika, može da identifikuje propuste u svojim procesima, proizvodima i procedurama i njihovim unapređenjem smanji učestalost kao i negativan uticaj na poslovanje i profitabilnost Banke.


116

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 39.13. Operativni rizik (nastavak) Baza podataka predstavlja sveobuhvatni skup informacija o nastalim događajima operativnog rizika koji su bitni u donošenju pravovremenih i efikasnih odluka u redovnom poslovanju sa ciljem da se minimiziraju ili potpuno eliminišu određeni nepovoljni događaji i/ili njihov dalji razvoj. Važan aspekt procesa upravljanja operativnim rizicima je ažurno izveštavanje Menadžmenta Banke o materijalno značajnim operativnim rizicima, kao i permanentna obuka svih zaposlenih uključenih u proces prikupljanja podataka o operativnim rizicima i sveobuhvatno razvijanje svesti o značaju identifikovanja, merenja, kontrole i izveštavanja o događajima sa operativnim rizikom. U cilju efikasnog praćenja i predviđanja potencijalnih izvora operativnih rizika, u svakom organizacionom delu Banke izabran je koordinator za operativni rizik koji predstavlja vezu između tog organizacionog dela i Odeljenja za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima za sva pitanja vezana za upravljanje operativnim rizicima. Takodje, u Banci je formirana Komisija za procenu Operativnih rizika (ORAC) kao telo koje će imati sledeća zaduženja: (a) sagledavanje RCSA rezultata na nivou Banke nakon svakog završenog ciklusa; (b) pregled i konačna potvrda za usvajanje Akcionih planova; (c) sagledavanje toka razvoja (implementacije) definisanih Akcionih planova; (d) pregled realizovanih značajnih gubitaka po osnovu operativnih rizika i definisanje mera u cilju umanjenja takvih rizika; (e) podrška unapređenju RCSA procesa. Komisija se sastoji od predstavnika Interne revizije, Sektora za ljudske resurse, Odeljenja za kontrolu usklađenosti poslovanja, Odeljenja za organizaciju, Odeljanja za upravljanje projektima, Odeljenja za informacione tehnologije, Pravnog Sektora i Sektora za upravljanje rizicima. Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima podnosi izveštaje Izvršnom i Upravnom Odboru Banke, Odboru za upravljanje rizicima, Komisiji za procenu operativnih rizika, centrali Banke, Rukovodiocima organizacionih delova Banke kao i NBS. Banka primenjuje standardizovani pristup u izračunavanju kapitalnog zahteva za operativni rizik. Upravljanje operativnim rizicima prati se u segmentima:

(a) RCSA (metod internih samoprocena operativnih rizika i kontrola), (b) Monitoring internih kontrola, (c) Formiranje i upravljanje Bazom podataka operativnih rizika, (d) Kalkulacija minimalnog kapitalnog zahteva kao i internog kapitalnog zahteva za operativni rizik, (e) Eksternalizacija poslovnih aktivnosti Banke, (f) Uvođenje novih proizvoda, sistema i procesa, (g) Linije izveštavanja, (h) Ostalo.

40. USAGLAŠENOST OBAVEZA I POTRAŽIVANJA Banka je, pre sastavljanja finansijskih izveštaja u cilju usaglašavanja međusobnih obaveza i potraživanja sa pravnim licima i preduzetnicima, prosledila klijentima izvode otvorenih stavki sa stanjem na dan 31. oktobar 2017. godine. IOS-i su sačinjeni za pozicije aktive i pasive za koje je pozitivnom regulativom propisana obaveza usaglašavanja dužničko-poverilačkih odnosa. Banka prilikom usaglašavanja dužničko poverilačkih odnosa u pozicije IOS-a ne uključuje vanbilansne pozicije, osim otpisanih potraživanja koja su preknjižena na vanbilans. Od ukupnih potraživanja koja su bila predmet usaglašavanja 37,809,044 hiljada dinara, osporeno je 0.00%, dok se 5.25% ili 1,985,539 hiljada dinara odnosi na potraživanja po IOS-ima koja klijenti nisu preuzeli. Od ukupnih obaveza koje su bile predmet usaglašavanja 13,897,072 hiljada dinara, nije bilo osporenih obaveza, dok se 4.52% ili 627,873 hiljada dinara odnosi na obaveze po IOS-ima koje klijenti nisu preuzeli.


117

41. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA Novi MSFI 9, koji zamenjuje dosadašnji MRS 39 i koji je stupio na snagu 1. januara 2018. godine, uvodi nove zahteve u vezi sa klasifikacijom i vrednovanjem finansijskih instrumenata. Najznačajnije promene i efekti odnose se na privredne subjekte u finansijskom sektoru. Novi model obezvređenja finansijskih sredstava na bazi očekivanog kreditnog gubitka (Expected credit loss – EC) je odgovor na kritike obezvređenja finansijskih sredstava utvrđenog u skladu sa MRS 39, koji je dovodio do prekasnog i premalog nivoa ispravki vrednosti. Novi model očekivanog gubitka pomera fokus sa pitanja „da li se gubitak desio“ na pitanje „da li će se gubitak desiti“. Nivo ispravke vrednosti je viši, jer se ranije priznaje kreditni gubitak, nego po dosad važećem modelu nastalih gubitaka u skladu sa MRS 39. Usklađivanje knjigovodstvene vrednosti finansijskih instrumenata zbog prelaska na MSFI 9, koji će biti priznat kroz akumulirane gubitke ranijih godina kao korekcija početnog stanja 2018. godine, uticaće na povećanje obezvređenja u iznosu od 231,786 hiljada dinara. Georgios Theodosiou imenovan je za predsednika Izvršnog Odbora odlukom Upravnog Odbora Banke od 9. marta 2018. godine, čime je ujedno sa funkcije predsednika Izvršnog Odbora razrešen Dimitrios Kariotis. Dana 23. marta 2018. godine izvršeno je smanjenje kapitala poništenjem akcija u posedu akcionara na osnovu Odluke o smanjenju vrednosti elemenata osnovnog akcijskog kapitala kroz povlačenje i poništenje akcija, radi pokrića gubitka i isplate akcionaru: - Banka je izvršila smanjenje osnovnog akcijskog kapitala u iznosu od 4,657,248 hiljada dinara radi pokrića dela

gubitka u istom iznosu. Smanjenje osnovnog akcijskog kapitala izvršeno je povlačenjem i poništenjem akcija Banke i to u ukupnom nominalnom iznosu od 4,657,248 hiljada dinara. Po osnovu pokrića gubitka kapital je smanjen u ukupnom iznosu od 4,657,248 hiljada dinara (razlika do visine gubitka u iznosu od 5,313,599 hiljada dinara pokrivena je na sledeći način: 35,966 hiljade dinara iz ostalih formiranih rezervi, 594,475 hiljada dinara iz pripadajućih emisionih premija uz instrumente osnovnog akcijskog kapitala i 25,910 hiljada dinara iz dobiti ranijih godina.

- Banka je izvršila smanjenje osnovnog akcijskog kapitala u iznosu od 5,130,387 hiljada dinara radi isplate akcionaru.

Dana 23. marta 2018. godine je izvršen upis promene proistekle iz smanjenja osnovnog akcijskog kapitala kod CRHOV-a, odnosno donošenje Odluke CRHOV-a, a istog dana i donošenje Odluke APR-a. Nakon protoka roka od 30 dana od dana 23. marta 2018. godine, Banka je izvršila plaćanje akcionaru po osnovu gore opisanog smanjenja kapitala. Dana 13. aprila 2018. godine su zaključeni Ugovori o kreditu između Piraeus Rent-a d.o.o., Beograd i filijale Piraeus Banke London, a u vezi otplate kredita (tzv. Carve-out portfolio). U sklopu navedene transakcije izvršena je uplata, po osnovu Ugovora o finansijskom učešću, ugovorenog iznosa od strane Piraeus Rent-a d.o.o., Beograd na račun Banke. Uplata je izvršena 20. aprila 2018. godine u ukupnom iznosu od EUR 54,897,983. Dodatno, Piraeus Rent d.o.o., Beograd je u celosti otplatio svoju obavezu po osnovu uzetog kredita Banci dana 20. aprila 2018. godine u iznosu od EUR 2,167,537. Dana 23. aprila 2018. isplaćeni su Piraeus Banci SA, Grčka subordinirani dug u iznosu od EUR 33 miliona i CDA depoziti u iznosu od EUR 12 miliona. Dana 23. aprila 2018. godine isplaćen je od strane Banke iznos od EUR 1 po osnovu otkupa investicija Piraeus Banke SA, Grčka (51% udela ili 159,780 hiljada dinara) u Piraeus Leasingu d.o.o., Beograd. Udeli Banke obelodanjeni su u Napomeni 23. Dana 23. aprila 2018. godine Skupština Banke je donela Odluku o usvajanju finansijskih izveštaja i Odluku o pokriću gubitka na teret neraspoređenog dobitka, a po osnovu knjiženja efekata prve primene MSFI 9. Banka na dan 23. aprila 2018. godine ima 399 zaposlenih. Prodaja Banke Direktna Banka a.d., Beograd je 23. aprila 2018. godine isplatila kupoprodajnu cenu Piraeus Banci SA, Grčka u iznosu od EUR 18 miliona, preko računa Banke čime je postala 100% vlasnik akcija Banke.


NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVESTAJE 31. decembar 2017. godine

42. DEVIZNI KURSEVI

Zvanioni devizni kursevi Narodne Banke Srbija koriMeni za preraOun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2017. i na dan 31. decembra 2016. godine u funkcionalnu valutu, za pojedine strane valute su:

2017. 2016.

118.4727 123.4723 99.1155 117.1353

101.2847 114.8473

Theodosiou Georgios Predsednik lzvr§nog odbora

Dimitrios Kariotis Clan tzvr§nog odbora

Dragana 2ivanovia Rukovodilac Raounovodstva gatibite4V/C

EUR USD CHF

7-= i

118

2017 -GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

2017- GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

PIRAEUS BANKA AD BEOGRAD

2017-GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

2

Poslovne aktivnosti

Piraeus Bank AD Beograd (u daljem tekstu: “Banka”), članica grčke Piraeus bankarske grupe, prisutna je na srpskom tržištu od maja 2005. godine.

Banka poseduje stručno znanje i iskustvo u oblastima poslovanja sa velikim korporativnim klijentima, stanovništvom, malim, srednjim i mikro preduzećima, a njenu poslovnu filozofiju predstavlja poštovanje najviših međunarodnih normi i vrednosti u obezbeđivanju bankarskih proizvoda i usluga, uz primenu najnovijih tehnologija.

Banka je u 2017. godini uprkos jakoj konkurenciji očuvala tržišnu poziciju, zadržala ukupan nivo depozita na stabilnom nivou i dodatno proširila obim usluga prema svojim klijentima.

Banka je u 2017. godini vodila odgovornu kreditnu politiku putem kojeje ozbiljno pristupala proceni rizika prilikom odobravanja kreditnih plasmana i održala stabilnu likvidnost radi ostvarivanja određenih ciljeva politike Banke.

Tokom 2017. godine, Banka je uložila napore radi povećanja operativne efikasnosti i nastavila sa strategijom smanjenja operativnih troškova u cilju ostvarenja profita.

Rešavanje kredita u docnji Banka je nastavila i u 2017. godini, posebno u oblasti korporativnog bankarskog sektora. Realizovana je prodaja dela kreditnog portfolija na osnovu Ugovora koji je potpisan 4. jula 2017. godine. Prodaja portfolija je okončana dana 21. avgusta 2017. godine, uplatom iznosa od RSD 649,596 hiljada dinara.

Neto prihodi po osnovu kamata u 2017. godini iznose 1,618,634 hiljade dinara (2016. godina: 1,376,468 hiljada dinara).

Rezultat Banke za poslovnu godinu je dobitak nakon oporezivanja u iznosu od 439,326 hiljada dinara (2016. godina: dobitak nakon oporezivanja u iznosu od 25,910 hiljada dinara).

Bruto prihodi od kamate u 2017. godine iznose 2,091,784 hiljade dinara (2016. godina: 1,967,660 hiljada dinara). Najveći udeo u iznosu od 1,944,392 hiljade dinara (2016. godina: 1,718,653 hiljade dinara), odnosno 92.95% (2016. godine: 87.35%), predstavljaju prihodi od plasmana stanovništvu i preduzećima.

Bruto prihodi od kamate u iznosu od 2,091,784 hiljade dinara (2016. godina: 1,967,660 hiljada dinara) u poslovnim prihodima učestvuju sa 62.86% (2016. godina: 58.54%)

Banka koriguje prihode od kamata na osnovu obračuna prihoda od kamate na neto izloženost1.

1 Vrši se reklasifikacija strukture bilansa uspeha između prihoda od kamata i prihoda od ukidanja obezvređenja. Prvi obračun kamate na neto izloženost je primenjen u 2016. godini, a knjiženje realizovano retroaktivno sa pripadajućim valutama, za svaki bilansni dan počev od 31. januara 2016. godine i sa aktuelnim datumom obrade. Princip obračuna kamate na neto izloženost zasniva se na istim pravilima obračuna kamate koja važe za obračun na bruto izloženost pri čemu je neto izloženost trenutna zatečena izloženost. Obračun kamate na neto izloženost se vrši korišćenjem efektivne kamatne stope koja je korišćena za diskontovanje budućih novčanih tokova.


3

Bruto prihod od kamata u 2017. godini je porastao u odnosu na 2016. godinu usled:

- Povećanja prosečnog portfolija gotovinskih dinarskih kredita stanovništvu za 3,032,500 hiljada dinara,

- Povećanja prosečnog portfolija kredita privredi za 2,122,573 hiljade dinara.

Bruto rashodi od kamate na depozite realizovani su u iznosu od 473,150 hiljada dinara (2016. godina: 591,192 hiljade dinara). Najveći udeo u iznosu od 319,649 hiljada dinara (2016. godina: 502,058 hiljada dinara), odnosno 67.56% (2016. godina: 84.92%), predstavljaju rashodi od depozita stanovništva i preduzeća.

Iskazano smanjenje rashoda od kamata na depozite je rezultat smanjenja kamatnih stopa na bankarskom tržištu.

Bruto prihodi od naknada u iznosu od 486,982 hiljade dinara (2016. godina: 470,820 hiljada dinara) u poslovnim prihodima učestvuju sa 14.63% (2016. godina: 14.01%).

Neto poslovni prihodi realizovani su u iznosu od 2,803,609 hiljada dinara (2016. godina: neto poslovni prihod u iznosu od 2,282,388 hiljada dinara).

Neto poslovni prihodi bez troškova obezvređenja realizovani su u iznosu od 2,806,699 hiljada dinara (2016. godina: 2,727,836 hiljada dinara). Realizovano povećanje za 78,863 hiljade dinara je uglavnom rezultat povećanja prihoda od kamata.

Neto kamatna marža u 2017. godini iznosi 3.64 % i izračunata je kao odnos neto kamatnog prihoda i prosečne kamatonosne neto aktive.

Troškovi obezvređenja iznose 3,090 hiljada dinara (2016. godina: 445,448 hiljada dinara). Obezvređenja su se u 2016. godini uglavnom odnosila na plasmane sa povećanim rizikom, za koje je realizovana prethodno pomenuta prodaja portfolia u 2017. godini.

Operativni troškovi u iznosu od 2,332,454 hiljade dinara (2016. godina: 2,260,466 hiljada dinara) povećani su za 71,987 hiljada dinara u odnosu na prethodni period (Napomena 13). Povećanje operativnih troškova je rezultat povećanja ostalih rashoda ( za reklamu i propagandu, advokatske usluge, intelektualne usluge i dr.).

Bruto vrednost kreditnog portfolija klijentima na bilansni dan iznosi 39,250,652 hiljade dinara (31. decembar 2016. godine: 43,762,662 hiljade dinara). Bruto vrednost kreditnog portfolia (Napomena 39.4.7) smanjena je za 4,512,010 hiljada dinara. Najznačajnije smanjenje je u sektoru pravnih lica za 4,544,491 hiljadu dinara.

Rezultat Banke za poslovnu godinu je dobitak nakon oporezivanja u iznosu od 439,326 hiljada dinara (2016. godina: dobitak nakon oporezivanja u iznosu od 25,910 hiljada dinara).


4

Nefinansijski pokazatelji relevantni za Banku

Banka je, uprkos svim izazovima koje su u 2017. godini uticale na poslovanje, uspela da očuva svoju poziciju. Osnovni pokazatelji poslovanja sa aspekta bilansa stanja Bilans stanja 2017. 2016.

Bilansna aktiva (u 000 RSD)

51,062,873

52,243,239 procenat rasta (2.26%) Plasmani Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (u 000 RSD) 1,083,224 2,669,806 procenat rasta (59.43%) Krediti i potraživanja od komitenata (u 000 RSD) 35,761,294 34,598,434 procenat rasta 3.36% Depoziti Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci (u 000 RSD) 4,258,168 3,369,283 procenat rasta 26.38% Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima (u 000 RSD) 29,651,065 31,960,037 procenat rasta (7.22%) Pozicija likvidnosti i pozicija kapitala Banke je u okvirima propisanim od strane regulatornog tela. Povećanje osnovnog kapitala nije vršeno u 2017. godini. Banka je uspela da bude iznad tržišta kada su u pitanju važni parametri - prikazani u tabeli :

Pokazatelji poslovanja u skladu sa zahtevima NBS-a Propisani Ostvareni

Kapital Minimum 10 miliona

EUR 102.6 miliona EUR Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala Minimum 4.5% 33.31% Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala Minimum 6% 33.31% Pokazatelj adekvatnosti kapitala Minimum 8% 33.31% Izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica Maksimum 25% 11.55% Zbir svih velikih izloženosti Maksimum 400% 35.01% Ukupna ulaganja Banke Maksimum 60% 4% Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 20% 1.15%


5

Nefinansijski podaci Sektor poslovanja sa privredom

Sektor poslovanja sa privredom ima visoko kvalitetan, specijalizovan i iskusan tim korporativnih bankara koji na adekvatan način pokriva potrebe pravnih lica koja posluju u Republici Srbiji i u inostranstvu.

Osnovni cilj svih članova tima Sektora poslovanja sa privredom je pronalaženje adekvatnih rešenja koja će u najboljoj meri zadovoljiti potrebe postojećih i potencijalnih klijenata Banke.

U prvoj polovini 2017. godine, a u skladu sa definisanom strategijom Piraeus bankarske grupe iz 2016. godine, Sektor poslovanja sa privredom je nastavio sa povećanjem kreditnog portfolija, proširenjem baze kreditnih i nekreditnih klijenata, a sve u cilju dostizanja definisanog rasta prinosa na uložena sredstva kako bi se povećala ekonomska vrednost Banke.

Dobri poslovni rezultati Banke u celosti su doprineli zaključenju sporazuma sa novim strateškim partnerom u drugoj polovini 2017. godine. Konačno preuzimanje Ban

ke od strane novog strateškog partnera se očekuje u prvoj polovini 2018. godine.

Do konačnog preuzimanja

ke od strane novog strateškog partnera, organi Banke su predefinisali strategiju sa fokusom na praćenje i servisiranje postojećeg kreditnog portfolija Banke.

Depozitni portfolio klijenata Sektora poslovanja sa privredom u toku 2017. godine je bio stabilan.

Jedan od prioriteta Sektora poslovanja sa privredom tokom godine bile su i aktivnosti na jačanju poslovnih odnosa sa klijentima Banke sa akcentom na povećanje obima platnog prometa preko računa klijenata otvorenih u Banci.

Misija Banke uz podršku novog strateškog partnera ostaje ista, da bude dosledan i pouzdan partner, partner od poverenja, a sve u cilju izgradnje dugoročno obostrano korisnih odnosa između klijenata i Banke. Sektor poslovanja sa stanovništvom Tokom 2017. godine, u delu poslovanja sa stanovništvom, Banka je predstavila nove ponude proizvoda i usluga pod okriljem sponzorstva Košarkaškog saveza Srbije, unapredila najtraženije ponude i primenila nova sistemska rešenja koja doprinose efikasnijem i bezbednijem poslovanju. Povodom sponzorstva Košarkaškog saveza Srbije, kreirana je nova komunikaciona i marketing platforma za proizvode i usluge za stanovništvo. Za ovaj projekat, Banka je osvojila prestižnu SPORTO nagradu za najbolji sponzorski projekat iz Srbije u oblasti sporta. Banka je rebrendirala svoje najznačajnije kreditne proizvode i sa novim vizualom i porukom se predstavila klijentima. Tajmaut kredit je predstavljen i kroz TV kampanju. Uvedeni su novi periodi otplate za kredite za refinansiranje, kao i maksimalni iznosi kredita. Povezani su kreditni proizvodi Banke i poslovi bankoosiguranja na način da klijent kupovinom oba proizvoda može da uštedi novac i dodatno obezbedi sebe i svoju porodicu. Banka je otpočela saradnju sa novim partnerom, osiguravajućom kućom Triglav a.d.o. Beograd, u poslovima bankoosiguranja, kao i kolektivnog osiguranja kredita penzionera.


6

Ponuda depozitnih proizvoda je ojačana rebrendiranim proizvodom Piraeus 50 All star štednja kao i novom vrstom štednje Najbolja petorka STEP štednja i Štednja za medalju.

Organizovana je akcija Cash back za sve kupovine kreditnim karticama Visa classic i Visa travel & smile u supermarketima i na pumpama u Grčkoj, kao i akcija podizanja novca sa ATM-a bez provizije na Bančinim bankomatima u Grčkoj.

Sprovedena je akcija Gigatron, za sve klijente koji nisu koristili kreditnu karticu u poslednjih 6 meseci, uz povraćaj 5% na kupljenu robu.

Unapređena je Installment usluga za kreditne kartice. Za transakcije podizanja gotovine na bankomatima i POS terminalima omogućena je podela na 12 mesečnih rata bez kamate uz proviziju.

Organizovane su sezonske akcije povoljnosti sa Master debit karticom u saradnji sa DM prodavnicama, Lagunom i Cineplex bioskopima.

Banka je povećala bazu pravnih lica, kosrinika e-banking usluge i za ovu uslugu omogućena je funkcionalnost „udaljenog potpisa“ na platformi Halcom.

Povećana je sigurnost klijenata u okviru Halcom aplikacije na korisničkoj strani kao i na strani administratora.

Uvedena je usluga M-banking za IOS aparate za fizička lica.

Sektor informacionih tehnologija

U 2017. godini aktivnosti IT sektora bile su usmerene na nekoliko važnih projekata kako u aplikativnom tako i u infrastrukturnom delu.

U aplikativnom delu, ovo se pre svega odnosi na uspešan razvoj modula za WEB kredite, primenu Bazel III izveštavanja kao i usklađivanje regulatornih izveštaja u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije.

U infrastrukturnom delu, Banka je izvršila značajno ulaganje u kupovinu novih servera za glavnu bankarsku aplikaciju, kao i u implementaciju ForcePoint Web gateway rešenja (Proxy, Web i URL filtering) čime je osim povećanja kapaciteta i performansi, obezbedila i dodatnu sigurnost celog sistema Banke.

Svi projekti su završeni na vreme i u skladu sa postavljenim ciljevima, odnosno očekivanim rezultatima.

Konstantno se radi na unapređenju poslovnih procesa, optimizaciji istih, automatizaciji funkcionalnosti informacionog sistema Banke, kao i implementaciji novih modula u informacionom sistemu a sve u cilju poboljšavanja efektivnosti i efikasnosti podrške poslovanju Banke.

IT procesima se upravlja po ITIL (Information Technology Infrastructure Library) modelu koji obezbeđuje servisnu organizaciju i unapređenje podrške rada IT sektora poslovnim odeljenjima. Upravljanje incidentima, zahtevima i problemima se radi na organizovan i efikasan način, primenom softverskih rešenja, koja omogućavaju merenje efikasnosti i kvaliteta pruženih usluga, odnosno zadovoljstva korisnika tih usluga. Sve značajnije izmene sistema (aplikativne i sistemske) vrše se po strogo propisanoj Proceduri za upravljanje promenama.


7

Značajna unapređenja su izvršena u oblasti sigurnosti informacionih tehnologija i to kao rezultat nekoliko kompleksnih projekata koji su omogućili viši nivo bezbednosti i smanjenje rizika u oblasti sistema informacionih tehnologija.

Sektor ljudskih resursa U okruženju koje se brzo menja Sektor ljudskih resursa ima snažnu stratešku ulogu, kako bi se ostvario poslovni plan i predvidela i podržala dinamika poslovanja. Godina 2017. je bila puna događanja, aktivnosti, i pronalaženja efikasnih i izvodljivih odgovora na izazove.

Sektor ljudskih resursa se fokusirao na sledeće prioritete:

- optimizacija internih i eksternih troškova, - unapređenje odnosa i celokupne saradnje sa internim i/ili eksternim klijentima, - unapređivanje procesa i procedura zarad jasnog definisanja stepena odgovornosti

pozicije/funkcije.

Banka je u navedenim oblastima sprovela niz inicijativa, kao što su:

- nastavak Piraeus Trening Akademije, - posete filijalama od strane direktora Sektora ljudskih resursa i Rukovodstva Mreže filijala, na

osnovu čega su kreirani konkretni akcioni planovi, kao odgovor na pitanja koja su zaposleni izdvojili tokom sastanaka,

- organizovanje sastanaka menadžmenta u širem sastavu (middle menadžment i više pozicije), na kojima se komunicira o poslovanju Banke, strateškom planu poslovanja u kriznim situacijama, kao i inicijativama Sektora ljudskih resursa o unapređivanju korporativne kulture,

- nastavak projekta mapiranja zaposlenih, na osnovu čega se planiraju mere za retenciju, povećanje angažovanosti, razvoj i unapređenje karijere zaposlenih koji su mapirani kao talenti, zaposleni sa visokim potencijalom i zaposleni visoke efikasnosti u radu,

- uvođenje novih projekata na ovu temu – Talent Management, - uvođenje novog projekta analize poslova – Job analysis project.

Za Sektor ljudskih resursa ovi rezultati pokazuju da je potrebno osmisliti, usvojiti i sprovesti u delo strateški plan akcije kojim bi se unapredili ključni pokretači angažovanosti zaposlenih i konstantno raditi na njegovom ostvarenju, u okviru datih mogućnosti i budžeta.

Naglasak je stavljen na sistem zarada i beneficija, kako bi se ojačala veza između zarade i ostvarenih rezultata, kroz dodatno razvijanje insentiv šeme za zaposlene u Mreži filijala, kao i da se razvije plan za zadržavanje rukovodilaca, sukcesora i ključnih ljudi. Cilj ovog procesa je da se evaluira i beleži postignuće zaposlenih i timova u poređenju sa unapred definisanim kriterijumima rada i ponašanja, kao i oblasti u kojima je neophodno preduzeti akcije kako u cilju unapređenja učinka tako i u cilju razvoja karijere i pripreme za unapređenje na više pozicije.

Unapređenje znanja i veština zaposlenih ima strateški značaj kako bi bolje razumeli koja je njihova uloga u postizanju rezultata Banke, i kako bi svi zaposleni radili u skladu sa zajedničkom vizijom i vrednostima, razvili rezilijentnost i bili spremni da se brzo adaptiraju na promene u okruženju i poslovnoj politici Banke.


8

Banka aktivno sprovodi i vodi računa o merama unapređenja ravnopravnosti polova, što se reflektuje kroz sve programe i mere planiranja kadrova, zapošljavanja, obuke i razvoja zaposlenih, kao i drugih oblasti upravljanja ljudskim resursima koje preduzima Sektor ljudskih resursa. Obuka i trening zaposlenih Banke su dodatno intenzivirani tokom 2017. godine, kako bi se izašlo u susret potrebama razvoja, kao i kvalitetu ishoda kako funkcionalnih, tako i treninga u vezi sa razvojem menadžerskih veština i kompetencija.

Održano je skoro 30,000 sati aktivnosti obuke i razvoja zaposlenih, a u programe je bilo uključeno 2,425 učesnika.

Održani su brojni treninzi, seminari i događanja, koji su vezani za sticanje profesionalnih znanja i veština, kao i sticanje licenci za zastupnike u osiguranju. Istovremeno je nastavljena i druga godina Piraeus Akademije koju pohađa 24 uspešnih kolega.

Sektor sredstava i likvidnosti Polazeći od strateške orijentacije Banke, poslovne aktivnosti funkcije Sektora sredstava i likvidnosti tokom 2017. godine bile su usmerene na obezbeđivanje optimalnog nivoa likvidnosti Banke uz ispunjavanje svih regulatornih pokazatelja, upravljanje kamatnim i valutnim rizicima, pribavljanje odgovarajućih izvora finansiranja uz smanjenje koncentracije i poboljšanje ročne i valutne usklađenosti. Pored toga, pružena je podrška poslovanju sa klijentima i sprovedene su aktivnosti na uvođenju novih proizvoda, kao što je kamatni svop.


9

Kratak prikaz organizacione strukture


10


11

Aktivnosti vezane za upravljanje plasmanima sa povećanim rizikom Razvijanje poslovne strategije i politike u vezi sa klijentima koji imaju plasmane sa povećanim rizikom obuhvata:

stalno nadgledanje poslovnih aktivnosti i finansijskog stanja klijenata kroz relevantne finansijske analize,

stalni monitoring klijenata i naplata dugovanja, finansijska analiza poslovanja svih korporativnih klijenata na devetomesečnoj osnovi, priprema mesečnih izveštaja za pojedine klijente.

Upravljanje plasmanima sa povećanim rizikom podrazumeva:

- predlaganje rejtinga po klijentima čiji plasmani zahtevaju posebnu pažnju, - učestvovanje u pregovorima sa klijentima oko naplate loših plasmana u kašnjenju, - izrada predloga za naplatu i aktivaciju kolaterala, - saradnja sa agencijama za promet nekretnina i advokatskim kancelarijama, - organizovanje procena i obilaženje kolaterala koji se nalaze u portfoliju klijenata čiji su plasmani

sa povećanim rizikom, - praćenje naplate i - praćenje stečajnih postupaka u saradnji sa pravnim sektorom.

Strategija za upravljanje rizicima i kapitalom Banke

U skladu sa zahtevom po osnovu Zakona o bankama, Odluke o upravljanju rizicima NBS i usklađivanja Banke sa standardima poslovanja Grupe, Banka je definisala Strategiju rizika i kapitala.

U skladu sa standardima i najboljom praksom Grupe, Strategija rizika i kapitala je definisana u skladu sa Opštom strategijom Banke i poslovnim planom na srednjoročnom nivou, koji se revidira na godišnjoj bazi.

Svrha Strategije rizika i kapitala jeste da se uspostavi osnova za formiranje šire kulture i svesti o rizicima u Banci i obezbedi sveobuhvatna smernica okvira upravljanja rizikom u skladu sa direktivama Odbora, a u skladu sa obavezama Banke prema supervizornim organima pod tekućim specijalnim ekonomskim i tržišnim uslovima.

Banka stavlja naročit naglasak na efektivno praćenje i upravljanje rizikom u cilju održavanja stabilnosti, finansijskog boniteta i kontinuiteta poslovanja. U tom kontekstu, funkcija Upravljanja rizikom obuhvata zbir svih strategija, politika, procedura, procesa upravljanja i sistema koje Banka razvija i primenjuje kako bi adekvatno identifikovala, izmerila, pratila, kontrolisala i ublažila rizike koji proističu iz njenog poslovanja.

Opšti ciljevi funkcija upravljanja rizikom u okviru Banke su sledeći:

• jačanje baze kapitala Banke, poboljšavajući njenu poziciju likvidnosti; • uspešno upravljanje negativnim efektima stresnih ekonomskih uslova; • postizanje strateških poslovnih ciljeva Banke; • usvajanje najbolje prakse koja odgovara veličini, rizičnom profilu i poslovnoj strategiji Banke; • stalno usklađivanje i usaglašavanje praksi upravljanja rizikom i kapitalom sa regulatornim

zahtevima; • podrška u procesu odlučivanja na nivou Banke; • podrška optimalnoj alokaciji kapitala i prinosu korigovanim za rizik po poslovnoj jedinici/klijentu; • podrška poslovnim jedinicama u cilju poboljšanja svog poslovanja i postizanja svojih poslovnih

ciljeva;


12

• uspostavljanje limita koji održavaju rizik u okviru prihvatljivih nivoa, u skladu sa apetitom za rizik Banke;

• optimizacija kreditnog rejtinga Banke od strane agencija za rejting ili trećih lica; • doprinos konstantnom poboljšanju modela korporativnog upravljanja Banke; • povećanje svesti o rizicima i kulture rizika na svim nivoima Banke.

Banka priznaje sledeće materijalne kategorije rizika koje proističu iz njenog poslovanja:

• Kreditni rizik jeste rizik gubitka za Banku koji nastaje iz potencijalne nemogućnosti druge ugovorne strane da ispuni svoje ugovorne obaveze. Kreditni rizik obuhvata sledeće potkategorije:

o Rizik pozajmljivanja: mogućnost gubitka zbog nemogućnosti zajmoprimca da ispuni svoje obaveze prema Banci u skladu sa dogovorenim uslovima,

o Kreditni rizik druge ugovorne strane, rizik pre izmirenja: rizik da bi druga ugovorna strana u transakciji mogla da ne izvrši svoje obaveze pre konačnog izmirenja gotovinskih tokova iz transakcija vanberzanskih (OTC) derivata i obveznica, ili reverznih repo ugovora i repo ugovora.

o Prilagođavanje izloženosti po osnovu rizika druge ugovorne strane (CVA): rizik negativnih promena fer vrednosti vanberzanskih (OTC) derivata, zbog promena u kreditnom kvalitetu druge ugovorne strane.

o Rizik poravnanja: mogućnost da druga strana u trgovini neće uspeti da izmiri svoje obaveze kada su iste dospele npr. neispunjenje jedne strane da isporuči gotovinu, devize, robu ili hartije od vrednosti pri poravnanju.

• Tržišni rizik se definiše kao rizik potencijalnog gubitka koji može nastati zbog negativnih promena u nivou, volatilnosti ili korelaciji kamatnih stopa, kurseva ili cena robe. Glavne kategorije tržišnog rizika su sledeće:

o Kamatni rizik: rizik potencijalnog gubitka vrednosti koji može nastati usled negativne promene u apsolutnom nivou kamatnih stopa, u rasponu između dve stope, u obliku krive prinosa i sl.

o Rizik kreditnog spreda: rizik potencijalnog gubitka vrednosti koji može nastati usled negativne promene u nivou, relativnom nivou ili volatilnosti kreditnog spreda.

o Rizik akcijskog kapitala (equity risk): rizik potencijalnog gubitka vrednosti koji može nastati usled negativne promene u nivou, volatilnosti ili korelaciji berzanskih cena, tržišnih indeksa ili equity derivata.

o Devizni rizik: rizik od potencijalnog gubitka vrednosti koji može nastati usled negativne promene u nivou, volatilnosti ili korelaciji kurseva.

o Robni rizik: rizik od potencijalnog gubitka vrednosti koji može nastati usled negativne promene u nivou, volatilnosti ili korelaciji cena robe.


13

• Rizik likvidnosti jeste rizik da Banka neće moći da ispuni svoje dospele finansijske obaveze. Rizik likvidnosti se dalje deli na:

o Rizik finansiranja likvidnosti – proističe iz nemogućnosti Banke da ispuni svoje obaveze (uključujući očekivane i neočekivane obaveze iz trenutnih ili budućih gotovinskih tokova) kada dospeju.

o Rizik tržišne likvidnosti – mogućnost finansijskog gubitka koji proističe iz pozicija koje ne mogu biti konvertovane u gotovinu u željenom vremenskom okviru ili će tom prilikom doneti značajan gubitak (hair-cut).

• Operativni rizik definiše se kao rizik od gubitka koji proističe iz sledećih izvora: neadekvatni interni procesi, zaposleni, sistemi i eksterni događaji.

• Pravni rizik i rizik usklađenosti poslovanja smatraju se potkategorijom operativnog rizika i definišu se kao rizik od zakonskih i regulatornih sankcija, finansijskog gubitka i/ili uticaja na reputaciju Banke koji proističu zbog neusklađenosti sa zakonodavnim i regulatornim okvirom, ugovornim obavezama i kodeksima ponašanja vezanim za njene aktivnosti.

Reputacioni rizik se definiše kao trenutni ili budući rizik gubitka prihoda ili negativnog uticaja na kapital koji proističe iz negativne percepcije imidža Banke od strane klijenata, drugih ugovornih strana, akcionara, investitora i regulatora.

Rizik zemlje predstavlja mogućnost gubitka, koji proističe iz događaja koji nastaju u specifičnoj zemlji i utiču na mogućnost drugih ugovornih strana (preduzeća, pojedinci, nezavisni subjekti) koji vode poslovanje u toj zemlji, da ispune svoje obaveze.

Rizik koncentracije jeste mogućnost gubitka koji proističe od prekomerne izloženosti zajedničkim i međusobno povezanim faktorima. Koncentracija se može pojaviti u svim vrstama rizika (kreditni, tržišni, operativni rizik). Glavna kategorija rizika koncentracije jeste kreditni rizik koncentracije koji nastaje zbog značajne izloženosti prema jednoj ugovornoj strani/garantu ili grupi međusobno povezanih ugovornih strana/garanata, sektora, aktivnosti, geografske oblasti ili vrste pokrivenosti.

Strateški rizik jeste mogućnost gubitka koji nastaje od negativnih promena u poslovnom okruženju u kojem Banka posluje, kao i od negativnih ili zakasnelih poslovnih/strateških odluka.

Banka je usvojila niz opštih principa koji podstiču njen okvir upravljanja rizicima:

• Upravni odbor, Izvršni odbor i Više rukovodstvo odgovorni su za uspostavljanje jake kulture upravljanja rizicima u svim aktivnostima i hijerarhijskim nivoima Banke;

• Upravni odbor kroz Odbor za upravljanje rizicima ima odgovornost za odobravanje i revidiranje rizičnog profila, sklonosti ka riziku, Strategije upravljanja rizicima i kapitalom i politika na godišnjem nivou.

• Više rukovodstvo Banke, imajući u vidu najbolji interes akcionara kao i stabilnost i poslovanje Banke, odgovorno je za efektivnu implementaciju Strategije upravljanja rizicima i kapitalom kao i za razvoj politika, metodologija i procesa koji se zahtevaju kako bi se otkrivanje, merenje, praćenje i kontrola svih kategorija rizika, u svim aktivnostima i subjektima Banke mogla adekvatno sprovoditi.


14

• operativni model Banke ima za cilj standardizaciju i integrisanje politika i procesa u poslovnim i funkcijama podrške na nivou Banke, omogućavajući poboljšanje operativne efikasnosti i efikasnog ublažavanja operativnog rizika. Odgovarajuće izveštavanje omogućava implementaciju operativnog modela Banke.

• direktor Odeljenja za upravljanje rizicima Banke odgovoran je za praćenje sprovođenja Strategije i na redovnoj bazi izveštava o napretku Više rukovodstvo i Odbor za upravljanje rizicima uspostavljen od strane Upravnog odbora.

• strateško planiranje i upravljanje kapitalom zasnovano je na apetitu za rizik i ukupnim ciljevima akcionara.

• nivoom, strukturom i alokacijom kapitala upravlja se na integrisani način. • odgovarajući limiti se uspostavljaju, prate i o njima su Odbor i Više rukovodstvo u svakom

momentu obavešteni uključujući i bilo koje kršenje limita, objašnjenja kršenja limita i prateće korektivne radnje.

• Banka javno obelodanjuje podatke o poslovanju kako bi omogućila zainteresovanim stranama da procene njen stav prema upravljanju rizicima kao i njen „risk return profile“ u svim portfolijima i kategorijama rizika. Politika obelodanjivanja postoji kako bi se osigurali ovi ciljevi.

Principi upravljanja kreditnim rizikom • Banka ima odgovarajuće i adekvatno definisane kriterijume kreditiranja koji odražavaju tržišne

ciljeve i obuhvataju podrobnu procenu zajmoprimaca, drugih ugovornih strana, i garanata kao i svrhu, vrstu kolaterala/obezbeđenja i izvor otplate;

• Banka ima jasno definisane politike i procedure odobravanja novog kredita kao i politike za restrukturiranje, obnavljanje, refinansiranje postojećeg kredita ili otpisa;

• Banka ima strukturu limita za različite vrste izloženosti poput nivoa zajmoprimca (uključujući povezane zajmoprimce), nivoa druge ugovorne strane, nivoa grupe međusobno povezanih zajmoprimaca, nivoa sektora i nivoa proizvoda;

• Banka primenjuje proaktivno i efikasno upravljanje problematičnim kreditima i slučajevima koji zahtevaju specijalno rukovanje na blagovremen i efikasan način, uključujući korektivne mere ukoliko se iste zahtevaju (upravljanje lošom aktivom);

• Banka ima odgovarajuću politiku i procedure kojima se rukovodi u odnosima sa povezanim zajmoprimcima kako bi osigurala da se te transakcije vode po principu ravnopravnosti i nezavisnosti (“arm’s length”). Odbor za upravljanje rizikom se izveštava o bilo kom prekoračenju ove politike.


15

Principi upravljanja tržišnim rizikom • Banka ima jasno definisane politike i procedure kako bi osigurala aktivno upravljanje tržišnim

rizikom, koje odobrava Više rukovodstvo; • Banka ima odgovarajuće sisteme kako bi merila i procenila tržišni rizik u skladu sa trenutnim

regulatornim izazovima kao i izazovima u bankarskom okruženju; • Svaka aktivnost koja izlaže Banku tržišnom riziku treba da bude adekvatno zabeležena u

sistemima, dok bilo koji novi proizvod treba unapred proveriti; • Ključne pretpostavke i parametri koji se koriste u modelima tržišnog rizika se redovno procenjuju

i preispituju, a rezultati se ponovo testiraju; • Banka se ne oslanja previše na trenutne volatilnosti ili korelacije, dok je dnevno upravljanje

tržišnim rizicima podržano redovnim stres testovima.

Principi upravljanja rizikom likvidnosti • upravljanje rizikom likvidnosti jeste ključni cilj Banke i obuhvata širok skup aktivnosti koje

obuhvataju aktivnosti od praćenja likvidne pozicije do upravljanja njenim izvorima finansiranja i korišćenjem sredstava na način koji ne dovode u kompromis mogućnost Banke da ispuni svoje obaveze;

• Banka priznaje da rizik likvidnosti može imati značajnog uticaja na kapacitet Banke da finansira svoje komercijalno poslovanje i da ispuni svoje finansijske obaveze;

• Banka usvaja najbolje prakse i regulatorne smernice u upravljanju likvidnom pozicijom i rizikom negativnih promena koje nastaju iz ročnosti (a ne obnavljanja) njenih izvora finansiranja kao i potencijalnog smanjenja u vrednosti njenih likvidnih sredstava;

• Banka se usaglašava sa regulatornim okvirom u upravljanju rizikom likvidnosti; • Banka primenjuje i redovno ažurira metodologije, politike, procedure i sisteme kako bi efektivno

upravljala rizikom likvidnosti.

Principi upravljanja operativnim rizikom • operativni rizik se preuzima i njime se upravlja na nivou jedinice, što je moguće bliže izvoru

rizika; • zajednički okvir politika, metodologija i limita za operativni rizik u svim subjektima Banke je

uspostavljen, osiguravajući konzistentno i efektivno upravljanje rizikom; • zajednička kultura i stav prema upravljanju operativnim rizikom se neguje u svim

funkcijama/jedinicama Banke kroz kontinuiranu obuku i komunikaciju; • upravljanje operativnim rizikom pokriva sve poslovne funkcije i funkcije podrške Banke ciljajući

i na kontrolu i na ublažavanje rizika.

Principi upravljanja reputacionim rizikom • Banka konstatuje da kritični i kompleksni makroekonomski razvoji, snažan fokus na javnom

interesu u finansijskoj industriji i povećan protok informacija i vesti o kritičnim pitanjima (likvidnost, adekvatnost kapitala, depoziti, garancije i prospekti) mogu uticati na reputaciju i stoga na mogućnost Banke da privuče i zadrži deponente i investitore;

• Banka se usaglašava sa obavezama koje su nametnute zakonima, ali takođe preuzima inicijative putem kojih ih prevazilazi;


16

• Banka ima za cilj aktivno učešće u inicijativama koje promovišu korporativnu odgovornost i

vidljivost, uz pravilo održivog razvoja kao i usvajanja mehanizama samoevaluacije i poboljšanja korporativne odgovornosti, zasnovanih na globalnim standardima i praksama.

Principi upravljanja rizikom zemlje • Banka nije značajno izložena riziku zemlje u svojim poslovnim aktivnostima, međutim ova vrsta

rizika jeste definisana u Strategiji pošto predstavlja zajednički i čest rizik u bankarskoj industriji; • Banka upravlja rizikom zemlje preko efekta na druge kategorije rizika, poput kreditnog, tržišnog

i rizika likvidnosti i u kontekstu upravljanja tim rizicima.

Principi upravljanja rizikom koncentracije • Banka na odgovarajući način upravlja rizikom koncentracije putem razvoja i primene

integrisanog pristupa za sagledavanje svih aspekata rizika koncentracije u okviru i kroz kategorije rizika (koncentracija rizika unutar jedne ili više kategorija (intra-risk i inter-risk concentration);

• Banka ima jasnu politiku i ključne procedure za upravljanje rizikom koncentracije; • Banka ima interne procese za identifikovanje, upravljanje, praćenje i izveštavanje o riziku

koncentracije; • Banka koristi interne limite, pragove i slične koncepte, na odgovarajući način, uzimajući u obzir

sveukupno upravljanje i merenje rizika; • Banka ima adekvatne aranžmane za aktivno praćenje, upravljanje i ublažavanje rizika

koncentracije u skladu sa dogovorenim politikama i limitima, pragovima i sličnim konceptima.

Principi upravljanja strateškim rizikom • Banka ima za cilj da maksimizira svoju konkurentnu poziciju kako bi postigla strateške ciljeve i

zaštitila vrednost akcionara; • Banka ima za cilj da razvija efektivan, integrisan i zdrav proces ublažavanja strateškog rizika.

Principi upravljanja adekvatnošću kapitala Banka prepoznaje značaj održavanja jake kapitalne osnove naspram preduzetih rizika. Osnovni principi koji postoje u pristupu Banke kada je reč o upravljanju adekvatnošću kapitala, su sledeći:

• Funkcija upravljanja adekvatnošću kapitala ima za cilj zadržavanje zdrave kapitalne osnove, koja je sposobna da podrži poslovni/strateški plan ili planove Banke;

• Banka obračunava zahteve za kapitalom za sve vrste rizika koje preuzima i izveštava o svojoj adekvatnosti kapitala u potpunosti u skladu sa svim regulatornim zahtevima. Banka obezbeđuje da su obelodanjivanja rizika i adekvatnosti kapitala u svakom momentu transparentni, kredibilni i pouzdani ujedno poštujući najbolje prakse;

• svaka aktivnost koja izlaže Banku kreditnom, tržišnom i operativnom riziku koji podleže obračunu kapitalnih zahteva je adekvatno obuhvaćena i obrađena u sistemima Banke;

• adekvatnošću kapitala se upravlja na dinamičan način uzimajući u obzir preovlađujuće i buduće ekonomske uslove;

• upravljanje adekvatnošću kapitala zasnovano je na odgovarajućim procesima procene i merenja.


17

Banka, u skladu sa svojom Misijom, koristi svoje finansijske resurse kako bi preuzela rizike i stvorila dodatu vrednost za svoje akcionare. Shodno tome, finansijski resursi, rizici i profit su nerazdvojno povezani.

Glavni ciljevi Okvira sklonosti ka riziku jesu obezbeđivanje da su rizici koje Banka preuzima:

• usklađeni sa njenim strateškim ciljevima, • ispunjavaju regulatorne zahteve, • ne prete interesima akcionara, deponenata, poverilaca, investitora i zaposlenih – stoga imaju

za cilj najveću moguću profitabilnost, ujedno održavajući odgovarajuću solventnost i osiguravajući dugoročnu održivost Banke.

Sklonost ka riziku definisana je kao nivo i vrsta rizika koje Banka želi da preduzme, na godišnjem nivou, a u okviru svog kapaciteta rizika, kako bi postigla svoje strateške i poslovne ciljeve. Sklonost ka riziku je određena tako da ne prekorači kapacitet rizika, u datim trenutnim poslovnim uslovima, kao i da osigura neometano operativno poslovanje Banke, ispunjenje strateških ciljeva kao i postizanje zadovoljavajućeg učinka.

Mogućnost da se preuzmu rizici (kapacitet rizika) definisan je kao maksimalni nivo rizika koji Banka može preuzeti, uz datu osnovu kapitala, raspoloživu likvidnost i regulatorne restrikcije.

Banka definiše svoj rizični profil kao sveukupni nivo rizika kojem je Banka izložena, kao rezultat poslovnih aktivnosti. Banka koristi indikatore sa različitim stepenom senzitivnosti na trenutne uslove kako bi procenila svoj rizični profil.

Indikatori rizičnog profila se ažuriraju na redovnoj osnovi u skladu sa preovlađujućim uslovima koji diktiraju potrebe za upravljanje rizicima. Ovi pokazatelji se koriste za procenu/evaluaciju rizičnog profila Banke i o njima se izveštava Odbor za upravljanje rizicima i Više rukovodstvo.

Način upravljanja rizicima Svrha okvira načina upravljanja rizicima Banke jeste da promoviše efektivno i efikasno upravljanje svim relevantnim rizicima, osiguravajući precizno i dobro definisano dodeljivanje odgovornosti. Postojeća organizaciona struktura osigurava razgraničavanje dužnosti i ima za cilj sprečavanje situacija koje bi pospešile sukobe interesa.

Način upravljanja rizicima je organizovan u dve ključne dimenzije koje konstituišu matricu upravljanja rizicima u kojoj su nalaze jedinice, odbori i upravljačka tela u skladu sa (a) linijom odbrane kojoj njihove aktivnosti pripadaju i (b) njihovim hijerarhijskim nivoom.

Prva dimenzija upravljanja sastoji se od 4 linije odbrane:

• Prva linija odbrane: odnosi se na jedinice koje preuzimaju rizik, a koje su angažovane u preliminarnoj identifikaciji i proceni rizika i snose odgovornost za rizike koji proizlaze iz njihovih operacija (vlasnici rizika);

• Druga linija odbrane: uglavnom je odgovorna za ex-ante kontrolu rizika koja se vrši pre nego što se rizik preuzme (obuhvatajući: kreditnu funkciju, kreditni skoring, procenu rizika novog proizvoda, itd.). Na taj način, druga linija odbrane podržava aktivnosti prve linije, ispitujući i odobravajući, kad god je potrebno, prethodne evaluacije rizika koji je stvoren u prvoj liniji.


18

• Treća linija odbrane: je odgovorna za ex-ante monitoring (tj. učešće u proceni rizika novih proizvoda i kreditnih linija) kao i tekuću kontrolu i praćenja rizika. Na taj način, treća linija odbrane, prati sveukupne aktivnosti preuzimanja rizika i upravljanja rizikom, osiguravajući usklađenost poslovanja sa smernicama Strategije za upravljanje rizicima i kapitalom sa nezavisne tačke gledišta. Treća linija razvija metodologije i sisteme upravljanja rizicima i kapitalom.

• Četvrta linija odbrane: obuhvata funkciju praćenja poslovanja i odgovorna je za nezavisno praćenje poslovanja sveukupnog okvira upravljanja rizicima Banke. Četvrta linija proverava adekvatnost i efektivnost primene politika i procena upravljanja rizikom i kontrola (1., 2. i 3. linije odbrane) širom Banke.

Druga dimenzija upravljanja sastoji se od tri nivoa: • Strateški nivo (Upravni odbor i odbori): funkcije upravljanja rizikom vrši Upravni odbor. One

obuhvataju odobravanje strategije rizika i kapitala, uspostavljanje definicije rizika, rizični profil i sklonost ka riziku, kao i profil nagrađivanja rizika (risk reward profile). Odbor ima krajnju odgovornost za uspostavljanje i primenu Okvira upravljanja rizicima i kapitalom.

• Taktički nivo (Viša upravljačka tela i odbori): funkcije upravljanja rizikom vrši Više rukovodstvo. One obuhvataju odobravanje politike rizika i procesa za upravljanje rizicima i uspostavljanje adekvatnih sistema i kontrola kako bi se obezbedilo da odnos sveukupnog rizika i nagrade ostaje u okviru prihvatljivih nivoa.

• Operativni nivo: aktivnosti upravljanja rizikom vrše se unutar poslovnih jedinica i jedinica podrške. Upravljanje rizicima na ovom nivou implementirano je posredstvom odgovarajućih kontrola uključenih u relevantne operativne procedure i smernice koje postavlja Rukovodstvo.

Upravni odbor/Izvršni odbor i Više rukovodstvo • Upravni odbor, kroz Odbor za upravljanje rizikom ima odgovornost za odobravanje i periodično

(najmanje na kvartalnoj osnovi) procenjivanje rizičnog profila i sklonosti ka rizicima Banke, Strategije za upravljanje rizicima i kapitalom i politike, obezbeđujući da Više rukovodstvo može da preuzima sve potrebne korake pri praćenju i kontroli rizika u skladu sa odobrenim strategijama i politikama.

• Upravni odbor je redovno obavešten o trenutnim izloženostima riziku obezbeđujući da rizični profil Banke ostaje u okviru nivoa odobrene sklonosti ka rizicima.

• Upravni odbor poverava Odboru za upravljanje rizicima odgovornosti koje se odnose na upravljanje rizicima, a što za rezultat ima efektivnu pokrivenost svih oblika rizika, uspešnu objedinjenu kontrolu rizika i potrebnu koordinaciju.

• Izvršni odbor i Više rukovodstvo Banke imaju odgovornost da primene Strategiju za upravljanje rizicima i kapitalom, kao i da razviju politike, metodologije i procese koji se zahtevaju za otkrivanje, merenje, praćenje, kontrolu i ublažavanje svih kategorija rizika, na način koji odgovara prirodi i kompleksnosti bančinih aktivnosti.

• Upravni odbor i Rukovodstvo imaju odgovornost da razviju jaku i široko rasprostranjenu kulturu upravljanja rizicima u celokupnom spektru aktivnosti i svim hijerarhijskim nivoima Banke.


19

• Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa upravljanja rizicima u Banci.

• Komisija za procenu operativnih rizika ima odgovornost u evaluaciji rezultata sprovedenih internih procena i kontrola, sagledavanju implementacije Akcionih planova i ključnih indikatora rizika, kontroli izloženosti operativnim rizicima u skladu sa definisanih limitima i davanju doprinosa za ukupan kvalitet u upravljanju operativnim rizicima.

• Direktor Odeljenja za upravljanje rizicima učestvuje, kao član, u Izvršnom odboru Banke (član koji ne glasa), Odboru za upravljanje aktivom i pasivom, Odboru za upravljanje rizicima i RBU Odbor.

• Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) je odgovoran za primenu strategije u cilju rasta aktive i pasive Banke, a u skladu sa promenama u poslovnom okruženju, u cilju zaštite konkurentnosti.

• RBU Odbor, koji se sastaje dva puta mesečno ili češće po potrebi, odgovoran je za uspostavljanje strategije upravljanja problematičnim ili izloženostima koje su u kašnjenju, a koji pripadaju RBU i Workout portfoliju, razvoj modernog sistema monitoringa/izveštavanja o dugovanjima i odgovarajućeg okvira koji se odnosi na praćenje dugoročne održivosti zajmoprimaca (i korporativnih i stanovništva).

• Adekvatnost procesa upravljanja rizicima u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa Rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i preporukama.

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za razvoj i primenu sveobuhvatnog Okvira za upravljanje rizicima i upravljanje adekvatnošću kapitala, koji se odnosi na sve vrste rizika za celokupan spektar aktivnosti Banke, u skladu sa direktivom Upravnog odbora.

Kreditni sektor ima vitalnu ulogu u kreditnom procesu kreirajući Kreditne politike, a ujedno simultano prateći njihovu primenu. Kroz detaljnu procenu kreditne sposobnosti zajmoprimca, kreditne linije pravnim i fizičkim licima se odobravaju u skladu sa kvalitetom ciljanog portfolija.

Direktor Kreditnog sektora je odgovoran za kreditnu politiku Banke i kreditne jedinice Banke i on/ona je član Izvršnog odbora Banke. Recovery Banking Unit (RBU) je osnovana kao zasebna poslovna jedinica uključujući timove za upravljanje problematičnim kreditima svih segmenata portfolija.

Planiranje i upravljanje kapitalom kao funkcija uspostavljena je u okviru Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom i upravljanje kapitalom i obezbeđuje održivost Banke pod normalnim i stresnim uslovima ekonomskog i finansijskog okruženja, uzimajući u obzir povećan rizik kojem je Banka izložena.

Izveštavanje o rizicima može biti:

• Eksterno – prema Narodnoj Banci Srbije, u skladu sa propisanim rokovima i u propisanoj formi od strane Centralne banke, i

• Interno – prema Rukovodstvu Banke i delovima Banke zaduženim za kontrolu upravljanja rizicima. Izveštaji se šalju u različitoj dinamici i različitim formama koje mogu biti propisane od strane Centralne banke, bankarske grupe ili interno. Najveći deo internih izveštaja opisan je u ovom dokumentu po pojedinačnim vrstama rizika.

Izveštavanje o rizicima nalazi se u nadležnosti Sektora za upravljanje rizicima i Odeljenja računovodstva Banke.


20

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICCAP) Jedan od ključnih elemenata u Basel 2 okviru je zahtev za internom procenom adekvatnosti kapitala Banke (ICAAP). ICCAP ima za cilj da osigura da Banka poseduje dovoljno kapitala za pokriće svih materijano značajnih rizika kojima je izložena. Cilj ICAAP-a je da Banka dokumentuje i integriše kako procenu kapitalnih zahteva Banke tako i upravljanje kapitalom Banke. Izrada i sporvođenje ICAAP-a su pod krajnjom odgovornošću Upravnog odbora (UO) i lokalnog Izvršnog odbora (IO) kao i Sektora upravljanja rizicima koji je zadužen za operativno sprovođenje. Sledeće aktivnosti Banka smatra, u manjoj ili većoj meri, komponentama ICAAP-a u najširem smislu:

- generalna strategija Banke, sa definisanim ciljevima, naročito u oblasti upravljanja kapitalom i rizicima,

- sistem i proces upravljanja, posebno u oblasti rizika, kapitala i merenja rezultata poslovanja - kapital i izvori finansiranja, - izrada budžeta i planiranje poslovanja, - upravljanje rizicima, uključujući identifikaciju, procenu, merenje, ublažavanje i kontrolu, - generalni sistem unutrašnje kontrole.

Banka usvaja pragmatičan pristup prema ICAAP-u, u cilju odražavanja ICAAP-a srazmerno sofisticiranosti upravljanja rizicima, kapitalom, finansiranjem i poslovanjem Banke. Obračun internih kapitalnih zahteva razlikuje se od obračuna regulatornih kapitalnih zahteva u nekoliko materijalno značajnih aspekata:

• Metodologija: metodologije korišćene za obračun internih zahteva mogu biti iste kao i one korišćene za regulatorne svrhe, ali za neke, određene rizike metodologije prevazilaze regulatorno propisane kriterijume u manjoj ili većoj meri. Za rizike koji nisu obuhvaćeni stubom 1 Bazelskog sporazuma Banka primenjuje sopstvene razvijene pristupe, dok se za rizike obuhvaćene stubom 1 može opredeliti da koristi i modifikovane verzije regulatornih pristupa.

• Područje rizika: Obračun internih kapitalnih zahteva obuhvata širi okvir u odnosu na regulatorno propisan minimum i uključuje rizike koji nisu pokriveni stubom 1 Bazelskog sporazuma.

• Efekat diversifikacije: Ovako obuhvaćeni rizici, na nivou agregatnog internog kapitalnog

zahteva, odražavaju dublji odnos koji postoji među rizicima u Banci prikazujući, na sveobuhvatniji način zavisnost i uticaj na kapitalnu osnovu Banke.

Kontrola svih aspekata ICAAP plana u Banci je podeljena po organizacionim jedinicama, u skladu sa njihovim delokrugom rada. Obračun regulatornih kapitalnih zahteva i kapitala se sprovodi u skladu sa Odlukom NBS o adekvatnosti kapitala dok su obračuni internih kapitalnih zahteva i sve kvantitativne i kvalitativne metode predmet kontinuirane provere i usavršavanja, u skladu sa iskustvima iz bankarske prakse. Banka je izložena sledećim rizicima u svom poslovanju:

• Kreditni rizik – mogućnost da dužnik ili ne želi da izvrši obavezu ili je njegova sposobnost da izvrši takvu obavezu umanjena, a za rezultat ima ekonomski gubitak Banke. Drugim rečima, kreditni rizik je verovatnoća da dužnik ne ispuni svoje obaveze u skladu sa ugovorno dogovorenim uslovima.

• Tržišni rizici (devizni rizik, cenovni rizik, robni rizik) – rizik od smanjenja ekonomske vrednosti,

kapitala ili očekivanog finansijskog rezultata zbog opštih kretanja na tržištu. U okviru tržišnih rizika, devizni rizik je mogućnost za ekonomski gubitak koji proizlazi iz kretanja deviznih kurseva, njihove promenljivosti ili korelacija. Rizik promene kursa utiče i na pozicije knjige trgovanja i bankarske knjige; cenovni rizik je verovatnoća gubitka izazvana negativnim promenama na tržištu dužničkih hartija od vrednosti ili vlasničkih hartija od vrednosti.


21

• Operativni rizik – rizik od potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled neadekvatnih ili neuspešnih internih procesa, procedura, ljudi i sistema u Banci, neadekvatnog menadžmenta informacija ili neočekivanih spoljnih događaja, uključujući i pravni rizik.

• Kreditno-devizni rizik – rizik od negativnih efekata na finansijski rezultat Banke usled

nemogućnosti klijenta da izmiri svoje obaveze zbog negativnih efekata koje promena kursa dinara ima na njegovu finansijsku sposobnost.

• Rizik koncentracije – rizik koji nastaje, direktno ili indirektno, zbog izloženosti Banke istom ili

sličnom izvoru rizika, ili istom ili sličnom tipu rizika. Odnosi se na: • velike izloženosti, • grupu izloženosti sa istim ili sličnim rizičnim faktorom, kao što je industrijska grana,

geografsko područje, tip proizvoda itd.

• Rezidualni rizik – rizik koji proizlazi iz korišćenja tehnika mitigacije i stambenih nepokretnosti u iznosima (vrednostima) koji ne odražavaju uslove na tržištu nepokretnosti i ostalih obezbeđenja koja se koriste kao tehnike mitigacije.

• Rizik likvidnosti – odnosi se na sposobnost Banke da ispunjava svoje obaveze u roku

dospeća, bez stvaranja neprihvatljivih gubitaka kao rezultat: • povlačenja postojećih izvora finansiranja i/ili nemogućnosti da se obezbede novi izvori

finansiranja, ili • teškoće u konverziji izvora finansiranja u likvidnu aktivu usled nepovoljnih kretanja na

tržištu. Rizik likvidnosti uključuje nesposobnost da se upravlja neplaniranim smanjenjima i promenama u izvorima finansiranja. Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da prepozna i razmatra promene tržišnih uslova koji utiču na sposobnost da likvidira sredstva brzo i uz minimalan gubitak u vrednosti.

• Kamatni rizik je mogućnost ekonomskog gubitka usled promene kamatnih stopa, njihove promenljivosti ili korelacija, uključujući i promenu oblika kamatne krive. Rizik promene kamatnih stopa može da utiče i na pozicije knjige trgovanja i bankarske knjige.

• Reputacioni rizik – rizik koji proizlazi iz negativne percepcije dela klijenata, akcionara,

investitora, zajmodavaca, analitičara tržišta i svih ostalih relevantnih učesnika ili regulatornih tela koja može uticati negativno na sposobnost Banke da zadrži postojeće ili ostvari nove poslovne odnose i obezbedi kontinuiran pristup izvorima finansiranja.

• Strateški rizik – tekući ili budući negativni efekti na profitabilnost i/ili kapital Banke koji nastaju

usled promena u poslovnom okruženju ili usled nepovoljnih poslovnih odluka, neadekvatne implementacije odluka ili izostanka pravovremenog reagovanja na promene u poslovnom okruženju.

• Rizik ulaganja – rizik koji proističe iz ulaganja Banke u druga pravna lica (u finansijskom i

nefinansijskom sektoru) i ulaganja u osnovna sredstva Banke. Sve gorenavedene rizike, osim robnog rizika, Banka smatra materijalno značajnim. S obzirom da Banka nema pozicije u svojoj bankarskoj ili trgovačkoj knjizi za koje bi se računao robni rizik njega ne smatra materijalno značajnim. Za sve utvrđene rizike Banka obračunava interne kapitalne zahteve, kvantitativnim metodama tamo gde je to moguće ili na osnovu određivanja procenta od internog kapitala, za rizike kod kojih nije u mogućnosti da izvrši kvantifikaciju uticaja.


22

Interni kapitalni zahtev za kreditni rizik Banka izračunava koristeći isti pristup kao i kod obračuna regulatornog zahteva. Banka smatra da je standardizovani pristup, sa svim svojim postavkama, adekvatna mera kreditnog rizika kome je izložena i da su, u smislu izloženosti ovom riziku, negativni efekti na poslovni rezultat Banke adekvatno procenjeni. Kao deo kapitalnog zahteva za kreditni rizik, i u cilju veće opreznosti Banka obračunava takođe i kapitalni zahtev za rezidualni rizik. Za potrebe obračuna internog kapitalnog zahteva za kreditno-devizni rizik portfolio je podeljen u dve kategorije:

• moguć negativan uticaj promene kursa dinara na finansijsku sposobnost dužnika da izmiruje svoje obaveze (kreditni portfolio pravnih i fizičkih lica);

• nepostojanje uticaja promene kursa dinara na finansijsku sposobnost dužnika da izmiruje svoje obaveze (izloženost prema bankama i državi).

U sklopu procene internog kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka posebno obračunava zahtev za rizik koncentracije. Banka prepoznaje dva glavna izvora ovog rizika:

• koncentracija po industrijskim granama, i • velike izloženosti.

Ova dva izvora posmatraju se odvojeno i za svaki pojedinačno utvrđuje se iznos kapitalnog zahteva i sprovodi se stres test. Interni kapitalni zahtev za devizni rizik računa se na isti način kao i regulatorni (prema Odluci Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala). Banka se opredelila da koristi standardizovani pristup pri obračunu internog kapitalnog zahteva za cenovni rizik dužničkih hartija od vrednosti u trgovačkoj knjizi (T-bills i FX Swaps). Za navedene pozicije Banka računa i opšti i specifični cenovni rizik (metodom dospeća). Banka nema pozicija u vlasničkim hartijama u trgovačkoj knjizi i ne računa kapitalni zahtev za ove stavke. U cilju utvrđivanja potrebnog kapitala za rizike koji nisu obuhvaćeni minimalnim kapitalnim zahtevom za operativne rizike Banka je koristila rezultate procesa samoprocene rizika (RCSA), a koji se, jednim delom, oslanja i na bazu podataka za operativne rizike. Za potrebe obračuna internog kapitalnog zahteva za kamatni rizik Banka koristi metod Earnings at Risk (EaR). EaR meri uticaj paralelnog pomeranja krive prinosa za 100 bazičnih poena (ili 1%) na neto prihode od kamata (NII) za unapred predefinisan vremenski period. Zbog prirode rizika likvidnosti interni kapitalni zahtev Banka ne kvantifikuje, već je odredila procenat od internog kapitala kao kapitalni zahtev za ovaj rizik – zasnovano na proceni. Za svrhu obračuna kapitalnog zahteva za rizik ulaganja, Banka pod rizičnim obuhvata sredstva namenjena prodaji kao i sredstva stečena naplatom potraživanja - rizičnim se smatraju samo ona sredstva iz ove dve kategorije koja nisu klasifikovana u kategoriju D u skladu sa Odlukom NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Za obračun internog kapitalnog zahteva pretpostavljaju se negativna kretanja cena na tržištu nekretnina i, zbog ovog negativnog trenda, negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Za ostale, materijalno značajne rizike koji se ne mogu kvantifikovati (reputacioni i strateški rizik), Banka odredila je procenat od internog kapitala kao interni kapitalni zahtev.


23

Kapital Banke

Rizik kapitala

Na dan 31. decembra 2017. godine, kapital Banke je iznosio 12,150,051 hiljadu dinara, dok je racio adekvatosti kapitala bio iznad propisanog minimuma odnosno 33.31%.

a) Struktura kapitala Banke na dan 31. decembra 2017. godine kao i koeficijenti adekvatnosti kapitala

U hiljadama dinara

Redni broj Naziv pozicije Iznos 1 KAPITAL 12,150,051

1.1 OSNOVNI KAPITAL 12,150,051 1.1.2001 Osnovni akcijski kapital 12,150,051 1.1.1.1 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuća emisiona premija 17,570,230

1.1.1.1.1 Uplaćen iznos instrumenata osnovnog akcijskog kapitala 16,975,755 1.1.1.1.3 Pripadajuća emisiona premija uz instrumente osnovnog akcijskog kapitala 594,475 1.1.1.3 (-) Gubitak (5,313,597)



1.1.1.5.2 Ostale rezerve 35,973

1.1.1.9 (-) Ostala nematerijalna ulaganja umanjena za povezane odložene poreske obaveze (115,876)


1.1.1.10

(-) Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti, izuzev onih koja proističu iz privremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze (23,298)

=PIRAEUS =BANK

2017-GODINJI IZVES-TAJ 0 POSLOVANJU

a) Struktura kapitala Banke na dan 31. decembra 2017. godine kao i koeficijenti adekvatnosti kapitala (nastavak)

U hiljadama dinara

Redni broj Naziv pozicije !mos 1 RIZICNA AKTIVA 36,470,971

1.1

RIZIKOM PONDERISANE IZLOZENOSTI ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STFtANE, RIZIK SMANjENjA VREDNOSTI KUPLJENIH POTFtA2IVANjA I RIZIK ZMIRENJAIISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA 29,730,803

36892 Rizikom ponderisane izloienosti - standardizovani pristup 29,730,803 1.1.1.1 zloienosti po klasama (iskIjueujuoi sekjuritizovane pozicije) 29,730,803

1.1.1.1.6 zloienosti prema bankama 700,134 1.1.1.1.7 zlo±enosti prema privrednim druttvima 11,265,794 1.1.1.1.8 zloienosti prema fiziekim licima 8,047,114 1.1.1.1.9 zloienosti obezbedene hipotekama na nepokretnostima 4,106,174

1.1.1.1.10 zloienosti koje se nalaze u statusu neizmirenja obaveza 4,141,040 1.1.1.1.15 Izlotenosti pa osnovu vlasniekih ulaganja 293,908 1.1.1.1.16 Ostale izloienosti 1,176,639

1.3 RIZIONA AKTIVA PO OSNOVU IZLO2ENOSTI TRZISNIM RIZICIMA 992,668 36951 zloienost ttiitnim rizicima - banka koja ne primenjuje pristup internih modela 992,668 1.3.1.1 zloienost cenovnom riziku po osnovu pozicija u duiniokim hartijama od vrednosti 853,476 1.3.1.3 zloienost deviznom riziku 139,192

1.4 11ZICNA AKTIVA PO OSNOVU IZLOZENOSTI OPERATIVNOM RIZIKU 5,747,500 37347 Standardizovani, odnosno altemativni standardizovani pristup 5,747,500

2 30KAZATELj ADEKVATNOSTI OSNOVNOG AKCIJSKOG KAPITALA 33.31 2.1 ViSak (+) ili nedostatak (-) osnovnog akcijskog kapitala 10,508,857 2.2 Minimalni pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala odreden band i 4.50 3 'OKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG KAPITALA 33.31

9,961,793- 3.1 [Mak (+) ili nedostatak (-) osnovnog kapitala 3.2 Minimalni pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala odreden band i 6.00 4 ,OKAZATELj ADEKVATNOSTI KAPITALA 33.31

4.1 Vital( (+) ili nedostatak (-) kapitala 9,232,373 4.2 Vlinimalni pokazatelj adekvatnosti kapitala odreden band i 8.00

Planirani bududi razvoj

Banka , usled plardrane promene vlasniStva, nema usvojen plan poslovanja niti plan aktivnosti za 2018. godinu. Sve aktivnosti u 2018. godini Noe definisane odlukama novih organa upravljanja nakon promene vlasniStva.

Theodosiou Georgios

Predsednik lzvr§nog odbora

Dimitrios Kariotis

Clan lzvr§nog odbora

Dragana 2ivanovio

Rukovodilac Raeunovodstve 411/cuicznr

24

ZA INTERNE POTREBE

NARODNE BANKE SRBIJE

Piraeus Bank AD Beograd

A N A L I Z E

UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2017. GODINU

PIRAEUS BANK AD BEOGRAD

1

I IZVEŠTAJ O REVIZIJI I MIŠLJENJE OVLAŠĆENOG REVIZORA Deloitte d.o.o., Beograd je revizor finansijskih izveštaja Piraeus Bank AD Beograd (u daljem tekstu: „Banka“) za 2017. godinu. Revizijom su, u svrhu izražavanja mišljenja o istinitosti i objektivnosti finansijskog položaja Banke kao i rezultata njenog poslovanja i tokova gotovine, kao i izrade dela izveštaja - Analize uz finansijske izveštaje, za potrebe Narodne banke Srbije, obuhvaćena sva područja bilansa stanja i materijalno značajni iznosi prihoda i rashoda Banke, u obimu koji po Zakonu o reviziji i standardima revizije primenljivim u Republici Srbiji i u datim okolnostima omogućava da se formira mišljenje revizora o finansijskim izveštajima, sastavljenim u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Na osnovu obavljene revizije izraženo je mišljenje revizora da finansijski izveštaji Banke prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima, finansijski položaj Banke na dan 31. decembra 2017. godine, kao i rezultate njenog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan, u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Osnivanje Banke Banka je akcionarsko društvo osnovano u skladu sa Propisima Republike Srbije. Od 14. jula 2006. godine. Piraeus Banka S.A .iz Atine je jedini akcionar po osnovu sticanja 100% akcionarskog kapitala Banke. Banka je prvobitno osnovana 12. septembra 1995. godine pod nazivom Trust banka a.d. Beograd, na osnovu Ugovora o osnivanju od 08. maja 1995. godine, što je registrovano u Trgovinskom sudu u Beogradu. Na sednici Skupštine akcionara Trust banke ad Beograd, doneta je Odluka o promeni naziva Banke u Atlas banka a.d. Beograd uz saglasnost tadašnje Narodne banke Jugoslavije i shodno Rešenju tadašnjeg Privrednog suda u Beogradu broj I Fi – 18859/95 od 15. novembra 1995. godine. Dana 30. maja 2005. godine, Piraeus Banka S.A. iz Atine (u daljem tekstu “matična banka”) postala je većinski vlasnik Banke kupovinom 80% akcija. Banka je na osnovu Rešenja Agencije za privredne registre broj 92215/2005 od 03. oktobra 2005. godine, promenila naziv u Piraeus Atlas Bank AD, uz izmenu kojom se brišu stari akcionari. Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 126299/2006 od 30.06.2006. godine, Banka je promenila naziv i od tog datuma posluje pod nazivom Piraeus Bank AD Beograd. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i platnog prometa u inostranstvu, i u skladu sa Zakonom o bankama dužna je da posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Od 5. novembra 2009. godine, sedište Banke je u Beogradu, u ulici Milentija Popovića 5b, Novi Beograd. Banka svoje poslovanje obavlja u 26 filijala na teritoriji Republike Srbije. Banka je na dan 31. decembra 2017. godine imala 429 zaposlenih (na dan 31. decembra 2016. godine: 445 zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 100000627, a matični broj Banke je 17082990.


2

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) A. Analiza bilansa stanja, bilansa uspeha i vanbilansne aktive Banke 1. Analiza bilansa stanja

Struktura bilansa stanja Banke, na dan 31. decembra 2017. godine, sa uporednim podacima za 2016. godinu, sastavljenim u formatu propisanim Odlukom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (“Službeni glasnik RS” broj 71/2014 i 135/2014), može se detaljnije sagledati iz sledećeg pregleda (iskazanog u hiljadama dinara):

31.12.2017. učešće 2017 31.12.2016. učešće 2016 apsolutna promena

relativna promena

AKTIVA Gotovina i sredstva kod centralne banke 7,832,031 15.34% 7,607,792 14.56% 224,239 2.95% Založena finansijska sredstva 325,740 0.64% 1,471,882 2.82% (1,146,142) (77.87%) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 2,806,173 5.50% 2,157,431 4.13% 648,742 30.07% Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1,785,769 3.50% 2,051,918 3.93% (266,149) (12.97%) Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,083,224 2.12% 2,669,806 5.11% (1,586,582) (59.43%) Krediti i potraživanja od komitenata 35,761,294 70.03% 34,598,434 66.23% 1,162,860 3.36% Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 117,504 0.23% 117,504 0.22% (0) 0.00% Nematerijalna ulaganja 115,876 0.23% 102,182 0.20% 13,694 13.40% Nekretnine, postrojenja i oprema 527,957 1.03% 539,408 1.03% (11,451) (2.12%) Odložena poreska sredstva 23,298 0.05% 55,982 0.11% (32,684) (58.38%) Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 206,098 0.40% 273,259 0.52% (67,161) (24.58%) Ostala sredstva 477,909 0.94% 597,641 1.14% (119,732) (20.03%) Ukupno aktiva 51,062,873 100.00% 52,243,239 100.00% (1,180,366) (2.26%) PASIVA Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 6,040 0.01% 3,817 0.01% 2,223 58.23% Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 4,258,168 8.34% 3,369,283 6.45% 888,885 26.38% Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 29,651,065 58.07% 31,960,037 61.18% (2,308,972) (7.22%) Subordinirane obaveze 3,979,587 7.79% 4,147,633 7.94% (168,046) (4.05%) Rezervisanja 174,183 0.34% 207,196 0.40% (33,013) (15.93%) Ostale obaveze 218,316 0.43% 223,933 0.43% (5,617) (2.51%) Ukupno obaveze 38,287,359 74.98% 39,911,899 76.40% (1,624,540) (4.07%) KAPITAL Akcijski kapital 17,570,230 34.41% 17,570,230 33.63% - 0.00% Neraspoređeni dobitak 465,236 0.91% 25,910 0.05% 439,326 1,695.58% Akumulirani gubitak (5,313,597) (10.41%) (5,313,597) (10.17%) - 0.00% Rezerve 53,645 0.11% 48,797 0.09% 4,848 9.93% Ukupno kapital 12,775,514 25.02% 12,331,340 23.60% 444,174 3.60% Ukupno pasiva 51,062,873 100.00% 52,243,239 100.00% (1,180,366) (2.26%) Struktura najznačajnijih pozicija bilansa stanja Banke je detaljno prikazana u napomenama od 15 do 33 uz finansijske izveštaje.


3

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak)

A. Analiza bilansa stanja, bilansa uspeha i vanbilansne aktive Banke (nastavak)

1. Analiza bilansa stanja (nastavak)

Gotovina i sredstva kod centralne banke

U strukturi gotovine i sredstava kod centralne banke najveće učešće imaju obavezna devizna rezerva sa 44.57%, odnosno 3,504,458 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 40.79%, odnosno 3,103,030 hiljada dinara) i sredstva na žiru računu sa 44.53%, odnosno 3,487,454 hiljade dinara (31. decembar 2016. godine: 28.93%, odnosno 2,200,565 hiljada dinara). Preostali deo gotovine i sredstava kod centralne banke odnosi se na gotovinu u blagajni u dinarima i u stranoj valuti sa učešćem od 10.73% odnosno 840,119 hiljada dinara. Na dan 31. decembra 2016. godine, preostali deo gotovine i sredstava kod centralne banke činili su depoziti viškova likvidnih sredstava sa učešćem od 18.21%, odnosno 1,385,000 hiljada dinara i gotovina u blagajni u dinarima i u stranoj valuti sa učešćem od 12.08%, odnosno 919,197 hiljada dinara. Najznačajnije promene u okviru gotovine i sredstava kod centralne banke odnose se na smanjenje depozita viškova likvidnih sredstava za 1,385,000 hiljada dinara (100%), povećanje sredstava na žiro računu za 1,286,889 hiljada dinara (58.48%) i povećanje obavezne devizne rezerve za 401,428 hiljada (12.94%). Povećanje je prouzrokovano i činjenicom da je Banka u tekućoj godini imala manja ulaganja u hartije od vrednosti, zbog čega su viškovi likvidnih sredstava akumulirani na tekućem računu.


Založena finansijska sredstva u iznosu od 325,740 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 1,471,882 hiljade dinara) odnose se na državne obveznice Republike Srbije koje je Banka klasifikovala kao finansijska sredstva namenjena trgovanju, a koje je Banka založila u cilju pribavljanja depozita i održavanja likvidnosti u granicama propisanih pokazatelja od strane regulatornog tela. U 2017. godini zabeležen je pad pozicije za 1,146,142 hiljade dinara (77.87%), što je u skladu sa smanjenjem ukupne depozitne baze za 1,420,087 hiljada dinara.

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju u iznos od 2,644,830 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 2,101,777 hiljada dinara) odnose se na nezaložene državne obveznice Republike Srbije. Preostali iznos od 161,343 hiljade dinara (31. decembar 2017. godine: 55,653 hiljade dinara) odnosi se na finansijska potraživanja po osnovu derivata namenjenih trgovanju, odnosno efekat koji je nastao po osnovu fer vrednosti instrumenata čija je nominalna vrednost prikazana u okviru analize vanbilansnih pozicija Banke. U 2017. godini zabeleženo je povećanje pozicije za 648,742 hiljade dinara (30.07%) koje je prouzrokovano povećanjem nezaloženih finansijskih sredstava za 543,053 hiljade dinara i povećanjem potraživanja po osnovu derivata namenjenih trgovanju za 105,690 hiljada dinara.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u iznosu od 1,785,621 hiljadu dinara (31. decembar 2016. godine: 2,051,771 hiljadu dinara) odnose se na državne obveznice Republike Srbije. Preostali iznos od 148 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 148 hiljada dinara) odnosi se na nekotirane akcije pravnih lica. U 2017. godini zabeleženo je smanjene pozicije za 266,149 hiljada dinara (12.97%) usled smanjenog obima ulaganja Banke u državne obveznice.

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija u najvećoj meri odnose se na nostro račune sa 99.56% učešća odnosno 1,078,406 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 92.55% učešća, odnosno 2,470,810 hiljada dinara). Smanjenje pozicije u tekućoj godini prouzrokovano je smanjenjem sredstava na nostro računima za 1,392,404 hiljade dinara (56.35%).

Krediti i potraživanja od komitenata

Krediti i potraživanja od komitenata beleže povećanje u neto iznosu za 1,162,860 hiljada dinara, odnosno 3.36% i smanjenje u bruto iznosu za 4,512,011 hiljada dinara, odnosno za 10.31%. Bruto krediti plasirani sektoru privrednih društava na dan 31. decembra 2017. godine iznose 20,810,990 hiljada dinara, čine 53.02% ukupnih bruto kredita i u odnosu na 31. decembar 2016. godine beleže smanjenje od 3,322,211 hiljada dinara, odnosno od 13.77%. Bruto krediti plasirani sektoru stanovništva na dan 31. decembra 2017. godine iznose 17,056,580 hiljada dinara, čine 43.46% ukupnih bruto kredita i u odnosu na 31. decembar 2016. godine beleže povećanje od 460,036 hiljada dinara, odnosno od 2.77%. Na smanjenje vrednosti bruto kredita u najvećoj meri je uticalo prethodno pomenuto smanjenje bruto kredita plasiranih sektoru pravnih lica i smanjenje bruto kredita plasiranih sektoru drugih komitenata za 1,266,609 hiljada dinara, a kao rezultat transfera na vanbilans 100% ispravljenih potraživanja u tekućoj godini. Takođe, na smanjenje ispravke vrednosti kredita, za 5,674,870 hiljada dinara, odnosno za 61.92%, u najvećoj meri je uticalo isknjižavanje ispravke vrednosti po osnovu transfera na vanbilans u iznosu od 2,691,701 hiljadu dinara i isknjižavanje ispravke vrednosti po vrednosti po osnovu prodaje portfolia (projekat Victor) u iznosu od 3,220,506 hiljada dinara. Prodaja portfolia dovela je i do smanjenja NPL racija i do smanjenja coverage racija.


4

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) A. Analiza bilansa stanja, bilansa uspeha i vanbilansne aktive Banke (nastavak) 1. Analiza bilansa stanja (nastavak) Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate u celosti se odnose se na učešće u kapitalu Piraeus Leasing-a. Bruto iznos investicije iznosi 153,516 hiljada dinara, dok ispravka vrednosti iznosi 36,012 hiljada dinara i nepromenjene su o odnosu na prethodnu godinu. Nematerijalna ulaganja Najveći deo nematerijalnih ulaganja u iznosu od 96,428 hiljada dinara odnose se na licence i softver (31. decembar 2016. godine: 97,843 hiljade dinara). Nematerijalna ulaganja u pripremi iznose 19,448 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 4,340 hiljada dinara). Povećanje pozicije za 13,694 hiljade dinara (13,40%) je u najvećoj meri prouzrokovano dodatnim ulaganjima u iznosu od 51,494 hiljade dinara, čiji je efekat umanjen obračunatom amortizacijom u iznosu od 35,206 hiljada dinara. Nekretnine, postrojenja i oprema Najveći deo nekretnina, postrojenja i opreme odnosi se na zemljište i građevinske objekte u vlasništvu Banke u iznosu od 308,273 hiljade dinara (31. decembar 2016. godine: 312,971 hiljadu dinara), opremu u iznosu od 129,112 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 154,172 hiljade dinara) i ulaganja u tuđa osnovna sredstva u iznosu od 86,434 hiljade dinara (31. decembar 2016. godine: 70,087 hiljada dinara). Smanjenje pozicije za 11,451 hiljadu dinara (2.12%) je u najvećoj meri prouzrokovano obračunatom amortizacijom u iznosu od 69,835 hiljada dinara, čiji je efekat umanjen dodatnim ulaganjima u tekućoj godini u iznosu od 60,709 hiljada dinara. Usled nepotpunih katastarskih knjiga, na dan 31. decembra 2017. godine, Banka za jednu nepokretnost ukupne sadašnje vrednosti 45,195 hiljada dinara još uvek nema potpune dokaze o vlasništvu. Rukovodstvo Banke preduzima sve neophodne mere radi pribavljanja vlasničkih listova. Banka zaključno sa 31. decembrom 2017. godine nije proknjižila negativne efekte procena za dve nepokretnosti, koji bi doveli do smanjenja neto knjigovodstvene vrednosti za 4,072 hiljade dinara. Neto knjigovodstvena vrednost predmetnih nepokretnosti na dan bilansa iznosi 197,282 hiljade dinara, dok je tržišna vrednost prema poslednjim raspoloživim procenama 193,210 hiljada dinara. Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja Stalna sredstva namenjena prodaji u iznosu od 206,098 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 273,259 hiljada dinara) u celosti se odnose na nekretnine stečene naplatom potraživanja od klijenata Banke. Tokom 2017. godine, Banka je stekla nepokretnosti u vrednosti od 94,596 hiljada dinara, prodala nepokretnosti u vrednosti od 125,273 hiljade dinara i reklasifikovala nepokretnosti u vrednosti od 28,888 hiljada dinara na zalihe, što je u najvećoj meri dovelo do smanjenja pozicije za 67,161 hiljadu dinara (24.58%). Prema računovodstvenim politikama Banke, ukoliko u periodu od dve godine od inicijalnog priznavanja stalnog sredstva namenjenog prodaji ne dođe do prodaje, posmatrano sredstvo se reklasifikuje na zalihe. Usled nepotpunih katastarskih knjiga, na dan 31. decembra 2017. godine, Banka za 16 nepokretnosti ukupne sadašnje vrednosti 115,870 hiljada dinara još uvek nema potpune dokaze o vlasništvu. Rukovodstvo Banke preduzima sve neophodne mere radi pribavljanja vlasničkih listova. Banka takođe zaključno sa 31. decembrom 2017. godine, nije dokumentovala nameru o prodaji za 13 nepokretnosti, klasifikovanih u okviru stalnih sredstava namenjenih prodaji, ukupne neto sadašnje vrednosti 70,895 hiljada dinara. Ostala sredstva Ostala sredstva u iznosu od 477,909 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 597,641 hiljadu dinara) u najvećoj meri se odnose na zalihe (sredstva stečena naplatom potraživanja i ostale zalihe) u iznosu od 354,810 hiljada, unapred plaćene troškove u iznosu od 41,133 hiljade dinara. Smanjenje pozicije za 119,732 hiljade dinara (20.03%) uglavnom je posledica smanjenja ostalih potraživanja za 82,495 hiljada dinara i potraživanja od matične banke za izdatu garanciju za 56,026 hiljada dinara.


5

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) A. Analiza bilansa stanja, bilansa uspeha i vanbilansne aktive Banke (nastavak) 1. Analiza bilansa stanja (nastavak) Ostala sredstva (nastavak) Usled nepotpunih katastarskih knjiga, na dan 31. decembra 2017. godine, Banka za jednu nepokretnost, klasifikovanu u okviru zaliha, ukupne sadašnje vrednosti 28,663 hiljade dinara još uvek nema potpune dokaze o vlasništvu. Rukovodstvo Banke preduzima sve neophodne mere radi pribavljanja vlasničkih listova. Banka takođe zaključno sa 31. decembrom 2017. godine, nije dokumentovala nameru o prodaji za 6 nepokretnosti, klasifikovanih u okviru zaliha, ukupne neto sadašnje vrednosti 67,185 hiljada dinara. Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju u iznosu od 6,040 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 3,817 hiljada dinara) odnose se na finansijske obaveze po osnovu derivata namenjenih trgovanju, odnosno efekat koji je nastao po osnovu fer vrednosti instrumenata čija je nominalna vrednost prikazana u okviru analize vanbilansnih pozicija Banke. Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci U strukturi ukupnih depozita i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci najveće učešće imaju ostali depoziti sa učešćem od 39.35% (31. decembar 2016. godine: 40.29%), namenski depoziti sa učešćem od 33.55% (31. decembar 2016. godine: 44.17%) i transakcioni depoziti sa učešćem od 13.86% (31. decembar 2016. godine: 12.17%). Posmatrano po valutnoj strukturi, depoziti u stranoj valuti čine 67.15% ukupnog salda (31. decembar 2016. godine: 71.68%), dok depoziti u dinarima čine 32.85% (31. decembar 2016. godine: 28.32%). Posmatrano po ročnosti, kratkoročni depoziti čine 48.74% ukupnog salda (31. decembar 2016. godine: 40.28%), dugoročni depoziti: 33.39% (31. decembar 2016. godine: 43.98%), dok depoziti bez utvrđenog roka dospeća čine 17.87% ukupnog salda (31. decembar 2016. godine: 15.74%). Povećanje pozicije za 888,885 hiljada dinara (26.38%) rezultat je povećanja depozita od banaka u zemlji za 1,403,111 hiljada dinara i povećanja depozita od osiguravajućih društava za 331,345 hiljada dinara, čiji je efekat ublažen smanjenjem depozita od društava koje se bave pomoćnim delatnostima u oblasti finansija i osiguranja za 1,008,667 hiljada dinara. Depoziti stranih banaka u stranoj valuti odnose se na: depozite matične banke u iznosu od 1,421,672 hiljade dinara koji predstavlja garantni depozit za kredite klijenata (Mercator S i Singidunum Buildings), transakcioni depozit matične banke u iznosu od 270,023 hiljade dinara i razgraničene obaveze za kamatu u iznosu od 313 hiljada dinara. Depoziti banaka u zemlji u stranoj valuti se najvećim delom odnose na kratkoročne depozite u iznosu od 1,007,017 hiljada dinara, koje je Banka koristila za potrebe obezbeđenja likvidnih sredstava. Depoziti i ostale obaveze prema komitentima U strukturi ukupnih depozita i ostalih obaveza prema komitentima najveće učešće imaju štedni depoziti sa učešćem od 37.87% (31. decembar 2016. godine: 41.89%), transakcioni depoziti sa učešćem od 26.70% (31. decembar 2016. godine: 28.07%) i ostali depoziti sa učešćem od 18.99% (31. decembar 2016. godine: 14.40%). Posmatrano po valutnoj strukturi, depoziti u stranoj valuti čine 65.78% ukupnog salda (31. decembar 2016. godine: 74.45%), dok depoziti u dinarima čine 34.22% (31. decembar 2016. godine: 25.55%). Posmatrano po ročnosti, depoziti bez utvrđenog roka dospeća čine 40.60% ukupnog salda (31. decembar 2016. godine: 35.55%), kratkoročno depoziti: 25.25% (31. decembar 2016. godine: 32.13%), dok dugoročni depoziti čine 34.15% ukupnog salda (31. decembar 2016. godine: 32.33%). Posmatrano po sektorskoj pripadnosti, najznačajniji je udeo depozita domaćih fizičkih lica sa 54.17% (31. decembar 2016. godine: 55.39%), privrednih društava sa 13.17% (31. decembar 2016. godine: 12.62%), javnih preduzeća sa 12.41% (31. decembar 2016. godine: 12.82%) i nefinansijskog sektora u stečaju sa 9.66% (31. decembar 2016. godine: 4.21%). Smanjenje pozicije za 2,308,972 hiljade dinara (7.22%) u najvećoj meri je posledica smanjenja depozita od domaćih fizičkih lica za 1,638,316 hiljada dinara, smanjenja depozita od budžetskih institucija za 810,874 hiljade dinara, smanjenja depozita od nebudžetskih institucija za 670,879 hiljada dinara i smanjenja depozita od javnih preduzeća za 418,984 hiljade dinara, čiji je efekat ublažen povećanjem depozita od nefinansijskog sektora u stečaju za 1,519,229 hiljada dinara.


6

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) A. Analiza bilansa stanja, bilansa uspeha i vanbilansne aktive Banke (nastavak) 1. Analiza bilansa stanja (nastavak) Subordinirane obaveze Subordinirane obaveze čine 7.79% ukupne pasive na dan 31. decembra 2017. godine. Apsolutno smanjenje za 168,046 hiljada u odnosu na 31. decembar 2016. godine u celosti predstavlja efekat kursnih razlika. Banka ima primljeni subordinirani kredit od matične banke uzet 2006. godine sa dospećem do 10 godina. Aneksom od 7. jula 2016. godine uslovi za subordinirani kredit su promenjeni tako da je datum dospeća produžen do 8. avgusta.2018. godine. Subordinirani kredit nije obezbeđen kolateralom. U strukturi finansiranja Banke, najveće učešće imaju depoziti i subordinirane obaveze (73.5%), od čega se 15.6% odnosi na izvore finansiranja od strane matične banke. Rezervisanja U strukturi ukupnih rezervisanja, najveći udeo imaju rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi u iznosu od 90,712 hiljada, odnosno 52.08% (31. decembar 2016. godine: 128,935 hiljada dinara, odnosno 62.23%) i rezervisanja za sudske sporove u iznosu od 56,217 hiljada dinara, odnosno 32.27% (31. decembar 2016. godine: 37,415 hiljada, odnosno 18.06%). Ostala rezervisanja odnose se na rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade u iznosu od 9,174 hiljade dinara (31. decembar 2016. godine:22,766 hiljada dinara) i rezervisanja po osnovu operativnih rizika u iznosu od 18,080 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 18,080 hiljada dinara). Smanjenje ukupnih rezervisanja za 33,013 hiljada dinara (15.93%) posledica je smanjenja rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi za 38,223 hiljade dinara i smanjenje rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade za 13,592 hiljade dinara, praćena povećanjem rezervisanja za sudske sporove za 18,802 hiljade dinara. Ostale obaveze Ostale obaveze u iznosu od 218,316 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 223,933 hiljade dinara) u najvećoj meri se odnose nedospele rate kredita u iznosu od 89,417 hiljada (31. decembar 2016. godine: 69,496 hiljada dinara) i na razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u iznosu od 49,778 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 63,162 hiljade dinara). Kapital Promene koje su se u toku 2017. godine desile na poziciji ukupnog kapitala detaljno su objašnjene u delu Analiza koji se odnosi na kapital.


7

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) A. Analiza bilansa stanja, bilansa uspeha i vanbilansne aktive Banke (nastavak) 2. Analiza bilansa uspeha

2017. godina 2016. godina apsolutna promena

relativna promena

Prihodi od kamata 2,091,784 1,967,660 124,124 6.31% Rashodi od kamata (473,150) (591,192) (118,042) (19.97%) Neto prihodi od kamata 1,618,634 1,376,468 242,166 17.59% Prihodi od naknada i provizija 486,982 470,820 16,162 3.43% Rashodi naknada i provizija (47,968) (42,166) 5,802 13.76% Neto prihodi od naknada i provizija 439,014 428,654 10,360 2.42% Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 102,229 263,158 (160,929) (61.15%) Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju 2,693 167 2,526 1512.29% Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 597,049 606,876 (9,827) (1.62%) Ostali poslovni prihodi 47,080 52,513 (5,433) (10.35%) Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (3,090) (445,448) (442,358) (99.31%) Ukupan neto poslovni prihod 2,803,609 2,282,388 521,221 22.84% Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (829,209) (848,731) (19,522) (2.30%) Troškovi amortizacije (105,043) (118,783) (13,740) (11.57%) Ostali rashodi (1,398,202) (1,292,952) 105,249 8.14% Dobitak pre oporezivanja 471,155 21,922 449,233 2049.22% Porez na dobitak Dobitak po osnovu odloženih poreza - 3,988 (3,988) (100.00%) Gubitak po osnovu odloženih poreza (31,829) - 31,829 100.00% Dobitak tekuće godine 439,326 25,910 413,416 1595.58% Analiza najznačajnijih pozicija prihoda i rashoda uključenih u bilans uspeha za godinu koja se završava 31. decembra 2017. godine data je u napomenama od 4 do 14 uz finansijske izveštaje. Prihodi od kamata Prihodi od kamata u strukturi ukupnih prihoda čine 62.87% (2016. godina:58.47%) i u odnosu na prethodnu godinu beleže povećanje za 124,124 hiljade dinara, odnosno za 6.31%, što je u najvećoj meri posledica povećanja neto kredita plasiranih komitentima. Prihodi po osnovu plasmana stanovništvu beleže povećanje za 163,555 hiljada dinara (16.03%), dok prihodi po osnovu plasmana preduzećima beleže povećanje od 62,184 hiljade dinara (8.90%) u odnosu na prethodnu godinu. Pored navedenog, na promenu bilansne pozicije uticalo je smanjenje prihoda po osnovu naplate suspendovane kamate za 65,363 hiljade dinara i smanjenje prihoda po osnovu plasmana stranim licima za 36,520 hiljada dinara. Analizirano prema strukturi, najznačajniji su prihodi u iznosu od 1,183,852 hiljade dinara (56.60% ukupne bilansne pozicije), ostvareni na osnovu plasmana stanovništvu, i prihodi u iznosu od 760,540 hiljada dinara (36.36% ukupne bilansne pozicije), ostvareni na osnovu plasmana preduzećima. Prosečna kamatna stopa na kredite ostala je na istom nivou u odnosu na prethodnu godinu.


8

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak)

A. Analiza bilansa stanja, bilansa uspeha i vanbilansne aktive Banke (nastavak)

2. Analiza bilansa uspeha

Rashodi od kamata

Rashodi od kamata u strukturi ukupnih rashoda čine 16.38% (2016. godina:17.70%) i u odnosu na prethodnu godinu beleže smanjenje za 118,042 hiljade dinara, odnosno za 19.97%, što je u najvećoj meri posledica smanjenja depozitne baze Banke i smanjenja prosečnih kamatnih stopa. Prosečna kamatna stopa u 2017. godini iznosila je 1.66% za sektor privrede (2016. godina: 1.87%), odnosno 0.90% (1.62%) za sektor stanovništva. Rashodi po osnovu depozita stanovništva beleže smanjenje od 140,199 hiljada dinara (47.36%), dok rashodi po osnovu depozita preduzeća beleže smanjenje od 42,210 hiljada dinara (20.49%) u odnosu na prethodnu godinu. Pored navedenog, na promenu bilansne pozicije uticalo je povećanje rashoda po osnovu depozita javnog sektora za 54,110 hiljada dinara. Analizirano prema strukturi, najznačajniji su rashodi u iznosu od 163,802 hiljade dinara (34.62% ukupne bilansne pozicije), ostvareni po osnovu depozita preduzeća, rashodi u iznosu od 155,847 hiljada dinara (32.94% ukupne bilansne pozicije), ostvareni po osnovu depozita stanovništva i rashodi u iznosu od 87,585 hiljada dinara (18.51% ukupne bilansne pozicije), ostvareni po osnovu depozita banaka i drugih finansijskih institucija, kao i po osnovu subordiniranog kredita.

Neto prihodi od kamata beleže povećanje od 17.59% u odnosu na prethodnu godinu, a kao posledica povećanja prihoda od kamata (za 6.31%) i smanjenja rashoda od kamata (za 19.97%).

Prihodi od naknada i provizija

Prihodi od naknada i provizija u strukturi ukupnih prihoda čine 14.63% (2016. godina:13.99%) i u odnosu na prethodnu godinu beleže povećanje za 16,162 hiljade dinara, odnosno za 3.43%. Najveće učešće imaju naknade po platim karticama u iznosu od 101,209 hiljada dinara (20.78% bilansne pozicije), naknade po poslovima platnog prometa u zemlji u iznosu od 96,363 hiljade dinara (19.79% bilansne pozicije), naknade za bankarske usluge u iznosu od 84,170 hiljada dinara (17.28% bilansne pozicije) i agentske naknade u iznosu od 77,394 hiljada dinara (15.89% bilansne pozicije). Ukupno povećanje naknada po platnim karticama, naknada po osnovu platnog prometa u zemlji, naknada za bankarske usluge i ostalih naknada i provizija za 61,008 hiljada dinara kompenzovano je smanjenjem agentskih naknada za 29,788 hiljada dinara (usled smanjenja cross border portfolia u tekućoj godini) i smanjenjem provizija za izdate garancije za 14,051 hiljadu dinara.

Rashodi od naknada i provizija

Rashodi od naknada i provizija u strukturi ukupnih rashoda čine 1.66% (2016. godina:1.26%) i u odnosu na prethodnu godinu beleže povećanje za 5,802 hiljade dinara, odnosno za 13.76%. Najveće učešće imaju naknade za bankarske usluge u iznosu od 23,851 hiljade dinara (49.72% bilansne pozicije), naknade platnog prometa u zemlji u iznosu od 10,415 hiljada dinara (21.71% bilansne pozicije) i naknade deviznog platnog prometa u iznosu od 8,280 hiljada dinara (17.26% bilansne pozicije). Ukupno povećanje naknada za bankarske usluge i naknada platnog prometa u zemlji za 12,456 hiljada dinara kompenzovano je smanjenjem naknada deviznog platnog prometa za 5,135 hiljada dinara.

Neto prihodi od naknada i provizija beleže povećanje za 10,360 hiljada dinara u odnosu na prethodnu godinu, a kao posledica povećanja prihoda od naknada i provizija za 16,162 hiljade dinara, čiji je efekat ublažen povećanjem rashoda od naknada i provizija za 5,802 hiljade dinara.

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju smanjen je u odnosu na prethodnu godinu za 160,929 hiljada dinara, odnosno za 61.15%, a predstavlja neto efekat nastao usled povećanja dobitaka od promene vrednosti državnih obveznica u odnosu na prethodnu godinu u 101,144 hiljade dinara i dobitaka od promene vrednosti po osnovu swap transakcija u iznosu od 1,085 hiljada dinara. Smanjenje je prouzrokovano smanjenjem državnih obveznica, klasifikovanih kao finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju, u tekućoj godini.

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju

Banka je tokom 2017. realizovala prodaju kreditnog portfelja, kao najefikasniji način rešavanja postojećeg nekvalitetnog kreditnog portfelja. Prodaja dela portfolija odnosila se na zajmoprimce sa neizmirenim kreditnim saldom od 3,867,409 hiljada dinara (bez suspendovane kamate). Obezvređenje predmetnih plasmana u momentu prodaje iznosilo je 3,220,506 hiljada dinara, odnosno neto izloženost od 646,904 hiljada dinara. Priliv od prodaje iznosio je 649,596 hiljada dinara, odnosno Banka je iskazala prihod od prodaje plasmana u iznosu od 2,693 hiljade dinara.

Dobitak od prodaje državnih zapisa u 2016. godine u iznosu od 167 hiljada dinara predstavljao je razliku između ostvarene prodajne cene na tržištu i fer vrednosti predmetnih zapisa u knjigama Banke.


9

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) A. Analiza bilansa stanja, bilansa uspeha i vanbilansne aktive Banke (nastavak) 2. Analiza bilansa uspeha Neto prihod po osnovu kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule Neto prihod po osnovu kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule smanjen je u odnosu na prethodnu godinu za 9,827 hiljada dinara, odnosno za 1.62%. na promenu pozicije uticalo je povećanje realizovanih kursnih razlika za 268,246 hiljada dinara, odnos za 26.23% i smanjenje nerealizovanih kursnih razlika za 278,073 hiljade dinara, odnosno za 66.89%. Ostali poslovni prihodi Ostali poslovni prihodi smanjeni su u odnosu na prethodnu godinu za 5,433 hiljade dinara, odnosno za 10.35%, što je prouzrokovano smanjenjem prihoda od ukidanja rezervisanja za sudske sporove za 13,081 hiljadu dinara, sa jedne strane, i povećanjem dobitaka po osnovu prodaje stalnih sredstava namenjenih prodaji i sredstava stečenih naplatom potraživanja za 3,667 hiljada dinara i prihoda od učešća u rezultatu za 3,407 hiljada dinara, sa druge strane. Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki smanjen je u odnosu na prethodnu godinu za 442,358 hiljada dinara, odnosno za 99.31%, kao rezultat smanjenja neto rashoda po osnovu indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija za 245,512 hiljada dinara, smanjenja neto rashoda po osnovu rezervisanja za vanbilans za 110,865 hiljada dinara i povećanja prihoda od naplaćenih otpisanih potraživanja za 82,666 hiljada dinara. Smanjenje neto rashoda po obezvređenja je prouzrokovano je time što su parametri za obračun kolektivne ispravke vrednosti (PD, LGD) u 2017. godini bili povoljniji u odnosu na prethodnu godinu i time što je Banka u 2016. godini priznala najveći deo obezvređenja za problematične plasmane. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi u strukturi ukupnih rashoda čine 28.71% (2016. godina: 25.42%) i smanjeni su u odnosu na prethodnu godinu za 19,522 hiljade dinara, odnosno za 2.30%. Promena pozicije uslovljena je smanjenjem prosečnog broja zaposlenih u odnosu na prethodnu godinu i priznavanjem prihoda od ukidanja rezervisanja za otpremnine u tekućoj godini u iznosu od 11,127 hiljada dinara (2016. godina: 658 hiljada dinara). Troškovi amortizacije Troškovi amortizacije smanjeni su u odnosu na prethodnu godinu za 13,740 hiljada dinara, odnosno za 11.57%, što je u najvećoj meri posledica smanjenja amortizacije obračunate za ulaganja u tuđa osnovna sredstva za 10,742 hiljade dinara i smanjenja amortizacije obračunate za opremu za 5,821 hiljadu dinara. Ostali rashodi Ostali rashodi u strukturi ukupnih rashoda čine 42.02% (2016. godina: 38.42%) i beleže povećanje u odnosu na prethodnu godinu za 105,249 hiljada dinara, odnosno za 8.14%. promena pozicije je u najvećoj meri uslovljena povećanjem troškova sponzorstva za 34,044 hiljade dinara, povećanjem troškova reklame i propagande za 20,016 hiljada dinara i povećanjem troškova advokatskih usluga za 18,592 hiljade dinara. U okviru ostalih rashoda, najznačajniji udeo imaju troškovi zakupa koji čine 13.85% bilansne pozicije (2016. godina: 16.65%), troškovi osiguranja depozita – 11.02% (2016. godina: 12.25%), troškovi održavanja – 10.86% (2016. godina: 12.08%) i troškovi doprinosa na teret poslodavca – 9.17% (2016. godina: 9.98%).


10

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) A. Analiza bilansa stanja, bilansa uspeha i vanbilansne aktive Banke (nastavak)

1. Analiza vanbilansne aktive

VANBILANSNE POZICIJE 31.12.2017. učešće

2017 31.12.2016. učešće

2016 apsolutna promena

relativna promena

Primljena sredstva obezbeđenja 70,929,502 58.65% 76,783,912 61.02% (5,854,410) (7.62%) Derivati 22,945,942 18.97% 18,291,281 14.54% 4,654,661 25.45% Otpisana potraživanja 2,691,701 2.23% - 0.00% 2,691,701 100%.00 Poslovi u ime i za račun trećih lica 7,416,532 6.13% 8,219,821 6.53% (803,289) (9.77%) Kreditne linije sa bankom maticom 6,279,053 5.19% 10,549,824 8.38% (4,270,771) (40.48%) Preuzete opozive obaveze 4,261,358 3.52% 4,088,558 3.25% 172,800 4.23% Garancije 4,137,772 3.42% 3,399,910 2.70% 737,862 21.70% Preuzete neopozive obaveze 1,031,291 0.85% 1,021,166 0.81% 10,125 0.99% Suspendovana kamata 719,234 0.59% 1,936,511 1.54% (1,217,277) (62.86%) Zapisi Ministarstva finansija Republike Srbije dati u zalogu 325,740 0.27% 1,471,882 1.17% (1,146,142) (77.87%) Hartije od vrednosti primljene u zalog 149,944 0.12% 54,052 0.04% 95,892 177.41% Akreditivi vezani za bankarske linije 39,345 0.03% - 0.00% 39345 100.00% Primljene garancije FX 11,847 0.01% 12,347 0.01% (500) (4.05%) Druge vanbilansne pozicije 2,041 0.00% 2,722 0.00% (679) (24.96%) Ukupno vanbilansne pozicije 120,941,302 100.00% 125,831,986 100.00% (4,890,682) (3.89%) Na dan 31. decembra 2017. godine Banka je iskazala vanbilansne pozicije u iznosu od 120,941,302 hiljade dinara (31. decembar 2016. godine: 125,831,984 hiljade dinara). U odnosu na prethodnu godinu, vanbilansne pozicije su se smanjile za 4,890,682 hiljade dinara, odnosno za 3.89%. Najznačajnije smanjenje odnosi se na primljena sredstva obezbeđenja za 5,854,410 hiljada dinara, što je u skladu sa smanjenjem bruto kredita komitentima. Pored navedenog, značajno je i smanjenje kreditnih linija sa matičnom bankom za 4,270,771 hiljadu dinara, usled činjenice da Banka na dan 31. decembra 2017. godine nema liniju za prekoračenje po nostro računu koju je imala na raspolaganju na dan 31. decembra 2016. godine. Ostale kreditne linije sa matičnom bankom se odnose na liniju za Cash Collateral u iznosu od 5,094,326 hiljada dinara. Money market liniju u iznosu od 1,184,727 hiljada dinara. Najznačajnija povećanja odnose se na derivate (swopovi i arbitrže sa matičnom bankom i Narodnom bankom Srbije) za 4,654,661 hiljadu dinara i na otpisana potraživanja za 2,691,701 hiljadu dinara, što je u najvećoj meri posledica transfera na vanbilans 100% ispravljenih potraživanja u tekućoj godini, a u skladu sa smernicama Narodne banke Srbije. Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica se najvećim delom odnose na cross bordere, u iznosu od 7,413,537 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 8,217,834 hiljade dinara). Po predmetnim plasmanima, Banka je banka agent. Garancije se odnose na plative garancije u iznosu od 1,239,045 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 1,301,188 hiljada dinara) i činidbene garancije u iznosu od RSD 2,898,727 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 2,098,722 hiljade dinara). Ukupan iznos glavnice tužbenih zahteva (uvećan za iznos sudskih troškova) u sporovima koje treća lica vode protiv banke iznosi 13,095,746 hiljada dinara (broj tužbi 451) i isti ne uključuje eventualne zahteve po osnovu kamata. Banka je na dan 31. decembra 2017. godine izvršila rezervisanje za 106 (ukupan broj sporova za koje je izvršeno rezervisanje) sudskih sporova u ukupnom iznosu rezervisanja od 56,217 hiljada dinara. U okviru navedenog, ukupan iznos glavnice tužbenih zahteva vezanih za kredite opredeljenih u valuti CHF bez pripadajućih kamata, na dan 31. decembra 2017. godine je 1,790,016 hiljada dinara (broj tužbi: 339). Na dan 31. decembra 2017. godine, ukupna rezervisanja za tužbe pokrenute u CHF valuti je 22,852 hiljade dinara. Na dan 31. decembra 2017. godine Banka vodi veći broj sudskih sporova protiv trećih lica, čija je ukupna vrednost 25,604,716 hiljada dinara.


11

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke 1. Kapital Banke Struktura kapitala Banke na dan 31. decembra 2017. godine i na dan 31. decembra 2016. godine prikazana je u narednoj tabeli:

31.12.2017. učešće 2017.

31.12.2016. učešće 2016.

Akcijski kapital 16,975,755 132.88% 16,975,755 137.66% Emisiona premija 594,475 4.65% 594,475 4.82% Gubitak prethodnog perioda (5,313,597) (41.59%) (5,313,597) (43.09%) Akumulirani dobitak 465,236 3.64% 25,910 0.21% Rezerve 53,645 0.42% 48,797 0.40% Ukupno kapital 12,775,514 100.00% 12,331,340 100.00%

Tokom 2017. godine nije bilo korekcija na kapitalu banke. Takođe, tokom 2017. godine nije bilo aktivnosti spajanja, pripajanja iii drugog restrukturiranja Banke. Pregled najvećih akcionara Banke na dan 31. decembra 2017. godine dat je u tabeli ispod:

Vlasnik akcija Broj običnih akcija Nominalna vrednost u RSD Procenat kapitala. Piraeus Banka S.A. Atina 1,886,195 9,000 100.00%

Od ukupnog kapitala Banke,100% je u vlasništvu entiteta koji pripadaju Piraeus Bank Grupi. Jedini akcionar je Piraeus Banka S.A. iz Atine sa 100% vlasništva akcijskog kapitala. Na dan 31. decembra 2017. godine osnovni kapital Banke bio je iznad propisanog miliona od 10 miliona EUR-a i iznosio je 102.6 miliona EUR-a, dok je koeficijent adekvatnosti kapitala bio iznad propisanog minimuma od 8% i iznosio je 33.31%. Promene u okviru kapitala tokom 2017. godine odnose se na povećanje akumuliranog dobitka za 439,326 hiljada dinara, kao posledica ostvarenog neto dobitka za 2017. godina i povećanje rezervi za 4,848 hiljada dinara, kao posledica povećanja revalorizacionih rezervi po osnovu promene fer vrednosti državnih obveznica raspoloživih za prodaju. Struktura rezervi prikazana je u narednoj tabeli.

31. 12. 2017.

31. 12. 2016. Rezerve za pokriće gubitka 35,973 35,973 Revalorizacione rezerve-promena vrednosti HOV raspoloživih za prodaju 20,799 15,095 Dobitak od odloženih poreza 252 252 Nerealizovani gubici po osnovu akcija raspoloživih za prodaju (8) (8) Gubitak od odloženih poreza (3,371) (2,515)

Ukupno stanje rezervi

53,645 48,797


12

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke 2. Kvalitet aktive

A) Struktura rizične i nerizične aktive Struktura bilansne i vanbilansne aktive Banke sa aspekta faktora rizičnosti na dan 31. decembra 2017. godine je prikazana u sledećoj tabeli:

OPIS Bruto

izloženost

Specifična prilagođavanja, za

kreditni rizik, dodatna prilagođavanja, iznos

potrebne rezerve za procenjene gubitke koji se odbija od osnovnog

akcijskog kapitala i druga umanjenja

Neto izloženost

Efektivna vrednost

izloženosti Vrednost

izloženosti

Rizikom ponderisana

izloženost Sa ponderom 0% 8,289,258 - 8,289,258 8,289,258 7,845,046 - Sa ponderom 20% 1,008,827 - 1,008,827 1,008,827 1,008,827 201,765 Sa ponderom 35% 7,369,689 31,442 7,338,247 7,338,247 7,310,719 2,558,752 Sa ponderom 50% 3,161,776 44,638 3,117,138 3,117,138 3,094,845 1,547,422 Sa ponderom 75% 25,270,709 154,982 25,115,727 24,949,346 10,729,486 8,047,114 Sa ponderom 100% 61,079,811 4,870,246 56,209,565 54,118,604 15,687,120 15,687,120 Sa ponderom 150% 52,858,081 44,459 52,813,622 52,813,622 929,913 1,394,870 Sa ponderom 250% 153,516 36,012 117,504 117,504 117,504 293,760

UKUPNO BILANSNA I VANBILANSNA AKTIVA 159,191,667 5,181,779 154,009,888 151,752,546 46,723,460 29,730,803 Detaljan pregled rizične bilansne aktive i rizičnih vanbilansnih stavki je prikazan u zbirnom SP obrascu.

B) Struktura aktive koja se klasifikuje i koja se ne klasifikuje Bruto bilansna i vanbilansna aktiva Banke koja se klasifikuje, na dan 31. decembra 2017. godine iznosi 50,860,478 hiljada dinara i predstavlja 27.22% od ukupne bruto bilansne i vanbilansne aktive. Bilansna aktiva koja se klasifikuje u iznosu od 41,930,714 hiljada dinara predstavlja 73.43% ukupne bruto bilansne aktive, dok vanbilansne stavke koje se klasifikuju u iznosu od 9,469,764 hiljade dinara predstavlja 7.26% vanbilansnih stavki. Struktura bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke (preuzeta iz KA1 i KA2 obrazaca), na dan 31. decembra 2017. godine, prikazana je u narednoj tabeli:

Bruto knjigovodstvena

vrednost

Ispravka vrednosti /

Rezervisanja

Neto knjigovodstve

na vrednost Bilansna aktiva aktiva koja se klasifikuje 41,390,714 3,974,560 37,416,154 aktiva koja se ne klasifikuje 14,975,513 1,328,794 13,646,719 Ukupno bilans 56,366,227 5,303,354 51,062,873 Vanbilansna aktiva vanbilansne stavke koje se klasifikuju 9,469,764 90,712 9,379,052 vanbilansna stavke koja se ne klasifikuju 121,035,480 - 121,035,480 Ukupno vanbilans 130,505,244 90,712 130,414,532

Ukupno bilans + vanbilans

186,871,471

5,394,066

181,477,405 Podaci u okviru kategorije bilansna aktiva koja se klasifikuje i vanbilansne stavke koje se klasifikuju, a koje čine 27.22% ukupne bruto knjigovodstvene vrednosti, predstavljaju stavke koje se klasifikuju u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016, 91/2016, 101/2017 i 114/2017) pre umanjenja za odbitne stavke (neiskorišćenih okvira i činidbenih garancija).


13

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke 3. Kvalitet aktive Klasifikacija aktive i odgovarajućih vanbilansnih stavki, u smislu utvrđivanja kvaliteta aktive, na dan 31. decembra 2017. godine, izvršena je u skladu sa skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Na dan 31. decembra 2017. godine bruto izloženost rizične bilansne aktive i vanbilansnih stavki iznosi 50,860,478 hiljadа dinara. Ispravka vrednosti rizične bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po rizičnim vanbilansnim stavkama, zajedno, iznose 4,065,272 hiljada dinara i čine 8% rizične aktive i rizičnih vanbilansnih stavki. Na osnovu izvršene klasifikacije Banka je utvrdila potrebnu rezervu za procenjene gubitke u iznosu od RSD 4,620,119 hiljada dinara (razlika obračunate posebne rezerve za procenjene gubitke i ispravke vrednosti bilansne i vanbilansne aktive - Obrazac KA1 i Obrazac KA2). Bilansna aktiva i vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije "A" do "D", prema Odluci Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Potraživanja klasifikovana u kategorije "A" i "B" se smatraju potraživanjima sa visokim kvalitetom, potraživanja iz kategorija "V" i "G" sa srednjim, dok se potraživanja iz kategorije „D“ smatraju sa niskim kvalitetom. Na dan 31. decembra 2017. godine procena naplativosti potraživanja izvršena je u skladu sa internom metodologijom Banke. Obračun ispravki vrednosti i rezervisanja za rizičnu aktivu i vanbilansne stavke izvršen je u skladu sa internom metodologijom Banke. Metodologija za procenu obezvređenja finansijskih sredstava koju Banka primenjuje usklađena je sa propisima NBS-a, Međunarodnim računovodstvenim standardima i Politikom Piraeus Grupe. Banka najmanje kvartalno procenjuje da li postoji objektivan dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava su obezvređeni i gubici po osnovu tog obezvređenja se evidentiraju kroz bilans uspeha samo ukoliko postoji objektivan dokaz o obezvređenju koji je nastao nakon inicijalnog priznavanja finansijskog sredstva. Iznos obezvređenja jednak je razlici između knjigovodstvene vrednosti potraživanja na izveštajni datum i sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova, koji mogu uključivati i novčane tokove po osnovu likvidacije kolaterala. Budući novčani tokovi po osnovu naplate potraživanja od klijenta, kao i novčani tokovi po osnovu naplate iz sredstava obezbeđenja diskontuju se efektivnom kamatnom stopom u očekivanom vremenu naplate. Pod objektivnim dokazom za obezvređenje potraživanja Banka smatra: značajne finansijske poteškoće dužnika, kršenje ugovornih odredbi (npr. kašnjenje u izmirivanju obaveza), restrukturiranje potraživanja, zbog finansijskih poteškoća, stečaj ili finansijska reorganizacija dužnika, stečaj ili finansijska reorganizacija lica povezanog sa dužnikom, značajni nepovoljni ekonomski uslovi koji mogu uticati na platežnu sposobnost dužnika. Sva potraživanja Banke su predmet pojedinačne ili grupne procene za obezvređenje. Procena se vrši na nivou pojedinačnog kredita. U slučaju potraživanja od pravnih lica Banka smatra da su predmet pojedinačne procene ispravki vrednosti sva potraživanja: od klijenata sa ukupnom izloženošću u portfoliu kredita većom od 200,000 EUR-a, od klijenata koji su klasifikovani kao klijenti sa povećanim rizikom I sva potraživanja koja su u docnji dužoj od 90 dana. U slučaju potraživanja od fizičkih lica, Banka smatra da su predmet pojedinačne procene ispravki vrednosti sva potraživanja kod kojih je ugovorni odnos raskinut kao i sva potraživanja iz stambenog portfolia koja su u docnji dužoj od 90 dana. Ova potraživanja su predmet procene o postojanju objektivnog dokaza za obezvređenje. Kao rezultat ove faze javljaju se sledeće grupe potraživanja:

1) Potraživanja kod kojih nije utvrđeno postojanje objektivnog dokaza i nije im dodeljena individualna ispravka vrednosti. Ova potraživanja su potom predmet grupne procene ispravki vrednosti.

2) Potraživanja kod kojih je utvrđeno postojanje objektivnog dokaza, ali procenom utvrđena ispravka vrednosti jednaka nuli. Ova potraživanja su potom predmet grupne procene ispravki vrednosti.

3) Potraživanja kod kojih je utvrđeno postojanje objektivnog dokaza i utvrđena je individualna ispravka vrednosti.

Prilikom pojedinačne procene ispravki vrednosti značajnu ulogu imaju i Sektori koji su zaduženi za klijente, njihove pretpostavke, naročito prilikom ocene budućih novčanih tokova po osnovu naplate iz kredita, kao i novčanih tokova i vremenskog okvira naplate iz sredstava obezbeđenja, a u skladu sa Kreditnom politikom Banke. Ove pretpostavke se potom revidiraju i potvrđuju od strane Kreditnog Sektora i Sektora za upravljanje rizicima.


14

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke 3. Kvalitet aktive (nastavak) Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno obezvređeni ili koji nisu ispunili uslove za pojedinačnu procenu, dodeljuje im određeni nivo grupne ispravke vrednosti u zavisnosti od specifične grupe proizvoda kojoj pripadaju (npr. proizvodi razvrstani prema danima kašnjenja), a na osnovu PD i LGD parametra izračunatih na bazi istorijskih podataka o ponašanju portfolija Banke. Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava posebne rezerve za procenjene gubitke u skladu sa interno definisanom metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Struktura bilansne aktive koja se klasifikuje na dan 31. decembra 2017. godine prikazana je u narednoj tabeli.

Kategorija klasifikacije A B V G D Ukupno Dugoročni krediti 15,120,688 7,098,988 4,472,641 4,805,687 1,216,496 32,714,500 Dospela potraživanja 88,477 134,404 396,204 16,960 3,173,169 3,809,214 Kratkoročni krediti 274,504 1,536,297 593,051 3,405 18,125 2,425,382 Kamate i naknade 24,517 27,290 16,435 15,057 142,551 225,850 Učešća u kapitalu drugih pravnih lica - - 153,516 - 148 153,664 Nepokretnosti stečene naplatom potraživanja - - - - 398,246 398,246 Ostala bilansna aktiva koja se klasifikuje 1,128,393 71,276 135,244 2,411 326,534 1,663,858 Ukupna bilansna aktiva koja se klasifikuje 16,636,579 8,868,255 5,767,091 4,843,520 5,275,269 41,390,714 U strukturi bruto bilansne aktive koja se klasifikuje najveće učešće imaju dugoročni krediti sa 79.04%, dospela potraživanja sa 9.20% i kratkoročni krediti sa 5.86%. Posmatrano prema kategoriji klasifikacije, bilansna aktiva A kategorije u ukupnoj bilansnoj aktivi koja se klasifikuje ima najveće učešće od 40.19%. Učešće preostalih kategorija je sledeće: B kategorija: 21.43%, V kategorija: 13.93%, G kategorija: 11.70% i D kategorija: 12.75%. Struktura vanbilansnih stavki koje se klasifikuju na dan 31. decembra 2017. godine prikazana je u narednoj tabeli. Kategorija klasifikacije A B V G D Ukupno Plative garancije 487,666 480,776 249,099 11,847 9,656 1,239,044 Činidbene garancije 869,963 870,564 474,155 636,507 47,537 2,898,726 Nepokriveni akreditivi - 3,092 36,253 - - 39,345 Neiskorišćene preuzete obaveze 1,274,513 2,045,280 1,674,769 165,305 132,782 5,292,649 Ukupno vanbilansne stavke koje se klasifikuju 2,632,142 3,399,712 2,434,276 813,659 189,975 9,469,764 U strukturi vanbilansnih stavki koje se klasifikuju najveće učešće imaju neiskorišćene preuzete obaveze (55.89%), činidbene garancije (30.61%) i plative garancije (13.08%).

Posmatrano prema kategoriji klasifikacije, najveće učešće imaju vanbilansne stavke B kategorije (35.90%).Učešće preostalih kategorija je sledeće: A kategorija: 27.80%, V kategorija: 25.71%, G kategorija: 8.59% i D kategorija: 2.01%.

Pregled potraživanja Banke od deset najvećih dužnika prema ukupnoj bruto izloženosti riziku na dan 31. decembra 2017. godine, sa osvrtom na njihovo finansijsko stanje je prikazan kao što sledi:


15

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke 3. Kvalitet aktive (nastavak)

B) Struktura aktive koja se klasifikuje i koja se ne klasifikuje (nastavak)

Komitent Ukupna bruto izloženost

riziku u hiljadama

dinara

Klasifikacija Banke prema Odluci NBS

Komentar

Singidunum - Buildings d.o.o. Beograd

1,875,308 A, G Prema bilansnim pokazateljima za 2016. godinu, dužnik posluje sa neto gubitkom, ima ročnu neusklađenost pojedinih elemenata aktive i pasive, negativne novčane tokove i nema blokade u poslovanju. Dužnik na dan bilansa nema kašnjenja u izmirenju obaveza prema Banci. Na dan 31. decembra 2017. godine, dužnik je predmet individualne procene obezvređenja. 38% izloženosti pokriveno je garantnim depozitom.

Mercator-S d.o.o. Novi Sad

1,596,047 A, B U 2016. godini, dužnik je ostvario neto gubitak, ima ročnu neusklađenost pojedinih elemenata aktive i pasive, negativne novčane tokove i nema blokade u poslovanju. Dužnik na dan bilansa nema kašnjenja u izmirenju obaveza prema Banci. Na dan 31. decembra 2017. godine, dužnik je predmet individualne ispravke. 44.43% izloženosti je pokriveno prvoklasnim kolateralom (garantnim depozitom), dok je preostalih 55.57% izloženosti pokriveno adekvatnim kolateralom (hipotekom na nepokretnostima). Nakon 31. decembra 2017. godine, značajan deo potraživanja je zatvoren, usled prodaje tržnog centra na Novom Beogradu.

Ladinvest d.o.o. Beograd

1,512,052 D Prema bilansnim pokazateljima za 2016. godinu, dužnik posluje sa neto gubitkom i ima ročnu neusklađenost pojedinih elemenata aktive i pasive. Dužnik je u neprekidnoj blokadi od aprila 2015. godine. Na dan bilansa, dužnik je u docnji dužoj od 365 dana.

M Centar Royal d.o.o. Beograd

1,431,865 G U 2016. godini dužnik je ostvario neto dobitak, ima usklađenu ročnu strukturu aktive i pasive, pozitivne novčane tokove i nema blokade u poslovanju. Dužnik na dan bilansa nema kašnjenja u izmirenju obaveza prema Banci.

Naftna industrija Srbije a.d. Novi Sad

1,183,701 A Prema bilansnim pokazateljima za 2016. godinu, dužnik posluje sa neto dobitkom, ima usklađenu ročnu strukturu aktive i pasive, pozitivne novčane tokove i nema blokade u poslovanju. Dužnik na dan bilansa nema kašnjenja u izmirenju obaveza prema Banci.

Terna S.A. 992,938 V Strano pravno lice, na dan bilansa nema kašnjenja u izmirivanju obaveza prema Banci.

Autotechnica Serbia d.o.o. Beograd

713,950 V Prema bilansnim pokazateljima za 2016. godinu, dužnik posluje sa neto dobitkom, ima ročnu neusklađenost pojedinih elemenata aktive i pasive, negativne novčane tokove i nema blokade u poslovanju. Dužnik na dan bilansa nema kašnjenja u izmirenju obaveza prema Banci.

Shopping Center Tri d.o.o. Beograd

620,303 V U 2016. godini, dužnik je ostvario neto gubitak, ima ročnu neusklađenost pojedinih elemenata aktive i pasive, negativne novčane tokove i nema blokade u poslovanju. Dužnik na dan bilansa nema kašnjenja u izmirenju obaveza prema Banci.

Stabilna gradnja 2016 d.o.o. Novi Sad

592,891 B Prema bilansnim pokazateljima za 2016. godinu, dužnik posluje sa neto gubitkom, ima ročnu neusklađenost pojedinih elemenata aktive i pasive, negativne novčane tokove i nema blokade u poslovanju. Dužnik na dan bilansa nema kašnjenja u izmirenju obaveza prema Banci.

Opšta bolnica Medigroup

567,556 V, G U 2016. godini, dužnik je ostvario neto gubitak, ima ročnu neusklađenost pojedinih elemenata aktive i pasive, negativne novčane tokove i nema blokade u poslovanju. Dužnik na dan bilansa nema kašnjenja u izmirenju obaveza prema Banci.

Kod dužnika koji su prezentovani u prethodnoj tabeli, bilansna aktiva se odnosi uglavnom na kratkoročne i dugoročne kredite, dok vanbilansne stavke predstavljaju izdate plative i činidbene garancije i neiskorišćene preuzete obaveze. Klasifikacija dužnika izvršena je shodno Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeni glasnik RS", br. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015 i 38/2015, 61/2016, 69/2016, 91/2016), a na osnovu dokumentacije kojom Banka raspolaže o dužnicima i svojim plasmanima.

Revizor na dan 31. decembar 2017. godine, na bazi uzorka, nije utvrdio dodatnu ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja po osnovu vanbilansnih stavki.


16

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke 3. Kvalitet aktive (nastavak) Pregled velikih izloženosti banke prema jednom licu iii prema grupi povezanih lica Obračun velikih izloženosti (preko 10% učešća u kapitalu) prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica prikazan je u okviru kvartalnih obrazaca (VI LI i VI GPL) i to u neto ukupnoj izloženosti pre tehnike ublažavanja kreditnog rizika u iznosu od 17,440,713 hiljada dinara, odnosno u neto ukupnoj izloženosti nakon primene tehnika ublažavanja kreditnog rizika u iznosu od 4,254,232 hiljade dinara. Na dan 31. decembra 2017. godine najveća izloženosti Banke nakon primene umanjenja su prema društvu M Centar Royal u iznosu od 1,402,724 hiljade dinara iii 11.55% kapitala i prema društvu Terna S.A. Ogranak Beograd u iznosu od 1,347,577 hiljada dinara ili 11.09% kapitala. Na dan 31. decembra 2017. godine, zbir svih velikih izloženosti Banke u odnosu na kapital iznosio je 35.01% i bio je usklađen sa zahtevima Narodne banke Srbije (manji od 400%). Odnosi sa povezanim licima Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2017. i na dan 31. decembra 2016. godine proistekla iz transakcija sa akcionarima i drugim povezanim licima sa Bankom, kao i sa rukovodstvom Banke, prikazana su u narednoj tabeli: 31. decembar

2017. 31. decembar

2016. Plasmani: Krediti odobreni Rukovodstvu Banke, bruto 5,230 751 Minus: Ispravka vrednosti (37) (5) Krediti odobreni Rukovodstvu Banke, neto

5,193

746

Dati depoziti licima povezanim sa Bankom, bruto 59,236 256,594 Minus: Ispravka vrednosti (59,236) (62,548) Dati depoziti licima povezanim sa Bankom, neto -

194,046 Udeli u lica povezana sa Bankom

153,516

153,516

Ispravka vrednosti udela u lica povezana sa Bankom (36,012) (36,012) Udeli u lica povezana sa Bankom, neto

117,504

117,504

Depoziti: Depoziti akcionara 511,134 342,286 Namenski depoziti akcionara u stranoj valuti 1,421,672 1,481,668 Subordinirane obaveze 3,972,609 4,140,255 Depoziti Rukovodstva Banke 34,499 38,878 Depoziti u okviru bankarske grupe (osim akcionara) 299,763 139,564 Ukupno depoziti

6,239,677

6,142,651

Vanbilansne izloženosti prema licima povezanim sa Bankom na dan 31. decembra 2017. i na dan 31. decembra 2016. godine prikazane su u narednoj tabeli.

31. decembar

2017. 31. decembar

2016.

Preuzete opozive obaveze po dugoročnim okvirnim linijama, u dinarima sa deviznom klauzulom 82,931 55,600 Preuzete opozive obaveze za ne povučene dinarske dugoročne kredite sa deviznom klauzulom-okvirni 135,292 - Ukupno 218,223 55,600


17

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke 3. Kvalitet aktive (nastavak)

Kamatonosna i nekamatonosna aktiva Kamatonosna i nekamatonosna struktura aktive Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2017. i 31. decembra 2016. godine je sledeća:

31.12.2017. učešće

2017. 31.12.2016. učešće

2016. Kamatonosna aktiva 44,946,615 88.02% 43,905,549 84.04% Nekamatonosna aktiva 6,116,258 11.98% 8,337,690 15.96% Ukupno aktiva 51,062,873 100.00% 52,243,239 100.00% Banka je u 2017. godini povećala učešće kamatonosne aktive u ukupnoj aktivi za 3.98% u odnosu na prethodnu godinu. U apsolutnom iznosu, kamatonosna aktiva Banke je povećana za RSD 1,041,066 hiljada odnosno za 2.37% u odnosu na prethodnu godinu. Potraživanja od drugih banaka i finansijskih organizacija Na dan 31. decembra 2017. godine Banka je iskazala ukupna potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija u iznosu od 1,083,224 hiljade dinara koja se najvećim delom odnose na gotovinu na deviznim računima kod stranih banaka u iznosu od 1,078,406 hiljada dinara. Banka je izvršila ukupnu ispravku po osnovu navedenih potraživanja u iznosu od 59,504 hiljade dinara i to pre svega po osnovu ostalih namenskih depozita. Nema indikacija koje ukazuju na potencijalnu nenaplativost plasmana bankama, izuzev onih za koje je izvršena ispravka vrednosti. Poslovi u ime i za račun trećih lica Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica se najvećim delom odnose na cross bordere, u iznosu od RSD 7,413,537 hiljada dinara (31. decembar 2016. godine: 8,217,834 hiljade dinara). Po predmetnim plasmanima, Banka je banka agent. Isplate po osnovu jemstava U toku 2017. godine Banka je izvršila isplatu u ime komitenta Gioio d.o.o. po osnovu palih garancija u ukupnom iznosu od 173,301 hiljade dinara. Kako potraživanja nisu naplaćena tokom godine, ista su ispravljena u iznosu od 159,411 hiljada. Banka nema praksu da daje jemstva komitentima za koje je izvršila plaćanja. 4. Pokazatelji poslovanja i izloženost rizicima Banka je u toku 2017. godine izveštavala o ostvarenim pokazateljima poslovanja koji su propisani Zakonom o bankama i Odlukom o adekvatnosti kapitala u zakonski predviđenim rokovima. Takođe, Banka ima strategiju za upravljanje rizicima koja se odnosi na dugoročne ciljeve utvrđene poslovnom politikom i strategijom, kao i sklonost ka rizicima definisanim u skladu sa ovim ciljevima. Banka razmatra strategiju upravljanja rizikom periodično i menja je po potrebi, naročito u slučaju značajnih promena poslovne politike Banke i strategije i / ili promena u makroekonomskom okruženju u kome Banka posluje. Ovaj pregled se obavlja svake godine u saradnji sa matičnom bankom. Definiše se skup ograničenja i opredeljenja koja su u skladu sa poslovnim planom (budžetom) i obrazlažu se na godišnjem nivou i u okviru srednjoročnog plana Banke. Pored toga, Banka za svaku vrstu rizika koji prati (kreditni rizik, trgani rizik, operativni rizik) ima uspostavljene procedure koje se primenjuju u redovnom poslovanju od strane zaposlenih. Banka je uspostavila i konstantno unapređuje sistem upravljanja rizicima, kako bi adekvatno identifikovala, procenila, merila i pratila izloženost rizicima u svom poslovanju. Kroz sistem upravljanja rizicima Banka definiše ciljeve i principe upravljanja njima kao i politike, metodologije i procedure. Banka ima usvojenu strategiju i politiku upravljanja rizicima kojima se propisuju osnovna načela za sveobuhvatno upravljanje rizicima i kojima je definisan željeni profil rizika, kao i uloge i odgovornosti različitih nivoa upravljanja rizicima u Banci.


18

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke 4. Pokazatelji poslovanja i izloženost rizicima Banka pored standardizovanih izveštaja, sprovodi i niz aktivnosti koje doprinose praćenju pokazatelja i izloženosti Banke rizicima, a koje se odnose pre svega na unapređenje postojećih sistema i procedura vezanih za praćenje, upravljanje i izveštavanje o izloženosti Banke rizicima. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovano na uspostavljanju nivoa / limita koji su definisani željenim rizičnim profilom Banke. Banka upravljanje rizicima ne zasniva samo na sagledavanju svih rizika kojima je izložena u svom poslovanju, već i na poređenju kvantifikovanih rizika sa raspoloživim kapitalom. Takođe, za upravljanje rizicima Banka koristi i metod scenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da nastanu. Banka je dužna da, u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na minimalnom nivou od 8%. Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke tokom 2017. godine je bio iznad propisanog minimuma. Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije. Banka je dužna da obim svog poslovanja uskladi sa propisanim pokazateljima poslovanja, odnosno da obim i strukturu svojih rizičnih plasmana uskladi sa Zakonom o bankama i drugim propisima Narodne banke Srbije. U toku 2017. godine, Banka je kontinuirano vodila računa o usklađenosti pokazatelja likvidnosti, deviznog rizika, izloženosti prema licu iii grupi povezanih lica, ukupne izloženost prema licima povezanim sa Bankom, zbiru svih velikih izloženosti, pokazatelju ulaganja Banke u druga pravna lica i ulaganja u osnovna sredstva. U cilju uspešne primene izmena regulative Banka kontinuirano razvija, ažurira i usvaja politike, procedure i uputstva za upravljanje svim vrstama rizika kako bi odgovorila zahtevima regulative. Tokom 2017. godine, kao i na dan 31. decembra 2017. godine, Banka je uskladila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima. Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2017. godine bili su sledeći: Pokazatelji poslovanja Propisani Ostvareni Kapital Minimum 10 miliona EUR 102.6 miliona EUR Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala Minimum 4.5% 33.31% Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala Minimum 6% 33.31% Pokazatelj adekvatnosti kapitala Minimum 8% 33.31% Izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica Maksimum 25% 11.55% Zbir svih velikih izloženosti Maksimum 400% 35.01% Ukupna ulaganja Banke Maksimum 60% 4% Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 20% 1.15%


19

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke (nastavak) 4. Adekvatnost kapitala Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama Republike Srbije je propisano da banke moraju da održavaju minimalni iznos kapitala u dinarskoj protivvrednosti od sto miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 8%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim članom Odlukom o upravljanju rizicima („Službeni glasnik Republike Srbije" broj 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013 – druga odluka, 43/2013, 92/2013, 33/2015, 61/2015, 61/2016, 103/2016 i 119/2017) i Odlukom o adekvatnosti kapitala („Službeni glasnik Republike Srbije" broj 103/2016). Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskom uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. U cilju da održi ili prilagodi strukturu kapitala, Banka može korigovati iznos dividendi koji plaća akcionarima, izvršiti povraćaj kapitala akcionarima ili emitovati odgovarajuće hartije od vrednosti. Nije bilo promena u ciljevima, politikama i procesima u odnosu na prethodnu godinu. Adekvatnost kapitala izračunata je u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke definisanom od strane Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije". broj 103/2016), kojom se utvrđuje način izračunavanja kapitala banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Banka je obračunavala sledeće pokazatelje i u svakom trenutku ih je održavala na nivoima koji nisu niži od propisanih: - pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos

osnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive banke – 4.,5%; - pokazatelj adekvatnosti banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos osnovnog kapitala i rizične

aktive banke – 6%; - pokazatelj adekvatnosti (ukupnog) kapitala banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos kapitala i

rizične aktive banke – 8%. Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke na dan 31. decembra 2017. godine iznosi 33.31%. Sledeća tabela prikazuje strukturu kapitala Banke na dan 31. decembra 2017. godine. Redni broj Naziv pozicije Iznos

1

KAPITAL

12,150,051

1.1 OSNOVNI KAPITAL 12,150,051 1.1.2001 Osnovni akcijski kapital 12,150,051 1.1.1.1 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuća emisiona premija 17,570,230

1.1.1.1.1 Uplaćen iznos instrumenata osnovnog akcijskog kapitala 16,975,755 1.1.1.1.3 Pripadajuća emisiona premija uz instrumente osnovnog akcijskog kapitala 594,475 1.1.1.3 (-) Gubitak (5,313,597)



1.1.1.5.2 Ostale rezerve 35,973 1.1.1.9 (-) Ostala nematerijalna ulaganja umanjena za povezane odložene poreske obaveze (115,876)


1.1.1.10 (-) Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti, izuzev onih koja proističu iz privremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze (23,298)


20

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke (nastavak) 4. Adekvatnost kapitala (nastavak) Sledeća tabela prikazuje obračun adekvatnosti kapitala Banke na dan 31. decembra 2017. godine. Redni broj Naziv pozicije Iznos

1 RIZIČNA AKTIVA

36,470,971

1.1

RIZIKOM PONDERISANE IZLOŽENOSTI ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE, RIZIK SMANJENJA VREDNOSTI KUPLJENIH POTRAŽIVANKA I RIZIK IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA 29,730,803

36892 Rizikom ponderisane izloženosti - standardizovani pristup 29,730,803 1.1.1.1 Izloženosti po klasama (isključujući sekjuritizovane pozicije) 29,730,803

1.1.1.1.6 Izloženosti prema bankama 700,134 1.1.1.1.7 Izloženosti prema privrednim društvima 11,265,794 1.1.1.1.8 Izloženosti prema fizičkim licima 8,047,114 1.1.1.1.9 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 4,106,174

1.1.1.1.10 Izloženosti koje se nalaze u statusu neizmirenja obaveza 4,141,040 1.1.1.1.15 Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 293,908 1.1.1.1.16 Ostale izloženosti 1,176,639

1.3 RIZIČNA AKTIVA PO OSNOVU IZLOŽENOSTI TRŽIŠNIM RIZICIMA 992,668 36951 Izloženost tržišnim rizicima - banka koja ne primenjuje pristup internih modela 992,668 1.3.1.1 Izloženost cenovnom riziku po osnovu pozicija u dužničkim hartijama od vrednosti 853,476 1.3.1.2 Izloženost cenovnom riziku po osnovu pozicija u vlasničkim hartijama od vrednosti - 1.3.1.3 Izloženost deviznom riziku 139,192 1.3.1.4 Izloženost robnom riziku -

1.4 RIZIČNA AKTIVA PO OSNOVU IZLOŽENOSTI OPERATIVNOM RIZIKU 5,747,500 37347 Standardizovani, odnosno alternativni standardizovani pristup 5,747,500

2 POKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG AKCIJSKOG KAPITALA 33.31 2.1 Višak (+) ili nedostatak (-) osnovnog akcijskog kapitala 10,508,857 2.2 Minimalni pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala određen banci 4.50 3 POKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG KAPITALA 33.31

3.1 Višak (+) ili nedostatak (-) osnovnog kapitala 9,961,793 3.2 Minimalni pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala određen banci 6.00 4 POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA 33.31

4.1 Višak (+) ili nedostatak (-) kapitala 9,232,373 4.2 Minimalni pokazatelj adekvatnosti kapitala određen banci 8.00


21

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke (nastavak) 5. Profitabilnost Profitabilnost Banke se može sagledati iz sledećih pokazatelja, izračunatih na osnovu podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha Banke za 2017. godinu i prikazanih sa uporednim pokazateljima za prethodnu godinu (sa podacima iskazanim u hiljadama dinara):

2017 2017 2016

Dobitak 439,326 ---------------------------------------------- = --------------------- x 100 = 0.86% 0.05%

Aktiva 51,062,873

Dobitak 439,326 ---------------------------------------------- = --------------------- x 100 = 3.44% 0.21%

Bilansni kapital 12,775,514

Prihodi od kamata 2,091,784 ---------------------------------------------- = --------------------- x 100 = 4.10% 3.77%

Aktiva 51,062,873

Rashodi od kamata 473,150 ---------------------------------------- = ---------------- x 100 = 0.93% 1.13%

Pasiva 51,062,873

Neto rashod po osnovu obezvređenja 3,090 ---------------------------------------- = ---------------- x 100 = 0.01% 0.85%

Aktiva 51,062,873

Neto rashod po osnovu obezvređenja 3,090 ---------------------------------------- ---------------- x 100 = 0.01% 0.79%

Rizična bilansna aktiva i vanbilansne stavke 50,860,478

Banka je u 2017. godini ostvarila dobitak, koji je veći za 413,416 hiljada dinara u odnosu na dobitak prethodne godine. Na povećanje dobitka u tekućoj godini u najvećoj meri uticalo je smanjenje neto rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki za 442,358 hiljada dinara (99.31%) i povećanje neto prihoda od kamata za 242,166 hiljada dinara (17.59%), praćeno smanjenjem neto dobitka po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju za 160,929 hiljada dinara (61.15%) i povećanjem ostalih rashoda za 105,249 hiljada dinara (8.14%). Na profitabilnost Banke utiče struktura njene aktive sa stanovišta ostvarivanja kamate koja na dan 31. decembra 2017. godine i na 31. decembra 2016. godine iznosi: 31.12.2017. učešće u % 31.12.2016. učešće u % Kamatonosna aktiva 44,946,615 88.02% 43,905,549 84.04% Nekamatonosna aktiva 6,116,258 11.98% 8,337,690 15.96% Ukupno aktiva 51,062,873 100.00% 52,243,239 100.00% Banka je u 2017. godini povećala učešće kamatonosne aktive u ukupnoj aktivi za 3.98% u odnosu na prethodnu godinu. U apsolutnom iznosu, kamatonosna aktiva Banke je povećana za RSD 1,041,066 hiljada odnosno za 2.37% u odnosu na prethodnu godinu. Pokazatelji odnosa pojedinih kategorija prema Odluci o spoljnoj reviziji banaka („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 41/2007, 59/2008, 67/2012 i 18/2015) prikazani su u tabeli ispod: Pokazatelj kamatne marže 31.12.2017. 31.12.2016.

Neto prihod od kamata / Kamatonosna aktiva

3.60% 3.14%


22

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke (nastavak) 5. Profitabilnost (nastavak) Pokazatelj kamatne marže beleži povećanje od 0.44% što je sa jedne strane uzrokovano povećanjem neto prihoda od kamata za 17.59% i povećanjem kamatonosne aktive za 2.37%. Kategorije za obračun 31.12.2017. 31.12.2016.

Neto prihod od kamata

1,618,634 1,376,468

Kamatonosna aktiva

44,946,615 43,905,549 U toku 2017. godine Banka je ostvarila prihod od kamate na individualno obezvređene plasmane u ukupnom iznosu od 143,871 hiljada dinara (obračunate na neto izloženost), dok je po osnovu istih plasmana tokom 2017. godine ukupno naplatila kamatu u iznosu od 423,362 hiljada dinara. 6. Usaglašavanje sa Smernicama za primenu MRS 39 Narodne Banke Srbije Narodna banka Srbije je izdala Smernice za primenu MRS 39 odnosno smernice za primenu najbolje prakse u pogledu obezvređenja i nenaplativnosti finansijskih sredstava koja se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 39. Banka je na dan 31. decembra 2017. godine izvršila izmene Metodologije za obračun ispravke vrednosti za bilansne izloženosti i Metodologije za obračun gubitaka po vanbilansnim stavkama. Najznačajnija izmena Metodologije za obračun ispravke vrednosti za bilansne izloženosti odnosi se na dodavanje još godine istorijskih podataka prilikom obračuna PD parametra (tako da se sada u analizu uzimaju prethodne 3 godine), dok se najznačajnija izmena Metodologije za obračun gubitaka po vanbilansnim stavkama odnosi na korekciju primenjenih parametara CCF u skladu sa implementacijom Basel 3 standarda. 7. Kadrovska, tehnička i organizaciona osposobljenost Na dan 31. decembra 2017. godine Banka je imala 429 zaposlenih radnika (31. decembra 2016. godine: 445 zaposlenih radnika). Dominantno učešće imaju zaposleni starosne dobi do 40 godina (61.543%), dok sa visokom stručnom spremom čine 53.61% zaposlenih. Kvalifikaciona struktura Banke na dan 31. decembra 2017. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

Broj zaposlenih U %

VII stepen 230 53.61 VI stepen 96 22.38 IV stepen 92 21.45 do III stepena 11 2.56 429 100.00 Na dan 31. decembra 2017. godine kadrovska struktura zaposlenih u Banci je uključivala: rukovodeći kadar – 87 zaposlenih ili 20.28%, stručni kadar –342 zaposlenih ili 79.72%. Članovi Izvršnog odbora Banke na dan 31. decembra 2017. godine, bili su:

Ime i prezime Funkcija Vojislav Lazarević (*) Predsednik Dimitrios Kariotis Član Svetlana Ristić Član Efstathios Steve Froustis Član Miloš Bojanić Član

(*) - Georgios Theodosiou imenovan je za predsednika Izvršnog Odbora odlukom Upravnog Odbora Banke od 9. marta 2018. godine.


23

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke (nastavak) 7. Kadrovska, tehnička i organizaciona osposobljenost (nastavak) Ukupno ostvarena bruto zarada i ostala lična primanja Izvršnog odbora u 2017. godini iznose 66,660 hiljada dinara (2016. godina: 65,568 hiljada dinara).ukupno ostvarena neto zarada i ostala lična primanja Izvršnog odbora u 2017. godini iznose 58,266 hiljada dinara (2016. godina: 55,542 hiljade dinara) Članovi Upravnog odbora Banke na dan 31. decembra 2017. godine, bili su:

Ime i prezime Naziv pravnog lica u kome je zaposlen Funkcija

Ioannis Kyriakopoulos Piraeus Bank S.A. Predsednik Adrianos Evangelos Kompopoulos Piraeus Bank S.A. Član Miloš Đurković Predstavništvo SAS Institute d.o.o. Član Branimir Marković Nezaposlen Član Član

Ukupno ostvarena bruto zarada i ostala lična primanja Upravnog odbora u 2017. godini iznose 4,049 hiljada dinara (2016. godina: 4,171 hiljada dinara). Ukupno ostvarena neto zarada i ostala lična primanja Upravnog odbora u 2017. godini iznose 2,887 hiljada dinara (2016. godina: 2,636 hiljada dinara) Na dan 31. decembra 2017. godine, Banka se sastojala od jedne centrale na lokaciji u Beogradu i to u ulici Milentija Popovića 5b i 26 filijala (31. decembra 2016. godine: 26 filijala).

Organizacioni oblik

Broj organizacionih jedinica

Broj zaposlenih

Centrale 1 239 Filijale, ekspoziture i šalter 26 190 Ukupno 27 429


24

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke (nastavak) 7. Kadrovska, tehnička i organizaciona osposobljenost (nastavak)

Organizaciona struktura Banke na dan 31. decembra 2017. godine, prikazana je u okviru narednih šema:


25

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke (nastavak) 8. Informacioni sistem i srodne tehnologije Informacioni sistem Banke ima potrebne sisteme, infrastrukturu, funkcionalnost, kapacitet i performanse koje pružaju efikasnu i tehnološki adekvatnu podršku svim poslovnim procesima. Informacioni sistem uključuje tehnološku infrastrukturu (hardver i softver), organizaciju, zaposlene, kao i prikupljanje, čuvanje, obradu, skladištenje, prenos, prikaz i korišćenje podataka i informacija. Banke ima više od 440 korisnika i više od 120 servera (virtualizovani, fizički smešteni u server sobama), i drugih hostova i servisa koje servisira na efikasan način.

Glavni i rezervni Data Centar

Glavna komunikacijska mreža i data centar se nalazi u Beogradu, u ulici Emilijana Josimovića 4, u poslovnom prostoru u vlasništvu Banke. Na navedenoj lokaciji se nalazi komunikaciona, serverska i storage oprema odabranih proizvođača radi uspostavljanja pouzdane i kvalitetne IT infrastrukture koja može podržati sve zahteve bankarskog tržišta, regulatornih institucija, Piraeus Grupacije i korisnika.

Server ormani sadrže svu server opremu infrastrukture (infrastruktura glavne bankarske aplikacije, Active Directory Domain, mailing sistem, Email server, File servere, E-banking infrastrukturu, sistema za skladištenje podataka i drugo). Većina servera infrastrukture su virtuelizovani u tri high-powered servera sa pripadajućim sistemima za skladištenje podataka (sistem za server virtualizaciju - VMware). Za glavnu bankarsku aplikaciju postoje tri servera koji su Oracle VM virtualni serveri.

Rezervna lokacija Data centra (Disaster Recovery Site) Banke se nalazi u iznajmljenom prostoru ORION TELEKOM d.o.o. Beograd, u ulici Mala pruga br. 8, 11080 Zemun, Srbija, Naselje Zemun polje, . Rezervna lokacija je dizajnirana da preuzme sve poslovne i servisne usluge Banke tako da Banka može nastaviti nesmetan rad i normalno funkcionisanje u slučaju katastrofe na lokaciji Glavnog Data Centra. Serveri infrastrukture su virtuelizovani u dva high-powered servera sa pripadajućim sistemima za skladištenje podataka (sistem za server virtualizaciju - VMware). Za glavnu bankarsku aplikaciju postoje dva servera koji su Oracle VM virtualni serveri.

Centrala Banke je u poslovnoj zgradi u Beogradu, u ulici Milentija Popovića 5b. Poslovna zgrada je dizajnirana za 150 korisnika obezbeđujući im podršku u smislu brzine, pouzdanosti i redudantnosti. Poslovni prostor Centrale Banke se sastoji od 2 aktivna sprata (sedmi i osmi) zgrade. Na sedmom spratu je komunikaciona i mrežna infrastruktura koja drži glavne telekomunikacijske linije ka Glavnom Data Centru, međunarodne linije, telefonske linije, Treasury sisteme i druge komunikacijske veze.

Mrežna infrastruktura

Mrežna infrastruktura predstavlja osnovu uspešnog poslovanja Banke i zbog toga je dosta uloženo u implementaciju najnovijih sistema za komunikaciju, povezivanje i zaštitu sistema Banke. Dobro planirana i implementirana mrežna infrastruktura povećava poslovnu produktivnost i konkurentnost tako što omogućava uvođenje novih aplikacija i usluga.

Centrala u Beogradu i 26 filijala su povezani sa glavnim i rezervnim centrom koristeći komunikacijske linije najnovijih tehnologija. Veze na različite eksterne centre (regulatorna tela, Internet provajdere, centralu Piraeus Grupe u Atini, vendorske kompanije, proizvođače, sisteme za elektronsko plaćanje, itd) takođe su pouzdane i brze.

Komunikacioni i mrežni segment je baziran na opremi proizvođača Cisco (Cisco Layer 3 i Layer 2 svičevi, standardni i ISR ruteri, Firewall, IPS i druga mrežna oprema) koji obezbeđuju potrebnu mrežnu infrastrukturu za sve sisteme Banke. Postoje core svičevi koji drže konekcije ka svim zonama, mrežnim uređajima i serverima u Banci. Core svičevi su medjusobno povezani sa 6GB linkom koji obezbeđuje redundansu.

Filijale

Filijale Banke u Srbiji se nalaze u čitavoj Srbiji sa misijom da pruže kvalitetnu uslugu klijentima banke. IT je obezbedio da filijale sa svom potrebnom infrastrukturom mogu brzo i efikasno da pružaju klijentima sve potrebne informacije. usluge i servise. U filijalama je implementiran sistem upravljanja štampom radi optimizacije i konsolidacije procesa štampanja. Po filijali su instalirana dva uređaja. jedan multifunkcijski uređaj i jedan printer kojima se centralizovano upravlja.

Svaka filijala ima jednu server sobu u kojoj je smešten orman sa komunikacionom opremom i sistemom skladištenja podataka. Komunikacije i mrežna oprema obezbeđuje filijali da komunicira sa glavnim Data centrom kao i sa telefonskim sistemom. internim i eksternim. Filijale imaju jednu primarnu i jednu sekundarnu liniju za komunikaciju sa glavnim Data centrom (podaci i telefonija). dva nezavisna voice box-a sa 4 linije za eksternu telefoniju i 2 analogne linije za alarmni sistem i POS terminal.


26

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke (nastavak)

8. Informacioni sistem i srodne tehnologije (nastavak)

Komunikacioni i mrežni segment tipične filijale se sastoji od mrežne opreme (ruter. svitč. ATA. IP telefona) i Midspan uređaja kompanije MGE. Cisco objedinjeni servisi rutera koji se koriste za komunikaciju sa komunikacijskim centrom banke takođe služe kao voice gateway u slučaju kvara linija ka Centrali Banke.

Svič je uređaj koji se koristi se za povezivanje korisnika i drugih mrežnih hostova u mrežu.

MGE Midspan se koristi za napajanje IP telefona kroz kabliranje mreže filijale. Cisco ATA uređaj se koristi za povezivanje faks mašina na sistem IP telefonije.

Aplikativna arhitektura

Aplikativna arhitektura kao softverska platforma za isporuku poslovnih aplikacija, razvoj i produkciju koja se sastoji od aplikativnih servera, web servera i servera baze podataka, jedna je od ključnih komponenti. Aplikativna arhitektura pruža usluge visoke performanse aplikacija lokalnoj mreži, zaposlenima, partnerima i klijentima van lokalne mreže.

Neke od ključnih funkcionalnosti aplikativne infrastrukture uključuje upravljanje transakcijama, klastering, pouzdanu razmenu poruka između aplikacija, upravljanje sistemom, napredne alate za razvoj aplikacija, ovlašćeni pristup i interoperabilnost sa postojećim tehnologijama. Navedeni uređaji omogućuju da banka obezbedi integraciju, manipulaciju i dostavu podataka iz različitih pozadinskih rešenja uključujući baze podataka, web-bazirane aplikacije i web nasleđene aplikacije.

Aplikativna infrastruktura pruža moćnu platformu za podršku i proširenje širokog spektra usluga aplikacija, od malih orijentisanih ka jednom zadatku i ograničenog obima aplikacija, do velikih, naprednih e-commerce sistema obrade transakcija koji podržavaju na hiljade korisnika.

Arhitektura se neprestano razvija odražavajući poslovne potrebe, a sastoji se od:

• Arhitekture tehnološke infrastrukture

• Aplikativne arhitekture

• Arhitekture baze podataka

• Arhitekture Informacione bezbednosti

• Arhitekture IT organizacije

Uzimajući u obzir odnos troškova i koristi, nivo mogućih integracija u postojeću arhitekturu i fleksibilnost, ideja je da se aplikativna infrastruktura prvo ponovo upotrebi, kupe aplikativna rešenja, a zatim izrade nove aplikacije i informatička rešenja. Prvo se koriste standardne funkcionalnosti aplikativnih modula, dok se prilagođavanje sprovodi samo ako je to opravdano u smislu povraćaja investicije i kada se mogu primeniti standardne procedure za nadogradnju aplikativnog modula.

Portfolijom aplikacija se upravlja tako da se minimizira različitost aplikacija, tako da je glavna bankarska aplikacija razvijana i održavana na jednoj platformi i sa jedinstvenim vendorom. Licence za module glavne bankarske aplikacije je u vlasništvu Banke i oni su prenosive. Satelitske aplikacije za Collection, AML, e-banking, Credit Card Processing su rešenja različitih vendora.

Arhitektura omogućava integraciju povezanih poslovnih jedinica i deljeno ili višekratno procesuiranje.

Da bi se osigurao kontinuirani razvoj arhitekture, otvoreni standardi i tehnologije su birane tako da su aktuelni i u tršišnom fokusu. Arhitektura podržava poslovanje i minimizira suvišne proizvode i tehnologije.

Podaci su korporativna imovina i vrednost i kao takvim se upravlja i štiti kao što bi se upravljalo i štitila svaka druga vredna imovina.


27

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke (nastavak) 8. Informacioni sistem i srodne tehnologije (nastavak) Model korporativne arhitekture podataka je uspostavljen i održavan kako bi se osigurala konzistentnost korporativnih relevantnih podataka širom Banke i Grupe. Potreba je banke da relevantne podatke razmeni, izvrši konsolidaciju, analizira i izveštava i na taj način obezbedi i osigura jedinstveno razumevanje relevantnih podataka kako u okviru Banke tako i u Grupi. Takođe, osigurava i daje instrukcije i smernice za efektivnost podataka, učinkovitost, poverljivost, integritet, dostupnost, usklađenost i pouzdanost.

Glavna bankarska aplikacija

Osnovni moduli koji su sastavni deo integrisane glavne bankarske aplikacije:

• Domaći platni promet

• Međunarodni platni promet

• Šalterska aplikacija

• Depozitni modul

• Modul za upravljanje gotovinom

• Kreditni modul

• Modul za upravljanje zahtevima za kreditne proizvode

• Modul za upravljanje kolateralima

• Modul za upravljanje procesuiranja platnih kartica

• Modul za klasifikaciju i regulatorno izveštavanje

• Modul za administraciju sistema

Izvršena je centralizacija svih informacija vezanih za procenu kreditne sposobnosti klijenta, uvođenjem najnovijih tehnologija skeneranja za bržu razmenu dokumentacije.


28

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke (nastavak) 8. Informacioni sistem i srodne tehnologije (nastavak)

Banka je investirala u implementaciju platforme za upravljanje poslovnim procesima počevši od zahtevnog sistema za automatizaciju odobravanja kredita koji ce omoguciti brzu procenu, ocenu i odobravanje zahteva za kredite za fizička lica.

Business Intelligence

Business Intelligence infrastruktura predstavlja skup hardverskih i softverskih komponenti, procedura i procesa za organizaciju podataka, upravljanje informacijama i kreiranje sistema za u svrhu analize podataka i izveštavanja. BI infrastruktura obuhvata:

• Servere

• Skladišta podataka

• Izvore podataka

• ETL Procese

• Data warehouse

• Izvedene modele podataka

• "Front end" komponente: OLAP kocke, Reporting portale, izveštaje


29

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke (nastavak) 8. Informacioni sistem i srodne tehnologije (nastavak)

Satelitske aplikacije

Satelitske aplikacije su aplikacije izvan core banking sistema, ali se oslanjaju na core banking sistem, čitaju ili upisuju podatke, npr: Collection, AML, e-banking, Credit Card Processing, Cal Center, Treasury systems, MoneyGram, WesternUnion, Swift, WorkFlow i sl.

Banka je finalizirala izbor novog vendora za elektronsko bankarstvo u kombinaciji sa mobilnim bankarstvom obezbeđujući dodatnu ponudu i vrednost za sve klijente kroz nove raspoložive tehnologije.

Sve ove aplikacije. povezane sa core banking sistemom. čine jedinstvenu celinu informacionog sistema. donose nove funkcionalnosti i povećavaju poslovnu produktivnost Banke.

IT Procesi

Posebna pažnja posvećena je upravljanju IT procesima, podrškom i pružanju usluga i samoj usluzi, Banka ima usvojene odgovarajuće unutrašnje opšte akte kojima je uspostavljen okvir za upravljanje bezbednošću informacionog sistema.

Ukoliko se poslovni procesi ne sprovode, ne upravljaju i ne podržavaju na odgovarajući način, mogu biti u problemu i/ili imati gubitak, u zavisnosti od uticaja neizvršenja IT usluge za konkretno poslovanje.

Procesi podrške IT usluga:

• razvijen je i u aktivnom je korišćenju virtuelni servis desk • propisane su procedure za upravljanje zahtevima za izmenama, incidentima i problemima.

Core System OLTP

External files (Cards system) OLTP Server

Other external sources

(Internet, ODS...)

Data sources ETL procedures

Data Repositories

Front end Analyticts

ETL

DWH

Data Marts

OLAP

Data Vizualization

Reporting systems


30

II ANALIZE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak) B. Analiza kvaliteta poslovanja (boniteta) Banke (nastavak)

8. Informacioni sistem i srodne tehnologije (nastavak)

Organizaciona struktura i zaposleni

Sektori, odeljenja i službe nadležne za pitanja u vezi sa Informacionim sistemima u Banci su:

Sektor informacionih tehnologija

Služba za bezbednost sistema

Služba za operacione rizike Sektor Informacionih tehnologija i organizacije je organizovan u tri odeljenja:

• Odeljenje IT operative • Služba administriranja sistema • Služba administriranja mreže

• Odeljenje razvoja IT aplikacija i BI • Odeljenje organizacije

Banka je ustanovila Odbor za Informacioni Sistem čiji su članovi i nadležnosti definisani u proceduri koja je usvojena na Izvršnom odboru Banke.

Organizaciona struktura IT sektora:

PIRAEUS BANK

PISMO 0 PREZENTACIJI

23. april 2018. godine

Deloitte d.o.o., Beograd Terazije 8, Beograd Republika Srbija

Dostavljamo yam ova pismo u vezi sa revizijom finansijskih izvettaja Piraeus Bank ad., Beograd (u daljem tekstu "Banka"), koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra 2017. godine i odgovarajudi bilans uspeha, izvegtaj o ostalom rezultatu, izvegtaj o promenama na kapitaIu i izvegtaj o tokovima gotovine za godinu koja se zavrtila na taj dan, kao i pregled znadajnih radunovodstvenih politika i druge napomene uz finansijske izvettaje, a u svrhu izraiavanja migljenja da Ii finansijski izvegtaji prikazuju istinito i objektivno, pa svim materijalno znadajnim pitanjima, finansijski polcdaj Banke na dan 31. decembra 2017. godine, kao i rezultate njenog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se zavrtava na taj dan, u skladu sa Medunarodnim standardima finansijskog izvegtavanja.

Prema nagem razumevanju, reviziju ste, kao gto je uobidajeno, izvtili u skladu sa Medunarodnim standardima revizije. U skladu sa navedenim, vaga revizija ukljuduje tesfiranja radunovodstvenih evidencija i ostale revizijske postupke koje smatrate neophodnim za izra2avanje mitljenja o finansijskim izvegtajima. Takode razumemo da takva ispitivanja ne otkrivaju nu2no sve nepravilnosti ukoliko ih ima.

lzvrgeni revizijski postupci obuhvatili su samo one postupke koji su neophodni za proces revizije i ne treba ih shvatiti kao zamenu za druge upite i postupke koje eventualno Veda lica mogu preduzeti za svoje konkretne potrebe. Udesnia u bib kakvim predlotenim iii moguoim transakcijama prenosa vlasnigtva, udela, iii finansijskim transakcijama koje se odnose na Banku ne treba da se oslone jedino i iskljudivo na finansijske izvegtaje koji su bili predmet revizije i informacije koje iz ovih izvettaja mogu da pribave, kao ni na sve druge informacije u vezi sa obavljenom revizijom, vet treba da izvrge druge upite i postupke u cilju odludivanja o konkretnim investicijama.

Za navedenu svrhu, potvrdujemo, prema nagem najboljem saznanju i uverenju, sledede ainjenice koje su yam saopttene tokom revizije, osim onih navedenih u Pdlogu 1 ovog pisma.

Potvrdujemo da smo odgovorni za sledede:

Istinitu i objektivnu prezentaciju finansijskog polo2aja, rezultata poslovanja i tokova gotovine u finansijskim izvegtajima u skladu sa Medunarodnim standardima finansijskog izvettavanja

Istinitu i objekfivnu prezentaciju znatajnih radunovodstvenih politika i napomene uz finansijske izvettaje koje su prikazane u svrhu dalje analize finansijskih izvettaja.

Dizajn i primenu programa i kontrola za spredavanje i otkrivanje kriminalnih radnji

Uspostavljanje i oditavanje efikasnog sistema internih kontrola finansijskog izvegtavanja.

Ostale finansijske informacije uldjudene u finansijske izvegtaje.

Odredene dinjenice iznete u ovom pismu opisane su kao vezane za pitanja ad materijalnog znadaja. Stavke se smatraju materijalno znadajnim, bez obzira na velidinu, ako podrazumevaju izostavljene iii pogregne radunovodstvene informacije koje de, u sadagnjim okolnostima, verovatno dovest do izmene iii uticaja na prosudivanje razumne osobe koja bi se oslonila na navedene informacije.

Potvrdujemo, prema nagem najboljem saznanju i uverenju, sledede dinjenice koje su yam saopgtene tokom revizije:

Finansijski izvegtaji sa stanjem na dan i za godinu koja se zavrgila na dan 31. decembra 2017. godine su istinito i objektivno prikazan u skladu sa Medunarodnim standardima finansijskog izvettavanja.

1

PIRAEUS BANK AKCIONARSKO DRUSTVO BEOGRAD, Jednoelano akcionarsko druatvo, Milentija Popovida 5b, 11070 Novi Beograd, Srbija Telefon: +381 11 3024 000, Fax: +381 3024 040.0-mail: banka@piraeusbankss, web site: www.piraeusbank.rs

Registrovana kod Agencije za privredne registre Beograd, re§enjem BD. 4836/2005 ad 14.03.2005. godine Broj mama: 908-0000000012501-14. cod Narodne banke Srbija, Kralja Petra 12, 11000 Beograd Mationl broj: 17082990. Poreskl identifikacioni broj: 100000627

Banka yam je stavila na raspolaganje sve:

Finansijske evidencije i relevantne podatke, Zapisnike sa sednica Skupttine akcionara, Upravnog odbora, lzvr§nog odbora, ALCO odbora, interne revizije, kao i rezime dogovorenih mera sa nedavnih sednica za koje jo§ nisu saeinjeni zapisnici, lzve§taje o kontrolama regulatornih organa, korespondenciju ifi sporazume nadzornih organa, prinudne mere i sliOne materijale dostavljene od strane regulatornih organa (pre svega dopise u vezi sa merama nadzora i eventualnim nedostacima Hi neusaglatenostima sa pravilima i propisima).

1. Nismo bill obave§teni od strane regulatomih organa o bib o kakvim neusagla§enosfima ib nedostacima u procesu finansijskog izvettavanja. Takode, obavestili smo Vas o svim eventualnim tekuaim lb zavrtenim kontrolama regulatomih organa o kojima jo§ uvek nisu izdati izve§taji.

2 Smatramo da su efekti nekorigovanih gretaka sadrtanih u finansijskim izve§tajima koje ste prikupili tokom tekudeg angabovanja na reviziji finansijskih izve§taja Banke, a koje se odnose na poslednji prikazani period nematerijalni, i pojedinatno ill kumulativno, za finansijske izvettaje u celini. Sumami prikaz nekorigovanih gretaka dat je u Prilogu A.

3 Nema nekorigovanih gretaka saddanih u finansijskim izve§tajima, a koje se odnose na prethodnu prikazanu godinu, koje bi imale materijalan efekat, pojedinaeno ifi kumulafivno, na finansijske izve§taje za godinu koja se zavr§ila 31. decembra 2017. godine.

4 lzvrtili smo procedure za ocenu taanosti i potpunosti obelodanjivanja u finansijskim izve§tajima.

5 Rukovodstvo sprovodi analizu dzika, uldjutujudi i procenu rizika da finansijski izvettaji mogu sadriati pogretne informacije od materijalnog znaaaja kao posledicu kriminalnih radnji.

6 Nemamo saznanja o bib kakvim slutajevima kriminalnih radnji iii sumnji u kriminalne radnje koje se odnose na Banku a u koje je umetano (a) rukovodstvo, (b) zaposleni koji imaju znatajne uloge u internim kontrolama Banke nad finansijskim izve§tavanjem, (c) drugi, gde bi kriminalne radnje mogle imati znatajan efekat na finansijske izve§taje.

7 Nisu nam poznafi bib o kakvi navodi u vezi sa kriminainim radnjama lb sumnjama u kriminalne radnje koje se odnose na Banku iz komunikacije sa zaposlenima, bivtim zaposlenima, analititarima, regulatomim organima, brokerima lb drugima.

Nema nepotvrdenih sudskih sporova, zahteva lb procena o kojima nas je pravni zastupnik (pravna sluZba Banke i ekstemi advokati) obavesfio da je njihovo potvrdivanje verovatno a da moraju bifi obelodanjeni u skladu sa Medunarodnim standardima finansijskog izve§tavanja.

Koristili smo razumne znadajne pretpostavke u raeunovodstvenim procenama.

10 Banka je duina da obim svog poslovanja uskladi sa propisanim pokazateljima, odnosno da obim i strukturu svojih riziOnih plasmana uskladi sa Zakonom o bankama i propisima Narodne banke Srbije. Na dan 31. decembra 2017. godine svi pokazatelji su bill uskladeni sa Zakonom propisanim.

11 U svrhe obraOuna pokazatelja iziotenosti prema jednom licu lb grupi povezanih lica, na dan 31. decembra 2017. godine, izvrili smo adekvatnu identifikaciju grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama, elan 2, stay 23.

12 Obelodanili smo Vam sve einjenice (tj. znaCajne okolnosti I dogadaje, kao i planove rukovodstva) za koje nam je poznato da su od znaoaja za sposobnost Banke da posluje u skladu sa nadelom stalnosti poslovanja.

13 Osim kako je navedeno u Prilogu A, nije bib drugih poslovnih promena koje nisu pravilno evidentirane u raounovodstvenim evidencijama koje su osnov za sastavijanje finansijskih izvettaja Banke.

14. Banka nema planove ni namere koji mogu uticati na knjigovodstvenu vrednost iii klasifikaciju sredstava i obaveza Banke.

15 Banka je, u mad u kojoj je to potrebno, adekvatno identifikovala, pravilno evidentirala i obelodanila u finansijskim izvettajima sledete:

a) Transakcije sa povezanim stranama i rezultujuCe iznose potra2ivanja i obaveza, uldjuaujuoi iznose

2

prihoda od kamata, obaveza po osnovu nabavke, kredita, prenosa sredstava, arantmana o lizingu, i garancija (pisanih i usmenih),

b) Garancije, pisane i usmene, po osnovu kojih Banka ima potencijalne i preuzete obaveze.

S tim u vezi ne postoje druga fica povezana sa Bankom izuzev idenfifikovanih I obelodanjenih u napomeni 37 uz finansijske izveStaje Banke za godinu koja se zavrtava na dan 31. decembra 2017. godine.

16 U sastavljanju finansijskih izveStaja u skladu sa Medunarodnim standardima finansijskog izveStavanja, rukovodstvo Banke koristi procene. Sve procene su obelodanjene u radunovodstvenim politikama, odnosno napomenama uz finansijske izvettaje, ukoliko su kao njihova osnova koriteene poznate informadje koje su nam bile dostupne pre izdavanja finansijskih izveStaja a na osnovu kojih se mote zakljuditi da su ispunjena oba dole navedena kritedjuma:

Mogude je, bar u razumnoj men, da de se procena efekta koji na finansijske izveStaje ima neka okolnost, situacija ih skup okolnosti koje su postojale na datum finansijskih lzveStaja promeniti u bliskoj buduanosti usled jednog Ii vise budueih potvrdenih dogadaja, Efekat promene bio bi materijalno znadajan za finansijske izveStaje.

17 Rizici vezani za koncentraciju, na osnovu informacija poznatih rukovodstvu Banke, koji zadovoljavaju sve dole navedene kriterijume obelodanjeni su u napomenama uz finansijske izveStaje:

Na datum finansijskih izvettaja postoji koncentradja, Koncentracija dini Banku osetlfivom i ranjivom na rizik snatnog uticaja u bliskoj bududnosfi, Mogude je, bar u razumnoj meri, da áe dogadaji koji mogu prouzrokovafi snatan uticaj nastafi u bliskoj buduenosti.

18. Nisu nam poznata: Krtenja li moguda krtenja zakonskih propisa, di* bi efekte trebalo obelodaniti u napomenama uz finansijskim izveMajima ili za koje bi trebalo formirati rezervisanja za potencijalne gubitke, Postojanje ostalih obaveza Hi potencijalnih dobitaka iii gubitaka za koje je neophodno ukalkulisavanje ill obelodanjivanje prema MRS 37.

19. Banka ima zadovoljavajude dokaze o vlasnittvu nad svim sredstvima u posedu izuzev za nepokretnosti ukupne neto knjigovodstvene vrednosti od 189,728 hiljada dinara (gradevinski objekfi: 45,195 hiljada dinara i stedena imovina: 144,533 hiljade dinara).

20. Ne postoje uspostavljena zalotna prava ni drugi tereti, niti je ijedno sredstvo Banke zaloteno kao sredstvo obezbedenja kredita osim kao to je navedeno u Napomeni 17 uz finansijske izveStaje (zalotene hartije u vrednosti u iznosu od 325,740 hiljada dinara).

21. Banka je ispunila odredbe svih ugovora koje bi mogle imati znadajan efekat na finansijske izveStaje u sludaju neispunjenja.

22. Identifikovali smo sledede znadajne pretpostavke i faktore koji utidu na odmeravanje fer vrednosti: koje su obelodanjene u Radunovodstvenim politikama napomena 3.2 f) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza. Znadajne pretpostavke korikene u odmeravanju fer vrednosti, pojedinadno i u celini, prutaju razumnu osnovu za odmeravanje i obelodanjivanje fer vrednosti u finansijskim izveStajima. Navedene pretpostavke odratavaju nameru i sposobnost rukovodstva Banke da preduzme konkretne aktivnosfi i konzistentne su sa planovima i prethodnim iskustvom Banke.

23. Osim dogadaja opisanth u Napomeni 41 na strani 117 uz revidirane finansijske izveStaje od 23. aphis 2018. godine, nije bib o dogadaja nakon 31. decembra 2017. godine a do datuma izdavanja finansijskih izveStaja koji bi zahtevali razmatranje.

24. Dostavili smo yam sve relevantne informacije o udeSdima, finansijskim interesima i ugovornim aranimanima sa povezanim stranama, zastupnicima, i drugim lictma, ukljuaujudi all ne ograniaavajudi se na dokumente koji ih regulitu, instrumente kapitala i dutnioke instrumente, ugovore, aranimane o zakupu, garancijama i druge finansijske ugovore i arantnane.

25. Informadje koje smo dostavili o u6eSdima, finansijskim interesima i ugovomim arantmanima sa povezanim stranama, zastupnicima, i drugim licima sadrte podatke o svim transakdjama (ukljuCujud kupoprodajne ugovore, kredite, ugovore o prenosu sredstava i zakupu), usmene sporazume, izmene ugovora i pisane i usmene posebne kolektivne ugovore.

26. U vezi sa upotrebom informacija 0 proceni vrednosti nekretnina:

Odgovomi smo za izradu, pribavljanje, revidiranje i prihvatanje iii odbacivanje procena vrednosti koje sadrte informacije o vrednovanju nekretnina za utvrdivanje odgovarajude knjigovodstvene vrednosti nekretnina pribavljenih u procesu naplate potrativanja, utvrdivanje odgovarajuda knjigovodstvene vrednosti nepokretnosti (stalnih sredstava) namenjenih prodaji, kao i utvrdivanje iznosa ispravke vrednosti kredita za koje su instrumenfi obezbedenja nekretnine, Smatramo da je sistem pradenja procena vrednosti nekretnina adekvatno uspostavljen u cilju blagovremenog otkrivanja nedostataka procena, Smatramo da su trtidne vrednosti procenjenih nekretnina adekvatne i da ispunjavaju minimum standarda procenjivanja, Nismo dali nikakva, nifi smo uticali na davanje, uputstava proceniteljima u pogledu vrednosti koje su rezultat procena, i nisu nam poznata nikakva pitanja koja su mogla uficati na nezavisnost i objektivnost procenitelja.

27 Banka je pravilno klasifikovala ulaganja u vlasnidke instrumente sa odredivom fer vrednosti u izvedtaju o finansijskom polo±aju kao sredstva raspolotiva za prodaju ffi kao sredstva kojima se trguje na osnovu namere Banke prilikom pribavljanja navedenih hartija od vrednosti. Konkretno, Banka klasifikuje ulaganja u instrumente kapitala sa odredivom fer vrednosti kao hartije od vrednosti namenjene trgovanju ako se one drte prvenstveno radi prodaje u kratkom vremenskom roku. Sva ostala ulaganja u instrumente kapitala sa odredivom fer vrednosti klasifikuju se kao sredstva raspoloiiva za prodaju. Takode, Banka je pravilno evidenfirala sve pojedinadne hartije od vrednosti namenjene trgovanju i one raspololive za prodaju iii kao tekuda (kratkorodna) Ili kao stalna (dugorodna) sredstva u skladu sa MSFI.

28 Banka je pravilno klasifikovala ulaganja u dutnidke instrumente u izvedtaju o finansijskom polotaju kao sredstva raspolotiva za prodaju iii namenjena trgovanju na osnovu namere Banke prilikom pribavljanja navedenih hartija od vrednosti. Konkretno, Banka klasifikuje ulaganja u duinieke instrumente kao hartije od vrednosti namenjene trgovanju ako se one drte prvenstveno radi prodaje u kratkom vremenskom roku. Sva ostala ulaganja u dutnidke instrumente klasifikuju se kao sredstva raspolotiva za prodaju. U vezi sa ulaganjima Banke u du2niake instrumente raspolo2ive za prodaju III namenjene trgovanju, nije bib dogadaja niti su otkrivene tinjenice u vezi sa navedenim ulaganjima koji bi ukazivaIi na trajnije umanjenje vrednosti ulaganja.

29 Banka koristi meted nabavne cane za radunovodsNeno obuhvatanje ulaganja Banke u kapital lica koja su obelodanjena u Napomeni 3.1.91 u Napomeni 23, a koja se no kotiraju na berzi odnosno dija se for vrednost ne mote pouzdano utvrditi, jer Banka nema sposobnost da znadajno utide na poslovne i finansijske politike entiteta u kojem ima tthedde.

30 U vezi sa odmeravanjem for vrednosti i obelodanjivanjem odredenih sredstava i obaveza i pojedinih komponenfi kapitala, kao dto su: finansijska sredstva po for vrednosti kroz bilans uspeha finansijska sredstva raspoloiiva za prodaju du2nioki instrument! i pojedine komponente kapitala koje se odmeravaju pa for vrednosti; kao i investicione nekretnine.

Metode merenja i pretpostavke koriddene u utvretivanju for vrednosti su prikladne i dosledno su primenjivane u skladu sa MSFI . Kompletnost i adekvatnost obelodanjivanja o for vrednosti su u skIadu sa MSFI . Nije bib dogadaja nakon 31. decembra 2017. godine a do datuma izdavanja finansijskih izvedtaja koji bi zahtevalo korekcije odmeravanja fer vrednosti ill obelodanjivanja u finansijskim izvedtajima .

Koristed najbolje mogude procene zasnovane na razumnim i potkrepljivim pretpostavkama i projekcijama, Banka anazira svoja osnovna sredstva i ostala nematerijalna ulaganja, da bi utvrdiIa da Ii Jo dodlo do umanjenja vrednosti u skladu sa MSFI.

Banka je u napomenama uz finansijske izvedtaje pravilno obelodanila arantmane sa finansijskim institudjama koji uldjuduju kompenzovanje salda iii ogranidenja raspolaganja gotovinom, aranimane o kreditnim linijama i slidne aranimane.

Za finansijske instrumente sa vanbilansnom izlotenodCu kreditnom riziku (npr. obaveze za prodate kredite sa daljom odgovornosti (sa ih bez klauzule o vaiijabilnoj kamatnoj stopi), preuzete obaveze kreditiranja po fiksnoj i varijabilnoj kamatnoj stopi, finansijske garancije, kreditiranje izdavalaca obveznica i komercijalnih zapisa po fiksnoj kamatnoj stopi, kreditne linije) Banka je obelodanila sledede:

Nominalnu lb ugovomu vrednost, Prirodu i uslove, kao i razmatranje:

Kreditnih i tr±idnih rizika navedenih instrumenata, Zahteve za gotovinom u vezi sa navedenim instrumentima, Radunovodstvene politike koje regulidu navedene instrumente,

c) Politiku Banke da zahteva kolateral iii druge instrumente obezbedenja za finansijske instrumente podloine kreditnom riziku, informadje o dostupnosti kolaterala iii drugih instrumenata obezbedenja Banci i priroda i kratak opis kolaterala Hi drugih instrumenata obezbedenja za navedene finansijske instrumente.

34 Siedede metode i znaaajne pretpostavke su koriMene prilikom utvrefivanja fer vrednosti finansijskih instrumenata: kao to su obelodanjene u Napomeni 3.2 f). (Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza). Primenjene metode i znatajne pretpostavke rezultovale su fer vrednostima koje su prikladne za potrebe odmeravanja i obelodanjivanja u finansijskim izve5tajima.

35 Svi finansijski instrumenti sa znaoajnom pojedina5nom iii grupnom koncentracijom kreditnog rizika identifikovani su na odgovarajud naein, pravilno evidentirani i obelodanjeni u finansijskim izveAtajima.

36 Banka je pravilno identifikovala sve derivativne instrumente i sve finansijske instrumente koji ugradene derivate. Eventualne aktivnosfi hed2inga Banke su u skladu sa dokumentovanim i odobrenim politikama o radunovodstvu hed2inga i upravljanju rizicima, sva odgovarajuta dokumentacija o hed2ingu je bila usvojena na podetku hediinga u skladu sa MSFI: Konkretno, na odgovarajuti nadin smo oznaeili sve instrumente hecainga lb kao instrumente zattite fer vrednosti, zattite tokova gotovine lb zatite neto deviznog ulaganja u inostrano poslovanje. Vremenski okvir, priroda i iznosi prognoziranih transakcija su verovatni i sadr2e trii5ne podatke i ostale pretpostavke za koje smo utvrdili da su razumne i prikladne na dan 31. decembra 2017. godine.

37 Banka je odgovorna za utvrdivanje i odr2avanje adekvatnih rezervisanja za kreditne gubitke kao i za procene primenjene prilikom utvrdivanja iznosa navedenih rezervisanja. Rukovodstvo smatra da je rezervisanje adekvatno da pokrije za sada procenjene kreditne gubitke u kreditnom portfoliju na dan 31. decembra 2017. godine.

38 Banka je utvrdila da flue do5io do promene kvaliteta hartija od vrednosti namenjenih prodaji Banke i smatra da nije dab do pogor5anja kreditnog rejtinga na dan 31. decembra 2017. godine koje bi zahtevalo obratun umanjenja vrednosti osim eventualnog privremenog obezvredenja na dan 31. decembra 2017. godine.

Svi obezvredeni krediti i potratvanja su pravilno evidentirani i obelodanjeni u finansijskim izvettajima.

Krediti koji su restrukturirani kako bi se duinicima sa finansijskim te5kodama omogudlo umanjenje iznosa lb odlaganja roka otplate kamate III glavnice pravilno su evidentirani i obelodanjeni u finansijskim izvettajima.

41 Smatramo da su sva ulaganja razgranidena na buduee periode nadoknadiva.

42 Banka je iz tekuth obaveza iskljuoila kratkorothe obaveze u ukupnom iznosu od [unesite ivies] hiljada dinara jer namerava da ove obaveze dugorotno refinansira [iavrgite izjavu odgovarajudom formulacijom — videti primere dalje u tekstuj.

Banka je izdala dugoroonu obavezu [dutnidki instrument] nakon datuma bilansa stanja a pre datuma izdavanja finansijskih izvettaja za svrhe dugorothog refinansiranja kratkoro5ne obaveze Hi Banka mote da primeni refinansiranje obaveza kada smatra da je to neophodno u skladu sa finansijskim aran2manom navedenim u napomeni [X] uz finansijske izve5taje.

Obelodanili smo i dostavili smo yam svu korespondenciju sa poreskim organima i/ili sa eksternim poreskim savetnicima.

Forrnirana su rezervisanja za sve eventualne gubitke koji bi mogli nastati po osnovu obaveza zattite 2ivotne sredine u vezi sa [naziv lokacfle]. Smatramo da je na5a procena razumna na osnovu dostupnih informacija i da su na5e obaveze i za njih vezana rezervisanja za potencijalne gubitke, kao i odekivani ishod neizvesnosti, adekvatno opisani u napomenama uz finansijske izvettaje Banke.

Sporazumi o otkupu prethodno prodatih sredstava su pravilno obelodanjeni u finansijskim izvettajima Banke.

Obelodanili smo sve nova lb izmene postojedh planova naknada po odlasku u penziju i ostalih naknada po prestanku radnog odnosa, razgraniaenih naknada i planova platanja akcijama.

Smatramo da su aktuarske pretpostavke i metode primenjene u odmeravanju obaveza za naknade po odlasku penziju i ostale naknade pa prestanku radnog odnosa i trotkovi za finansijsko izvettavanje

adekvatni u datim okolnostima.

Opcije za reotkup sopstvenih akcija, aranimani ib akcijski kapital rezervisan za opdje, varante, konverziju, ih drugi zahtevi su adekvatno obelodanjeni u finansijskim izvettajima Banke.

Formirana su rezervisanja za eventualni gubitak koji bi mogao nastati ispunjenjem ih nemogudnotdu ispunjenja preuzefih obaveza prodaje.

51 Ugovori o prodaji sa ukljudenom daljom odgovomotdu su pravilno evidentirani i obelodanjeni u finansijskim izvettajima Banke.

52 U vezi sa pladanjem akcijama: Metode odmeravanja i pretpostavke korittene u utvrdivanju for vrednosti nagrada su adekvatne i dosledno su primenjivane, Datumi dodeljivanja akcija koritdeni u odmeravanju pladanja akcijama u skladu su sa kriterijumima definisanim MSFI i predstavljaju datume kada su poslodavac i zaposleni sklopili medusobni sporazum o kljudnim odredbama i uslovima aran±mana o platanju akcijama. Trotak platanja akcijama priznaje se za sve dodeljene nagrade u vidu akcija na koje se pravo sfide pa ispunjenju uslova izvrtenja ill potto je usluga pruZena ako je verovatno da to zahtevana usluga zaista bill pruiena i uslov izvrtenja, ako postoji, bifi ispunjen.

53 Banka nema planove ni namere koje mogu uticati na knjigovodstvenu vrednosti iii klasifikaciju sredstava i obaveza.

54 Banka je nadletnom dr±avnom organu izvrtila prijavu svih novoanih transakcija u skladu sa Zakonom o spredavanju pranja novca i finansiranja terorizma Republike Srbije

55 Profiv Banke se na dan 31. decembra 2017. godine vodi 451 sudski postupak. Ukupna vrednost sporova koji se vode protiv Banke iznosi 13,095,746 hiljada dinara (iznos no ukfiuduje eventualne zahteve po osnovu kamata). Pored navedenih 451 sporova ukupne vrednosti 13,095,746 hiljada dinara, na dan 31. decembra 2017. godine, ne postoje drugi sporovi i tuThe koje treda lica vode protiv Banke. Banka je na osnovu mitfienja advokata koji zastupaju Banku i procene verovatnode i iznosa potencijalnog gubitka za Banku, izvrtila rezervaciju u iznosu od 56,217 hiljada dinara (Napomena 31). Banka vodi ved broj sudskih sporova protiv tredih lica, uglavnom radi naplate svojih potravanja. Na dan 31. decembra 2017. godine tutheni zahtevi koji se vode protiv Banke vezano za sudske postupke za CHF kredite iznose 1,790,016 hiljada dinara i isti su pokriveni rezervisanjem u iznosu od 22,852 hiljade dinara. Sadatnji nivo rezervisanja je procenjen kao adekvatan od strane rukovodstva Banke, all to Banka svakako sa du±nom pa2njom pratiti situaciju na trtu i ishode sudskih sporova i shodno najboljoj proceni forrnirati adekvatna rezervisanja i u bududim izvettajnim periodima, a kako bi se izbegao neodekivan efekat na rezultat Banke.

Banka je u svojim finansijskim izve§tajima obelodanila i priznala odloiena poreska sredsNa u neto iznosu od 23,298 hiljada dinara (bruto iznos, bez netiranja sa odlo±enim poreskim obavezama —26,417 hiljada dinara). Prema proceni rukovodstva Banke na dan 31. decembra 2017. godine, Banka to ostvariti dovoljan nivo oporezive dobiti na osnovu kojeg to mod da iskoristi oporezive privremene razlike u odgovarajudim periodima u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.

Banka u toku redovnog poslovanja stupa u poslovne odnose sa povezanim pravnim licima. U skladu sa vaZedim poreskim propisima u Republici Srbiji, pravna lica koja u poslovanju ostvaruju transakcije sa povezanim pravnim licima, dulna su prikazati u poreskom bilansu efekte transfemih cena osNarenih po osnovu Oh transakcija. Transfernom cenom smatra se cena nastala u vezi sa transakcijama sredstvima ih stvaranjem obaveza medu povezanim licima. Pored toga, Banka je dutna dokumentovati iskazane efekte transfernih cena u odgovarajutem dokumentu — skradenom izvettaju o transfernim cenama, koji se predaje nadle±nom poreskom organu. U skladu sa poreskim zakonima Republike Srbije, Banka je u obavezi da dostavi poreski bilans za 2017. godinu i drugu pratedu dokumentaciju, ukljudujudi skradeni izvettaj o transfernim cenama, Poreskoj upravi Republike Srbije do 30. juna 2018. godine. Do dana sastavfianja finansijskih izvataja, Banka nije predala poreski bilans Poreskoj upravi, nit komplefirala odgovarajudu dokumentaciju u okviru jedinstvenog dokumenta — skradenog izvettaja o transfernim cenama, kao potporu efektima iskazanim u poreskom bilansu, tto namerava udinifi u zakonskom roku.

Dinntrios Kadotis

Theodosiou Georgios

Predsednik lzvrtnog odbora

Clan lzvrenog odbora

Dragana 2ivanovit ii/Cale/P Rukovodilac RaeunovodsNa

Prilog 1

Piraeus Bank a.d., Beograd

Godina kink' se zavriava na dan 31. decembra 2017. godine

Pismo prezentaciji je potpisano i odobreno osim po osnovu slededh pitanja:

PASUS KOMENTAR 0 TOME ZASTO SE IZJAVA NE MOZE DATI

36 Banka nema aktivnosti hed2inga

42 Banka nema iskljutenja kratkoranih iz tekudh obaveza

43 Banka nema obaveze po dugoroanim dulniokim instrumentima

45 Banka nema obavezu formiranja rezervisanja za zaSfitu 2ivotne sredine, istu

redivno izvrtava

49

Banka nema aktivnosti u vezi Opcija za reotkup sopsNenih akcija, aran2mani kapital rezervisan za opdje, varante, konverziju, ili drugi zahtevi su adekvatno obelc finansijskim izve2tajima Banke.

50

Banka nema aktivnosti u vezi ispunjenja preuzetih obaveza prodaje.

51

Banka nema arantmane u vezi Ugovora o prodaji sa ukljudenom daljom odgovou pravilno evidentirani i obelodanjeni u finansijskim izve2tajima Banke.

52

Banka nema aranimane u vezi sa pla6anjem akcijama

8

Prilog A Piraeus Bank a.d., Beograd

Godina koja se zavriava na dan 31. decembra 2017. godine

PREGLED VEROVATNIH KOREKCIJA za godinu koja se zavriava na dan 31. decembra 2017.

godine, a koje nisu materijalno znadajne na finansijske izve*taje Banke:

Opis

Dodatna rezervisanja za sudske sporove

U hiljadama dinara Aktiva Pasiva Kapital Neto rezultat D(P) D(P) D(P) D(P)

(72,730) 72,730

(72,730) 72,730

Theodosiou Georgios

Predsednik lzvrtnog odbora

Dimitrios Kariotis

Clan lzvrtnog odbora

Dragana 2ivanovie

Rukovodilac Raeunovodstva

9

piraeus banka a.d., beograd finansijski izveštaji … ranunovodstva /urei.a/c 5 . piraeus banka...

Documents