penzioni fondovi i osiguravajuće kompanije kao institucionalni

61

Marko Đokić *

Penzioni fondovi i osiguravajuće kompanije kao institucionalni investitori **

Rezime: Predmet ovoga članka je sažeto razmatranje poslovanja penzionih fondova i osiguravajućih kompanija kao vodećih institucionalnih investitora na finansijskom tržištu. Sa razvojem ovih institucija povećan je broj alternativa za mobilizaciju finansijskih sredstava i profitabilan plasman slobodnih novčanih sredstava, unapređen je razvoj tržišta hartija od vrednosti i konkurencija među finansijskim institucijama što je uslovilo smanjenje troškova i povećanje efikasnosti procesa finansijskog posredovanja. Ključne reči: investiranje, penzioni plan, stopa prinosa, zahtev za likvidnošću, poreski propisi, polisa osiguranja

Summary: The subject of this article is analysis of Pension funds and Insurance companies as leading institutional investors on capital market in developed market economies. Development of institutional investors expands the number of alternatives for mobilization and profitable investment of liquid funds, the development of the securities market and the competition between the financial institutions, causing a reduction of costs and efficiency improvement of the intermediation process. Keywords: investment, pension plan, rate of return, liquidity, tax legislation, insurance policy

1. UVOD

ostojeći penzioni sistem u Srbiji je tzv. "pay as you go", sistem međugeneracijske solidarnosti (vidi [2], str. Penzioni sistemi). Drugim rečima, sadašnja generacija zaposlenih uplaćuje doprinose iz kojih se

isplaćuju penzije sadašnjim penzionerima. Broj zaposlenih u odnosu na broj penzionera stalno opada, što je posledica opšteg demografskog trenda starenja _____________ * Ekonomski institut, Beograd ** Rad predstavlja deo rezultata istraživanja na projektu 1554 finansiranog od

strane MNTRS

P

MM ..ĐĐ oo kk ii ćć PP ee nn zz ii oo nn ii ff oo nn dd oo vv ii ii oo ss ii gg uu rr aa vv aa jj uu ćć ee kk oo mm pp aa nn ii jj ee kk aa oo .. .. ..

62

stanovništva. To prouzrokuje konstantan deficit penzionog fonda koji se mora dopuniti iz budžeta. Gotovo sve zemlje koje su prošle ili prolaze kroz proces tranzicije odustale su od toga da sarno država obezbeđuje penzije. Prisutno je uvodjenje “three-pillar" sistema, odnosno sistema "tri stuba". Dakle, svi uvode dopunske penzione fondove koji Vam omogućavaju da sami, nezavisno od države, utičete na sigurnost i visinu penzije. Prvi stub je obavezno penzijsko osiguranje pod patronatom države. Drugi stub je dopunsko obavezno penzijsko osiguranje, zasnovano na principu akumulacije sredstava na ličnim računima osiguranika. Ovu vrstu penzijskog osiguranja sprovode privatni penzioni fondovi, zaduženi za investiranje prikupljenog novca. Pokazalo se u praksi da država nije dobar investitor prikupljenog novca u okviru penzionog fonda, a problemi su sve veći sa smanjenjem priliva novca u fondove. Tu prazninu popunjavaju privatni fondovi koji su u zakonskoj obavezi da prikupljeni novac ulažu i da, na tom osnovu ostvarenu dobit preraspodele na račune onih koji su taj novac uložili. Treći stub je dopunsko dobrovoljno penzijsko osiguranje koje je na raspolaganju svakom građaninu posebno. Novac se ulaže u fond koji ta sredstva plasira, ostvaruje dobit i periodično preraspodeljuje na individualne račune osiguranika. Time je omogućeno dobijanje penzija iz još jednog (odnosno dva) nezavisna izvora, što garantuje sigurnost i kontinuitet isplate.

Slika 1. Novčani tokovi u penzionom fondu (Prema [2])

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 11 -- 22 // 22 00 00 33

63

2. PENZIONI FONDOVI

Penzioni fondovi su značajan činilac pri planiranju penzija. U martu 1997 u USA penziona aktiva bila je skoro 6,4 triliona dolara. U osnovi, penzioni fond preduzeća prima doprinose od strane preduzeća, zaposlenih u preduzeću, ili na oba načina. Penzioni fondovi investiraju da bi radnicima obezbedili planirani tok primanja nakon njihovog penzionisanja. Planom definisanih penzija (vidi [1], str. 63) omogućava se isplata planiranog dohodka korisnicima penzijskog osiguranja. Visina penzija je obično određena faktorima kao što su plate radnika, vreme službe ili i jedno i drugo. Preduzeća isplaćuju svake godine značajne sume za ostvarenje penzionog plana. Visina doprinosa preduzeća zavisi od očekivanog rasta budućih zarada i stope prinosa na planirani iznos sredstava koji definisan planom. U skladu sa definisanim penzionim planom kompanije prenose rizik plaćanja budućih penzija za na penzione fondove; međutim ukoliko se investira pogrešno ili ukoliko preduzeće nije sposobno da uplati planirani iznos doprinsa, manjak mora biti nasdoknađen u sledećim godinama. Loše perfomanse investicionih ulaganja zanači da aktuelna stopa prinosa na sredstva koja su obuhvaćena planom padne ispod prihvaćene aktuarske stope prinosa. Aktuarska stopa prinosa predstavlja diskontnu stopu kaoja se koristi za utvrđivanje sadašnje vrednosti planiranih budućih obaveza kao i za utvrđivnje doprinosa koje preduzeće treba da unese u penzioni plan. Ciljevi i ograničenja u penzionom planu različiti su zavisno od toga da li se radi o planu definisanih penzija ili planu definisanih doprinosa. Plan definisanih penzija. Postoje dva tipa ovog plana. Za planove kod kojih je sadašnja vrednost obaveza fonda prema zaposlenima premašuje vrednost sredstava fonda «underfunded plan», karakterističan je konzervativan stav prema riziku da bi se na vreme obezbedilo zatvaranje finansijskog gepa. Ovo može iziskivati strategiju pomoću planiranja višeg nivoa doprinosa i pretpostavlja nižu aktuarsku stopu. Planovi kod kojih je sadašnja vrednost obaveza za penzije manja od planskih sredstava «overfunded plans», dopušta agresivniju investicionu strategiju u kojoj firma smanjuje svoje doprinose a uvećava rizik ostvarenja plana. Cilj je da se postigne planirana aktuarska stopa prinosa koja je podešena od strane statističara koji procenjuju buduće obaveze fonda koje su zasnovane na pretpostavkama o promeni budućih zarada, nivou tekućih primanja, promeni penzionih propisa i budućih očekivanja radnika. Aktuarska stopa, takođe, pomaže prilikom određivanja veličine doprinosa koji ulaze u plan u toku planiranog perioda. Zahtev za likvidošću kod ovih planova je najvećim delom u funkciji prosečne starosti penzionih korisnika. Mlađa starosna struktura znači i manje izraženu potrebu za likvidnim sredstvima dok starija struktura generalno znači veću potrebu za likvidnošću da bi se izmirile tekuće (dospele) obaveze za penzije.


64

Vremenski horizont za planiranje takođe je u funkciji prosečne starosti penzionih korisnika premda neki eksperti preporučuju korišćenje perioda od 5 do 10 godina u svrhe planiranja. Porezi ne zauzimaju centralno mesto pri planiranju zbog toga što je penzioni plan oslobođen plaćanja poreza na povraćaj sredstava od investicionih ulaganja. Glavno pravno ograničenje je da plan mora biti usaglašen sa ERISA (Employee Retirement and Income Security Act) kao i da investicije moraju zadovoljavati «obazrivi ekspertski« standard kada se vrednuju u okviru sveobuhvatnog portfolija u penzionom planu. Plan definisani doprinosa (vidi [1], str. 64) Ukoliko radnici sami odlučuju na koji način će njihovi doprinosi biti investirani, ciljevi i ograničenja plana zavisiće od njih samih. Visina penzija zaposlenih zavise od visine doprinosa unetih u penzioni plan i prinosa koji su ostvareni od investicionih ulaganja. Prema tome, rizik ostvarenja plana snose zaposleni. Zbog toga što radnici snose rizik neadekvatnog finansiranja penzija, plan je manje sklon riziku sa kojim se kalkuliše prilikom investiranja (neki sugerišu da su zaposleni previše oprezni). Ako je, međutim, plan razmotren više kao planiranje imovinskog stanja za imućne osnivače ili rukovodioce u firmi, strategija veći prinos - veća sklonost riziku pogodna je zbog toga što će najveći deo sredstava iz plana u krajnjem slučaju biti njihovo vlasništvo. Zahtev za likvidnošću i vremenski horizont u plnu razlikuju se zavisno od prosečne starosti zaposlenih i stepena fluktuacije zaposlenih u preduzeću. Slično kao kod plana definisanih penzija ovaj plan je oslobođen poreza i regulisan je odredbama ERISA.

2.1. ”Endowment funds”

“Endowment funds” (vidi [1], str. 64) nastaju putem doprinosa učinjenih od strane dobrotvornih i obrazovnih institucija (»endowment insurance«-prevodi se kod nas kao osiguranje na doživljenje). Umesto da odmah utroše sredstva ove organizacije radije investiraju u cilju obezbeđenja budućih tokova prihoda za organizaciju. Jedinstvene potrebe i preferencije mogu usloviti različitu investicionu strategiju kao što je slučaj sa npr. univerzitetskim i crkveniom (religiskim) fondovima koje ponekad imaju različite preferencije kada je u pitanju socijalna dimenzija investicija. Investiciona politika ovih fondova je rezultat sučeljavanja potreba organizacije za tekućim prihodom i želje da se planira kako bi se omogućio rastući dohodak u budućnosti kao obezbeđenje od inflacije. Kada se spoznaju operativne budžetske potrebe institucije, ciljani prinos fonda se često podešava dodavanjem stope potrošnje (suma potrošena iz fonda svake godine) i očekivane stope inflacije. Fondovi koji imaju upravu sklon riziku mogu da imaju veću stopu potrošnje nego oni fondovi koji su manje skloni riziku. Sklonost riziku kod ovih fondova je uglavnom određena kolektivnom sklonošću riziku od strane uprave organizacije.


65

Usled dugoročnog vremenskog horizonta, potrebe za likvidnim sredstvima nisu značajne osim za potrebe potrošnje fonda svake godine i održavanje novčanih rezervi za hitne slučajeve. Mnogi od ovih fondova su oslobođeni poreza iako prihod od neke privatne fondacije može biti oporezovan sa poreskom stopom od 1% ili 2%. Kratkoročni kapitalni dobici su oporezivi ali dugoročni nisu. Pravna propisi i ograničenja putem kojih je najveći broj fondova regulisan nastaju na državnom nivou. 3. ŽIVOTNO OSIGURANJE I «NONLIFE INSURANCE»

Investicioni ciljevi i ograničenja za neku osiguravajuću kompaniju zavise od toga da li je u pitanju životno osiguranje ili «Nonlife insurance» (kao što je osiguranje imovine i osiguranje od šteta).

3.1. Životno osiguranje

Kompanije za životno osiguranje skupljaju premije tokom životne dobi osobe koje moraju biti investirane do isplata za slučaj smrti koja se plaća korisnicima osiguranja po ugovoru. U svako doba osiguranik može povući polisu osiguranja i primiti opdgovarajuću novačanu nadoknadu. Razmatranje investicione politike za jednu osiguravajuću kompaniju je često komplikovana zbog uvećanja broja osiguravajućih društava u sektoru industrije i kvazi-investicionih projekata. (vidi [1], str. 65) U osnovi, osiguravajuća kompanija želi da ostvari pozitivan razliku između stope prinosa na investicije i stope ukamaćenja koja se plaća vlasnicima polisa. Ovaj koncept je sličan planu definisanih penzija koji pokušava da ostvari stopu prinosa veću od aktuarske stope. Ukoliko je pozitivana razlika veća višak rezervi na računu osiguravajućeg društva raste; a ukoliko nije nivo rezervi na računu opada. Rastući nivo rezervi na računu je značajna konkurentska prednost za osiguravajuće kompanije. Atraktivna stopa prinosa na investicije dopušta kompanijama da oglase bolju polisu u odnosu na ostale konkurente. Takođe, rastući nivo rezervi dopušta kompaniji da ponudi nove usluge i uveća obim usluga koje nudi. Zbog toga što su kompanije za životno osiguranje kvazi-poverljivi fondovi za štednju, poverilački principi ograničavaju kompanije da se izlažu prevelikom riziku. Nacionalna Asocijacija Osiguravajućih Kompanija (NAIC) usvojila je kategorije rizika za obveznice i akcije u koje se investira. Kompanije sa prekomernim investicijama u hartije od vrednosti koje pripadaju visokorizičnim kategorijama moraju odvajati na stranu posebne fondove u obavezna obezbeđenja i rezerve (MSUR) da bi se zaštitile od gubitaka. Vremenski horizont pri investiranju zavisi od miksa usluga koje se nude. Polise životnog osiguranja omogućavaju dugoročno investiranje dok garantovani ugovori o osiguranju i isplate kratkoročnih anuiteta zahtevaju kraći vremenski horizont za investiranje.


66

Poreski propisi su se znatno promenili za osiguravajuće kompanije tokom osamdesetih godina. Za poreske svrhe prihod od investiranja je podeljena na dve komponente:

1) udeo osiguranika-koji predstavlja udeo osiguranika u delu prinosa koji premašuje onaj nivo koji je određen aktuarskom stopom

2) ostatak (saldo) koji se transferiše u rezerve Nasuprot penzionim i “Endowment funds” fondovima kompanije za životno osiguranje plaćaju poreze na promet i kapitalnu dobit na ostatak (saldo) koji se transferiše u rezerve po stopama koje važe i za korporacije. Osim NAIC najveći deo regulative vezane za osiguravajuće kompanije je propisan na državnom nivou. Regulativom se reguliše klasifikovana aktiva prema kvalitetu kao i rezerve (MSVR) neophodne za svaku klasu aktive i upućuje na obazrive ekspertske standarde. Određen nivo pouzdanosti u pogledu toga da li se kompanije pridržavaju računovodstvenih pravila i investicione regulative obezbeđuje revizija.

3.2. ”Nonlife Insurance”

Kompanije koje se bave životnim osiguranjem vrše predviđanje tokova gotovine na bazi tablicama mortaliteta. Kod »Nonlife Insurance« (vidi [1], str. 66) kompanija predviđanje tokova gotovine nije tako jednostavan proces zbog neizvesnosti u pogledu nastanka događaja koji utiču na ove tokove. (velike nezgode, katastrofe, parnice i poravnanja). Usled njihovih povereničkih odgovornosti prema osiguranicima rizik ulaganja je nizak ili umeren. U zavisnosti od specifičnosti kompanije i konkurentskih pritisaka, premije osiguranja mogu biti određene na bazi verovatnoće potraživanja i stope prinosa od investicija koje su kompanije ostvarile. Tipično, kompanije za osiguranje u slučaju šteta investiraju svoje sigurnosne rezerve u obveznice kao sigurniji vid ulaganja i da bi obezbedile zahtevani dohodak za isplatu potraživanja; imovinski fondovi investiraju u kapital da bi obezbedile rastući potencijal. Kao i životno osiguranje imovinsko osiguranje za slučaj šteta ima jaču konkurentsku poziciju kada je njihov višak na računu veći od viška konkurenata. Mnogi osiguranici se fokusiraju na zbirnu stopu prinosa kao sredstvo koje će uvećati rast njihovih viškova na računima tokom vremena. Zbog prisutne neizvesnosti u pogledu uzroka koji mogu uzrokovati naplatu osiguranja, likvidnost je od interesa za imovinsko osiguranje i osiguranje od šteta. Stoga ovi fondovi mogu napraviti razliku između oporezivih i investicija koje su oslobođene poreza zavisno od toga da li aktivnosti koje su osigurane generišu gubitke ili profite. Vremenski horizont za investiranje uglavnom je kraći nego kod kompanija koje se bave životnim osiguranjem, iako mnogi investiraju u dugoročne obveznice kako bi ostvarili veće dobitke što je omogućeno ulaganjem


67

u ove instrumente. Investiciona strategija kompanija koje poseduju višak na računima fokusirana je na dugoročni rast. Regulativa kod ovih osiguravajućih kompanija je popustljivija u odnosu na kompanije koje se bave životnim osiguranjem. Slično tim kompanijama, država reguliše klase i kvalitet investicija čiji nivo je određen kao procenata u odnosu na aktivu kompanije. Ali uz ovo ograničernje, osiguravač može investirati u više različitih instrumenata koji se razlikuju po kvalitetu. 4. ZAKLJUČAK

4.1. Prvi penzioni fond u Srbiji

Prvi penzioni fond DUNAV - TBI nastao je zajedničkim ulaganjem kompanija TBIH Financial Services Group NV, i Dunav Osiguranje (vidi [2], str. O nama). Učešće stranog partnera je 51 %, a domaceg 49%.

TBIH je finansijska grupacija sa sedištem u Holandiji. Kompanija je aktivna u sprovođenju penzionih reformi u istočnoevropskim zemljama. Broj osiguranika koji su svoje poverenje poklonili i koji svoju budućnost uređuju preko ove kompanije je 1,3 miliona. Osnivači kompanije su: Deutsche Bank, Evropska banka za obnovu i razvoj i Kardan.

1) Deutsche Bank Deutsche Bank je jedna od vodećih svetskih finansijskih institucija. Sa 90.000 zaposlenih banka pruža usluge u više od 70 zemalja sveta i ima više od 12 miliona korisnika. Deutsche Bank ima više od 500.000 akcionara, a imovina banke procenjena je na preko 900 miliona €.

2) Evropska banka za obnovu i razvoj Evropska banka za obnovu i razvoj osnovana je 1991. godine i najveći je pojedinačni investitor u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ukupan iznos godišnjih investicija je 3,5 milijarde $. Ukupna imovina Evropske banke za obnovu i razvoj procenjena je na preko 20 miliona €.

3) Kardan Ltd Kardan Ltd je izraelska investiciona kompanija osnovana 1990. godine koja investira u nekretnine, finansijske usluge, infrastrukturu, tehnologiju, komunikaciju kao i u potrošnu robu. Tržišna vrednost ove kompanije procenjena je na 200 miliona $.

4) Dunav Osiguranje Kompanija Dunav Osiguranje je lider na srpskom tržištu osiguranja. Kompanija postoji 140 godina, zapošljava 3.000 radnika i prisutna je u skoro svim gradovima Srbije. Dunav Osiguranje bavi se svim vrstama osiguranja: zdravstveno-penzionim, obaveznim, osiguranjem života, imovine, kao i osiguranjem za slučaj nezgoda i osiguranjem depozita gradana.


68

4.2. Programi penzijskog osiguranja

Program I

Ovde je penzijsko osiguranje (vidi [2], str. Penzioni programi) bazirano na mesečnim, periodičnim, godišnjim ili jednokratnim uplatama za kupovinu penzionih prava. Svaki osiguranik ima svoj lični račun na kame se akumuliraju njegove neto uplate. Tim uplatama se, na svaka tri meseca, pripisuje dobit ostvarena investiranjem tog novca.

Ovako uvećane uplate čine akumulirani iznos na ličnom računu osiguranika i to predstavlja osnovicu za obračun svih vrsta penzija: starosnih, porodičnih i invalidskih.

Program II

Penzijsko osiguranje bazirano je na mesečnim uplatama. Deo uplate vodi se na ličnom računu osiguranika i služi kao osnovica za obračun starosne penzije. Drugi deo uplate vodi se u dva opšta osiguravajuća fonda i služi za isplatu porodičnih i invalidskih penzija, koje se obračunavaju na bazi prosečnih mesečnih doprinosa. Kao i kod Programa I i ovde se na svaka tri meseca pripisuje dobit ostvarena investiranjem novca uplaćenog u fond. Napominjemo da je kod Programa I akumulirana suma posle perioda uplaćivanja veća u odnosu na Program II. Takode, kod Programa I viši je i iznos mesečne penzije u slučaju ostvarivanja prava na starosnu penziju, dok Program II obezbeđuje višu penziju u slučajevima invalidske ili porodične penzije. LITERATURA : 1) Frank K. Reilly, Keith C. Brown, INVESTMENT ANALYSIS AND PORTFOLIO

MANAGEMENT, Sixth Edition, The Dryden Press-Harcourt College Publishers, 1999 2) Site: www.dunav-tbih.co.yu

penzioni fondovi i osiguravajuće kompanije kao institucionalni

Documents