8/12/2019 Pekic 2012

1/17

)D

t^' (7I1VX

aeeeo

?

8/12/2019 Pekic 2012

2/17

(fqsouno

oi DsD?o

8/12/2019 Pekic 2012

3/17

aBee eqHdIquawn uqqo

-osDoeoqaf.unu'ne

nqqa aouoe?eo [sIsn

(naea -4n{q 'as

-enssaoon 'aonuEsopo 'aeunau-sooaoauqapszs

'>fU 'aoseosDi 'aaI

'a$e:qqoedH4o '1q

8/12/2019 Pekic 2012

4/17

t34 BonrsL.cv Pprrinjihov prvi deo baviti odnosom ciljeva doktrine prema utilitarnom duhu sveta,u kome ljudska, pa sa njom i politidka, istorija predstavlja samo ePizodu, daie drugi deo definisati najbolji moguii nadin da se harmonija pretpostavljenanapred delotvorno postigne, a treii formulisati one rezultate doktrine koji su odneposrednog interesa za praktidnu politiku.

2.IJ Istorijskom delu (kritika politiike istorije) biie kritidkoj analizi podvr-gnuti druStvenopolitiiki sistemi aktuelizirani tokom istorije. U drugom deluistorijskog izlaganja narodita paLnja biie posveiena onim porecima, koji suuprkos idejne i istorijske nedovr5enosti u izvesnoj meri manifestovali elemen-te aristokratske oligarhije. Kritiku zami5ljam kao dvopolnu: raspravljanje ne-dostataka (a narodito neracionalnosti) jednog oblika istorijskog stanja morajednovremeno da bude opisivanje prvih kontura doktrine definisane Tezamau prvom delu.

J.IJ Teorijskom delu (doktrina aristokratske oligarhije) najpre ie biti ra-spravljana metafizidka i istorijska zasnovanost doktrine, dakle prva grupaTeza.Tek tada, kad ova zasnovanost dobije oblik jedne ideologije, biie raspravljanidru5tveni, socijalni, ekonomski i politidki problemi sa stanovi5ta aristokratskeoligarhije, onim redom kojim se javljaju. (Ovaj deo Prolegomene biie ideolo5kitemelj za politidki i taktiaki program definisan u poslednjem delu studije.)

4.lJ Taktitkom delu (teze o politidkoj taktici) ideologija aristokratske oligar-hije biie transkribovana u date dru5tvene i istorijske okolnosti, pa ie iz teorijskeforme biti prevedena u praktidnu. Taktidki deo Prolegomene obuhvatiie uglav-nom dva kompleksa pitanja: izgradnjupolitidke platforme i taktike na osnovamaopitih istorijskih uslova i tu istu izgradnju na osnovama nacionalnih uslova.Poslednje poglavlje Teza o Taktici imaie da se bavi neposrednim politidkimproblemima, zavisnim od okolnosti mesta i vremena: osvajanjem i organizaci-jom vlasti.3t3

Predstava3la Francuske revolucije kao krvnika u crvenom trikou, nijenaravno odgovaraju(a, alije istorijska, Sto znaii dramatska. Puritanski crnoodelo pariskih advokata i trgovaca, koje otkrivamo ispod krvnikove dolame,razoiarava dedji smisao za slike Sto nam ga je usadila istoriografrya. Ali ako ispodgradanskih pantalona pronademo dronjav vr5ak sankilotske koSulje mi smo313 Nastavak razvljanja ove teze nije naden.314 Ovaj ceo tekst je obeleien na margini olovkom.

8/12/2019 Pekic 2012

5/17

'e)eN-aX#$ e1GMa

'a,naI16o '>aoaauao6e e[uBnBenep

euneasSsq t

8/12/2019 Pekic 2012

6/17

Iedan noini razgovorsa Francuskom revolucij om

Revolucije se diZu pravo iz kompleksa inferiornosti; osim toga,valjda se njima postiZe neko poboljSanje.(Dnev nik, 5. jantar 19 57)

Revolucije se diZu u ime ideala, sprovode u ime nagona;dogadase da iznude neko pobolj5anje. (Dnevnik, 1. oktobar 1957)Sporedna je nakaznost drveta, koje rada ukusne plodove;Bacon3le beSe nezahvalnik, Wilde320 pervertit, Tolstoj licemer,ali ja to ne oseiam kad ih ditam.321

(Dnevnik, 5. jantar 1957)Noias sam razmi5ljao o revoluciji nad knjigom eetudeset osmaleana

Cassoua,322 dode mi ona, ali ne kao jedno biie, kakvom sam je zami5ljao: ugrimiznom pla5tu krvnika pod kojim se crni gradansko odelo ispod koga pro-viruje pocepana sankilotska ko5ulja, nego razjedinjena u osobama Marata,Robespierrea i Dantona.Robespierre , taj Luto-modri advokat iz Arsa, koji je samo dva puta govorio sasvojim kraljem (jednom kada mu je izrekao hvalu, drugi put kada mu je odrubioglavu) bio je kao i uvek elegantan i mrzovoljan. Danton, nehajan i budan kao

319 Francis Bacon de Verulam (1561-1626), engleski filozoi drZavnik, naudnik, advokat, sudijai umetnik. Umro je od pneumonije koju je dobio kada je proudavao efekte zamrzavanjaradi oduvanje mesa. Bio je drZavni tuZilac i ministar unutra5njih poslova. Iako se njegovapolitiika karijera neuspeino zavrlila, ostao je veoma uticajna iidnost narodito kao ,,borac"u oblasti naudnih metoda i pionir naudne revolucije.Oscar Fingal O'Flahertie Wills Wilde (1S54-1900), irski pisac, jedan od najpopuiarnijihlondonskih pisaca drama osamdesetih godina XIX veka. Glavna dela: Slika Dorijana Greja,Lepeza ledi Vindermer, VaZno je zvati se Ernest, De profundk, Balada o zatvoru Reding i draga.Komentar B. P: ,,Ali kada bih sa njima Liveo?."]ean Cassou ( 1 897- 1 986), francuski pisac, krititar, pesnik i dlan Francuskog pokreta otporazayreme Drugog svetskog rata.

320

32t322

8/12/2019 Pekic 2012

7/17

'otgx'eSs

neeaeo rapau'eu,pespi4D 'a

qSiu 'aqnunnIIAeau 'Dg

'eqZ eaaa

insam 'mpsISaoaa

2oasa( 'esea1isv ieusm

'anaBlu; reeaoaw

'eaEoVoa1 '1BI

neeeu '3eeu'eesoooauq nDSeaIA:eBu?JaTeoou eoBBaa'eseuaaqqE;e '1mepTole2ouDnose e?osnneaDoseeqeaeaeuqBApoonJL

8/12/2019 Pekic 2012

8/17

138 Bonrsrev Ppr16Marat (zivo): Hoie li, Robespierre, pravedni d,akai.e da je Danton umrosamo zato Sto je pretio Robespierreu_ . Dantom: Pljujem ja na to. Neka se stave jedan pored drugog Danton iRobespierre i neka ispod njih bude stratiste, pa ie se ,rld.ti ko 1e foi

_ Robespierre: Razmeiete se, Dantone, a znate da je nebo konzervativno i urukama aristokrata. Ovde naZalost nema giljotine.Marat: /a pitam Robespierrea: zasto je umro Danton? Da bi se zadovoljioRobespierre ili neki dri,avni razlog?.Robespierre: U ime naiela.Marat: Koga?Robespierre: Nadela jedinstva.Danton: Za Robespierrea jedinstvo znati jedan (ovek A taj iovek je on.la: Zar to nije opasan ruzlog, gospodine.Rob esp ierre: GradanineJa: Gtadanine Robespierreu (Popravih se). Opravdanost kazne zavisiie tadane od dela nego od opravdanosti nadela u ime kojih se izriie?_ Danton: Vi govorite kao moj pokojni prijatelj Camille. Staviti nadela iznadzakona znaii zloiin utiniti boZanskim.Robespierre: Desmoulins Hteo je ,,Odbor milosrda"spasa" i pritom je zaboravio na Vandeju. umesto,,Odbora javnogDanton: vandeja bi ustala i protiv jednog i protiv drugog odbora.Robespierre: Protiv jednog, a zbog drugog./a: uostalom niste li vi, gradanine Robespierreu, pregledali lidno rukopiseStarog Kordiljerca pre nego Sto ih je Desmoulins pustio na ulicu? Niste li reklidasubesni opasni za Republiku?Robespierre: Ne vi5e od mlakih, ne vi5e.Danton: I nisam li ja Danton, uni5tio onu psinu H6berta?la: Dantone Recite bolje: uni5tio sam Dantona. |este li tuli za igru nateza-nja konopca?Marat: Igrali su je mornari na brodovima Republike.la: rgralaje tu igru i Republika, Marat, i poito je znate, uvideiete d,a je za

tu igru potrebno da se dve podjednake snage suprostave jedna drugoj. Samo nataj nadin odri,ava se ravnotez a i ute ostaje zategnuto. Kad jedna strana popusti,drtgapada...Danton: ]a sam hteo jedinstvo iak i sa zirondom, iako nisam podnosioRolanovu Zenu.Robespierre: Ah, to vas je valjda odvodilo u njen salon?Danton:.Robespierreu, jeste li ikad spavali sa Zenom?Marat (ee5uii se): Osim sa Republikom.Danton: ReciteRobespierre (zbunjeno): Ne pre nego vi odgovorite da li ste ikad voleliRevoluciju.

8/12/2019 Pekic 2012

9/17

'uoueuedQraeeeJnuou 'uoeB-qneoaG

inudaaBIeusanIBoIpeuUdeeaJd

:sudPuu 'esVJiauB7IAenBa?aeeB'B{naaAOo 'eaoesesuauqNlu 'osBde

iauedAB 'ao'nenW 'd

aa1soe1euuassq?noeo -oeouu?ooond

8/12/2019 Pekic 2012

10/17

140 Bonrsrev Ps116Danton: Ali sam zato vas, Robespierreu, svakako dobro razumeo i to jejedino Sto mi moZete prebaciti.Robespierre: Ko ie razumeti Bruta?326Marat (Meni): Pravi profesor latinskog jezika;pedant koji je hteo da postane

CezarlRobespierre (Nepoverljivo):Vi gundate, Marat. Zaito govorite sebi u bradu?To je odlika nelojalnih.Marat: Sumnjate i u mene, Robespierreu.

Robespierre: Sumnjam i u sebe: sumnja je predstraZa Republike.Danton (Podsme5ljivo): A meni se prebacuje da sam sklon krilaticama.Robespierreu, recite nebu koliko vam dugo treba da smislite ove izreke koje vampadaju na pamet. Pridaju da ste u Konvent nosili svezak svojih maksima kojevam je Saint-|ust prepisao naiitko.

Marat: Prema tome, vi ste kontrarevolucionari.Robespierue: Vi ste pseto koje pokazuje tude zube, Marat.Marat: Ne, termidorske, Robespierreu. Kad ste doSli ovamo, narudili steve5taiku vilicu koja je u meduvremenu pronadena i dali joj ime Termidor.Robespierre: LajeS da bi uZivao u svom glasu, MaratMarat: Tim gore po narodne neprijatelje. Sto se tide mojih zuba, oni susankiloti koji su vama, Dantone, dali deseti avgust, Valmi i Zirondince, a vama,

Robespierreu, podmetnuli leda da na njima podignete giljotinu.Robespierre: Zato se tako i ljuljala. Marat, Marat, zaboravih na vas.Danton: Sre6an je onaj na koga Robespierre zaboravi./a (Stidljivo): Gradani, ja hoiu da spavam.Danton (Udari se u prsa): Danton spava, ali ie se probuditi.Marat (Zajedljivo): Stalno je zaokupljen sobom kao Zena: Danton je rekao,Danton je utinio, Danton je protiv, Danton Zeli, Danton ovo, Danton ono...upravo gnusno...Robespierre: Debeo je od poroka.Marat:I razdrljen kao na gozbi.la (Zevajuti): Ni vi, Marat, ba5 niste najuljudnije odeveni.Marat: Moja je razdrljenost siroma5tvo naroda, Dantonova jutra posle pi-

rovanja.Robespierre: Kako je samo razbaru5en Poslednji vas je put posetio berberin

5. aprila i794, DantonelDanton: Bar ie zapamtiti taj dan i pridati svojim unucima: ,,la sam poslednjiput 5i5ao Dantonal"Marat: Filistri. Revolucijo, ko te je vodio

326 Marco funije Brut (85-42. pre n. e.), dlan senata u rimskoj imperiji. Lldestvovao je u ubistruCezara. Antonije ga je potukao 42. pre n. e. kod Filipa. Izvr5io je samoubistvo na bojnompolju.

8/12/2019 Pekic 2012

11/17

'DuBoe'4aIE9ngDaa

iusudI r

8/12/2019 Pekic 2012

12/17

t42 Bonrsrav Pprr6Marat (Zaurla): Robespierreu |esam li vam rekao da ste kontrarevolucio-narl Idite kod Rolanda,32e tamo vam je mestola: Gradani, meni se spavaMarat: Kad gradani spavaju, otadZbina je u opasnosti.Robespierre: euvaj se, DantoneD ant o n (Izaziv a(ki): euvad u s e, Rob e spie rreuMarat: euvajte se obojica, ali ne zaboravite da je vas ubila revolucija, a menekontrarevolucija.. .I a: Bogami, lepu5kasta kontrarevoluclj a.Robespierre: Treba obnoviti ,,Komitet javnog spasa".Marat: To je kancelarijsko re5enje:ja sam zato da se narodu dadu odreSeneruke.Danton: U pravu ste, Robespierreu. I vi, Marat, takode ste u pravu. Evo

re5enja: osnujmo Komitet kako vi i.elite, Robespierreu, pa neka on da naroduodre5ene ruke kako vi i.elite, Marat.la (Praveci se da spavam): Ovi ie se joi i sporazumeti. Te5ko nebuTri se senke dostojanstveno udalji5e. Bio sam se istinski prepla5io kad nasreiu iuh, tek Sto su odmakli, suv glas advokata iz Arasa:,,Ah, umalo ne zabo-ravih, gadanine Dantone, kada iete Konventu poloZiti ratune o 350.000livaraizfondaMinistarstvapravde?" Danton opsova. Ali senke su bile deleko i ne tuh

njegov odgovor.

329 fean-Marie Roland de la Piatidre (1734-1793), francuski trgovac izLiona i voda Zirondistazavreme Francuske revolucije. Bio je pod uticajem svoje Zene |eanne Manon Roland de laPlatiere. Postavljen je za ministra unutrainjih poslova od strane kralja Louisa XVI u vladi1792. godine. Na kraju je giljotiniran kao i njegova L.ena, jer su se suprotstavljali teroru.

8/12/2019 Pekic 2012

13/17

eae,XH -{a??SvnpAS# aeOO

r

I

0

reXJT -a4,pe- pd:\;auq

_z{ -eso"e?so111edg"JJA ooneeaeDseB -eoaU

(an rB3E ea

{o (aeIlapa4 e

(eunD1a oeueB{oBn eoaaE

:B

n$ a&p

8/12/2019 Pekic 2012

14/17

144 Bonrsrev PsrriPlemeniti anarhist: (Koji time Sto propoveda tiraniju slobode, dovodi dobesnila one koji pretpostavljaju slobodu tiranije.)Hriiiqnin: (Kaluder ispod dije mantije viri krstaski mai; priliino kosmo-politski nastrojen, uostalom kao i vera koju ispoveda.)

_, Gradanin: (Prijatno odeven gospodin koji ispod mekog desira od zeiijedlake drZi sankilotsku kapicu, za svaki sluiaj; njegovi maniri privlade Evropu,ali ona zna da se od manira ne Livi. S vremena na vreme, pozajmljuje cigariteod gospodina Smita, koji to neprimetno beleZi zarezimana svom kai5u.)Aristokrat: (Sanjivi gospodin koji drema, te se prene samo s vremena navreme da bi se narugao ,,suverenosti naroda" i ,,Deklaraciji".)Tentenbilac:332 (Momak u crnoj kosulji sa spravom za merenje eugenidkevrednosti ljudskih lobanja.)Ia: (Ia.)Mizanscen:I etN: u Kompjenskom vagonu333 koji su pre kratkog vremena napustiledelegacije Saveznika i Centralnih sila.II CIN: U protivavionskom skloni5tu jednog industrijskog centra.IIt eIN:Ma gde.

Poglavar Triblionaca koji se pominje u knjizi Savremena istorija Anatola Fransa.Mesto gde je 1918. godine potpisan mir.

J3ZJJJ

8/12/2019 Pekic 2012

15/17

rSod (dAc 9

asAoNoNa

6LqonHogs6p eogoow9 (1Fo

oIo6eso09z6srp?nsoa4oN

iFot

8/12/2019 Pekic 2012

16/17

3s6 Bonrsrav PErriRazmatranje o jednoj Energetidkoj kosmogoniji . . . . . . ... .. 203F.nergijalizam (Zidanje prvog sprata). . . .ZZ5FILOSOFSKE SVESKE iI DEO Komentari (mart 1956)Zakon prelaska kvantiteta u kvalitet i obratno . .ZZ9Kretanje, atrakcijairepulsija .....231Analizaiindukcija .......233Indukcijaidedukcija .....236Istorija prirodnih nauka. . .238Desni hegelijanci i Hegel . .242Aktivizamakcija ...246Biologijaidijalektika .....249FILOSOFSKE SVESKE DEO lla (godina 19s6)Jedinstvoimnoitvo ......263Izvesnimetafizidkiproblemipragmatidki razmotreni. . . . . . . .271Pragmatizamizdravrazum. .....278Prakticizamihumanizam... ....284Eseji o radikalnom empirizmu od Williama |amesa . . .287Komentari (septembar 1956 -januar 1957) . . . .291FILOSOFSKA PROLEGOMENA Qanuar 1959)Prolegomenazanovudefiniciju'apsurda' ......309Komentar jednoglonescovogintervjua. .......315FILOSOFSKI KOMENTARI (godina 19s9)Komentari . .323Metafizidki problemi u Pragmatizmu Wiliama famesa . . . . . . .328Komentari ..335Povodom izvesnih metafiziikih problemaNa marginama Istorije zapadne filozofije Bertranda Russella . . . . . . .337Komentari ..348lndeksimena ......351

8/12/2019 Pekic 2012

17/17

-3 - 'u|pou|e| 2IUU|Ienap|aP? u

|S2ASD1^

vJXXNdsV:,