PREDMET, ZADACI, KARAKTERISTIKE PEDAGOKE PSIHOLOGIJE U poslednjih 30-ak godina: u pedagokoj psihologiji + drugim psiholokim disciplinama koje doprinose objanjenju fenomena vaspitanja i obrazovanja = nova saznanja. Cilj predavanja: da se u njihovom svetlu razmotre postojee definicije o predmetu, zadacima, karakteristikama Pedagoke psihologije+pokuaj proirenja/redefinisanja navedenih pojmova. Prvi korak u prouavanju nove discipline: odreenje predmeta - pitanje od principijelnog znaaja, jer: -odreuje se segment stvarnosti koji e se prouavati -metode PREDMET razgraniavanje (posebno bitno kod graninih disciplina Pedagoka psihologija ima isti predmet interesovanja kao i pedagogija fenomeni vaspitanja i obrazovanja Pedagoko shvatanje vaspitanja: u najirem znaenju, kao celovit i usklaen sistem razvojnih uticaja na oveka koji podstiu i usmeravaju razvoj pojedinca da se osposobi za izvravanje zadataka u sredini u kojoj ivi i ostvari za njega lino bitne ciljeve. Karakteristike vaspitanja prema pedagogiji: - odslikava dominantne vrednosti drutva (sve to jedno drutvo smatra bitnim eli da razvije kod svojih lanova) - cilju usmerena, svesna, drutvena aktivnost - vena kategorija otkad postoji drutvo postoji i neki oblik vaspitanja - istorijska kategorija (sa promenom drutva menjaju se i oblici, zadaci, ciljevi, sredstva, institucije vaspitanja) i ima klasni karakter - cilj: svestran razvoj linosti, razvoj potencijala Karakteristike obrazovanja prema pedagogiji: - u svakodnevnom znaenju: prenos znanja, informacija, u pedagokom smislu: kompleksan pojam koji se odnosi na aktivnosti nastavnika (=poduavanje) i uenika (=uenje)interakcija poduavanja i uenja (cilju usmereni postupci nastavnika koji podstiu uenika na aktivnost uenje) - U pedagogiji se navode sledee komponente obrazovanja: - prenoenje i usvajanje znanja, naunih saznanja, kulture, morala, umetnosti) - izgraivanje intelektualnih, radnih i drugih navika i uenja - izgraivanje pogleda na svet - razvijanje sposobnosti za samoobrazovanje Psiholoko shvatanje vaspitanja i obrazovanja: komponente optijeg procesa socijalizacije (zajedno sa internalizacijom i akulturacijom) Socijalizacija=procesi kojima ovek stie osetljivost na socijalnu stimulaciju, ui da se ponaa onako kako se drugi ponaaju u njegovoj kulturi. kola = agens socijalizacije Socijalizacija: kontrolisana (vaspitanje i obrazovanje) + spontana (akulturacija=onaj aspekt spontane socijalizacije kojim se usvaja kultura) U psiholokom smislu vaspitanje i obrazovanje: oni aspekti socijalizacije kojima se usvajaju znanja, razvijaju vetine, navike sposobnosti, motivacija, stavovi, vrednosti, emocionalna i socijalna strana linosti u skladu sa vrednosnim sistemom drutva (opti cilj). Opti ciljevi se transformiu u specifine ciljeve i zadatkeoperacionalizuju u konkretnije ciljeve i zadatke=ciljevi akcije koji se ostvaruju preko posebnih programskih sadraja uz primenu odreenih oblika, metoda i organizacionih oblika od strane profesionalno osposobljenih pedagokih radnika Planovi i programi su vremenski i sadrinski okviri socijalizacije kroz vaspitanje i obrazovanje) DILEME OKO NAZIVA: Englesko govorno podruje: Educational Psychology=ranije samo psihologija obrazovanja, u novije vreme + neki problemi psihologije vaspitanja U francuskoj literaturi: vaspitanje+obrazovanje

Rusko govorno podruje: vaspitanje+obrazovanje Nemako govorno podruje: vaspitanje i obrazovanje Kod nas: pored naziva Pedagoka psihologija + Psihologija obrazovanja i vaspitanja ili Psihologija vaspitanja (mogunost nesporazuma: ue i ire shvatanje vaspitanja misli se samo na prouavanje vaspitanja bez obrazovanja- nesporazuma u pedagogiji nema, zna se: ua vaspitna pitanja prouava Teorija vaspitanja, a ire shvaeno vaspitanje predmet je prouavanja itave nauke). U novije vreme: u nazivu discipline trebalo bi istai da prouava probleme uenja i razvojaadekvatan naziv nije predloen Najbolje zadrati internacionalni naziv Pedagoka psihologija GRUPE DEFINICIJA: Opta dilema u psihologiji: prouavati procese svesti introspekcijom ili ponaanje objektivnim posmatranjempri definisaju predmeta Pedagoke psihologije manje izraeno preuzima se eklektiki stav: i doivljaji i ponaanje. U prvom planu je pitanje razgraniavanja od ostalih psiholokih disciplina (pre svega Razvojne psihologije) i od Pedagogije Razliite definicije predmeta koje odslikavaju: - razvijenost discipline u momentu kada su date - shvatanje autora o odnosu psihologije i pedagogije I. Istorijski starijeprimena psihologije na vaspitanje Ranije: primena saznanja iz Opte psihologije, danas: primena iz svih psiholokih oblasti koje prouavaju subjekte vaspitanja- decu ili odrasle Kritika: nepreciznost, uskost+neloginost: a)odriu joj samostalnost, nije posebna i oformljena disciplina (uloga medijatora, nema samostalnog otkrivanja novih saznanja, nema svoju teorijsku osnovu)+b) naglaavaju primenjeni karakter, iako je mogunost direktne primene ograniena (saznanja dobijena u uslovima koji su u raskoraku sa uslovima u kojima se odvija vaspitni proces Izvor ovih definicija: shvatanja Kanta i Herbarta o razdvojenosti ciljeva i sredstava vaspitanja II. grupa definicija: uska veza izmeu Pedagoke i Razvojne psihologije. Izvor: Pedologija=vaspitanje je uspeno ako se oslanja na psiholoke razvojne zakonitosti vaspitanika. Predmet prouavanja Pedagoke psihologije su razvojne promene nastale u linosti pod uticajem vaspitanja. Dilema: treba li Pedagoka psihologija da prouava razvojne promene- one su predmet razvojne psihologije Kritika: ne razgraniavaju dovoljno Pedagoku i Razvojnu psihologjiju, nepotpune su (naglaavaju samo rezultat vaspitanja a ne i proces koji je do njih doveo) Pedagoka psihologija trebala bi da prouava i proces i rezultateinterakciju izmeu vaspitnih postupaka i promena III. Analiza vaspitne situacije. Nisu netane, ali su nepotpune, nedoreene: ne preciziraju pojam vaspitne situacijevaspitanje je proces. Bolje: psiholoka analiza vaspitnog procesabliska dananjim prihvatljivim definicijama IV. Amerike i engleske definicije. Polazite: shvatanja Kanta i Herbarta ( i Stevanovia)ciljevima vaspitanja se bavi Etika + Teorija vaspitanja, a Pedagoka psihologija treba da otkrije kako postii te ciljeve Dananje shvatanje: i Psihologija moe da uestvuje u odreivanju ciljeva vaspitanja Dananja shvatanja: u Pedagokoj psihologiji se sistematizuju sve one psiholoke zakonitosti koje se tiu vaspitanja i obrazovanja. Ali: i druge psiholoke nauke nude saznanja o pojedinim aspektima vaspitnog procesatreba precizirati ovu definiciju, da bi se Pedagoka psihologija razgraniila i od njih, a ne samo od Pedagogije. Zato: Pedagoka psihologija prouava psiholoke zakonitosti vaspitno-obrazovnog procesa. U zavisnosti ta se u definicij naglaava postie se dobro razganiavanje i od pedagokih i od psiholokih disciplina.

Naglasak na psiholokim zakonitostima: razgraniavanje od Pedagogije, isticanje vaspitnoobrazovnog procesa: omeenje od Psihologije (nijedna druga psiholoka disciplina to ne prouava) Dodatni korak za dobru definiciju: iscrpnije definisati pojam vaspitno-obrazovnog procesa. To je bipolaran proces: s jedne strane je vaspitno delovanje, s druge subjekt vaspitanja. Ove komponente treba posmatrati u meudejstvu= interakcija izmeu pedagoke aktivnosti (preko razliith sadraja, metoda, organizacije) i razvojnih promena u linosti. Naglaava se ono to u raznim komponentama pedagoke aktivnosti deluje razvojno Otkrivanjem psiholokih zakonitosti u toj interkaciji moe se pospeiti vaspitni uticaj i doprineti svestranijem razvoju linosti, potpunijoj realizaciji ljudskih potencijala. Pedagoka psihologija ima za svoj osnovni predmet prouavanje psiholokih zakonitosti koje se javljaju u interakciji pedagoke aktivnosti i razvoja linosti Druga mogua definicija: Pedagoka psihologija prouava psiholoke aspekte pedagokih pojava odn. pedagoke aspekte psiholokih pojava (psiholoki aspekti=pomaci u linosti uzrokovani pedagokim postupcima+psiholoki mehanizmi koji deluju kod pedagokih postupaka) ZADACI PEDAGOKE PSIHOLOGIJE: Teorijski: Zajedniki za sve empirijske nauke- odgovori na pitanja ta?, Kako? i Zato? -ta?: Odgovor deskripcijom, dobija se opis pojava koje se prouavaju, njihovo klasifikovanje i definisanje osnovnih pojmova (Koji su psiholoki aspekti vaspitnih pojava i postupaka i do kakvih pomaka u linosti dovode? -Kako?: Odgovor deskripcijom, moe se razloiti na dva podpitanja: a) Kako se odvijaju prouavane pojave; b) U kakvoj su vezi? Uoena povezanost se u saetoj formi izraava u naunim zakonima (Opisuju se S-R veze) Zato? Odgovor se daje objanjenjem. Razumevanje i objanjenje pojava omoguava predikciju i upravljanje pojavama, krajnji cilj svake nauke Prihvatljiv odgovor na pitanje Zato? zahteva odreenu zrelost nauke Pedagoka psihologija je danas na pragu takve razvijenosti da moe sa prilinom sigurnou (u nekim oblastima) predvideti kakve e se promene i zato odigrati u linosti ako je izloimo nekom vaspitnom uticaju. Odgovori na pomenuta tri pitanjastruktura naunih saznanja u Pedagokoj psihologiji (od kojih se komponenti sastoji) Hijerarhijska struktura: -posmatrane pojave -nauni pojmovi> interveniue varijable-potpuno operacionalizovane i hipotetiki konstrukti, sadre u sebi i tumaenja) (Pojam kao interveniua varijabla: glad=stanje uzrokovano deprivacijom hrane u toku 24 asa; inteligencija=broj poena na odreenom testu inteligencije; kolsko postignue=prosena ocena) -nauni zakoni i ue teorije=na kondenzovan nain izraavaju neku zakonitost (npr. zakon efekta ili pravilnost nazvana gradijent cilja. Zakon efekta: reakcije se zadravaju ili nestaju iz repertoara ponaanja u zavisnosti od efekata (konsekvenci) koje imaju za osobu Gradijent cilja: uticaj efekta je to izraeniji to je blii izvedenom ponaanju, to je manje vremenski odloen - Obe pravilnosti pruaju vane smernice za pedagoki rad (Npr. elimo li da se ponaanje uvrstipotkrepljenje, a da bismo u tome bili efikasni, konsekvencu ne treba odlagati) Pravi nauni zakoniuniverzalni, neogranieni u vremenu i prostoru.

U pedagokoj psihologiji: otkrivene pravilnosti vae samo u odreenim kulturama, drutvenim grupama ili istorijskom periodu, uzrastu: empirijske generalizacije - teorije srednjeg nivoa (imaju dosta hipotetikog, nagaanja, nadoknauju sigurno znanje. Primer: teorije transfera (koje uslove osigurati da bi od vebanja bilo koristi, daju smernice za izbor nastavnih sadraja i organizacione oblike rada = kako uraditi nastavne planove i programe. -Nauni sistemi (objedinjuju sva nauna saznanja sa nekog podruja)u Pedagokoj psihologiji samo u tragovima, npr. pokuaj da se izgradi teorija instrukcije KARAKTERISTIKE PEDAGOKE PSIHOLOGIJE a) Karakteristike koje generalno vae za sve iskustvene discipline - Za pedagoku psihologiju vai generalna definicija nauke: primena naunog metoda na reiv problem (Trai odgovore primenom sistema strogo formalizovanih postupaka kojima se dolazi do naunih saznanja i bavi se pitanjima koji su reivi normalnim ljudskim kapacitetima. Razlikuje se od umetnikih disciplina-bave se reivim problemima ali ne primenjuju nauni metod-i od metafizikih disciplina: niti se bave reivim problemima, niti primenjuju nauni metod Osim toga: ima definisan predmet prouavanja koji je do odreenog nivoa prouen, ima predmetu prilagoenu naunu metodologiju, pojmovnu aparaturu i jezik b) karakteristike koje proizilaze iz njenog posebnog predmeta prouavanja - specifine karakteristike : -granina, interdisciplinarna nauka, naglaen primenjeni karakter (nudi smernice, ne i recepte) Znaenje pojma interdisciplinarnost=predmetna i metodoloka sinteza matinih nauka da bi se svestranije objasnile pojave za koje su zainteresovane matine discipline Pitanje: U kom stepenu se danas moe smatrati primenjenom disciplinom? Jo jednom o predmetu Pedagoke psihologije Sve ee se uje miljenje: predmet ne treba odreivati analizom mesta u sistemu nauka, ve uzimajui u obzir praksu: Predmet pedagoke psihologije je skup svih onih psiholokih saznanja koje su vaspitau ili nastavniku korisne, pomau njegovu efikasnost Vezu izmeu pojedinih nivoa daju objanjenja, izuzev prvog i drugogoperacionalne definicije Razvoj nauke tee u oba smera (Shema iz knjige: Radonji, S. Uvod u psihologiju. Struktura psihologije kao nauke, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 315.) (Razvoj pedagoke psihologije: pripremiti na osnovu literature > skripta L. Vui) METODE I TEHNIKE ISTRAIVANJA U PEDAGOKOJ PSIHOLOGIJI Metodologija pedagoke psihologijeoblast koja prouava puteve saznanja u pedagokoj psihologiji Povezana sa optom metodologijom, primenjuje opte metodoloke principe na izuavanje svoje problematike. Po metodama i tehnikama nije originalna = poklapaju se sa metodama i tehnikama istraivanja na podruju opte i razvojne psihologije. U ovoj oblasti metoda paralelnih grupa ima najeu primenu, doprinela je njenom razvoju. Osnovna metoda, zajednika svom empirijskim naukama = posmatranje. Slui za sakupljanje i introspektivnih i objektivnih podataka, razne varijante sa razliitim stepenom prisustva kontrole uslova posmatranja: od odsustva kontrole (=prigodno posmatranje) do maksimalnog prisustva (=laboratorijski eksperimenti = najsavrenij oblik posmatranja). Izmeu ovih ekstrema: ostale metode sa manjim ili veim stepenom kontrolebiografska metoda, sistematsko neeksperimentalno istraivanje (=sistematsko posmatranje)u ovoj oblasti se pojavljuje kao metoda analize situacije ili metoda vremenskih uzoraka uz tehniku vremenske rotacije. Stepen kontrole pri razliitim oblicima posmatranja -________________________________________________+ prig. posm. biog. met. sist. posm. terenski/laborator. eks.

(metoda analize sit. metoda vrem.uzoraka) Manje kontrolisani uslovi posmatranja: odgovori na pitanje ta i kako, eksperiment zato Eksperiment: postupak, kojim namerno i u strogo kontrolisanim uslovima izazivamo neku pojavu da bismo je posmatrali/merili Definicija sadri karakteristike eksperimenta, one su istovremeno i prednosti eksperimentalnog istraivanja nad manje kontrolisanim oblicima istraivanja Pojava se namerno izaziva: priprema za posmatranje Uslovi javljanja pojave poznati (sami smo ih stvorili)svaki uslov se moe sistematski menjati dok ostale drimo konstanimdovode li varijacije u menjanom uslovu do varijacija u posmatranoj pojavidogodi li se to, radi se o uzroku promene otkrivamo kauzalne veze, to ostalim oblicima posmatranja nije mogue Poznavanje uslova omoguava ponavljanje eksperimenta = verifikacija nalaza Cilj eksperimenta: otkriti deluje li neki uslov ili faktor na odreeni, strogo definisani fenomen zavisnu varijablu Namerno uneti uslov u eksperimentalnu situaciju (njegov uticaj proveravamo na prouavani fenomen) = zavisna varijabla (promenljiva = eksperimentalna varijabla). Ostale komponente eksperimentalne situacije: (i)relevantni faktori (bitne, kontrolne varijable)takoe odreuju fenomen ali nas njihovo dejstvo ne zanima = eliminiemo ih (fizika dra) ili drimo konstantnim (uzrast). Shematski: S------n--------R (uslovi, psihonervna aktivnost, ponaanje eksplicitne ili implicitne reakcije i/ili doivljaj. Karakter zavisnih i nezavisnih varijabli: fizike ili socijalne drai, broj pokuaja, vreme, inteligencija, osobine linosti Struktura eksperimenta: Povezane faze U osnovi>1. problem = pitanje na koje ne znamo taan odgovor (Utie li vreme trajanja ispita na objektivnost ocene?) Istovremeno sa problemom: hipoteza (pretpostavka)- jedan od moguih odgovora na postavljeni problem, provizorni odgovor (ispravnost proveravamo eksperimentom) Hipoteza sugerie da bi meu pojavama mogao postojati neki zakonit odnos Direktivnom (afirmativnom) hipotezom = naglaavamo ne samo mogunost ve i kakvou veze (Produenjem trajanja ispita poveava se objektivnost ocene), nultom hipotezom vezu definiemo u odrenom obliku (esta sugestija: povoljnije poi od nulte hipoteze, afektivna udeenost smanjuje objektivnost moda opravdano kod neistraenih podruja) 3. Izrada nacrta istraivanja (plan, strategija napada na odreeni problem specifikovati sledee momente: zavisna i nezavisna varijabla, ispitanici, nain kontrole (uslovi), statistika obrada podataka Promenljive treba operacionalizovati (=jednoznano definisati), izjednaiti sa nizom operacija (Operacionalizam: Bridgman: Logika moderne fizike, 1927) U eksperiment po pravilu uzimamo ispitanike koji su homogeni po relevantnim faktorima. Vrste eksperimenta: 1.Objektivni introspektivni (merljivo ponaanje ili verbalni izvetaj) 2. Laboratorijski terenski 3. Faktorijalni - funkcionalni

Kod faktorijalnog proveravamo zavisnu varijablu uz prisustvo i odsustvo nezavisne varijable (uticaj nekog farmakolokog sredstva na kognitivno funkcionisanje), jednostavniji pristup, proveravamo samo da li uopte postoji povezanost, ne i njegov karakter. Kod funkcionalnog eksperimenta nezavisna varijabla je uvek prisutna, variramo njen intenzitet, utvrujemo kvalitet veze. 4. Eksperiment sa jednom grupom (jednostavnom sukcesijom) eksperiment sa kontrolnom ili paralelnom grupom Eksperiment sa jednom grupom: proveravamo stanje u zavisnoj varijabli kod istih ispitanika pre i u roku, ili nakon delovanja eksperimentalnog faktora (Uz pretpostavku da su kontrolne varijable stabilne, promene u zavisnoj varijabli mogu se pripisati eksperimentalnom faktoru Laka gimnastika i reavanje problema). Kod eksperimenta sa paralelnim grupama imamo najmanje dve grupe ujednaene u relevantnim faktorima i zavisnoj varijabli pre poetka delovanja eksperimentalnog faktora Postupci ujednaavanja: -jednojani blizanci -ujednaavanje po parovima koji su na predtestu za ujednaavanje postigli isti rezultat (otpadaju svi koji nemaju para) -ujednaavanje grupa (rangovani ispitanici prema rezultatima predtesta razvrstavaju se u dve grupe prvi u eksperimentalnu, grugi i trei u kontrolnu ...) neznaajan t-test meu aritmetikim sredinama grupa = jednake grupe -ujednaavanje velikih uzoraka bez predtesta Ako se nakon delovanja eksperimentalnog faktora meu grupama pokae razlikauzrok: eksperimentalni faktor (Efekat vebanja na reavanja matematikih problema, efekat vebanja na sposobnost slogovne i fonemske segmentacije Plan eksperimenta sa paralelnim grupama Najee: Eg Kg E Predtest: A1 A1K Veba B E Posttest A2 A2K________________________________________________________________________

DE= A2E-- A1E Dk= A2k-- A1k ( Delovalo: opte iskustvo+ opte iskustvo+sazrevanje sazrevanje + veba Dobijanje efekta vebe: D= DE - DK Kod kontrolne grupe deluje uvebanost, opte iskustvo, sazrevanje, a kod eksperimentalne grupe + i veba Trajnost efekta Plan se komplikuje, ali logika ista Eg Kg Predtest A1 A1K Veba B E 1.Posttest A2 A2K_ _ E

2. Posttest D1 E= A2E-- A1E

A3

A3K

________________________________________________________________________

D1K= A2K-- A1k D1= D1 E D1 K

D2 E= A3E-- A1E

D2K= A3K- A1K D2= D2 E D2 K Efekti vebe mogu se ispitati i na sledei nain: eksperimentalna grupa veba na sadrajima B, zatim ui sadraje A. Kod kontrolne grupe nema vebe B. Razlike meu grupama pripisuju se vebi B. (Ako grupe nisu prethodno ujednaene analiza kovarijanse) Eksperiment sa paralelnim grupama u Ped. psihologiji: Provera efikasnosti nastavnih metoda Vrednost udbenika Vaspitljivost sposobnosti Uloga razliitih faktora u kolskom uenju Najea varijanta: dve grupe jedna drugoj uzajamno i eksperimentalna i kontrolna Eksperimentu prethode metode posmatranja sa slabijom kontrolom i istorijski gledano i u prouavanju konkretnog fenomena. Izbor metode zavisi: -od sloenosti i prouenosti fenomena -od istraivaa (koju je metodu u stanju da primeni) Nauno istraivanje je proces u kojem se smenjuju faze koje su jednako nune, njima odgovaraju metode sa razliitim stepenom kontrole. Sve mogu dati vredne rezultate ako se primene lege artis i u pravo vreme Sukob meu istraivaima: nedovoljno razumevanje ovog procesa. Svi u tom procesu mogu da nau svoje mesto u skladu sa svojim afinitetima i znanju Otkrivanje novih injenica o nekom manje istraenom fenomenu slabije kontrolisanim oblikom posmatranja moe biti isto toliko relevantno za nauku kao kada se u laboratoriji otkrije kauzalna veza. (Podcenjivaki odnos ponekad prisutan kod laboratorijskih istraivaa prema onima koji koriste metode sa manje kontrolenerazumevanje procesa istraivanja, motivisan uvanjem steenih ili dobijanjem novih privilegija) Eksperimentalnih istraivanja u dananjoj (pedagokoj) psihologiji je ogroman broj, akoro nemogue pratiti (ak ni u nekoj uoj oblasti) Svi prilozi eksperimentalnog tipa nemaju istu naunu vrednost iako imaju istu, eksperimentalnu osnovu. Kriterijum za procenu vrednosti: vansistemsko ili sistemsko eksperimentisanje Vansistemski eksperimenti = ne proveravaju neku teoriju ili hipotezu, bez obzira to je kontrola uslova odlina i istrauju novi fenomen originalni su, ne daju za nauku relevantne podatkeojaavaju antieksperimentalne tendencije Nezadovoljsto eksperimentom javlja se u talasima: -Fechner, 1860, Elemente de Psychophysik- James: next to nothing -Bhler: Die Krise der psychologie -Skinner: Bekstvo iz laboratorije Svi govore o antieksperimentalnim tendencijama Eksperiment moe ispitivati originalan problem uz odlinu kontrolu uslova, a daje za nauku trivijalne podatke (npr. ispitivanje uticaja opojnih sredstava na brzinu uenja lavirinta kod pacova: originalan problem, odlina kontrola uslova ujednaene grupe, brino registrovanje indikatorarezultati trivijalni = ne verifikuje se neka teorija, niti spada u seriju eksperimenata kojima se ispitiju uticaj pijanstva kod pacova na efikasnost uenja lavirinta). 2. eksperiment, stvaran: Mc Ferlane, 1930, slian eksperiment, pacovi uili da bez greke preplivaju lavirint-bazen do odreenog kriterijuma, nakon toga je voda isputena. Prvo tranje = zadnjem

plivanju pacovi ne ue seriju pokreta koji se nadovezuju jedan na drugi (pokreti tranja i plivanja razliiti), Watsonova motorna teorija uenja nije tana. Uspeh objanjavan postojanjem kognitivnih mapa kod pacovapredstave o rasporedu puteva i cilja Metode i tehnike istraivanja u pedagokoj psihologiji Ogled slian prvom u tome to je istraivanje originalno i uraeno lege artis, ali proverava teoriju, nije izolovani eksperiment. Izolovani eksperimenti opravdani ako proveravaju valjanost nekog metodolokog postupkamogu dovesti do pada neke metode = dogaaj za nauku, reperkusije na podatke dobijene tom metodom. Eksperiment u sistemu usko je vezan za teoriju, verifikuje je, u odnosu na teoriju je sekundaran = filtar da u teorijski sistem uu provereni podaci, barijera subjektivizmu, spekulaciji = hipotetikodeduktivna strategija istraivanja Tehnike istraivanja u Pedagokoj psihologiji slue pored istraivakih i za dijagnostike svrhe, za praktian radintervju, upitnik, skale procene, sociometrijska tehnika, projektivne tehnike, testovi. Daju podatke o efektima vaspitno-obrazovnog rada (kod uenika, u vezi sa efikasnou programa ili metoda poduavanja)problematika: evaluacija u pedagokom radu. SOCIOMETRIJSKA TEHNIKA (Po formi je upitnik, ali po sadraju slui za ispitivanje socijalnih odnosa. lanove grupe zamolimo da kau koga bi izabrali za druga u tzv. znaajnim ivotnim situacijama zajedniki ivot, zajedniki rad, zajednika zabava) (izbori na osnovu simpatije) ili koga bi predloili za neku funkciju. Najvie je prouavana uloga voe i njegove osobine. Ako neko dobije mnogo izbora>pokazatelj njegove drutvene efikasnosti- osoba koja u dogaanjima u okviru grupe pokazuje visok stepen angaovanosti > socijabilnost Takva osoba inicira akcije, preuzima organizaciju, upravlja, bolje shvata socijalne odnose i situacije) Nisu naeni jednoznane veze sa karakteristinim osobinama linosti- ko je popularan, to uvek zavisi od normi date grupe svaka mala grupa ima svoj sistem vrednosti. Obino je rukovodea uloga povezana sa postignuem (u kolama su najee voe dobri uenici, u radnim organizacijama dobri radnici visoko postignue), ali to zavisi od vrednosnog sistema grupe. Ponekad u koli vodeu ulogu moe da ima i slab uenik (jer se uenje u grupi ne vrednuje visoko), ali i on u neemu pokazuje visoko postignue: u sportu, igri, prianju viceva ( neto to se u grupi visoko vrednuje) Sa vodeom ulogom je u jednoznanoj korelaciji i hrabrost (= prihvatanje odgovornosti u tekim situacijama, prihvatiti rizik, ne povlaiti se u opasnim situacijama) Znai da je centralna pozicija povezana sa: - visokom socijabilnou - visokim postignuem - hrabrou -sposobnou prilagoavanja normama grupe Marginalnu poziciju imaju pojedinci ije ponaanje odstupa od karakteristinog ponaanja u grupi, imaju nisko postignue i nisku socijabilnost (Sociometrijska tehnika) Na osnovu rezultata sociometrijskog ispitivanja > analiza grupe Na osnovu izbora moe se saznati ko je : -najbolji organizator, najobrazovaniji, najvie speman da pomogne, najpravedniji, itd. > dobijamo uvid u distribuciju uloga, u kvalitet atmosfere u grupi, o tome postoji li javno mnjenje (ako se u vezi sa predloenim kriterijumom odgovori daju jednoj osobi ili se dele izmeu malog broja osoba=postoji javno mnjenje. Postoje etiri tipine tzv. grupne atmosfere

1. Ako je grupa jedinstvenija u izborima simpatije nego u izborima na funkcije- nezrela grupa, karakteristina za predkolski i rani osnovnokolski uzrast 2. Prema oba kriterijuma izbori pokazuju veliko rasprenje>nema javnog mnjenja, isto nezrela grupa, nije diferencirana grupna struktura atmosfera je anarhistina, grupa se raspada 3. Prema oba kriterijuma grupa ima homogeno miljenje, bira se mali broj osoba, lanovi grupe se prilagoavaju javnom mnjenju>konformistike grupe, este na uzrastu od oko 10 -11 godina 4. Javno mnjenje u grupi je jedinstveno to se rasporeda funkcija tie, ali je veliko rasprenje izbora u odnosu na simpatije to su najzrelije grupe, javljaju se obino od 13. -14. godine>pogoduje razvoju socijalnih odnosa) EVALUACIJA (VREDNOVANJE) U VASPITNO-OBRAZOVNOM RADU Evaluacija (vrednovanje)=in pripisivanja vrednosti neemu na osnovu unapred utvrenih kriterijuma Na psiholokom planu: mentalna aktivnost, sastoji se iz ispitivanja nekog fenomena (osobe, stvari, ideje akcije) i njegovog poreenja sa nekim eksplicitnim ili implicitnim kriterijumom. Tri koraka: 1. Izbor ( ili izrada) kriterijuma, 2. Ispitivanje pojave koja se vrednuje, 3. Postupak poreenja - in odreivanja vrednosti (intuitivno, na osnovu logikog zakljuivanja i sl.) Predmet procenjivanja: osobe (njihova svojstva ili postupci), programi, operacije i procesi koje ti programi pokreu, proizvodi, institucije Na podruju vaspitanja predmet vrednovanja moe biti sve navedeno: da li se programom postiu proklamovani ciljevi = vrednovanje programa (ciljevi su kriterijumi), uenik (da li razvio neke osobine, stekao neka znanja). Najvie istraivana problematika je vrednovanje znanja Najrazraenije: evaluacija osoba, predmet je psihometrije, psihodijagnostike, dokimologija (oblast Pedagoke psihologije koja se bavi pitanjima ocenjivanja znanja uenika) Razraenije nego podruje vrednovanja programa nekoherentna i slabo razraena metodologija Evaluacija programa = u kojoj meri program ostvaruje ciljeve (=promene u ponaanju uenika)sumativna evaluacija. Koristi se eksperiment sa paralelnim grupama Formativna evaluacija= vrednuje se sam program>teorijska zasnovanost, postupci koji se predlau, mogunost praktine realizacije Sumativna + formativna evaluacija= akciono istraivanje KOLSKA PSIHOLOKA SLUBA Povezanost nauke i struke u psihologiji izraenija je nego u drugim oblastima Odnos izmeu psihologije kao nauke i kole kao institucije je dvosmeran: psihologija je koli pomogla da efikasnije funkcionie, a reavanje vasp.-obr. problema uvek je podsticajno delovalo na razvoj psiholoke nauke. kolska psihologija, jedna od najstarijih grana primenjene psihologije, u osnovi su joj dve psiholoke discipline: Pedagoka i Razvojna psihologija. Mnogi dogaaji ili otkria u psihologiji inspirisani reavanjem pedagokih problema (BinetSimonova skala i pokret mentalnog testiranja; ispitivanje validnosti testova: prognostika validnost testova inteligencije korelacija rezultata na testu i kolskih ocena) Znaajni psiholozi su radili kao kolski psiholozi: Binet, Burt U mnogim sredinama kolska psiholoka sluba postoji na svim nivoima kolovanja, od jaslica do univerziteta. Istorijat: Poetak u ustanovama lociranim van kole koje se bave poremeajima ponaanja i mentalnog zdravlja dece

(Child Guidance Centers, Child Guidance Clinics, osnovane u anglosaksonskim zemljama krajem XIX. veka. Njihove funkcije preuzela kolska psiholoka sluba). I danas se ugraivanje psiholoke prakse u vaspitno-obrazovni rad ostvaruje organizaciono na dva naina: osnivanjem psiholokih ustanova van kole (npr. centri za profesionalnu orijentaciju i savetovalita za vaspitne probleme kod nas) ili zapoljavanjem psihologa u koli. Mogui zadaci kolskih psihologa 1. Provoenje psiholokih merenja u koli inteligencija, sociometrija, testovi linosti Poseta asovima savet ta da se radi sa problematinim uenicima Neposredan rad sa uenicima (individualno, sa odeljenskim zajednicama). Rad sa darovitim uenicima Saradnja sa nastavnicima (predavanja, konsultacije) Rad sa roditeljima (predavanja na roditeljskim sastancima, konsultacije) Stavovi protiv psiholoke slube u koli nastavnici: vaspitanje u koli je kompetencija nastavnika psiholog to ugroava (Dok nastavnik alje problematine uenike u ustanove van kole, to osea kao potvrdu da uzrok takvog ponaanja nije u koli) I psiholozi koji rade na klinikama, u savetovalitima vide kolske psihologe kao konkurenciju Prvi kolski psiholog zvanino je imenovan 1913. godine (London) Kod nas: Optim zakonom o kolstvu sluba je kao fakultativna uvedena 1958. godine (prethodila je reforma i uvoenje obaveznog osmogodinjeg kolovanja), prvi kolski psiholozi zaposleni 1959. godine (Beograd, Mol). Zakon o kolstvu sredinom sedamdesetih prolog veka: sluba obavezna za predkolske ustanove, osnovne i srednje kole, specijalne kole, obrazovne centre. Zapaziti: kolska psiholoka sluba se organizuje kada se u kolama javlja povean broj problema i osea se potreba za strunom pomoi (Tako je bilo kada je obavezno kolovanje produeno sa etiri na osam godina ili kada je provedena reforma srednje kole) SADRAJ RADA KOLSKIH PSIHOLOGA Delatnost se stalno menja, iri U poetku: problem-sluajevi, nedisciplina, neuspeh- problemi klinike psihologije u koli Kasnije: reavanje razliitih vaspitno-obrazovnih problema = osnovna problematika kolske psihologije Danas najvaniji sadraji rada: Ispitivanje intelektualnih sposobnosti i predznanja pri upisu u 1. razred, ujednaavanje odeljenja Saradnja sa nastavnicima, praenje uspeha uenika, organizovanje dopunske i dodatne nastave, rad na profesionalnoj orijentaciji, rad na ketagorizaciji dece (u saradnji sa centrima za socijalni rad) 1970. godine prosvetni Savet dokument Zadaci kolske pedagoko- psiholoke slube u kolama razraen program kolskih psihologa i pedagoga, otada vie puta doraivan Postoje dve mogue uloge kolske psihologije: Briga o pojedinanom detetu (poremeaji duevnog zdravlja i mentalno hendikepirana deca) klinika orijentacija Ovo drugo: usluga koju je psihologija uinila koli kao instituciji psihometrijska (pedagoka) orijentacija problemi kolskog uenja, analiza uspeha, analiza kolskih programa i razvojnih karakteristika uenika, problemi ocenjivanja, razvojni efekti uenja Opti trend: pomak sa klinike ka pedagokoj orijentaciji kolska psihologija je pozvana da u kolu unese objektivnost i sistematinost u upoznavanje psiholokih karakteristika uenika PEDAGOKE IMPLIKACIJE EYSENCKOVE TEORIJE Zato Eysenck? a. Pitanja od znaaja za efikasnije i humanije funkcionisanje drutva b. Mogunost sinteze naunih saznanja u psihologiji

c. Znaaj primene naunih saznanja iz psihologije u vaspitanju i obrazovanju naslee je bitan faktor u vaspitanju oprez pri izvoenju zakljuaka za vaspitanje iz rezultata psiholokih istraivanja, Introvertima vie odgovaraju receptivne metode poduavanja, ekstrovertima aktivne Uenje u paru (bitnija pozicija na N dimenziji nego inteligencija, bitnije sposobnosti nego pozicija na E-I dimenziji) Bavio se kolskim fobijama i anksioznou u situacijama postignua i desenzitizacijom d. Rad u oblasti zdravstvene psihologije Bitnije je leiti osobu nego bolest-uzroke i simptome, u nastanku bolesti vana je linost, postoji veza izmeu raka, koronarnih bolesti i linosti: C i A tip linosti). Terapijom ponaanja moe se preventivno delovati ili leiti Prevaspitavanje delinkvenata: izgradnja funkcija savesti ekonomijom etona e. Povezanost psiholoke nauke i struke (psiholoka praksa izrasta iz naunih saznanja) f. Zalagao se za primenu naune metodologije, za empirijsku psihologiju, za eksperimentalno proverene i opte zakone ljudskog ponaanja koji omoguavaju korisna predvianja Eysenckova teorija linosti Eklektika teorija Hijerarhijski i dimenzionalan opis strukture linosti: a.-pojedinani postupci i akti-najnii stupanj generalnosti b.-navike-habitualni (uobiajeni) odgovori i ponaanja u slinim ili jednakim situacijama c.Crte (osobine) linosti, dobijamo ih korelacijama meu navikama d. Tip-sistem osobina, sindrom, tip dobijamo korelacijom meu osobinama linosti na reprezentativnim uzorcima -Linost opisujemo preko crta ili je svrstavamo u tip -U nomotetskom pristupu crta i tip se shvataju kao dimenzije -Eysenck se najintenzivnije bavio tipovima, predstavlja ih u obliku dimenzija Dimenzije linosti 3 dimenzije: E-I, N i P Ortogonalne, bipolarne, kontinuirane, sve imaju pedagoke implikacije (Kod zdravih osoba dimenzije su nezavisne, kod neurotinih se javljaju negativne korelacije) Naslee: 6O-8O%, dokaz: konkordancija kod neurotinih i psihotinih mono- i dizigotnih blizanaca i blizanaca delinkvenata Dimenzija (faktor) E-I Najvie izuavana: a. Hipokrat-Galen: M-F=I, K-S=E b. Kant-kategorije (ne dimenzije) c. Wundt dodao dimenziju promenljivost-nepromenljivost, kasnije nazvana emocionalna stabilnostlabilnost, nagovestio dimenzionalno shvatanje tipa d. Fizioloka osnova: Gross (1902, 1909) i Heymans (u funkcionisanju nervnih elija dve funkcije: primarne (oseti, percepcija) i sekundarne (perseveracija primarnih funkcija), Perseveracija due traje kod introvertnih. e. Janet: dva tipa neurotskih poremeaja: histerija=E, distimija/psihastenija=I (povezanost sugerisao Jung) f. Kretschmer- bolesni: shizofrenija i manijakalno-depresivna psihoza, normalni: shizotimni i ciklotimni tip linosti Shizofrenija nalikuje I, man. depr.psihoza nalikuje E g. Naziv E-I: Jung Jungov opis I i E

Introvertna osoba: okrenuta sebi, sklona razmiljanju, introspektivno usmerena, uzdrana u ispoljavanju emocija, povuena, ima ree i slabije kontakte sa drugima, kod nje je izraena socijalizacija, ima strogi superego, sklonost ka oseanju nie vrednosti, potitenost, pedantnost, sanjarenje, visok nivo aspiracije, istrajnost u radu Ekstrovertna osoba: okrenuta spoljanjem svetu, otvorena prema drugima, drutvena, impulzivna, bezbrina, optimista, preduzimljiva, sklona agresiji i brzoj promeni raspoloenja, realistina, zainteresovana za sredinu, slabo kontrolie emocije Jung: kod veine ljudi javljaju se karakteristike oba tipa g. E-I dimenziju prouavali i : Woodworth, Guilford, Cattell (faktor drugog reda: exvia-invia) Eysenckovo shvatanje ekstroverzije -pri tumaenju E-I koristio: rezultate faktorske analize, Pavlovljevu refleksologiju, Hullove pojmove, teorije uenja, neuroloke koncepcije o funkcionisanju NS 1. 1947. god.,700 neurotinih i 10 000 vojnika, zastupljenost ponaanja prema 39 varijabli, ekstrahovao: N (objanjava 14% varijanse) i E (12% varijanse) Eysenckov opis tipinih introvertnih i ekstrovertnih osoba: I: Tiha, povuena, bolje se osea meu knjigama nego meu ljudima, ima malo prijatelja ali sa intenzivnim kontaktima, promiljena, planira sebi ivot, ne voli nepredvidive dogaaje, kontrolie emocije, retko je agresivna, pouzdana je i potuje moralna pravila E: voli drutvo, kontakte sa drugim ljudima, ne voli da radi ili ui sama, voli rizik, uzbudljive dogaaje, promene, zabavu, smeh, pokretljiva je, aktivna, bezbrina, optimista, naginje agresivnom ponaanju, lako izgubi glavu, emocije ne dri pod kontrolom, nije uvek pouzdana Razlike tumaenju u E/I Ameriki/evropski psiholozi: socijalna ekstroverzija - socijabilnost)/impulzivnost Fizioloka osnova: CNS Pavlov: jak (stabilan) i slab (labilan) NS na osnovu neurofiziolokih procesa ekscitacije i inhibicije (jaina NS, slab i jak su ekstremi) Introverti: slab, nestabilan i osetljiv NS, dominira ekscitacija (jak ekscitatorni potencijal u mozgu), vea pobudljivost Ekstroverti: jak, stabilan i manje osetljiv NS, dominira proces inhibicije i inhibitorni potencijal b.-Hull: reaktivna inhibicija: fizioloka i neuroloka inhibicija, otpor da se ponovi upravo izvedena reakcijaizraenija kod ekstrovertnih- dokaz: reminiscencija Reperkusije na proces socijalizacije=formiranje razliitih fenotipova linosti Eysenck: socijalizacija je proces uslovljavanja klasinim i instrumentalnim uslovljavanjem. Razvoj moralnosti tumai razliitim nivoima pobudljivosti Razlike u uenju introverti se lake uslovljavaju i prijemiviji su na kaznu nego ekstroverti Razlike u implikacijama za vaspitanje -E-I i kolski uspeh, objanjenja -razvijanje savesti (samokontrole) Dimenzija neuroticizma (N faktor, emocionalna stabilnost) -pozicija na dimenziji odreena stabilnou- labilnou ANS, defekt motivacije (volje) -predispozicija za neurotino ponaanje, okida za pojavu neuroze je stres -Emocionalno stabilna osoba: tiha, mirna, pouzdana, obino nije pritisnuta brigama -Emocionalno labilna osoba: jaki oseaji koji lako nastaju, osetljiva, nemirna, razdraljiva Indikatori visokog N faktora: loe ili slabo organizovana linost, zavisnost, uski interesi, slaba energija, slab miini tonus, izolovanost i nepripadanje grupama, nezadovoljavajui odnosi u porodici, podlonost sugestiji, nedostatak upornosti, usporenost, slaba fluentnost, izraena perseveracija (sklonost ka ponavljanju

aktivnosti koja se ve pokazala kao neadekvatna), oseaj inferiornosti, nervoza, sklonost nezgodama i nesreama, izbegavanje i slabo podnoenje napora, nezadovoljstvo, osetljivost, razdraljivost, uvredljivost Mogue pedagoke implikacije Konstitucionalna obeleja: slaba fizika izdrljivost, neadekvatna telesna konstitucija, slab vid u mraku i sumraku N faktor i EI dimenzija su nezavisne, ukrtanjem kombinacije: a. Neurotini ekstroverti: skloni histeriji b. Neurotini introverti: skloni depresiji i anksioznosti c. Neneurotini ekstroverti d. Neneurotini introverti e. Hipokrat-Galenova tipologija temperamenta i E-I -introvertan-stabilan: flegmatik -introvertan-labilan: melanholik -ekstrovertan-labilan: kolerik -ekstrovertan-stabilan: sangvinik Uska veza temperamenta i dimenzija E-I i N: Kolerik: brz i jak, razdraljiv i neprijatan Sangvinik: brz i slab, razdraljiv i prijatan Flegmatik: spor i slab, miran i prijatan Melanholik: spor i jak, miran i neprijatan Tipovi linosti dobijeni ukrtanjem dimezija E-I i N E-S: socijabilna, priljiva, lakomislena, ivahna, bezbrina, vesela, voli da upravlja E-L: nepouzdana, nemirna, agresivna, razdraljiva, impulzivna, aktivna I-S: pasivna, promiljena, ozbiljna, miroljubiva, pouzdana, stabilna, mirna, kontrolie emocije I-L: bezvoljna, anksiozna, rigidna, uzdrana, neprijatna, pesimistiki raspoloena Dimenzija psihoticizma (P-faktor) b Dimenzija se protee od psihotinih do normalnih, izmeu su psihopate b Otkrivena 1952. godine b Visok P: predispozicija za psihozu, psihopate, delinkventi (posebno ene), alkoholiari, osobe sa poremeajima linosti. Bez obzira na pol, stavovi prema seksualnosti slini mukim stavovima. b Fizioloka osnova: endokrini sistem b Eysenck smatra da e se bioloka osnova nai u povienim mukim polnim hormonima -P fakor je vii kod mukaraca i deaka Karakteristike osoba sa visokim P faktorom: usamljene, ne osvru se na druge i ne brinu se za druge ljude, neugodne, dosadne, napasne, okrutne i nehumane, bezoseajne i neosetljive, nemaju sposobnost empatije, trae podraaje, gladne doivljaja, neprijteljski raspoloene i agresivne, vole udne i neuobiajene stvari, ne obaziru se na opasnosti, ludo su odvane, zadirkuju druge, uznemiravaju ih i smetaju im, svaalice, stalno se kae. -Dva glavna obeleja P faktora: agresivnost i mrnja Jo neke karakteristike: manje fluentne, uinak slab u kontinuiranom sabiranju i crtanju u ogledalu, teko slede zadatu liniju, neodlunost u odnosu na socijalne stavove, slabija koncentracija i memorija, vei pokreti od potrebnih, precenjuju udaljenost i postignute rezultate, polaganije itaju i kucaju u tapping testu, nivo aspiracije slabo usklaen sa realnou Naslee bitno: meu bliskim roacima postoji vei broj psihotiara nego meu ljudima koji nisu u srodstvu Mogue pedagoke implikacije Eysenckovi upitnici

1. 1952: MMQ, ispituje N faktor 2. 1959: MPI, ispituje N i E-I 3. 1964: EPI, proiruje se L skalom, sklonost ka davanju socijalno poeljnih odgovora-socijalna konformnost 4. 1977: E-I, L+P (neke verzije imaju i C skalu) Za svaki upitnik postoji i verzija za decu: J ZAKONITOSTI I PRINCIPI UENJA I RAZVOJA I NJIHOVA PRIMENA U PEDAGOKOM RADU Razvoj (u filozofskom smislu): sled promena, pri emu pojava koja se menja prelazi u novi kvalitet. U psiholokom smislu: razvoj je smenjivanje (odvijanje) razvojnih stadijuma (faza, perioda) uvek istim (fiksnim) redosledom. Faze proizilaze jedna iz druge, moe im se odrediti vremenski sled, nijedna se ne moe preskoiti. Postoje iri razvojni stadijumi koji zahvataju mnoge aspekte psihikog funkcionisanja ( Eriksonovi, Piagetovi, Freudovi stadijumi seksualnog razvoja), ali i ui, koji se odnose samo na razvoj jedne funkcije (npr. razvoj miljenja, govora prelingvistiki i lingvistiki stadijum) ili samo na neki aspekt funkcije (razvoj reenice: holofraza, reenica sa dve rei, nepotpune reenice, kompletne reenice) U okviru zakonitosti konstantnosti razvojnoga reda: krug kvadrat romb, prvo se uoavaju razlike pa slinosti, praenje pogledom predmeta koji se kreu horizontalno, pa vertikalno, pa krunom putanjom). Pokretai razvoja: naruavanje unutranje ravnotee, koje dovodi do protivurenosti unutar pojedinca. Organizam = samoregulacioni ili autoregulacioni sistem u kibernetikom smislu, funkcionie tako da nastoji da odri unutranju ravnoteu i onda kada se menjaju vanjske i unutranje prilike. Ovu ravnoteu Piaget naziva autoregulacijom (=faktor ekvilibracije ili uravnoteavanja). Organizam se nalazi u stalnom procesu uspostavljanja ravnotee, finalna ravnotea uspostavlja se intelektualnom zrelou, tj. kada se formira sistem reverzibilnih formalnih operacija. Faktor ekvilibracije (autoregulacije) analogan pojmu homeostaze (W.Cannon)= automatsko javljanje aktivnosti oganizma radi uspostavljanja ravnotee kada se ona narui zbog nedostatka ili vika odreenih materija u organizmu. Homeostazom se objanjava javljanje biolokih i socijalnih motiva. Naruavanje kognitivne ravnotee na jednom nivou i ponovno uspostavljanje na viem nivou je proces (kognitivnog) razvoja Naruavanje = kognitivni ili razvojni konflikt (Wallon). Izaziva se situacijom koja sadri neusklaene informacije Kao svaki konflikt, dovodi do napetosti, neprijatnog stanjaorganizam tei da ga napusti prelaskom u stanje manje napetosti, tj. izaziva aktivnost. Konflikt ovde = intrapsihiki konflikt -kao kod psihologije motivacije i frustracije, sukob motiva, najei izvor frustracije. U frustrativnom doivljaju imamo oseaj nespokojstva, napetosti (uz strah, gnev i njima izazvanu agresiju) i pokreu se procesi prilagoavanja (adaptacije) za razreenje konflikta i ponovnog uspostavljanja ravnotee. I kod kognitivnog konflikta imamo procese prilagoavanja: u vidu asimilacije (promena, prerada onoga to se percipira da to odgovara prisutnim kognitivnim strukturama) i akomodacije (promena kognitivnih struktura tako da odgovaraju onome to se usvaja). Kada se dete dovede u problemsku situaciju i dobije informacije koje ne moe da ugradi u postojee kognitivne strukture, javlja se intelektualni napor proces adaptacije da naruenu kognitivnu ravoteu uspostavi i to razvija nove kognitivne strukture, prelazi u vii razvojni stadijum Proces psihikog razvoja = diferencijacija i integracija

Psihike funkcije i osobine su u poetku difuzne, nestrukturisane, postepeno se diferenciraju i integriu u vie i sloenije strukture (Ilustracija: ravoj emocija) Determinante (faktori, uslovi) razvoja sazrevanje i uenje Razvoj odreuju svi uslovi u kojima se odvija. Oni su unutranji (naslee i sazrevanje) i spoljanji (prirodni i drutveni uticaji koji deluju preko uenja). Naslee: kompleksan pojam, sadri: gene, hromosome, dispozicije Geni: osnovni nosioci naslea, molekule sloenog sastava sadrane u hromosomima. Podela: dominantni i recesivni, odreuju neke bitne osobine oveka. Dominantni geni = dolaze neposredno do izraaja, recesivni u sledeim generacijama u kombinaciji su drugim recesivnim genima koji uestvuju u odreivanju neke osobine. Geni su multipotentni: jedna karakteristika moe biti odreena od strane vie gena, ali se i iz istog gena mogu razviti razliite karakteristike>istraivanja u genetici u vezi sa nasleem i sazrevanjem nisu dala jednoznane rezultate Uestvuju u odreivanju boje oiju deteta (dominantni od oba roditelja=tamna boja, dominantni +recesivni=tamna boja, recesivni od oba roditelja= svetla boja) Hromosomi > 20 000 gena, broj kombinacija praktino neogranien, zato: samo jednojajni blizanci = ista genetska struktura. Sloene belanevinske strukture u obliku vlakana, u svakoj eliji 23 para (46), osim polne elije: 23 Od oba roditelja se dobije 23 hromosoma, dele se mitozom o mejozom, pri svakoj deobi hromosomi se dele uzdu> ponovo 23 para. Od kombinacije hromosoma zavisi: pol deteta, neka patoloka stanja =rezultat hromosomskih aberacija: Downov ili Turnerov sindrom. Pol odreuje 23. par hromosoma, kod ena uvek X, kod mukaraca X ili Y, XX= ensko, XY muko dete. Bitno pitanje: mogu li se geni menjati? Lamarck, 18. vek>osobine steene u toku ivota direktno se prenose na potomstvo (Provera: ukrtanje pacova bez repa) Dugo vladalo miljenje: geni nepromenjivi. Danas: u genima se dogaaju korisne ili tetne mutacije> Njima prouzrokovane promene se prenose na potomstvo. Mutacije se mogu izazvati radijacijom, rentgenskim zracima>vinska muica Kombinacija gena i hromosoma, uz faktore prenatalnog razvoja>dispozicije = potencijali pri roenju. (tetni faktori prenatalnog razvoja: nedovoljna ishrana majke, korienje alkohola, droge, lekova, bolesti rubeola, sifilis, godine ivota majke, rh inkompatibilnost). Dispozicije odreuju telesne karakteristike (visinu, boju kose i oiju, nain funkcionisanja NS i osetnih organa. Jednojajni blizanci imaju istu genetsku strukturu, ne i iste dispozicije Sazrevanje, drugi unutranji faktor, bioloki proces koji omoguuje realizaciju mogunosti datih u dispozicijama na osnovu biolokog programa, manje vie nezavisno od sredinskih faktora. Gesell: sazrevanje najbitniji faktor razvoja. Razlikujemo: somatsko (telesno) i psihiko sazrevanje Pojavni oblici telesnog sazrevanja: telesni rast, promene proporcija tela, seksualno sazrevanje Psihiko sazrevanje: razvoj psihikih funkcija>sve zreliji stepen pamenja ili miljenja. Vie zavisi od sredinskih faktora. Telesno i psihiko sazrevanje ne moraju imati paralelan tok, njihovo ubrzavanje ili uspotavanje >preko sredinskih faktora (uenja). U prve dve godine bitnje sazrevanje, kasnije sticanje iskustva, u stalnoj su interakciji, sazrevanje je osnova uenja, uenje povratno deluje na razvoj

Bez uenja sazrevanje se usporava Uenje nejefikasnije u senzitivnom (kritinom) periodu- pre njega nema prijemivosti za taj oblik uenja, a kasnije>vaspitni deficit. Kritini period pojam iz etologije, znaajne pedagoke implikacije = najefikasniji period vebanja da bi se neka funkcija realizovala i zadrala u repertoaru ponaanja (ak i onda kada je genetski determinisana) Najizrazitiji je kod ranog uenja, nastao kao rezultat istraivanja o ulozi unutranjih i sredinskih faktora u razvoju. Za istraivanje ovog problema>varijanta eksperimenta sa paralelnim grupama (eksperimenti izolacije ili deprivacije)= eksperimentalnoj grupi se onemoguava sticanje iskustva>ako se kod nje ne jave osobine prisutne kod kontrolne grupe (=normalni uslovi)>te osobine su pod dejstvom uenja. Ako se neke osobine jave>iskutvo nije potrebno. (Kriterijumi za jednostavnije osobine: rano javljanje = verovatno nasleena osobina; univerzalnost = javljanje osobine kod svih pripadnika neke vrste; realizacija neke osobine preko istih razvojnih stadijuma (= zakonitost konstantnosti razvojnog reda) da li je plivanje kod dadevnjaka rezultat sazrevanja ili uenja?=rezultat sazrevanja = prvi u seriji eksperimenata koji je doveo do pojma gotovosti za uenje i pojma senzitivnog perioda. Dennis> miari=uloga vebe da se ponaanje visoko determinisano nasleem realizuje i zadri u repertoaru ponaanjanasleem visoko odreena funkcija zahteva vebu> u pravo vreme. Period prijemivosti za vebu= kritini ( senzitivni) period, poinje fiziolokom zrelou. Razliit je za razliite funkcije > vie senzitivnih perioda koji razliito dugo traju (nakon kritinog perioda proputeno se nikako ili teko nadoknauje) Pedagoke implikacije: veba neophodna i za nasleene funkcije u pravo vreme> inae zakrljavanje (Zadatak vebanja: ne samo razvoj novih funkcija, ve i uvrivanje postojeih. Za jednostavne funkcije posebne vebe nisu neophodne= sposobnost razlikovanja toplog od hladnog, geometrijskih oblika> razvoj neprimetno u ranom periodu u situacijama u koje organizam esto dospeva-naizgled uenje nije bitno, eksperimenti deprivacije (Hebb) to ne dokazuju) Za sloenije funkcije kritini period dui (govor: 1,5 8 godina) Kritini period posebno jasno izraen kod utiskivanja Spalding: odloeno uvebavanje tetno, posledice neotklonjive reagovanje pilia na kvocanje kvoke. Eksperimenti na deci nova saznanja: Mc Grow: jednojajni blizanci, uticaj vebe na vreme prohodavanja na filogenetske i ontogenetske funkcije. Za ontogenetske funkcije bitnija veba, za filogenetske sazrevanje Gesell: >preuranjeno vebanje od male koristi + nepoeljne nuspojave (>jednojajne bliznakinje, veba na uzrastu od 46 i 52 nedelje zahteva razliito vreme) Prerano vebanje: slabo postignue + opadanje motivacije zbog straha od neuspeha. Hilgard: slini rezultati na mlaoj predkolskoj deci u zakopavanju dugmadi i seenju makazama Glavni problem: pokazatelj motivacije (interes nesiguran indikator) Odnos unutranjih i sredinskih faktora Biogetenstka teorija (=preformizam, nativizam) > osnovne osobine nasleene Socijalni determinizam (=emepirizam) >odluujua uloga sredinskih faktora Dvofaktorska teorija konvergencije (Stern), izmirenje dva ekstremna stava, odnos naslee sredina> 60:40. Istraivanja u genetici nisu dala zadovoljavajue odgovore zbog multipotentnosti gena.

Galton: uporeivao jednojajne blizance rasle zajedno i odvojeno sa razvojem dvojajnih blizanaca, brae i sestara raslih u istim i razliitim porodicama, onih koji nisu u krvnom srodstvu-naglaavao znaaj genetskih faktora u razvoju Zazzo i Kanajev: odvojeno doli do slinih rezultata. Zazzo: traio razlike meu jednojajnim blizancima koji su rasli zajedno, isto i Kanajev Zazzo: ista genetska osnova, ali ve pri roenju i minimalna razlika u telesnoj teini (>razliit poloaj u prenatalnom razvoju), jedan obino neto laki, slabiji osetljiviji. Neznatna poetna razlika moe biti odluujua za roditeljsko vaspitanje - slabijem se posveuje vie panje poetak razliitog vaspitanja u istoj porodici razliito usmerava razvoj linosti. Kanajev naglaava isto (Nataa i Ema- razlike i u sposobnostima i u karakteru u odrasloj dobi) Zazzo: naslee i sredinu ne suprotstavlja, vidi ih u interakciji Naslee je odluujue u patolokim sluajevima (npr. teka uroena mentalna zaostalost) i ograniava vaspitanje, kod normalnih sluajeva: naslee osigurava veliku plastinost mozga, tj. osnovu za svestrani razvoj. Spoljanji (sredinski) faktori razvoja Prirodna sredina, geografski uslovi (npr. klimatski) i ire i ue drutveno okruenje (makro- i mikromilje). Bitno: kada (u kom istorijskom periodu) i gde je neko iveo ili ivi Mikromilje: u starom Egiptu bilo bitno da li je neko roen kao sin faraona ili roba, a ni danas nije svejedno da li neko ivi u Etiopiji ili u Americi, ili u velegradu ili na selu) Mikromilje: jo bitniji za razvoj, deluje ogroman broj faktora> porodine prilike (npr. naini vaspitanja), uticaj vrtia, kole, vrnjaka Ilustracija: 1. Broj dece u porodici i redosled roenja deteta Adler: individualna psihologija Osobine prvoroenog deteta i jedineta prilino sline U odnosu na decu roenu kao drugo ili tree dete u proseku: anksiozniji, povueniji, usamljeniji, tee uspostavljaju kontakte sa vrnjacima i u tom odnosu nastoje da dominiraju, ne trpe da im se protivurei Karakteristike proizilaze iz pozicije u porodici, da su jedno vreme sami ili ostaju trajno sami 1. Anksioznost Primer: o prvom detetu se napravi 5 6 puta vie fotografija nego o drugom/treem>preterano bavljenje detetom (Kupanje prvog deteta-preterana briga se interiorizuje kao osobina anksioznosti) Rutina sa prvim detetom > odnos sa drugim je leerniji, oputenija atmosfera 2. Tee uspostavljanje kontakata sa vrnjacima: obino u drutvu odraslih, nedostaju obrasci ponaanja sa uspostavljanje kontakata sa vrnjacima>nesigurnost u drutvu dece, oseaj zatienosti u drutvu odraslih 3. Prvoroeno dete: razvijeniji motiv postignua nego ostala deca iz iste porodice Nije tenja za uspehom, vie tenja za izbegavanjem neuspeha. Meu prvoroenom decom vei broj manje kreativnih u ponaanju i miljenju, bubalica, usmerenih na kolu, poslunih esta ljubomora> kada se rodi drugo dete Majka prisilno mora vie da se bavi manjim detetom, starije vie nije u centru panje (detronizacija)> ljubomora: regresija Smanjenje ljubomore: ako roditelj svoju ulogu podeli sa starijim detetom- time dete participira u jednoj od eljenih uloga (uloga odraslog i uloga malog deteta).

Ljubomora i kasnije ostaje prisutna, smanjuje se ako se mlaem detetu ne poputa u svemu samo zato to je mlae, i ako svako dete ima svoje drutvo i svoj program( nezavisno je), a ne da se mlae dete prikai starijem. Ljubomoru izaziva i meanje u svae meu braom od strane roditelja konflikti burni ali brzo nestaju Preporuka: uvoenje pravila (npr. doputen verbalni ali ne i fiziki obraun) Omoguava abreagovanje napetosti, ne preporuuje se nasilno mirenje>nagomilavanje frustracije Idealna porodica (sa psiholokog aspekta): troje dece, manje ljubomore Problem: konflikt srednjeg ili predposlednjeg deteta U porodici svako dete nastoji za sebe da osigura ulogu koja se ceni (Prvo se ceni jer je najvrednije, drugo jer je najbistrije, tree jer je lepo, peto jer je najmlae> etvrto lako ostaje bez cenjene uloge>nasilno skretanje panje na sebe (klovnovsko ponaanja, neprimerene primedbe i upadice na asu) Takvo ponaanje ne kanjavati>pronalaenje aktivnosti u kojoj dete moe dokazati svoje vrednosti Roditeljsku ljubav i panju prilagoditi potrebama deteta>uniforman odnos prema brai i sestrama psiholoki neopravdan 2. Ilustracija: Uticaj predkolskih ustanova (jaslica, vrtia) i kole na razvoj U privredno razvijenim zemljama malu decu preko dana (esto) vaspitavaju jaslice i vrtii Uticaj jaslica na razvoj> mnogo diskusije (zbog odvajanja od majke) ini se da nije toliko bitno koliko dete rano krene u jaslice, ve kvalitet nadzora koji tamo dobija Miljenja podeljena, dugoroni efekti su malo istraivani Neki podaci: 1.Na srednjokolskom uzrastu kognitivni razvoj dece koja su ila u dobro opremljene jaslice, sa kvalifikovanim osobljem, bar je toliko uspean (ponekad i bolji) kao kod dece koja su to vreme provela u porodici. 2. Socijalni razvoj je po nekim pokazateljima uspeniji: deca koja su pohaala jaslice su samostalnija, nezavisnija, uspenije se snalaze u novim situacijama, kasnije se lake ukljuuju u grupne aktivnosti, naue da se drue i da prihvate odbijanje Ali: neka su i agresivnija, manje lepo vaspitana. Uticaji kole na razvoj U uionici dete provede vie hiljada sati> znaajno utie na kognitivni razvoj> stie informacije, veba pamenje, reavanje problema Dve strategije da se proveri uticaj kole na kognitivno funkcionisanje 1. Preko uzrasta kada se polazi u kolu> u veini zemalja koristi se hronoloki uzrast kao kriterijum za polazak u kolu>kod nas: deca koja do kraja kalendarske godine navre 7 godina, negde i ona koja do 1. aprila dostignu taj uzrast. Uporeuju se deca roena u januaru i februaru i krenula su u kolu sa decom roenom u martu i aprilu a nisu poela kolu, na poetku i kraju kolske godine > deca praktino istog uzrasta ali je na jednu grupu kola delovala, na drugu nije Utvren je uticaj kolskog obrazovanja na: a. Sposobnost reprodukcije slika, sposobnost fonemske segmentacije > uspenija deca koja su pohaala kolu Meutim: rezultat u zadacima Piagetovog tipa (konzervacija koliina) razvija se i bez sistematskog obrazovanja Strategija koja se bazira na uzrastu kada se polazi u kolu upotrebljiva samo u okviru jedne godine 2. strategija: u nekim drutvima kola nije svima dostupna, uporeuju se deca koja pohaaju i koja ne pohaaju kolu (istog uzrasta) kola ima uticaja u okviru 4 oblasti kognitivnog funkcionisanja:

1. Odvijanje kognitivnih stadijuma, 2. govorni razvoj, 3.pamenje, 4. metakognitivne vetine (sposobnost praenja sopstvenih misaonih procesa) 1. Odvijanje kognitivnih stadijuma > nejednoznani rezultati. Ponekad su kolovana deca uspenija u zadacima Piagetovog tipa, ali se to pripisuje veem iskustvu u radu na testovnom materijalu, a ne toliko razvijenijem kokretno-operacionalnom miljenju ini se da preovlauju nalazi u skladu sa Piagetovim stavom: javljanje stadijuma konkretnih operacija je uzrasno uslovljeno i relativno je nezavisno od kolovanja 2. Govorni razvoj: Jezik koji se koristi u koli je i po formi i po sadraju razliit od jezika koji je poznat nekolovanom detetu Pod uticajem kole znaajno se menja leksika organizacija, npr. vokabular deteta Uticaj i nain asociranja: na re patka oni koji pohaaju srednju kolu obino asociraju sa guska, pile, uran (druga domaa ivotinja), tzv. prireene asocijacije, oni koji ne pohaaju srednju kolu sa asocijacijama po dopuni: navode neki aktivnost koju patka vri>plivati, leteti ... pojesti. kola utie i na bri razvoj sposobnosti fonemske segmentacije i na razvoj gramatikog suenja, sintaksike svesti. I nekolovana deca primeuju da je reenica agramatina, ali ne znaju da objasne u emu je greka 3. Pamenje: kola potpomae razvoj posebnih strategija zapamivanja, ali kola ne poveava opseg (obim) pamenja 4. Metakognitivne sposobnosti: sposobnost da razmiljamo i izvetavamo o sopstvenim misaonim procesima Ispitivanje: da se da verbalni izvetaj o tome kako su doli do reenja nekog zadatka Nekolovana deca daju odgovore tipa: Uradio sam ono to mi je pamet nalagala, ili uopte ne znaju da odgovore Oni koji pohaaju kolu u stanju su da opiu svoje mentalne operacije i logiku koja je osnovi njihovog kognitivnog funkcionisanja> kola razvija metakognitivne vetine. Zakljuak: Pohaanje kole u osnovi ne menja tok kognitivnog razvoja, ali disciplinuje mentalne moi, ui nas da ih efikasnije koristimo Uticaj uglavnom ogranien na strategiju obrade informacija Naravno: utire put ka viim drutvenim pozicijama. Izmeu visine prihoda, radnog mesta i nivoa kolovanja visoka pozitivna korelacija REKAPITULACIJA Interakcija sazrevanja i uenja: kritini period Jednostavne osobine: rano javljanje, univerzalnost, konstantnost razvojnog reda Eksperimenti deprivacije (izolacije): Carmichael, Dennis, Spalding, Mc Grow, Gesell, Hilgard ISTRAIVANJA U GENETICI I NA BLIZANCIMA Multipotentnost gena Blizanci: Galton, Zazzo, Kanajev Minimalna razlika u telesnoj grai pri roenjurazlike u vaspitanju SHVATANJA O ODNOSU UNUTRANJIH I SREDINSKIH FAKTORA NA RAZVOJ Biogenetska t. =preformizam=nativizam Socijalni determinizam=empirizam Stern: dvofaktorska t. konvergencije (60:40%) SAMODETERMINACIJA 3. faktor u razvoju: samodeterminacija (samoregulacija)linost selekcionie meu draima, na neke uticaje je prijemiva, na neke nijeodgovorna za svoj razvoj (ranije: aktivnost)

Zakljuak o faktorima razvoja: Linost se formira pod uticajem dispozicija (posedujemo ih pri roenju, nastali kombinacijom gena i hromosoma i u interakciji sa uslovima prenatalnog razvoja i poroaja), sazrevanja, makro- i mikromiljea i samoregulacijom. POJMOVI U VEZI SA RAZVOJEM Tempo (brzina) razvoja: odreuju sazrevanje i sredinski uticaji. Akceleracija (ubrzan razvoj), retardacija (usporavanje), regresija (nazadovanje) Akceleracija posebno izraena u telesnoj visini, ranijem poetku seksualnog sazrevanja Retardacijajavlja se zbog nestimulativne sredine (pr. dete po godinama obavezno za kolu ali nije spremno kognitivno, emocionalno ili socijalno) Regresija u razvoju: posledica tekih psihikih traumajavljaju se ve prevazieni oblici ponaanja (pr. smrtni sluaj u porodici, razvodjavljaju se tepanje ili mucanje) Pravac razvojamenja se zbog neodgovarajueg sazrevanja ili neodgovarajue stimulacije, razvoj postaje devijantan (pr. emocionalni poremeaj (zbog uestalih frustracija)problemi u prilagoavanjuporemeaj ponaanjadevijantno ponaanje (delinkvencija, alkoholizam...) Uzrasna karakteristika: za odreeni uzrast zajednika karakteristika u ponaanju i postignuu, prosena vrednost koja odgovara drutvenim zahtevima koji se postavljaju tom uzrastu. Dugo se smatralo da su nepromenjive, danas: promenom sredinskih prilika menjaju se za odreeni uzrast karakteristine aktivnosti izahtevi sredinenove norme za testove Line karakteristike: u poreenju sa uzrasnim karakteristikama daju informacije o tempu i smeru razvoja Psihologija uenja: verovatno najplodnija, eksperimentalno najvie istraivana oblast psihologije, dola do saznanja od izuzetne vanostiprimena u mnogim oblastima, i u pedagokom radu. Kratak kurs iz psihologije uenja 3 nivoa izlaganja: a) teorijski (pregled nekih principa i zakonitosti uenja), b) dedukovanje optih smernica za vasp.- obr. rad, c) prikaz konkretnih postupaka izvedenih iz principa uenja (ili naknadno osmiljeni principima uenja) Uenje-polisemian termin -Laiko shvatanjepreiroko ili preusko DEFINICIJE UENJA iroko znaenjeformulacije: dete naui da sedi, hoda, govori, razlikuje boje i oblike, da se orijentie u prostoru, da ita, pie, recituje, peva, da kupuje, da se rtvuje za nekog ili da se neeg odrekne, da lae, krade, prevari, da se lepo ponaa Usko znaanje: za laika prototip onoga ko ui je uenik koji sedi nad knjigom, ponavlja proitano i nastoji da to zapamti U psihologiji: klasino i moderno shvatanje uenja Klasino (tradicionalno) shvatanje- usko: svesna, namerna, cilju upravljena aktivnost, rezultira u sticanju znanja, vetina, navika i vezano je za namerno ponavljanje. Slino shvatanju koje uenje najee ima u pedagogiji Pedagogija: sticanje vetine, znanja, navika uz pomavljanje +dodatno vrednosno znaenje (poeljna promena, usavravanje, retko se govori o uenju kao nazadovanju) Uenje u modernoj psihologiji-iroko znaenje (uimo i emocije, osobine linosti, motive, vrednosti, bolesno ponaanje), sinonimi: =vebanje, praksa, iskustvo Neke definicije Uenje je promena u postignuu, ponaanju ili znanju nastala vebom Uenje je relativno trajna, progresivna promena koja se moe , ali ne mora, manifestovati u ponaanju i doivljavanju, a rezultat je prethodne aktivnosti

(Ova definicija ukljuuje u pojam uenja i zaboravljanje relativno trajna promena, i naglaava da promena moe biti i u pravcu kvantitativnog porasta ili smanjenja. Iskljuuje: menjanje organizma na osnovu maturacije) Status: interveniua varijabla ili hipotetski konstrukt Interveniua varijabla: uenje potpuno definisano na osnovu S i R varijabli (=opis ponaanja u odreenoj situaciji) Hipotetski konstrukt: pojmu uenja se dodaje pretpostavka o organskoj, neuralnoj promeni koja je u osnovi vidljivog ponaanja Nije proces koji se moe direktno posmatrati, o njemu se zakljuuje indirektno na osnovu S i R varijabli VRSTE (OBLICI) UENJA Nijedna klasifikacija ne ispunjava uslove dobre klasifikacije prema zahtevima formalne logike (Dobra klasifikacija: jedan, jasno definisan princip deobe, iscrpnost, ne sme biti preklapanja klasa) Neke klasifikacije: Operacionalno definisani oblici uenja: klasino uslovljavanje, instrumentalno uenje, uenje lavirinta, uenje razlk, uvianjem, po modelu Prelazni oblici: senzitizacija, habituacija, rano uenje, utiskivanje DEFINICIJE UENJA Principijelni oblici uenja: uenje po principu dodira, po principu potkrepljenja, po principu S-S veze, po principu S-R veze Razranova klasifikacija: uraena na osnovu dva dobro definisana kriterijumafizioloki (koji se oblici uenja gube pri povredi odreenih delova korteksa), redosled javljanja u filogenezi (habituacija se javlja kod nekih organizama kod kojih nije mogue klasino uslovljavanjehabituacija je primitivniji oblik uenja, i radi se o dva razliita oblika uenja) a) Reaktivni ili neasocijativni oblici uenja (habituacija i senzitizacija) b) Asocijativni oblici uenja (uenje putem kanjavanja, klasino uslovljavanje, uenje putem nagraivanja) c) Integrativni oblici uenja (senzorno preduslovljavanje, konfigurativno uenje i eduktivno uenje edukcija relacija) d) Simboliki oblici uenja (uenje znaenja simbola, stavova, odnosa meu njima) GAGNEOVA KLASIFIKACIJA Iz oblasti primenjene psihologije uenja Gagne (1965): The conditions of learning 8 osnovnih oblika uenja, hijerarhijski odnos 1. Uenje signala (signalno uenje)=klasino uslovljavanje, u koli posebno vano emocionalno uslovljavanje 2. Uenje veze izmeu S i R =instrumentalno uenje U koli: nagrade, pretnje, pohvale, kazne 3. Lanano uenje (povezivanje pojedinanih reakcija u niz), sticanje motornih vetina (svaka R je znak za sledeu R), =uenje serija 4. Verbalne asocijacije, poseban oblik lananog uenja, uenje verbalnog materijala 5. Uenje razlika =diskriminativno uenje, ui se razliito reagovanje na razliite drai (ui se razlikovanje ivotinjskih i biljnih vrsta, geometrijskih tela itd.) 6. Sticanje pojmova, jedan od osnovnih ciljeva kolskog uenja 7. Uenje pravila, cilj kolskog uenja, povezivanjem pojmova 8. Reavanje problema =uenje uvianjem Kritika Gagneove klasifikacije Proizvoljna, nije zasnovana na empirijskim podacima

Nema jedan, jasno odreen princip klasifikacije: preuzeo neke operacionalno definisane oblike uenja + ciljevi uenja RANO UENJE- PEDAGOKE IMPLIKACIJE Karakteristike: neizbrisiv trag na kasniji razvoj, neprimetno je, sporo, vezano za senzitivni period, ima difuzne efekte 3 vrste istraivanja: a. Izlaganje mladih organizama fizikim draima. Efekti: bri fiziki razvoj, promene u radu hormonalnog sistema (vie kortizola), uspenije snalaenje u nepoznatim situacijama RANO UENJE b. Hebb, Riesen c. Eksperimenti socijalne deprivacije najvaniji iz aspekta vaspitanja (liavanja socijalnih kontakata), Harlow Ranije uoeno: meu delinkventima mnogi rasli bez majke ili vrste emocionalne veze Pitanje: do kojih posledica to dovodi? Eksperimenti na rezusima: dve godine rasli u potpunoj ili deliminoj izolaciji u kavezima HARLOW Vetake majke: tofane (krznene) i iane+hrana U normalnim uslovima: stalan kontakt sa majkom zahvaljujui refleksima Neke epizode iz Harlowljevih eksperimenata: 1.epizoda: Pitanje: ime je motivisan stalan telesni kontakt (bioloka potreba za hranom ili potreba za sigurnou)? 15 sati dnevno provode na tofanoj, 2 sata na ianoj majci a troe istu koliinu mleka 2. epizoda: Strah od mehanikih igraaka 3. epizoda: u sobi sa igrakama 4. epizoda: reakcije straha kod rezusa raslih na vetakim i sa pravim majkama Efekti izolacije u odrasloj dobi: -ireverzibilni poremeaji ponaanja -samopovreujui akti -rocking -aseksualno ponaanje - grube ili nezainteresovane majke SOCIJALNA DEPRIVACIJA KOD DECE Deca u institucijama nakon II. svetskog rata, dobri uslovi, puno dece malo vaspitaa Zaostajanje u odnosu na decu iz porodica: afektivni, govorni, opti intelektualni, motorni razvoj Sistematska istraivanja: R. Spitz HOSPITALIZAM 4 grupe dece-institucionalizovana deca, deca iz zatvorskog obdanita, deca intelektualaca iz velegrada, deca iz siromanog ribarskog sela Poreenje tempa razvoja retardacija (zaostajanje) u razvojuhospitalizam Simptomi hospitalizma: -pla -razdraljivost, nervoza - odbijanje kontakata i hrane - siromana mimika

Due od 6 meseci: trajno oteenje Istraivanje Goldfarba i Wolfa: N=91, deca u instituciji, visok mortalitet, zaostajanje u motornom razvoju i govoru Jo jedno istraivanje: E gr.: deca bez roditelja u domu na uzrastu izmeu 6 meseci i 3,5 godina starosti K gr.: deca bez roditelja na istom uzrastu smetena u porodice. Sa 14 godina grupe uporeene o govornoj razvijenosti, inteligenciji, znanju. E grupa signifikantno slabija PRIKRIVENA EMOCIONALNA ZAPOSTAVLJENOST Bowlby U predpubertetu do tada posluna deca pokazuju izrazito atipine oblike ponaanja. Analiza razvojnog puta: neodgovarajui odnosi na relaciji majka-dete-emocionalni kratki spoj Odnosi majka-dete su dvosmerni: meusobna oekivanja nisu ispunjena, nagomilano nezadovoljstvo u detetu atipino ponaanje DRAIMA SIROMANA SREDINA UZ PRISUSTVO MAJKE Istraivanje Frankl-Danzinger: meukulturoloka studija Uinak u razvojnom testu Ch. Bhler uporeen sa rezultatima dece rasle u veoma razliitoj sredini Opis dejeg okruenja: malo fizikih i puno socijalnih drai, majka daje samo sebe Slabiji u zadacima motorne razvijenosti ali uspenije uspostavljaju socijalne kontakte NOVI SIMPTOMI HOSPITALIZMA Dananja deca u institucijama zaostaju u motornom razvoju, ee bolesna, ali nema drastinih odstupanja Nedostatak samonicijative, poslunost Deca u porodici: neiscrpna samoinicijativa Nema oslonca koji daje sigurnost UTISKIVANJE Trajno vezivanje za pripadnike vrste koja je prvo percipirana u pokretu K.Lorenz Martina Hess: aparat za utiskivanje Ima li kod oveka? (verovatno, kritini period 1. godina) Oblici ponaanja kod novoroeneta u funkciji utiskivanja: pla i socijalni osmeh Istraivanja Salka: 1. Dranje novoroenadi na levoj ruci bez obzira na dominantnost ruke-blii otkucajima srcapomae utiskivanju Dve grupe ena: -rodile prvo dete -raale vie puta Kod obe grupe: polovina dobila bebe odmah,polovina odloeno (24 sata) Druga grupa: uvek na levu ruku Prva grupa: na levu ruku ako dobiju bebe odmahprva 24 sata posle poroaja kritini za uspostavljanje vrste veze 2. 102 eksperimentalne bebe 4 dana posle roenja- otkucaji majinog srca sa magnetofonskog snimka, kontrolna: ne Eksperimentalna grupa smirenija, vie dobija na teini ZAKONITOSTI KLASINOG USLOVLJAVANJA I OPERANTNOG UENJAPRIMENA A. Klasino uslovljavanje (S-uslovljavanje, respondentno uenje, kondicioniranje, Pavlovljevo uenje)=poseban vid asocijacija, osnovni mehanizam kod svih oblika uenja

Pojmovi: bezuslovna/uslovna dra bezuslovna/uslovna reakcija Vrste prema vremenskom odnosu izmeu drai: istovremeno, odloeno, unapred, uslovljavanje na trag, uslovljavanje unatrag Zakonitosti: ekstinkcija, spontano obnavljanje, generalizacija (senzorna i motorna), uslovljavanje vieg reda, diskriminacija Odnos izmeu reakcija: uslovna reakcija replika bezuslovne, deo bezuslovne (slabija), razliita, priprema Grant- tipovi: A i B uslovljavanje, senzorno preduslovljavanje, voljno uslovljavanje, odbrambeni klasini uslovni refleks Najistiji vid: B tip-Watsonovo uslovljavanje Eksperiment Watsona i Reinerove, 1920 Albert Eliminisanje straha: M.C.Jones, 1923, Peter = kontrauslovljavanje (razuslovljavanje, dekondicioniranje) INSTRUMENTALNO UENJE Nazivi: R uslovljavanje, operantno uenje Zakon efekta Oblici: 1.Uenje nagraivanjem 2.Reakcija beanja 3.Reakcija izbegavanja 4.Uenje kanjavanjem 5.Diskriminativno operantno uenje Thorndike Skinnereksperimentalna analiza ponaanjametoda aproksimacije Uenje lavirinta: gradijent cilja PRIMENA ZAKONITOSTI Trojaka: - objanjenje, opte smernice, konkretni postupci Opte smernice: a. Aktivirati uenike b. Vie hvaliti, uz potovanje odreenih pravila: hvaliti poeljno ponaanje a ne prestanak nepoeljnog; hvaliti neodloeno; izricati pohvalu u razliitim oblicima c. Izbegavati preterano potkrepljivanje ponaanja (posebno materijalno- razvija spoljanju motivaciju) d. Izbegavati kaznu, pretnje kaznom e. Ispite organizovati bez straha, saoptiti rezultate f. Poboljati kontrolu drai (situacije): diskusija- sedenje u krug, koristiti specijalizovane uionice, skloniti ono to podsea na prethodni as, razviti naviku mesta, skloniti ono to odvraa panju g. Nastavu strukturisati korak po korak logike celine - aproksimacija KANJAVANJE I NAGRAIVANJE U VASPITANJU Smernice: izvedene iz psihologije uenja Najmonija sredstva vaspitanja uz zabranu, ukazivanje, ubeivanje Deca stiu norme ponaanja nagraivanjem i kanjavanjem Kazna se ne preporuuje ( u principu) Neki oblici kazne: neefikasni, neki efikasni uz nepoeljne popratne efekte Vrste kazni: separacione i fizike Separacione- strah od gubitka ljubavi

Fizike strah od fizike boli: efikasne, ali: deluju privremeno, ne izgrauju norme, dete ne postaje samostalno, oteuje linost: nepoeljne karakterne crte-snishodljivost, taktiziranje, reaktancija; Ne razvija nove oblike ponaanja, samo suzbija nepoeljne Separaciono kanjavanje Efekti difuzni, teko predvidivi Pravila: Opta 1.-dati detetu do znanja da ga i dalje volimo 2.-ne sme se odnositi na itavu linost Posebna:- a. vremensko tempiranje (odloeno razvija anksioznost) b.- rani uzrast: zabrana koja prethodi prekraju 3.-ponuditi alternativni oblik ponaanjaprihvatanje nagrada (pozitivno kontrauslovljavanje) 4.-precizno verbalno objanjenje Re upozorenja: neka shvatanja u vezi sa kaznom moda je potrebno i modifikovati (M. Gribbin, Salomon) Nagraivanje Moralno ponaanje da, uspeno ne (unutranje potkrepljenje) Harlow-impanze-manipulisanje kutijom Razlika izmeu nagrade i poklona POREMEAJI PONAANJA I TEKOE U UENJU Primena MP u pedagokom radu i procesu socijalizacijeprikaz poremeaja ponaanja i tekoa i uenju koji se mogu tretirati postupcima MP (kasnije sledi prikaz postupaka) Stanja ili poremeaji tekoe u (kolskom) uenju i socijalizaciji Problematini uenici (=oteano se vaspitavaju)trojak tretman 1. medicinski 2. psihodinamski (konflikti veu detetov potencijal) 3. bihejvioralno (otklanjanje ekscesnih+izgradnja nedostajuih oblika ponaanja-esto: razvili rekciju izbegavanja umesto pristupajueg ponaanja - u osnovi: separacioni strah ili se situacija opaa kao ugroavajua) Uzroci neuspeha u koli (uenju) i socijalizaciji: 1. Stanja koja ograniavaju uenje (teka mentalna retardacija, genetska oteenja, autizam) 2. Poremeaji ponaanja (postoji ometajui faktor: agresivnost, anksioznost) 3. Disfunkcije uenja (u osnovi su tzv. MCD stanja=POShiperaktivnost, poremeaji panje, disleksija, disgrafija i sl.) Disfunkcije uenja: deca imaju psihoorganski sindrom (POS), 8 -10% deje populacije=kognitivno zdrava ali konstantno neuspena u uenju i prilagoavanju Termini: POS, MCD, MBD, hiperkinetiki sindrom (motorni nemir nije uvek prisutan) Vano: mogunostima dece prilagoena kola, stimulacija razvoja uz potovanje mogunosti POS - nije modano oteenje, ali: postignua u uenju i socijalnom ponaanju su ispod uzrasnih karakteristika, oteene razne funkcije kojima upravlja CNS (drukije funkcionie) PSIHOORGANSKI SINDROM Uzroci: 1. Faktori koji deluju u prenatalnom periodu= poremaaji metabolizma majke, hormonalna terapija u trudnoi, previe duvana, alkohola, droge, zagaivai sredine: olovo, pesticidi, insekticidi 2. Perinatalni faktori: tokom poroajaprerani, kasni, dugotrajni, sa kljetima, obmotavanje pupane vrpce oko vrata detetanedostatak kiseonika (hipoksija) 3. neonatalni (postnatalni) faktori: zastoj u disanju (zbog nezrelosti centara za disanje-hipoksija), tzv. prividna smrt: dete poplavi, jaka utica zbog rh inkompatibilnosti etiri puta ee kod deaka: Churchill, Pestalozzi Simptomisindrom, zahvataju:

1. motoriku 2. percepciju 3. ostale psihike funkcije Psihoorganski sindrom - simptomi Motorika: 1. Nekoordinisani pokreti 2. Nespretnost u rukovanju predmetima 3. Nesamostalnost u oblaenju 4. Nespretnost u bacanju i hvatanju lopte 5. Motorni nemir stalno u pokretu 6. Penjanje uz/silaenje niz stepenice: preterano oprezno/neoprezno 7. Pokreti impulzivni, spori, disharmonini, ukoeni 8. Problemi sa sisanjem, sedenje - puzanje-hodanje kasni 9. Tricikl 10. Problemi sa upotrebom pribora za jelo, sipanjem tekuine, tapanjem po ritmu, pevanjem (nije nedostatak muzikalnosti) 11. Stalno otvorena usta, nus pokreti: vrpolje se, vrte neto meu prstima, menjaju poziciju tela 12. Na otvorenom prostoru bez prestanka trkaraju, vole pokretne igre do iznemoglosti Posledice: oteano opismenjavanje (ovladavanje itanjem, pisanjem, crtanjem) zbog slabe grafomotorike, pisaljku dre grevito, jako pritiu, rukopis drhtav, ne dre se linija, pri bojenju ne potuju konture, nespretnost na fiskulturi: na spravama, u grupnim igrama Percepcija Poremeen prijem i procesiranje informacija preko osetnih organa, oteena taktilna, motorna, sluna i vizuelna percepcija (miris i okus ouvan) 1. Ne razlikuju formu od pozadine 2. Slaba serijacija: ne percipira se dobro redosled stimulusa 3. Ne prepoznaju se oblici, levo/desno Ostale psihike funkcije: 1. panja: slaba koncentracija, sve odvlai panju, fluktuacija u postignuu 2. linost: nezrela, naivna, zavisna od majke, inate se, lako zaplau ili odueve, nisu zlopamtila, hobimajstori, izlivi gneva Posledice: Sredinaneposlunost, zlonamerno ometanje asa odmazda: kazna Sekundarni poremeaji: Dete je svesno svojih slabosti1.oseaj nie vrednosti, 2.izbegavanje situacija u kojima je neuspeno, 3.prikrivanje neuspeha, 4.obmanivanje sredine, 5. lae, preutkuje obaveze6.rezigniranost, pasivnost, izbegavanje kole, lutanje, depresija, grickanje noktiju, slab san, mucanje, delinkvencija, Prenaglaavanje slabosti=klovnovsko ponaanje Tretman - opte smernice: razvijati, zahtevati u granicama mogunosti. Vaspitanje bez autoritetahaotino ponaanje (nemaju samokontrolu). Potrebno: prijateljski ali energino zahtevati, zahtevi i pravilajasni Neki simptomi dominirajunaziv poremeaja PSIHIKI POREMEAJI U DETINJSTVU: JEDNA KLASIFIKACIJA 1.Poremeaji osnovnih biolokih funkcija a. Poremeaji spavanja: somnambulizam (mesearstvo), insomnija (hronina nesanica), nona mora, noni strah (pavor nocturnus) b. Poremeaji hranjenja: gojaznost, anorexia nervosa, hranjenje stvarima koje nisu za jelo, c.poremeaji izluivanja: enureza, enkompreza 2. Ritmiki motorni poremeaji:

sisanje prsta, samostimulacija (npr. rocking) tik (onog kapka), La Tourette sindrom 3. Poremeaji polne uloge i polnog identiteta (npr. transseksualnost) 4. Psihosomatski poremeaji (npr.astma) 5. Poremeaji uenja a. Poremeaji itanja i pisanja (disleksija i disgrafija) b. Poremeaji motorike (hiperaktivnost) c. Poremeaji kognitivnih funkcija (poremeaj panje) 6. Poremeaji govora i komunikacije a. Mucanje b. Elektivni mutizam 7. Anksiozni poremeaji a. Separaciona anksioznost b. Anksioznost u situaciji postignua (strah od ispita) c. Slobodno lebdea (opta, generalna) anksioznost d. Panini napad (napad panike) 8. Poremeaji raspoloenja: depresija (u detinjstvu) 9. Teki mentalni poremeaji a. Autizam POREMEAJ MOTORIKE - HIPERAKTIVNOST Najspektakularnije > preteno kod deaka Postavljanje dijagnoze: sa 5-6 godina Zahvata 3 podruja: 1. Motorika (bar dva simptoma za dijagnozu): -dete bez prestanka trkara -penje se po nametaju -ne moe da sedi u mestu ili se stalno vrpolji, okree -okree se i dok spava -stalno je na putu, kao da je navijeno 2. Impulzivnost (3 simptoma za dijagnozu) -uradi neto pre nego to razmisli -brzo i esto menja aktivnosti -nesposoban da isplanira rad -zahteva previe nadzora -u grupnim igrama ne moe da saeka svoj red 3. Panja (3 simptoma) -ne zna da zavri zapoeto -ne pazi -sve mu odvlai panju -ne moe da se skoncentrie na zadatak koji zahteva kontinuiranu panju -ne zna due da se igra sa nekom igrakom ili neku igru Podela na: 1. Situativnu (npr. samo u koli) i pravu 2. Senzornu i motornu (reaguje na svaki stimulus tako to prestaje da radi zapoeto; ne moe se suzdrati od reagovanja na dra za koju su vezane motorne radnje) esto: nekoordiniranost pokreta, nespretnost, pokreti usporeni, skueni, nesigurno tre, esto padaju

Tekoe u pisanju: ne snalazi se prostorno, rei natrpane jedne na drugu, neuredno, slova nejednaka, ponekad pie uspravno, ponekad koso > razliit rukopis istog deteta Crte: konfuzan, neuredan, pun crta i crtica koje nanosi jedne preko drugih Sa motornim nemirom zajedno i poremeaj koncentracije panje: slaba selektivna panja (nema vanih i manje vanih stimulusa) >fluktuirajua panja > zapamivanje bledo, siromano. Ne pamte verbalne sadraje, ali zaboravljaju i predmete, odeu, obuu Paze prva dva asa, kasnije ne Bolje paze pre podne Loi i dobri dani Tekoe i u percepciji, teko sintetiziraju slova u rei. Uporedo se javlja i disleksija, disgrafija i diskalkulija Hiperkativno dete nije uvek nemirno: zavisi da li ga interesuje ono to radi, ali: - ne trpi da ga ograniavaju pravilima, ne moe da udovolji zahtevima i naredbama kolsko postignue fluktuira, nije uvek slabo ali je ispod mogunosti deteta esto ga kanjavaju > inati se, prkosi, agresivno je Uzroci POS, oteenje mozga se ne dijagnostikuje Nedostatak dopamina= neurotransmiter koji omoguava prenos nervnih impulsa, opta pobudljivost organizma niska. Dokaz: stimulatori (npr. ritalin, ne podie uspeh u koli + depresija) deluju umirujue > hiperaktivnost je traenje uzbuenja, glad za stimulusima (jaki stimulusi ne smetaju) Roditelji imali sline probleme - genetski faktor Osetljivost na hranu koja sadri konzervanse salicilate > dijeta, nema vrstih dokaza Prognoza Do adolescencije se morotni nemir smanjuje Ostaju: problemi koncentracije panje, izlivi besa, kraa, laganje, niska frustrativna tolerancija, depresija, anksioznost Nekada se uklopi u drutvo, nekada ne SES u odrasloj dobi nii od roditeljskog ee putuju, sele se, menjaju radno mesto POREMEAJ PANJE BEZ HIPERAKTIVNOSTI (POREMEAJ KOGNITIVNIH FUNKCIJA) Hipoaktivnost, kao usporen film, tromo, nespretno, teko hodanje, sve ispada iz ruku, deluju nezainteresovano > iste tekoe kao hiperaktivni, samo je sve usporeno Poremeaj panje bez hiperaktivnosti teko se razlikuje od lenjosti Misli lutaju, beznaajni stimulusi odvraaju panju, fluktuirajua panja > bledo zapamivanje (verbalnog materijala, zaboravljanje predmeta, odee, obue), uspeni na prva dva asa, dobri i loi dani, posle podne zablokiraju, tekoe i u percepciji, teko sintetiziraju slova u rei, uporedo se javlja i disleksija, disgrafija, diskalkulija. Slaba selektivna panja: izdvajanje bitnih stimulusa oteano Problem: razlikovanje figura - pozadina U Testu skrivenih figura slab rezultat (zavisnost od polja) Najbitnije> na sve stimuluse podjednaka reakcija, ne inhibiraju se nebitne drai (kaljanje, bat koraka), ne pazi na ono to nastavnik pria POREMEAJI GOVORA I KOMUNIKACIJE Mucanje: poremeen govorni tok, ritam, tempo, zbog unutranje blokade Prisilno se ponavlja poneki slog ili glas (konsonant na poetku rei) 1% populacije, 4 puta ee mukarci Prosena ili nadprosena inteligencija, esto prvoroena deca Pojava: 2 -7 g., najee oko 5., nikad posle 11. g.

Pri pevanju i aputanju neporemeaj komunikacije Uzroci: Psihoanaliza: prigueni konflikt, strah da e se rei neto neprihvatljivo, nepristojno, vulgarno. Anticipatorna borba: anticipira se neuspeh (stalne opomenenapetostkoe govor) Odnos roditelj dete pun konflikata Konstitucionalni poremeaj, postoji genetska komponentauestalo javljanje u nekim porodicama, roaci (ee kod devojica nego deaka) Legende, verovanja Fizioloko mucanje -ponavljanje slogova, 3 g., nestaje bez tretmana Strepnju treba tretirati: strepnjareakcija izbegavanja (rei, govorne situacijekontakti sa ljudima) Elektivni mutizam Dete govori samo u porodici Problemi sa upisom u kolu: pismeni radovi dobri, izolacija U nepoznatoj sredini plaljiva, kui: ispadi besa, histerija Uzrok: nepoznat Hladan ili protektivni stav roditelja, modeliranje roditelja ili ukuana Tretman: asertivni trening, pokrenuti verbalnu komunkaciju, apat uiniti glasnim ANKSIOZNI POREMEAJI Dominantan simptom: anksioznost Separaciona anksioznost Protivljenje deteta da i nakon 4. godine napusti uobiajenu sredinu i da se odvoji od majke Prvi separacioni doivljaj vrti Period privikavanja: plae, ne komunicira, povlai se > pravilo. Trajno=separaciona anksioznost Simptomi: -Dete se teko odvaja od roditelja -ujutro neraspoloeno -glavobolja, proliv -dugo nagovaranje da se krene -izbegavanje izleta -problemi pre spavanja -simptomi izraeniji: smrt nekog bliskog, ugine kuni ljubimac (boji se smrti) U istom procentu kod deaka i devojica, intelektualni nivo deteta nebitan Uzrok: Neki od roditelja (ee majka) ima potrebu da dete uvek bude uz njega/nju, vezuje dete za sebe. Meusobna zavisnost majka-dete, ambivalentan odnos Mogua reakciona formacija (suprotno ponaanje) Konflikti u braku, razvod Prognoza dobra (iako roditelj radi protiv deteta) Anksioznost vezana za postignue Strah od ispitivanja/ispita = anksioznost u situaciji postignua Strah od gubitka ljubavi Blai oblik: trema, ima i pozitivne i negativne komponente Kod anksioznosti vezane za postignue = samo negativne komponente, ne misli se na uspeh, samo da se izbegne neuspeh Simptomi: na dan ispita se znoje dlanovi, ne moe da spava pre kontrolnog, iznova ui ve dobro poznato gradivo Roditelj bio preterano zahtevan, sada se povlai kasno ee kod jedinadi i devojaka

Pomae relaksacija: sistematska desenzitizacija, putovanje u mislima u relaksiranom stanju Genaralizovana anksioznost Anksioznost stalno prisutna: dete stalno strepi, nema samopoverenja, uznemireno, stalno ga treba teiti, fizike smetnje (glavobolja, bol u stomaku, suva usta, znojenje dlanova, povraanje, grienje noktiju) Ne deluje na postignue, ali dete smatra da ga ne vole Freud: slobodno lebdea anksioznost Deca iz srednje klase, roditelji kanjavali uskraivanjem ljubavi, manipulacija zahvata sve segmente ivota Prognoza dobra Panini napad Napad panike, intenzivnog straha. Dete gubi kontrolu, zastraeno je, ima oseaj da je na pragu smrti, nema vazduha, osea da e mu srce stati ili prebrzo kuca, bledo je, znoji se, zove u pomo, uhvati se za bilo koga u blizini Traje nekoliko minuta do pola sata, 2-3 puta nedeljno Fobije i prisile Daju se antidepresivi, stanje biohemijski blisko depresiji Strah od bezopasnih stvari i njihovo izbegavanje Simptomi: znojenje, osoba se trese, vie, vriti, srce ubrzano kuca ee kod ena, bolesnik izbegava fobine stimuluse pa je praktino bez simptoma Socijalne fobije - podvrsta: strah od prisustva drugih ljudi od javnog nastupa, uzimanja hrane pred drugima, upotrebe javnog toaleta 2% populacije, ene=mukarci, kod dece retko, sa izuzetkom kolske fobije Prisile Dva oblika: prisilne misli (opsesija) i prisilni pokreti (kompulzija), esto zajedno: opsesivno-kompulzivna reakcija Javljaju se neprijatne, zastraujue i nemoralne misli + esto pranje ruku, provera pre spavanja da li su vrata zakljuana Javlja se oko puberteta Osoba ima analni karakter: egocentrina, rigidna, previe uredna, ista, konvencionalna, prema roditeljima ambivalentna, potiskuje bes Depresija u detinjstvu Roditelji obino veoma strogi, perfekcionisti, ocenjuju svaki pokret deteta kao ispravan ili pogrean Poremeaji raspoloenja Depresija stanje utuenosti, alosti, gomila samokritinih misli, smanjena samoinicijativa Simptomi: osoba se osea nesrena, nesposobna, bespomona, suicidalne misli, poremeen san, slab apetit, psihomotorna usporenost, nedostatak energije, oseaj bezvrednosti, razdraljivost - to su uglavnom karakteristike i depresije u detinjstvu TEKI MENTALNI POREMEAJ - AUTIZAM Naziv uveo 1943. godine Leo Kanner Prema njegovom opisu ima sledee karakteristike: - rano se javlja (do 2,5 godine) -poremeen govor: mutizam ili kanjenje, ne koristi se u komunikacijske svrhe - eholalija, upotreba line zamenice: jati -stereotipan nain igre -dete ne trpi promene u sredini -roditelji: najee intelektualci, visoka inteligencija Kasnije potpuniji opis i neke korekcije (osnovni simptomi: neuspeh u uspostavljanju socijalnih odnosa, komunikacijski poremeaj, prisilno-ritualistiko ponaanje, esto ponavljanje stereotipnih pokreta, suen opseg panje, samopovreujue ponaanje, kasni privikavanje na istou)

Slaganje: teak mentalni poremeaj, rano se javlja, ne preterano esto (na 10 000: ranije 4-5 dece, danas 15-20, ublaeni kriterijumi) Tri puta ee kod deaka Simptomi: 1. Socijalna izolacija -Autos>grka re, ukazuje na distanciranje od spoljanjeg sveta -Ponekad uspostavljanje kontakta nemogue> ekstremna autistika usamljenost -Veoma rano se vidi: ne trae panju odraslih>beba u krilu odraslog se opusti ili ukoi>daje do znanja: ne osea se dobro -Kasnije: izbegava pogled ljudi, ponaa se kao da drugi nisu prisutni -U ambulanti: prisutne ne primeuje (koristi ih kao sredstva), interes pokazuje za igrake -Vezuje se za predmete (usisiva, pegla), za ljude skoro nikada 2. Zaostajanje u kognitivnom razvoju -ranije: intelekt neoteen -danas: 70% ozbiljno intelektualno zaostalo, ali ne na nain kao mentalno retardirani> na verbalnim testovima inteligencije slabi, na manipulativnim zadacima bolji (mentalno zaostajanje: isti uspeh na obe vrste zadataka) -nisu u stanju da posmatraju svet iz tue perspektive (>eksperiment sa lutkama, subjekti 5 godina, Sally i Ann, svako zdravo dete zna odgovor, 80% mentalno retardiranih i svega 20% autistinih) 3.Poremaaji u govoru i komunikaciji -25% ne govori -usvajanje govora sporo - Mnogi>eholalija=mehaniko, doslovno - potpuno tano ponavljanje govora drugih -Umesto ja sebe oznaava sa ti ili on/ona>nesposobnost promene perspektive (ne moe da prebaci linu zamenicu iz perspektive govornika u perspektivu sluaoca - primaoca poruke>komunikacija zahteva stalnu promenu perspektive) 4.Odbijanje promene - preferiranje jednolinosti -U sredini se nita ne sme menjati: igraka uvek na istoj polici i na istom mestu, stolica na istom mestu i pod istim uglom -Ritualizuju se dnevne aktivnosti>pre spavanja uvek istim redosledom iste aktivnosti -Promena>jaka anksioznost, panini napad (primer: mlaa normalna deca>do 2,5 godine ne prihvataj