pcelarski kodeks.pdf

7/22/2019 Pcelarski kodeks.pdf

1/7

Pelarski kodeksPELARSKI KODEKS donet je na Saboru Predsednitva SPOS-a i predsednika drutava

pelara 27. februara 1999. godine

Opte odredbe

lan 1.

Republika Srbija ima izvanredne uslove za razvoj pelarstva. Radi to potpunijegiskoriavanja tih uslova treba razvijati ona udruivanja pelara, i podsticati one vidovetehnologije pelarenja, koja e pelarsku proizvodnju dizati na najvii nivo, a odnose izmeu

pelara i p

elarskih organizacija tako uskladiti da budu od opteg interesa.

lan 2.

Pelarstvo u naoj zemlji dostiglo je nivo razvijenih zemalja u strunoj uzdignutosti iproizvodnji, i sve bre koraa u ovladavanju opreme za savremenu tehnologiju pelarenja.Nesumnjivo su u tome sudelovali: savezi pelarskih organizacija i drutava pelara sa svojompokretakom snagom. Zato oni imaju i moralnu obavezu da, meu svim pelarima nae zemlje,ostvare neophodnu harmoniju u ponaanju u procesu:

- pelarske organizovanosti;- strunog osposobljavanja;

- meusobnih odnosa;- irenja i odravanja pelinjih paa;- seobe pela na pau;- postavljanje pelinjaka;- suzbijanje pelinjih bolesti, i- pomoi bolesnim ili odsutnim pelarima (koji su na odsluenju vojnih obaveza) u

nemogunosti da odravaju svoje pelinjake.

Najvii organ Saveza pelarskih organizacija Srbije - Skuptina, radi gore iznetog,donela je ovaj PELARSKI KODEKS, koji svojim klauzulama - obavezuje sve pelare naezemlje i ini njihovu moralnu obavezu da, uvek i na svakom mestu, potuju njegove odrednice,dok se bave ovim uzvienim poslom.

Struno osposobljavanje

lan 3.

Struno osposobljavanje je jedna od osnovnih odrednica pelara u unapreenjupelarske proizvodnje, i pelari prihvataju obavezu stalnog usavravanja svog pelarskogznanja, pratei svoj asopis PELAR, strunu literaturu, uestvujui na strunim predavanjma,savetovanjima, izlobama i sl.


2/7

Savez pelarskih organizacija i drutva pelara svoja pelarska pouavanja iusavravanja ostvaruju kroz program, na kome rade komisije ili upravni organi drutava pelara.

Isto tako, iskusni pelari preuzimaju obavezu prenoenja svog znanja na mlade pelareili pelare poetnike.

lan 4.

Osnovne organizacije, odnosno drutva pelara, nastojae da omogue praktinoupoznavanje pelara sa tehnologijom u pelarstvu putem raznovrsnih oblika edukacije pelara,kao i praktinim radom sa pelama. Isto tako e i preko naih najstrunijih kadrova pelari bitiupoznavani sa svim temama iz oblasti zdravstvene zatite pela.

lan 5.

Nauni radnici u pelarstvu imaju moralnu obavezu da razvijaju teoretsku misao i naukuo pelarstvu i da doprinose da se nauna dostignua primene u praktinom radu.

Savezi pelarskih organizacija i drutva pelara nastojae da se obrazuju pelinjaci prinaunim ustanovama, ili e omoguiti da se privatni pelinjaci stave na raspolaganje naunimpotrebama.

Zatita ivotne sredine

lan 6.

Imajui u vidu da su interesi pelara viestruko povezani sa ciljevima zatite ivotnesredine, pelari prihvataju sledee obaveze:

- da obezbede pelinje zajednice od tetnih uticaja pesticida i ostalih hemijskihsredstava uvek kada dobiju obavetenje o zapraivanju bilja u okolini pelinjaka, odnosnodoleta pela, a isto i od avio-zapraivanja protiv komaraca;

- da antibiotike i ostala sredstva upotrebljavaju pri leenju pelinjih bolesti na osnovuuputstva - odluka veterinarskih organa, u vremenu kako oni ne bi mogli dospeti u med koji sestavlja u promet (korienje s jeseni ili u rano prolee);

- da stavljaju u promet samo one pelinje proizvode, koji ne bi mogli ugroziti zdravlje ljudii dece koji ih koriste;

- da ivo sarauju sa organizacijama za zatitu ivotne sredine na iznalaenju naina i

preduzimanju mera unapreenja zatite kao i da sarauju sa drugim organizacijama, koje radena poumljavanju, vodei rauna da se pri tom daje prednost medonosnom bilju;- da vre uticaj na proizvoae bilja da smanje upotrebu pesticida, odnosno da

upotrebljavaju sredstva s kraim delovanjem nakon upotrebe, ili takva sredstva koja ne bi bilaotrovna za pele, i

- da posebno podstiu proizvoae bilja, da uvode biljne vrste koje se ne zapraujuzatitnim sredstvima.

Meusobni odnosi pelara

lan 7.


3/7

Pelari se obavezuju da e prisno saraivati s drugim pelarima, koji su u najbliojokolini, kako kod stacioniranih tako i kod seleih pelara, i to naroito na poslovima suzbijanjagrabei na pelinjaku, zajednikog zasaivanja medonosnog bilja, kod utvrivanja i suzbijanja

zaraznih bolesti pela i pelinjeg legla itd.

lan 8.

Pelari e posebno negovati i doprinositi razvoju svih oblika saradnje pelara ipelarskih organizacija.

lan 9.

Pelari e posebno razvijati meunarodnu saradnju i druenje sa inostranim pelarimana osnovu Pravila Saveza pelarskih organizacija Srbije.

lan 10.

Pelari treba da neguju meusobno ispomaganje pri svim veim poslovima napelinjaku.

lan 11.

Pelarima moraju biti tui: krae, tue, razna podmetanja i lai, stvaranje razdora upelarskoj organizaciji i meu pelarima, jer je pelarstvo plemenito zanimanje i njime se mogubaviti samo vredni, istrajni i dobri ljudi, kojima je svojstveno drugarstvo i negovanje toplihljudskih odnosa.

lan 12.

Pelari se odriu metoda nelojalne konkurencije na svim podrujima pelarskihaktivnosti.

lan 13.

Ako pelari organizovano zaseju odreene komplekse medonosnim biljem, koje sluisamo za medobranje (facelija npr) imaju pravo da odrede zatitni pojas prenika 3 km. U tajzatitni pojas moe se doseliti samo pelar sa svojim pelama, koji dobije saglasnost odorganizatora proizvodnje.

Pelari, ije su pele stacionirane u krugu ovog pojasa, ne mogu se pokretati sapelama bez njihove saglasnosti.

lan 14.

Pelari e svoje meusobne sporove reavati preko svojih pelarskih organizacija,odnosno njihovih tela obrazovanih za tu svrhu.

Pelarske organizacije


4/7

lan 15.

Pelari se ulanjuju u osnovnu pelarsku organizaciju - drutvo pelara. U okviru svoje

organizacije pelar ispunjava sve svoje obaveze, i koristi svoja prava utvrena Pravilima idrugim normativnim aktima drutva i Saveza.

lan 16.

Saglasno svojim interesima pelari se, mimo svojih drutava, mogu udruivati i u drugeoblike pelarskih udruivanja (pelarske zadruge i sline organizacije).

lan 17.

Pelarske organizacije su obavezne da unapreuju pelarstvo i da stvaraju uslove zanjegov razvoj, prvenstveno pruanje pomoi pelarima.

lan 18.

Pelarske organizacije e u svom radu razvijati sve oblike saradnje pelara, kojidoprinose razvoju pelarstva i suzbijati svaki vid nezdravih odnosa.

irenje i odravanje pelinje pae

lan 19.

Pelar preuzima obavezu da stalno radi na proirivanju pelinje pae zasaivanjem i

negovanjem bilja, koje koriste pele, i preseljenjem pela na mesto gde bi pele mogle imatibolju pau. Drutva pelara mogu sklapati ugovore sa poljoprivrednim dobrima za opraivanjepoljoprivrednih kultura, to mogu initi i sami pelari.

lan 20.

Pelarske organizacije (SPOS i SPOV i drutva pelara) se obavezuju da, u saradnji saodgovarajuim institucijama, rade na iznalaenju novih vrsta medonosnog bilja, vodei rauna orazliitim fenofazama cvetanja.

U cilju uspenije realizacije osiguranja pelinje pae, pelarske organizacije e formiratikomisije za medonosno bilje, koje e, izmeu ostalih zadataka, organizovati razne oblike

samopomoi prilikom prevoza konica na pae, organizovati deurstva na veim paama,organizovati pelare radi zatite od krae i drugih nezgoda za vreme pae (poar zbog paljenjastrnita i drugo).

lan 21.

SPOS se obavezuje, koliko bude u mogunosti, da za seobu pela na sezonske pae:

- organizuje, preko odreenih institucija i drutava pelara, obavetenja o stanju pelinjihpaa, i o tome obavesti pelare najbrim putem (telefonom, telegramom ili slino), ili prekoasopisa PELAR na mesec dana unapred;


5/7

- da preko drutava pelara prikupi podatke o stanju i lokalitetima pelinjih paa;- da na osnovu podataka od drutava pelara i drugih, da obavetenja o pelinjim

paama uih i irih regiona u Republici.

lan 22.

Drutva pelara e napraviti plan za razmetaj seleih pelara, imajui u vidu kapaciteteodreenih lokacija. To e doprineti boljem iskorienju pelinjih paa.

lan 23.

Ne moe se zabraniti doseljavanje pelinjih zajednica na odreena podruja osim usluaju prenatrpanosti, ili zbog zaraznih bolesti pela, koje utvrdi nadleni veterinarski inspektor.

lan 24.

Po dolasku sa pelama na pau pelar je duan da osigura vodu za pele. Pelar jeobavezan da na vidnom mestu istakne tablu od postojanog materijala, sa napisanom adresomstalnog boravka i brojem telefona vlasnika.

lan 25.

Doseljeni pelar je duan da se prijavi nadlenom optinskom organu i drutvu pelara,na ijem se terenu doselio, i da kontaktira i sarauje sa pelarima iz mesta u koje se doselio.Pelar je obavezan da, prilikom doseljenja pela na pau, podnese nadlenom organu optinepotvrdu o zdravstvenom stanju svojih pela.

Postavljanje pelinjaka

lan 26.

Pelar je duan da postavi svoj pelinjak tako, da pele ne ometaju javni saobraaj i nesmetaju susedima. U tome se mora potovati optinska odluka o postavljanju pelinjaka.

lan 27.

Ako pele ometaju saobraaj i susede, pelar je duan da to sprei preduzimanjempotrebnih mera, kao to su: usmeravanje izleta pela okretanjem leta u pogodnom pravcu,

zasaivanjem ivih ograda i niskih stabala voa, kako bi se uzdigao let pela na potrebnuvisinu.

Ako su pele na pai postavljene u blizini saobraajnica potrebno je, levo i desno odfronta postavljenih konica, staviti table sa naznakom: Panja! Pele na pai.

lan 28.

Kod seobe pela na pau, pelinjak se mora postaviti, u odnosu na druge, na korektannain.


6/7

Pelinjak se ne moe postaviti ispred ranije doseljenog pelinjaka ako se letausmeravaju u istom pravcu ranije doseljenog pelinjaka.

Suzbijanje pelinjih bolesti

lan 29.

Pelar trajno vodi brigu o zdravstvenom stanju pelinjih zajednica.

U cilju spreavanja pelinjih bolesti pelar odrava istou na pelinjaku i linu higijenupri radu sa pelama.

Pelar preduzima posebne mere radi spreavanja pojave grabei i pomae susednimpelarima u suzbijanju grabei na njihovim pelinjacima.

lan 30.

Pelar je obavezan da se osposobi za borbu protiv pelinjih bolesti u onoj meri da moezapaziti znake bolesti kod pela. Ovo, radi toga, da bi mogao zadovoljiti zakonsku obavezuhitnog prijavljivanja bolesti.

Prilikom svakog pregleda pelinjih zajednica, pelar treba redovno da kontroliezdravstveno stanje pela, i da ima u vidu da opadanje snage pelinje zajednice moe biti jedanod znakova neke bolesti.

Drutva pelara, SPOS i SPOV, posebno vode brigu o upoznavanju pelara sa

zakonskim propisima o zatiti pela od bolesti.

lan 31.

U sluaju pojave prvih znakova bolesti, ili sumnje na bolest, pelar je duan:

- da u roku od tri dana dostavi materijal iz bolesne konice na laboratorijsko ispitivanje.Ovo se rauna od momenta kada je pelar uoio prve znake bolesti;

- da prijavi organima veterinarske inspekcije sumnju na oboljenje;- da omogui nesmetan rad organa, koji vri pregled pela po nalogu veterinarske

inspekcije.

lan 32.

Pelarske organizacije (SPOS, SPOV i drutva pelara), u saradnji sa veterinarskminspekcijama, iniciraju programe preventivnih mera u cilju spreavanja pojave pelinjih bolesti.Programe mera donose nadleni organi optina i Republike na rok koji odrede.

lan 33.

Prilikom dijagnostikih i drugih ispitivanja u cilju preventive i kod kontrole zdavstvenogstanja pela i pelinjih proizvoda, pelari su duni da prue punu pomoovlaenim organima.


7/7

lan 34.

Drutva pelara treba, u sluaju osnovane sumnje na bolest, u saradnji sa

veterinarskom inspekcijom, da organizuju pregled svih pelinjih zajednica na ugroenompodruju i pritom aktiviraju pregledae pela.

lan 35.

Drutva pelara, u saradnji sa veterinarskim slubama, organizuju osposobljavanjepelara za pregledae.

Drutva pelara, u saradnji sa veterinarskim inspekcijama, organizuju rad pregledaa usluaju seobe pela na pae izvan teritorije optine.

Po izvrenom pregledu, pregledai podnose izvetaj o naenom stanju veterinarskojinspekciji i drutvu pelara.

lan 36.

Pelarska drutva organizuju pomo pelarima radi dobijanja pravine nadoknade usluaju unitenja pelinjih zajednica prilikom zakonskih obaveza suzbijanja pelinjih bolesti.

Pomopelarima, koji nisu u mogunosti da odravaju svoje pelinjake

lan 37.

Da zaputeni pelinjak ne bi postao izvor pelinjih bolesti, drutva pelara preduzimajuodgovarajue mere i pomau pelarima u sledeim sluajevima:

- poetnicima u pelarstvu;- obolelim i ostarelim pelarima;- pelarima u radnom odnosu ili sa drugim poslovnim obavezama;- pelarima, koji su odsutni zbog odlaska u vojsku ili slinim sluajevima.

U svim ovim sluajevima drutva pelara vode posebnu evidenciju pri organizovanjupruanja pomoi, i vode nad njom nadzor.

Zavrne odredbe

lan 38.

Odrede ovog Kodeksa odnose se na sve draoce pela u Republici Srbiji.

lan 39.

Izmene i dopune Kodeksa vre se prema ukazanim potrebama, a po obavetavanju svihdrutava pelara u Republici.

Ovaj Kodeks stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u pelarskom asopisu Pelar.

pcelarski kodeks.pdf

Documents