paunovic 1 1995adad

8/18/2019 Paunovic 1 1995adad

1/19

Zarko Paunovi6

Institut za filozofiju i druStvenueoriju

Beograd

uDK327.36

Originalninaudni ad

MIROVNE AKTIVNOSTI

U

SRBIJI-

Izmedu nicijativa

pokreta

Danas u Srbiji

postoji

mno5tvo

graclanskih

nicijativa,

gru-

pacija i udruZenja azliEitih orijentacija i vrsta, koje smo olako

spremni nazvati

poliretom.

Paradoks

e

da se sami

pripadnici

tih

grupacija,

bez mnogo razmi5ljanja,

takoder, nazivaju

pripadni-

cima pokreta, a

da

pri

tom nemaju ni najosnovnije

elemente

koji

su bitni

za

odreclivanje

pokreta,

kao

Sto su:

izazivanje

druStve-

ne

promene

ili uticanje

na nju,

pokretanje

znatajnijeg druStve-

nog

problema,

Sirok

adijus

delovanja,masovnija

podr5ka

gradana

i sl.

Poslednjih

godina,

sa

porastom

broja

angaZovanih ojedi-

naca

grupa

vezanih za

probleme

rata

(antiratno

delovanje), ra-

zvilo

se mi5ljenje da

je

u Srbiji nastao mirovni

pokret.

Namera

ovog

rada

je

da

pokaZe

da li uistinu danas u

Srbiji

postoji

mi-

rovni

pokret

u sociolo5ko-politikoloSkom nadenju og

pojma.

Da

bismo do5li do odgovora na ovo

pitanje

moramo najpre odrediti

znadenje

pojma pokret,

navesti

osnovne

karakteristike mirovnih

pokreta,te dati kratak prikaz nastanka, azvoja delovanjamiro-

vnih akterau

biv5oj

Jugoslaviji

dana5njojSrbiji.

Mirovne aktivnosti,

u ovom tekstu, obja5njavajuse

anali-

zom delovanja stanovi5taalternativnih

grupa,

organizacija

ud-

ruLenja

grailana

koja

svoje aktivnosti zasnivaju na

antiratnim ak-

cijama, antimilitarizmu, kulturi

mira

i nenasilja.

Ovde

je,

dakle,

red o onim kolektivnim akterima

i njihovim oblicima delovanja

koja

su

alternativna

drugadija od trenutno dominantnogdelova-

nja zasnovanog a sili, mrZnji,strahu manipulaciji.

'

Ovaj tekst

e

nastaokao deo

projekta

,,Patologija

grattantkog

drulna

u SRJugoslnviji",

koji finansira

Saveznoministarstvoza

nauku tehnologiju,

a diji

je

rukovodilac dr Stjepan Gredelj.

v)

N

Ff

107


2/19

z

M

N

108

l. Neka teorijska tumatenja druinenih

pokreta

eovek

suoben a strukturnom rizom sveta

koja

se odituje

kao ekonomska,

olitidka,

kulturna,moralna ekolo5ka, vek

i

nanovo,u doba

,blokiranja

azvoja ,

postavljapitanje:

Sta

raditi

dalje? Kriza Livota

e,

kaZu eoretidari,kriza institucija koje ne

mogu

jambiti

stabilnost

poretka

zadovoljenje

potreba.

U tom

sludaju,

ostoje6e

tanje vrednosti e li konzervi5uli semenjaju

akcijama oje

,,iskadu

z

institucionalnih

kvira,

ormirajuii tako

alternativno elovanje

pokret.

Dakle. kriza nosi leve i desne

orijentacije

neokonzervativni

alternativni

odgovor).Ona

e

realno

postojedi

ocijalnikontekstdelovarya

okreta.

Uspon

neokonzer-

vativnih

desnidarskihdeologija autoritarnih ru5tvenih rijen-

tacija,predstavlja,akoderedanod odgovorana tu krizu, a time i

izazov novim druStvenim

okretima.

Smatra se da

je

sintagmu

,dru5tveni

okret prvi

uveo u

upotrebu

Lorenc Von

Stein 1850.

godine

u knjizi

,,Povijest

druStve-

nog

pokreta

u

Francuskoj

d 1789.do danas .Od tadase taj

po-

jam

u dru5tvenimnaukama

upotrebljavas

razliditim atributima,

tako da

s obzirom

narazlid,ite

sadrZaje

njihove

osnovnesocijalne

nosioce

pokreti

mogu biti:

politidki,

nacionalni,verski, kulturni,

alternativni,

lasni,autoritarno-populistidkitd. Ipak, najSira de-

sto upotrebljavana

odela

e

na emancipatorske

koji

Sire

polje

ljudske

slobode demokratije) neemancipatorske

toji

te

prostore

suZavaju).

Kao

i svaki fenomen

pojam

iz

podrudja

dru5tvenihnauka,

i

pojam

dru5tvenog

pokreta

e5ko

e

definisati tumaditi. Zbog

toga

emo se zadrlati samona nekoliko,

po

na5emsudunajrele-

vantnijih teorijskih tumadenja ruStvenihpokreta,koje iemo ukra-

tko izloZiti zbog razumevanja amog

pojma

njegovih osnovnih

karakteristika.

Agnes Heller smatrada

,,pokreti

nastajukada su ljudske

maseu

pokretu

madaseuop5te e

pomeraju. l Po njenom

mi5ljenju

ovaj

pojam

se

moZe abiti

samo

u sludaju

,ako

e

pokret

mase

izazvannekim

problemom,

uglavnom

ednim

problemom,

koji

moZe

biti socijalne,

politidke

ili duhovno-kulturne

prirode,

il i

kombinacijom

ova

tri elementa .' Po ovom tumadenju,

pokreti

imaju slede6e arakteristike

'

AgnesHeller,

,Pokreti

NaIe teme,br.10ll984,Zagreb, tr. 1831

2

Isto, tr. 1831.


3/19

a) da

bi

bili delotvorni

oni

moraju

uvek izrasti

iz nekog

sistema

potreba,

koje

moraju biti

nezadovoljene

a bi se

avila

motivacija

za delovanje;

b) sastoje

eod

pripadnika

azliditih

slojevadru5tva.

Pripad-

nost

pokretu nije determinisana

odelom

ada,

pa

se

pripadnici

pokretanalazeu razliditim socijalnimstratumima.U modernim

pokretimadin sudelovanja

pokretu

prevazllazigranice

sfatifika-

cije, tj. onu funkciju

i

poloZajkoju dlanovi nadevr5e imaju u

dru5tvu.

,Da

ponovim,nije funkcija

koja

sevr5i vei

potreba oja

se doZivljava

-

faktor koji odreduje

hode i

se

neko

prikljuditi

izvesnom

pokretu

koji

6e o

pokret

biti";'

c) internacionalni u,

Sirese

izvan

nacionalnih

granica

u

skladusa

problemima

oji

uslovljavajukrizu, a koji tako


4/19

()

z

t4

N

teLnjaza okondanjem konomske ksploatacije, ei borbaza uticaj

u

procesima

ru5tvenog dludivanja.On nove dru5tvene

okrete

defini5e

kao

oblike

kolektivne volje i

delovanja

koji

iniciraju

nove

zahteve.

Dru5tveni

pokreti

su rezultatkonflikta kultume usmereno-

sti, a ne

,,protivrednosti

odredenogvladaju6egsistema .6Bit dru-

Stvenih okretajeborba za uspostavUanje,konffolenad odredenim

dru5tvenim

poljem .

To

su

nova'polja,polja

borbe L osvajanje

identiteta kvalitete Zivota,ali i borbe zamft i kulturu nenasilja.

Alberto Melluci,

pak,

ukazujena to da

e

pokret

e5kodefini-

sati

konceptualno,

er

ima mno5tvopristupa

koji se te5kouporedu-

ju,

pa pokrete

defini5ekao sistemekolektivne akcije ili delovanja:

,,Ono

5to se, empirijski, naziva dru5tveni

pokret,

u s_tvari

e

sistem

akcije koji

povezuje

mno5tvo orijentacija akcija. '

On

pokret

ne

defini5e nstitucionalno,

ve6

e

on za^njega

,empirijska

ezultanta

diferenciranihdru5tvenih

procesa. o

Za njega

objasniti

pokret

znadi objasniti druStvenu

prirodu

kolektivne akcije, a

,,savreme-

na kolektivna akcija

predstavlja

oblik mreZa

(networks)

polu-

uronjenih u svakodnevniZivot. eNormalnu situaciju

pokretapred-

stavlja

mreLa

malih

grupa

koje su u medusobnoj nterakciji, Sto

zahtevaosobni angaiman

u

isprobavanju praktikovanju

kulturne

inovacije. Pokreti sepojavljuju samopovodom specifiEnihprob-

lema,kao npr.

velike

mobilizacije zamk,abortus,

protiv

nuklearne

politike

i

predstavljaju

deo savremene olektivne akcije, koja utiEe

na kulturne

kodove

promenu

simbolidkogsistemai ,.

Tom Bottomore

dru5tveni

pokret

defini5e kao kolektivni

napor

da

se

provede

li spredi

promena

u

postojedem

druStvu.Po

njemu

pripadati

pokretu

zna6i

,,slagati

se s odredenim socijalnim

stavovima li dokfinom,inaiavajali to u svakodnevnim

politidkim

raspravama biti spremanna sudjelovanjeu

povremenim

akcijama

kao

Stosu

demonstracijeli pobunjeniEki

zborovi. ro

6

Isto.str.

I 33.

7

Alb rto Melluci,

,,Kraj

dru5tvenih

pokreta ,

Nale teme, br. 10/1984,

Zagreb,str. 184647.

8

Alberto

Melluci,

,,Pokreti

kao

poruke ,

Pitanja,br.

3411988, 7,aWb,

sh.24.

e

Alberto

Melluci,

,,Social

Movements

and the

Democratizationof Ev-

eryday Life , u J. Keane

(ed.),

Civil

Society

and the State, Verso, London, New

York.

1988.

r0

Tom Bottom

orc,

Politiika sdciolo

gija,

Kulturni ndnik, 7.agreb,1987,

str.67.

l l 0


5/19

v)

&

N

*i

t:r

Pored

gore

navedenih

zvoda,

umadenja

odreclenja ojma

dru5tvenog okreta,

nave56emo

dve definicije

domaiih

autora

(koje

sistematizuju

ve kljudne

elemente

z teorija

o dru5tvenim

pokretima)

koje

nam ujedno

mogu posluZiti

kao radne

definicije.

Anton

Bebler

smatrada

neka

grupa

postaje

pokret

ek onda

kada

se zalaLe

za neki

znatajan

dru5tveni

cilj

i kad

postaje

znalajna

druStvena

rupa,

tj. kada

ma

znadajan

uticaj

u dru5tvu.

,U

uZem

smislu

-

dru5tvenipokret

e

skup

medusobnopovezanih

organi-

ziranih

djelatnosti

nosilaca

djelatnosti

koji se

medusobno

Wveza-

ni i

organizirani

zalalu

za

ostvarenje

nekog

znadajnog

rustvenog

cilja."rr

Slidnu, ali precizniju

i

sadrZinski

iru i

obuhvatniju

defil

niciju

dru5tvenihpokreta

daje Vuka5in

Pavlovii:

,,DruStveni

okret

je

kolektivna,

avna,

dobrovoljna,

masovna,

manje

li

vile

spontana

akcija ljudi koja izrasta z nezadovoljenihpotreba,izraiava odre-

dene

sukobe

nteresa,pokreie

re5avanje

nadajnih

drustvenihpro-

blema

i stremi

manjim

ili ve6im

dru5tvenimpromenama.,,t2

U

ovoj

definiciji

su ujedino

date

osnovne

karakteristike

drustvenih

pokreta

na osnovu

kojih

seoni razlikuju

od ostalih

udruienja gratlana

i politidkih

partrja.

Dakle,

svaki

dru5tvenipokret

nastaje

z dvarazloga:

neza-

dovoljenog

sistemapotreba

zahteva

a

promenama.

Njegov nas-

tanakgovori o odredenojvrsti druStvenog onflikta koji nije mogao

biti relen

unutar postoje6ih

nstitucija

i

datog

odnosa

dru5tvenih

snaga.

Elemente

pokreta,

pokret

poprima

tek

onda

kad

postane

znaiajna

druitvena

grupa

koja ima

odredeni

uticaj

u dru{nu,

tj.

kada moZe

da

uzrokuje ili

utide

na odredenepromene

znadajnih

drultvenih

ciljeva,

a to se

obidno

dogada

ek onda

kada

postane

mnsovan

kada

veliki

deo

gradana

shvati

osvesti

njegov znataj,

ciljeve

i

posledice

koje

prouzrokuje.

2.

Mirovni

pokret

2.1.

Pojam

mira kao

analitidka

kategorija

Mir kao

edan

od vekovnih

politidko-etidkih

deala

Zivota u

zajednici,

nosi obeleZjevrednosti

po

sebi, koju

se

gotovo

niko ne

usudi

dovoditi u pitanje

kao

takvu.

Moralno

odobravanje

mira i

ll

Anton Bebler,

,,suvremena

retanja

u mirovnom pokretu..,

pogledi,

Split,br. 211985

str.64.

12

Vuk"Sin

Pavlovi6,

,,Dru5tveni

pokreti",

Leksikon

temeljnih

pojmova

polin&e,

Skolskaknjiga, Zagreb,

990, str.

I 17.

l 1 l


6/19

()

z

v

N

moralni

protesti protiv rata

postali

su toliko

uobidajeni svakodnevni

da su maltene

dovedeni

u situaciju

da oznadavaju

spraznu

etoriku

iza koje

ne stoji

i nameravano

delovanje.

To

je

zbog

toga Sto

e

mir

postaoomiljena

red,

ne

samo

stinskih

pobornika mira,

vei i

uobidajena

raza

najLe((ih

ratnika.

Mir je toliko poZeljnostanjeodnosau druSwu medu drZa-

vama, da

je

te5ko

nadi

nekoga tko

bi mu se, barem sa

normativ-

nog aspekta

sprotivio.

Ali,

dim se sa og

aspekta pustimo

na

pra-

gmatiEki,

na kome se

aktivno5iu

i delovanjem dokazuje

stinsko

mirotvorno

opredeljenje,

odmah

se uodava

ascep. z tog

rascepa,

mogu se,uslovno

redeno,

zvesti

najmanje ri

vrste mirovnjaka'

Pwo,apsolutni

mirovniaci,

koji su bez obztra

na situaciju

za

primenu

samo

nenasilnih

metoda

delovanja.

Njima se obidno

predbacujeda prave nasilnu simetriju izmedu agresora irtve,a

previda

se stog

momenta

njihov zahtev

za obostranoodustajanje

od

nasilja,

pa

h

se

zatoolako

proglalava

prisffasnima

,,apstraktnim

mirovnjacima .

Drugo,

to su uslovni,

situacioni

mirovniaci,

tj. oni koji

su u

odredenim

situacijama

za nenasilne

oblike

aktivnosti, a u odrede-

nim momentima

za

nasilno ratnidko

re5avanje

roblema.To se

uglavnomodnosina nasilno suprotstavljanjeu

sludajuodbrambenog

rata, ali se

zato u sludajevima

gradanskograta,u kome

se

veoma

te5ko aduduje

5ta

e

odbrambeno,lako

nalaze na drugoj

(ratniEkoj)

strani.

;

Trede, o sl

,,frazerski

mirovnjaci,

koji sf'la mir

samo

na

redima,

er

znaju da tako o sebi

swaraju

pozitivnu

sliku,

a u

sva-

kodnevnom

Zivotu zagovornici su

nasilnih

metoda e5avanja

rob-

lema.Oni

svojenasilne

metodeopravdavaju

mirom:

,,1\4i

ada

atu-

jemo da bismopostigli mir (Si vis pacem parabellum).,,Neletko

je

i sam

rnir'

ideololka kategorija,

orude

obmanjivanja

(,rat

radi

mira').

Mir kao svrha

desto opravdava

at

kao sredswo

tako

ga

prewara

u

'sveti

rat' za odbranu

mira. ''

Tbogtogase u svakodnevnoj

olitidkoj komunikaciji

i

jav-

nosti,

pojavljuje

problem

identifikacije

istinskih

pobornika mira

6iji ie

ne samo

govor,

nego nadin

delovanja

odgovarati

om

ime-

nu. Upravo

u

tom

tipu delovanja

i nadinu reakcije

na

pojedine

akcije i delovanja drugih

(nasilne

li

nenasilne),razaznajemo a-

zlidite

tipove mirovnjaka,

koji nisu

uvek u

svakodnevnom

Zivotu

13

L.lubomirTadiC,

,O

ratu i miru ,

KnjiZevne

ovine,

bt.857.

od 01'

februara1993,Beograd,

str. 1.

lt2


7/19

ba5

ovako kruto

ideal-tipski

odretteni, e6 postoje

medutipovi,

koji senajde56e

dnose

na

pruu

i drugu

gore

navedenu

rupaciju

(apsolutni

situacioni

mirovnjaci).

Od njih su

sastavljenimirovni

pokreti.

Kod

apsolutnih

mirovnjaka

taj rascep zmedu

retoridkog

delatnog

ne

postoji,

dok

sekod

uslovnih

pojavljuje

problem

er

se

ne moZe adnouoditikada e neSto dbrambeno, kadanije, te ih

zbog toga

jedan

deo

uvek pronalazimo

u

sva tri

gore

navedena

mirovna

tipa.

Iako

su, dakle,

svi ljudi

uop5teno

ovoredi

zamfu,u

odrede-

nim stanjima

kada

se o

opredeljenje

okazuje

nadinom

delovanja

i

ponaSanja,

idi

se

da to i nije

ba5 ako,

ve6 da

postoje

ogranidenja

koja

ga

uslovljavaju.

,Mir

e

neutoljiva

judska

Lelja,ali

rat ima

mno5tvo

akode judskih poklonika."ra

Da nije

tako,mirovni pokreti

ne bi ni imali svojesvrhe cilj.

O znadajnim

zalecima

mirovnih

inicijativa

kod

nas, moZe

se

govoriti

tek nastankom

ata.

U daljem tekstu

namera

nam

e

da,

nakon

uodavanja

osnovnih

karakteristika

mirovnog pokreta,

ukra-

tko u osnovnim

konturama

prikaZemo

azvoj i

nastanak

mirovnih

inicijativa

u biv5oj

Jugoslaviji,

e

da izvr5imo analizu

mirovnih

aktivnosti

u Srbiji

i

vidimo

da li

se moZe

govoriti

o mirovnom

pokretu

li

o

nedem

drugom.

2.2.

Osnovne

karakteristike

mirovnog

pokreta

Mirovni

pokret

destose

oS

naziva

pacifistiEkim,

er

red

pacifizam

svoje zvori5te

ma

u latinskoj

rcEi

pax,

Stoznadi

mir, a

u doslovnom prevodu

pacifizam

bi oznaEavao

mirovnja5tvo.

ako

izgledada

su

pacifistidki

i mirovni

sinonimi,

mnogi ih

pojmovno

i

sadrZinski azlikuju kako bi mogli odrediti pojavekoje se

odnose

na borbu

zamt.

U tom kontekstu,

reciznije

edeno,

mogli

bismo

govoriti

o mirovnom pokretu

kao

o antiratnom pokretu,

dok

bi

pacifizam

obuhvatao

Sireznadenje

predstavljao

bi

,,zajednidko

ime

za

gledi5ta

aktivnosti

u korist

odvra6anja

odbijanja

oruZanog

nasilja

kao oduvanja

rajnog

mira.""

To znadi

da

jepacifizam

Siri

pojam

od mirovnja5tva

odnosi

se na ono stanjepokretakad on deluje i u ratu i u miru. Dakle o

14

Isto. tr . .

rs

Boiun Grobovbk,,,Mirovni

pokreti",

Omladinske

veste,Beograd1987,

=

F

p

N

J

str.89.

I 3


8/19

.c)

z

D

v

N

mirovnom

pokrctumoZemo

govoriti

u uZem

smislu

kao

antiratnom

pokretu),

diji

je

primarni

cilj obustavljanje

ata,sa

pretenzijom a

nakon oga

postanemirovni

pokretu onom

Sirem

nadenju

oje

e

sadrZano

pojmu

pacifizmai koje

podrazumevaSirenje

antimilita-

izma,kulture

mira, tolerancije

nenasilja.

Ovaj

Siri

aspekt

mirovnih

aktivnosti vezan e za periodepredkonfliktnih postkonfliktnih

situacija,

a nemogui

e

u vremesamog

onflikta,

u ovom

sludaju,

rata.Nasuprot

ome,

mirovni

pokret

u

uZem

smislu

kao

antiratni

pokret)nastaje

vreme

oruZanih

ukoba,

li samo

ako se i sukobi

ne odvijaju

u

vlastitoj

zemlii. Tamo

gde

traje

rat, tj.

na onom

teritoriju na

kome se

on

vodi, nema

antiratnih

akcija

ve6eg

nten-

zitetai

obima.

To nam

vrlo dobro

pokazuje

,,naS" slubaj.

Nije

doblo

do nastanka

antiratnog

pokreta

na

podrudjima

gde

se

rat

vodio, ali

e

zatodo5lo

do nastanka

ntiratnog

okretau Srbiji na

dijem

eritoriju

on nije

voden,

a koja

e

udestvovala

njemu'

Nastanak

acifizma'ovezujee

prvenstveno

a neke

protes-

tantskbsekte

kvekeri,

menoniti,

Moravsko

bratstvo)

koje

su od-

bijale

upotrebuoruZja,

sluZenje

ojske,no5enje

uniforme.

U

19.

veku uz ovaj

verski

pacifizam

pojavljuje

se

snaZni

ekularni

pa-

cifizam,dije

su deje

kasnijedobijale

sve

vi5e

pristalicamedu

ad-

nicima. Kasnije u toku drugepolovine 20. veka kada e znatno

ojadao,

pokret zamirje

imao tri

velika talasa:

pedesetih

odina

pokret

protiv atomskebombe;

Sezdesetih

pokret

protiv rata

u

Vijetnamu;na

prelazu

z sedamdesetih

osamdesep

antinukleami

kaojedan

od

najsnaZnijih

oji ujedno

ozna(ava

prekretnicu

re-

rastanja

starog

u novi

mirovni

pokret.

Danas

e

to u

normalnim

dru5tvima

pokret

protiv represivnih

ehnologija

kojima

se ojadava

procesmilitarizacije

ru5tva

drZave.

Prva eksplozija

mirovnja5tva,

oja

je

dobila

sveevropske

razmere

astala

e

krajem_1981.

odine,a odnosi

se

na novi

anti-

nuklearni

mirovni

pokret."

,,Prema

dlikama

kao Sto

su

masovnost,

trajnost,

ntenzivnost,

ao i istrajnost,

ojava

mirovnog

pokreta

e

u

periodu 1981-1983.

odine

bar

:uZapadnoj

vropi

svakako

pre-

vazi5lasve dosada5nje

ojave

mirovnih

pokreta

u evropskoj

sto-

16

O poj-u i razvoju deje mira i mirovnih pokretavideti: SonjaLiht,

,,Mir",

Enciklop

edij a

p

o it i ke

ku tur e,Savremena

administracija,

Beograd,

1

993'

str.668-673.

17

Lynn E. Dwyer,,,structure

ndStrategy

n

the Antinuclear

Movement",

u knjizi

Jo Freeman

ed.),. oclaI

Movements f

the

Sixties

and Seventies,Longman'

New

York ,1983,p .

48-161 .

t I4


9/19

F

'q

p

L

N

J

riji."tt

Osnovnu

okosnicu mirovnih pokreta

u SkandinavtjiiZa-

padnoj

Evropi,

pored

vei

pomenutih

verskih pacifista (hriSdanskih

organizacija),

dine

i ekolozi

(Zeleni).

EkoloSki pokretje,

takoder,

protiv naoruZavanja

militarizacije

druStva,

naroditonuklearnog,

Sto

ga

dini tesnopovezanim

sa

pokretom

za mfu.

Dana5nji,novi

mirovni pokreti su nepartijski vanparlamentami,er sene veZuza

partije sindikatea,

takode,

nisu,kao

stari,vezani

samoza nacio-

nalne

okvire, ve6

su nternacionalni.

Osnovneorganizacione

arak-

teristikeovih

pokreta

su: kolektivna

akcija,

dobrovoljnost,

tvore-

nost, masovnost,

lastidnost,

pontanost,

avnost

delovanja, ifu-

znost, nteresna

snova

okupljanja

dru5tvena

nadajnost roblema.

,,Svojim

demokratskimpluralizmom

novim

odnosom zmedu

ma-

sovne spontanosti politidkog

angaLmana,

avremeni

mirovni

pokret stvara nam Sirokuopozicionukulturu, razvijanove oblike

dru5tvene politidke

demokratije

(mnogo

Sireod

postojedih

poli-

tidkih partija

i institucija)

nudi

osobenu

pluralistidku

politidku

strategiju

u dijem

su

srediStu 5tra

druStvena

ritika

savremene

drLave

njene represivne

militaristidke

politike,

kao i upotrebe

u-

klearne

ehnologije,

ao osnove

ovih

oblika dominacije."re

Mirovni pokret

smatrada

semir moZe

oduvati

edino

trajnim

Sirenjem

granica

slobode

demokratije

u

odludivanju

o

pitanjima

mira,

er

su odluke

za

opstanakjudske vrste

najmanje

dostupne

javnoj

demokratskoj

kontroli i

ude5iu judi.

Stoga

mirovni

pokret,

zajedno

aostalim

novim

drulwenim

pokretima

dini vaZnu

unkciju

ogranidavanja

mo6i

drLave razvijanja

ormi

civilnog

dru5tva.

,Ti

pokreti

ne

smeraju

na drZavnu no6,

vei

samo na za5titu

od nje

s

pomo6u

demokratskih

zapreka ravnotei,a."to

Odludu.luCi

znataj

poketa

leZi

u njegovoj

odbranicivilnog,

antimilitaristidkog

dru5tva

od drZave.

2.3.

Mirovne

aktivnosti

u bivioj

Jugoslaviji

Zanzliku

od liberalno-demokratskih

oredaka,gde

su mi-

rovni pokreti

nastali

kao svojevrsna epolitidka

opozicija driavi,

l8

Bojan

Grobov5ek,

sto,str.98.

tn

Vukusin Pavlovii, Poredak alternativa,Univerzitetskaijed,Nik5ii,

198' l

str .127.

20

John K"un",

,,Grailansko

ru5tvo mirovni

pokret

u

Velitol

nritaniii",

u knjizi

Obnova

utopijskih

energija,ur.

Vuka5in

Pavlovii,

IIC SSOSrbije,1987,

Beograd,

tr.

396.

115


10/19

.c)

-

z

p

v

,N

ali i u nekoj

meri i trenutnim

vladaju6imodnosimau dru5tvu,

u

istodno-evropskim

real-socijalistidkim

emljamaoni su

predsta-

vljali

sastavni

deo drZavneorganizacije,zbog

dega h ni ne moZe-

mo svrstati

u nove dru5tvene

okrete.

Mirovne aktivnosti u tim

zemljamauZivalesu

znadajnumaterijalnu

podr5ku

drZave

er

su

od nje i osnovane,abi sluZileu propagandistidkevrhesamih ih

sistema,

ako da se tu ni nije

govorilo

o mirovnom

pokretu ve6

samoo mirovnim

organizacijama. e

mirovne

organizacije,

vo-

jom

delatno56u,klapalesu seu

vanjsku

politiku

svojih zemalja

sluZilesu

kao sredstvozakvazi-legitimaciju

ih nedemokratskih

poredaka apologetsku dbranunjihove

vanjskepolitike. Metod

rada ih organizacija vodio

sena dobro

pripremljene

organizova-

ne manifestacije,ali nikada ne na proteste demonstracije.sti

procesi

odvijali su se u

tada5njoj ugoslaviji.

Jugoslavijau

razdoblju

,,evroraketne

rize nije bila

pozor-

nica masovnogmirovnog

pokreta

zbog svoje

(prema

adalnjem

sluZbenomumadenju)

,neblokovske

olitike , a

osim toga,u

kru-

govima

vladajuie elite smatralo e da Jugoslavija ao

nesvrstana

zemlja daje veliki

prilog

u borbi zamir u svetu da

e

zato nepri-

mereno da se u njoj

pojavljuju

nekakve

mirovne akcije i

protesti

koji sezbivaju izvan zvanl(nihinstitucija. Na zvanidnoj,sluZbenoj

politidkoj

sceni

postojali

su drZavniorgani

(Savezni

sekretarijat

a

inostrane

poslove)

koji su se zalagali za mir, razoruZanje,

es-

vrstavanje koji su aktivno sudelovaliu delatnostirna

oje se idu

ogranidavanja

aoruZanja okrilju UjedinjenihNacija.Osim

toga

tu

su

postojale

drubtveno-politidkeorganizacljekoje su,

takode,

imale

nekesvojemirovneaktivnosti

npr.

preko

svojih

komisija).

Pored tih

foruma

postojao

e

i specijalizovani orum zadulen

za

mirovnja5tvo, to

je

Jugoslavenska

iga za mir, slobodu ravno-

pravnost

naroda

(u

daljem tekstu samo

Liga

za mir).

Preko nje

je

izvodenosimuliranje

mirovnog

pokreta,

organizovanjemaznih

mi-

rovnih manifestacrja, li ne i mirovnih

protestnih

skupova.

Liga

je

osnovana

959.

odine

kao dru5tvena rganizacija

diji seoblik

delovanja retaou okviru Socijalistidkog aveza

adnog

narodaJugoslavije.Njena

aktivnost

e,

kao uostalom drZavno-

politidkaaktivnost oga vremena,bila prvenstveno smerena a

medunarodno-politidku

omunikaciju odnose.Ogranci

Lige za

mir

postojali

su u svim

ugoslavenskim

epublikama.Ona

e

bila

reZimska

organizacijakojaizasebe

nije imala ni dlanstvoni

pokret,

ali

e

zatodobijala sredstva

z

saveznog udZeta.

ovac

e

tro5en

i l 6


11/19

najvi5e

na medunarodnu elatnost

Sto

pokazuje

da

oj je

primama

svrha

bila

politidko-propagandnerirode),

a za delovanjeunutar

zemlje

roSeno

e

vrlo malo

sredstava

to uglavnomza

,,mirovno-

sletske"

priredbe

akva

e

npr.

,,Trka

mira kroz Jugoslaviju".De-

lovanje

oj je

bilo ogranideno a

uzakkrug aktivista iscrpljivalo

se u odgovaranju na razll(ite medunarodne nicijative. To je re-

zultiralo

teZnjom

da mirovni

pokret

kod nas

postane

edan

od

altemativnih ruitvenih

pokreta,

oji 6e delovati zvan

postoje6eg

politidkog

istema,

osebno

zvansluZbenog ocijalistidkogaveza.

Smatra eda su

prve,

alternativne, einstitucionalnespon-

tane

mirovne akcije,

pokrenute

u Sloveniji, a

bile su

vezaneuz

skraiivanje vojnog roka, civilnu sluZbu, e

protiv privilegija

oficira

i stacioniranja meridkih aketas nuklearnim

glavama

u

Evropi.

,,Prvaalternativnamirovnjadka kcijaodrZanae 1983.godinena

Plednikovom trgu u Ljubljani u kojoj su istaknuti zahtevi

za

sk-

ra6enje

vojnog

roka

-

osim togabila

je

to

i kritika atomskog

onfija

i njegovih

opasnosti

o

svet.Godine

1984.

odrLan

e

prvi

tabor,

koji

je

problematizirao

lternativne dbrambene oncepte,mirovnu

kulturu, a 1985. skristalisao ekonceptmirovnogodgoja civilne

sluZbe."2l

Prve mirovne nicijative i

protesti

bili su teritorijalno ograni-

deni na zapadJugoslavije.Ostatakzemljenjima e uglavnombio

konsterniran, vlast zate(ena. togase

ne moZe

govoriti

o

postojanju

mirovnog

pokreta,

er

osim ekologa,

drugih

oblika

novih druStvenih

pokreta

na celom

ugoslavenskom

rostoru

nije

bilo. O

tome

govori

i Anton Bebler:

,,Za(to

mi ne moZemo

govoriti

o

postojanju

mi-

rovnog

pokreta

u smislu

dovoljnomasovne skladene jelatnosti,

dovoljno

znadajnihdruStvenih ubjekata?Mi

ovdje

imamo

posla

s

dru5tveno

nadajnim iljem, medutim,nemamo

ovoljno

masovne

grupe

koja bi imala svijesto

zajednidkom rotivniku

li tendenciji

koja

bi seborila.

U nas

e

pak

veomamalo

potrebnepovezanosti.

U uZemsTislu te

rijedi, mi ne moZemo

ovoriti

o

mirovnom

pokrenr

kod nas."" Osim toga,kasnija zbivanla

pokazala

u da su

te

prve

slovenadkenicijative

zadobilenacionalistidkikarakter,a sve

pride

o civilnom dru5tvu novim

dru5tvenim

pokretima

rajale

su do

osamostaljenja

otcepljenjaSlovenije.

judi

koji su

vodili te inici-

jative i grupe do5li su na vlast, ili kako kaLe Tomai Mastnak,

2r

And"lko Milardovi6, Spontanost

institucionalnosl, airos,

Beograd,

t 9 8 9 , s t r . 9 l .

22

A. Bebler, sto,str.70.

F

q

p

N

J

T1T


12/19

()

z

v

'N

,,civilno

dru5tvo

e

do5lona vlast ,

a time

e

prestao naZniji alas

tih inicijativa.

Danassu na delu novi

akteri civilnih

inicijativa,

ali

su

one daleko

slabije

er

u njih

vi5e nisu ugradene

nacionalne

ideje,

ako

da mirovne aktivnosti

u

Sloveniji,

danas,

maju malu

mo6

i marginalan

uticaj na zbivanjau

dru5tvu,slidno

mirovnim

grupamau ostalim novostvorenim drZavamanastalim raspadom

Jugoslavije.

2.4.

Mirovneaktivnosti

Srbii

Podeci ata i totalni raspadjugoslavenske

rZavedoveli su

u Srbiji do

prvih

mirovnih

aktivnosti, antiratnih reakcija

protesta

ito, na

podetku

uglavnom

graclanskih

druZenja

partija.Te mirovne

aktivnosti

vezanesu za ratna zbivanjana

osnovukojih bi

ih mogli

podeliti u tri faze:

predratnu

li

pripremno

ratnu,ratnu,

pripremno

post-ratnu.

Svakuod ovih faza

karakteri5u azliditi oblici

mirovnih

aktivnosti.

U

prvoj,

predratnoj

ili

pripremrc-ratnoj

fazi,

koja se odno-

si

na

period

u kome se

rat

pripremao

(kraj

osamdesetih

gg-dina)

nastajile

su razne

gractanske

nicijative, organizacije

grupet3

oje

su nastojalesvojim delovanjemda neutrali5u,pokazalosekasnije,

daleko modnije

nacionalistidko-Sovinistidke

regresivno-populi-

stidke

pokrete.

Ove

grupe

nisu bile

iskljudivo mirovne,

vei su se

pored

ostalih

pitanja

z svog

programskog

adabayfle

problemima

mira. One

su

poduzimale

samostalne

nicijative i

akcije za spre-

Eavanje

ata i

pacifikaciju

tadaSnjih

poluratnih

odnosa

u druStvu.

Tako

je

npr. 1989.

godine

iz

Beogradakrenula

akcija u kojoj se

preko

3000

ljudi

pismeno,

ugovorom, obavezalo

da

ni

pod

kojim

uslovima nede

primeniti nasilje na

pripadnikabilo koje

jugoslave-

nske

grupe,

nacije li

pojedinca.

U

martu 1991.

godine

Autonomne

Zenske

grupe

iz Beograda Ljubljane,

uputile su

apel

,,Zene

za

mil',

protiv

militaristidke

politike

u Jugoslaviji.

UdruZenjeza

ugo-

slavenskudemokratsku

nicijativu

je

3.

una

1991.

godine

odrZalo

u Sesnaest

radova

Jugoslavije

konferenciju

za

Stampu

pod

naslo-

vom

,,Stop

fa5izmu-prolaz

gradanstvu .

Isto tako u Sarajevu se

odrZavalozasedanjePretparlamenta ugoslavijekoji je okupljao

gradanske

fanke,

organizacije

udruZenja,

alaZ,ufl eza formira-

23

To ,u npr.

UdruZenje

a

Jugoslavensku emokratsku

nicijativu, %nski

parlament,

BeogradskiZenski obi,

Helsin5ki komitet

u Jugoslaviji,HelsinSki

par-

lament

gradana,

orum za etnidke

odnose,

Evropski

poket

u Srbiji...

1 1 8


13/19

F

v)

N

5

nje mirovnih koalicija nasuprot atnim. Pretparlament

e

inicirao

Okrugli sto vlasti

opozicijekoji

je

delovao

od

ula

1991.

godine

do februara 1992.

godine,Lele(i

da

pro5iri

krug aktera

u

procesu

odluEivanja

o

zaustavljanju ata aktuelnim

sporovima sukobima

-

potpisivanjem

Ugovora o miru. Osim ovih

grupa,

otpor ratu

pruZaju nezavisnimediji. ,,Vidovi otporabili su mnogobrojni

raznoliki. Neki

su se

novinari u

medijima

pod

kontrolom reZima,

kao

Sto

e

sludajna Radio-Televiziji Srbije, dokle

god

e

postojala

mogudnostza

to borili za

profesionalno

novinarstvo. Drugi su se

borili

pretvaraju6i

voje novine u nezavisne, ao

Sto

e

sludajsa

listovima,,Borba"

,,Svetlost".

re6i

su,

pak,

osnivali nezavisne

medije,kao

Stosu Radio B-92,

,,Vreme", ,Republika"...

otpor

ratu

podeo

e

i pre

nego Sto

e

rat izbio zalaganjemnovinara za

demokratiju,dijalog, medusobno azumevanje po5tovanje jud-

skih

prava,

a pre

sveganjihovim zahtevomza

profesionalnim

bav-

ljenjem novinarstvom

u kojem su se kristalizovala sva nastojanja

za nezavisnim

poloZajem

medija."za

Prvi manji oruZani

sukobi

pokazali

su da

e

samostalanad

ovih

grupa

nedovoljan da

se

mora

uskladiti u

jednom

pravcu.

,,Jedinu

Sansuza spredavanje otalnog rata moZemo naii

u sin-

hronizaciji

delovanjamarginalnih

gradanskih

stranaka

grupa,

na-

staju6ihmirovnih i

sindikalnih

poketa

kao i u njihovom

poveziva-

nju s mirovnim nastojanjima

zvan Jugoslavije."2s

Dakle,u

ovoj

fazi nemanikakvog

osnovada

se

moZe

govoriti

o mirovnom

pokretu,

vei

samoo

gradanskim

nicijativama i

gru-

pama

koje svoje delovanjezasnivaju

na

principima politike mira.

One su malobrojne,nedovoljno rasprostranjene

vrlo

malo ih ima

u drugim delovima Srbije) ali zato

njihove

akcije

u

javnosti

deluju

prodomo upedatljivo onedineosnovnubazaiz koje se u drugoj

fazi formiraju

mirovne

grupe

organizacije.

Drugu,

ratnufazu moZemo

situirati u

period eto 1991.

godi-

ne

-

jesen

1992.

godine,

kada prestaju

mobilizacije

gradana

Srbije

zaratna

podrudju

epublikabiv5e

Jugoslavije.Ovu

fazu karakteri-

5u tri vrste mirovnih aktivnosti

diji intenzitet i cilj

nije isti, ali se

ipak mogu

svesti na zajednidku ezultantu

-

antiratni stav koji

je

doveo do formiranjapokreta. Te mirovne aktivnosti tidu se:

2a

Llobisu

Rajii,

,,Mediji

i otpor ratu", tematski broj lista

,,Republika",

Beograd, eptembar

993,

tr.2.

25

N"bo.l5u

opov,

,Sta

adi UJDI u ratnim uslovima",

,Republika",br.

29. od

I

.10.1991, eograd, tr.8.

1 1 9


14/19

()

z

t(

N

1) formiranja

prvih

mirovnih organizacija

grupa;

2) serije

protestaprotiv

mobilizacije

protiv

toga Sto

at

vodi JNA,

a

ne srpska

ojska,kao to Stosene

znaju atni ciljevi.

,,Od

oktobra 1991.

godine

do

proleda

1992.

godine

u Srbiji

je

izbilo oko

pedeset obuna

ezervista;

aEuna eda

e

u njima udes-

tvovalo oko 55000 rezervista. 26

3) izbegavanja

ojne obaveze sakrivanja

pred

mobilizaci-'

jom

(u

zemlji i u inosftanstvu).Umerene

procene

govore

da

e

oko

150000

gradana,

ojnih

obveznika

napustilo

zemlju

i oti5lo u inos-

transtvo ne Lele1i da u6estvuju u

ratu, i to Sto zbog racionalnih

razloga, a

Sto

zbog straha.Neki

govore

i o mnogo

veiem broju.

,,Raduna

e da

e

sada

z zemlje,zbogizbegavanja

vojnih obaveza

-

mobilizacije ezervista redovnogsluZenja

ojnog roka

-

emi-

griralo

380 000 osoba,uglavnom

mu5kog

pola. z1

Ovome

broju

svakako treba dodati i one

gradane

koji su ovim

ljudima

pruZili

podr5ku,

j. one

gradane

oji su h

prihvatili,

skrivali

i

pomogli,

er

su sami smatralida

takav din otpora atu

predstavlja spravan

po-

stupak.

Sve tri

vrste aktivnosti nastalesu kao reakcija

na ratnu situ-

aciju i

odvijale su

se spontano

paralelno

(medusobno

povezano

isprepleteno).

Prve

proteste

protiv

rataorganizuju

gradanskegrupe

i ud-

ruZenjau

Beogradu z kojih 15 .

ula

1991

godine

zrasta

Centar

za

antiratneakcije.

On

nastaje z

potrebe

gradana

da

ry

gdupru

ratu

i

njegovoj eskalaciji.Aktivnosti Centrasu usmerehe

a dva cilja:

kratkorodni i dugorodni. Prvi se odnosi na

neposredneantiratne

akcije

(spredavanje

ata i Sirenje

antiratne

propagande),

drugi na

utemeljenje ivilnog

dru5wa vrednostio

po5tovanju

judskih Zivota

(individualnih i manjinskih prava).Kao trajni i najvaZnijt ciljevi

Centrasu

demilitarizacija

Balkanskog

poluostva,

njegov ekonom-

ski razvoj i miran suZivot

svih njegovih naroda.'8

26

Brofura,

,Dezerteri

atau biv5ojJugoslaviji ,

ene

u

crnom,Beograd,

1994,str.29.

27

Isto,

str.28.

28

,,Centar

e

organizovao

prve

antiratnedemonstracije

ulu

1991

godine

- ,,Hodmira oko Skup5tine ugoslavije,a zatimpodetkom ata u Hrvatskoj demon-

stracijeu Pionirskom

parku

u Beogradu.Od oktobra

1991.

godine

dojanuara

1992.

godine,

svake sedmice

odrZavanisu

antiratni skupovi u

pozori5tu

,,Du5ko

Radovi6 ,

pod

skupnimnazivom

,Beogradski

ntiratni

maraton .

Na

tim

skupovima

govorili

su novinari, filozofi,

sociolozi, knjiZevnici,

istoridari,

glumci,

arhitekte

predstavnici

antiratnih

grupa

z Ade, Sente,

Temerina, Novog Sada,Zrenjanina,

t20


15/19

Osim toga,

ovim

protestima

protiv

rata

prikljubuju

se

gradani

drugadijih

politidkih

orijentacija

(npr.

nacionalistibkih)

koji

se ne

suprotstavljaju

atu samo z

moralnog

uverenja

ve1

i iz

drugih

razloga:emocionalna

mrlnjaprema

reZimu koji

taj rat vodi

(,,Ovaj

rat vodi

Milo5evii i njegovi

komunistidki

generali

da

bi se odrLali

na vlasti"); interesnoeagovanje kom se rat opravdava, li se u

njemu ipak

ne Zeli udestvovati,

odbijanje

da se udestvuje

u ratnim

zlodinima

ubijanju, td.

To se

pre

svegaodnosina Vuka

Dra5koviia

i

pripadnike

Srpskog

pokreta

obnove,

dije mirovnjaltvo

jo5

ni do

danas

nije sasvim

asno;

da li

je

to

,,Vukovo

mirovnja5tvo"

stinsko

mirovnja5tvo

z moralnog uverenja

racionalnog

asutlivanja

li

je

to naprosto

,protestno

mirovnja5tvo"

nastalo z trenutne

situacije

Sto

aj

rat

vodi

vladajudireZim

li

je

to moLdadakoboje.

Ta sumnja

se name6ezbog toga Sto su se Vuk Draikovii i njegova stranka

(Srpski

pokret

obnove)

u isto vreme

zalagali za mir

i bili

protiv

rata, a istovremeno

su slali

svoje

edinice

(Srpskugardu)

na ratiSta.

Na

jednoj

strani

podrZavali

su

,,dezerterstvo"

z JNA, a

na drugoj

straniorganizovali

su svojevojne

edinice.

No, bez obzirana

moti-

vaciju tih

grupa,

dinjenica

e

da

su ek

pojavom

,protestnih,

ukovih

mirovnjaka" i

pojavom

protesta

protiv

mobilizacije,mirovne

inici-

jative

dobile svoju

Sirinu,masovnost,

time i znadajnost

ticaja

na faktore

vojno-politidke

mo6i. Dezerterstvo

neodazivanje

na

Pandeva drugih

gradova

Srbije. Sva zlaganja

na

pomenutim

skupovima

objav-

ljivana su

u

,,Republici",

a

imala su

Siriodjek

u

avnosti.

Civilni

pokret

otpora, nastao

u

prvim

akcijama

protiv

rata, mesecima

e

svake vederi

organizovao

paljenje

sve6a

za sve

poginule

u ratu, ispred

zgrade

Predsedni5tva

rbije,

a

pokrenuo

e

peticiju

protiv

rata,

u kojoj

je

skupljeno

oko

70.000

potpisagradana

z

velikog

broja gradova

Srbije.

Na otvorenom

prostoru,

na

ulicama trgovima Beograda

okom 1992.

godine, organizovanesu javne akcije

u

kojima je

udestvovalo

ponekad preko

50.000

gratlana.

U takve akcije

spadaju

pre

svegamirovni koncert

,,Ne

radunajte

nanas"

(22.

aprila);

,Cmi

flot'',povodom

razannja

Sarajeva

31.

maja);

,Poslednje

zvono"

(14.

una)

protiv politike

reZima;,,Kledanje

ompozitora"

(14.

juna);,,Zuta

traka"

(15.

ula)

protiv politike

etnidkog

di5Cenja;

,Put

mira"

(30.juna),

kao deo

najmasovnijeg

posleratnog

protesta

studenata,

,Studentskog

rotesta

92".Pored

toga, Helsin5ki

parlament

grailana,

u saradnji

sa doma6im i stranim mirovnim

gnrpama,

organizovao

e

dolazak

brojnih

mirovnih

grupa

iz Italije, Francuske

drugih zemalja

Evrope.

Kroz antiratneakcijenastajala u nova udruZenja institucije koje su trajno

angaZovane

rotiv

rata,

kao Stosu,

pored

Centraza antiratnuakciju,jo5 Beogradski

krug, AutonomneZenske

rupe,

Fond za

humanitarno

pravo..."

Iz tematskogbroja

,,Antiratne

akcije

(1991-1992)*,list

,,Republika"

feb-

ruar 1993,Beograd, tr.2.

F

q

r

N

o

"l

r

12l


16/19

()

z

v

'N

mobilizaciju bili su masovna

ojava.

,Prema

ednom

izvoru, mobi-

lizacljaje

uspevala,u

proseku,

samo

u 47Vo

sltlajeva. Spontani

otpori mobilizacilii napu5tanjeronta su

gotovo

dnevno

proizvodili

pobune

vojnih

obveznika njihovih

roditelja

SiromSrbije."2e

Taj

period

od

eseni

1991.

godine

do kraja eta1992.

godine

moZemos obzirom na znalaj pitanja koja su tim aktivnostima

pokrenuta

s obzirom na broj

aktivnih

udesnika,oznaditi kao ftenutni

nastanakmirovnog

pokreta,

li bolje redenokao antiratni

pokret.

Ti

protesti

nisu

bili homogeni

jednoznabni

a stanovista dnosa

prema

atu,

er jedan

broj udesnika,

ponegde preovladavaju6i

(kao

npr. u Valjevu,Loznici,Topoli, Kru5evcu,KnjaZevcu,

Zicu,

Ni5u,Kragujevcu...)

ije bio

iskljudivo

protiv

rata

kao takvog,

ve6

protiv

,,ovakvog

vori"'rja rata"

jer

iako

je

vr5ena

mobilizacija od

sffanedrZavnih

organaSrbije i Jugoslavije,

zvanidno

nije bilo

pro-

glaleno

ratno

stanje

,,Srbija

nije

bila

u ratu", a

ciljevi rata nisu

bili

jasno

odredeni.

Dakle,

ovo

antiratno aspoloZenje

ilo

je

uglav-

nom antiarmijsko

protiv

JNA) i

protestno

opoziciononastrojeno

s obzirom na trenutnu vladavinu, a vrlo malo istinski

pacifistidki

orijentisanou smislu

postojanja

gradanske

mirovne

svesti

kulture

nenasilja

koja bi ostala

prisutnakao

zna(ajan deal i mobilizatorska

snaga a nastanakmirovnihgrupau tim mestima.Nakon ih protesta

u vreme mobilizacije, te

grupe

u centralnoj

Srbiji su

prestale

da

postoje,

a samo

su

u nekoliko

gradova

Vojvodine

iz tih spontanih

protestaprotiv

mobilizacije izrasle formirale

sgffirovne

grupe

organizacije

Pandevo,

ovi Sad,Ada, Temerin,

Bedej,Subotica,

Senta,Sombor).Jedanod razloganestankaih

spontano kratkotaj-

no oformljenih, ad hoc

grupa,

bila

je

i vezanost

pokreta

za

jedan

problem.

Pokret mora

postati

ne5tovi5e

od

pokreta

samos

ednim

problemom

er je

u

protivnom

kratkog

veka.

Vezanost

pokreta

samoza

edan

problem

(u

ovom sludajumobilizaciju),a

da se

pri

tom ne

pitazauzroke rata

Sire

probleme

atnepolitike,

uslovljava

reSavanjem og

problema

(prestankom

mobilizacije, ali

ne

i rata)

prestankom

potrebe

za

protestom prestankom

pokreta.

Tako su

antiratni protesti

mirovnih organizacija,zajednosa

protestima

gradanaprotiv

mobilizacije

protestima

koji su

proiza5li

iz nekih drugih motiva, formirali ad hoc POKRET koji se moLeuz

odredeneograde nazvati mirovnim-antiratnim

pokretom,

ali ne i

mir ovnim-

p

ac

fi

stii

kim

p

okr etom.

122

'9

V"rnu Pe5ii,,, Jugoslovenska atna kriza i mirovni

pokret",

Socioloiki

pre

gled,Beograd,br.

l-41

1992,

str. 65-66.


17/19

F

'v)

N

,l

l

Sada,na delu

e

tr:e1a,

ripremna

post-ratna

farye

koju ka-

rakteriSe tabilizovanje disperzivno

Sirenje

mirovnih

grupa

orga-

nizacija. U ovoj fazi mirovne

grupe

nastoje

da svoju

delatnost

usmere na druge

probleme

koji su od interesa

za njihove

pripadnike

i simpatizere

mirovna

kultura, nenasilno

delovanje,

antimilitariza-

cija druStva, rigovorsavesti, ivilno sluZenje ojnog oka td.).

Trenutnou Srbiji

postoji

sedamnaest

irovnih organizacTja,

grupa

inicijativa.3r

Osim tih iskljudivo

mirovnih

grupi,

postojl

i

mirovne organizacije zv.

,,uskog

ipa"3z

oje se,

poied

bsnovne

delatnosti,bave i

problemima

mira

kao svojom

sekundarnomde-

latno5iu. Mirovna aktivnost

kod tih organizacija

grupa

e

samo

jedna

u

nizu aktivnosti.

Njih

sadinjavajumale

grupe

judi koje

po-

ku5avajustvoriti znadajnu asivnu,

antiratnu pacifistidkupodr5ku.

Veiina

mirovnih

grupa

nastala

e

u

periodu

1991-1994.

od-

ine

(Sesnaest

rupa).

Po

broju dlanova o

su male

grupe

od

kojih

mnogenisu

odmakledalje

od inicijativa.Broje

uglavnomod

pet

do

deset

aktivnih

dlanova,a

samo neke

broje

vi5e

od dvadeset

dlanova.Veiina tih

grupa

(edanaest)

nalazi

se u

Vojvodini, pet

u

Srbiji

bez

pokrajina,

dok na Kosovu

nemani

jedne

U

80Vo ludajeva

grupe

nemaju ni svoje

opreme,ni

prostorije

zarad. Deluju

na

principuuZegakcionog ezgrakoje sesastojiod ,,vode" nekoliko

aktivista.

Mirovne

grupe

su teritorijalno nerasprostranjene

unu-

ftaSnje-organizacijskiedovoljno

azvijenezanekevede

akcije koje

bi im omogu6iledelovanje

na

principima pokreta.

Osim toga,

one

jo5

uvek nemaju onu kljudnu

kritidnu masu

pasivnih

simpatizera

3oT"krt.1"

pisan

krajem 1994.

godine.

3l

To .u, Centarzaantiratneakcije (Beograd),Centarza antiratneakcije -

ogranak

Ada, Crepajaza mir, Duhovna

republika

Zitzet''(Tre5njevac),

Grupa za

mirovne akcije

,,M*

(Pandevo),

DruSwo za mir

i toleranciju

(Baika

Palanka),Mirovni

pokret

,,Naredujemo

mir"

pisaca,

novinara slikara

Cuprija),

Pokretza mir Vojvo-

dine

(Novi

Sad),

Pokret

za mir Vojvodine

-

inicijativna

grupa

Temerin, Pokret

za

mir Vojvodine

-

ogranak

Bedej,Poket za mir Pandevo, omborska

mirovna

grupa,

Subotidka

akcija

mira, Skola mira

(Kragujevac),

Centar za nenasilno re5avanje

konflikata

(NiS),

Zene

u crnom

protiv

rata

(Beograd),Zene

u crnom

protiv

rata

(Pandevo).

32

To su npr: autonomne Zenskeorganizacije, organizacije za za5titu

ljudskih

prava,

nekeekolo5ke

organizacije

e

gradanska

druZenja inicijative

kao

Stosu: Beogradski rug

(Beograd),

Banatski orum

(Pandevo),

Helsin5ki

parlament

gradana

(Beograd),

Evropski

pokret

u Srbiji

(Beograd),

Civilni

pokret

otpora

(Beograd),

Gratlanskaditaonica

Zrenjanin)...

I L J


18/19

.O

z

p

X

N

koji dine

pokret,

kao

ni

aktivnosti

koje bi delovale

preventivnoa

ne

post

estum.To

ih onda

dovodi

u nemogudnost

rze socijalne

akcije,

dime se

gubi

onaj

podetni ntenzitet

aktivnosti mobilnosti

koji

je

na kraju doveo

do

pasivizacije lanstva.

Ipak

i

pored toga

mirovne

aktivnosti u Srbiji

(delovanje

mirovnih grupa)obeleZavaj tri znadaj e karakteristike

l) one

su emu

ata,nasilja

militarizacije

dru5tva

ostavile

u

polje aktivne,

avne

rasprave

diskusije.

O tome

govore,pored

ve6

pomenutih

protestnihaktivnosti,

o5

dve

veomaznadajne

avne

inicijative.

Prva

e,

pokretanje

eticije

protiv

rata

kojom se

raZilo

raspisivanje

eferenduma

Srbiji,

na kome bi se

gradani

Srbije

izjasnili o tome,

da

i

su

saglasni

a naredenjem

lasti budu

odvede-

ni u rat van teritorila

Srbije.

Prikupljeno

e

50 000

potpisa,ali

Skup5tina

Srbije

nikada

nije

pristala

da to

pitanje stavi

na dnevni

red svojih

zasedanja,

ao Stoo

tome nije nikada

raspisala

ni refe-

rendum.

Druga inicijativa

e

predlog

Zakona

o amnestiji,

koji

je

Centar

za antiratne

akcije

(anuara

1992) uputio

Predsedni5tvu

SFRJ,

Predsedniku

Republike

Srbije Skupitini

Republike

Srbi-

je.

Zakonom

jetraLeno

da se

sva ica koja su

zvrSila

krividno

delo

neodazivanji

pozivu

i

izbegavanja

ojne sluZbe

krividno

delo

samovoljnogudaljavanja bekstva z oruZanihsnaga,oslobode

gonjenja

kazne.

Nakon

ove

podetnenicijative, bilo

je

vi5e

poku5a-

ja

da sedonese

ovaj

Zakono

amnestiji, alibezuspeha.

2)

one

su

razvile autonomnu

avnu

sferq'dbbate,

kcije

i

izr aLav

nja

graclanske

eposlu5nosti

aspram

neodgovorne

rato-

borno-nacionalistidke

lasti

3) one

su svojim

protivljenjemnekontrolisanoj

rZavnoj

mo-

6i za(ele

vaZnu azu borbe

za

civilno dru5tvo,

poveiavaju6i

zna-

daj

participacije

gradana

u

vaZnim

pitanjima

za

njihov

Zivot. Bilo

je

mnogo onih

gradana

oji su

na

protestima zjavljivali

da su

h

mirovne

grupe

naudile

da smeju

mogu izraLavati

graclansku e-

posluSnost

remaneodgovornoj

drZavi koja

ih tera

u

gradanski at.

Svenas

o upuiuje

na zakljudak

da u Srbiji

ne

postojimirovni-

pacifistidki

pokret, ve6 da su

mirovne inicijative

i

akcije, koje

su u

jednom,

ad

hoc momentu

poprimile elemente

pokreta

(stvoriv5i

To

.je

1992.

godine

poku5avala

Savezna

lada sa adaSnjim

premijerom

Milanom

Paniiem,

ali

je

skup5tinska

eiina bila

protiv;

zattm 1993

godine svoj

predlog

Zakonao

amnestiji

podneli

su

advokatiButurovii

i Stani6,

ali

je

rasprava

o njemu

odloZena

a neodredeno

reme. Republidki

parlament e

ednom

prilikom

izjasnio

protiv pomilovanja(za amnestiju

e

glasalo

samo

23 od

250

poslanika).

124


19/19

F

,q

p

N

J

L

mirovni-antiratni

pokret)

kasnijeostale azapetezmedu nicijativa

i

pokreta.

O mirovnom

pokretu

u

pacifistidkom

smislu moZe

se

govoriti

samoza

podrudje

Beograda, li ne i za

podrudje

Srbije.

Uzroci takvog stanjane leZesamou druStveno-politidkoj feri

(ne-

postojanju

ivilnog druStva) ei i

u socijalno-psiholo5koj

problemu

nedostatkamotivacije zaangalovanjeu tim grupama).34

Ono Sto pak danasu Srbiji

postoji

to su

mirovne inicijative

i

grupe,

kao i poneka

mirovna organizacija

kao

5to

e

npr.

Centar

za antiratneakclje iz Beograda),sa teZnjornda

prerastu

ka vi5im

oblicima

organizovanja efikasnijeg elovanja: oordinaciji,save-

zimai

pokretu.

Zarko Paunovid

PEACE ACTIVITIES IN SERBIA

Between nitiatives and Movement

Summary

The paperexaminesa thesis on the existenceof the PeaceMovement n

Serbia.

The

author

defines three stages n the developmentof

peace

activities

distinguishingbetween he Peace-AntiwarMovementand he PeacePacifist Move-

ment. The first stage

was

the Pre-War one, he second

was

the War stage,and he

third

was

the End of the War stage.During the secondstage

autumn

1991 late

summer

1992) he Peace-AntiwarMovementmushroomed, merging rom sponta-

neousresentmentof

gitizens

against he draft. But this

process

was

interrupted

when he

draft stopped.

After the secondstage,peaceactivities have beenundertakenby approxi-

mately

twenty

peace groups,

but the

Peace-PacifistMovement has

remained

stretched

etween

nitiatives and movement.

'

34

O uzrocimaneukorenjenosti

nerazvijenostimirovnog

pokreta

videti

u

knjizi BrankePetrovi6 Zarka Paunovi(a,

Nevladine

organizacije

u

SR

JugosLaviji,

Otvoreni univerzitet ECCCR,

Subotica,1994, str.4O-46.

paunovic 1 1995adad

Documents