PATOLOSKE POJAVEKODPOTPORNIHKONSTRUKCIJAJOVAN suttcPETARMITROVIGUVODObavljajuCi svojunamenuprijemai podnosenja pri-tiska tlaiii stena, potporne konstrukcije mogu - usled:ne-predvidenih uticaja u terenu iii spolja; poqresnoprocenjenihiiiprecenjenih faktorapri projektovanju; gre-sakapri izvodenjuiii kasnijepri odrzavanju- tokomvre-mena, izqubiti svoje sposobnosti nosenja mase tla iiistenapadolazi doporneranja. rotiranja, deformacija i la-mapotpornekonstrukcijeiii tlaukamejetundirana.Pomeranja, rotacije, deformacije i 10mpotpornekonstrukcijeiii tlasecestou praksi ponavljaju, imajuisteuzrokei manifestuju senaslicannacin, paih jemoquceklasifikovati povrsti: podcenjenih, precenjenihiii uopstsneuzetih faktora, koji znatnouticuna stabilnost i funkci-onalnost potporne konstrukcije. Isto taka, qreske pri izvo-denju iii kasnijepri odrzavanju potpornih konstrukcija, posvojimmanifestacijamasvrstavajuse ugrupe, koje semoguraspoznati i klasifikovati.Ostecenia i deformacije, kaoi njihovidalji progresiv-ni procesi u smisluradikalizacije slabljena potporneken-strukcije, mogu se smatrati kao bolesti, odnosnopatoloskepojaveSvrstavanje ostecenja u vrstei poznavanjenjihovognacina manifestovanja pornaze gradevinskom strucnjakudabrzeprocerustepenostecenjai sagledaneophodnemere i cenusanacije. Poznavanjemuzrokai posledicaostecanjapostabilnost potpornekonstrukcije, umnogo-mepornaze izboru adekvatnih sanacionih mera, kojepot-pornu konstrukciju reqenorisu i osposobljavaju je zaobavljanje svojih funkcija. Sve ovapodseca na medicinu.Poznavanjebolesti, tj. tacnadijagnozeuslovljava odredi-vanjetacne terapijei izlecen]e.lstrazivac Paterson objavio je studiju u kojoj jeizneopodatkeistrazivanjauzrokaostecen]agradevinskihken-strukcija. Analizirao je aka 10.000 slucajevaostecanihkonstrukcijasagradenihad raznih materijalai dosaodozakliucka:- osteceruanastalausledgreskeprojekta 37%;- ostecenjanastalausledgreskepri izvode-njuradova 51%;Adrese autora: Prof.JovanSutic, dip, into grad., 11000Beograd,Dalmatinska 8; Dr Petar Mitrovic, dip. inz. grad., Institut za puteve,a.d., Beograd, Kumodraska257MATERIJALI I KONSTRUKCIJE, 43(9-20), 3-4(2000)UDK: 624.16.012.3/.4.044= 861Naucni rad- ostecenjanastala zbogpoqresnoizabra-nag materijala 4,5%;- ostecenjanastalauslednedovoljnogi po-gresnogodrzavania 7,5%.Paterson dolazi dozakljucka da se aka60 % ostece-njapojavljujuu prvetri godine eksploatacijegradevinskekonstrukcije.Francuski istrazivacLouisLogeaisobaviojeistrazi-vanjana300osteceruhpotpornihkonstrukcija. Dosaojedozakljucka:- ostecenianastalausledqreski pri dimen-zionisanutemelja 25%;ostecenjanastalausledqreski pri dimen-zionisanjustubapotpornekonstrukcije 19%;- ostecenjanastalauslednedostatkadre-nazeiii nepravilnoizvedenedrenaze 33%;- ostecenjanastalausledbrzlJiii prevre-menogopterecenjapotpornekonstrukci-jetlom 10%;- ostecenianastalausledqresakapri sidre-njuiii ankerovanjupotpornekonstrukcije 5%;- osteccnjanastalauslednepazr,epri radu 5%;- ostecenjanastalausleddejstva ag resiv-nihvoda, tlaiii vazduha 3%,Uovomradu obradicese patoloske pojavesamokodbetonskih i armiranobetonskih potpornih konstrukci-ja. Pojaveostecenja kodpotpornihkonstrukcija sagrade-nihaddrugih materijala(kamen, celik, plastika itd.), necebiti razmatraneu ovomclanku.VRSTEOSTECENJAUzroci ostecanja potpornih konstrukcija moguseklasifikovati naosnovuprirodenastanka:- potcenjenihfaktora: silepritiska tlaiii stena, silauankerimaiii sidrima, podzemnevade, povrSinskihvoda,sileseizma, spoljnjegopterecenja, neuzimanjeiiipotce-njeno uzimanje uobzir dejstvaagresivnih agenasa napotpornukonstrukciju, fenomenamraza, fenomenabu-brenja i skupljanja tla, nepravovremenog opterecenjapotpornekonstrukcijeitd.;- naosnovuprecenjenihfakata: nosivosti tla, nosi-vosti temeljaiii stubova potpornihkonstrukcija, nosivostirnontaznihpotpornihkonstrukcija, opstestabilnosti tere-na,tehnologijeizvodenjapotpornihkonstrukcija, kvalite-9ta materijala odkojih je sagradena potporna konstrukcijaitd. ;- naosnovufaktoraiznenadenja: neocskivanopo-vecanjestatickoq iii dinarnickoqspoljnjeg opterecenia,nepredvideno povecanie dejstva agresivnih cinilaca,iznenadni visevakovni intenzitet seizma, iznenadni vi-sevekovni nivopovrSinskih voda sastatickimiiidinarnic-kimdejstvom(poplave), iznenadnapojava podzemnihvoda tokom vremena eksploatacijepotpornekonstrukci-jeitd.;- naosnovuqresakapri izvodenjuradovanapot-pornimkonstrukcijama;- naosnovuqresakakoje sejave usledpravilnogneodrzavanjapotpornihkonstrukcija (drenaze, povrsin-ski kanali, propusti, saniranje prslina i pukotina potpornihkonstrukcijaitd).Unastavkutekstaopisacerno grupacijeostecenjanastaleusledpotcenjenih, precenjenihiii neuzetih fakto-ra, koji uticu nastabilnost potpornekonstrukcije. Redo-sledtretiranja ostecenia, u ovomradu,obavicerno premaucestalosti u gradevinskoj praksi.1. Ostecenjanastala usled precenjenenosivosti tlaPrecenjenost nosivosti tla mozs nastati usled: po-qresnoizvrSeneernpirickeprocenenosivosti; usledne-pravilno obavljenih laboratorijskih iii "insitu' opita, stodovodi do izboranetacnihqeotehnickihparametara($,C, Yitd.): uslednstacnoqproracuna itd.Netacnoodredenanosivosttla, tj. precenjenaspo-sobnostnosenja potpornekonstrukcijeizaziva velikede-formacije, kao sto su: sleganje potporne konstrukcije,rotiranjeoko spoljneivicekonstrukcije, translatornopo-meranjekonstrukcijeiii 10mtla.Uslednedovoljno odredene nosivosti u tlu se javljajudeformacije, kojemogu, prvobitno, biti u domenu elasti-cnosti, stojepovoljnijezapotpornukonstrukciju, jerseonau tom slucaju manje detormise, pomera iii rotira. K a ~snije, dolazi dopovecanjadeformacijau tlukojeprelazeustanjeplasticnosti, odnosnou stanje' rezidualnosti de-formacija. Tad sedeformacije, pomeranja iii sleganje pot-pornekonstrukcijepovecavajuPoslednja fazaje 10mtla.U toj fazi tlogubi svaku nosivost. Lomtla sena potpornukonstrukcijumanifestuje: znatnimhorizontalnimpomera-njem, znatnimsleganjemiii rotiranjemkonstrukcijeokosvojeekstremnespoljnetacke Samedeformacije kon-strukcijenisuvelike i onesepri ovoj vrsti ostecenia mani-festuju prslinama i pukotinarna, narocito ako susagradeneod armiranog betona. Znaci, osteceniekon-strukcije, koje nastaje precenjenomnosivosti tla, rnani-festujeseizrazitomrotacijom, sleganjemtranslacijomiiikombinacijompomenutihpomeranja(slika1).Elasticni opseg deformisanjatla smatra se onomkadsedeformacijenalazeuintervalu:& = (0,1 - 3)%. hPlasticni opseg deformisanosti. poslekoje nastaje10mtla, nastajekaddeformacijepredugranicu:& =(2 - 3)%. hNavedene relacijesu orijentacione. Opsezi elasti-cnih i plasticnih deformacija tla surazliciti i zavise advrstetla.Granicnostanjeravnotszekodtla, ispod temelja, tj.stanjeizmedu elasticnoqi plasticnoqopsega deformisa-nosti, postize se: kod normalno nosivihtla (0DOZ > 150kPa), priqranicnornstanjunaponautlu, dijagramnaponajetro-ugao(slika2a). Tad je:o< 0'