Patoloke promene korena biljke (oblik, nekroza, trule, brojnost)

RezimeKoren biljaka ima mnogostruku ulogu: da privrsti biljku za zemlju, da apsorbuje vodu i u njoj rastvorene hranljive materije, da lui organske kiseline i enzime koje izbacuje u spoljanju sredunu i koji razlau vrstu fazu zemljita i tako hranljive materije prevode u oblike pristupane biljkama. Da bi biljke mogle da apsorbuju to veu koliinu vode korenov sistem mora biti dovoljno razvijen, mora da obuhvati celu zapreminu zemljita.

Parenhimska tkiva u stablu i korenu su osteljiva prema mnogobrojnim parazitima. Simptomi zaraenih parenhimskih tkiva su razliiti i zavise od vrste parazita, ekolokih uslova za razvoj parazita i osteljivosti parenhima u biljnim organima. U aktivne razarae parehima kore, stabla i korena spadaju, polifagne zemljine gljive Sclerotinia libertiana na suncokretu, S. sclerotiorum na lastarima i plodovima vinove loze. Od baketrija kojeprouz.promene parenhimskog tkiva (Agrobacterium tumefaciens, Pseudomonas syringae pv. savastanoi...).

Kljune rei: trule korena, parenhimska tkiva, gljive, patogeni, suenje, zatita bilja, itd...Sadraj

1. Uvod ...................................................................................................................... 4

2. Patoloke promene korena biljke .......................................................................... 6

3. Nekroza ................................................................................................................. 7

4. Trule korena ........................................................................................................ 8

4.1. Trule korena maline ............................................................................. 8

4.2. Trule korena eerne repe .................................................................... 9

5. Oblik i brojnost korena ......................................................................................... 11

6. Zatita bilja od bolesti ........................................................................................... 0

6.1. Izbor otpornih vrsta ................................................................................ 0

7. Zakljuak ............................................................................................................... 0

1. UvodKoren je osovinski vegetativni biljni organ kojim se biljka privruje za podlogu i upija vodu sa rastvorenim mineralnim materijama. Na vrhu korena nalazi se vegetaciona kupa ijom aktivnou koren raste neprekidno tokom ivota. Vegetaciona kupa je zatiena korenskom kapom (kaliptrom) da se ne bi otetila pri probijanju kroz podlogu.

Na korenu se morfoloki razlikuje vie delova (zona):

zona korenske kape

zona rastenja

zona izduivanja

zona apsorpcije

zona provoenja.

Deo korena sa kapom je zona korenske kape, iji povrinski sloj grade mrtve, osluznjavele elije koje se ljute i tako smanjuju trenje pri rastu korena. elije korenske kape se stalno obnavljaju deobama elija vegetacione kupe i istovremeno koren tim deobama raste. Zbog toga se taj deo vegetacione kupe naziva zona rastenja. Iznad nje nalaze se elije koje se izduuju (rastu u duinu) i ine zonu izduivanja. Sledea je zona korenskih dlaka u kojoj povrinske elije obrazuju dlake za upijanje vode iz zemljita. Iznad ove zone je zona provoenja kroz koju se voda sa mineralnim materijama provodi do osnove stabla (vidi provodna tkiva).

Ako se u zoni korenskih dlaka napravi poprean presek korena, uoie se njegova primarna graa:

na periferiji korena je rizodermis (epiblem),

vieslojna zona primarne kore i

u centru je centralni cilindar .

Rizodermis je povrinski sloj mladih, vrnih delova korena. elije ovog tkiva obrazuju korenske dlake kojima se upija voda i u njoj rastvorene mineralne materije. Primarna kora je graena od vie slojeva parenhimskih elija. Poslednji sloj kore, koji je naslonjen na centralni cilindar, sadri elije propusnice. One proputaju vodu sa mineralnim materijama, koju su upile elije rizodermisa, u centralni cilindar.

Centralni cilindar se sastoji od provodnih elemenata ksilema i floema. Ksilem se nalazi u centru, a floem na periferiji centralnog cilindra. Ksilem ima oblik zvezde izmeu ijih zrakova su umetnuti elementi floema.

Kod biljaka monokotila koren ima samo primarnu grau, dok kod dikotila i etinara dolazi do sekundarnog debljanja. Pri tome parenhimske elije postaju sekundarno meristemsko tkivo kambijum koji deobama dovodi do debljanja korena.

Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke. Koren koji nastaje od korenka klice naziva se glavni koren (pravi koren). Na izvesnoj udaljenosti od vrha on se grana i obrazuje bone korenove, koji su obino slabije razvijeni od glavnog korena. Svi boni korenovi zajedno sa glavnim grade korenov sistem nazvan osovinski. Ovaj tip korenovog sistema razvijen je kod golosemenica i dikotila.

Kada klicin korenak rano prestane sa rastom, onda sa stabla polaze korenovi koji se nazivaju adventivni (dopunski korenovi). iliast korenov sistem izgraen je od velikog broja podjednako razvijenih adventivnih korenova i imaju ga monokotile. Adventivni korenovi se kod nekih biljaka obrazuju i na listovima koji su u dodiru sa podlogom.

Sl. 1 - Metamorfoza korena u repu kod argarepe

Osim glavnih uloga, koren moe da dobije i neku drugu funkciju. Tada se oblik i graa korena menjaju i on je metamorfoziran. Najea dodatna uloga korena je magacioniranje hranljivih materija:

ako se hrana nagomilava u glavnom korenu, onda on zadebljava i preobraava se u repu (npr. argarepa).

kada se hranljive materije negomilavaju u bonim korenovima, onda postaju krtole (npr. kod georgine).

kod nekih tropskih biljaka koje ive na muljevitoj podlozi razvijaju se korenovi za disanje koji izbijaju iznad povrine i snabdevaju podzemne organe vazduhom.

2. Patoloke promene korena biljkeSl. 2 Kultura Fusarium poem

Parenhimska tkiva u stablu i korenu su osteljiva prema mnogobrojnim parazitima. Simptomi zaraenih parenhimskih tkiva su razliiti i zavise od vrste parazita, ekolokih uslova za razvoj parazita i osteljivosti parenhima u biljnim organima. Prenhimska tkiva uprizemnom delu tabla, hipokotila i korena rasada mnogih biljaka vrlo su osteljiva prema nekim zemljinim parazitima. To su parazitne slabo specijalizovane gljive koje razlau elijala parenhimskog tkiva svojm fermentima i na njih deluju i toksinim proizvodima. Posledica ovakvog parazitnog dejstva ispoljava se u vidu poleganja rasada, karakteristian simptom oboljenja (gljive rodovaPythium,Phytophtora,Fusarium koje zaraavaju mlade biljne delove preodrvenavanja elija zidova). U aktivne razarae parehima kore, stabla i korena spadaju, polifagne zemljine gljive Sclerotinia libertiana na suncokretu, S. sclerotiorum na lastarima i plodovima vinove loze. Razlaganje zaraenih tkiva se ispoljava u obliku vlane trulei stabla i delom korena. U zonama zaraavanja razorena su sva iva tkiva, pa sebiljke sue. Prouzrokovana antraknoza se razvijaju u dubljim unutranjim tkivima, a najvie u parenhimu stabla i plodova. irei se u parenhimskom tkivu, zaraze se dugo odravaju, prouzrokovajui nekrozu i uginue zaraenih delova (Ascohyta pisi na graku, Colletotrichum lindemuthianum na pasulju). elije parehimskih tkiva korena i stabla su takoe podlone neristemizaciji, pri emu se iz trajnog tkiva preobraaju u tvorno. Na ovaj nain nastale meristemske elije se ubrzano i prekomerno dele, poveavajui masu parehimskog tkiva. Poveana parenhimska tkiva su izoblienog oblika, nalaze se oko mesta zaraze u obliku raka, tumora, gala... (Plasodiophora brassicae na korenu kupusa ). Od baketrija kojeprouz.promene parenhimskog tkiva (Agrobacterium tumefaciens, Pseudomonas syringae pv. savastanoi...). Virusi:jamiavosti stabla breskve, virus mehurastog raka kruke...3. Nekroza

Nekroza naziv je za patoloki proces koji se karakterie preranom smru elija u tkivu. Nekroza je uvek patoloki tip elijske smrti nakon abnormalnih stresova, kao to su ishemija, infekcija ili hemijske i fizike povrede. Razlikuje se od apoptoze, koja predstavlja prirodno uzrokovanu elijsku smrt. Dok apoptoza esto ima pozitivne efekte na organizam, nekroza je gotovo uvek tetna, a moe biti i fatalna.

elije koje umiru usled nekroze obino ne alju iste hemijske signale imunskom sistemu kao to to ine elije koje prolaze kroz apoptozu. Ovo spreava fagocite da lociraju i sprovedu fagocitozu nad mrtvim elijama, to vodi do nagomilavanja mrtvog tkiva i ostataka elija na i oko mesta elijske smrti.Mikrohranjiva su biljci neophodna za normalan rast i razvoj. Njihov nedostatak neposredno utjee na fizioloke i biokemijske procese u biljci to dovodi do zaostajanja, neotpornosti na bolesti i tetnike te propadanje biljke.Pri nedostatku mikrohranjiva (i makrohranjiva) prvenstveno se smanjuje prinos, a i kvaliteta prinosa. Posljedino, to u pravilu dovodi do vidnog zaostajanja u rastu i razvoju biljke, visokoj izloenosti bolestima i tetnicima (neotpornost) pa i do propasti biljke. Vano je znati prepoznati nedostatak kojeg od mikroelemenata kako bismo pravinlo obavili prihranu. Prvi simptomi bolesti uoavaju se u poetku zrenja biljke. Najtipiniji su na stablu i ispoljavaju se u vidu uvelosti i nekroze. Obolela sr stabla nekrotira i sui se, odakle i naziv bolesti nekroza sri. Na poprenom preseku stabla vidi se tamna i vlana sr i nekroza u zoni sprovodnih sudova. Iz obolelih biljnih tkiva istie bakterijski eksudat, to moe imati dijagnostiki karakter. Usled delovanja bakterija na sr dolazi do njenog uzdunog pucanja i pojave upljina. Na povrini stabla se formiraju tamnomrke pege, koje se spajaju i mogu da dostignu duinu do 30 cm (sl. 10). Pege vremenom pucaju i iz njih se izliva bakterijski eksudat. U zoni pega formiraju se adventivni koreni u vidu proliferacijskih izrataja. Kasnije, obolele biljke mogu da se oporave i da daju donekle normalan rod.Visoka vlanost i niska temperatura pogoduju razvoju patogena. Razvija se na 37C. 4. Trule korenaObolele biljke naglo venu. U toplim lejama javlja se poleganje rasada. Delovanjem patogena dolazi do prekida rada sprovodnog sistema biljke. Stablo postaje mrko, a na uzdunom preseku zapaa se mrka obojenost sprovodnih sudova. Nekroza obuhava stablo sa svih strana, ono je u tom delu sueno i bono spljoteno. Od mesta infekcije zaraza se dalje iri ka vrnim delovima stabla i korena. U okviru nekrotine zone tkiva javlja se beliasta micelijska navlaka. Pojava nekroze podzemnog i prizemnog dela stabla osnovni je simptom ove bolesti, tako da je ovo oboljenje dobilo naziv crna noga. Na listu se javljaju svetlozelene, a kasnije vrlo krupne tamne i nekrotine pege. Na plodovima se pojavljuju sivozelene, vodenaste pege sa mrkim koncentrinim krugovima. Oboleli plodovi lako otpadaju sa peteljke, tkivo ploda se kvari i razgradjuje. 4.1. Trule korena maline

Sl. 3 Trule korena maline

Prouzrokova ovog oboljenja maline je patogen Phytophthora fragariae var. rubi. Bolest se pojavljuje na vlanim, slabo propustljivim zemljitima. Zaraza se moe ostvariti: zaraenim sadnim materijalom, kontaminiranim zemljitem, tekuom vodom kada se zaraza prenosi sa viih na nie terene, korienjem vode za zalivanje gde je prisutan inokulum patogena.

Ako je zemljite kontaminirano patogen se u zemljitu odrava 6-8 godina iako se malina ne gaji. Prvi simptomi se najpre uoavaju na niim delovima parcela zbog zasienosti zemljita vlagom. Najee dolazi do suenja nekoliko biljaka u grupi. Bolest prouzrokuje suenje jednogodinjih (mladi izdanci) i dvogodinjih (rodnih) letorasta. Na mladim izdancima se javljaju ulegnute vodenaste pege, kasnije dolazi najpre do utila a zatim i do suenja biljaka. Na zaraenim rodnim izdancima bone grane sa listovima ute, venu i sue se du glavnog nerva i izmeu bonih nerava.Prilikom jaih zaraza rodni lastari se sue pre dozrevanja plodova a esto i tokom berbe. Kada se sastrue kora sa zaraenog korena i korenovog vrata uoavaju se delovi crvenkasto mrke boje, a izmeu obolelog i zdravog tkiva javlja se jasna linija razdvajanja to moe biti pouzdan dijagnostiki znak prisustva trulei korena maline.

Za suzbijanja korena maline preporuuju se sledee mere: zdrav sadni materijal, malinjake podizati na dreniranim i ocednim zemljitima, korienje bankova prilikom sadnje (30-40cm) koji omoguavaju razvoj korena u zemlji koja je bolje drenirana od ostalog dela zasada, korienja zemljita koje je optimalno za razvoj maline pH (6-6,5), unoenje NPK i organiskih ubriva na osnovu agrohemijskih analiza zemljita, za podizanje malinjaka koristiti sorte koje pokazuju vei stepen otpornosi (najzastupljenija sorta Willamette je vrlo osetljiva, sorta Meeker pokazuje izvesni stepen rezistentnosti), primena fungicida na bazi a.m. metalaksila i fosetil-aluminijuma koji mogu dati zadovoljavajue rezultate kod manje osetljivih sorti i u uslovima manje povoljnim za razvoj bolesti.

4.2. Trule korena eerne repe

Sl. 4 True korena seerne repe

Poslednjih nekoliko godina u proizvodnji eerne repe dolo je do znaajnih promena. Fabrike eera su privatizovane, mnogi kombinati su nestali, stigla je nova mehanizacija, dravno zemljite u Vojvodini je izdato u zakup. esto se u obradi zemljita primenjuju nove tendencije u cilju smanjenja trokova. Promenio se i odnos prema ubrenju. Naroito su drastine posledice u klimatskom pogledu, gde esto dolazi do vrlo sunih leta praenih vrlo visokom temperaturom. U takvim uslovima vrlo esta je pojava raznih bolesti eerne repe. U proizvodnji eerne repe u 2009.godini, u drugoj polovini leta dolo je do pojave uvenua a kasnije i trulei korena koja je prepolovila i kod mnogih proizvoaa unitila proizvodnju ove kulture. Prouzrokova ovog obolenja je gljiva Macrophomina phaseolina Tassi. Ova bolest uzela je danak epidemije tako da se proirila u celom Banatu i istonom Sremu. Ovo nije nepoznata bolest, prvi put je otkrivena jo 1967. A velike tete izazvala je 1971. i 1992.

Sl. 5 - Trule korena eerne repe (Rhizoctonia solani)

Simptomi ove bolesti se ispoljavaju uvenuem i uginjavanjem obolelih biljaka. Patoloke promene obino nastaju na sredini korena, na glavi i na korenovom vratu. Zaraena tkiva postaju sivo-mrke do crne boje sa srebrnastim odsjajem, po tome je ovaj parazit i dobio ime ugljenasta trule korena. Razvoju ovog parazita odgovaraju suni uslovi i temperatura od 30 do 35 C, to se upravo i dogodilo ove godine.

Uoeno je da se ova bolest prvo javila i nanela velike tete pod sledeim uslovima:

- Nepotovanje plodoreda ( vraanje repe na istu parcelu posle 3, 2 pa ak i u monokulturi)

- Na predusevu kukuruzu i suncokretu

- Redukovana i kasna osnovna obrada

- Neizbalansirana ishrana

- U usevima nedovoljne gustine (redak sklop)

- U usevima ranije setve (presejane repe imaju znatno manje trulih repa)

- U usevima suvog ratarenja ( u navodnjavanju nema trulih repa)

Na osnovu vie sortnih makro i mikro-ogleda koji su raeni na podruju gde je zabeleene ova bolest uoeno je da ne postoji genetska otpornost nijedne sorte na ovu bolest.

Pred selkcionerima i semenarima je veliki izazov da stvore sorte koje e odgovoriti ovim izazovima. A na proizvoaima je da nivo tehnologije podignu na najvei mogui nivo kako se ova godina ne bi vie ponovila.5. Rak korena i korenovog vrataPo ostvarenju infekcije, pojedine bakterije ovog roda izazivaju pojaano umnoavanje biljnih elija (hiperplazija) pri emu dolazi do formiranja izraslina i tumora, ili stimuliu razvoj adventivnih korenova prouzrokujui tzv. kosmatost korena. Tokom razvoja bolesti dolazi do u prirodi jedinstvenog primera razmene genetskog materijala izmeu bakterije i biljne elije, pri emu dolazi do genetske transformacije biljne elije i pojaanog stvaranja hormona. Posledica ovih poremeaja su nenormalno umnoavanje i porast biljnih elija i stvaranje tumora.Tumori se najee uoavaju na korenu i korenovom vratu, tj. na prelazu izmeu korena i debla, pri povrini zemljita. Bolest se ree uoava na nadzemnim biljnim delovima, deblu i granama. Bakterija uglavnom prodire kroz povrede, to najee i odreuje mesto pojave tumora. Izrasline mogu biti razliite veliine i oblika. Na poetku, teko ih je uoiti i razlikovati od grumena zemlje privrenih za ile. Meutim, detaljnim pregledom ili spiranjem supstrata sa korena uoavaju se izrasline svetlo smee boje i nepravilnog oblika, veliine lenika ili oraha. U poetnim fazama razvoja tkivo tumora je mekano i glatke povrine. Kasnije narasta, postaje naborano, grubo i odrvenjeno. Dobija tamno mrku boju i raspada se, oslobaajui inokulum za nove infekcije.

Bakterija se odrava dugo u zaraenom zemljitu bez prisustva domaina i moe se preneti na susedne parcele mehanizacijom na kojoj se nalaze ostaci zemlje. To je tipian parazit rana, odnosno najee prodire u biljku kroz povrede nastale kao posledica izmrzavanja, agrotehnike, transporta, kalemljenja, orezivanja, grada, ishrane insekata, itd. Period od ostvarenja zaraze do uoavanja prvih simptoma moe trajati 5 dana do nekoliko nedelja, u zavisnosti od biljke, faze razvoja i ishrane. Tumori se bre pojavljuju i razvijaju na mlaim biljkama u intenzivnom porastu. Infekcija nastala kasno u jesen ostaje neprimetna do naredne sezone. Na veu udaljenost i u nova podruja najee se iri zaraenim sadnim materijalom. Sadnice bivaju zaraene tokom kalemljenja, upotrebom materijala poreklom od zaraenih matinih biljaka, zaraenim alatom za kalemljenje, ili preko korena ako su sadnice utrapljene u zaraeni supstrat. Zdrave sadnice pak mogu biti zaraene sadnjom u kontaminirano zemljite, kada bakterija prodire kroz povrede na korenu nastale prilikom vaenja sadnica, transporta i sadnje. Kasnije povrede nastale ishranom larvi insekata, glodara, mehanikom obradom zemljita, negom zasada, ili usled niskih temperatura tokom zime, takoe predstavljaju ulazna vrata za ostvarenje infekcije.

Sl. 6 Rak korena (Agrobacterium tumefaciens)Obzirom da je proces genetske transformacije, koju obavlja bakterija nad biljnom elijom, nepovratan, ne postoje mere kojima se bolest moe leiti nakon ostvarene zaraze i ispoljavanja simptoma. Stoga je najbolje reenje kombinacija razliitih metoda spreavanja nastanka infekcije ili izbegavanja parazita. Unos i irenje bakterije u nezaraena podruja ili parcele treba spreiti upotrebom zdravog sadnog materijala. Da bi se proizveo kvalitetan sadni materijal potrebno je sprovesti stroge mere kontrole zdravstvenog stanja podloge i matinih biljaka sa kojih se uzimaju plemke. Dezinfekcija noeva i ruku tokom kalemljenja je neophodna mera kojom se spreava irenje zaraze na vei broj biljaka. Zaraene sadnice prilikom vaenja ukloniti i spaliti. Biljke saditi u dobro pripremljeno zemljite, uz to manje manipulacije i mehanikog oteivanja korena. Za sadnju birati parcele gde nije bilo pojave bakterioznog raka. Birati ocedno zemljite i parcele koje nisu izloene ekstremno niskim temperaturama tokom zime. Gajenje itarica nekoliko godina pre sadnje moe doprineti smanjenju inokuluma i proienju zemljita. Zaraene biljke, sa simptomima bakterioznog raka, zaostajanja u porastu i opteg slabljenja, potrebno je to pre i sa to manje kontakta sa okolinom, ukloniti i spaliti. Vegetativne podloge mogu ispoljavati razliitu osetljivost prema patogenu. Vegetativna podloga M 9 se smatra veoma osetljivom.Pre sadnje utvrditi brojnost tetoina i preduzeti mere za kontrolu njihove populacije kako bi se mogunost povreivanja podzemnih organa svela na najmanju meru. Ovo se naroito mora raditi u prvim godinama od zasnivanja zasada kada su biljke i najosetljivije.

Potapanje korena pre sadnje u rastvor baktericida ne obezbeuje potpunu zatitu. Fumigacija zemljita na stalnom mestu sadnje se ne preporuuje zbog nedovoljne efikasnosti i problema sa negativnim delovanjem na druge organizme i zagaenje ivotne sredine. U sluaju pojavesimptoma jaeg intenziteta, ometanja funkcije korena ili stabla usled razvoja tumora koji uslovljava opte slabljenje zaraene biljke, takve biljke ukloniti iz zasada, a prazna mesta popuniti novim sadnicama, uprkos riziku da i one budu zaraene. Iskustvo govori da je procenat prirodnih infekcija ipak mali i da daleko najvei rizik predstavlja zaraen sadni materijal.6. Zatita bilja od bolestiBolesti koje ti patogeni izazivaju mogu da ugroze, a ako se ne preduzmu odgovarajue mere i da kompromituju povrtarsku proizvodnju. Zbog toga su mere zatite obavezne i sastavni deo gajenja povra.

Zatita povra od bolesti je vrlo znaajna, a istovremeno i vrlo delikatna. Povrtarska proizvodnja obavlja se uz stalno praenje zdravstvenog stanja biljaka i preduzimanje odgovarajuih mera zatite. O zatiti povra vodi se praktino rauna od planiranja proizvodnje, izbora zemljita, izbora i izvoenja agrotehnike, vrste i sorte povra itd. Pri planiranju i izvoenju svake operacije (postupka) u procesu povrtarske proizvodnje uzima se u obzir kako e se svaki pojedinani zahtev i mere oraziti na zdravstveno stanje biljaka, odnosno useva. Zbog svega toga kao i obezbeivanje prinosa zatita povrtarskih biljaka od bolesti je vrlo znaajna.

Povre se u ishrani ljudi koristi svakodnevno i u veim koliinama, kako svee tako i u polupreraenom stanju. U ishrani ljudi koriste se delovi i organi biljaka koji se neposredno tite od bolesti, odnosno na koje se nanose fungicidi i dr. pesticidi. Na taj nain ovek ishranom rizikuje da u organizam neeljeno unese pesticide i njihove rezidue. tetno dejstvo tih hemikalija moe da se ispolji u kraem ili duem vremenskom periodu. S druge strane, kao to je gore istaknuto, sigurna povrtarska proizvodnja sa visokim prinosima ne moe se ostvariti bez zatite od biljnih bolesti. U tome se sastoji delikatnost zatite povra. Jednoj takvoj delikatnosti doprinosi i uticaj pesticida na ivotnu i radnu okolinu u kojoj se primenjuju.Sl. 7 Povrtarske kulture

Povrtarska proizvodnja je vrlo raznovrsna, obuhvata proizvodnju botaniki veoma razliitih biljaka, i sloena, sastoji se iz razliitih podproizvodnji, kao to su:

proizvodnja i dorada semena i sadnog materijala

proizvodnja rasada

proizvodnja povra u zatienom prostoru

proizvodnja povra na otvorenom polju itd.6.1. Izbor otpornih sorti

Gajenje otpomih sorti je najefikasnija i najekonominija mera zatilte gajenih biljaka i najpogodnija sa gledita ouvanja ivotne i radne okoline. Otpome i manjeosetljive sorte su posebno znaajne u sluajevima odravanja parazita u zemljitu, kao i kada se inokulum lako prenosi vazdunim putem, a zaraza se ostvaruje u iroj amplitudi ekolokih uslova. Paraziti koji se odravaju u zemljitu teko se suzbijaju. Zemljite je supstarat, koji na odreen nain titi prisutne parazite, koji se, zbog toga, odravaju u odreenom (malom) obimu i pri najrigoroznije izvedenim merama zatite. Kod parazita koji se lako prenose vazdunim putem i koji ostvaruju zarazu u irem dijapazonu ekolokih faktora zatita biljaka je mogua stalnim tretiranjem, odnosno stalnim prisustvom fungicida na biljakama koje titimo. To je tzv. Sistem stalne zatite. Rigorozno tretiranje zemljita i neprekidno prisustvo pesticida na bjljakama znaajno utie na poremeaje u ivotnoj i radnoj okolini. Zbog toga se gajenju otpornih i manje osetljivih sorti pridaje sve vei znaaj.

Selekcija gajenih biljaka (ukljuujui i povre) na otpomost prema najznaajnijim patogenima je stalna i razvijena oblast istraivanja, kao u svetu tako i kod nas. Stvorene su mnoge otpome i manje osetljive sorte. Tim sortama su spaene odreene proizvodnje. U najnovije vreme stvaraju se i genotipovi biljaka neosetvljivi na dejstvo odreenih herbicida.

Otpome sorte bie pomenute kod svake vrste povra i patogena te biljke, gde god postoje.

Otpornost, odnosno osetljivost se ispoljava kao rezultat specifinog meuodnosa sorte (genotipa) gajene biljke i rase genotipa (parazita). S obzirom da se rasni sastav patogena menja u vremenu i prostoru, a u cilju reavanja ove problematike, potrebno je izvoditi stalne sortne oglede u svim reonima gajenja odreene biljke. Dobar povrtar dominantne sorte, koju poznaje i masovno gaji, svake godine ukljuuje u proizvodnju u manjem obimu po 2-3 nove sorte radi upoznavanja i uporednog ocenjivanja.

7. Zakljuak

Koren je osovinski vegetativni biljni organ kojim se biljka privruje za podlogu i upija vodu sa rastvorenim mineralnim materijama. Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke. Koren koji nastaje od korenka klice naziva se glavni koren (pravi koren).

Mikrohranjiva su biljci neophodna za normalan rast i razvoj. Njihov nedostatak neposredno utjee na fizioloke i biokemijske procese u biljci to dovodi do zaostajanja, neotpornosti na bolesti i tetnike te propadanje biljke. Pri nedostatku mikrohranjiva (i makrohranjiva) prvenstveno se smanjuje prinos, a i kvaliteta prinosa.Bolesti koje ti patogeni izazivaju mogu da ugroze, a ako se ne preduzmu odgovarajue mere i da kompromituju povrtarsku proizvodnju. Zbog toga su mere zatite obavezne i sastavni deo gajenja povra.Potapanje korena pre sadnje u rastvor baktericida ne obezbeuje potpunu zatitu. Fumigacija zemljita na stalnom mestu sadnje se ne preporuuje zbog nedovoljne efikasnosti i problema sa negativnim delovanjem na druge organizme i zagaenje ivotne sredine.

Zatita povra od bolesti je vrlo znaajna, a istovremeno i vrlo delikatna. Povrtarska proizvodnja obavlja se uz stalno praenje zdravstvenog stanja biljaka i preduzimanje odgovarajuih mera zatite.Literatura

Koji, M: Botanika, Nauna knjiga, Beograd, 1989.

Koji, M: Fizioloka ekologija kulturnih biljaka, Nauna knjiga, Beograd, 1987.

Marinkovi, R, Tati, B, Blaeni, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.

Jani, R: Sto naih najpoznatijih lekovitih biljaka, Nauna knjiga, Beograd, 1988.

Jani, R: Lekovite biljke sa kljuem za odreivanje, Nauna knjiga, Beograd, 1990. http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/177-Zastita-bilja-u-organskoj.php http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?5745 http://agronomija.rs/2014/bakteriozna-nekroza-srzi-paradajza-pseudomonas-corrugata/ http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?5029 http://www.agroplod.rs/zemljoradnja/zastita-bilja/nematode-%E2%80%93-prouzrokovaci-steta-i-oboljenja/ http://agronomija.rs/2014/zastita-povrca-od-bolesti/ http://www.znanjenapoklon.rs/clanci/zastita-bilja/trulez-korena-maline.html

http://www.bionet-skola.com/w/Koren http://www.kws.de/go/id/deco/ http://agronomija.rs/2014/rak-korena-i-korenovog-vrata-agrobacterium-tumefaciens/PAGE - 16 -