СТРАТЕШКЕ ОСОБЕНОСТИ• -позиционо, рововско ратовање; борбена дејства ограничена на локална изнуривања -стално усавршавање и развијање нових борбених средстава, (хемијско оружје, бојни отрови, авијација, тенкови • -36 држава - 1,5 милијарди људи (три четвртине човечанства)• -Око 70 милиона људи под оружјем

-Погинуло 15, рањено 22 милиона • -9 милиона војних жртава • -6,6 милиона рањених• -Силе АНТАНТЕ изгубиле 5 милиона војника • -ЦЕНТРАЛНЕ силе 3 милиона. • ВОЈНИ ГУБИЦИ• ВЕЛИКА АНТАНТА:• РУСИЈА 30 %• ФРАНЦУСКА 25 %• ВЕЛИКА БРИТАНИЈА 16 %• ИТАЛИЈА 12 %• СРБИЈА 8 %• РУМУНИЈА 6%• САД 2%• ЦЕНТРАЛНЕ СИЛЕ:• НЕМАЧКА 52 %• АУСТРО-УГАРСКА 35%• ТУРСКА 10%• БУГАРСКА 3%• Антанта Војни губици Цивилне жртве Укупно Рањени • Аустралија 59,330 ? 59,330 159,171• Белгија 13,716 30,000 43,716 44,686• Канада 66,655 ? 66,655 172,950• Француска 1,375,800 40,000 1,415,800 4,266,000• Антанта Војни губици Цивилне жртве Укупно Рањени • Грчка 5,000 132,000 137,000 21,000• Индија 43,000 ? 43,000 65,000• Италија 650,000 ? 650,000 947,000• Јапан 300 ? 300 907• Антанта Војни губици Цивилне жртве Укупно Рањени • Црна Гора 3,000 ? 3,000 10,000• Нови Зеланд 18,166 ? 18,166 58,526• Њуфаундленд 1,251 ? 1,251 2,314• Португалија 7,222 ? 7,222 13,751• Антанта Војни губици Цивилне жртве Укупно Рањени • Румунија 335,706 275,000 610,706 120,000• Русија 1,700,000 2,000,000 3,700,000 4,950,000• Србија 450,000 650,000 1,100,000 1,250,000• Јужна Африка 7,000 ? 7,000 12,000• Антанта Војни губици Цивилне жртве Укупно Рањени

• Eнглеска 703,000 30,633 733,633 1,663,000• САД 126,000 200 126,200 234,300• Укупно (Антанта) 5,565,146 3,157,833 8,722,979 13,990,605 • Централне силе Војни губици Цивилне жртве Укупне жртве Рањени • Аустро-Угарска 1,200,000 300,000 1,500,000 3,620,000• Бугарска 87,500 275,000 362,500 152,390• Централне силе Војни губици Цивилне жртве Укупне жртве Рањени • Немачка 1,773,700 760,000 2,533,700 4,216,058• Турска 325,000 2,150,000 2,475,000 400,000• Укупно 3,386,200 3,485,000 6,871,200 8,388,448 • Неутралне државе • Норвешка - 1,900 1,900 ?• Укупно 8,951,346 6,644,733 15,596,079 22,379,053• -капитулација Аустро Угарске 3. новембра, Немачке 11. новембра у Компијењу • -мировна конференција у Паризу, закључивање мировних уговора са пораженим чланицама Тројног савеза • -мировна конференција у Паризу имала сличну улогу као Бечки конгреса из 1815 • -версајски мир нови међународни поредак до избијања Другог светског рата • -основна начела Мировне конференције засновани на Четрнаест тачака Вудро Вилсона говор 8. јануара 1918.• -услови за успостављање трајног и праведног мира. • -Рођен у Вирџинији, завршио права, докторирао политичке науке и историју • -Професор и ректор Принстон универзитета • -Гувернер Њу Xерзија 1910-1913• -Председник САД од 1913-1921• -Добитник Нобелове награде за мир 1919 • 8. јануар 1918. Године• -НАЧЕЛО ЈАВНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ, искључивање закулисних игара и тајних погодби једних на рачун других држава • -НАЧЕЛО РАВНОПРАВНОСТ СВИХ НАРОДА, једнака права сваког народа у одлучивању о својој судбини, као и о

судбини светског мира у целини • -НАЧЕЛО САМООПРЕДЕЉЕЊА • -НАЧЕЛО НАРОДНОСТИ, права народа на стварање независних националних држава • -НАЧЕЛО ОДРЕЂИВАЊА СТРАТЕГИЈСКИХ (ПРИРОДНИХ) ГРАНИЦА, свакој држави обезбедити сигурне границе и

природне услове за одбрану свог интегритета • -НАЧЕЛО ВИТАЛНОГ ЕКОНОМСКОГ ИНТЕРЕСА, привредни развој • -НАЧЕЛО ИСТОРИЈСКОГ ПРАВА, очување политичких и културних традиција народа • -начела декларативно прихватиле све учеснице конференције • -практично велике силе се водиле себичним политичким, националним, империјалним интересима • -састав учесника конференције: двадесет седам савезничких земаља победника у Првом светском рату,

побеђеним земљама забрањен приступ • -мировни уговори не могу се мењати, принцип узми или остави • -на конференцији није учествовала Русија, закључила сепаратни мир у Бреслитовску. • ЈАПАН -стари империјални интереси економска и политичка експанзију ка источној Азији и Далеком истоку (Кина, Кореја, Манxурија)• ИТАЛИЈА

• -добијање територија на Балкану, Јадранском мору, Трст, Истра, Јулијски Алпи, део далматинске обале (Ријека, Задар, Шибеник), Црес, Ластово Лошињ, Палагружа, централна Албанија са луком Валона, јужни Тирол, острва у Егејском мору, турске територије у Малој Азији.

• ВЕЛИКА БРИТАНИЈА -добијање колонија (Блиски исток, Африка)

• -елиминација Немачке као поморске силе и фактор континенталне политике • -Немачка ипак потребна као елеменат равнотеже снага у

Европи • -Немачка као противтежа француској хегемонији • -Немачка као брана ширењу комунизма из Русије • -против претераног привредног слабљења Немачке и превеликог оптерећивања репарацијама • -увиђају противречности између САД и Француске

-Лојд Џорџ, лавира између две стране не желећи да се замери ни једној ни другој сили. • ФРАНЦУСКА • -бројни захтеви • -огромне жртве (1,400.000 погинулих, 40% разорених рудника и фабрика) • -основни циљ Немачка да надохнади све материјалне губитке • -запоседање привредно најразвијенијих подручја Немачке (Сарска и Рајнска област)

-стратегијско политички интереси: дефинитивно елиминисање Немачке као велике силе • -формирање Пољске и Чехословачке као антруске и антинемачке творевине • -коначно осигуравање француске безбедности и доминације у Европи • -Фердинанд Фош, маршал, врсни војсковођа • -повратити Алзас-Лорен • -одузети Немачкој целу леву обалу Рајне

-под руководством Друштва народа, формирати на левој обали Рајне неколико независних државица подвргнутих временски неограниченој војној окупацији од стране савезничких трупа

• -наметнути Немачкој тешке репарационе обавезе • -ограничити немачку армију на 200.000 људи • ЖОРЖ КЛЕМАНСО 1841-1929 • -лекар, у политику ушао 1870.• -Као посланик заузимао се за наставак француско-пруског рата, против Франкфуртског мировног уговора • - У парламенту предводио леве радикале • -Испољавао говорничко умеће, сарказам, опасан политички противник • -Спретним маневрима оборио неколико влада, стекао надимке тигар и рушитељ министарстава • -Жесток антиклерикалац • -Тражио ревизију Драјфусовог процеса, у свом листу "ЛОрор" објавио Золино писмо председнику републике –

Оптужујем • -министар унутрашјих послова и председник владе1906-1909• -Председник владе 1917-1920• -Један од главних актера Мировне конференције у Паризу • А) ЗАПАДНЕ ГРАНИЦЕ НЕМАЧКЕ • -леву обалу Рајне војно неутралисати без промене њеног политичког положаја • -Алзас и Лотарингију вратити Француској, са границама из 1814, а не из 1870 • -сарске руднике предати на експлоатацију Французима. • Б) ОБНОВА ПОЉСКЕ -обнова Пољске државе у целини,(делови западне Пруске, Горња Шлезија)

• Б) ОБНОВА ПОЉСКЕ • -обнова Пољске државе у целини,(делови западне Пруске, Горња Шлезија) • В)УРЕЂЕЊЕ НЕМАЧКЕ • -преуређење Немачке на федеративном принципу • Г) ЕВРОПСКИ СИСТЕМ БЕЗБЕДНОСТИ • -у централној и југоисточној Европи створити систем политичких односа

као сигурне противбољшевичке и противгерманске бране • Д) КОЛОНИЈАЛНИ ИНТЕРЕСИ • -заузимање немачких колонија у Африци и бивших турских територија • САД

-јавно не износи непосредне територијалне добити, нити захтеве за одштетама-скривени империјални интереси

• -залагање за принципе самоопредељења, равноправност међу народима, економске сарадње у свету • -предлог о оснивању Друштва народа као инструмента мира и колективне безбедности у свету

-развој, опоравак, али против стварања прејаке, Енглеске и Француске -образовати економски и политички стабилну Немачку-формирати стабилне мале европске државе-преко Друштва народа у Европи играти улогу главног арбитра у споровима

• ПОРАЖЕНЕ СИЛЕ -циљ свих побеђених земаља- што мањи материјални, територијални и политички губици -Немачка спремна да се одрекне Алзас-Лорена, северног Шлезвига, источних области насељених Пољацима

• -Версај 18. јануара 1919- 21. јануар 1920• -поздравни говор Рејмона Поенкареа, председника Републике • -преко хиљаду делегата • -службени језик француски и енглески • -Завршио право на Универзитету у Паризу, адвокат по струци • -Посланик од 1887. • -Конзервативац по политичком убеђењу • -Министар образовања 1893 • -Министар финансија 1894-1895, 1906 • -Председник владе 1912-1913, 1922-1924, 1926-1929 • -Председник Републике 1913-1920 • ОРГАНИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ • -ВРХОВНИ САВЕТ (савет четворице) Лојд Џорџ, Жорж Клеманско, Вудро Вилсон, Виторио Орландо • -Завршио права, отворио приватну адвокатску канцеларију • -1890. изабран у Доњи дом Парламента као представник либерала • -Способан говорник и политичар, лидер радикалног крила у Либералној партији • -Министар трговине у влади Кемпбел-Банерман (1905-1908)• -Заслужан за доношење важних закона: Трговачко пловидбени закон, Закон о патентима, Закон о луци Лондон • -У Асквитовој влади 1908-1915. министар финансија • -Ватрени присталица социјалних реформи, познате његове филипике говори против аристократије и богаташа • -Утемељивач енглеског радничког законодавства, осмочасовно радно време, право на штрајк, државне

пензије, здравствено и социјално осигурање • -Министар наоружања 1915-1916• -Министар рата 1916.

• -После оставке Асквита, председник владе 1916-1922.• -На Париској мировној конференцији кључни британски преговарач • На челу Либерала 1926- 1931.• ВИТОРИО ОРЛАНДО 1860-1952 • -Завршио Правни факултет, професор права • -Министар образовања 1903-1905 • -Министар правде 1907-1909, 1914-1916 • -Министар унутрашњих послова 1916-1917 • -Председник владе 1917-1919 • -Учесник конференције мира у Паризу, али слабо знао енглески и француски, главна реч Сонино, министар

спољњих послова • -Председник Уставотворне скупштине 1946-1947 • -САВЕТ ДЕСЕТОРИЦЕ (премијери и председници), министри иностраних послова пет великих сила (Балфур,

Пишон, Роберт Ленсинг, Сонино) -учешће јапанских делегата ограничено на расправе о Далеком истоку

• -савет десеторице припрема програм рада Конференције у целини, упознаје се са конкретним питањима, упућује их на разматрање стручним комисијама

• -КОНФЕРЕНЦИЈА АМБАСАДОРА • -СТРУЧНЕ КОМИСИЈЕ (укупно 52).

-две основне временске фазе • -18. јануара до 28. јуна 1919 • -28. јун - 21. јануар 1920 • -прва фаза припрема мировног уговора са Немачком и оснивање Друштва народа

-доминантни политички утицај САД и Вилсона -друга фаза припреме уговора о миру са Аустријом, Мађарском, Бугарском и Турском -прецизирање неких одредаба уговора са Немачком

• -отклањање спорних питања између победничких земаља -постепеним опадање америчког и пораст англофранцуског политичког утицаја, нарочито након повлачења целе америчке делегације са Конференције 9. децембра 1919

• -улога других учесника конференције другоразредна, само се обавештавају о одлукама • -велике силе о најбитнијим питањима светског мира не расправљају на пленарним седницама, већ у уском

кругу иза затворених сила -у првој фази конференције одржано само седам пленарних седница Конференције

• ПАКТ О ДРУШТВУ НАРОДА • -идеја о стварању Друштва народа Вудро Вилсон- 14 тачака • -Жорж Клемансо резервисан • -одлука о формирању Друштва народа донета 25. јануара 1919.• -циљ међународне организације: • А. спречавање рата стварањем система колективне безбедности • Б. гарантовање независности и територијалног интегритета држава • Ц. разоружање • Д. решавање спорова преговорима и дипломатијом

Е. остваривање глобалног благостања.• -врховни орган организације -пленарна СКУПШТИНА, (делегација сваке државе- чланице има један глас

• -извршни орган Друштва народа САВЕТ, састављен од сталних чланица (великих сила) Француска, Велика Британија, Немачка, Италија, Јапан, СССР и несталних (укупно десет) које, на одређено време, бира Скупштина

• -скупштина двотрећинском већином гласова одлучује о пријему нових чланова и о повећавању броја чланова Савета

• -првобитно Друштво народа сачињавало 26 држава, без поражених држава, СССР и САД, (успротивила се републиканска опозиција, а конгрес и сенат нису ратификовали Версајски мировни уговор)

• -број чланова повећан на 42 и коначно на 60 земаља • -у састав Лиге народа 1926. улази Немачка, а 1934. СССР• -из лиге 1933. иступили Јапан и Немачка, а 1937 Италија (агресија на Етиопију) • -седиште организације у Женеви • -велике разлике око метода и механизма рада Друштва • -САД (Вилсон): опште разоружање, обавезности одлука Друштва за све земље, могућност употребе силе према

непослушним државама • -ФРАНЦУСКА: Друштво народа да има право примене оружане санкције, међународне војне формације са

јединственом врховном командом • -ВЕЛИКА БРИТАНИЈА: против оружаних санкција и међународних трупа, страх од француске хегемоније • -Енглеска и САД: предлог економско-финансијске и моралне санкције против прекршиоца принципа Друштва

народа • -без оружане санкције нема гаранција политичке независности и територијалног интегритета чланицама

Друштва. • -под притиском Француза и Белгијанаца, Англо-американци пристају на могућност примене војне интервенције

под низом услова • -обесмишњеност војну интервенцију • -Пакт о Друштву народа, са статутом свечано усвојен у Версају 28. априла 1919. Године • -најспорније питање будућих граница Немачке • -Алзас (на источној граници Француске, главни град Страсбур), Лотарингија (источна Француска, главни град

Мец) одмах вратити Француској али у границама из 1870• -југозападна област Немачке граничи се са Француском и Луксембургом • -Француска: захтев за припајање Сарске области богате угљом, позивајући се на историјско право и економске

интересе -Сарска област добија посебни статус

• -издвојена из Немачке, стављена под управу Друштва народа и комисије од пет чланова на 15 година • -после 15 година плебисцит становништва • -три солуције: продужавање интернационалног статуса, враћање у састав Немачке, прикључење Француској • -током посебног статуса Французи контролишу и експлоатишу руднике угља • -плебисцит 1935, прикључење Немачкој

РАЈНСКА ОБЛАСТ• -у западном делу Немачке (река Рајна извире у Швајцарској) • -Французи потражују Рајнску област због стратегијских интереса • -одбацити немачке трупе што даље од француских граница • -што дубље се уклинити у немачку територију • -француски предлог: леву обалу Рајне одвојити од Немачке • -формирати слободну државу-тампон зона између Немаца и Француза • -на левој обали Рајне забрани политичку и војну активност Немачке • -француски предлог одбијен

• -англо-америчка политичка гаранција против оживљавања немачког милитаризма -одлука: Немачка мора да изврши трајну демилитаризацију десне обале Рајне у дубини од 50 км, забрана да у том појасу држи војску и гради касарне • -леву обалу Рајне окупирају савезници на 15 година • -окупирана територија ће се сваких пет година смањивати за једну трећину • -после првих пет година евакуисаће се северна зона са градом Келном (лева обала Рајне) • -након десет година централна зона са Кобленцом (лежи на обе обале реке Рајне) • -после петнаест година, јужна зона са Мајнцом (десна обала Рајне) • -трошкове окупације сносиће Немачка. • -Немачка Белгији уступа градове Малмеди и Епен ШЛЕЗВИГ• -плебисцит у Шлезвигу (област између Данске и Немачке, између северног и Балтичког мора) (1920. године,

већи северни део се изјаснио за Данску, мањи јужни за Немачку) ПОЉСКА• -признавање обновљене Пољске и утврђивање њених граница • -у састав пољске државе улазе све територије на којима Пољаци чине већину од 65% становништва • -Пољској припало 58.000 км2 територија одузетих Немачкој ПОМЕРАНИЈА, ПОЗНАЊ, ЗАПАДНА ПРУСКА, КОРИДОР• -Немачка уступа Пољској област Помераније (област између доњег тока реке Одре и Висле), пруску провинцију

Познањ и делове Западне Пруске са градом Торном, на реци Висли (коридор)ГДАЊСК• -Пруска историјска област између југоисточне обале Балтичког мора и Мазурског језера (Пољска) -коридор ширине 100 км са већинским пољским становништвом омогућава излаз Пољској на Балтичко море и потпуно одваја Источну Пруску од осталих делова Немачке • -Гдањск (западна Пруска, балтичка лука) са већинским немачким становништвом претворен у слободан град

под управом Друштва народа, али укључен у пољски царински систем ГОРЊА ШЛЕЗИЈА• -плебисцит за јужни део Источне Пруске и Горњу Шлезију (између горњих токова реке Одре и Висле), (1920.

године јужни део Источне Пруске се определио за Немачку, 1921. северозападни део Горње Шлезије се определио за Немачку а југоисточни за Пољску)

МЕМЕЛ-КЛАЈПЕД• -град Мемел (балтичка лука, источна Пруска), проглашен слободним градом под управом Лиге народа ПИТАЊЕ РЕПАРАЦИЈА• -Немачка се обавезала да поштује независност Аустрије • -изгубила 1/7 територија и једну десетину становништва • -на плаћању ратне штете нарочито инсистирају Французи • -Енглези заступају тезу да Немци треба да плате све што могу а не све што треба

-висине репарација су се кретале од 120 милијарди златних марака (САД), 480, (Енглези) до 800 милијарди исплативих за 50 година (Французи)-нема сагласности око укупне висине репарација

ОДГОВОРНОСТ НЕМАЧКЕ ЗА РАТ• Немачка у року од две године да исплати први износ од 20 милијарди златних марака у угљу • -Немачка проглашена јединим кривцем за Први светски рат и једином обавезном да надокнађује ратне штете • -одлука да се суди ратним кривцима

• -ратни кривац бивши немачки цар Виљем II, емигрант у Холандији, оптужен за најтеже злочине, али га Холандија неће предати савезницима

• -Немачка није изручила нити осудила преко 700 оптужених политичара, војника, дипломата ПИТАЊЕ НЕМАЧКЕ ВОЈСКЕ• -извршено смањење броја немачких војника са 400.000 на 100.000 војника добровољаца и 4000 официра • -укинут је немачки генералштаб • -забрана држања тешке артиљерије, оклопних јединица и авијације• -ограничено јој држање ратних бродова • -изгубила све колоније СТАТУС НЕМАЧКИХ КОЛОНИЈА• -Јапан посео ШинТао, Кјао Чоу, Шантунг, Маршалска, Каролинска, Маријанска острва• -Аустралија заузела Нову Гвинеју • -Камерун и Того у Африци запосели Белгија, Енглеска, Португалија • -формални наследник немачких колонија Друштво народа, као носилац суверенитета • -управа над немачким колонијама дата појединим државама

РЕАКЦИЈЕ НЕМАЧКЕ НА УСЛОВЕ МИРА• -услови мира саопштени 7. маја 1919. • -министар спољњих послова гроф Ранцау изјављује услови неприхватљиви • -право писмених примедби у року од 15 дана • -немачка влада: документ мржње и слепила, неприхватљив за било коју нацију, наметање таквог уговора осуда

на самоубиство са задршком • -текст уговора одбацила и немачка скупштина • -немачке примедбе на сто страна послате 29. маја 1919. • -протест против сурових услова, осуда одлука о источним границама Немачке: Данциг, коридор, Шлезија,

Судети -тражи се остављање свих ових територија Немачкој (Немци већина)

• -тражи се плебисцит за Алзас-Лорен, Епен, Малмеди, Шлезвиг • -протест против забране аустро немачког уједињења • -одбацује се решење сарског питања • -одузимање колонија неправедно

-прихвата се ограничење армије на 100.000 војника -савезницима се уместо репарације нуде бонови од 20 милијарди марака који би се наплатили до 1926

• -Англо-Американци за прихватање неких захтева Немаца, ублажавање одредби о окупацији Рајнске области, деоба Горње Шлезије

• -рок од пет дана за одговор по принципу узми или остави • -одбијање мировног уговора, обнова непријатељства, марш савезничких трупа на Берлин • -немачка дилема за или против уговора -шеф Генералштаба, генерал Гренер:Немачка превише исцрпљена и

угрожена са свих страна да би могла пружити ефикасан отпор нападачу -нова влада социјалдемократе Бауера прихвата уговор

• -захтев да се избаце понижавајуће одредбе о ратним злочинцима и ратној кривици • -савезници одбијају немачко условљавање, Немци присиљени да прихвате уговор • -министар иностраних послова Херман Милер 28. јуна 1919. у сали огледала Версајског дворца потписује

Мировни уговор ОСТАЛИ МИРОВНИ УГОВОРИ

• -распад Аустро-Угарске и настанак нових националних држава окончан пре Париске мировне конференције

• -конференцији треба да правно санкционише настале промене, изврши међународно признање нових држава и одреди будуће границе

• -спорне границе: • -италијанско-аустријска граница у Тиролу • -италијанско-југословенска у Јулијским Алпима и на Јадрану • -југословенско-аустријска у Корушкој • -аустријско-мађарска у Бургсланду • -југословенско-мађарска у Бачкој и Прекомурју • -југословенско-румунска у Банату • -мађарско-румунска у Трансилванији • -румунско-совјетска у Бесарабији • -мађарско-чехословачка у Поткарпатима • -чехословачко-пољска у Шлезији

МИРОВНИ УГОВОР У СЕН ЖЕРМЕНУ10.СЕПЕМБАР 1919

• -мировни уговор с Аустријом потписан у Сен-Жермену 10. септембра 1919 • -питање италијанско-аустријске границе у Тиролу решено је тако да цео Јужни Тирол (Алто Адиђе-северна

Италија) припадне Италији, као и делови Крањске и Корушке -решење југословенско италијанске границе на Јадрану: Италија добија Истру, Задар, Кварнере, Ластово,

• -Ријека постаје слободна држава под заштитом Лиге народа али 1924. улази у састав Италије • -за подручје Корушке предвиђен плебисцит • -Аустрија изгубила Буковину која улази у састав Румуније • -Галицију припада Пољској • -Мађарска јој уступа Бургланд (источна Аустрија) • -Аустрија добила право да држи 30000 војника

МИРОВНИ УГОВОР У НЕЈИУ• мировни уговор са Бугарском потписан у Нејиу 27. новембра 1919• -Добруџа је припојена Румунији, • -губи Тракију • -могла да држи војску од 20000 војника • -дужна да плати ратну репарацију од 2,5 милијарде златних франака • мировни уговор са Мађарском потписан у Тријанону 4. јуна 1920• -Словачка и Поткарпатска Украјина (Рутенија) припале Чехословачкој • -Хрватска и Словенија у састав Краљевине СХС• -Румунији дат Трансилванија (Ердељ) и део Баната • '-Аустрији дат Бургенленд • -војска није могла да прелази цифру од 30000• -изгубила 70 одсто територије и половину становништва • мировни уговор са Турском потписан у Севру 10. августа 1920• -Цариград под међународном контолом • -изгубила територије Саудијска Арабија, Сирија (Француска), Ирак (Енглеска), Палестина (Енглеска) • -Грци добили Измир и Тракију • -Италијани добили Додеканез, делове Анадолије

РЕЗУЛТАТИ ВЕРСАЈСКОГ МИРА• -продубљене противречности између поражених и победника

• -створен јаз међу победницима (Енглеска и Француска, САД и Енглеска, САД и Јапан, Италија -остали савезници)• -јачање реваншизма и екстремних снага код поражених народа • -велика мобилности сеоба становништва (300000 Мађара исељено из Бесарабије, • из Македоније и Добруџе иселило се пола милиона становника • -унет раздор међу словенским народима • -ово није мир, ово је примирје на двадесет година-Маршал Фош