paralelno rezonantno kolo

Download Paralelno rezonantno kolo

Post on 02-Jul-2015

243 views

Category:

Education

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 1. PROSTO ANTIREZONANTNO KOLO Prosto antirezonantno kolo predstavlja paralelnu vezu kalema i kondenzatora pa se zato naziva i paralelno rezonantno kolo. Svaki induktivni element ima neku otpornost, dok je otpornost grane sa kondenzatorom mala pa se moe zanemariti.

2. Kolo je prikljueno na prostoperiodini napon: pri emu je, radi jednostavnosti, usvojeno da je poetna faza napona jednaka nuli. tUtu sin2)( 3. Kada se sve veliine izraze u kompleksnom obliku dobija se: , Z U I . L -Cjj j 11 2222 LRLR R C LR Y Z 4. Rezistansa kalema R je mnogo manja od njegove reaktanse (L) tako da je kompleksna admitansa kola: . 1 -Cj 1 2 LL R Y Z 5. Predhodni izraz e biti realan (odnosno admitansa minimalana) kada je susceptansa jednaka nuli: . 1 ,0 1 L C L CB 6. Ova pojava naziva se antirezonancija a kruna uestanost pri kojoj nastaje pojava naziva se antirezonantna kruna uestanost. Kako je pri ovoj uestanosti jaina struje u napojnoj grani minimalna ova rezonancija se naziva i strujna rezonancija. , 1 0 LC 7. Pri antirezonantnoj uestanosti struja je minimalana pa imamo stanje u kolu kao da je otpornost grane sa kalemom preslikana u otprnost paralelno vezanog otpornika: , )( p2 0 UG L R UI . )(1 , )( 2 0 p p 2 0 p R L G R L R G 8. U okolini antirezonantne uestanosti 0 admitansa kola je: a razlika faza napona i struje: , 1 -Cj 1 p L GY Z . 1 arctg pG L C 9. Napon se moe izraziti preko admitanse kola tako da se dobijaju jednaine iste kao za rezonantno kolo samo to su struja i napon zamenili mesta i to se umesto impedanse javlja admitansa kola. 2 2 p 1 L CG I Y I U 10. Kod antirezonantnih kola crtaju se rezonantne krive U()/ U(0): . 1 1 1 )( )( 2 p 0 p 0 G C Y G U U 11. Q faktor antirezonantnog kola je: ,)( , 02 0 0 p 0 p 0 R L L R C G C Q G C Q 0 0 2 priperiodajednogtokuusistemuuizgubljenaenergija prisistemuusadranaenergija Q 12. Zavisnost normalizovane vrednosti napona od frekvencije 13. Kada je = 0 i kada je otpornost u kolu zanemarljiva R 0 struja u napojnoj grani je priblino jednaka nuli, postoje struje u grani sa kondenzatorom i kalemom. One su fazno pomerene za ugao od radijana, pa je njihov zbir jednak nuli. 14. .j j jj 0 0 CL C I L C U L U I U L C UCI 15. Oscilacije u antirezonantnom kolu bi se neogranieno dugo odravale i ako je prekinuta veza sa naponom napajanja. Energija sadrana u kolu bi oscilovala izmeu kalema i kondenzatora, pretvarala se naizmenino u magnetnu ili elektrostatiku. 16. Realno kolo uvek sadri neku otpornost ( makar i malu) pa se deo energije pretvara u toplotu. Kada bi se prekinula veza sa naponom napajanja oscilacije bi prestale. Trajanje oscilacija zavisi od Q faktora kola. 17. Antirezonantna kola spadaju u selektivna kola i koriste se u radio-prijemnicima. Antena radio- prijemnika sadri signale razliitih uestanosti koji se dovode na krajeve antirezonantnog kola. Da bi iz mnotva signala izdvojili jedan podeavamo antirezonantnu uestanost na uestanost signala koji elimo da izdvojimo (na uestanosti radio stanice koju elimo da sluamo). 18. Impedansa kola je maksimalna (admitansa je minimalna) pri antirezonantnoj uestanosti, pa e se na krajevima kola pojaviti samo napon (signal) ija je uestanost jednaka antirezonantnoj. Podeavanje antirezonantne uestanosti vri se, najee, promenom kapacitivnosti, vezivanjem u kolo kondenzatora promenljive kapacitivnosti. 19. Da bi selekcija signala bila dobra vrednosti Q faktor kod antirezonantnih kola treba da budu od 10 do 100.