\OR\E VUKMIROVI]

PANONSKI BOMBARDERI

NOVI SAD, 2006.

Izdava~:

Bokserski savez Vojvodine - Kamp olimpijskih bokserskih nada

Za izdava~a:

Dr Du{an Mayi}

Dizajn i priprema za {tampu:

Kreator, Novi Sad

[tampa:

Birograf, Apatin

Tira`:

500 primeraka

Senima oca, velikog qubiteqa boksa

UMESTO PREDGOVORA

Pre ta~no 57 godina, na Evropskom bokserskom prvenstvu odr`anom 1949, u Oslu, Suboti ~anin Pavle

[ovqanski osvojio je bronzanu medaqu. Bila je to prva medaqa za jugoslovenski boks na jednom zvani~nom

me|unarodnom takmi~ewu.

Od tada do danas, vojvo|anski bokseri ili panonski bombarderi, kako sam ih nazvao u ovoj kwizi, okitili

su se nizom medaqa na oli m pijskim igrama, svetskim i evropskim {ampi onatima, mediteranskim igrama,

bal ka n skim prvenstvima...

Na tim takmi~ewima oni su, dakle, na briqantan na~in reprezentovali jugoslo venski boks.

Novosa|anin Slobodan Ka~ar je, tako, jedini na{ bokser koji je bio olimpij ski pobednik, osvojiv{i, potom,

i titulu profesionalnog prvaka sveta. S druge strane, wegov stariji brat Tadija je, uz pregr{t drugih tro-

feja, osvojio srebrne medaqe i na Olimpijadi, i na Svetskom, i na Evro p skom prvenstvu. Zrewaninac

Zvonko Vujin je, opet, osvaja~ prve jugoslovenske olimpijske medaqe u bo k su, a Dragomir Vujkovi},

Suboti~anin kao i [ovqanski, je bio to isto, samo na svetskim {ampionatima.

Pi{u}i ovu kwigu, ̀ eleo sam da, na razme |u dva veka i dva milenijuma, od zaborava sa~uvam te vrhu nske

uzlete ovih velikana, ali i wihovih tako|e velikih prethodnika, ve} pomenutog [ovqanskog, pa Ste vana

Red li ja, Ilije Luki}a, Petra Benedeka, Brani slava Davidovi}a i Branislava Petri}a.

Uz to, ne bi trebalo zaboraviti (a mahom su zaboravqeni!) ni onih {ezdesetak vojvo |an skih majstora ple-

menite ve{tine koji su, po jednom ili vi{e puta, osvajali titulu prvaka Jugoslavije. Bez wih poslerat na

istorija jugoslovenskog odnosno srpskog boksa sigurno ne bi bila onoliko bogata koliko jeste.

Svi oni su u ovoj kwizi ili predstavqeni ili, bar, pobrojani.

Kona~no, mnogo odli~nih vojvo|anskih boksera, sticajem raznih okolnosti, nije nikada stiglo do titule

dr`avnog prvaka, ali su, godinama, bili strah i trepet jugoslovenskog ringa.

Niko sa wima nije mirno ulazio u magi~ni ~etvorougao, a mnogi, ukqu~uju}i i one naj ve}e, napu{tali su

ga pognute glave.

I za wih se u ovoj kwizi na{lo mesta. I oni su to, bez sumwe, zaslu`ili.

Autor

„A boks ti je takav: mo`e te nau~iti dobrim stvarima – da oseti{ da

se ne umire od svakog udarca i u~initi gotovo neustra{ivim ili ~ak

mudrim, da ne prima{ sve tako kako izgleda – a mo`e te i za ceo

`ivot prepla{iti ili ti du{u zatrovati, tako da po~ne{ da u`iva{ u

tome {to u ~oveka mo`e{ da udara{ kao u yak.”

Dragoslav Mihailovi}:

„Kad su cvetale tikve”

PANONSKI BOMBARDERI

U SLAVU LEGENDE...

Sa dve evropske bronzane medaqe, osvojene na prvenstvima „starog kontinenta”, u Oslu 1949. i u

Berlinu 1955. godine, Pavle [ovqanski nije ni najuspe{niji vojvo|anski, ni najuspe{niji srpski, ni

najuspe{niji jugo slovenski bokser od kraja Drugog svetskog rata do danas.

Po odli~jima to je, bez sumwe, Slobodan Ka~ar, jedini na{ as koji se, uz ostalo, okitio zlatnom olimpi-

jskom medaqom, odnosno titulom profesionalnog prvaka sveta.

[tavi{e, po broju i sjaju medaqa osvojenih na olimpijskim igrama i svetskim i evropskim prvenstvi-

ma, ispred [ovqanskog su i Tadija Ka~ar, Zvonimir Vujin i Dragomir Vujkovi}.

Ipak, Pavle [ovqanski je u ovom oma`u vojvo |anskim vitezovima ringa, dobio po~a s no mesto i to iz

najmawe dva razloga.

Prvi je to {to je upravo on, pre ta~no 57 godina, osvojio prvu evropsku medaqu u istoriji jugoslove -

nskog, a time i srpskog i vojvo|anskog boksa.

S druge strane, nema sumwe da je [ovqanski, zbog na~ina na koji ga je shvatao i inter pretirao, naj -

zaslu`niji za sna`nu ekspanziju boksa na celom jugoslovenskom prostoru.

Pre pojave ovog majstora iz Subotice, taj sport u nas nije imao ni naro~itu tradiciju, ni poseban zna~aj.

Tek pojavom i uspesima [ovqanskog, boks se, po popularnosti, izjedna~io sa fudbalom, a kasnije, u svo-

jim zvezdanim trenucima, postao i trofejan sport.

Stavqaju}i Pavla [ovqanskog na po~asno mesto u ovoj kwizi, svi koji su u~estvovali u wenoj pripremi

`eleli su da, i na taj na~in, jo{ jednom odaju po~ast senima ve likog asa.

[AMPION ZA VE^NOST

O[ DOK JE VOJEVAO na{im i svetskim

ringo vima, bio je istinska legenda. To je i

danas, bez obzira {to je rukavice o klin

oka~io pre gotovo pola veka i {to se, pre

desetak leta, sasvim preselio u ve~nost. We -

govo ime je jo{ sinonim za ve{tinu, za nepre -

va zi |enu tehni ku, prava paradigma plemenite

ve {tine...

Pavle [ovqanski!

Ime i prezime koje je, u sportskom voka bu -

laru, zapravo postalo re~enica, gotovo pri ~a.

Jer, ono, samo po sebi, govori o naj lep {im st r a -

nama ne samo boksa, nego i sporta uop{te.

Ro|en je 1926. u Subotici. Jo{ nije bio na pu -

nio ni 16 godina kada je, ratne 1942, u rodnom

gradu, prvi put u{ao u boksersku salu. Bila je

zima, dah se ledio od mraza, a on se, s ve~eri,

vra}ao iz {kole. Usput, kroz jedan osvetqen

prozor, video je nekolicinu momaka kako

`estoko udaraju po nekakvim yakovima. Me|u

wima bio je i wegov drugar iz ulice Albert

Kne ̀ evi}.

U{ao je i da se malo ugreje, i da vidi {ta se

to unutra, zapravo, de{ava. A tu su, pod nad -

zorom trenera Ferenca Modle, ve`bali subo -

ti~ki bokseri. Modla, vrstan stru~wak i veli-

ki bokserski entuzijasta, je u Subo ticu stigao

sa ma|arskim okupacionim trupama i prvo {to

je uradio bilo je da osnuje bokserski klub.

„[ta je mali, ho}e{ da bude{ bokser? Hajde

skidaj se, odmah }emo da te probamo”, obra-

tio se Modla prido{lici na ma|ar skom.

Pavle ga je odli~no razumeo, jer je govorio

i jezik svog oca, Srbina, i svoje majke, Ma|a -

rice. Ali, wega boks nije zanimao. On je, i kad

je spavao, i kad je bio budan, sawao samo o

tome da jednom postane veliki fudbaler.

Ipak se skinuo i Modli nije promaklo da je

i sr~an, i lakonog, da ve{to izbegava sve poku -

{aje de~aka s kojima ga je suo~io da ga pogode,

ali i da sti`e da on pogodi wih!

To, dabome, ne zna~i da je iskusni trener

odmah bio op~iwen novajlijom. No, novajlija je

jo{ mawe bio op~iwen boksom i to prvo isku -

stvo u ringu nije u wemu ni najmawe poko leba-

lo re{enost da postane fudbaler i da se

proslavi jure}i za fudbalskom loptom.

Uprkos tome, nastavio je da dolazi na tre -

ninge. Modla ga je sve pa`qivije pratio i

posve}ivao mu sve ve}u pa`wu. Posle otpri-

[AMPION ZA VE^NOST

17

J

like mesec dana, odlu~io je da ga isproba u

pravoj borbi.

Zbilo se to u Segedinu, gde su snage odme -

rili tamo{wi bokseri i gosti iz Subotice.

Me|u wima, u najlak{oj, muva kategoriji, bio

je i juno{a o kome govori ova pri~a. Nije ba{

sjajno pro{ao. Do -

bio je popri li ~ne

batine i, naravno,

izgubio.

Umesto obe s hra -

bre wa, to je za we ga,

me |u tim, zna ~i lo

iza zov . Odmah po

pov ratku u Subo ti cu

po~eo je ozbi qnije

da tre nira, ~e ka ju }i

revan{. Nije, me|u -

tim, za bo ra v qao na

fudbal. Taj sport je

jo{ bio wegova gla -

vna pre okupa cija, a

ring samo usputna

za bava.

I u revan{u bo r ba

je bila `es to ka, ali

je [ovqanski ovoga

puta bio bo qi od

svog rivala iz Sege -

dina.

Prvi nastup i prva

pobeda pred wego vom, subo ti ~ kom publi kom

mno go su mu zna~ili. Jo{ zna~ajnije je, me|u -

tim, bilo to {to je na me~u sa Sege dincima

bio i wegov otac, subo ti~ki kroja~ Rajko

[ovqanski.

Jer, stariji [ovqanski nije bio ba{ odu -

{evqen sinovqevim izborom, pa je poku{ao da

ga odgovori od boksa, insistiraju}i da se vra -

ti fudbalu. Nije insistirao samo re~ima,

bilo je tu i drugih „argumenata”, {to je u

budu}em {ampionu svetskog glasa izazvalo

samo – inat. Toliki, da bi se gotovo moglo

re}i da je do bokserskih zvezda do{ao ba{ iz

inata!

Posle sukoba s ocem, boksu se posvetio sa -

svim ozbiqno, pa je uskoro postao prvak

Ma|a r ske kojoj je, tada, pripadala okupirana

Subo tica.

Pred kraj Drugog svetskog rata, pozne jeseni

1944. godine, mladi [ovqanski se na{ao u

partizanskim jedinicama, sa kojima je, u Bati -

nskoj bici, pre{ao Dunav i stigao u Ba rawu. Tu

su ga zarobili Nemci i, zajedno sa ostalim

zarobqenicima, transportovali u Nema~ku, u

logor „Stalag 17 b”.

Put do logora trajao je danima, u vagonima u

kojima se temperatura spu{tala i do petnaes-

tak stepeni ispod nule... U potpunom bezna|u,

ube|eni da ih ~eka ono najgore, zaro bqenici

su se nemo zbijali jedni uz druge. Samo povre-

meno su, s ~u|ewem, ba cali poglede ka mom ~i -

}u koji je, bore}i se sa zami{qenim proti -

vnikom, neumorno skakutao i, u prazno, udarao

direkte, kro{ee, aper kate...

Bili su ube|eni da je de~ko, od o~aja, po -

tpuno si{ao s uma. A bilo je sasvim suprot-

no: mladi [ovqanski se boksom branio i od

mra za, i od gladi, i od potpunog o~aja!

U Stalagu 17 B, u kojem je bio zato~en, bilo

je ratnih zarobqenika iz Amerike, Engleske,

Francuske... Neki od wih su bili i spo rtisti,

PAVLE [OVQANSKI:

18

Po~etak: [ovqanski na po~etku bokserske

karijere 1942. godine

mahom fudbaleri i bokseri. Od wih se nije

odvajao, u~estvovao je u svim fudbalskim

okr{ajima, sparingovao sa Ameri kancima

`eqnim boksa...

Kad je Nema~ka kapi tu li -

rala, a logor ras pu {ten, oni

su ga zvali da krene s wima,

ube |u ju }i ga da }e u wiho voj

ze mqi sigurno po sta ti

veliki bokser. Odbio je, ni

ne sawaju }i da }e u Ameriku

ipak sti }i, samo nekoliko

godina kasnije, i to ba{ kao

veliki bokser. Kapi ten re -

pre zenta ci je Evro pe, {ta -

vi{e!

PRVA MEDAQA

U ISTORIJI NA[EG

BOKSA

U Suboticu se vratio 1945.

Zajedno sa ma|arskom voj -

skom iz we je ve} bio oti {ao

i Ferenc Modla, ali je boks

ostao. Bok ser sku sekciju Spa r taka koji je, u

me|u vre me nu, for miran, vodio je Mod lin u~e -

nik, legendar ni Ste van – Pi{ta Engelbreht, bez

sumwe jedan od najzna~ajnijih tre nera u

celokupnoj istoriji jugoslovenskog ringa.

[ovqanski je odmah postao vedeta prve eki -

pe u kojoj su, uz ostale, bili i Lajo{ – Laj~o

\ulai, Gustav Bor{o{ i Ivan Franzer, budu}i

vrhunski trener i Pavlov {urak. Uz wih, u

bokserskoj sali Spar taka stasavali su novi

veliki asovi, poput Ru dol fa Tota i Jovana

Stefanovi}a.

Prvo pojedina~no prvenstvo Jugoslavije od r -

`a no je 1946. [ovqanski je nad mo}no triju -

mfovao u lakoj kategoriji. Isti uspeh po no vio

je i 1947. Sada je, me|utim, nosio dres subo -

ti~ kog Radni~kog, formiranog od neko licine

boksera koji su napustili Spartak. Taj novi

klub je vodio Engelbrehtov u~enik Ivan –

Jan~ika Franzer.

Kao ~lan Radni~kog je, iste godine, u Buku -

re{tu postao i prvak Balkana. Za to su mu

bile dovoqne dve pobede – protiv Rumuna Sa -

no mira i protiv Ma|ara Zahorskog.

[AMPION ZA VE^NOST

19

Fudbalska reprezentacija Stalaga 17 B: [ovqanski prvi s desna u dowem redu

PAVLE [OVQANSKI:

20 Nepobedivost na {ampionatima dr`ave,

pot vrdio je i u naredne dve godine, 1948. i

1949, ali sada kao bokser beogradskog Parti -

zana u koji je, zajedno sa Engelbrehtom, u

me|uvremenu, pre{ao.

Prvo posleratno amatersko boksersko prve -

nstvo Evrope odr`ano je u Dablinu, u Irskoj,

1947. Na{i bokseri na wemu, me|utim, nisu

u~estvovali.

Dve godine kasnije, u glavnom gradu Norve -

{ke Oslu, nastupila su sedmorica: Rudolf

Tot iz Spartaka, Milivoj Bulat, Milo{ Laza -

revi} i Emil Krle`a iz beogradskog Mili -

cio nara i Veqko Kenig, Ivica Pavli} i Pavle

[ovqanski iz Partizana.

Uspe{an je bio samo [ovqanski. On je, u

lakoj, osvojio bronzanu medaqu, prvu evro -

psku medaqu u istoriji jugoslovenskog boksa.

Wegov protivnik u osmini finala Mek Neil

iz [kotske bio je vrlo ~vrst i neobi~no upo-

ran borac. Na{ as ga je, me|utim, sjajnom te -

hni kom koja mu je bila „za{titni znak” tokom

cele bogate karijere, potpuno nadma {io i

plasirao se u ~etvrtfinale.

Da bi stigao do polufinala, [ovqanski je

morao da pobedi i Italijana \anlupija, borca

po stilu vrlo sli~nog sebi. Na{em repreze -

ntativcu je i to po{lo za rukom i plasirao se

me|u ~etiri najboqa boksera Evrope u svojoj

kategoriji.

U polufinalu je boksovao sa tamnoputim

Francuzom Muhamedom Amijem. Kao i \anlu -

pi, i on je bio odli~an tehni~ar. Borba je, kako

su zapisali savremenici, zaista bila vrhu -

nska, do te mere da je otkravila ~ak i hladnu

norve{ku publiku.

Progla{ewe Amija za pobednika ona je,

ina~e, propratila zvi`ducima, ali [ovqa -

nskom to nije mnogo pomoglo. Morao je da se

zadovoqi bronzanom medaqom.

Vest o uspehu majstora iz Subotice u da le koj

Norve{koj, imala je u Jugoslaviji, izolovanoj

Rezolucijom Informbiroa i pritisnutoj sva -

kojakim nevoqama, ogroman odjek, gotovo ve}i

i od onog koji su, sredinom 90-ih pro{log

veka, izazivali uspesi na{ih ko{ar ka{a ili

odbojka{a. Wegova bronzana medaqa je, zapra-

vo, bila melem na sve tada{we nacionalne

rane, a popularnost i [ovqanskog, i boksa

Harizma: [ovqanski je, bez sumwe, bio jedna od

najharizmati~nijih li~nosti u istoji na{eg sporta

uop{te, dostigla je neverovatne razme re.

@ele}i da budu kao on, klinci su prosto nagr-

nuli u bokserske dvorane.

IPAK U AMERICI

Iako nije u{ao u fi nale,

[ovqanski je u Oslu zapao

za oko najpoznatijim evro -

pskim bokserskim stru -

~wacima. Tako se, po ~etkom

1951. godine, na{ao na

spisku repre zentativaca

Evrope koji su se spremali

za turneju po Americi, gde

je trebalo da odmere snagu

sa najboqim ame ri~kom

amaterima.

Pored [ovqanskog, u

najboqoj selekciji „sta rog

kontinenta” bili su Panti

Hamala i nen i Pol Dufva

(Finska), Henrik Van Der

Ze (Holandija), Lif Hansen

(Norve{ka), Piter Kroti

(Irska), Stig Sjolin i

Ingmar Johanson ([vedska),

@ak Demesnil (Francuska)

i Mar sel Lima` (Belgija).

^lan ove selekcije Ingemar Johanson, je, kra -

jem pedesetih godina, postao apsolutni pro-

fesionalni prvak sveta.

Prvi me~ je odr`an u ^ikagu, pred 25.000

gledalaca. U prvom redu bila je sva silesija

poznatih li~nosti iz sveta sporta, politike,

{ou-biz ni sa... Me|u wima i bo k serske le -

gende poput Yeka Dempseja ili Yoa Luisa.

Ekipe koje su, pre po~etka me~a, iza{le na

ring da pozdrave publiku, predvodili su

kapiteni Bobi Yek son i – Pavle [ovqanski!

[ovqanski je nastupio u lakoj. Protiv nik mu

je bio Henri Vilard, tamnoputi momak, ne{to

vi{i od na{eg {ampiona. U prvoj rundi on je

[AMPION ZA VE^NOST

21

Reprezentacija Evrope: Panti Hamalainen, Henrik Van Der Ze, @ak Demesnil,

Pol Dufva, Lif Hansen, Pavle [ovqanski, Piter Kroti, Stig Sjolin,

Marsel Lima` i Ingmar Johanson (s leva na desno)

dominirao. Dva puta je dobro prodrmao na{eg

asa, pogodiv{i wegov pleksus preciznim i

sna`nim aperkatima.

I u drugoj je bilo ̀ estoko, ali je tada 24-ogo -

di{wi Jugosloven lagano nametao svoj stil

borbe. Eskiva`e su mu bile sve efektnije, a

udarci sve ~e{}i i sve precizniji.

U tre}oj, Vilard je dva puta bio na podu!

Mada mu sna ̀ an udarac ni kada nije bio ja~a

stra na, [ovqanski ga je prvi put oborio pre-

ciznim le vim, a, samo nekoliko sekundi pre

po sle d weg udarca gonga, jo{ efektnijim de -

snim kro {eom.

Posle prvog udarca Vilard je ustao na ~etiri

(tada jo{ nije bilo obavezno da sudija grogira-

nom bokseru broji do osam), ali je posle dru-

gog bio mnogo ozbiqnije uzdrman. Na wegovu

sre}u, sudijsko brojawe prekinuo je gong.

^ika{ka publika je kraj borbe do~ekala na

nogama, gromko apla u diraju}i na{em asu, a na

progla {ewe pobednika reagovala je jo{ grom ki -

jim zvi`ducima. Jer, u vis je podignuta Vilar d -

ova ruka!

Ipak, zvi`duke je uskoro ponovo zamenio

aplauz. Dok su i{li prema svla~ionici, Vi -

lard je, naime, pru`io [ovqanskom meda qu

koju je kao pobednik dobio i rekao:

„Uzmi je. Ona pripada tebi. Ve~eras si bio

boqi.”

Sve se to zbivalo 28. marta 1951. godine, a

drugi me~ dveju repre zentacija odr`an je ne -

de qu dana kasnije, u Va{ingtonu. Pro tivnik

[ovqanskog trebalo je da bude Yeri Vols, ali

se on, nepo sredno pre me~a, povredio. Zbog pu -

b like, na{ as je pristao da se, u egzibici onoj

borbi, sastane sa ne{to te ̀ im Bo bi jem Lipom,

jednim od najboqih va{ingtonskih boksera.

Pobedio ga je jednoglasnom odlu kom sudija.

MILANO, HELSINKI,

VAR[AVA, BERLIN...

Na Evropskom prvenstvu koje je 1951.

odr`ano u Milanu, nastupio je u poluvelteru.

I wegova, i o~e kivawa doma}e sportske jav no -

sti bila su velika, ali, kako se pokazalo, ne i

utemeqena. Ve} u prvom kolu nai{ao je na

odli~ nog Ma|ara Budaija i izgubio.

PAVLE [OVQANSKI:

22

Kapiteni: Pavle [ovqanski i Bobi Yekson na merewu uo~i me~a

reprezentacija SAD i Evrope

Budai je, ina~e, bio vrlo dobar bokser. Uz

ostalo, upam}en je i po tome {to je bio jedan

od svega pet boksera koji su ispeli da pobede

velikog ma|arskog asa, trostrukog olimpi-

jskog {ampiona i vi{e strukog prvaka Evro pe,

Lasla Papa. Preostala ~etvo rica bili su

wegovi zemqaci Lawi i Torda, Rus Boris

Ti{in i Poqak Zbigwev Pjet{i -

kovski.

Godinu dana kasnije, [ovqa -

nski je u~estvovao na letwim

Olimpijskim igrama u Helsi n -

kiju. I daqe je bio poluve -

ltera{, a u prvom kolu ponovo

se namerio na jednog ma|arskog

borca. Ovoga puta je to bio

Farka{. Za razliku od Budaija,

on nije bio dorastao na{em asu

i [ovqanski ga je pobedio.

Me|utim, Francuza Vajsmana,

s kojim je bok so vao u drugom

kolu, nije. U toj borbi [o -

vqanski je diskvalifikovan i

tako su se raspr {ili wegovi

snovi o olimpijskoj meda qi.

Najboqi evropski bokseri su

se ponovo okupili 1953, ovoga

puta u Var{avi. Sa ^ehom

Vitovecom se, u prvoj borbi,

prosto poigra vao, tako da je

ovaj, odmah posle we, morao da

spakuje kofere i vrati se u

Prag.

Sa Ircem Maligenom, protivnikom u drugom

kolu, bilo je mnogo te`e. Bio je to odli ~an

bokser i uporan i ~vrst borac. Pobedio je

na{eg asa i kasnije dogurao do finala, gde ga

je savladao doma}i bokser Le{ek Drogo{.

Mada je imao ve} 29 godina, [ovqanski je

jo{ jednom nastupio na Evropskom prvenstvu.

Dogodilo se to 1955, u Berlinu. Ve} prili~no

ote`ao, pre{ao je u velter, kategoriju u kojoj

}e i okon~ati karijeru.

@reb mu je bio naklowen, pa je startovao od

~etvrtfinala. Za bronzanu medaqu mu je, da -

kle, bila dovoqna samo jedna pobeda i to pro-

tiv poqskog predstavnika Ponante.

[AMPION ZA VE^NOST

23

Besprekoran stil: [ovqanski (desno) u me~u sa Nelom Barbadolom iz Pule, pred

25.000 gledalaca na stadionu JNA

Poqska je, ina~e, tada bila jedna od vode}ih

evropskih bokserskih sila, a Ponanti se,

ukoliko pobedi, sme{io dvo struki dobitak:

evropsko odli~je i „skalp” Pavla [o -

vqanskog, jednog od najboqih evropskih

boksera s kraja ~etrde setih i po~etkom

pede setih godina.

Reputaciju ~oveka koji je tukao [ovqa -

nskog ne bi, razume se, uma wila ni ~iwe -

nica da je ovaj ve} uveliko bio na zala -

sku, no Poqak nije dobio, ni jedno ni

drugo. Veliki jugoslovenski as je dokazao

da jo{ nije za „staro gvo`|e” i pobedio

ga je i to nok-autom.

Tako je stigao da polufinala i do bro -

nzane medaqe. Daqe se zbiqa nije moglo.

Englez Niki Gargano je bio zaista sjajan

bokser, vrhunski tehni~ar, odli~no pri -

premqen i, kona~no, znatno mla|i od na -

{eg borca. Uostalom, on je na ovom prve -

nstvu osvojio titulu evropskog {ampiona.

Na{ as je, tako, na izmaku karijere

osvo jio i drugu evropsku bronzu.

[ovqanski je u ringu ostao jo{ godinu

dana. Na pojedina~nom prvenstvu Jugo sla -

vije je po sled wi put nastupio 1956. i bio

najboqi u velteru. Time je zaokru`io

zaista impresivan bilans – ukupno devet

puta bio je senior ski prvak Jugoslavije!

Od 1946. do 1953. sedam puta je trijum-

fovao u perolakoj, lakoj i poluvelteru, a

1955. i 1956. u velteru.

Taj rekord ni do danas nije dostignut, a te -

{ko da }e ikada i biti.

Pavle [ovqanski je, rekosmo na po~etku, jo{

kao bokser po stao istinska legenda. Bez obzi-

ra {to je 1995. u Beogradu, u kojem je, od

dolaska u Parti zan, stalno ̀ iveo, iskora ~io i

iz `ivotnog ringa i preselio se ve~ nost, gde

su ve} odavno bili i wegov prvi tre neri

Ferenc Modla i Pi{ta Engelbreht, i {urak i

veliki prijateq Jan~ika Franzer, i mnogi,

mnogi drugi, on je istinska legenda i danas.

I osta}e. Dok je boksa!

24

Legende: Pavle [ovqanski, Stevan - Pi{ta Engelbreht i Milorad -

Siki Gakovi}

24PAVLE [OVQANSKI:

OD JEZERA DO ZVEZDA

SKRAJA [EZDESETIH GODINA, posle

otprilike decenije mukotrpnog rada u

[vajcar skoj i Austriji, Gojko Ka~ar iz

sela Jezera, nadomak Jajca, okupio je

trojicu svojih sinova, Sretu, Tadiju i Slobo -

dana i rekao im:

„Deco, zaradio sam dovoqno novaca da vam

ovde, u Jezeru, napravim ku}u lep{u i ve}u od

bilo ~ije. Ja, me|utim, mislim da to nije pra-

vo re{ewe. Ovde za vas nema perspektive i

stoga ne `elim da vas tu zarobim, da se

mu~ite kao {to se mu~imo va{a mati i ja. Zato

predla`em da idemo negde blizu veli kog gra-

da. Tamo }ete vi mo}i da se {kolujete, a

kupi}emo i ne{to zemqe, da imamo od ~ega da

`ivimo.”

Jo{ golobradi de~aci koji su u Jezeru ̀ iveli

sa babom i dedom, saglasili su se sa o~evim

predlogom.

Iz Jezera su odselili u zimu 1972. i pre{li

u Veternik, nadomak Novog Sada. Na izbor

mesta presudno je uticao wihov ro|ak Slavko

Ka~ar, vojno lice u glavnom gradu Vojvodine.

Pre dolaska porodice, Gojko je u Veterniku

najpre kupio dva placa, a onda i jedan sala{ sa

tri jutra zemqe. Tu je kasnije sazidana ku}a u

kojoj Ka~ari i danas `ive.

Na ona dva placa ku}e su podigla trojica

Gojkove mla|e bra}e, pa u Veterniku danas

`ive ~etiri porodice Ka~ara.

Najva`nija stvar koju je Gojko Ka~ar kupio

porodici pre nego {to je krenuo nazad u

Austriju (wihova majka Stana je ostala u

Veterniku, sa sinovima), bar {to se ti~e tada

16-ogodi{weg Tadije i ne{to mawe od dve

godine mla|eg Slobodana, bio je – televizor.

Zahvaquju}i wemu oni su, naime, te 1972,

pomno pratili sve {to se de{avalo na

Olimpijskim igrama u Minhenu i divili se

sjajnim uspesima tada{wih velikana ne samo

jugoslovenskog, ve} i svetskog sporta, boksera

Mate Parlova i Zvonka Vujina, zlatnih ruko -

meta{a \or|a Lavrni}a, Milana Lazarevi}a,

Hrvoja Horvata, Neboj{e Popovi}a...

I, naravno, svetskih sportskih vladara, kakav

je tada bio ameri~ki pliva~ Mark [pic.

Kada je po~ela {kolska godina, Tadija, sre -

dwo{kolac u Novom Sadu, nije prosto mogao da

se odbrani od navaqivawa Slobodana, jo{

osnovca u Futogu:

OD JEZERA DO ZVEZDA

27

„Mora{ da prona|e{ gde je u Novom Sadu

bokserski klub. Ja ho}u da treniram boks”,

insistirao je svakodnevno mla|i Ka~ar.

CRNA DECO, [TA ]E VAM TO...

Vi{e da bi mali{u skinuo s vrata, nego {to

ga je i samog to zanimalo, Tadija je jednog dana

re{io da mu udovoqi. S jednim {kolskim dru-

gom (sam nije smeo, jer mu je Novi Sad tada

li~io na pravu gradsku yunglu),

krenuo je u potragu. Tako su

dospeli u prostorije Spo rt skog

dru{tva Vojvo dina. Dve slu ̀ be -

nice koje su tamo zatekli su ih

qubazno primile, ali su, kad su

~ule {ta tra`e, prosto zava-

pile:

„Kakav boks, crna deco! Pa

vidite li kako ste mladi i lepi,

ho}ete li da vas tamo prebiju i

unakaze? Idite vi lepo i treni-

rajte fudbal.”

I poslale su ih na stadion

Vojvodine.

De~aci su poslu{ali, ali je

Tadija i tu pitao znaju li gde se

trenira boks. Trener omla -

dina ca Vojvodine koji ih je

primio, nije se zbog toga qutio

i odmah je prido{lice ukqu ~io

u rad omladinskog pogona.

A u tom pogonu bili su mahom supertalento-

vani klinci poput Bobeta Pavko vi}a, \or|a

Vujkova, [andora Moku{a, Vase Rutows kog... Svi

oni su ve} kucali na vrata odli~nog prvog tima

„Vojvodine” u kojem su, opet, predwa~ili Petar

Nikezi}, Zvonko Ivezi}, Rajko Kova ~evi}, La -

slo Lerinc...

„Ja treniram fudbal u Vojvodini”, rekao je Ta -

dija Slobodanu, ~im se vratio ku}i u Veter nik.

„Ma ’ajde, ne la`i. Ko }e tebe da primi u

Voj vo dinu”, odgovorio je nepoverqivo mla|i

brat.

Od tada, Tadija je po~eo redovno da odlazi

na stadion. Uslovi za rad tamo su bili sjajni.

Jo{ pri prvom dolasku bilo je dovoqno da

klupskom ekonomu ka`e koji broj patika nosi,

pa da, na osnovu toga, odmah dobije kompletnu

BRA]A KA^AR

28

Samo za slikawe: Tadija i Slobodan Ka~ar na po~etku bokserskih karijera

opremu po svojoj meri. Sve je funkcio ni salo

gotovo besprekorno.

Slobodan, me|utim, nije odustajao od zahte-

va da mu prona|e bokserski klub, pa je stari -

ji Ka~ar, u oktobru te 1972. ponovo krenuo u

potragu. Kona~no se obreo na Trgu Carice

Milice broj 4, gde su trenirali bokseri

Vojvo dine.

Tamo je zatekao pove}u grupu klinaca. ^e -

kali su trenera. U neko doba, pojavio se ~ovek

sredwih godina, krivonog, sa pantalonama koje

su jedva dosezale do gle`weva. Quqaju}i se,

do{ao je do vrata sale i otkqu~ao ih.

„Da li se ovde trenira boks”, boja`qivo ga

je upitao Tadija.

„Da, {ta ~eka{, skidaj se”, odgovorio je ~o -

vek, ne ba{ qubaznim tonom.

Mom~i} iz Veternika je tada po~eo da se

osvr}e oko sebe, gledaju}i gde }e dobiti opre-

mu. Ra~unao je, naime, da je svuda kao na fu -

dbalskom stadionu. De~aci oko wega su, me|u -

tim, iz svojih torbica vadili patike, majice i

ga}ice koju su, o~igledno, poneli od ku}e.

„Dru`e treneru, ja nemam ni{ta od opre me”,

obratio se ponovo namrgo|enom ~oveku.

„Pa ima{ vaqda ga}e, to ti je dovoqno”,

odgovorio je ovaj, uz so~nu psovku.

GOTOVO JE,

SAD ]E DA ME PREBIJE...

Kada su u{li u salu, Ka~ar je bio op~iwen.

Bokserske yakove, kru{ke, konopce, ring i

druge rekvizite za trening, koji su je ispu -

wavali, on ranije nije video ni na televiziji.

Posle kra}eg zagrevawa Nikola Drobac, kako

se zvao ~ovek koji mu je rekao da su mu za

trening dovoqne i ga}e, uperio je prst u wega

i u jo{ jednog de~aka.

„Vas dvojica, rukavice na ruke i u ring”,

naredio je.

„Gotovo je, ovaj }e sad da me prebije”, pomi -

slio je Tadija, ali se vi{e nije moglo nazad.

Stegao je zube, jer se, vi{e od predstoje}e

borbe, pla{io da Dro bac ne primeti strah na

wegovom licu.

Sparingovali su mo` da jedan minut. Ka~ar je

~e{}e zadavao udarce, nego {to ih je primao i

Drobac mu je promenio protivnika.

Dok se novi pro vla~io kroz konopce, razmi -

{qao je:

„Sigurno mi je na po~etku namerno dao sla -

bog, od ovog }u, sva je prilika, dobiti

batine”.

Ipak, re{io je da ne ustukne. Ponovo je

udario vi{e puta, ali je, kad mu je Drobac u

ring poslao i tre}eg, bio uveren da je vrag

kona~no odneo {alu.

„Bilo bi ~udo da budem boqi i od tre}eg.

Sad mi sigurno nema spasa”, prolazilo mu je

kroz glavu, dok je ~ekao da po~ne novi okr{aj.

Ni tre}i ga, me|utim, nije nadma{io.

[ta vi{e.

Posle sparinga, Drobac ga je pozvao i, sada

ve} mnogo bla`im tonom, upitao:

„Je li mali, jesi li ti Bosa nac?”

„Jesam”

„Pa da, nema boksera bez Bo san ca! Nemoj da

se igra{ glavom da sutra ne do|e{ na tre ning!”

„Do}i }u”, odgovorio je vi` qa sti mom~i},

dok je srce pro sto htelo da mu isko~i iz grudi.

OD JEZERA DO ZVEZDA

29

Autobus, ~inilo mu se, nikada sporije nije

pre la zio onih osam kilometara, koliko ima

od Novog Sada do ku}e Ka~ara u Veterni ku. Je -

d va je ~ekao da stig ne i sve ispri~a Slo bodanu

i Sreti.

„Bio sam danas u bokserskom klubu i ne

samo da sam trenirao, nego sam i sparingovao

sa trojicom i od sve trojice bio boqi”,

saop{tio je bra}i gotovo s vrata.

„Ala ti la`e{“, odgovorio je Slobodan. „^as

trenira{ fudbal u Vojvodini, ~as boks! To

sigu rno nije istina.”

U RING I BEZ PITAWA

Ipak, kopkala ga je bratova pri~a, pa je sva-

ki ~as ne{to zapitkivao. Te kakve su ruka vice,

te kolika je sala, koliko momaka trenira...

Do ve~eri je ve} verovao u sve {to mu je

Tadija rekao, pa su, pre odlaska na spa vawe,

skovali plan: sutra, pri povratku iz {kole u

Futogu, Slo bodan ne}e, kako je to svakog dana

~inio, iza}i iz autobusa u Veterniku, nego }e

produ`iti za Novi Sad, a Tadija }e ga sa~e kati

kod Futo{ke pijace, odakle }e za jedno oti}i

na trening.

Re~eno – u~iweno, pa je, tako, mla|i Ka~ar u

boksersku salu prvi put kro~io ta~no jedan

dan posle starijeg.

On, me|utim, nije ~ekao da mu neko ka`e da

u|e u ring. Pre ulaska u salu, Tadija se kra -

tko zadr`ao u razgovoru sa Dropcem, a kad su

zajedno do{li na vrata, imali su {ta da vide:

u ringu su, navukav{i na ruke one male rukavi -

ce za rad na spravama, ve} bili Slobodan i jo{

jedna mali{a i svojski se makqali.

Sa svega 14 godina, visok i gotovo neuhra -

wen, te`ak samo 44 kilograma, budu}i oli -

mpi j ski {ampion i profesionalni prvak sveta

delovao je prili~no komi~no, ali je odmah

bilo jasno da je ring mesto na kome se ose}a

kao riba u vodi.

BRA]A KA^AR

30

„Nema boksera bez Bosanca“: Tadija Ka~ar

OD JEZERA DO ZVEZDA

31Stariji brat koji }e, svega tri i po godine

kasnije, osvojiti srebrnu olimpijsku medaqu,

a zatim postati i amaterski vice{ampion

Evrope i sveta je, jo{ otprilike mesec i po

dana, uporedo trenirao i boks i fudbal, a

onda se oprostio od zelenog poqa i potpuno

posvetio ringu.

Tako su otpo~ele dve sjajne bokserske kari-

jere sa kakvim mo`e da se podi~i zaista malo

asova ne samo u nas, nego i u svetu.

Od samog po~etka Stana Ka~ar je znala da joj

sinovi treniraju boks. Tadiji nije branila, jer

je bio dobar |ak i sve obaveze na sala{u

ispuwavao kako je od wega zahtevala. Slobo -

danu jeste, jer je bio jo{ osnovac i, za razliku

od smirenog starijeg brata, vrlo plahovit.

Efekata, me|utim, nije bilo. Mla|i Ka~ar

se, idu}i iz Veternika na trening u Novi Sad,

naj~e{}e „{vercovao” u gradskom autobusu,

kontrolori su ga ~esto izbacivali, neretko je

morao i da prepe{a~i tih osam kilometara,

ali nije odustajao!

Za sportsko opredelewe svojih sinova, Gojko

Ka~ar je saznao u decembru, kada je iz Au s tri -

je do{ao na zimski odmor. Mo`da mu ba{ i

nije bilo previ{e milo, ali tu su ve} bile i

prve medaqe i pehari, pa nije ni poku{avao da

promeni wihovu odluku.

Ipak, postavio im je jedan uslov: {kola ne

sme da se zanemari. Tadija i Slobodan, danas

obojica profesori fizi~ke kulture, su taj

uslov ispo{tovali do kraja.

Pred ulazak u ring: Slobodan Ka~ar sa trenerom Du{anom

Bogdanovi}em

KRAQ NA[EG RINGA

KRAQ NA[EG RINGA

35

KAO I SVAKI KLINAC, i Slobodan

Ka~ar je u boksersku salu u{ao ma {ta -

ju}i o spektakularnim me~evima ~iji

}e on biti akter i, naravno, o svojim

veli kim pobedama.

Bio je hrabar i siguran u sebe, spreman da

pakleno trenira, pa nije ni ~udo {to su wego-

va ma{tawa, prili~no brzo, po~ela da se pre -

tvaraju u stvarnost.

^ak i kad je to po~elo da se doga|a, nije ni

pomi{qao da }e, zahvaquju}i upravo boksu,

sti}i do gotovo svih svetskih prestonica i da

}e mu ovaj sport omogu}iti da bude prijateq

sa svetskim zvezdama poput apsolutnog prvaka

Muhameda Alija, kojeg, ina~e, smatra najbo-

qim bokserom sveta svih vremena i ~ije

me~eve je na televiziji prosto „gutao”.

Ili sa velikim menayerom, kontroverznim

Donom Kingom, pa Alijevim trenerom An|e -

lom Dandijem, ~iji }e pulen i sam postati,

gluma~kim zvezdama Ursulom Andres, Laurom

Antoaneli, @anom Polom Belmondom, Ri~ar -

dom Harisom...

A to se, otprilike deceniju posle wegovog

prvog ulaska u ring, zaista i dogodilo.

No, krenimo redom.

Pravilo da se u boksu velike karijere bu -

du}ih, najavquju pobedama nad aktuelnim {a -

mpi onima, potvrdilo se i kada je re~ o Slo -

bodanu Ka~aru, bez sumwe najuspe{nijem

vo jvo |anskom, srpskom i jugoslovenskom bo -

kse ru svih vremena.

On je, naime, jo{ bio junior kada se 1975, u

Zrewaninu, sreo sa velikim asom Zvonkom

Vujinom koji se u tom me~u, posle izuzetne

karijere duge 17 godina (ta~no toliko je, u

trenutku kad se borio s wim, bio star Slo -

bodan Ka~ar!), opra{tao od ringa. @eleo je

Vujin, osvaja~ dve bronzane olimpijske me -

daqe, vice{ampion Evrope i vi{estruki prvak

Jugoslavije, da odlazak iz magi~nog ~etvo -

rougla obele`i pobedom, ali sr~ani i zahu -

ktali juno{a iz Novog Sada mu to nije dozvolio.

To je u sportu sasvim normalno, ka`e Vujin

danas, podse}aju}i da je i sam, tamo po ~etkom

{ezdesetih, svoje blistave bokserske godine

najavqivao sjajnim me~evima i pobedama nad

tada{wim velikim asom jugoslovenskog boksa,

vi{estrukim prvakom Jugoslavije i osvaja~em

bronzane medaqe na Evropskom prvenstvu u

Lucernu 1959, pokojnim Miodragom Mitro -

vi}em.

No, vratimo se junaku ove pri~e, ~ije smo

bokserske po~etke opisali u prethodnom

poglavqu.

Mada je svoje vr{wake po~eo da pobe|uje

vrlo brzo, prvi put je na sebe ozbiqnije skre -

nuo pa`wu u septembru 1973. godine, pri-

likom gostovawa juniorske reprezentacije

Vojvodine u Ma|arskoj.

U prvom me~u, u Bidmpe{ti, u kojem je

Ma|arska pobedila ~ak sa 18:4, on je, u banta-

mu, bio boqi od Filoa. Par dana kasnije, u

Bala{a|armatu, ponovo je trijumfovao, ovoga

puta nad Pribeqom. Poraz Vojvodine tada je

bio ne{to bla`i – bilo je 14:8 za Ma|are.

Jedini na{ bokser koji je pobedio u oba ova

me~a bio je uparvo Slobodan Ka~ar, a ono {to

ga je jo{ tada izdvajalo bilo je i to {to je, po

op{toj oceni, bio najhrabriji vojvo|anski

reprezentativac na ovim gostovawima. Ta

zaista besprimerna hrabrost u ringu, pra ti}e

ga do kraja bokserske karijere.

Nekoliko meseci kasnije, postao je i omla -

dinski prvak Jugoslavije. Zbilo se to u pro -

le}e 1974, a trijumfovao je u lakoj kategori-

ji, u kojoj se tada takmi~io. [ampionat je

odr`an u onda{wem Titogradu, a dana{woj

Podgorici. Ka~ar je u finalu bio boqi od

prvaka Crne Gore Mrvaqevi}a.

Tokom 1974. i 1975. je, mada jo{ junior, uve-

liko bio prvotimac Vojvodine, uspe{no se

bore}i sa mnogo starijim i daleko iskusnijim

bokserima, o ~emu najboqe svedo~i ve} pomi-

wani me~ sa Vujinom u Zrewaninu.

Godine 1975. prvi put je nastupio i na

seniorskom prvenstvu Jugoslavije, u Bawa Luci.

Tada je imao svega 17 godina i bio je u velteru.

U polufinalu je pobedio tada{wu nadu jugo -

slovenskog boksa Rajka \aji}a, a u finalu izgu-

bio od reprezentativca Jugo slavije Srboquba

Stankovi}a, ~lana Pule, postav{i, tako, seni o -

rski vice{ampion dr`ave.

Ono {to je posebno zanimqivo jeste da je

poraz od Stankovi}a bio jedan od ukupno sve-

ga ~etiri poraza Slobodana Ka~ara u seni or -

skoj konkurenciji na doma}em ringu. Pre o -

stala tri naneli su mu Kuzmanovi} iz Loznice

i Ga{i iz Pri{tine, koji ga je pobedio dva puta.

Protiv Kuzmanovi}a je diskvalifikovan, po

op{toj oceni potpuno nezaslu`eno. Lozni ~a -

nin je, pre nego {to je sudija diskvalifikovao

Ka~ara i tako Loznici doneo pobedu od 11:9,

dva puta bio u nok-daunu.

U prilog tvrdwi da je budu}em olimpijskom

{ampionu tada naneta nepravda, govori i

~iwenica da, ako se izuzme me~ sa Kuzma no -

vi}em, Slobodan Ka~ar u celoj karijeri nije

dobio ni jednu jedinu javnu opomenu, {to,

opet, najboqe govori o tome s koliko sportske

korektnosti i po{tewa je ovaj veliki borac

ulazio u ring.

MAJSTOR ZA BALKANIJADE

Te 1975. u turskom gradu Bursi odr`an je i

prvi Balkanski {ampionat za juniore. Mla|i

Ka~ar je nastupio u velteru i, posle dve

`estoke borbe, osvojio zlatnu medaqu.

U prvoj, polufinalnoj, bio je boqi od Rumu na

Aleksa Podgoreana, a u drugoj, u kojoj je pobeda

donosila zvawe juniorskog balkanskog {ampi-

ona, i od doma}eg boksera Koksela Ozo gluoza.

SLOBODAN KA^AR

36

Iste godine je u~estvovao i na tradiciona -

lnom „Me~u {ampiona”, u to vreme izuzetno

uglednom i kvalitetnom bokserskom turniru.

U polufinalu, odr`anom u Novom Sadu, je, u

jednoj zaista furioznoj borbi, pobedio

Kubanca Gutjerasa. U finalu, u Beogradu, izgu-

bio je od Rusa Silajeva.

Me|unarodni bilans je te godine popravio i

u dva me~a omladinskih reprezentacija Jugo -

slavije i Ma|arske, odr`ana tokom nove m bra

u \egledu i Solnoku. U prvom je bio boqi od

Nemedija, a u drugom od Engija.

Naredne godine, u rumunskom gradu Braili,

ponovo je bio najboqi junior Balkana, ali ovo-

ga puta u polusredwoj, kategoriji u kojoj je

stariji Tadija ve} bio seniorski reprezenta-

tivac. To ne pomiwemo slu~ajno, po{to }e

sli~na konstitucija i te`ina, kako }e ~italac

kasnije videti, bitno uticati na karijere obo-

jice velikih {ampiona.

Da bi u Braili ponovio uspeh iz Burse, mo -

rao je da ostvari tri pobede. Uspeo je, mada

niko od pretendenata na titulu balkanskog

juniorskog prvaka nije bio za potcewivawe.

[tavi{e.

Startovao je, dakle, od ~etvrtfinala u ko -

jem se sreo sa talentovanim doma}im polu -

sredwa{em Nikolaem Ra da nom. Pobedio ga je

i, ula skom u polufinale, obe zbedio

bar bro n zanu medaqu.

Sr~an, kakav je ve} bio, nije ni po -

mi{qao da se time zadovoqi. Uosta -

lom, i zlatna medaqa sa prethodne

Balka nijade ga je oba vezivala na

najvi{e domete, pa je bez kal ku la cija

u{ao i u borbu sa Bugarinom Georgiom

Kosta dino vom.

I on je pred mladim Novo sa|a ninom

morao da polo`i oru`je.

Kona~no, u finalu je ubedqivo

pobedio i Sinana iz Turske i, po dru-

gi put, postao juni orski {ampion

Balkanskog poluostrva.

Ve} naredne 1977. prvi put je postao

i seni o rski prvak Jugo slavije. Sada je

ve} bio u sre dwoj, dakle u kategoriji

u kojoj se udara i gromo vito, i opako

brzo, i koja, samim tim, nosi velike

rizike za svakog ko u woj nastupa.

U finalu seniorskog dr`avnog prvenstva

nokautirao je reprezentativca Velimira Je -

vti }a iz kragujeva~kog Radni~kog.

KRAQ NA[EG RINGA

37

Sve je po~elo osvajawem Balkana: Slobodan Ka~ar (bela trenerka) na

pobedni~kom postoqu u Bursi

Te godine se pokazalo da je Bursa, u kojoj je

prvi put postao juniorski prvak Balkana,

wegov sre}an grad. U woj je, naime, 1977. osvo-

jio i prvu od dve titule seniorskog {ampiona

Balkanskog poluostrva.

Startovao je u polufinalu gde se namerio

na Bugarina Dimitra Qubenova. Pobedio ga je

u plasirao se u finale.

Posle te borbe, Qubenov je sigurno dobro

zapamtio prezime Ka~ar. Godinu dana kasnije,

to prezime }e i definitivno postati wegova

no}na mora. Tada ga je, na drugom Svetskom

prvenstvu u Beogradu, u ~etvrtfinalnoj bo r bi

u polute{koj, deklasirao i stariji Tadija.

U finalu Balkanijade u Bursi, Slobodan je

boksovao sa Jonom ^irakuom iz Rumunije,

kojeg je tako|e pobedio i osvojio zlatnu me -

daqu.

Sa razaraju}im direktima, posebno desni-

com, i zaista besprimernom hrabro{}u i `e -

qom da, gotovo po svaku cenu, pobedi, ve} tada

je postao ime koje su, hteli-nehteli, morali

da respektuju ne samo doma}i i balkan ski,

nego i evropski bokseri sredwe kategorije.

„SRE[]EMO SE MI U BEOGRADU...”

Kao 20-ogodi{wak je 1977. nastupio na Evro -

pskom {ampionatu u Haleu. U osmini finala je

ubedqivo savladao Poqaka Viesla va Wemke vi~a,

a u ~etrvtfinalnoj borbi koja je pobedniku

garantovala bar bronzanu me daqu, sreo se sa

velikim ruskim asom Leo nidom [apo{wi kovom.

[apo{wikov je bio zaista vrhunski bokser,

rasan predstavnik ruske {kole. Imao je i ko -

ntra-gard i levicom je udarao zaista gro-

movito, tako da je ve}inu svojih protivnika

pobe |ivao pre isteka tre}e runde.

Ka~ar je, me|utim, u tom me~u boksovao

izvanredno, ne dozvoliv{i Rusu ni da poka`e

uobi~ajenu superiornost, niti da efikasno

plasira svoje ubita~ne projektile kojim je

oborio sve prethodne rivale. Wihova borba je

bila jedna od najboqih i najizjedna~enijih na

{ampionatu, a [apo{wikov je pobedio odlu -

kom sudija 3:2.

Na{ mladi as je, me|utim, i pored poraza

koji mu je, istina, te{ko pao, jer je pobedu

voleo iznad svega, i tu, na smotri najboqih

evropskih boksera, svima stavio do znawa da

se na wega ubudu}e mora najozbiqnije ra~u nati.

Wegov me~ sa [apo{wikovom je, me|utim,

„nastavqen” i u hotelu u kojem su bili sme -

{teni u~esnici Evropskog {ampionata u Haleu.

Kada su, naime, bra}a Ka~ar posle borbe

stigla u hol hotela, mla|i Slobodan je oti{ao

u jednu pomo}nu prostoriju, u kojoj je bila

privremeno instalirana kontrolna vaga, dok

je Tadija ostao u holu da ga sa~eka.

U neko doba, iz te prostorije je po~ela da

dopire galama. Neko se, o~igledno, sva|ao, pa

je Tadija po`urio da vidi o ~emu je re~. Kad je

stigao, imao je {ta da vidi: Slobodan i

[apo{wikov su bu~no raspravqali o onom {to

se ne{to ranije doga|alo u ringu.

„Ti nisi boksovao po{teno. Bar pet puta si

me udario ispod pojasa. Sre{}emo se mi u

Beogradu, na Svetskom prvenstvu”, govorio je

mla|i Ka~ar [apo{wikovu povi{enim tonom.

„Ja }u tebe u Beogradu nokautirati”, gala mio

je nadmeno ruski {ampion.

SLOBODAN KA^AR

38

Bila je to zaista neobi~na najava veli kog

okr{aja dvojice boksera koji }e usle diti godinu

dana kasnije, na ringu beogradske hale „Pionir”.

U tom okr{aju je mla|i Ka~ar ostva rio „obe -

}awe” koje je [apo{wikovu dao u Haleu.

BRONZA NA BAPS-u

Uo~i drugog Svetskog prvenstva ili popu-

larnog BAPS-a koji je odr`an 1978. u Beo gradu,

Slobodan je, po drugi put, postao

seniorski prvak Jugoslavije, ponovo u

sredwoj kategoriji, u kojoj je nastupio

i na ovom veli kom takmi ~ewu.

Generacija jugoslovenskih boraca

koja je tada branila boje na{e zemqe

je, po op{toj oceni, bila najboqa u

istoriji jugoslovenskog boksa. Uz dvo-

jicu Ka~ara, u woj su bili i zaista

veliki asovi poput Fazlije [a}i -

rovi}a (bantam) i Bratislava Risti}a

(perolaka) iz Prokupqa, Acea Ruse -

vskog (laka) iz Kumanova, Memeta

Bogujevcija (poluvelter) iz Pri{tine,

Mio dra ga Perunovi}a (velter) iz

Podgorice, Dra go mira Vujkovi}a

(te{ka) iz Subotice ...

Rukovodstvo reprezentacije, istina,

nije name ravalo da za mla|eg, tada 21-

ogodi{weg Slobodana Ka~ara, re zervi -

{e mesto u sredwoj, planiraju}i da u toj

kategoriji nastupi stariji Tadija, koji

vi{e nije mogao da skida kila`u za polusredwu.

Ovaj, me|utim, nije `eleo da iz reprezentacije

istisne mla|eg brata, tada ve} dvostrukog prva-

ka Jugoslavije i juniorskog i seniorskog prvaka

Balkana, i odlu~io je da, upr kos svim nago-

varawima, boksu je u polu te{koj.

Tako se Slobodan ipak na{ao me|u u~e sni -

cima BAPS-a, a do polufinala u kojem pora ̀ en

od Kubanca Hosea Gomeza, imao je tri borbe i

sve tri je, dabome, re{io u svoju korist.

U prvoj mu je protivnik bio Kaspi iz Izra -

eala. Izrael svakako nije zemqa sa bokser-

skom tradicijom, ali je Kaspi bio ruski

Jevre jin koji je pro{ao sovjetsku {kolu bo -

ksa i, samim tim, nije bio protivnik za

potce wi vawe. Ipak, Ka~ar ga je pobedio i to

ube dqivo, i lako.

KRAQ NA[EG RINGA

39

Gromoviti direkti: Slobodan Ka~ar u karakteristi~noj akciji u ringu

U drugoj je eliminisao ~vrstog ^ang Jon Kila

iz Ju`ne Koreje. I Koreanac je bio dobar

borac, toliko dobar da je u prethodnoj borbi

eliminisao ameri~kog predstavnika na ovom

takmi~ewu. No, i on je, posle borbe sa na{im

{ampionom, morao pognute glave da napusti

beogradski ring.

Sve to je, me|utim, bilo samo uvertira pred

neponovqiv i zaista legendaran ~etvrtfina -

lni me~. U wemu su, jedan naspram drugog, pono-

vo stali rivali iz ~etvrtfinala Evropskog

prvenstva u Haleu, Slobodan Ka~ar i Leonid

[apo{wikov. Tako je po~eo revan{ najavqen

godinu dana ranije, u verbalnom sukobu dvo-

jice velikih asova.

Ako se i za jednu borbu mo`e s pravom

upotrebiti sintagma „pakao na ringu”, onda je

to sigurno bio beogradski okr{aj ove dvojice

boksera.

Bila je to, zapravo, neprekidna devetomi -

nutna razmena strahovitih udaraca koja je pu -

bliku podigla na noge i dovela do delirijuma

odu{evqewa. Toliko obostranih udaraca u

„Pioniru” nije vi|eno ni pre, a ni posle we. I

Ka~ar i [apo{wikov su, o~igledno, ulo ̀ i li

svu snagu i znawe da ostvare pretwe iz Halea.

Zahvaquju}i pre svega ogromnoj Slobo da -

novoj voqi i `eqi da pobedi, wemu je to i

po{lo za rukom. [apo{wikov je u tre}oj ru -

ndi bio i u nok-daunu.

U svakom slu~aju, bio je to jedan od najboqih

me~eva na BAPS-u, posle kojeg je mla|i Ka~ar

obazbedio bronzanu medaqu.

Borba sa [apo{wikovom je, me|utim, Ka~ara

potpuno fizi~ki iscrpela, prosto ga „ruini-

rala”, pa u polufinalu nije uspeo da se su -

prostavi velikom Kubancu Hoseu Gomezu.

Dodu{e, on je i u tu borbu u{ao hrabro, mo -

glo bi se re}i i previ{e hrabro, ali je ona,

posle nekoliko sna`nih Gomesovih uda raca,

prekinuta u drugoj rundi.

Ka~ar je tako morao da se zadovoqi bro -

nzanom medaqom, a Kubanac se plasirao u fi -

nale, gde je pobedio Finca Usivirtu. Gomez je

u to vreme zaista bio jedan od najboqih bo -

ksera na svetu, {to je potvrdio i dve godine

kasnije, osvajawem zlatne medaqe na Olimpi -

jadi u Moskvi. Uz ostale, u Moskvi je u fi na -

lu prosto pregazio velikog ruskog {ampiona i

razornog udara~a Sav~enka.

U trenutku osvajawa bronzane medaqe na

Svetskom amaterskom prvenstvu u Beogradu,

Slobodan Ka~ar je, rekosmo, imao svega 21

godinu, ali mu je riznica trofeja ve} bila

zaista bogata. Tu su, podsetimo, bile dve

juniorske i jedna seniorska titula prvaka

Balkana, jedna omladinska i dve seniorske

titule prvaka Jugoslavije i, kona~no, bronzano

odli~je sa nadmetawa najboqih amatera sveta.

Ve} naredne 1979. Ka~ar je, sada kao polu -

te{ka{, nastavio da puni tu riznicu.

Najpre je trijumfovao na Balkanskom {ampi -

onatu koji je te godine odr`an u rumun skom

gradu Tul~ei. Za to mu je bila dovoqna samo

jedna pobeda, protiv Rumuna Doni}ija.

Osvajawem druge titule seniorskog prvaka

Balkana, on je zaokru`io svoja u~e{}a na smo-

trama najboqih boksera tog poluostrva. Po -

dsetimo: na wima je najboqi bio dva puta u juni -

orskoj i dva puta u seniorskoj konkurenciji.

Iste godine je, jedini put u karijeri, u~e -

stvovao i na Mediteranskim igrama i, na ra -

SLOBODAN KA^AR

40

vno, osvojio zlatnu medaqu. U Splitu, gde su one

odr`ane, u polufinalu je pobedio Tuni ̀ a ni -

na Balbulija, a u finalu Egip}anina Gunaima.

Te godine je u Skopqu osvojio i tradici -

onalni „Zlatni gong”, pobediv{i istinskog asa

i velikog rivala Dragomira Vujkovi}a. Ovog

sjajnog boksera mla|i Ka~ar je pobedio i

naredne godine, na pojedina~nom prvenstvu

dr`ave.

O~ekivalo se da }e 1979. Slobodan Ka~ar

sigur no osvojiti i medaqu na Evropskom prve -

n stvu u Kelnu, ali on, zbog i{ijalgi~nih pro -

blema sa nogama, tamo nije otputovao.

Godinu dana kasnije, u Moskvi je organizo-

vano najve}e svetsko sportsko takmi~ewe,

letwe Olimpijske igre. Bez obzira na sve

uspehe koje je Slobodan do tada postigao u

polute{koj, u koju je, rekosmo, pre{ao 1979.

tada{we rukovodstvo bokserske repre zenta -

cije je planiralo da u Moskvi u toj kategoriji

nastupi Tadija Ka~ar.

Iako je imao svega 24 godine, ovaj je to od -

bio, prepustiv{i mesto mla|em bratu.

ZLATO U MOSKVI

Pored Tadije Ka~ara, iz sjajne generacije sa

BAPS-a u Moskvi su izostali jo{ samo Risti}

i Vujkovi}. Bili su tu, dakle, Slobodan Ka~ar,

[a}irovi}, Rusevski, Bogujevci, Perunovi}...,

pa se o~ekivalo da }e jugoslovenska zbirka

olimpijskih medaqa biti bogata.

Ispostavilo se, me|utim, da je osvojena samo

jedna, ali ona najsjajnija. To je za rukom po{lo

upravo Slobodanu Ka~aru.

Put do titule olimpijskog pobednika mu

zaista nije bio ni malo lak. Na wemu je morao

da savlada ~ak ~etiri vrlo jaka protivnika.

Prvi je bio tamnoputi Tanzanijac Majkl Nso -

ro. Bio je to Crnac izuzetne snage i nasrt qi -

vosti. Ka~ar ga je, jednim strahovitim desnim

direktom, nokautirao u drugoj rundi, ali je

pre toga, ne vode}i dovoqno ra~una o odbra ni,

nepotrebno primio dosta udaraca.

U ~etvrtfinalnom me~u sastao se sa do -

ma}im predstavnikom Davidom Kva~adze om.

Kva~adze je bio prvak Evrope iz Halea 1977.

~etvorostruki prvak Sovjetskog Saveza, a,

neposredno uo~i Olimpijskih igara, triju -

mfovao je i na presti`noj sovjetskoj „Spa -

rtakijadi”.

Bio je, dakle, zaista sjajan bokser, vrlo sna -

`nog udarca. Borba koju su on i Ka~ar vodili na

moskovskom ringu bila je izuzetno `estoka, na

trenutke ~ak i dramati~na, a pobeda je na kraju

zaslu`eno pripala na{em asu.

Kva~adze je bio i bokser kojeg je bilo vrlo

te{ko udariti. Imao je izvanredno postav qen,

gotovo neprobojan gard. Taj gard je mogao da

probije samo izuzetno ve{t borac koji je

raspolagao reportoarom najraznovrsnijih uda -

raca i koji je umeo da ih koristi u dobro ko -

mbinovanim serijama.

Ba{ u tome od Slobodana Ka~ara tada si -

gurno nije bilo boqeg polute{ka{a na svetu.

Niko kao on nije umeo tako dobro da koristi

i direkte, i aperkate, i kro{ee i da ih pove -

zuje u ubita~ne serije. Upravo time je i nadvi-

sio Kva~adzea, rusku uzdanicu i boksera za

kojeg su u Moskvi svi verovali da }e biti

olimpijski pobednik.

KRAQ NA[EG RINGA

41

Posle pobede na{eg asa ~ak 18.000 gledala-

ca koji su sve vreme freneti~no navijali za

svog qubimca je – zanemelo.

Koliko je ova borba bila iscrpquju}a, naj -

boqe govori detaq zabele`en neposredno

posle wenog zavr{etka. Kad je do{ao u svla -

~ionicu, Ka~ar je stao pod tu{, odvrnuo sla -

vinu i pod mlazom vode stajao desetak minuta.

Tek kad mu je, prolaze}i pored wega, neko od

kolega iz reprezentacije na to skrenuo pa` wu,

primetio je da se tu{ira samo hladnom vodom!

Stra{an udara~, posebno levicom, bio je i

isto~ni Nemac Herbert Bauh, Ka~arov pro-

tivnik u polufinalu. No, i on je, kao i ranije

pomiwani Dimitar Qubenov, ve} bio mu{te -

rija „bokserske ku}ne radionice Ka~ar”, po{to

ga je Tadija na BAPS-u 1978. presli{ao bez

ve}ih problema.

Dodu{e godinu dana posle tog me~a, a isto

toliko pre Olimpijade, Bauh je imao sjajan

nastup na „Turniru Stranyata” u Bugarskoj, gde

je nokautirao svetskog prvaka iz Beo grada,

Kubanca Siksta Soriju.

Sve to Slobodana, me|utim, nije zabrinulo.

Serija sna`nih i preciznih direkata koju je

povezao u drugoj rundi polufinalne borbe u

Moskvi, bila je za Bauha fatalna.

Bio je to jedan od najboqih me~eva u ama -

terskoj karijeri mla|eg Ka~ara koji se tako,

kao i wegov stariji brat ~etiri godine ranije

u Montrealu, u Moskvi plasirao u finale

Olimpijskih igara.

Posledwi protivnik bio mu je Poqak

Pavel Sk{e~, veoma iskusan i, uz to, vrlo

prqav bokser. Kao i Slobodan, i on je bio

jedan od dvojice ro|ene bra}e, poznatih

boksera. Razlika izme|u wega i wegov brata

G{ego`a, s jedne, i Tadije i Slo bodana, s

druge strane, je, pored kvaliteta koji je,

dabome, bio na strani na{ih asova, bila i u

tome {to su Poqaci bili blizanci.

Do finalnog me~a u Moskvi, Ka~ar nije

imao nikakvih ozbiqnijih ni fizi~kih, ni

psiholo{kih problema. Dve prethodne,

izu zetno te{ke borbe protiv Kva~adzea i

Bauha su ga, me|utim, toliko iznurile, da u

no}i uo~i olimpijskog finala nije ni oka

sklopio.

Nije se, dodu{e, pla{io ni udaraca, ni

povreda, ni nokauta, ali mu je pomisao da bi

mogao da ostane bez zlatne medaqe potpuno

razbila san.

„Samo da ne izgubim sada kad sam nadomak

ciqa”, stalno je ponavqao.

SLOBODAN KA^AR

42

Posledwi korak do zlata: Slobodan Ka~ar (desno) u finalnoj borbi sa

Poqakom Pavelom Sk{e~om

Zajedno s jutrom je, me|utim, stiglo smi -

rewe. Samopouzdawe mu se brzo vratilo, {to

je samo potvr|ivalo da mu je, bez obzira na

prethodne ogromne napore, ukupna psiho lo -

{ka pripremqenost bila odli~na.

Uprkos tome, tragovi neprospavane no}i

bili su, tokom prve runde, lako uo~qivi. Uz

to, moskovska publika je listom navijala za

Sk{e~a, naravno ne zbog wega samog, po{to

me|u Rusima i Poqacima nikada i nije bilo

neke naro~ite qubavi, ve} zbog toga {to je na{

as na putu do finala eliminisao wihovog

favorita Kva~adzea.

Borba Slobodana Ka~ara i Pavela Sk{e~a

bila je izjedna~ena i u drugoj rundi, da bi na{

as odlu~uju}u prednost stekao u posledwoj

tre}ini me~a, kada je Poqaku i brojano.

Odluka sudija bila je 4:1 za jugoslovenskog

{ampiona.

AMATER JO[ DVE GODINE

Zlatna medaqa u Moskvi je bila zaista

veli~anstven uspeh mladog Novosa|anina koji

je tada imao svega 23

godine. Taj uspeh je bio

rezultat pre svega jedne

nesvakida{we pre da nos ti

i qubavi prema boksu,

zaista vanse rijskog ta -

lenta i ve} pomiwane

izuzetne hra brosti u

ringu.

I, dabome, ogromne

`eqe za pobedom, `eqe

u kojoj je na{ najboqi

bokser svih vremena bio

spreman da u ringu

rizikuje vi{e nego bilo

ko i od wegovih velikih

pret hodnika, i od svih

onih koji su kasnije

nastupali u plavom

dresu.

Na sve~anom zatvarawu moskovske Olimpi -

jade Ka~aru je pripala ~ast da ponese jugo slo -

vensku zastavu, a do~ek koji mu je prire|en

pri povratku u Novi Sad bio je odista veli -

~anstven.

Nekoliko autobusa sa ro |a cima, prijateqi-

ma i sportskim funkcionerima i bezbroj

KRAQ NA[EG RINGA

43

Ostvarewe olimpijskog sna: Slobodan Ka~ar na vrhu pobedni~kog postoqa moskovske

Olimpijade 1980.

auto mo bila sa novosadskim re gistracijama,

do~ekalo ga je jo{ na aerodromu „Beograd”. Uz

muziku tu je prire|eno pravo malo veseqe.

Sli~no je bilo i u samom Novom Sadu, a

najve}e slavqe bilo je u Veterniku, odakle su

Slobodan i wegov stariji brat Tadija i kre -

nuli u osvajawe sportskog sveta.

Gradona~elnik Novog Sada je i 1980, kao i u

vreme kad je Tadija osvojio srebrnu medaqu u

Montrealu, bio Jovan Dejanovi}. Novi Sad je,

tada, u znak zahvalnosti {to mu je ime

proslavio {irom planete, starijem Ka~aru

dodelio jednoiposoban stan. Mla|em koji je tu

slavu na najlep{i na~in potvrdio, sada je do -

deqen dvosoban.

Te 1980. Slobodan Ka~ar, olimpijski pobe -

dnik iz Moskve je progla{en i za najboqeg

sportistu Jugoslavije.

U amaterskom boksu ostao je jo{ otpri-

like dve godine. Pre nego {to je,

po~etkom 1982, oti{ao u vojsku, imao je

jo{ nekoliko me~eva, od kojih }e dva

qubiteqi plemenite ve{tine sigurno

dugo pamtiti.

Prvi je onaj u Las Vegasu, u susretu

repre zentacija Jugoslavije i SAD, odr`an

1981. godine. Tada je, u drugoj rundi,

efekt no noka utirao ameri~kog repre -

zentativca Aleksa Delu{iju. Jugoslavija

je, ina~e, u ovom me~u trijumfovala sa

12:10.

U revan{u, odr`anom u novembru iste

go dine, u prepunom novosadskom SPENS-u

u kojem se okupilo vi{e od 10.000 gle -

dalaca, efektno je, u prvoj rundi, noka -

utirao i Yeri ja Gofa.

Ovaj me~ na{e i ameri~ke selekcije je,

ina ~e, zavr{en nere{eno – 12:12.

Bio je to zaista nezaboravan i nikad

prevazi|en sportski spektakl. Ujedno, bio je to

i Ka~arov opro{taj od novo sadske pub like

koja ga je prosto obo ̀ avala i ko joj je on, u

dugom nizu godina, uzvra}ao ve li kim me~evi-

ma u koje je, bez ikakvog kal ku li sawa, unosio

celog sebe i, razume se, ve likim pobedama

koje se i danas prepri~avaju.

Dodu{e, ona }e se jo{ jednom sresti sa

svojim qubimcem. Iako je ve} bio pre{ao u

profe sionalce i u Italiji imao zakazan pro-

fesionalni me~, Slobodan Ka~ar se 1984.

odazvao pozivu Vojvodine da joj pomogne u

SLOBODAN KA^AR

44

Do~ek {ampiona: Slobodan Ka~ar sa ~lanovima porodice i prijateqima,

neposredno po povratku iz Moskve

kvalifikacijama za ulazak u Prvu ligu.

Odbok so vao je jedan me~, protiv Radni~kog iz

Slavon skog Broda, nokautirav{i u te{koj ka -

tegoriji Borasa.

ODLAZAK U ITALIJU

Odluku o prelasku u profesionalce doneo

je po povratku iz vojske, po~etkom 1983. Prvi

~etvorogodi{wi profesionalni ugovor po -

tpisao je u italijanskom gradu Pezaru, sa

klubom „Prijateqi ringa” ~iji je pokroviteq

bio gigant industrije name{taja „]u}ine

Berloni”.

U Pezaru su u to vreme igrala dvojica

jugoslovenskih ko{arka{kih reprezentativaca,

Dragan Ki}anovi} i @eqko Jerkov. Upravo kod

Ki}anovi}a je, kad mu je ovaj rekao da bi

pre{ao u profesionalce, krenuo Ka~arov kum,

biznizmen Nenad Matija{evi}, nesumwivo

najzaslu`niji ~ovek u daqem razvojnom putu i

profesionalnoj karijeri Slobodana Ka~ara.

„To je prava odluka. Ti }e{ sigurno biti

prvak sveta”, govorio je Matija{evi} koji je

Slobodanu u Pezaru obezbedio menayera,

hotel i sve drugo {to mu je bilo potrebno za

normalan `ivot i trening.

Mada ga je, po Matija{evi}evom odlasku,

mu~ila i samo}a i nostalgija, Ka~ar je pobe-

dio u sva ~etiri me~a koja je odboksovao kao

~lan „Prijateqa ringa”.

Profesionalni debi imao je 3. marta 1983.

u Fanu, mondenskom predra|u Pezara. Ita -

lijan Gabrijele Lazari mu nije bio dorastao i

poklekao je ve} u tre}oj rundi.

Jo{ mawe, svega rundu i po, je na nogama

ostao naredni Ka~arov protivnik u profe-

sionalnom ringu, Zairac M’Bea Meu, dok je

Belgijanac Ser|o Bozija bio ne{to `ilaviji.

On je pao „tek” u tre}oj rundi.

Kona~no, ~etvrti me~ u prvoj italijanskoj

etapi profesionalne karijere, sa Urugvajcem

Huanom Barerom, Slobodan Ka~ar je dobio na

poene u {est rundi.

Sve je to bilo lepo, ali ozbiqnijih nago ve {ta -

ja da bi uskoro mogao da se bori za neku od pro -

fe sionalnih titula nije bilo. [tavi{e, Ka~ar

KRAQ NA[EG RINGA

45

Profesionalni debi: Slobodan Ka~ar u me~u sa Gabrijeleom

Lazarijem

je vrlo brzo shvatio da od trenera „Prijateqa

ringa” i nema bogzna {ta da nau~i i da }e,

ostane li u Italiji, samo stagnirati. Novac koji

je dobijao po me~u je, dodu{e, bio ve}i od

„ga`e” bilo kojeg profesionalca na Apeni -

nskom poluostrvu, ali to nije bio wegov prima -

ran motiv. On je do{ao da postane prvak sveta!

„Slu{aj Nenade, od ovog ovde nema sre}e.

Ovako jo{ sto godina ne}u postati {ampion.

Ti poznaje{ An|ela Dandija, vodi me kod wega

u Ameriku”, rekao je Matija{evi}u, kad su se

prvi put ~uli.

„TI IMA[ [TOFA, ALI...”

Tako je i bilo. Prvi susret sa ameri~kim

profesionalnim boksom bio mu je odlazak u

poznatu {kolu biv{eg boksera Endija Grifita

u Wu Jorku, gde su se on i Matija{evi} kratko

zadr`ali na putu za Majami Bi~, u kojem je

Dandi `iveo.

U sali su zatekli dvadesetak boksera i dese-

tak trenera koji su radili sa wima. I da bi se

pokazao, i da bi proverio sebe, Ka~ar je pitao

da li mo`e da sparinguje s nekim od wih. Sam

je izabrao jednog te{ka{a koji je od wega bio

te`i dvadesetak kilograma. Uprkos tome,

uspeo je da ga obori posle par rundi.

Docnije se ispostavilo da se momak zove

Royer Smit, odnosno da mu je, zbog razornih

kro{ea naravno, nadimak „Bom Kra{er Smit”.

Ne{to kasnije, on je postao profesionalni

prvak sveta, u jednoj od mnogobrojnih verzija.

Titulu mu je, u me~u koji je trajao svih deset

rundi, preoteo slavni Majkl Tajson. Bio je to

jedan od retkih Tajsonovih me~eva u kojem on

svog protivnika nije nokautirao.

Iz Wu Jorka su produ`ili za Floridu, u

kamp slavnog Dandija, trenera koji je, od

po~etka do kraja karijere, vodio najve}eg

svetskog boksera svih vremena Kasijusa Kleja,

alijas Mohameda Alija.

Titula olimpijskog pobednika je u Italiji

impresionirala sve qude s kojima je mla|i

Ka~ar kontaktirao. Bez obzira {to je sa Mati -

ja {evi}em bio prijateq i {to je ovaj Ka~ara

predstavio kao olimpijskog {ampiona, Dandi

je prilikom susreta ostao potpuno ravno -

du{an, {to je ambicioznog Novosa|anina

prili~no zbunilo. Tek kasnije je saznao da

velikom bokserskom magu svakog dana dolaze

po dve-tri delegacije sa evropskim, svetskim

ili olimpijskim {ampionima i da te titule

kod wega unapred ne zna~e ba{ mnogo.

SLOBODAN KA^AR

46

Posledwe pripreme: Slobodan Ka~ar i trenerski mag

An|elo Dandi

Po{to je iz dokumentacije znao sve Ka~arove

refernce, Dandi ga je zadr`ao u kampu. Kad je i

u`ivo video kako boksuje, pozvao ga je u kance -

lariju da potpi{u ~etvrogodi{wi ugovor.

„Ti ima{ ’{tofa’ da postane{ {ampion sve-

ta, ali i tehni~kih nedostataka koji se mogu i

moraju otkloniti”, saop{tio mu je.

Dandi mu je najpre ukazao na nepravilnosti

u gardu. Tokom prethodnih godina treneri su

od Ka~ara tra`ili da levo rame dr`i

izdignuto, da bi vrh brade {titio od pro-

tivnikovog desnog kro{ea.

„Iz tog polo`aja ti ne mo`e{ adekvatno da

koristi{ svoju levu ruku, ne mo`e{ wome da

udara{ ni punom brzinom ni punom snagom”,

objasnio mu je.

Uz to, Ka~ar je tokom prethonog dela kari-

jere bio nau~en da te`i{te tela oslawa na

desnu, „zadwu nogu”.

„Te`i{te tela mora{ ravnomerno da ra -

sporedi{ na obe noge. Bez toga nema dobrog kre -

tawa po ringu, a jo{ mawe iznenadnog pre laska

u kontranapad”, govorio mu je veliki trener.

Dandi mu je usavr{io i aperkat, nau~iv{i ga

da ga koristi iz polo`aja ruke u gardu, ne

tro{e}i onaj, ponekad dragocen, deli} seku -

nde koji se obi~no tro{i za weno vra}awe

unazad i pripremu za zadavawe ovog opasnog

udarca.

PRVI OKR[AJI U AMERICI

Sve je to, me|utim, vaqalo uve`bati, odnosno

automatizovati, za {ta je budu}em profesi -

onalnom prvaku sveta bilo potrebno mnogo vre-

mena, strpqewa i energije. Bili su to te{ki

Ka~arevi dani u Majamiju, jer engleski nije go -

vorio, a bio je i ponovo sam, po {to su Matija -

{evi}a poslovi odve li na druge svetske

meridijane.

Uprkos svemu tome, za osam meseci je

odbokso vao ~etiri me~a i sva ~etiri dobio.

Najdu`e }e, bez sumwe, pamtiti prvi. U

suprotnom uglu stajao je crnac od otprilike

80 kilograma ~istih mi{i}a koji su delovali

zaista zastra{uju}e. Zvao se Riki Yonson.

„Ovaj }e da me izbaci iz ringa”, prolazilo je

Ka~aru kroz glavu, dok je, u jednoj od sala

hotela „Diplomat”, grdosije sa nekoliko hiqa -

da soba, ~ekao da gong ozna~i po~etak borbe.

„Veruj u svoju desnicu”, rekao mu je mirno

Dandi, pro~itav{i na Ka~arovom licu ono {to

se, tog trenutka, de{avalo u wegovoj du{i.

To je umirilo na{eg {ampiona. Krenuo je

samouvereno, „navukao” protivnika na neko-

liko finti i nokautirao ga posle jedva neko-

liko desetina sekundi borbe u prvoj rundi!

Jo{ iste ve~eri gledao je i svog narednog

protivnika, prvaka Floride Hozea Toresa. On

je tu titulu uspe{no branio pet puta, a od

ukupno 20 me~eva koje je do tada imao, izgubio

je svega dva i jedan boksovao nere{eno.

Tores je i te ve~eri pobedio, ali ne i u

narednom me~u protiv jugoslovenskog asa.

Izdr`ao je, dodu{e, do pete runde, ali je tada

kao i uvek sjajno pripremqeni Ka~ar dodao gas

i nokautirao ga.

Od tog trenutka wegovo ime je postalo tema

dana u Majamiju, pa su ga na prijeme pozivali

Hulio Iglesijas, Martina Navratilova, Ilija

Nastase...

KRAQ NA[EG RINGA

47

No, to je, istovremeno, zna~ilo da }e i nare -

dni protivnici biti sve ja~i. Pre nego {to se,

zbog isteka privremene radne vize, ali i u

dogovoru s Dandijem, vratio u Italiju, sreo

se sa jo{ dvojicom – Rikijem Nelsonom i

Lariom San~ezom. Prvog je nokautirao u

tre}oj, a drugog u drugoj rundi.

PONOVO U ITALIJI

Organizaciju wegovih nastupa u Italiji je,

na Dandijev predlog, preuzeo Rudolfo Saba -

tini, koji }e mu biti

mnogo, mnogo vi{e od

promotera, a svi nare -

dni me~evi su, zapravo,

bili priprema za osva-

jawe titule profesi -

onalnog prvaka sveta u

polute{koj koja }e Ka~a -

revo vlasni{tvo postati

naredne, 1985.

Ve} prvi je bio prava

prilika da Ka~ar pro -

veri da li su mu ambi-

cije realne, po{to se

sastao sa crno putim

Ugan|aninom Jaueom Dej -

vi som ko ji j e , u tom

trenutku, va`io za jed -

nog od dvojice naj ja~ih

polute{ka{a u Evropi. Pobedio ga je na poene,

u `estokom me~u koji je trajao osam rundi.

Uz Dejvisa, za najboqeg polute{ka{a Evrope

tada je smatran i Kamerunac Yo Araka, koji je

boksovao sa francuskom licencom. Wegov

pokroviteq bio je tako|e tamnoputi Janik Noa,

francuski teniser svetskog renomea, a Araka

je bio toliko dobar da se Dandi, ~ija re~ je uvek

bila posledwa, dugo kolebao da li da da pri -

stanak za suo~avawe svog pulena i Kame runca.

Strepeo je, dabome, da bi Araka koji je do

tada imao 17 me~eva i sve dobio (od toga ~ak

15 nok-autom!) mogao da razbije Ka~ara, kome je

to bila tek deseta profesionalna borba. Na

kraju je, ipak, pristao, ali je iz Majamija

odmah pohitao u Pariz gde je me~ odr`an, da

li~no sekundira 27-ogodi{wem Ka~aru.

U prvoj rundi se ~inilo da su Dandijeve

strepwe bile opravdane, po{to je sudija Ka -

~aru brojao dva puta. U pauzi, omaleni tre ner

bio je zbog neopreznosti svog pulena qut kao

SLOBODAN KA^AR

48

Vi{e nego `estoko: Slobodan Ka~ar u me~u sa Yoom Arakom

ris. Od druge, pa do ~etvrte, situacija se,

me|utim, potpuno obrnula. Za to vreme Araka

je ~ak {est puta bio u nokdaunu, da bi borba

kona~no bila prekinuta.

Posle ovih pobeda sva italijanska {tampa

objavila je op{irne reporta`e o Slobodanu

Ka~aru koji je definitivno postao zvezda, ali

i pravi qubimac svetskog yet-seta koji se

okupqao u ekskluzivnom letovali{tu Fano,

nadomak Pezara.

Bio je za wih gotovo neverovatno otkrovewe,

jer je, uprkos stotinama me~eva, bio potpuno

sve`, nije pio ni pu{io, nije se drogirao...

Re~ju, bio je potpuno atipi~an za dru{tveni

miqe u kojem se na{ao.

Tokom te 1984. u Italiji je odboksovao jo{

~etiri me~a.

Ugan|anina Paola Mujodija je u Trevizu

nokautirao u tre}oj rundi, a Engleza Krisa

Losona, u Pezaru, u ~etvrtoj. Mujodijevog

zemqaka Petera Kocu je, u Ankoni, pobedio na

poene u osam rundi. U toj borbi Koca je

poku{ao da primeni i bezbroj rva~kih i

ke~erskih zahvata, samo ne bi li onesposobio

na{eg asa, ali mu ni to nije pomoglo.

Kona~no, na poene je pobedio i Francuza

Pjera Kabasoa. Wihov me~ u Milanu trajao je

{est rundi.

U prvom redu na svakom Ka~arovom me~u bio

je slavni Belmondo, i sam nekada bokser. Na te

me~eve je dolazio u dru{tvu dve prelepe

`ene, velike filmske zvezde tog vremena,

Lau rom Antoaneli i Ursulom Andres.

Svaku Ka~arevu pobedu to elitno dru{tvo je,

zajedno sa svojim qubimcem, dabome, bu~no

proslavqalo, uglavnom u ekskluzivnim re -

storanima, gde je Belmondo sve goste ~astio

fla {ama {ampawca koje su ko{tale i po 150

dolara. On je na{eg asa, uz ostale, upoznao i

sa prelepom Katrin Denev, „sigurno najle -

p{om `enom koju je uop{te video”.

POSLEDWE ZAGREVAWE

ZA POHOD NA VRH

U me|uvremenu, stigao je Dandijev poziv da

se vrati u Ameriku i tamo odboksuje nekoliko

jakih me~eva. Na „novi kontinent” je ponovo

stigao u oktobru 1984, a ve} u ja nuaru 1985.

imao je prvi me~. Zbilo se to u ^ikagu, a pro-

tivnik mu je bio Seryent Frensis.

U bokserskom svetu Frensis je bio poznat po

nadimku „Bik iz Hjustona” koji, naravno, nije

dobio zato {to je u ringu bio balerina. Ipak,

posle jednog izuzetno sna`nog Ka~arovog le -

vog kro{ea u ~etvrtoj rundi, on je ostao na

podu i borba je time bila zavr{ena.

Selekcija Ka~arovih protivnika sada je ve}

ra|ena po oprobanom Dandijevom receptu

„dobar, boqi, najboqi”, pa mu je slede}i ri -

val, ponovo u ^ikagu, bio Deni Blejk koji se,

ne{to ranije, sreo sa tada{wim prvakom sve-

ta u polute{koj, neprikosnovenim Maj klom

Spinksom, i izdr`ao svih deset rundi.

„Nemoj da se zanosi{ da }e{ ti uraditi ono

{to Majklu nije po{lo za rukom. Sa Blejkom

mora{ da bude{ vrlo oprezan”, upozoravao je

Dandi Ka~ara uo~i me~a.

^ak i da se Nenad Matija{evi}, koji je bio na

ovom me~u, nije kladio u 1.000 dolara da Blejk

ne}e desetu rundu do~ekati u vertikalnom

KRAQ NA[EG RINGA

49

polo`aju, te{ko da bi Ka~ar odoleo isku{ewu

da poku{a da nokautira Amerikanca. Ovako, ta

opklada je bila samo dodatni motiv, ali ni to

nije bilo dovoqno: borba je trajala svih deset

rundi, a na{ {ampion je pobedio na poene.

Ba{ u to vreme, bokserski svet je bio za -

okupqen najavama aktuelnog prvaka Majkla

Spinksa da }e se odre}i titule u polute{koj i

poku{ati da sa trona apsolutnog svetskog vla -

dara skine legendarnog te{ka{a Larija

Holmsa. U i{~ekivawu Spinksove odluke, ve}

je po~elo da se licitira sa imenima we govih

potencijalnih naslednika. U svim kombinaci-

jama pomiwano je i Ka~arovo ime.

Ka~ar se, u me|uvremenu, ponovo vratio u

Italiju, da se odmori i pripremi za eve -

ntualni pohod na upra`weno mesto prvaka u

polute{koj. Ne `ele}i da mu pulen, u tre -

nutku kad Spinks donese odluku, bude nespre-

man, Dandi je Ka~aru organizovao jo{ neko-

liko me~eva sa vrlo te{kim protivnicima.

Prvi je bio Amerikanac Yon Dejvis. I on je,

naravno, pretendovao na zvawe Spink sovog

naslednika, posebno zbog ~iwenice da se s

aktuelnim {ampionom ve} borio za titulu.

Nije uspeo da mu je preotme, ali je, tokom

svih 12 rundi, koliko je me~ trajao, pru`io

Spinksu sna`an otpor.

On i Ka~ar su se suo~ili u Fanu. Bilo je to

deset uraganskih i zaista nezaboravnih ru -

ndi, u kojima je i grmelo, i sevalo, i pra{talo,

na op{te odu{evqewe gledalaca. Pobedio je,

na poene, na{ bokser.

Pre nego {to je me~ Holms – Spinks kona~no

ugovoren, Ka~ar je jo{ jednom skoknuo „preko

bare” i tamo pobedio Amerikanca sirijskog

porekla Hasana Ramzija. Iako je dva puta bio

na podu, Ramzi je, mada s velikim naporom,

kraj te borbe do~ekao na nogama.

PUT KA TITULI

Kada je Spinks, kona~no, pre{ao u konkure -

nciju kolosa i tu, u istorijskom me~u, preoteo

Holmsu titulu apsolutnog prvaka sveta, isto -

vremeno ga onemogu}iv{i da sru{i rekord

SLOBODAN KA^AR

50

Paqba iz svih oru`ja: Ofanziva Slobodana Ka~ara u me~u

sa Dejvisom

slavnog Rokija Mar}ana od pedeset pobeda bez

i jednog poraza (pre poraza od Spinksa,

Holmsu su za to bile potrebne jo{ samo dve

pobede), tron u polute{koj ostao je prazan.

Kao glavni pretendenti za wegovo zapo se -

dawe ozna~ena su ~etiri boksera – Ameri -

kanac Edi Mustafa Muhamed koji je, pre nego

{to je pre{ao u islam, pod imenom Edi Gre -

gori, ve} bio svetski {ampion, zatim dvojica

wegovih izvanrednih zemqaka Klarens Ozbi i

^arls Vilijams i, kona~no, Slobodan Ka~ar.

Wih ~etvorica su, dakle, u me|usobnim

me~evima, trebali da re{e ko }e biti novi

svetski kraq polute{ke kategorije. U Los

An|elesu su se sreli Muhamed i Vilijams, a u

Pezaru Ka~ar i Ozbi.

Sve se to zbivalo sredinom 1985. Ozbi je

bio ~etiri godine mla|i od Ka~ara i zaista je

bio sjajan bokser. No, na{ {ampion se za ovaj

me~ izvanredno pripremio na Tari i stigao je

u Pezaro spreman kao „zapeta pu{ka”.

Me~ je zakazan u osam rundi i ta~no toliko

je i trajao. Bilo je to briqantno izdawe na{eg

{ampiona protiv jednog zaista vrhunskog bo -

ksera, kakav je Ozbi stvarno bio. Na kraju, za

pobednika je progla{en Slobodan Ka~ar, a

prvi koji mu je ~estitao bio je wegov korektni

rival.

Do titule o kojoj je godinama sawao, Ka~aru

je, posle ove pobede, devetnaeste u profe-

sionalnoj karijeri (do tada nijedan me~ nije

ni izgubio, ni boksovao nere{eno), preostao

samo jedan, onaj zavr{ni korak. Vaqalo ga je

na~initi protiv Edija Mustafe Muhameda

koji je, u me|uvremenu, u Los An|elesu savla -

dao Vilijamsa.

Obra~un dvojice pretendenata na svetski

tron u polute{koj, zakazan je za 21. decembar

1985. u Pezaru. Predvi|eno je da me~ traje 15

rundi. Uo~i wega, Ka~ar je imao 28, a Muhamed

33 godine.

^AROBNA NO] U PEZARU

Za pripreme za ovaj me~ Slobodan Ka~ar je

imao ukupno {est nedeqa. Uz Dandijevu doz vo -

lu, re{io je da to vreme provede u svom Novom

Sadu, uveren da }e tu mo}i najboqe da se

pripremi. Ceo bokserski pogon Vojvodine mu je

KRAQ NA[EG RINGA

51

Sad ga ima{: Slobodan Ka~ar i Edi Mustafa Muhamed u me~u za

svetsku titulu

odmah stavqen na raspolagawe, a iz Italije su

stigli i profesionalni sparing-partneri.

Po{to je ulog u me~u bila svetska titula i

po{to je to bio prvi me~ u kojem je trebalo da

se bori maksimalnih 15 rundi, Ka~ar je na

trening „legao” `e{}e nego ikada ranije. Uz

sve ostale napore, svake ve~eri je sparingovao

po 15 rundi, `ele}i da se potpuno pripremi

za predstoje}i okr{aj i tako elimini{e bilo

kakvu mogu}nost da izgubi.

Kad je, nedequ dana uo~i me~a, stigao u Pe -

zaro, Dandi koji je ve} bio tamo, mu je odmah

smawio intenzitet treniga. Shvatio je, naime,

da je Ka~ar prethodnih sedmica ba{ preterao

i da mora malo da zastane da bi, do po~etka

me~a, povratio sve`inu.

Bez obzira {to je bio znatno mla|i, Ka~ar

pre me~a nije va`io za favorita. Kladi -

oni~ari su, {tavi{e, na svaki dolar ulo`en

na wega, nu dili ~etiri. Procewivali su, da -

kle, da su {anse za pobedu wegovog konkurenta

za svetski tron u polute{koj ~ak ~etiri puta

ve}e.

Da Amerikanac dvadesetak godina koje je,

pre me~a sa Ka~arom, proveo u ringu, nije

potro{io uzalud i da je dobro nau~io i sve

ono {to je u wemu dozvoqeno, ali i sve

trikove kojima se, za sudije neprimetno,

mo`e onesposobiti protivnik, videlo se ve}

na po~etku.

Forsirao je borbu telo uz telo, u kojoj je svo

to znawe mogao najboqe da primeni. U petoj

rundi se u~inilo da mu je to, kona~no, po{lo

za rukom, po{to je na{em borcu, posle sudara

glavama, pukla ko`a na ~elu iznad levog oka, a

krv po~ela da mu obliva lice. Rana je bila

povelika, ali je Ka~ar uspeo da izdr`i do

kraja runde, ra~unaju}i na poznatu Dandijevu

ve{tinu da brzo sanira rasekotine i svoje

borce ponovo osposobi za okr{aj.

SLOBODAN KA^AR

52

Krunisawe: Slobodan Ka~ar sa pojasom svetskog prvaka, neposredno

posle pobede nad Muhamedom

Veliki trener je, i ovoga puta, pokazao da je

u tome pravi majstor. Uz to, on je, shvativ{i

da strah od pogor{awa ove povrede mo`e ne -

gativno da uti~e na Ka~ara, u~ino sve da mu

u~vrsti samopouzdawe.

„Ne brini zbog povrede. Sad ga ima{. I

wemu krvari arkada, a i oko mu je zatvoreno.

Budi miran i on ti ne}e mo}i ni{ta”, suge -

stivno je govorio Ka~aru, u pauzi izme|u pete

i {este runde.

Na Novosa|anina je to delovalo zaista bla -

gotvorno. Po~ev od {este runde, pa do kraja

me~a, boksovao je fantasti~no. Silovito je

poga|ao Muhameda i levom i desnom, ve{to

izbegavaju}i wegove poku{aje da uzvrati.

Kraj me~a obele`ila je veli~anstvena scena:

sudija podi`e Ka~arevu desnicu, proglasiv{i

ga za pobednika i novog {ampiona sveta. U

taboru na{eg asa odu{evqewe, tik do wega su

otac Gojko i brat Tadija, a publika, pre dvo |ena

Belmondom i wegovom prelepom svitom, usta-

je i neprekidno aplaudira celih deset minuta!

Novi svetski vladar u polute{koj visoko

podi`e {ampionski pojas opto~en zlatom, o

kom je sawao jo{ od trenutka kad je re{io da

pre|e u profesionalce. U jednoj ~arobnoj ita -

lijanskoj no}i ostvareni su svi wegovi snovi.

PERIPETIJE

UO^I ME^A SA ^IZOM

Me~u u Pezaru prisustvovao je jo{ jedan

ameri~ki bokser iz samog profesionalnog

vrha. Bio je to Bobi ^iz koji je ve} bio odre |en

za prvog izaziva~a budu}eg svetskog {ampiona.

„Do{ao sam da na delu vidim Ka~ara. Potpu -

no sam uveren da Muhamed u obra~unu s wim

nema nikakvih izgleda”, govorio je ^iz nov-

inarima uo~i me~a za titulu.

Procena mu je, kako se pokazalo, bila sasvim

dobra.

Slobodan Ka~ar, sada profesionalni prvak

sveta u polute{koj, i wegov prvi izaziva~ ^iz

trebalo je da se sretnu u maju 1986. Taj me~

}e, posle niza komplikacija, biti odr`an tek

u septembru, {to }e bitno uticati i na wegov,

za Ka~ara nepovoqan ishod.

Ve} sam po~etak te godine kao da je nagove -

stio da ona na{em {ampionu ne}e biti dobra.

U januaru je, naime, iznenada umro wegov pro-

moter Sabatini, ~ovek izvanrednih sposo -

bnosti i velikog uticaja u bokserskom svetu.

Sa wim i bez wega, u tom svetu sa surovim

pravilima igre, ni{ta nije bilo isto.

Prvi put me~ izme|u Ka~ara i ^iza bio je

zakazan za 21. maj. Nameren da se i ovoga

puta maksimalno dobro pripremi, {ampion

je u Majami Bi~ stigao u martu. Rana na ~elu

zadobijena u me~u sa Muhamedom mu je, u

me|uvremenu, bila zarasla, ali je ispod

o`iqka ostalo potko`no tkivo koje je,

me|utim, moglo da se ponovo rasprsne ve}

kod prvog ja~eg udarca. Zato je Dandi odlu -

~io da zatra`i odlagawe me~a, kako bi

lekari imali dovoqno vremena da otklone

tu opasnost.

Zahtev je prihva}en, pa je me~ pomeren za 6.

jun. Dok se kod prethodnog termina mesto

odr`avawa nije znalo, ovoga puta je i to bilo

definisano: {ampion i wegov izaziva~ odme -

ri}e snage u Majamiju.

KRAQ NA[EG RINGA

53

Kao i za druge profesionalne me~eve, orga-

nizator je i za ovaj trebalo, najkasnije 30 dana

pre po~etka, da polo`i novac u onom iznosu

koliko je, posle wega, trebalo da dobiju bo -

kseri, ali se to nije desilo. [tavi{e, bokse -

rskim kuloarima je krenula pri~a da je orga-

nizator bankrotirao!

U takvoj situaciji me~ obi~no ide na lici -

taciju, pa onaj ko da vi{e odre|uje i vreme, i

mesto, i uslove pod kojima }e on biti odr`an.

@ele}i da to izbegne, Dandi je isposlovao da

se Ka~ar i ^iz sastanu u okviru ve} najavqene

bokserske priredbe, na kojoj je centralni

doga|aj bio me~ svetskog prvaka u te{koj

Spinksa i Norve`anina Tangstada.

Taj me~ je bio zakazan za 7. septembar, u

ameri~koj prestonici {ou biznisa.

FATALNI ME^ U LAS VEGASU

Prvo odlagawe zbog opasnosti od ponovne

povrede ~ela Ka~ar je, kako-tako, amortizo-

vao, uspev{i da se i za me~ zakazan za 6. jun

odli~no pripremi. Sad je, me|utim, vaqalo

~ekati nova tri meseca, pa ponovo sve ispo -

~etka, opet tempirati formu, iznova moti -

visati sebe... Sve to je, me|utim, bilo te`e

nego {to je mislio.

Tokom priprema on je, istina, ~inio sve da

ipak bude maksimalno spreman. Besomu~no je

tr~ao jutarwe futinge, satima radio na

spravama, sparingovao na stotine rundi, ali u

wemu nije bilo ni onog `ara koji ga je nosio

svih prethodnih godina, ni one „gladi” za

pobedom koja je i samu pomisao na poraz pre -

tvarala u novi, silan motiv, ni samopuzdawa

koje ga je vodilo ka svetskim vrhovima...

Na posledwoj konferenciji za novinare,

uo~i samog me~a, sedeo je tik pored Spinksa.

Odmah do wega, bio je budu}i apsolutni

{ampion Majk Tajson koji je tada nastupio u

jednoj od uvodnih borbi. Ka~ar je delovao

mirno, ali u wemu ni{ta nije bilo takvo.

Bezvoqnost ga je bila potpuno obuzela.

Uz sve druge nevoqe, dan uo~i me~a imao je

300 grama vi{e od dozvoqene te`ine. Mada

naizgled bezna~ajna, razlika izme|u maksi-

malne te`ine za polute{ku u amaterskom i

profesionalnom boksu je za wega uvek bila

problem. U amaterskom boksu, naime, maksi-

SLOBODAN KA^AR

54

Elita: Slobodan Ka~ar sa Donom Kingom i Majklom

Spinksom

mum koji polute{ka{ ne sme da pre|e je ta~no

81, a u profesionalnom 79 kilograma i 250

grama. S obzirom da se wegova prirodna

te`ina kretala oko 83-84, do 81 kilograma se

obi~no spu{tao bez problema. Sve ispod toga

bila je velika muka.

Ovoga puta je sve bilo jo{ drasti~nije, jer je,

na sam dan me~a, na kontrolnom merewu, imao

jo{ 200 grama vi{ka. To mu je jo{ vi{e uzdr-

malo ionako poquqano samopouzdawe.

Za razliku od me~a sa Muhamedom, kada je

osvojio titulu, Ka~arove akcije na kladioni-

cama su uo~i ovog me~a bile mnogo boqe od

^izovih, jer je Amerikanac, po op{toj oceni,

bio znatno slabiji bokser od na{eg {ampiona.

No, to je trebalo i dokazati na ringu ko -

ngresne sale hotela „Hilton”, u kojoj se okupi-

lo oko 6.000 qudi.

Od prvog znaka gonga, ^iz je krenuo `estoko.

Odmah na po~etku je dva puta prili~no dobro

pogodio na{eg asa. To, me|utim, nije naro~ito

onespokojilo navija~e na{eg {ampiona. I do

sada su mnogi bili dr~ni na po~etku, da bi

kasnije ve} dobili lekciju koju za nasrtqivost

zaslu`uju, mislili su oni, ne znaju}i {ta se

sve de{ava u glavi i du{i wihovog qubimca.

Ka~ar je odmah poku{ao da kontrira. Pogo -

dio je nametqivog Amerikanca nekoliko puta,

ali u tim udarcima kao da nije bilo dinamita.

„Izmakni se i kontriraj”, dovikivao mu je

Dandi.

^uo ga je i poku{avao da to uradi. Nije,

me|u tim, vredelo. Noge su mu bile te{ke, pa

nije bilo one uobi~ajene lako}e i pokre -

tqivosti, posle kojih su sledile ubita~ne

kontre ili razorne serije udaraca.

U tre}oj rundi se, ipak, u~inilo da }e stvari

kona~no po~eti da dolaze na svoje mesto.

Po{to je ve{to izbegao ^izov nalet, punom

snagom je ispalio jedan kontra-projektil od

kakvog su svi wegovi dotada{wi protivnici

odlazili u „carstvo snova”. ̂ iz se stresao kao

da ga je udarila struja visokog napona, ali je

ipak ostao na nogama i – nastavio da kidi{e!

Sve to je trajalo do sredine pete runde. Tada

je Ka~ar primio nekoliko sna`nih udaraca,

posle kojih je sudija u ringu, bez prethodnog

brojawa, prekinuo borbu.

^iz je bio novi prvak sveta. Titula u polu te -

{koj je tako vra}ena u Ameriku. Kasnije se, isti -

na, ispostavilo da je Amerikanac u ovoj bor bi

bio dopingovan. U urinu mu je, naime, pro na|en

amfetamin, stimulativno sredstvo zbog ~ijeg

kori{}ewa se oduzimaju i medaqe, i titule.

Specijalna komisija Me|unarodne bokse -

rske federacije je, dakle, bila pred logi~ nom

dilemom da li da novom {ampionu koji se

branio da je amfetamin u organizam uneo

nesvesno, preko kapi za nos koje je, nekoliko

dana pre me~a, koristio zbog prehlade,

oduzme titulu i vrati je Ka~aru, ili da, eve -

ntualno, nalo`i odr`avawe novog me~a, pod

regularnim okolnostima.

Nije, na`alost, uradila ni jedno, ni drugo. ̂ iz

je ka`wen nov~ano sa, za profesionalni boks,

simboli~nih 20.000 dolara, i to je bilo sve.

Jo{ dva puta posle ovog me~a Slobodan Ka~ar

je u{ao u profesionalni ring. Tokom 1987.

borio se sa dvojicom engleskih profesi -

onalaca. Kena Lengorda je pobedio na poene u

osam, a od Blejna Longsama je izgubio pre ki -

dom u drugoj rundi.

KRAQ NA[EG RINGA

55

Posle toga, shvatio je da se vreme ko na~nog

odlaska sa svim pri bli ̀ ilo.

„Protivni~ki udar ci me do sada nikada nisu

bo le li, a to je sada po ~elo da se de {ava. Mogu

li ja jo{ jednom da prikupim dovoqno i psi -

hi~ ke i fizi~ke snage da se borim za ti tulu

ili je vreme da odem? Ako ne mo gu, onda je be -

smi sleno da se i daqe borim, da do zvolim da

na meni karijeru pra ve dru go ra zredni bo -

kseri”, govorio je sam sebi tada 30-o go di {wi

eks {ampion sve ta i odlu~io da de finitivno

okon ~a karijeru.

Posle odluke o po vla ~ewu, vratio se u Jugo -

sla viju, zasnovao po rodi cu i po svetio se pri -

vatnom biznisu. U boksu je ostao utoliko {to

je nekoliko godina bio predsednik Asoci -

jacije profesionalnih boksera Jugoslavije.

Uradio je i jo{ ne{to. Godine 1989. je ispu -

nio i obe}awe da zbog boksa ne}e zanemariti

{kolovawe koje je, kao i wegov stariji brat

Tadija, dao roditeqima jo{ na po~etku sport -

ske karijere. Te godine je, naime, diplomirao

na novosadskom Fakultetu fi zi~ ke kulture.

Tema doplomskog rada su bile „Neke speci-

fi~nosti trena`nog procesa, borbe na ringu i

takmi~ewa u profesiona lnom boksu”.

S po~etka 1999. godine, Slobodan Ka~ar je s

porodicom odselio u Ameriku, na Floridu,

gde je, jo{ dok je boksovao, kupio ku}u. Danas

je ponovo u svom Novom Sadu i, sa funkcije

predsednika Bokserskog saveza Srbije, odno -

sno Bokserskog saveza Srbije i Crne Gore,

poku {ava da udahne novi `ivot posrnulom

boksu na ovim prostorima.

U istoriji na{eg boksa wegovo ime je

upisano najsjajnijim slovima, rezervisanim

samo za najboqeg me|u najboqima. Od onog

dana daleke 1908, kada je Mileta Nedi}, sa

{kolovawa u [vajcarskoj, u Beograd doneo

prve bokserske rukavice, ozna~iv{i tako

ra|awe boksa na ovim prostorima, pa do

danas, Slobodan Ka~ar je to, bez sumwe, i bio.

Dakle najboqi me|u najboqima!

SLOBODAN KA^AR

56

Najboqi me|u najboqima: Slobodan Ka~ar sa {ampionskim

pojasom

SVI PROFESIONALNI ME^EVI SLOBODANA KA^ARA:

1983.

1. Gabrijele Lazari (Italija) 2:0 (ko u 3. r.)

2. M’ Bea Meu (Zair) 2:0 (ko u 2. r.)

3. Ser|o Bozio (Belgija) 2:0 (ko u 3. r.)

4. Huan Barero (Urugvaj) 2:0 (np u 6 r.)

5. Riki Yonson (SAD) 2:0 (ko u 1. r)

6. Hose Torez (SAD) 2:0 (ko u 5. r.)

7. Riki Nelzon (SAD) 2:0 (ko u 3. r.)

8. Lario San~ez (SAD) 2:0 (ko u 2. r.)

1984.

9. Jaue Dejvis (Uganda) 2:0 (np u 8 r.)

10. Yo Araka (Francuska) 2:0 (ko u 4. r)

11. Paolo Mujodi (Uganda) 2:0 (ko u 3. r.)

12. Kris Loson (Engleska) 2:0 (ko u 4. r.)

13. Piter Koca (Uganda) 2:0 (np u 8 r.)

14. Pjer Kabaso (Francuska) 2:0 (np u 6 r.)

1985.

15. Seryet Fransis (SAD) 2:0 (ko u 4. r.)

16. Deni Blejk (SAD) 2:0 (np u 10 r.)

17. Yon Dejvis (SAD) 2:0 (np u 10 r.)

18. Hasan Ramzi (Sirija) 2:0 (np u 10 r.)

19. Klarens Ozbi (SAD) 2:0 (np u 8 r.)

20. Edi Mustafa Muhamed (SAD) 2:0 (np u 15 r.)

1986.

21. Bobi ^iz (SAD) 0:2 (tko u 5. r.)

1987.

22. Ken Langhord (Engleska) 2:0 (np u 8 r.)

23. Blejn Longsam (Engleska) 0:2 (tko u 2. r.)

KRAQ NA[EG RINGA

57

^OVEK OD SREBRA

NIKOLA DROBAC, koji ga je uveo u

~arobni svet ringa, prosto ga je „pe -

lcovao” boksom. Nije, na`alost, do~e -

kao da vi di svog pulena na pobe -

dni~kim po sto qima Olimpijskih igara i

Svet skog i Evrop skog prven stva, do kojih je ovaj

uskoro stigao. Po ginuo je u saobra}ajnoj ne -

sre}i 1974. godi ne, na putu iz Temerina, u

kojem je `iveo, za Novi Sad.

Koliko je brinuo o Tadiji i Slobodanu, naj -

boqe govori to {to ih je, bezbroj puta, u pauzi

izme|u prepodnevnog i popodnevnog treninga,

svojim „fi}om” vozio u Temerin i s wima de -

lio svoj, ionako skroman obed. Potom bi bu -

du }i {ampioni tu, u Drop~evoj ku}i, prilegli

da odmore za napore koji su ih ~ekali popo dne.

Drobac je imao izuzetan smisao i ose}aj za

odabir i selekciju mladih talenata i pot puno

im se posve}ivao. U Tadiji je odmah pre po znao

novog Vja~eslava Leme{eva – zbog izgle da,

izuzetne inteligencije, na~ina vo |ewa bor be i

kona~no onog najbitnijeg – mo}nog udarca!

I po stasu, i po ubojitoj desnici, Tadija je na

velikog ruskog boksera, na po~etku karijere,

doista i podse}ao.

Prvu borbu budu}i {ampion je imao svega

petnaestak dana po{to je prvi put kro~io u

ring. Na novosadskom Sajmi{tu su se, u prven-

stvenom me~u, sastali Vojvodina i zagreba~ka

Lokomotiva, a u uvodnim borbama Drop~evi

golobradi puleni proveravali su i ve{tinu, i

hrabrost pred grlatom i bu~nom publikom.

U jednoj od tih borbi, nastupio je i 16-ogo-

di{wi Ka~ar. Kad se provukao kroz konopce i

stupio u ring, ~inilo mu se da vi{e nije u

`ivotu, ve} u nekom filmu. Do pre neki dan

nije znao ni gde je sala za trening, a sada ga

evo pred hiqadu gledalaca. Da li je ovo stvar -

nost ili bajka, pitao se dok je ~ekao da udarac

gonga ozna~i po~etak borbe.

A u svla~ionici, uo~i izlaska na ring, Ka~a -

rov protivnik je, o~igledno upla{en, stalno

skakutao oko wega i pokazivao mu ote~en o~ni

kapak.

„Vidi, imam ~mi~ak. Nemoj me tu udarati”,

gotovo je molio.

„Ma kakav ~mi~ak, nije ovo balet, ovo je boks.

Oko }u, bre, da ti izvadim, samo da pobe dim”,

mislio je Ka~ar, dok je, }ute}i, ~ekao prvi

izlazak na ring.

^OVEK OD SREBRA

61

Borba je prekinuta u prvoj rundi. Ka~arov

takmac je, posle we, napustio boks, a junak

na{e pri~e definitivno shvatio da je ba{ to

wegov sport.

Posle uspe{nog

debija, Tadija je, da -

bome, ostao na Saj -

mi{tu, da posmatra

borbe seni ora. Po -

sebnu pa`wu obra-

tio je na rivale u

poluvelteru, kate-

goriji u kojoj je i on

tada bio. Bili su to

Novosa|anin Gligi}

i Zagre p ~anin Dra -

gi}. Pobedio je gost,

nok-a utom u prvoj

rundi.

Slu~aj-komedi-

jant, kako bi rekao

veliki srpski pi -

sac Mi lo{ Crwan -

ski, koji se i sam,

s v o j e v r e m e n o ,

b a v i o b o k s o m

( t r enirao g a j e

n a j p r e u Temi -

{varu, gde je kao

de~ak `i veo, da bi

kasnije, kao student u Beo gradu, redovno

odla zio u bok sersku {kolu koju je dr`ao

pro slavqeni pred ratni profesionalac

Mio drag – Siki Ga kovi}), odre dio je da, u

jesen 1973. tada 17-ogo di{wem Ka~aru, jo{

junioru, u wegovom prvom se nior skom me~u,

protivnik bude ba{ onaj Dragi} kojeg je

gledao u me~u sa Gligi}em.

I mesto je bilo isto – novosadsko Sajmi{te.

Kad je u{ao u ring, Ka~ar je pred o~ima imao

zavr{nu sliku iz borbe Gligi} – Dragi}. I

protiv wega Zagrep~anin je i{ao na nok-aut.

Dva-tri puta je uspeo vrlo sna`no da pogodi

Ka~ara u pleksus, tako da se ovom ~inilo „da

}e mu od bola o~i isko~iti”, ali je sve to

uspeo da sakrije i od protivnika, i od sudija,

i od publike, da sna`nom samokontrolom koja

}e mu, tokom cele briqantne karijere, biti

nagla{ena vrlina, uspostavi normalno stawe

funkcija u organizmu i na kraju trijumfuje.

UVERTIRA ZA KIJEV

Na juniorskom prvenstvu Evrope u Kijevu

1974. godine osvojio je srebrnu medaqu, a da

pre toga nije bio juniorski prvak Jugoslavije,

pa ~ak ni Vojvodine!

Na vojvo|anskom prvenstvu je, naime, u fina -

lu izgubio od Milutina @ivkova iz zrewani -

nskog Banata. Na wegovu sre}u, Vojvodina je,

zbog izuzetno razvijenog omladinskog boksa,

imala pravo da na prvenstvo Jugoslavije u

svakoj kate goriji po{aqe dva boksera. U polu-

velteru su oti{li i @ivkov i Tadija Ka~ar.

U prvom kolu, Zrewaninac je izgubio od

Ru`dija Kala~a iz Makedonije. S druge strane,

Ka~ar je do finala pobedio sve svoje takmace,

ukqu~uju}i i tog Kala~a.

U finalu se borio sa Zoranom Mugo{om, iz

podgori~ke Budu}nosti. Tokom borbe nos mu je

stalno krvario, pa je to, vaqda, bilo odlu ~u -

TADIJA KA^AR

62

Samo pobeda: Tadija Ka~ar posle jednog u

nizu trijumfa na ringu

ju}e da sudije, posle ravnopravnog okr{aja,

pobedu dodele Mugo{i. Bio je, dakle, drugi i

tu kao da je po~ela wegova sudbina „ve~ito

srebrnog”.

No, pre nego {to je oti{ao u glavni grad

Ukra jine, prvi put je postao seniorski prvak

Vojvodine i to u velteru. U finalu, u Kuli,

pobedio je klupskog druga i svog kasnijeg tren-

era i kuma Du {ana

Bo`ani}a. Ni ko la

Drobac koji je tre -

nirao obojicu, nije

u toj borbi `eleo

da sekundira ni je -

dnom. Nije ~ak ̀ eleo

ni da je gleda.

Ta pobeda mu je

omogu}ila da prvi

put ode i na se ni -

or sko prvenstvo Ju -

goslavije. U ~etvrt -

finalu je pobedio

prvaka Bosne i

Herce go vi ne Milo -

vano vi}a. Tu ga je

zapazio ta da {wi

{ef stru~ nog {ta -

ba repre zen tacije

Bruno Hras tinski i

re {io da ga povede

u Kijev.

Ka~ar je tada bio u velteru, a protivnik u

polufinalu dr`av nog prvenstva bio mu je

aktuelni prvak Evrope, jedan od naj`e{}ih

udara~a koje je imao jugoslovenski boks,

Marijan Bene{.

Uo~i borbe, Hrastinski je Ka~arevom tre neru

suge ri sao da, odmah po we nom po~etku, baci

pe{kir, da se ne bi desilo da Bene{, nekim od

svojih razornih kro{ea, razbije tale nto vanog

poletarca.

I samom Ka~aru je to re~eno. Kad je borba

po~ela, nije ni poku{avao da udari protivni-

ka. Prosto je ose}ao moralnu obavezu da to ne

~ini. U ringu je, me|utim, vrlo

pa`qivo i smireno posmarao pro-

tivnika i razmi{qao:

„A to li je taj stra{ni Bene{. Pa,

i ne izgleda ba{ tako zastra{uju}e.

I on je kao i svi drugi”.

PRVO EVROPSKO SREBRO

„Poznaje{ li ga”, upitao je Hra -

stin ski Ka~a ra kada su u Kijevu sa -

znali da }e mu prvi protivnik biti

Dawi iz Ma|arske.

„Ne poznajem”, odgovorio je ovaj,

kao iz topa.

A poznavao ga je, i te kako dobro,

samo ga je bilo sramota da ka`e da ga

je Dawi, u leto 1973. godine, u me~u

juniorskih repre zenta cija Vojvodine

i Ma|arske, pobedio prekidom u dru-

goj rundi. Istina, prvu put mu je bro-

jano bez ikakvog razloga, posle drugog

brojawa bio je apsolutno sposoban da nastavi

borbu, ali ga je ma|arski sudija poslao u ugao.

„Ko }e sada sve to obja{ wava, boqe je da pre -

}utim, stisnem zube i vratim Dawiju milo za

drago”, razmi{qao je.

^OVEK OD SREBRA

63

Rivali, pa saradnici: Tadija Ka~ar i Du{an

Bo`ani}

I uzvratio je. Dominirao je tokom cele bor be,

pa je Ma|ar, nemo}an da uradi bilo {ta dru go,

poku{ao da ga povredi udarcem glavom. Po ku {aj

je bio toliko nesportski, da je Dawi jev tre ner,

bacawem pe{kira u ring, prekinuo borbu.

Do finala, pobedio je jo{ Bonga iz [vedske

i Kirklenda Lenga iz Engleske. Leng je, kasni-

je, postao profesionalni prvak sveta.

Jo{ tada su, me|utim, po~ele Ka~arove muke

s arkadama koje }e ga pratiti do kraja kari-

jere. Jer, u finalnu borbu sa Rusom Bi~kovom,

u{ao je sa velikim posekotinama iznad oka.

U takvoj situaciji, trener Hrastinski nije

`eleo da rizikuje da do|e do te`ih ozleda i,

posle par udaraca koje su rivali razmenili u

prvoj rundi, predao je borbu. Ka~ar je tako po -

stao juniorski vice{ampion Evrope u velte ru.

Za{to je Tadija Ka~ar, vi{e nego bilo koji

drugi as na{eg boksa, kuburio sa arkadama? To

je, o~igledno, po~elo jo{ dok je bio u velteru,

a ne, kako mnogi misle, tek

kad je pre{ao u polute{ku.

Vrlo osetqiva ko`a i

izra ̀ ene ivice o~ne dupqe

su, bez sumwe, jedan od

razloga, ali ne i jedini.

Drugi je u na~inu borbe

koji je tada forsirao

Bruno Hrastinski.

Re~ je o, u to vreme, vrlo

popularnoj borbi na polu -

distanci, koju su praktiko-

vali kubanski asovi, tada

ve} uveliko vode}i u svetu.

U takvom stereotipu

borbe su naj~e{}e kori -

{}eni vrlo opasni udarci:

levi aperkat u telo, odno -

sno levi kro{e u glavu. Ona

je, me|utim, podrazumevala

i vrlo ~este kontakte me|u

borcima, naro~ito glavama.

Po{to tada jo{ nisu kori{}ene za{titne

maske, odnosno kacige, to je omogu}avalo da se

protivnik, u `aru borbe, neprimetno udari

glavom i povredi. Ka~ar je, vrlo ~esto, bio

`rtva ba{ takvih udaraca.

U Ka~arevoj pri~i nije, dabome, nebitno ni

to {to je on od ve}ine svojih protivnika,

naro~ito dok se borio u velteru i polusre -

dwoj, bio izrazito vi{i. Oni su, stoga, for-

TADIJA KA^AR

64

Nezadr`ivo: Tadija Ka~ar u karakteristi~noj akciji u ringu

sirali borbu u bliskom kontaktu, a pri izvla -

~ewu tako|e udarali glavom.

PUT SLAVE

Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije

debitovao je 16. februara 1975. godine u

Rijeci, u me~u sa Finskom, u kojem se od

plavog dresa opra{tao jedan od najve}ih asova

na{eg boksa, Zvonko Vujin. U polusredwoj u

koju je, u me|uvremenu, pre{ao, Ka~ar je tada

pobedio Marijanena.

U revan{u, odr`anom dva dana kasnije u

Osijeku, bio je boqi i od Lindholma. Te go -

dine, u dresu Vojvodine nije izgubio ni jedan

me~. Ni jedan, ~ak, nije boksovao ni nere{eno.

Sve to mu je dalo dodatno samopouzdawe, pa

se s posebnim `arom pripremao za u~e{}e na

jednom od vode}ih svetskih turnira, renomi-

ranom „Turniru Stranyata” u Bugarskoj.

Sa wim i Slobodanom koji se pripremao

za jedan me|unarodni turnir u ukrajinskom

gra du Lavovu, radili su mladi trener Vo -

jvodine Du{an Bo`ani} i Milan – Ziga [a{i}.

Do finala je lako tukao Bugare Ilijeva i

Doneva i Mongolca Bandija. Tu se, me|utim,

namerio na velikog Rolanda Garbeja, kapitena

kubanske reprezentacije, prvog osvaja~a oli -

mpi jske medaqe za ovu karipsku zemqu (sre-

bro u Meksiku, 1968.) i prvaka sveta iz

Havane 1974.

Ovaj me~ Ka~ar, koji je tada imao svega 19 go -

dina, pamti}e po dve stvari: po zaista

veli~anstvenoj pobedi koja je gotovo senza-

cionalno odjeknula u sportskom svetu i po

tome {to se, jedini put u karijeri, posle

borbe zdravstveno ose}ao lo{e. No, krenimo

redom.

Tokom prve runde pravog okr{aja gotovo da

nije ni bilo, pa ni je dan od boraca nije stekao

prednost. Iako je znao da kubanski bokseri

umeju da udare i posle prekida (ra ~unica je tu

prosta: vredi rizikovati opo menu sudije, ako

protivnika uzdrma{, pa je on posle lak plen),

u trenutku kad je odjek nuo gong Ka~ar je

napravio kobnu gre{ku: odmah je spustio

ruke i po~eo da okre}e ka svom uglu.

Ba{ u tom trenutku Garbej je raspalio i to

pravo u vrh brade. Samo zahvaquju}i mla-

dosti i fantasti~noj pripremqenosti, novo -

sadski as je ostao na nogama, ali je, prakti~no,

bio nokautiran. Jedino {to mu je svest u tim

trenucima govorila bilo je da }e, ukoliko

poku{a da se pomeri, sigurno pasti.

Nije znao ni gde je wegov ugao. Pogledao je

ka jednom, ali ni{ta nije razaznavao. Okrenuo

je glavu ka drugom, i, kao kroz izmaglicu,

video Hrastinskog kako se, onako krupan,

pewe uz stepenice. Tada je prikupio svu snagu

koja mu je preostala, prosto nani{anio i

nekako se dokopao spasonosne stolice.

U pauzi se, me|utim, pribrao.

„E, ne}emo vi{e tako”, mislio je, gledaju}i

crnoputog mi{i}avog rivala u suprotom uglu.

I jedva ~ekao da po~ne druga runda.

Ni u woj, ni u tre}oj, nije zastao ni jednog,

jedinog trenutka. Ispaqivao je rafale iz svih

oru|a i prosto samleo kubanskog asa. Ovaj je,

istina, i u tre}oj poku{ao da prqavim uda r -

ci ma zaustavi Ka~ara, ali je uspeo samo da

dobije javnu opomenu.

^OVEK OD SREBRA

65

U svla~ionici, neposredno posle borbe,

odvijala se, me|utim, prava mala drama. Gla -

voboqa koju je ose}ao bila je neizdr`iva, a

motivacija mu je potpuno splasnula, toliko da

je molio drugove iz reprezentacije da,

umesto wega, prime pehar namewen najboqem

stranom bokseru turnira, koji mu je dodeqen.

Kad su oni, bodre}i ga, to odbili, jedva je

smogao snage da to sam uradi.

Po{to su na finalni me~ u Sofiju automo-

bilom iz Novog Sada stigli wegov drug Mi}a

Molnar, trener Bo`ani} i brat

Slobodan, s wima se vratio

ku}i . Glava mu se potpuno

razbistrila tek kad su stigli u

Pirot!

SREBRO U MONTREALU

Pobedom na „Stranyatu”

vizirao je paso{ za kanadski

grad Montreal koji je 1976. bio

doma}in letwih Olimpijskih

igara. Asketski `ivot kojim je

`iveo, nije mu padao te{ko.

Jednostavno, shvatio ga je kao

sastavni deo nastojawa da ost-

vari vrhunske sportske rezu -

ltate.

Pripremao se u sportskom

centru u beo grad skom Ko{utwa -

ku, gde je najve}i deo vremena provodio sa

atleti~arima Vladi mirom Mili}em, Dmit -

rom Mar~etom, Danije lom Temi mom i Ivanom

Ivan ~i}em, rva~ima Momirom Petkovi}em i

Ivicom Frgi}em i drugim mladim qudima

koji su o sportu razmi{qali kao i on.

Iako je imao svega 20 godina `ivota i tri i

po godine bokserskog sta`a, u Montreal je

otputovao potpuno siguran u sebe. Znao je da je

tokom priprema uradio sve {to je trebalo za

vrhunsku formu i to mu je ulilo samopou -

zdawe.

Od samog starta bokserskog turnira u oli -

mpij skoj dvorani „Forum”, krenuo je hrabro. U

prvom kolu susreo se sa Dancem Polom

Frandsenom. Borba je bila `estoka, a koliko

je na{ as bio nadmo}an, najboqe govori to {to

su je ~ak trojica od ukupno pet sudija,

bodovala 60:53 u wegovu korist.

TADIJA KA^AR

66

Nasrtqivi Iranac: Tadija Ka~ar (levo) u me~u sa Azarhazinom, u osmini finala

Olimpijade u Montrealu

Iranac Azarhazin, s kojim je boksovao u

osmi ni finala, bio je borac s kakvim }e se

~esto susretati tokom karijere – znatno ni`i,

prqav, ali vrlo nasrtqiv. Ka~ar je precizno

ga|ao direktima, a kad bi Irancu ipak uspelo

da se pribli`i, „ispravqao” bi ga aperkatima.

Shvativ{i da u fer borbi nema

izgleda, Azarhazin je poku{ao nesport-

skim zahvatima i dobio dve javne

opomene. Posledwi udarac gonga poklo-

pio se sa brojawem robusnom Iran cu,

dobro uzdrmanom posle jednog sna` nog

Tadijinog kro{ea. Pobeda na{eg borca

i ovoga puta bila je ~ista kao suza.

U ~etvrtfinalnoj borbi koja je pobe -

dniku obezbe|ivala ispuwewe sna svakog

sportiste – osvajawe olimpijske meda -

qe, sastao se sa Vasi leom Dideom iz

Rumunije. Jo{ od borbe s Frandsenom,

jedna Ka~areva arkada bila je na~eta, a

Didea, klasi~an predstavnik agresivne

rumunske bokserske {kole, `eleo je

otvorenu borbu.

Mladi Jugosloven je, me|utim, bokso-

vao zrelo, ba{ {ampionski: direktima

je Dideu stalno dr`ao na odstojawu, ne

dozvoliv{i mu ni jednog trenutka da ga

ugrozi.

Sudije su i ovoga puta bile jednoglasne –

bilo je 5:0 za Ka~ara.

Tako je olimpijska medaqa je bila obezbe -

|ena, a onda je usledila repriza „Stranyata”:

Ka~arov protivnik u polufinalu ponovo je

bio Rolando Garbej.

Ovoga puta, me|utim, slavni Kubanac na{em

zahuktalom asu nije bio ravnopravan pro-

tivnik. Kao i u Sofiji, godinu dana ranije,

poku{ao je i prqavim udarcima, ali mu ni to

nije pomoglo. Samo je dobio javnu opomenu, a

pobeda jugoslovenskog asa bila je ubedqiva.

Sa svega 20 godina Tadija Ka~ar se na{ao u

finalu Olimpijskih igara!

Kao i Garbej, i Poqak Jir`i Ribicki, s kojim

se borio u finalu, bio je znatno sta riji od

na{eg asa. Prva runda je protekla u opreznom

odmeravawu snaga, a ni posle druge, u kojoj je

Ribicki uspeo da nametne borbu izbliza,

nijedan od boksera nije uspeo da stekne zna -

tniju prednost.

Tadiji je tada prokrvarila i ve} po vre |ena

arkada, pa je sudija u ringu, na tre nutak,

^OVEK OD SREBRA

67

Zaslu`io zlato: Tadija Ka~ar (levo) na pobedni~kom postoqu Olimpijade u

Montrealu 1976.

preki nuo borbu. Povreda, na sre}u, ni je bila

takva da bi me~ bio sasvim prekinut.

U tre}oj rundi Ka~ar je sasvim preuzeo

inicijativu. Ovog puta poja~ano je koristio da -

lekometnu arti -

qeriju. Sa di -

stance je sjajno

radio di re -

ktima, a svaki

napad Ribickog

ka`wa v ao j e

sna ̀ nim ko -

ntrama. Tako je

p r o t i v n i k a

~isto pogodio

bar sedam-osam

puta, ne pri -

mi v{ i z a t o

vreme ni jedan

o z b i q n i j i

udarac. Stoga

su svi verovali

da je prednost

n a w e g o v o j

strani i da mu

pobed a n e}e

izma}i. To uverewe je ostalo i kad je gong

ozna~io kraj borbe.

Onih nekoliko desetina sekundi izme|u

posledweg udarca gonga i progla{ewa pobe -

dnika, trajalo je kao ve~nost. A onda je ame -

ri~ki sudija Hamilton u vis podigao ruku

Ribickog.

U publici je najpre nastao tajac, a zatim su

krenuli zvi`duci. U srcima Jugoslovena bio

je o~aj. Na licu mladog asa me{ali se se krv

iz povre|ene arkade i suze. A nad montreal-

skim „Forumom” lebdela je senka Poqaka

Romana Lisovskog, zemqaka Ribickog, pre -

dsednika Svetske sudijske organizacije i

sive eminencije svetskog amaterskog boksa

tog vremena.

Snimak finalnog me~a iz Montreala, Tadija

Ka~ar je prvi put video 1998, ta~no 22 godine

kasnije. Gledao ga je s mirom i inte lektu al -

nom nadmo}no{}u ~oveka kojem su godine

donele i `ivotnu mudrost, i odme renost.

Samo je, bez previ{e emocija, konstatovao da

je wegovo uverewe da je od Ribickog izgubio

nezaslu`eno, bilo sasvim utemeqeno.

DRAMA U HALEU

Pravi sjaj montrealskog srebra shvatio je

tek po povratku u zemqu. Wega i yudistu

Slavka Obadova, tako|e osvaja~a olimpijske

medaqe, na aerodromu „Beograd“ sa~ekao je

autobus sa navija~ima, ro|acima i sportskim

radnicima iz Novog Sada, kao i bezbroj auto-

mobila sa novosadskim registracijama.

Oti{li su pravo na prijem u novosadsku

Gradsku ku}u. Dok su mnogobrojni gosti be -

zbri`no }askali, tada{wi gradona~elnik

„Srpske Atine” Jovan Dejanovi} se diskretno

obratio srebrnom olimpijcu.

„^ujem da ima{ problema sa stanom”, rekao je.

„Ne, nemam problema”, odgovorio je mladi

as ~ija porodi~na ku}a u Veterniku u to vreme

nije imala ni kupatilo!

„Re{i}emo to vrlo brzo”, dodao je Deja no -

vi}, kao da je pre~uo Ka~arev odgovor.

TADIJA KA^AR

68

U~enik i u~iteq: Tadija Ka~ar i selektor

bokserske reprezentacije Bruno Hrastinski

I zaista, ve} po~etkom 1977. Skup{tina gra-

da Novog Sada dodelila je Tadiji Ka~aru je -

dnoiposoban stan. U wemu su on i Slobodan

odma rali izme|u prepodnevnog i popodnevnog

treninga, ali su svake ve~eri, bez izuzetka, na

spavawe odlazili ku}i u Veternik.

Mada je 1976. osvojio srebrnu olimpijsku

medaqu, Tadija Ka~ar jo{ nije bio {ampion

Jugoslavije! Nije to postao ~ak ni naredne

1977, prelomne godine u wegovoj karijeri.

Da bi i daqe nastupao u polusredwoj

(Slobodan je ve} bio sredwa{ i nije `eleo da

ga ugrozi u toj kategoriji), Tadija je, uo~i

dr`avnog prvenstva, morao da skine ~ak sedam

kilograma. To ga je potpuno iscrpelo, ali je

ipak uspeo da stigne do polufinala. Tu iscr-

pqenost iskoristio je Ni{lija Man~i} i pobe-

dio ga.

Uprkos tome, ostao je glavni kandidat za

nastup u polusredwoj na Evropskom prvenstvu

u Haleu. Pripreme su se, me|utim, pretvo-

rile u pravu „golgotu”. Danima, prakti~no,

ni{ta nije jeo, a trenirao je pakleno. Bio je

toliko iznuren, da u kontinuitetu nije mogao

da spava vi{e od dva sata!

Ipak, u Hale je ispra}en op{tim uverewem

da mu zlato ne mo`e izma}i. I sam je verovao

da muke koje je pro{ao ne}e biti uzaludne i

da }e biti najboqi. Snovi su se, me|utim,

raspr{ili ve} u prvoj borbi, protiv ^arlsa

Malarkija iz [kotske.

Malarki ni pribli`no nije bio kalibar

Garbeja i ostalih asova koje je Ka~ar do tada

pobe|ivao, ali je ve} u prvoj rundi lako

nametnuo borbu izbliza, koja mu je odgova -

rala. Bez brzine i ekpslozivnosti koje je,

o~igledno, odnelo besomu~no skidawe kilo-

grama, Ka~ar nije uspevao da ga u tome osujeti.

Uprkos tome, u prve dve runde borba je bila

izjedna~ena i svi su verovali da }e na{ as u

tre}oj, kona~no, proraditi i plasirati se u

naredno kolo. A onda je Malarki, po~etkom

tre}e runde, najpre pognut u{ao u klin~, da bi

se odmah potom ispravio. Na{eg asa je oblila

krv koja je {iknula iz povre|ene arkade, a

danski sudija Nilsen je prekinuo borbu.

Dok su qubiteqi boksa u Jugoslaviji o~aja -

vali, Tadija Ka~ar je stajao ispred ogledala u

svla~ionici sportske dvorane u Haleu.

„Vi{e ne}e{ skidati ni jedan jedini gram”,

rekao je sam sebi. „Bavi}e{ se sportom radi

sporta. Ako vredi{, pobe|iva}e{. Ako ne vre-

di{, i treba da izgubi{.”

Odluku nije promenio ni kad su se strasti

smirile i kad je o~aj zbog poraza po~eo da

jewa va. O tome je odmah razgovarao i sa Bru -

nom Hrastinskim.

„Bruno, ja vi{e ne mogu i ne `elim da ski-

dam te`inu za polusredwu. Boksova}u u polu -

te{koj”, rekao mu je.

„Pa, dete moje, {ta je s tobom”, upitao je

zapre pa{}eni Hrastinski. „Zna{ li ti uop{te

{ta su polute{ka{i? Tu se ne udara, tu se

otkida! Kakva polute{ka, mani se tih glu-

posti!”

Ka~ar je ostao uporan. U polusredwu vi{e

nije mogao, u sredwu nije `eleo. Te 1977.

Slobodan je, ba{ u toj kategoriji, prvi put

postao seniorski prvak Jugoslavije i repre -

zentativac, i nije hteo da ga potiskuje.

Popustio je Hrastinski, ali je postavio i

jedan uslov: stariji Ka~ar mo`e da se nada

^OVEK OD SREBRA

69

mestu u reprezentaciji u polute{koj, ali samo

ako na nekom jakom me|unarodnom turniru

doka`e da je to mesto zaslu`io.

TRIJUMF U VAR[AVI

Prava prilika za to bio je Memorijal „Fe -

liks [tam” u poqskom glavnom gradu Var{a vi.

Ka~ar je tamo oti{ao sa 78 kilograma, dakle sa

svojom tada{wom prirodnom te`inom.

Protivnik u prvom kolu bio mu je 190 santi -

metara visoki Kubanac Kardenas. U Karde na -

sovom trenerskom uglu stajao je stari Ka~a rov

znanac Rolando Garbej.

Ne voqom na{eg asa, borba sa Kardenasom se

pretvorila gotovo u masakr! Krajem prve

runde, Kubanac je krenuo u `estok napad i

prosto natr~ao na strahovit Ka~arov kontra-

udarac. Da nije bilo gonga, te{ko da bi jo{

tada mogao da nastavi me~.

Sve se ponovilo i u drugoj rundi. Opet je

Kardenas jurnuo ka wemu i opet ga je Ka~ar

zaustavio strahovitom kontrom. Ponovo je bio

na podu. Videlo se da je u te{kom stawu, ali ni

sudija u ringu, ni Garbej, nisu prekidali borbu.

Kada je rivala, na isti na~in, oborio i tre}i

put, na{ as je bio ube|en da }e me~ kona~no

biti prekinut. Jer, Kardenas koji je, istina,

ponovo ustao, sada se o~igledno klatio i samo

su konopci na koje se oslawao spre~avali da

opet padne.

Za to vreme Ka~ar je, gotovo zgranuto, gledao

~as u sudiju, ~as u Garbeja.

„Zar je mogu}e”, pitao se, „da ni sada ne}e

prekinuti borbu?”

Bilo mu je istinski `ao Kardenasa. Istovre -

meno, u sve sti mu se prvi put javilo jasno sa -

znawe o nestru~nosti, ne hu manosti i ne bri zi

trenera i sudija za boksere, saznawe o kojem }e

ka snije i kao bok ser, a posebno kao trener,

~esto razmi{qati.

Po{to je, u me|uvremenu, dat znak da se bo -

rba nastavi, vi{e nije imao vremena za ra -

zmi{qawe. Mada te{ka srca, rekao je sebi:

„Ti si bokser i mora{ ovu borbu da zavr{i{.”

I zavr{io je, pa je sudija, najzad, bio pri-

moran da nemo}nog Kardenasa odvede do wego -

vog ugla.

U polufinalu je, bez ve}ih napora, pobedio

doma}eg boksera Pavela Sk`e~a, budu}eg

Slobodanovog protivnika u finalu moskovske

Olimpijade.

U finalnoj borbi sastao se sa Ugan|aninom

Othiambom koji je u polufinalu pobedio

evro pskog prvaka iz Halea, Rusa Kva~adzea, pa

se u finalnom me~u o~ekivao `estok okr{aj

izme|u wega i 21-godi{weg Jugoslovena.

Ve} u prvoj rundi se pokazalo da Othiambo

nije dorastao na{em asu. Ka~ar je bio odli~no

pripremqen i rastere}en brige o kilogrami-

ma i boksovao je vrlo sigurno. Na samom

po~etku je, jednim sna`nim levim aperkatom,

oborio Ugan|anina. Borba je, istina, trajala

sve tri runde, ali je pobeda na{eg borca bila

vrlo ubedqiva, a odluka sudija, dabome, jedno -

glasna.

Kao i Leng, koga je savladao na omladinskom

prvenstvu Evrope u Kijevu, i Othiambo je kas-

nije postao profesionalni prvak sveta.

Pobedom na ovom turniru Ka~ar je dokazao

da i u polute{koj mo`e da bude {a m pi on.

TADIJA KA^AR

70

Po~etkom 1978. otpo~ele su i vi{emese~ne

pripreme na{ih najboqih boksera za Drugo

svetsko amatersko prvenstvo, popularni

BAPS, koje se odr`avalo u Beogradu.

Za svaku kategoriju konkurisala su dva-tri

odli~na borca. Za mesto u polute{koj, konku -

rencija je bila naj`e{}a. U wu su hteli i

Tadija Ka~ar i jo{ jedan veliki as, tri godine

stariji i znatno iskusniji Dragomir Vujkovi}.

Prvo direktno odmeravawe snaga dvojice

velikih rivala bio je tradicionalni „Be -

ograd ski pobednik”. Ka~ar je pobedio i osvojio

ovaj trofej. Posle toga, usledilo je gostovawe

na{e reprezentacije u SAD, gde su jugoslove -

nski asovi odmerili snagu sa najboqom

ameri~kom amaterskom selekcijom.

PAKAO U GRADU

ELVISA PRISLIJA

Pre polaska, vo|stvo reprezentacije je ube-

dilo je Tadiju da skine kila`u za sredwu, uz

obrazlo`ewe da je to dobro za Slobodana koji

je, prethodno, imao niz te{kih me~eva i koga

vaqa sa~uvati od te`ih isku{ewa koja bi

mogli da donesu okr{aji sa sna`nim Ameri -

kancima. Pristao je, ali samo uz uslov da se,

posle turneje po Americi, vrati u polute{ku.

Slobodan koji je tada imao svega 20 godina,

o ovom dogovoru ni{ta nije znao, pa se, pred

poletawe aviona sa aerodroma „Beograd”,

obratio profesoru Tehnolo{kog fakulteta u

Novom Sadu dr Jovanu Jakovqevi}u, velikom

prijatequ i qubitequ i poznavaocu boksa, koji

je do{ao da ih isprati.

„Profesore, ko je najboqi ameri~ki sre -

dwa{?”, upitao je.

„U nedavnim susretima ruske i ameri~ke re -

pre zentacije Lindel Holms je tukao i Riski -

j e v a i G a g arina .

Mislim da je on

najboqi”, odgovo-

rio je Jakovqevi}

koji se, ne{to pre

t o g a , v r a t i o s a

du`eg borvaka u

Americi.

Jo{ ne znaju}i da

}e u sredwoj na -

stupiti wegov stari-

j i b r a t , m l a | i

Ka ~ ar j e , t o kom

leta, stalno pona -

vqao: “Samo da mi

ne dopadne taj Li -

ndel Holms”.

Prvi me~ odr`an

je u Memfisu, ro -

dnom gradu slavnog

Elvisa Prislija.

Kao i obi~no uo~i merewa, na{i bokseri su

merkali protivni~ke, poku{avaju}i da pogode

koji je wi hov budu}i protivnik.

Ka~ar je stajao pored Vujkovi}a i Acea Ruse -

v skog, osvaja~a bronzane medaqe na Olimpijadi

u Montrealu 1976. i evropskog prvaka iz

Halea 1977. Da bi bar malo uzvratio Vujko -

vi}u koji je wega i ostale „ju`wake” stalno

zavitlavao, Rusevski, ina~e iz Kumanova, je

pokazao na jedno zastra{uju}e crno brdo

mi{i}a i rekao:

^OVEK OD SREBRA

71

Za pam}ewe: Tadija Ka~ar (desno) u jednom

od me~eva sa velikim rivalom Dragomirom

Vujkovi}em

„Lele, vidi onog kakav je. Onog }e sigurno

dobiti Vujkovi}.”

U tom trenutku, ameri~ki spiker je, spektaku-

larno, kako se to ve} radi u toj zemqi sveop -

{teg cirkusa, najpre najavio na{eg repre zenta -

tivca u sredwoj Tadiju Ka~ara, a onda i wegovog

protivnika, ve} pomiwanog Lindela Holma.

Bilo je to, dabome, ba{ ono brdo mi{i}a na

koje je, ne{to ranije, pokazivao Rusevski!

I borbu s Holmsom u Memfisu, ba{ kao i

onu s Garbejom u Sofiji, Ka~ar }e sigurno

pamtiti do kraja `ivota.

Prvo, rukavice sa kojima se boksovalo jesu

bile od osam unci, ali im je udarna povr{ina

bila vrlo mala, dok je ve}i deo te`ine bio u

wihovom gorwem, veznom delu. Drugo, me~ s

Holmom nije bio ~ak ni rovovska borba. Bila

je to bukvalno borba na `ivot i smrt!

Holms je bio ne{to ni`i od Ka~ara, a tamo

gde je udarao, posebno levicom, otpadalo je

iverje! Borbu ne samo da je `eleo, tra`io ju

je po svaku cenu.

Ni mladi Jugosloven, me|utim, nije ustu -

knuo. [tavi{e.

Razmena udaraca trajala je prakti~no svih

devet minuta. Za to vreme, sudija u ringu je

Holmsu brojao jednom. Ka~aru nije nijednom,

ali je na{ as, po sopstvenom priznawu, bio u

nok-daunu bar pet-{est puta! Koliko jo{ puta

je bio Holms, to samo on zna.

Krize jugoslovenskog reprezentativca niko,

me|utim, nije mogao da primeti. Nat~ove~a -

nskom snagom voqe, on ih je prikrivao i vra}ao

se u me~. I na kraju pobedio.

Holms je bio tre}i bokser kojeg je Tadija

Ka~ar u amaterskom ringu pobedio, a koji je

kasnije postao profesionalni prvak sveta.

Prethodna dva su, kako smo ve} rekli, bili

Leng i Othiambo.

SREBRO I U BEOGRADU

Ova pobeda je bila novi povod da rukovod stvo

reprezentacije poku{a da ubedi Tadiju Ka~ara

da na BAPS-u boksuje u sredwoj, ali nije vrede-

lo. Nije `eleo ni da pogazi re~, a jo{ mawe da

Slobodana istisne iz reprezentazije.

Usledilo je pojedina~no prvenstvo dr`ave.

Finale u polute{koj bilo je repriza „Beogra -

dskog pobednika”. Ponovo su se sreli stariji

Ka~ar i Vujkovi} i ponovo je mladi Novosa -

|anin bio uspe{niji, postav{i, po prvi put,

seniorski prvak Jugoslavije.

U takvoj situaciji, stru~ni {tab reprezenta -

cije prona{ao je, kako }e se kasnije pokazati,

sre}no re{ewe. Prekomandovao je Vujkovi}a u

te{ku. U sredwoj i polute{koj bila su dvojica

Ka~ara.

@reb na BAPS-u bio je za Tadiju vrlo povo-

qan. Startovao je tek od ~etvrtfinala, {to je

zna~ilo da mu je za osvajawe bronzane medaqe

dovoqna samo jedna pobeda. Ostvario ju je,

vrlo ubedqivo, protiv Bugarina Dimitra

Qubenova, koji u toj borbi dva puta bio u

nok-daunu.

U polufinalu se sreo sa Herbertom Bauhom

iz tada{we isto~ne Nema~ke. Bauh levicom

jeste udarao kao maqem, ali je bio dosta

sporiji od na{eg reprezentativca. Pobeda

Ka~ara bila je jo{ lak{a i ubedqivija od one

protiv Qubenova.

TADIJA KA^AR

72

Tako je stigao do finala. Tu su bila jo{

petorica na{ih asova iz te zaista zlatne gene -

racije jugoslovenskog boksa – Fazlija [a}i -

rovi} u bantamu, Bratislav Risti} u perolakoj,

Memet Bogujevci u poluvelteru, Mio drag

Perunovi} u velteru i Vujkovi} u te{koj.

Slobodan Ka~ar je, u polufinalu, izgubio od

Kubanca Hosea Gomeza i osvojio je bronzanu

medaqu.

Uo~i finala, me|u jugoslovenskim qubite-

qima boksa govorilo se samo o tome koliko

zlatnih medaqa }e osvojiti na{i asovi. Naj -

optimisti~kije prognoze i{le su do pet, jer

jedino Vujkovi}u, kojem je protivnik bio

najboqi amater sveta svih vremena Teo filo

Stivenson, nisu davane nikakve {anse.

Ono {to se de{avalo u beogradskom „Pi -

oniru” bilo je gore i od najpe simisti ~kijih

prognoza. Jedan za drugim, finalne borbe su,

istina vrlo tesno, neki mo`da i nezaslu`eno,

izgubili [a}irovi}, Risti}, Bogujevci i

Peru novi}.

Na licima svakog od preko 7.000 gledalaca

moglo se pro~itati samo jedno pitawe: Zar je

mogu}e da ne}emo osvojiti ni jednu zlatnu, da

ni jedan od na{ih momaka ne}e postati prvak

sveta?

U takvoj situaciji, sve o~i su bile uprte u

Tadiju Ka~ara, jer Vujkovi}u, rekosmo, nisu

davani nikakvi izgledi u me~u sa Stivenso nom.

Pred samu borbu sa Kubancem Sikstom

Sorijom, u Ka~arevu svla~ionicu do{li su

tada{wi predsednik Skup{tine Srbije Drago -

slav Markovi} i gradona~elnik Beograda

Branko Pe{i}, veliki poklonici i znalci bok-

sa, da ga ohrabre i poka`u koliko im je stalo

do uspeha koji je, razume se, on sam najvi{e

`eleo.

Sve to je, me|utim, bilo prevelik psiholo -

{ki teret za Ka~areve 22 godine. Ka ringu je,

isti na, krenuo stalno ponavqaju}i da mora da

^OVEK OD SREBRA

73

Ubedqivo: Tadija Ka~ar posle pobede nad isto~nim Nemcem

Harbertom Bauhom

po bedi, ali ga je, posebno u prve dve runde, ta

ogrom na odgovornost prosto sputala i nije, ni

izbliza, pru`io sve ono {to je objektivno

mogao.

Pribrao se tek u tre}oj, u kojoj je ina~e vi{i i

mnogo sna`niji Sorija bio i u nok – daunu, ali to

nije bilo dovoqno. ^etvorica sudija su na kraju

pobedu dala Kubancu, a jedan na{em asu. Opet je

morao da se zadovoqi sre-

brnom medaqom.

MOSKVU PREPUSTIO

SLOBODANU

Do kraja karijere borio se

na jo{ jednom velikom ta -

kmi~ewu. Bilo je to Evropsko

prvenstvo u Kelnu, 1979.

Upamtio ga je kao takmi~ewe

„na kojem se ~ovek ve}

unapred ne ose}a dobro, zbog

lo{e forme, slabog biori -

tma, lo{eg rasporeda zvezda,

ukupne indisponiranosti...,

sam Bog zna”.

Nije na wemu blistao, ali

je, ipak, pobe |ivao. Jedan za

drugim pred wim su oru`je

polagali Bugarin Ivanov,

Zajler iz tada{we zapadne

Nema~ke i Doni~i iz Rumunije. Kao ni on pro-

tiv pomenute trojice, ni Ka~arev rival u

finalu, Rus Albert Nikoqan, nije protiv

na{eg {ampiona blistao, ali je, u jednoj bledoj

borbi, pobedio.

Tako je Tadija Ka~ar u Kelnu overio renome

„ve~ito srebrnog”.

Te 1979. u Splitu je postao i prvak Medi -

terana, lako pobediv{i Karakelea iz Turske i

Gaetana iz Italije.

Naredne 1980. u Moskvi su organizovane

Olimpijske igre. Imao je svega 24 godine, a

srebrne medaqe je ve} osvajao na Olimpijadi u

Montrealu, na Svetskom prvenstvu u Beo gradu,

Evropskom u Kelnu... Svi su o~ekivali da }e

sada kona~no krenuti na olimpijsko zlato.

„Ti mora{ da ide{ u Moskvu. Sa tvojom

pame}u, racionalno{}u i sposobno{}u da u

TADIJA KA^AR

74

Ponovo srebro: Tadija Ka~ar (levo), na pobedni~kom postoqu Svetskog prvenstva u

Beogradu 1978.

svakoj borbi prosto ’~upa{’ pobedu, niko ti

nije ravan. Sigurno }e{ osvojiti zlatnu”, go -

vorili su mu selektor Toma Hladni, i sam

sredinom pedesetih {ampion dr`ave, a ka -

snije vrstan sportski novinar i urednik be -

ograd skog „Sporta”, i {ef stru~nog {taba

reprezentacije Hrastinski.

Iako je znao da je to {to govore sasvim bli -

zu istine i da bi zlatna olimpijska medaqa

bila prava kruna wegove blistave karijere,

stariji Ka~ar nije prihvatio wihov predlog.

Odlu~io je da ne ide u Moskvu i da mesto u

polute{koj prepusti mla|em bratu Slobodanu

koji je, u me|uvremenu, tako|e pre{ao u tu

kategoriju.

„Ja sam bio na Olimpijadi u Montrealu i

doneo sam medaqu. Ako on koji ima 23 godine,

ne ode sada, ko zna da li }e ikada vi{e za to

imati priliku. ^etiri godine koliko bi mo -

rao da ~eka na novu {ansu, predug je vreme -

nski interval u svakom sportu, posebno u bo -

ksu”, razmi{qao je.

Slobodan Ka~ar je, kao {to je poznato, u

Moskvi u polute{koj osvojio zlatnu medaqu,

{to nije po{lo za rukom ni jednom bokseru sa

teritorije dana{we SCG.

Jo{ pre Olimpijskih igara u Montrealu,

Tadija Ka~ar je upisao Fakultet za fizi~ku

kulturu u Novom Sadu. Kad je odlu~io da ne

ide u Moskvu, svu energiju je, shodno obe}awu

koje je dao ocu na po~etku karijere, preusme-

rio na studije. Diplomirao je 1981. Tema

wegovog diplomskog rada bila je „Psiholo{ka

priprema vrhunskih boksera”.

Ve} tada je bio i sasvim blizu odluke da

prestane da se bavi boksom, mada je te godine,

u Puli, po drugi put postao prvak Balkana.

Prvi put mu je to po{lo za rukom u Bursi, 1977.

„Ponoviti ono {to sam ve} bio je te{ko.

Osvojiti vi{e od toga je vrlo te{ko, a osvoji-

ti makar i malo mawe od toga je, fakti~ki,

neuspeh”, govorio je sebi, razmi{qaju}i o

svojoj sportskoj budu}nosti.

^OVEK OD SREBRA

75

Majstor za Kubance: Tadija Ka~ar posle velike pobede nad

dvostrukim svetskim prvakom i olimpijskim {ampionom

Hoseom Gomezom

Posledwi nastup za svoju Vojvodinu imao je u

januaru 1984. nepunih 12 godina posle onog

prvog, u uvodnoj borbi wenog prvenstvenog

me~a sa zagreba~kom Lokomotivom, na novo -

sadskom Sajmi{tu.

Nije tu bilo neke velike pompe. Isto onako

tiho kako je do{ao, istinski {ampion je i

oti{ao sa velike bokserske scene.

Pravo u legendu, razume se.

Pored niza medaqa i trofeja koje je osvojio,

odnosno nezaboravnih me~eva ~iji akter je

bio, posebno mesto u istoriji na{eg, i ne

samo na{eg, boksa obezbe|eno mu je i zbog

~iwenice da je od ukupno 13 borbi koje je imao

sa kubanskim bokserima, i tada i danas apso-

lutno dominantnim u svetu amaterskog boksa,

~ak iz 12 iza{ao kao pobednik! Sa takvim

bilansom ne mo`e da se podi~i nijedan

bokser ni u nas, ni u Evropi, pa ni u svetu, a

me|u onim kubanskim asovima koji su pred

wim morali da polo`e oru`je je, uz ostale,

bio i dvostruki amaterski prvak sveta i

olimpijski {ampion Hose Gomez.

Jedno vreme je bio trener Vojvodine, a i

danas je u tom klubu i u boksu uop{te. U

me|uvremenu, zaplovio je i u poslovne vode. S

istom onom uporno{}u koja ga je dovela do

samih sportskih vrhova i tu je znatno isko-

ra~io iz prose~nosti, pa je danas vrlo cewen

poslovni ~ovek ne samo u Novom Sadu, ve} i

mnogo, mnogo {ire.

Posledwih godina, Tadija Ka~ar obavqa

funk ci ju selektora bokserske reprezentacije

Srbije i Crne Gore, poku{avaju}i ono {to se,

na`alost, pre~esto ~ini nemogu}im, da na{em

odavno posrnulom boksu povrati stari sjaj.

A od onog ~arobnog juna 1976, kada je, u

Montrealu, osvojio srebrnu olimpijsku me -

daqu i tako, korakom od sedam miqa, zako -

ra~io u boksersko sazve`|e, do ovog 2006, u

kojem je ova kwiga ugledala svetlost dana,

pro{le su ravno tri decenije.

Sre}an jubilej, majstore!

TADIJA KA^AR

76

Uvek besprekorno spreman: Tadija Ka~ar uo~i po~etka

borbe

GROMOVNIK SA BEGEJA

USTARU ZREWANINSKU „KOVA^NICU”, u

kojoj su tada{wi asovi Banata bra}a

Leki}, Erde{, Bora Novakovi}, Gruji},

Kova~, Ajder i ostali, zagrevaju}i se za

bokserske treninge, igrali fudbal, Zvonimir

– Zvonko Vujin prvi put je u{ao 1954. godine.

Imao je tada 11 godina i to mesto ga je, mada

jo{ nije umeo jasno da defini{e za{to,

neodoqivo privla~ilo. Povremeno su ga

pu{tali da s wima igra fudbal u kojem je bio

prili~no ve{t, ali ~im bi nekom proturio

loptu kroz noge, najurili bi ga.

„Klinac, tutaw ku}i! Kad poraste{ i oja~a{,

do|i da trenira{ boks”, govorio bi mu tada

potowi trener Erde{.

To se zaista i dogodilo tri godine kasnije,

dakle 1957. Kad je prvi put u{ao u ring, svima

je bilo jasno da je re~ o vanserijskom talentu.

Bio je brz kao muwa i lakonog, a levicom je

udarao kao da je bar veltera{, iako je bio u

najlak{oj, muva kategoriji.

Prvu {ampionsku titulu, zvawe omladinskog

prvaka Jugoslavije, osvojio je ve} kao pe -

tnaestogodi{wak, na prvom omladinskom

prvenstvu, odr`anom u Novom Sadu 1958.

Sigurno bi trijumfovao i naredne godine,

da nije polomio nogu. Dok je na Begeju, kako

je ~esto i rado ~inio, pecao ribu, nai{ao je

brod kojim su zrewaninski kajaka{i svoje

~amce prevozili na neko prvenstvo. Pozvali

su ga da po|e sa wima. Kao furija stu{tio

se prema obli`wem mostu, nameran da s

wega sko~i u brod. Neustra{iv kakav je bio,

to je i uradio.

Epilog: polomqena noga i jednogodi{wa

pauza ve} na po~etku karijere.

Mada je seniorski prvak Jugoslavije postao

realtivno kasno, tek 1965. u najboqoj

jugoslovenskoj bokserskoj selekciji debitovao

je ve} 1961, u me~u protiv Ma|arske, u

Budimpe{ti. Jugoslavija je pobedila sa 12:8. U

bantamu Vujin je bio boqi od Egrija.

[ansu mu je pru`io savezni trener Du{an

Bogdanovi} i sam nekada veliki as. Bogda no -

vi} je, {to je posebno zanimqivo, karijeru

po~eo pre Drugog svetskog rata kao muva{, a

okon~ao posle wega kao te{ka{, nastupaju}i,

u me|uvremenu, u svim kategorijama, {to

nije ba{ ~esta pojava ni u na{em, ni u sve -

tskom boksu.

GROMOVNIK SA BEGEJA

79

Uz Erde{a i Mileki}a koji su ga trenirali u

Banatu, u Vujinovoj karijeri Bogdanovi} je

zna~io zaista mnogo.

Dres reprezentacije zrewaninski as je

nosio ravno 14 godina, do opro{tajnog nastupa

u me~u protiv Finske, odr`anog u Rijeci, 16.

februara 1975. Plava selekcija ~iji je on bio

kapiten je pobedila sa 14:6. Oti{ao je

pobedom, kao {to je i do{ao. U debiju je,

rekosmo, pobedio Ma|ara Egrija, a na opro -

{taju Finca Frimana.

Prvo me|unarodno odli~je, bronzanu

medaqu, osvojio je na prvim Mediteranskim

igrama, u Napuqu, 1963. Ve} je bio u pero-

lakoj, a u prvoj borbi na ovom takmi~ewu lako

je ispra{io Sirijca Bakrija. U polufinalu ga

je, me|utim, savladao doma}i borac \ir|enti,

pa je morao da se zadovoqi bronzom.

Uo~i Evropskog prvenstva u Berlinu, 1965.

godine, bio je u odli~noj formi. Imao je 22

godine, pre{ao je u laku u kojoj }e posti}i

najzna~ajnije uspehe, a neposredno pred odla -

zak u Nema~ku prvi put je postao i seniorski

prvak Jugoslavije.

Te godine je osvojio i „Zlatnu rukavicu”.

U prvom kolu berlinskog {ampionata

lako je tukao Gulu iz Ma|arske. Vi{e

od toga, bar u tom trenutku, nije mogao.

Jer, u drugom kolu ga je ~ekao veliki

ruski {ampion Velington Barawikov,

vrstan tehni~ar i ubojit udara~,

nepobediv ne samo za Vujina, ve} i za

sve druge boksere lake kategorije tog

vremena.

Par godina kasnije, na tradiciona -

lnom „Beo gradskom pobedniku”, na{ as

je svojoj nisci trofeja ipak uspeo da

doda i „skalp” Bara wikova.

U polufinalu Balkanskog {ampionata

koji je 1966. odr`an u Beogradu, pro -

sto je samleo Tur~ina Semirlija, a u

finalu je boksovao sa odli~nim Buga -

rinom Pili~evom. Pobedio je i wega, i

prvi put postao prvak Balkana.

U prvoj rundi finalne borbe, Pili ~ev je u

jednom trenutku levim direktom krenuo ka

Vujinovoj glavi. Da bi se za{titio, na{ as ga

je desnicom udario po toj, predwoj ruci.

Bu garin je jedva ~ujno jauknuo i nastavio

borbu.

U drugoj rundi, Vujin je poku{ao da plasira

desni aperkat u pleksus protivnika. Pili~ev

ZVONIMIR VUJIN

80

Nisi ba{ morao: Zvonko Vujin (levo) u me~u sa Bugarinom Stojanom Pili~evom

je, kako se to obi~no radi, uspeo da blokira

laktom levice, priqubqenim uz telo, ali se

zrewanisnkom nokauteru u~inilo da je ponovo

~uo wegov jauk.

„A tu li smo”, pomislio je Vujin, uveren da

je pleksus Bugarinova „ahilova peta”.

Odmah je po~eo da „bu{i” Pili~eva, ali mu, na

sopstveno veliko ~u|ewe, nije previ{e naudio.

Sutradan je sreo Bugarina sa gipsom na le voj

ruci. Prilikom blokade wegovog udarca, na{

as mu je, kako se ispostavilo, svojom desnicom

slomio levu podlakticu.

A desnica je, kao {to je poznato, bila Vuji -

nova slabija ruka!

„Nisi ba{ morao. U subotu treba da se `e -

nim”, rekao mu je prilikom susreta Pili~ev.

Te 1966. Vujin je, ina~e, po drugi put osvojio

i titulu seniorskog {ampiona Jugoslavije.

ZVEZDANI TRENUCI U RIMU

Za Evropsko prvenstvo u Rimu pripremao se

kao nikada do tada. Beogradski „Sport” je

ovako opisao wegovu borbu protiv Nemca

[mita, prvu u glavnom gradu Italije.

„Kada je veliki ~asovnik pokazivao ta~no

minut borbe, Vujin je opalio kao haubica i

[mit, petostruki prvak Savezne Republike

Nema~ke, povalio se preko konopaca. Po{to je,

klate}i se, sa~ekao sudijino brojawe, zatre-

sao je glavom i poleteo kao da se prethodno

ni{ta nije dogodilo. Poleteo i naleteo. Ovoga

puta Vujinov kontra-direkt ga je gotovo podi-

gao u visinu i 28-godi{wi bravar iz Majnca

pao je na pod potrbu{ke i ostao u tom polo -

`aju. Bio je to klasi~an nok-aut. Sve je bilo

gotovo za minut i po”.

Na sli~an na~in je, me}utim, svoju debi-

tantsku borbu u „ve~nom gradu” zavr{io i

Vujinov naredni protivnik, Norve`anin

Paulsen. Posle samo dva minuta on je, naime,

nokautirao Engleza Volera. Bio je klasi~an

GROMOVNIK SA BEGEJA

81

Gromovnik: Najve}i deo me~eva Vujin je re{avao pre

posledweg udarca gonga

Nordijac, visok, plavokos i suvowav, a u kole -

k ciji trofeja imao je dve titule prvaka

Norve{ke i jednu titulu prvaka Skandinavije.

I 66 pobeda u ukupno 70 borbi.

Vujinov okr{aj s wim je trajao jo{ kra}e od

onog sa [mitom – svega minut i 20 sekundi.

^uveni levi kro{e je tako pokosio Paulsena

da je sudija odmah prekinuo borbu. Kasnije je

ustanovqeno je Norve`aninu tom prilikom

pukla vilica.

Ovom pobedom na{ as je obezbedio bronzanu

medaqu. Posledwa prepreka na putu do fi -

nala bio mu je jo{ jedan Nemac, vi{estruki

prvak isto~ne Nema~ke Diter Dunkel.

Prva runda se primicala kraju kad ga je Vujin

oborio prvi put. U drugoj, posle jednog sna -

`nog levog aperkata, Dunkel se jo{ jednom

na{ao na podu, ali je ustao i na nogama do~e -

kao kraj borbe.

Na{ {ampion je i ovoga puta pobedio, ali

odluka sudija nije bila jednoglasna, bilo je 4:1

za Vujina koji je, ̀ ele}i nok-aut po svaku cenu,

u tre}oj rundi previ{e rizikovao i omogu}io

Dunkelu da skupi prili~an broj poena.

GRUDZIEN, PRVI PUT

Izvanredni Poqak Juzef Grudzien, s kojim

se borio u finalu, bio je ba{ onakav bokser

kakve na{ {ampion nije voleo. Vrhunski

defan zivac, visok, dobro pokriven i vrlo

pokretqiv, ve{to je izbegavao otvorenu borbu

koju je Vujin `eleo. Istovremeno, umeo je

odli~no da koristi direkte, naro~ito pre -

dwom rukom, i tako skupqa dragocene poene.

Takvim stilom Grudzien je uspeo da osvoji

zlatnu olimpijsku medaqu u Tokiju 1964, a

nije ga mewao ni u finalnoj borbi u Rimu.

Taman kad bi Vujin smislio neku akciju i

krenuo da je realizuje, Poqak bi ga „kqucnuo”

levim direktom, tek koliko da ga dekonce -

ntri{e, i zamisao na{eg borca bi propala. I

tako tokom cele prve i druge runde.

U tre}oj, Vujin je krenuo na sve ili ni{ta, ali

je samo jednom uspeo ozbiqnije da pogodi svog

protivnika. Jeste ga uzdrmao, ali je iskusni

poqski as dr`awem do{ao do predaha i borbu

uspe{no priveo kraju.

Grudzien je, dakle, osvojio zlato, a na{em

asu je ostalo da sa~eka priliku za revan{. Ona

}e mu se ukazati otprilike godinu dana kasni-

je, na Olimpijskim igrama u Meksiku.

No, dok je jo{ o evropskim prvenstvima re~,

vaqa re}i da je zrewaninski gromovnik na wi -

ma u~estvovao jo{ jednom, u Bukure{tu 1969.

U prvom kolu je savladao ^ehoslovaka Hri -

~isona, a u drugom je rukavice ukrstio sa

rumunskim {ampionom Kalistratom Kucovom.

Ve} u prvoj rundi Vujin ga je oborio svojim

najja~im oru`jem, levim kro{eom, ali je

Rumun ustao kao da se ni{ta nije dogodilo i,

posle `estoke borbe koja je trajala sve tri

runde, na kraju pobedio.

Sli~no je bilo i na prvenstvu Balkana u

Ankari 1972. pa je po~elo da se ponavqa kao

nepisano pravilo: Kucov protiv Vujina oba ve -

zno pada, ali Vujin protiv Kucova oba vezno gubi.

Na Olimpijskim igrama Zvonko Vujin je prvi

put nastupio u Meksiku 1968. Imao je 25 go di -

na, titulu vice{ampiona Evrope, dve titule

prvaka Balkana, zlatnu medaqu sa Medite -

ZVONIMIR VUJIN

82

ranskih igara u Tunisu 1967, dve titule

seniorskog prvaka Jugoslavije... Bio je dobro

pri premqen i verovalo se da mu ni oli mpij ska

medaqa, bez obzira {to su u wegovoj kategori-

ji bila prijavqena ~ak 32 boksera, ne}e izma}i.

Bilo je samo pitawe kojom }e se okititi.

Startovao je, me|utim, dosta slabo. Vero -

vat no ga je zavaralo to {to je isto~nog Nemca

Petera Rigera, neki mesec ranije, lako noka -

utirao. Riger se ovoga puta izgleda mnogo boqe

pripremio, pa je Vujin morao da ulo`i veliki

napor da bi do{ao do pobede. Trojica sudija

su glasala za wega, a dvojica za Nemca.

Bila je to dobra opomena na{em {ampionu da

mora da se uozbiqi. Jer, u drugom kolu pro-

tivnik mu je bio sovjetski as Valerij Belo usov.

Vujin je gledao wegovu prethodnu borbu sa

svojom starom mu{terijom, Gulom iz Ma|ar ske.

Belousov je Ma|ara nokautirao na neobi~an

na~in – sna`nim levim aperkatom u pleksus.

Nije, razume se, bilo neobi~no to {to Gula

posle takvog udarca nije mogao da nastavi me~.

Sna`ni aperkati u pleksus su, po pravilu,

vrlo bolni. Neobi~no je bilo {to su Gulu sa

ringa morali da odnesu u gotovo besvesnom

sta wu, {to se, kod udaraca u pleksus, gotovo

ni kad ne de{ava.

Posmatraju}i tu borbu, Vujin je doneo

odluku da poku{a da Belousovu parira na ne -

obi~an na~in. Ne}e, kako svi o~ekuju, boksovati

sa desnom rukom priqubqenom uz telo, da bi

se za{titio od udarca koji je za Gulu bio

fatalan. Poku{a}e ne{to sasvim drugo.

Desnicu je od po~etka borbe dr`ao visoko,

prosto izazivaju}i Belousova da i wega levim

aperkatom ga|a u pleksus. Kad god je ovaj to

~inio, Vujin se malo iskretao i, umesto u

pleksusu, levica ruskog asa je bezopasno

zavr{avala na wegovom desnom kuku.

No, jo{ prilikom iskretawa, na{ as je prema

bra di Belousova upu}ivao svoj desni kro{e.

Dva puta je pogodio i dva puta se ruski {am pi -

on na{ao na podu. Bio je potpuno razbijen, a we -

gov trener je samo zbuweno odmahivao glavom.

Borba je, istina, potrajala sve tri runde, ali

je pobeda na{eg asa bila vi{e nego ubedqiva.

GRUDZIEN, DRUGI PUT

Do olimpijske medaqe je, me|utim, vaqalo

presko~iti jo{ jednu prepreku. Bio je to

Peruanac Luis Minami. Pre borbe sa Vujinom,

GROMOVNIK SA BEGEJA

83

Borbe koje se pamte: Zvonko Vujin (desno) u me~u sa Miodragom

Mitrovi}em, osvaja~em bronzane medaqe na EP u Lucernu 1959.

on je savladao Tur~ina Semirlija, sa kojim je

na{ {ampion redovno lako izlazio na kraj.

Borba Peruanca i Tur~ina bila je izjedna~ena

i Vujin je bio siguran da Minami ne mo`e

ozbiqnije da mu se suprostavi.

Pobedio ga je, ali te`e nego {to se o~ekivalo.

To je, dabome, bilo mawe bitno. Ta pobeda

mu je obezbedila bronzanu olimpijsku meda -

qu, prvu u istoriji jugoslovenskog boksa.

Odu{evqewe u Jugoslaviji bilo je ogromno.

U borbi za ulazak u finale olimpijskog

turnira sreo se sa starim znancem Grudzi -

enom. Sam tok borbe bio je, prakti~no, repriza

rimskog finala iz 1967. Samo {to je ovoga

puta na{ as bio mnogo aktivniji, naro~ito u

tre}oj rundi.

Pre nego {to su sudije u Rimu proglasile

pobednika, znao je da to ne}e biti on, da je

Grudzien tog dana bio boqi. Ovoga puta je,

me|utim, bio siguran da je nadma{io Poqaka

i da }e biti obrnuto.

Nije, me|utim, bilo tako. U vazduh je ponovo

podignuta Grudzienova ruka. Nije to, uveren je

i danas, u~inio ringovni sudija, ve} nevidqi-

va ruka tada{weg bokserskog mo}nika, Grudzi -

e novog zemqaka Romana Lisovskog, ~oveka koji

je zagor~ao `ivot mnogim jugoslovenskim

{ampi onima.

Bilo kako bilo, ta 1968. je definitivno

u{la u istoriju jugoslovenskog boksa, jer mu je

on, Zvonimir Vujin, doneo prvu olimpijsku

medaqu. Jeste bila bronzana, ali je, kako se to

obi~no ka`e, imala zlatan sjaj.

BRONZANA I U MINHENU

Uo~i Olimpijskih igara u Minhenu 1972,

Zvonko Vujin je imao 29 godina. Smatraju}i ga

veteranom, Jugoslovenski olimpijski komitet

mu je ponudio da, zajedno sa svojim velikim

prijateqem iz Zrewanina, zlatnim rva~em

Branislavom Simi}em i jo{ nekim zaslu`nim

sportistima, u glavni grad Bavarske putuje

kao posmatra~.

To ga je prili~no povredilo, jer je, bez obzi-

ra {to je posle Olimpijade u Meksiku treni-

rao znatno mawe nego pre toga, verovao da u

ringu ima jo{ {ta da ka`e i da nije za „staro

gvo`|e”. Tra`io je da boksuje.

U prvoj borbi u Minhenu, Tanzanijca Mvko -

zija prvi put je oborio posle svega 25 seku -

ZVONIMIR VUJIN

84

Sve je bilo uzalud: Zvonko Vujin borbi sa Rejom Silsom u polufinalu

minhenske Olmipijade 1972.

ndi. Uglavnom be`e}i po ringu, Mvkozi je

uspeo da se dokopa tre}e runde, ali je Vujin

tada povezao takvu seriju da je minhenaska

publika od sudije Gilfatera tra`ila da

prekine borbu, {to je ovaj i uradio.

U drugom kolu ~ekao ga je Mongolac Sodnom,

gotovo neverovatna kopija za na{eg asa

fatalnog Grudziena. Uz to, Sodnomov trener

Bueboulon je, u jednoj `estokoj borbi, Vujina

pobedio 1968. u Ulan Batoru, u prijateqskom

me~u reprezentacija Mongolije i Jugoslavije i

znao je {ta da savetuje svom pulenu.

Posle prve dve runde ~inilo se da }e to

po}i za rukom i Sodnomu. On je vrlo ve{to

izbegavao sve Vujinove poku{aje da ga pogodi,

a „kqucaju}i” na{eg asa predwom rukom, sku-

pio je i vi{e poena.

„Bruno, od ovog nema ni{ta. Ovaj }e jo{ da

me pobedi. Idem da se potu~em s wim, druga -

~ije ne}u do}i do medaqe”, rekao je tada{wem

saveznom selektoru Bruni Hrastinskom,

hvataju}i vazduh izme|u druge i tre}e runde.

U~inio je to, ali, gle ~uda, ni Sondom nije

ustuknuo. [tavi{e. Da, uo~i samog zavr{etka

borbe, nije uspeo da pove`e jednu odli~nu

seriju udaraca, Vujin bi ovu borbu sigurno

izgubio. Ovako, pobedio je bukvalno za dlaku.

Za medaqu mu je, me|utim, trebala jo{ jedna

pobeda. Ostvario ju je u borbi sa Englezom

Mutnom, iako je u wu u{ao sa jakim bolovima

u levoj, udarnoj pesnici koju je povredio jo{

na pripremama, sparinguju}i sa velikim asom

beogradskog Partizana, pokojnim Sveto mirom

Beli}em.

Tamnoputi Amerikanac Rej Sils koji ga je

~ekao u polufinalu, bio je ~ak 16 santimetara

vi{i od Vujina. I devet godina mla|i. U

prethodnoj borbi, pobedio je Kubanca Moli -

nu, ali je i sam leteo na pod. Bio je, dakle,

rawiv i svi su u tome videli Vujinovu {ansu.

Bolovi u Vujinovoj levoj {aci bili su uo~i

ove borbe veoma jaki. Lekari, zbog antidoping

kontrole, nisu smeli da mu daju sredstva za

umirewe bolova, a on nije `eleo da odustane.

^im je borba po~ela, ispipao je Silsa i

ustanovio da su mu udarci sasvim mekani.

Zato je odlu~io da primi svaki wegov prvi

udarac, poku{avaju}i, istovreme no, da ga

zaka~i desnicom, pa, ustre ba li, i pov re|enom

levicom.

Tako je i ~inio, akcije su mu bile dobro

osmi{qene, ali ni jedna nije dala efekat koji je

`eleo. Razlici u godinama bila je srazmerna i

razlika u brzini i Sils je svaki put uspevao

da iz makne. Zaslu`eno je trijumfovao, da

bi u finalu osvojio i olim pijsko zlato.

ZREWANIN JE

I NAJLEP[I, I NAJVE]I

Iako je za ekipu Banata nastupao sve do

1975, minhenska Olimpijada je, zapravo, bila

prava zavr{nica wegove karijere.

Pored dve olimpijske bronzane i jedne sre-

brne medaqe sa Evropskog {ampionata u Rimu,

tri puta je bio prvak Balkana (pored Beograda,

trijumfovao je i u Istambulu 1967. i u

Podgorici 1971), jednom prvak Mediterana,

ukupno ~etiri puta seniorski prvak Jugo sla -

vije i osvaja~ „Zlatne rukavice”, „Beogradskog

pobednika” i „Zlatnog gonga”.

GROMOVNIK SA BEGEJA

85

Zvali su ga, razume se, svi jugoslovenski klu -

bovi, ali je ostao veran svom Zrewaninu, „naj -

le p{em, najve}em i najboqem gradu na svetu”.

Istina, dok je jo{ bio

omladinac, s namerom da

ga vodi u Pan~evo, po wega

je stigla delegacija tamo -

{weg Dinama, ko ju je

predvodio „alfa i omega”

pan~eva~kog boksa Frawa

Sta men ko vi}, ali ih je to

umalo ko{talo glave.

Kada je za naum Pan~e -

vaca ~uo tada{wi pre dse -

dnik Banata, narodni heroj

Branko „Krvavi”, sa repe-

tiranim pi{to qem se dao

u potragu po Zre waninu.

Da nisu na vreme pobegli

u Pan~e vo, ko zna kako bi

Sta men kovi} i wegovi

sara dnici pro{li.

Imao je i ponude da pre -

|e u profesionalce, na -

ro~ito posle Evrop skog {ampionata u Rimu.

Odbio ih je, ne `ele}i da zbog toga `rtvuje

sva zadovoqstva koja je pru`ao `ivot.

Definitivno se, reko smo, povukao 1975.

Slu~aj je hteo da posledwu borbu odboksuje u

Zrewaninu, protiv budu}eg olimpijskog

{ampiona Slobodana Ka~ara koji je tada jo{

bio junior. Bez obzira na Vujinovo iskustvo,

reputaciju i `equ da se oprosti pobedom,

nado laze}i juno{a iz Novog Sada je bio boqi i

zaslu`eno pobedio.

Ime Zvonimira – Zvonka Vujina, danas pe -

nzionera u Zrewaninu, }e, zbog blistavih tro-

feja koje je osvojio, u istoriji jugoslovenskog

boksa trajno biti upisano zlatnim slovima.

Pored wih, pamti}e se i wegove legendarne

borbe sa velikim asovima poput Mitrovi}a,

Benedeka, Jela~i}a, Veselinovi}a, Yakule,

Bene{a...

Svaka je bila istinski praznik boksa,

izdi`u}i taj sport do samog vrha popularno -

sti u na{oj zemqi.

ZVONIMIR VUJIN

86

Padali su svi najboqi: Uz ostale, Zvonko Vujin je ru{io i jednog od najboqih tehni~ara

na{eg boksa Qubinka Veselinovi}a (levo)

VELIKI [ARMER

VELIKI [ARMER

89

KADA BI DANAS ponovo birao, Drago -

mir Vujkovi} ne bi mewao sport kojim

se uspe{no bavio ~ak 19 godina i koji

mu je doneo svetsku slavu. Ponovo bi

bio bokser. Ono {to bi mewao jeste brzina

kojom je `iveo. Malo bi, veli, usporio i deo

ener gije koju je, ~esto nemilice, tro{io na

`ivotna zadovoqstva, preusmerio bi na sport.

To, zna i sam, ne bi bilo ni malo lako. Pri -

roda ga je darovala izgledom filmske zvezde

i natprose~nom inteligencijom, {to mu je,

zajedno sa oreolom ~eli~nog viteza ringa, u

`ivotu sve ~inilo dostupnim. ^etvrtom dete-

tu iz siroma{ne suboti~ke buweva~ke poro -

dice, odraslom u nema{tini i `eqnom svega,

zaista nije bilo lako da odoli takvom izazovu.

Da je, nekim slu~ajem, uspeo, siguran je da bi

bar udvostru~io rezultate koje je postigao.

Ali, i ovako je postigao zaista mnogo.

Do 1967. je, kao i wegova bra}a Marko i Mirko,

poznati suboti~ki fudbaleri, jurio za loptom.

A onda ga je, sasvim slu~ajno, u boksersku salu

odveo wegov drugar Antika Torontali, tako|e

poznati suboti~ki bokser. To mu je, kako }e se

pokazati, definitivno odredilo `ivotni put.

Imao je tada 14 godina, a iz pove}e grupe

klinaca u kojoj se na{ao, izdvojio ga je

tada{wi trener Spartaka Stevan – Pi{ta

Engel breht. Komentari starijih boksera da

Pi{ta „ima nos” i da izdvaja samo one naj-

darovitije su mu, dabome, godili.

Fudbal je batalio posle dva meseca, po{to

ga je na jednoj utakmici sudija iskqu~io zbog

grube igre. Tada se potpuno posvetio boksu.

Bio je to prili~an paradoks – u fudbalu su ga

proglasili za grubijana, a u boksu su mu ~esto

zamerali da to nije dovoqno, da je previ{e

fin, da premnogo vodi ra~una o lepom izgle-

du, da ga to spre~ava da postigne jo{ ve}e

rezu ltate...

Engelbreht je najzaslu`niji trener za wegov

razvoj. Od wega je, pre svega, nau~io elemente

odbrane koje je tokom cele karijere koristio

maestralno. Da nije, ne bi u ringu ostao pomenu -

tih 19 godina i za to vreme nanizao vi{e od 500

me~eva, a da ni jedan jedini put nije bio na podu!

U bokserskom stasavawu i sazrevawu pomo -

gli su mu i nekada{wi suboti~ki bokseri,

kasnije mnogo uspe{niji treneri Spartaka,

Jencika Gereg i Grgo Nim~evi}.

Kad je napunio 16 godina, suvereno je pobe-

dio na juniorskom prvenstvu Jugoslavije u

polusredwoj. Bio je dve godine mla|i od

ve}ine rivala, ali mu to nije ni malo smetalo

da bude najboqi.

SA 18 GODINA

PRVAK MEDITERANA

Za prvi tim Spartaka debitovao je na svoj 17.

ro|endan, 4. aprila 1970. U avgustu iste go -

dine, prvi put je nastupio i

za repre zentaciju Jugosla -

vije, koju je tada vodio Ne -

boj{a – Nebule Proki}. Ve}

naredne, 1971. dakle sa svega

18 godina, u sredwoj je postao

prvak Mediterana.

U prvom kolu Meditera -

nskih igara, odr`a nih u tu -

rskom gradu Izmiru, poigravao

se sa gr~kim predstavnikom

Jonopulosom, a u fi nalu je

protiv Italijana Maladre

priredio pravu egzibiciju,

osvojiv{i, jedini od na{ih

predstavnika, zlatnu medaqu.

Posle toga, bilo je jasno da

je Jugo slavija dobila {ampi-

ona koji }e jo{ dugo vladati.

Kad je ve} o Mediteranskim

igrama re~, jo{ jednom se na wima okitio naj -

sjajnijim odli ~ jem. Zbilo se to u Splitu, 1979.

Ovoga puta se, me|utim, borio u te{koj, u kojoj

je, onako profesorski, presli{ao najpre

Oztur ka iz Tur ske, a zatim i Francuza Domi -

nika Natoa, u to vreme veoma poznatog boksera,

a danas trene ra francuskog nacio nalnog tima.

No, vratimo se po~ecima Vujkovi}eve {ampi -

on ske karijere.

Godinu dana posle uspeha u Izmiru, dakle

1972, prvi put je postao seniorski prvak Jugo -

slavije u sredwoj. Titulu najboqeg u toj ka te -

go riji nije ispu{tao sve do 1976. Pet puta za -

re dom bio je najboqi jugoslovenski sredwa{!

Jo{ jednom, 1977. bio je prvak Jugoslavije,

ali sada u polute{koj.

Tokom 1973. u~estvovao je na dva zna~ajna

me|unarodna takmi~ewa – Balkanijadi koja je

organizovana u Atini i Evropskom prvenstvu

~iji doma}in je bio Beograd.

DRAGOMIR VUJKOVI]

90

Upravo boks mu je sve u `ivotu u~inio dostupnim: Dragomir Vujkovi} na

treningu

U glavnom gradu Gr~ke osvojio je srebrnu

medaqu. Najpre je glatko pobedio Bugarina

Janakijeva, a zatim se jo{ jednom poigrao sa

starim poznanikom iz Izmira, doma}im bo -

rcem Jonopulosom. U finalnoj borbi je, me|u -

tim, izgubio od Rumuna Jona Yofrija.

U Beogradu je u prvom kolu boksovao sa

Poqakom Vitoldom Strahurskim. Posle prve

dve runde imao je pobedu u rukama, a onda mu

je u tre}oj pukla arkada i borba je prekinuta.

Bio je to uvod u neveselu pri~u o Vujkovi }e -

vim u~e{}ima na evropskim prvenstvima. Na

wima je nastupio jo{ tri puta, u Katovicama

1975, u Haleu 1977. i u Kelnu 1979. Nijednom,

me|utim, nije uspeo da osvoji medaqu.

U Katovicama je za wega ponovo bio koban

susret sa jednim Poqakom. Re~ je o Jaceku

Kuhar~iku.

Dodu{e, ~im je borba po~ela svima je bilo

jasno da }e mu, od poqskog reoprezentativca

ve}i protivnik biti ringovni sudija koji mu je,

u prve dve runde, dodelio dve javne opo mene.

Kada je u tre}oj „dodao gas” i doveo Kuha -

r~i ka na ivicu nok-auta i kada su svi o~eki-

vali prekid borbe, sudija ga je, na op{te

zapre pa{}ewe, diskvalifikovao.

I u tre}em nastupu na smotri najboqih

evropskih boksera, u Haleu 1977, Vujkovi}ev

protivnik u provom kolu bio je Poqak. Ovoga

puta, to je bio Pavel Sk{e~, koji je, tri

godine kasnije, dospeo do finala moskovske

Olimpi jade, gde je izgubio od na{eg Slo

bodana Ka~ara.

Vujkovi} ga je u Haleu pobedio, a u drugom

kolu se sastao sa nekada{wim juniorskim

{ampionom Evrope, Otmarom Zakseom iz

tada{we isto~ne Nema~ke. Borba je bila

ravnopravna, a sudije su glasale 3:2 za ne -

ma~kog, dakle doma}eg boksera, kako se to

~esto de{avalo u izjedna~enim borbama.

Kona~no, u Klenu je, u te{koj kategoriji,

ispao u prvom kolu, tako|e posle izjedna~ene

borbe sa Vernerom Konertom, tako|e {ampi-

onom isto~ne Nema~ke.

PRVA MEDAQA

NA PRVENSTVU SVETA

Prvo svetsko amatersko prvenstvo odr`ano

je u Havani 1974. Junak na{e pri~e imao je

tada 21 godinu, ali je iza sebe imao veliki

VELIKI [ARMER

91

Naj~e{}a slika: Dragomir Vujkovi} posle jedne od mnogobrojnih

pobeda

broj me~eva, bio je prvak Mediterana, {ampi-

on Balkana, trostruki seniorski prvak Jugo -

slavije...

Glavna provera uo~i odlaska na{e repreze -

ntazije na Kubu, bilo je Balkansko prvenstvo u

rumunskoj luci Konastanca. Vujkovi} je i daqe

nastupao u sredwoj i nadmo}no osvojio svoju

prvu titulu balkanskog {ampiona.

U polufinalu je pobedio ~vrstog Bugarina

Grigorova. U finalu se sastao sa rumunskim

{ampionom Alekom Nastakom i pobedio ga u

velikom stilu.

Iako je bio stamen kao stena, Rumun je, posle

muwevitih levih direkata na{eg asa, dva puta

leteo na pod.

Vujkovi} je, dakle, bio u velikoj formi, {to

se potvrdilo i na startu svetskog {ampionata.

Feliksa Masavea iz Tanzanije je, u osmini

finala, pobedio u me~u koji je bio istinska

egzibicija, jednoglasnom odlukom sudija,

dabome.

Nikakvu {ansu nije pru`io ni Ugan|aninu

Mustafi Vasaji koji je, u prethodnoj borbi,

deklasirao Amerikanca Fiklinga. Vasaja je,

dodu{e, bio nasrtqiv borac i ~inio je sve da

pri|e Vujkovi}u i zada mu neki sna`an

udarac, ali nije uspeo. Maestralnim kre -

tawem i majstorskim kori{}ewem direkata,

mladi Subo ti~anin ga je sve vreme dr`ao na

odstojawu.

I ovog puta odluka sudija bila je 5:0 u

korist na{eg asa.

Ovom pobedom Vujkovi} je obezbedio bro -

nzanu medaqu.

Svi su, me|utim, verovali da tu nije kraj i

da na putu do zlata niko ne mo`e da ga zau -

stavi, posebno ne Alek Nastak koji ga je ~ekao

u polufinalu.

U prve dve runde sve je li~ilo na borbu iz

Konstance. Vujkovi} je dominirao, ali kao da

mu je, potpuno uverenom u trijumf, bilo vi{e

stalo do toga da jo{ vi{e {armira kubansku

publiku koja mu je bila naklowena, nego da

posao bez rizika privede kraju.

U pauzi izme|u druge i tre}e runde, trener

Hrastinski mu je rekao:

„Ima{ prednost. Sad odboksuj oprezno, ne -

moj ni{ta da rizikuje{ i pobedi}e{.”

Veoma agresivni Nastak mu, me|utim, to nije

dozvolio. Krenuo je na sve ili ni{ta. Nije,

dodu{e, ni jednom ozbiqnije pogodio Vujko -

vi}a, ali je ostavio boqi utisak na sudije.

Wihova kona~na odluka bila je 3:2 za rumu -

nskog {ampiona.

Rumun je, ina~e, u finalu izgubio od ruskog

udara~a Riskijeva.

MAJSTOR I ME\U KOLOSIMA

Tokom prvenstva u Havani Kubanci su se

predstavili kao sjajni doma}ini. Wihovi

reprezentativci su bili stalno na raspolaga -

wu gostima, a za Vujkovi}a i kapitena jugo -

slovenske reprezentacije Matu Parlova, bio

jer zadu`en tada najboqi amater na svetu,

te{ka{ Teofilo Stivenson.

Zajedno su provodili svo slobodno vre -

me, zajedno putovali po ostrvu i postali

odli~ ni prijateqi. Ni Vujkovi}, ni Stive -

nson, tada nisu ni sawali da }e, ~etiri go -

dine kasnije, u finalu drugog Svetskog

DRAGOMIR VUJKOVI]

92

prvenstva u Beo gradu, ukrstiti rukavice.

Jer, Vujkovi} je u Havani bio sredwa{ i bio

je bar dvadesetak kilograma lak{i od

kubanskog asa.

Predistorija izbora na{e reprezentacije za

BAPS, odnosno svetski {ampionat u Beogradu

1978, posebno je zanimqiva.

Izme|u dva svetska prvenstva, na jugoslo -

ven skom bokserskom nebu su, naime, zasijale

dve nove, velike zvezde – bra}a Tadija i Slo -

bodan Ka~ar – i odmah zakucale na vrata naj -

boqe selekcije.

Na Olimpijadi u Montrealu Tadija je, u

polusredwoj, osvojio srebrnu medaqu, a posle

neuspeha na Evropskom prvenstvu u Haleu,

odlu~io je da vi{e ne skida kila`u i da pro -

meni kategoriju.

U me|uvremenu, mla|i Slo bodan je postao

prvak dr`ave u sredwoj, pa je stariji Ka~ar

odlu~io da presko~i tu kategoriju i ode u

polute{ku.

Ali, tu je ve} bio Vujkovi}.

Stru~ni {tab reprezentacije je u~inio sve

ne bi li starijeg Ka~ara privoleo da ipak bo -

ksuje u sredwoj, ali je ovaj ostao uporan.

Argumenti za to su mu bili zaista ubedqivi.

Tih dana je, ba{ u polute{koj, nadmo}no tri-

jumfovao na jakom turniru „Feliks [tam” u

Poqskoj, a u finalu dr`avnog prvenstva na -

dvisio je i samog Vujkovi}a.

U takvoj situaciji doneta je odluka u ~iju

ispravnost su mnogi sumwali. Vujkovi} je pre-

ba~en u te{ku! Niko, razume se, nije sporio da

je 25-ogodi{wi Suboti~anin veliki bokser,

ali su svi tvrdili da je i prelagan za najte`u

kategoriju.

Jer, on je, zaboga, imao jedva ne{to vi{e od 80,

dok su svi wegovi budu}i protivnici bili ko -

losi od blizu 100, a, naretko, i vi{e kilograma!

Vujkovi} je, me|utim, na beogradskom ringu,

na zbiqa upe~atqiv na~in, pokazao kako to ne

mora ni{ta da zna~i i kako snazi, onda kad um

caruje, zaista ne preostaje ni{ta drugo nego

da klade vaqa.

Jo{ dok je bio sredwa{, on je na pripremama

reprezentacije ~esto sparingovao sa te{ka -

{ima i to mu je, u velikoj meri, pomoglo da se

brzo sna|e u novom dru{tvu. To se videlo ve}

u prvom kolu u kojem je, bez ve}ih problema,

VELIKI [ARMER

93

Velika pobeda: Vujkovi} (desno) u me~u sa isto~nim

Nemcem Fanghenelom u polufinalu Svetskog

prvenstva 1978.

emilinisao G{ego`a Sk{e~a iz Poqske, brata

blizanca poznatijeg Pavela Sk{e~a.

U drugom se borio protiv Bugarina Atanasa

Suvanyijeva koji u ringu nije birao sredstva

da onesposobi protivnika.

U vreme dok je bio sredwa{, Vujkovi} je

na{im te{ka{ima stalno zamerao {to dozvo-

qavaju da im Suvanyijev nametne svoj prqavi

stil. Sada je imao priliku da na delu poka`e

kako to treba spre~iti.

I pokazao je. Bugarin je ispucao sav arsenal

i dozvoqenih, i nedozvoqenih udaraca, ali

Vujkovi}u nije uspeo da naudi. Na{ as je pobe-

dio i plasirao se u polufinale.

Bio je to prvi poraz Suvanyijeva od jednog

jugoslovenskog boksera i, ujedno, kraj wegove

dugogodi{we, vrlo uspe{ne karijere.

Tako je plavokosi Suboti~anin obezbedio i

drugu meda qu na svetskim bokserskim {ampi-

onatima.

Protivnik u polufinalu bio mu je opasni

levak, isto~ni Nemac Jirgen Fanghenel. Borba

s wim se i danas uzima kao najboqi primer

nadmo}nosti taktike i tehnike nad snagom.

Pre we, Vujkovi} je delovao potpuno pribra-

no, ali u sebi nije bio jo{ sasvim siguran

ho}e li, i kako, uspeti da amortizuje sve

udar ce te{ke preko 90 kilograma, koliko je

vagao stameni Nemac.

Suboti~anin je, podsetimo, imao jedva neku

vi{e od 80.

Ono {to se u ringu de{avalo bilo je prava

bokserska poezija. Vujkovi} je, kao i uvek,

bio maksimalno koncentrisan, kretao se

izvan redno, direktima radio besprekorno...

Bila je to zaista velika pobeda na{eg

{ampiona i, naravno, overa karte za ulazak u

finale BAPS-a.

A u finalu ga je ~ekao niko drugi nego veli-

ki Teofilo Stivenson!

PRVA RUNDA – 19:18

ZA VUJKOVI]A

Nastup na{eg asa je, me|utim, bio neizve -

stan do pred sam po~etak borbe. U okr{aju sa

Fanghenelom, povre|ena mu je desna arkada.

Za samo dan i po, koliko je pro{lo izme|u

polufinala i finala, rana, razume se, nije

mogla da zaraste, pa su lekari morali da je

u{iju sa {est {avova.

Vujkovi}, ni po koju cenu, nije `eleo da me~

preda bez borbe. Nije hteo da neko pomisli da

se upla{io velikog protivnika i pobe gao sa

megdana. Rana je premazana crnom ma{}u, koja,

ina~e, sme da se koristi, sudija u ringu nije

imao primedbi i posledwi okr{aj Drugog svet-

skog amaterskog prvenstva mogao je da po~ne.

I po~eo je, ali velikim iznena|ewem, i za

publiku, i za Stivensona. Jer, pred wim su, bar

do tada, svi protivnici uzmicali, ~esto bu -

kvalno be`e}i po ringu, pa je to, verovatno

o~ekivao i od, u odnosu na wega, gotovo sla-

ba{nog Vujkovi}a.

Uzdaju}i se u svoju brzinu, na{ as je, me|u -

tim, u~inio ono {to niko nije o~ekivao: napa -

dao je Stivensona. Svaki put kad je ovaj,

pripremaju}i se za napad, kako to bokseri

obi~no ~ine, instiktivno {irio ruke, Vujko vi}

je pravio muwevite ulaze i, posle par pre -

ciznih udaraca, jo{ br`e izlazio iz klin~a.

DRAGOMIR VUJKOVI]

94

Zbog povre|ene arkade nije smeo da se

upu{ta u infajting ili borbu telo uz telo.

Uz to, Stivensona je „kqucao” svojom pre -

dwom, desnom rukom.

Levicu je stalno dr`ao visoko, {tite}i

bradu, pa levi direkt, svoje najja~e i najuboji-

tije oru`je, nije koristio. Stivenson je bio

klasi~an de{wak, imao je znatno du`e ruke i

gromovit udarac, i Vujkovi} prosto nije

`eleo da mu pru`i priliku da ga pogodi

jednim od onih strahovitih desnih

direkata, posle kojih se, bez izuzetka,

putovalo u „carstvo snova”.

Nekoliko sekundi pre isteka prve

runde, Stivenson je ipak uspeo da

plasira jedan desni aperkat u Vujkovi}ev

pleksus. Preko lica plavokosog asa

preleteo je bolni gr~, a sudija u ringu je

odlu~io da mu broji. Brojawe se poklo -

pilo sa istekom prve runde.

Kad je odjeknuo gong, beogradskim

„Pioni rom” se prolomio aplauz na{em

asu. Istovre meno, me|u gledaocima je,

bez obzira na su dijsko brojawe, prostru-

jalo pitawe:

„Da li je do{ao trenutak da nepobedi-

vi Stivenson ipak bude pora`en i da li

}e to za rukom po}i ba{ Vujkovi}u?”

Jer, svi su bili uvereni da je na{ as

prvu rundu dobio. To su, ne{to kasnije,

potvrdile i sudijske liste.

Jo{ u toj rundi Vujkovi}u je, me|utim,

naglo po~eo da raste hematom iznad desnog

oka, ba{ tamo gde mu je bila u{ivena arkada,

{to je za wegovo zdravqe moglo da bude vrlo

opasno. Stoga je, zajedno sa trenerom

Hrastinskim, odlu~io da ni{ta ne rizikuje i

predao je me~.

Pregled sudijskih listi je pokazao da su

arbitri prvu rundu bodovali 19:18 za na{eg

reprezentativca, a i sam Stivenson je kasnije

izjavio da u ovu borbu nije u{ao sasvim

miran. Znao je, kako je precizirao, da je Vujko -

vi} znatno br`i i da je vrhunski defanzivac,

a ba{ takvi bokseri mu nisu odgovarali.

Tako je veliki Suboti~anin svoja u~e{}a na

svetskim prvenstvima zaokru`io sa dve me -

daqe – bronzanom u Havani, u sredwoj, i sre-

brnom u Beogradu, u te{koj kategoriji.

VELIKI [ARMER

95

Srebro u Beogradu: Dragomir Vujkovi} (levo) na pobedni~kom postoqu Svetskog

prvenstva u Beogradu 1978.

Na Olimpijskim igrama u~estvovao je samo

jednom – u Montrealu 1976. Bio je nadohvat

medaqe, ali nije uspeo da je osvoji. Spre~io ga

je Kubanac Martinez, pobediv{i ga na poene u

~etvrtfinalnoj borbi.

Kao i mnogo puta pre toga, Vujkovi} je u prve

dve runde bio boqi, ali je tre}a za wega bila

fatalna.

U Montrealu je, ina~e, imao dosta te`ak

`reb, po{to je do susreta sa Mar tinezom

morao da savlada dvojicu solidnih boksera,

Portorikanca Betan kura i Engleza Odvela.

U me|uvremenu, svojoj bogatoj nisci tro feja

dodao je jo{ dve titule prvaka Balkana.

U Zagrebu, 1976. godine, za titulu najboqeg

sredwa{a na poluostrvu bile su mu dovoqne

dve pobede – protiv Jona Radukua, iz Rumunije,

i Aleksandra Jana kijeva, iz Bugar ske.

U Atini, dve godine kasnije, bio je naj boqi u

polute{koj, pobediv{i Rumuna Ili jea Kapta rija

i Grka Pantazisa Markakisa.

Uz onu iz 1974, bila je to wegova tre}a ti -

tula balkanskog {ampiona.

Da se 1979. godine nije razboleo poznati

italijanski menayer Brankini (u profesio -

nalce je, uz ostale, odveo i Matu Parlova), u

~ijem kampu je proveo dva meseca, Vujkovi} bi,

najverovatnije, zaplovio profesionalnim

vodama.

Nije to u~inio, ali je, ne{to kasnije, oti{ao

u Nema~ku, gde je jedno vreme nastupao u

Bundes – ligi. U Nema~koj je, uz ostale, tukao

i uspe{nog profesionalca Alija Lukuza koji

je boksovao sa francuskom licencom.

Tu je, me|utim, shvatio da, ukoliko ho}e da

uspe kao profesionalac, mora da ulo`i sve,

da se odrekne svih ̀ ivotnih zadovoqstava, da

rizikuje te`e i trajnije povrede, da prihvati

sve nepoznanice profesionalnih bespu}a...

Nije na to bio spreman.

Posle tog saznawa, veliki {ampion i najve}i

{armer na{eg ringa se vratio u svoju Subo -

ticu, u kojoj i danas `ivi. Sportska slava je

pro{la, ali on ni tada nije pristao da se vrati

u prose~nost. Posvetio se privatnom biznisu

i uspe{an je poslovni ~ovek. Uz to, vrlo je

aktivan u boksu, sportu kojem je toliko dao i

koji, kako rekosmo na po~etku, i da mo`e

ponovo da bira, sigurno ne bi mewao.

DRAGOMIR VUJKOVI]

96

Mediteransko zlato: Dragomir Vujkovi} (desno) i Dominik Nato u

finalnoj borbi Mediteranskih igara u Splitu 1979.

MAJSTOR ZA RUSE

IZ KULE, GDE JE RO\EN 1937. godine, i

gde je po~eo da se bavi boksom, je

1956. do{ao u novosadsku Voj vodinu.

Dodu{e, na tom putovawu je imao i

jednu kratku me|ustanicu, po{to je nekoliko

meseci proveo u Be~eju. Tu je odboksovao par

zapa`enih me~eva, ali to nije bilo dovoqno

da se skrasi u gradu na Tisi.

Trener Vojvodine tada je bio Ivan Franzer

koji }e i od wega, Petra Bendeka, napraviti

velikog boksera.

U trenutku kad je prido{lica iz Kule obukao

crvenobeli dres, Vojvodina je ve} bila {a mpi -

onska ekipa, po{to je titulu ekipnog prvaka

Jugoslavije osvojila pret hodne, 1955. godine.

Uspeh je ponovqen i te 1956.

Petar Benedek je tada bio standardni prvo-

timac u perolakoj. Pored wega, u ekipi su

bili i Ma|arev (muva), Arpa{i (bantam),

Damjan Stojnov (laka), Kadi (poluveleter),

Luki} (velter), Zvonko Tkal~i} (polusredwa),

Petar Stojnov (sredwa), Milojevi} (polu -

te{ka) i Davidovi} (te{ka).

Nastupaju}i za {ampionsku ekipu Vojvodine,

izborio je mesto u samom vrhu jugoslovenskog

boksa. Tokom ekipnog prvenstva tukao je pra -

kti~no sve tada{we jugoslovenske asove u

pero lakoj. Pred zahuktalim Benedekom, jedan

za drugim, ring su pognute glave napu{tali

Mitro vi}, Marjan Tkal~i}, Srdanovi}, Pri -

stav, Brankov...

Te 1956. osvojio je i prvu titulu poje di na~nog

prvaka dr`ave. U finalu je pobedio dr`avnog

reprezentativca, popularnog Milo mira –

„Piciku” Lazarevi}a iz kragujeva~kog Radni -

~kog. Seniorski prvak dr`ave bi}e jo{ ta~no

pet puta – ~etiri puta u lakoj (1957, 1961, 1962

i 1963) i jednom u poluvelteru (1965).

U prvoj godini u dresu novosadskog prvoli-

ga{a, debitovao je i za reprezentaciju Jugo -

slavije, u me~u sa Poqskom. Taj me~ je odr`an

u Beogradu 3. avgusta 1956, a Benedek je sa

Brihlikom boksovao nere{eno. Plavi dres je

nosio sve do 1965, kada je napustio jugo -

slovenski ring, ali ne i boks. No, o tome

ne{to kasnije.

Godinu dana po dolasku u Vojvodinu, prvi put

je nastupio i na {ampionatu „starog kontine -

nta”. Najboqi evropski bokseri su 1957. snage

odmeravali u Pragu, a on je bio jugoslovenski

MAJSTOR ZA RUSE

99

predstavnik u perolakoj. Ispao je ve} u prvom

kolu. Eliminisao ga je isto~ni Nemac [reter.

Dve godine kasnije, u Lucernu, ponovo je bio

u jugoslovenskoj ekspediciji, ali sada u lakoj.

Ni ovoga puta nije imao sre}e. Ponovo je

pora`en u prvom kolu, sada od Labana, tako|e

iz isto~ne Nema~ke.

Da nije bio u vojsci i da nije imao nesre}nu

epizodu oko prelaska u ni{ki Radni~ki, vero -

vatno bio bio na{ predstavnik i na Olimpi -

jskim igrama u Rimu 1960. Ovako, propustio je

priliku da ode na Olimpijadu, priliku kakva

mu se vi{e nikada ne}e ukazati.

LEGENDARNA BORBA U BEOGRADU

Prvenstvo Evrope koje je 1961. odr`ano u

Beogradu na{i bokseri su ~ekali sa velikim

ambicijama. Prema izjavama saveznog trenera

Du{ana Bogdanovi}a u najboqoj formi je bio

upravo Benedek, koji je tada imao 24 godine.

„Mislim da mo`emo da o~ekujemo da Bene -

dek pobedi ~ak i sovjetskog asa Kako{kina,

jer ako to ne u~ini sada kada je wegova fo -

rma u kul minaciji, kada }e?“, najavqivao je

Bogda no vi}.

U prvom kolu Novosa|anin je boksovao sa

Urgli{em iz Austrije. Iako mu Austrijanac

koji je imao kontra-gard nije odgovarao,

Bendek je od po~etka nametnuo `estok tempo,

ispaquju}i prave rafale svih vrsta udaraca.

Polovinom druge runde sudija u ringu je pre -

kinuo ovaj potpuno neravnopravan okr{aj.

A onda je usledila legendarna borba sa ve}

pomiwanim Genadijem Kako{kinom, koja se

godinama prepri~avala me|u qubiteqima

boksa i koju mnogi pamte i danas.

Dodu{e, prva runda je bila relativno mirna,

ali su u drugoj i na{ i sovjetski as krenuli na

sve ili ni{ta, podigav{i na noge svih 8.000 qu -

di, koliko se okupilo na beogradskom Saj mi{tu.

Udarci su s obe strane prosto pqu{tali, a

Benedek je stalno bio u ofanzivi. No{en

freneti~nim bodrewem Beogra|ana, nije so -

PETAR BENEDEK

100

Besprekoran stil: Petar Bendek (desno) po~etkom 60-ih

godina, u jednom od me~eva na novosadskom ringu

vjetskom asu dao da predahne, pa Kako{kinu

nije preostalo ni{ta drugo nego da, posebno u

tre}oj rundi, spas sve ~e{}e tra`i u klin~u.

Kada je poznati nema~ki sudija Volf u vis

podigao Benedekovu desnicu, ozna~avaju}i

tako veliku pobedu na{eg asa, Sajmi{te se

dugo prolamalo od salvi odu{evqewa be -

ograd ske publike.

Posle ove pobede jugoslovenski bokser je

obezbedio bronzanu medaqu, ali to nije zado -

voqavalo ni wegove ambicije, ni o~ekivawa

stru~nog {taba i sportske javnosti.

U polufinalu je boksovao sa Varvikom iz

Engleske. U prvoj, a naro~ito u drugoj rundi,

bio je izrazito boqi, pa se ~inilo da

Varvik nema nikakvih {ansi da napravi

preokret. U tre}oj to se, me|u tim, uma-

lo dogodilo. Izmoren u borbi sa Kako -

{kinom, na{ as je popustio i primio

dosta ~istih udaraca.

Ipak, kona~na odluka sudija bila je

4:1 za Benedeka.

Protivnik u finalu mu je bio Ri~ard

Mek Targat iz [kotske. Bio je dve

godine stariji od Benedeka i bio je

zaista veliki bokser, istinska legenda

i pravi yentlmen u ringu.

Na Olimpijskim igrama u Melburnu

1956. Mek Targat osvojio je zlatnu

medaqu, a bio je i {estostruki prvak

svoje zemqe. Pre susreta sa Bene -

dekom, imao je ravno 330 borbi od

~ega 310 pobeda! S druge strane, na{

as je tada iza sebe imao 152 ulaska u

ring, od ~ega je u 127 bio boqi od svojih

protivnika.

U finalnoj borbi na Benedeku su se jasno

videli tragovi umora iz prethodnih me~eva.

Poku{ao je, istina, da nametne svoj stil

borbe, ali je [kot bio i previ{e iskusan, i

previ{e dobar da bi mu to dozvolio. Na kra-

ju, Mek Targat je sasvim zaslu`eno trijumfo-

vao, a na{em bokseru pripala je titula vice -

{ampiona Evrope.

NEUSPESI U MOSKVI I BERLINU

Jo{ dva puta je poku{ao na evropskim prve -

nstvima, ali uspeh iz Beograda nije ponovio.

Na Evropskom prvenstvu u Moskvi, 1963.

godine, nastupio je u poluvelteru. Ponovo je

MAJSTOR ZA RUSE

101

Od wega je mnogo nau~io: Petar Bendek sa trenerom Ivanom - Jan~ikom

Franzerom

ispao u prvom kolu, ovoga puta od Mek Targa -

tovog zemqaka Malkolma Mek Kenzija.

Uo~i ovog me~a Bendek je va`io za apso-

lutnog favorita i to ga je, zapravo, ko{talo

pobede. Uveren u lak trijumf, ~uvao se za me~

u drugom kolu sa poznatim ruskim asom Bo ri -

som Nikanorovom.

To je Mek Kenzi iskoristio i ukwi`io

po bedu.

Na{ as se sa Nikanorovom, ina~e, sreo docni -

je, na tradicionalnom „Beogradskom pobe -

dniku”, i uspeo da ga nadma{i.

Dve godine kasnije, u Berlinu, vaqda u

`eqi da mu se ne ponovi lo{e iskustvo iz

Moskve, napravio je upravo suprotnu gre -

{ku. Na za padnog Nemca Flora je kidisao od

samog po~etka, ali ovog to uop{te nije

impresioniralo, pa je direktima bele`io

poen za poe nom.

Ni{ta se nije promenilo ni kad je Bendek

krenuo na sve ili ni{ta. Nemac je ostao pri-

bran, direktima je protivnika stalno dr`ao

na odstojawu i uspe{no priveo tu borbu kraju.

Tako je junak na{e pri~e broj svojih u~e{}a

na evropskim {ampionatima zaokru`io na

ukupno pet. Samo na onom beogradskom uspeo

je da osvoji medaqu. Na sva preostala ~etiri

nije uspevao da prebrodi prvo kolo.

Bez obzira na to, Bendek je, svih tih godina,

va`io za jednog od najboqih evropskih boraca

najpre u perolakoj, a potom i u lakoj, i polu-

velter kategoriji.

Na me|unarodnim takmi~ewima poja vio se

jo{ i 1963. na Mediteranskim igrama u Na -

puqu. U prvom kolu pobedio je Francuza

Kotoa, ali je u drugom izgubio od [panca

Barbere i tako ostao bez medaqe.

JO[ DESET GODINA

BOKSOVAO U NEMA^KOJ

Pomenuli smo da je Bendek tokom karijere

pobedio dvojicu zaista velikih ruskih asova,

Kako{kina i Nikanorova. Uz wih, on je tukao i

jo{ pet-{est asova iz tada{weg Sovjetskog

Saveza i bio je jedan od retkih ne samo na{ih,

nego uop{te evropskih boraca koji su sa Rusi -

ma lako izlazili na kraj.

Posledwi put, dres Vojvodine obukao je 1965.

godine, u kvalifikacionim me~evima za ula -

PETAR BENEDEK

102

Rivali i prijateqi: Petar Bendek (levo) poma`e Zvonku Vujinu u

pripremi za ulazak u ring

zak u Prvu saveznu ligu. Novosa|ani tada nisu

uspeli, a on se otisnuo u zapadnu Nema~ku.

Postao je ~lan bokserskog kluba Ludvigsburg

07, iz istoimenog grada, za koji je, premda je u

trenutku odlaska imao 28 godina, nastupao

jo{ celu jednu deceniju!

Bokserska Bundes-liga ni tada, ni kasnije,

nije bila naro~ito jaka, ali su se u woj, s vre-

mena na vreme, mogle videti velike borbe.

Jedna od takvih je sigurno i ona u kojoj je

Benedek pobedio olimpijskog {ampiona iz

Tokija 1964. i jednog od naj`e{}ih nokautera

svog vremena, Poqaka Marjana Kasp{ika.

Poqski as je, istina, tada ve} uveliko bio

veteran (ni Benedek, dabome, nije bio u „cve-

tu mladosti”), ali je levicom jo{ udarao i

sna`no i opako kao nekada i nije ga uop{te

bilo lako nadmudriti. Bene -

deku je to po{lo za rukom.

Karijeru je okon~ao sredinom

sedamdesetih, dakle posle

otpri like dve i po decenije

pro vedene u ringu {to je, sva -

kako, rekord svoje vrste.

U vreme pripremawa gra|e za

kwigu „Pano nski bombarderi”

u~inili smo sve ne bi li

uspostavili kontakt sa Petrom

Benedekom. Nismo, na`alost,

uspeli. Ono {to je sigurno

jeste da on kao penzioner `ivi

negde u okolini Minhena, ali

ta~no gde nije znao niko od

wegovih najbli`ih prijateqa.

Bilo kako bilo, Benedek je,

bez sumwe, jedan od najve}ih

asova koji su ponikli na vojvo -

|anskom ringu i jedan od naj -

uspe{nijih jugo slovenskih boraca svih pora -

tnih decenija. Stoga je i zaslu`io da mu ime,

i na ovaj na~in, bude ove ko ve~eno. Pre svega

zbog besprekornog stila, fer-pleja koji je,

bez izuzetka, plenio sve koji su ga gledali,

kao i brojnih reprezentativnih nastupa u

kojima je dostojno branio jugoslovenske naci -

onalne boje.

MAJSTOR ZA RUSE

103

Bravo majstore: Bendek posle jedne od pobeda sa trenerom Franzerom i

klupskim drugom Radivojem Kolarovi}em

NOVOSADSKA ^IVIJA

SA DVE BRONZANE MEDAQE sa evro -

pskih {ampionata i dve titule seni -

or skog prvaka Jugoslavije, Ilija

Luki} – Roki, bez sumwe, spada ne

samo me|u naj uspe{nije doma}e boksere

pedesetih godina, tokom kojih je suvereno

vladao na{im ringovima, ve} i me|u najboqe

u istoriji jugo slovenskog, odnosno srpskog

boksa.

Luki} je ro|en u [apcu, 1933. godine, a kari -

jeru je zapo~eo krajem ~etrdesetih, u tada -

{wem drugoliga{u Podriwu, potowoj Ma~vi. Sa

jedva 17 godina postao je standardni prvoti-

mac ovog kluba.

Bio je muva{ u, po mnogima, naj boqoj ge -

neraciji {aba~kog boksa svih vre me na, u kojoj

su jo{ bili Jan~iki}, Jankovi}, Be lo vukovi},

Popovi}, bra}a Kosti}, Jovanovi}, Veselino -

vi}, Jegerovi}, Stoji}evi}...

Po~etkom pedesetih oti{ao je u vojsku i

privremeno postao ~lan beogradskog Parti -

zana. Promenio je i kategoriju, naj~e{}e na -

stupaju}i u lakoj i u poluvelteru. Iz tog doba

ostali su upam}eni wegovi me~evi sa Pavlom

[ovqanskim.

Veliki majstor je u wima uvek pobe |i vao, ali

uz takav otpor borbenog juno{e iz [apca, da je

Luki} na sebe skrenuo pa`wu cele jugo -

slovenske sportske javnosti.

Bilo je to ono vreme u kojem se, kako re~e

Quba Sretenovi}, junak sjajne kwige Dra -

goslava Mihajlovi}a „Kad su cvetale tikve”,

„pored onih ala [ovqanskog i Hladnog moglo

pro}i samo avionom”.

Luki} je uspevao da pro|e i me|u konopci-

ma, po{to je, kako rekosmo, prvom zadavao

velike nevoqe, a drugog, bogami, i pobe|ivao.

I ne samo wega. Tukao je on tih godina i

Stefanovi}a, i Zvonka Tkal~i}a, i Jorovi}a i

druge tada{we asove koji su nastupali u

raspo nu od perolake, do poluveltera.

Po odslu`ewu vojnog roka se, ipak, vratio

u svoj [a bac. Tu je, me|utim, odboksovao

samo jednu sezonu, da bi se, po~etkom 1955.

godine, obreo u novosadskoj Vojvodini, koja je

upravo hvatala zalet za {ampionske uzlete i

u kojoj }e do`iveti zvezdane trenutke svoje

karijere.

Do{ao je, se}a se dr Jovan Jakovqevi}, sigu -

rno na{ najboqi poznavalac ne samo vojvo -

NOVOSADSKA ^IVIJA

107

|anskog, ve} i jugoslovenskog i svetskog boksa,

kao velika marka i to potvrdio samo par

meseci kasnije, na Evropskom prvenstvu u

Berlinu.

PRVA EVROPSKA BRONZA

U Berlin, na peto posleratno Evropsko

prven stvo, krenuo je kao ~lan osmo~lane jugo -

slovenske ekspedicije. Tada je bio u lakoj

kate goriji.

U toj ekspediciji jo{ su bili Milosav Pa -

unovi} (muva), Radoslav Radanov (bantam) i

Pavle [ovqanski (velter), iz Partizana,

Miodrag Mitrovi} (perolaka), iz Crvene

zvezde, Zvonko Tkal~i} (poluvelter) i Tomislav

Krizmani} (te{ka), iz zagreba~kog Metalca, i

Boris Banda (polute{ka) iz Lokomotive,

tako|e iz glavnog grada Hrvatske.

Startovao je pobedom protiv Francuza

al`ir skog porekla Ahmeta Sebana. Borbu je

dobio na poene. Bio je ubedqivo boqi, o ~emu

svedo~i jednoglasna odluka sudija.

George Fijat, iz Rumunije, sa kojim se sastao

u ~etvrtfinalu, bio je i odli~an i veoma po -

znat bokser, ali ni on nije uspeo da zaustavi

jugoslovenskog asa koji je, po slavnom profe-

sionalnom prvaku sveta Rokiju Mar}anu, ve}

nosio nadimak Roki.

I ovoga puta odluka sudija bila je jednogla -

sna, pa je Luki} u{ao u polufinale, obezbe-

div{i, istovremeno, bronzanu medaqu.

Zapadni Nemac Hari Kur{at, sa kojim se tu

sreo, bio je prava bokserska ma{ina. Forsi -

rao je borbu izbliza, ne obaziru}i se na to

koliko }e udaraca primiti. Dr`e}i se devize

„napadati i samo napadati”, on je prosto mleo

svoje protivnike.

Luki} ga je, ipak, u prvoj rundi koliko-toli -

ko dr`ao na odstojawu. A onda je Kur{at kre -

nuo na sve ili ni{ta. Ni Luki}, me|utim, nije

uzmicao, pa je usledila takva razmena udaraca

koja je berlinsku publiku digla na noge.

Od jednog izuzetno sna`nog Kur{atovog

aperkata Luki} je, u jednom trenutku, i po -

klekao, ali je uspeo da se oporavi. Ipak, Nemac

je, sasvim zaslu`eno, progla{en za pobednika.

ILIJA LUKI]

108

Dve evropske bronze: Ilija Luki} (levo) sredinom

50-ih godina pro{log veka, u me~u sa ^upi}em iz

Crvene zvezde

Kur{at je na ovom {ampionatu osvojio zla -

tnu medaqu, a na{em asu je, rekosmo, pripala

bronzana, prva od dve koje je osvojio na smo-

trama najboqih evropskih boraca.

Po op{toj oceni, on je bio najboqi Jugo slo -

ven na ovom prvenstvu.

Od preostale sedmorice, medaqu, tako|e

bronzanu, osvojio je i Pavle [avqanski.

MEDAQA I U PRAGU

Neposredno po povratku iz Berlina, Luki}

je prvi put trijumfovao i na pojedina~nom

dr`avnom prvenstvu. Te 1955. Vojvodina je,

tako|e prvi put, postala ekipni {ampion

Jugoslavije, {to }e ponoviti i naredne godine.

Rokijev doprinos tim uspe sima bio je zaista

veliki.

Na Evropskom prvenstvu koje je 1957. godine

odr`ano u Pragu, nastupio je u poluvelteru.

Ponovo je stigao do polufinala, gde je izgu-

bio od doma}eg borca Ivanu{a. Za razliku od

onog me~a sa Kur{atom, ovoga puta se ne bi

moglo re}i da je taj poraz bio zaslu`en.

[tavi{e. No, krenimo redom.

U osmini finala, borio se sa Rejdom iz

Irske. Prva runda je bila gotovo sasvim

nezanimqiva, a u drugoj je Luki} malo poja~ao

i stekao minimalnu prednost. Ve{tom ta -

ktikom tu prednost je zadr`ao i u tre}oj ru -

ndi, u kojoj je Irac dobio i javnu opomenu.

U ~etvrtfinalu protivnik mu je bio Kenig

iz Austrije. Na{ as je bio mnogo raspo lo -

`eniji nego u prethodnom me~u, dobro ispre -

skakav{i borbenog Austrijanca koji je, u

tre}oj rundi, posle jednog preciznog Luki -

}evog kro{ea, bio i na podu.

Odluka sudija je, i ovoga puta, bila jedno-

glasna. Luki} je ponovo bio u polufinalu

evropskog prvenstva.

Borba sa Ivanu{om u polufinalu bila je

jedna od boqih na celom {ampionatu. Samo

na po~etku prve runde rivali su taktizirali,

da bi potom obojica krenula u otvoren

okr{aj koji nije prestajao do posledweg

udar ca gonga.

Naro~ito `estoko bilo je u tre}oj, u kojoj su

i ~isti, ali i obostrano prqavi udarci, pqu -

{tali kao ki{a. Kad je ozna~en kraj, niko se

nije usu|ivao da prognozira ko }e biti pobe -

dnik. Odlukom sudija to je, ipak, bio doma}i

bokser, ali su svi bili saglasni u jednom: i da

je pobeda dodeqena na{em asu, to sigurno ne

bi bilo nezaslu`eno. Da je borba odr`ana

bilo gde, a ne na Ivanu{ovom „buwi{tu”, jugo -

slovenski bokser bi sigurno bio pobednik.

Bilo kako bilo, Luki} se, kako je pisala sva

na{a {tampa, borio izvanredno, a wegova

bronzana medaqa, druga zaredom na evropskim

prvenstvima, bila je zaista veliki uspeh.

Te 1958. Luki} je ponovo osvojio i titulu se -

nior skog prvaka Jugoslavije i ovoga puta kao

~lan Vojvodine, u kojoj se, me|utim, nije zadr ̀ ao

jo{ dugo. Najpre se na kratko vratio u [a bac, a

onda ga je nemiran duh poveo u profesionalnu

avanturu koja je, na sre}u, trajala kratko.

Zajedno sa vi{estrukim prvakom Jugoslavije

Milivojem Bulatom je, naime, 1959. emigri-

rao u [vajcarsku, gde je imao nekoliko pro -

fe sionalnih me~eva, ali se posle svega neko-

liko meseci vratio u [abac.

NOVOSADSKA ^IVIJA

109

Prema navodima iz kwige koja govori o isto -

riji {aba~kog sporta, po wegovom povratku je u

tom gradu, u bioskopskoj ba{ti „Doma sindi -

kata”, organizovan i prvi posleratni profe-

sionalni me~ u na{oj zemqi.

Bilo je planirano da u deset rundi snage

odmere Luki} i prvak Iraka [ahir El Turkei.

Na{ borac je, me|utim, pobedio nok-autom u

sedmoj.

Dodu{e, postoji jo{ jedna verzija ovog doga -

|aja koju naj~e{}e prepri~avaju novosadski

qubiteqi boksa, bliski Rokici, kako su mu

naj~e{}e tepali. Da li je ona bli`a stvarno -

sti ili je samo jedna od niza anegdota koje su

pratile velikog asa, mawe je bitno.

Elem, vrativ{i se iz [vajcarske praznih

yepova, Roki je smislio da do para do|e tako

{to }e sam organizovati tobo`wi profe-

sionalni me~. Za to je u Studentskom gradu u

Beogradu prona{ao jednog tamnoputog studen-

ta i, obe}av{i mu deo zarade, zakazao „pro-

fesionalni” me~ u [apcu.

U vozu, na putu za ~ivija{ku prestonicu,

pokazivao mu je pojedine udarce, a u samom

me~u je strogo vodio ra~una da ga ne pobedi

prebrzo, da bi sve izgledalo uverqivije.

Po{to je tako i bilo, Roki je, opet po novo -

sadskoj verziji doga|aja, odlu~io da sve

ponovi i u obli`woj Loznici. No, momak je,

izgleda, bio prili~no darovit, pa je brzo

ukapirao kako se udara i na{ as se u Loznici,

navodno, u jednom trenutku na{ao ~ak i na

podu. Istina, pobedio je, ali mu vi{e ni na

pamet nije padalo da ponovi predstavu.

Nije, dabome, od presudnog zna~aja da li je

ovo samo plod ma{te Rokijevih novosadskih

prijateqa, ili je zaista tako i bilo. Tek, nije

to jedina pri~a ove vrste koja je pratila

velikog asa koji je, pored rasko{nog bokser-

skog dara, imao i izuzetan smisao za humor i,

uz sve ostalo, i zbog toga bio omiqen u bo -

kserskom svetu.

Po zavr{etku karijere on se posvetio tre -

nerskom pozivu. Kao trener radio je u svom

[apcu, pa u Vaqevu, Pri{tini, Loznici, Som -

boru... Svuda je ostavio du bok trag, jer je bo -

kserima koje je vodio i imao, i umeo, {ta da

poka`e. Uz to, imao je i istinsku harizmu,

toliko bitnu za uspe{no bavqewe trenerskim

poslom.

Ilija Luki} – Roki, jedan od najzna~ajnijih

jugoslovenskih bokserskih {ampiona svih

vremena, je, oprhvan dugogodi{wom bole{}u

srca, umro u svom [apcu 1992 . godine.

ILIJA LUKI]

110

Imao je {ta da poka`e: Ilija Luki} (desno) je uspe{no radio i kao

bokserski trener

PETLI] LAVQEG SRCA

A SAM U SVOJOJ dugogodi{woj karijeri

gledao mnogo izuzetnih majstora ple-

menite ve{tine, sa mnogima sam i

ukr{tao rukavice, ali tako hrabrog borca

kakav je bio pokojni Branislav Petri}, ili

Babac, kako smo ga zvali, nisam sreo.

Bio sam te{ka{, a on bantama{. Razlika u

te`ini je, dakle, bila bar 30 kilograma, a

svako ko se iole razume u boks zna {ta to

zna~i. Ni to mu, me|utim, nije smetalo da, ~im

bismo se na treningu malo spore~kali, tra`i

da u|emo u ring i sparingujemo.

Nije, dakle, respektovao ni moju snagu, ni

toliku razliku u te`ini. Petri} je, bez su -

mwe, bio najhrabriji borac na jugoslovenskom

ringu, prepunom, ina~e, boksera bez mane i

straha.”

Ovako je svog klupskog druga iz pan~eva~kog

Dinama Branislava Petri}a opisao jedan od

najboqih jugoslovenskih te{ka{a svih vreme-

na Obrad Sretenovi}. S tom ocenom saglasni

su svi koji su, bar jednom, imali priliku da

vide tog vi{egodi{weg reprezentativca Jugo -

slavije u bantamu, kategoriji koja je naziv

dobila po jednoj vrlo borbenoj vrsti petli}a.

Po konstituciji i kila`i (u bantamu se tak-

mi~e bokseri te{ki od 51 do 54 kilograma),

Petri} je mo`da i podse}ao na petli}a, ali je,

svedo~e o tome i Sretenovi}eve re~i, imao

zaista lavqe srce.

Branislav Petri} je ro|en 1937. godine, u

Ledincima, nadomak Novog Sada. Detiwstvo je

proveo u Rumi. Ako je i za koga va`ila ona

„sve {to je qudsko nije mi strano” onda je to

bio upravo on. Iako na prvi pogled nejak, u

rumskim uli~nim tu~ama je, jo{ kao klinac,

tako makqao svoje vr{wake, da se neko kona -

~no dosetio da bi od tog dr~nog mali{e mogao

da postane dobar bokser.

Prvi nastup kao junior rumskog Slovena

imao je svega nekoliko dana po{to je prvi put

osetio onaj opori miris ko`e kojom su pre -

svu~eni rekviziti za trening, i znoja u bo -

kserskoj sali. Budu}i {ampion je hrabro, ba{

onako kako je to ~inio i po rumskim soka cima,

iza{ao na ring.

Boksovao je pod tu|im imenom, po{to jo{

nije bio slu`beno registrovan i – glatko

izgu bio. Poku{ao je, istina, da primeni sve

„{toseve” koje je usavr{io u uli~nim tu~ama,

PETLI] LAVQEG SRCA

113

J

ali ni{ta nije pomoglo. Wegov protivnik, na -

ime, nije `eleo da se tu~e, on je boksovao, a

mla|ani Petri} tu jo{ nije imao nikakvih

{ansi.

Nemiran duh ga je uskoro odveo u Pulu. Tamo

se zaposlio u Brodogradili{tu „Uqanik” i

postao ~lan istoimenog kluba. Godine 1958.

postao je prvak Hrvatske u muva kategoriji i

plasirao se na prvenstvo Jugoslavije. I tu je

stigao do finala, gde je pora`en od tada

nepobedivog Stevana Paqi}a. Bila je to

Paqi}eva osma titula prvaka dr`ave, osvoje-

na u periodu od 1949. do 1958!

Posle toga, Petri}u se jedno vreme izgubio

svaki trag. Gde ga je odveo nemiran duh, ni

danas se sa sigurno{}u ne zna, a onda se po ~e -

t kom {ezdesetih pojavio u beogradskom Bro -

dograditequ, ~iji trener je bio upravo Paqi}.

Uprkos tome, ambicije ovog kluba nisu bile

bogzna kakve, pa se ni Petri} u wemu nije dugo

zadr`ao. Pre{ao je u {ampionsku Crvenu

zvezdu, koju je vodio ugledni trener, predra -

tni profesionalac Luka Popovi}. On se, posle

Drugog svetskog rata, reamaterizovao i kao

jugoslovenski reprezentativac, uz ostalo,

postao prvak Balkana.

OSVAJAWE MOSKVE

Popovi} je, kako se kasnije pokazalo, bio kqu -

~ ni ~ovek u Petri}evom hodu ka zvezdama, jer ga

je on, {to je i sam Babac ~esto ponavqao, nau ~io

svemu {to mu je pomoglo da postane {ampion.

U novom klubu Petri} je iz muve pre{ao u

bantam i uskoro postao najboqi bantama{

Jugoslavije i standardni reprezentativac.

Plavi dres sa dr`avnim grbom obla~io je

vi{e od 20 puta, a zvezdane trenutke svoje

karijere je do`iveo na Evropskom prvenstvu u

Moskvi, odr`anom 1963. godine.

Mada se za wega ~ulo i izvan tada{wih

jugoslovenskih granica, Petri} uo~i ovog

prvenstva nije ubrajan me|u favorite, odno -

sno kandidate za osvajawe medaqa. Tako je mi -

slio i wegov protivnik u prvom kolu, Penti

Karvonen iz Finske i – grdno se prevario.

Babac ga je tokom borbe tri puta slao na pod i,

dabome, pobedio.

Sli~nu sudbinu do`iveo je i reprezentati-

vac tada{we ̂ ehoslova~ke [lajs. Pobedom nad

BRANISLAV PETRI]

114

Moskva 1963: Branislav Petri} (desno) u me~u sa ^ehom [lajsom, u

kojem je obezbedio medaqu na Evropskom prvenstvu

wim, Petri} je obezbedio bronzanu medaqu,

ali mu, kako }e se pokazati, ni na pamet nije

padalo da se time zadovoqi.

Protivnik u polufinalu bio mu je poznati

rumunski borac Nikolae Puju koji je sve pro-

tivnike s kojima se sreo u Moskvi pobedio

pre isteka tre}e runde. Imao je dinamit u

pesnicama i, kao svi rumunski bokseri, bio

izvanredno fizi~ki pripremqen.

Sve to Petri}a uop{te nije impre-

sioniralo. Istina, krajem druge runde,

posle jednog sna`nog Pujuovog kro{ea,

na{ {ampion se na{ao na podu, ali je to

bilo sve {to je Rumun uspeo da uradi.

Naro~ito u tre}oj rundi, Petri} je bio

apsolutno nadmo}an i ~ehoslova~ki

sudija Hru{ka ga je, na kraju, sasvim

zaslu`eno proglasio za pobednika.

A u finalu ga je ~ekao jedan zaista

veliki {ampion, Rus Oleg Grigorijev.

Titulu evropskog prvaka on je ve}

osvajao na {ampionatu 1957. u Pragu, a

dve godine kasnije, u Lucernu, bio je

vice {ampion „starog kontinenta”,

pobe div {i, uz ostale, i na{eg Miodra -

ga Mitro vi}a.

Uz to, Grigorijev je bio i nosilac

zlatne medaqe sa Olimpijskih igara u

Rimu, 1960. Bio je onizak i ko{~at, a

udarao je kao maqem, pa su mnogi mislili da

}e se pred wim istopiti i ve} poslovi~na

Petri}eva hrabrost.

Nije, me|utim, bilo tako. Petri} ne bi bio

Petri} da, i u ovoj borbi, nije krenuo na sve

ili ni{ta. U prvoj i do polovine druge runde,

sa obe strane je tako pra{talo, da je mosko -

vska publika bila i iznena|ena, i odu{evqena.

Tada je, me|utim, iskusni Grigorijev uspeo da

pove`e nekoliko sna`nih i preciznih udara-

ca, od kojih je na{ as poklekao, pa je sudija

prekinuo borbu.

Tako je Branislav Petri} morao da se

zadovoqi srebrnom evropskom medaqom,

{to je, ujedno, bio i najve}i uspeh u wegovoj

karijeri.

Moskovski {ampionat je, ina~e, ostao

upam}en i po tome {to su sovjetski bokseri

osvojili ~ak {est zlatnih medaqa (Bistrov,

Grigorijev, Stepa{kin, Tamulis, Lagutin i

Pope~enko) i {to je ve}ina wihovih protivni-

ka u finalu, unapred pomirena sa porazom,

gotovo bukvalno be`ala po ringu.

PETLI] LAVQEG SRCA

115

Superiorno: Na putu ka finalu EP Branislava Petri}a (levo) nije uspeo da

zaustavi ni Rumun Nikolae Puju

Jedan od retkih koji to nije ~inio i koji je

hrabro „stao na belegu”, zabele`ila je to i

evropska sportska {tampa tog vremena, bio je

upravo Branislav Petri}.

Sre}u na nadmetawu najboqih evropskih

majstora ringa on je oku{ao jo{ jednom, u

Berlinu 1965. U prvom kolu je, u drugoj rundi,

nokautirao izuzetno ~vrstog Bugarina Kosta -

dina Georgijeva, ali je u narednoj borbi zaslu -

`eno pora`en od Poqaka Jana Galonske.

Uzgred, i na ovom prvenstvu {ampi on je, po

tre}i put, postao nepobedivi Oleg Grigorijev.

PRLE, OVO TI JE ZADWI ME^...

Godina 1963. je, ina~e, bila najuspe{nija u

Petri}evoj karijeri koja je trajala do 1969.

Pored toga {to je postao vice{ampion Evrope,

on je te godine prvi put postao i prvak Jugo sla -

vije, a osvojio je i srebrnu medaqu na Medi te -

ranskim igrama, odr`anim u italijanskom

gradu Napuqu.

U polufinalu tog takmi~ewa, Petri} je bio

boqi od [panca Pereza, a u finalu je pora`en

od doma}eg boksera Zurloa, posle ~ega mu je

pripala titula vice{ampiona Mediterana u

bantamu.

U Crvenoj zvezdi je ostao do 1965, kada je,

zajedno sa trenerom Popovi}em, pre{ao u

pan~eva~ki Dinamo. Neposredno po prelasku

je, po drugi put, postao prvak Jugoslavije, a

odmah zatim i balkanski {ampion.

No{en bodrewem beogradske publike (doma }in

najboqim balkanskim bokserima te 1965. godine

bila je na{a prestonica), Petri} je u po lu finalu

pregazio budu}eg {ampiona Evro pe, Rumuna

Nikolae Gi`ua, a u borbi za zlatno odli~ je bio je

boqi i od Tur~ina Sabedina Inyesa.

Najboqi bantama{ Jugoslavije bio je jo{ je -

dnom, naredne 1966. Titulu dr`avnog prvaka je,

dakle, osvajao ukupno tri puta.

BRANISLAV PETRI]

116

Najve}i uspeh: Branislav Petri} (levo) na pobedni~kom postoqu

Evropskog prvenstva u Moskvi 1963.

Ono na {ta su mogle da ra~unaju uprave svih

klubova za koje je Petri} nastupao, bila je

zaista besprimerna hrabrost i borbenost,

ali wegovi nesta{luci koji su, vrlo ~esto,

prelazili granice onog {to se pod tim obi~no

podrazumeva.

Kao malo kog boksera, Petri}a je pratilo i

bezbroj anegdota. U kwizi „Legende sporta

Pan~eva”, novinar Marko Drak{an navodi onu

vezanu za „Bap~ev” me~ sa Lalo vi -

}em iz ni{ kog Radni~kog.

Da li zbog preterane samo -

uverenosti ili da bi razbio so -

pstveni strah, Ni{lija je, nepo -

sredno pre ulaska u ring, oslovio

Petri}a jednim od wegovih mnogo -

brojnih nadimaka, rekav{i:

„Prle, prebi}u te... Ovo }e ti

biti posledwi me~!”

Petri} je provokaciju o}utao, ali

je zato, jedva neki minut kasnije,

Lalovi} skupo pla tio sopstvenu

razmetqivost, po{to ga je Prle tako

odalamio da je do`iveo klasi~an

nok-aut.

A da je Petri} pripadao i gro-

movnicima golubijeg srca, najboqe

potvr|uje ono {to se, pod kraj we -

gove karijere, dogodilo u prijate-

qskom susretu Pan~evaca sa bo -

kserima iz poqskog grada Krakova.

U prvom me~u odr`anom u Pan~evu, Babac je

svog protivnika propisno ispra{io i, razume

se, glatko pobedio. Uo~i revan{a, koji je orga-

nizovan u Vr{cu, Poqak je, me|utim, zamolio

Petri}a da ga pusti da pobedi, po{to mu je od

toga zavisio prelazak u tada najboqi poqski

klub, var{avsku Legiju.

Naravno, pobedio je!

Kona~no, sportsku i qudsku veli~inu Petri}

je pokazao i kada je nov~anu nagradu koju je, za

osvajawe srebrne medaqe u Moskvi, dobio od

SOFK-e Jugoslavije, dao svom tada{wem klubu

Crvenoj zvezdi, samo da bi weni bokseri ima -

li s ~im da otputuju na prvenstveni me~ u Ni{.

Me|u „panonskim bombarderima” za Petri -

}a koji je, 6. jula 1997. umro u Pan~evu, je, i

zbog svega toga, i zbog sjajnih bokserskih

dometa, rezervisano po~asno mesto.

PETLI] LAVQEG SRCA

117

Uvek u napadu: Branislav Petri} u karakteristi~noj akciji u ringu

TIHI NOKAUTER

STEVAN REDLI je `eleo da, kao i wegov

otac kojeg, na`alost, nikada nije vi -

deo, bude fudbaler. @eqa mu se,

me|u tim, nije ostvarila. Umesto na

velikom travnatom, sportsku slavu je stekao u

malom ~etvorouglu, sa podom od filca, oivi -

~enom konopcima.

Ro|en je 1930. godine, u Novom Sadu, par

meseci po{to mu je otac ~ije ime nosi, umro od

posledica jednog pada na fudbalskom terenu.

Igrao je za tada{wi novosadski Po{tar.

Ta~no 19 godina kasnije, dakle 1949. junak

ove pri~e se, u muva kategoriji, prvi put

borio u finalu seniorskog prvenstva Jugosla -

vije. Izgubio je od, i tada, i kasnije, nepriko -

snovenog jugoslovenskog muva{a Stevana Pa -

qi }a koji je jo{ boksovao za beogradski

@eqezni~ar.

Rekosmo jo{, jer je Paqi} ne{to kasnije

pre{ao u Partizan, u koji }e, kroz par godina,

sti}i i Redli, u vreme wihovog okr{aja bo -

kser novosadskog E|{ega.

Poraz protiv Paqi}a nije deprimirao tale -

ntovanog Novosa|anina. [tavi{e. Ve} sam

ulazak u finale dr`avnog prvenstva, bio je za

wega veliki uspeh i podsticaj da po~ne jo{

priqe`nije da trenira.

Vrlo brzo to je dalo rezultate i Redli ili

Lili, kako su ga zvali, }e, pored osvajawa tri

titule seniorskog prvaka Jugoslavije, postati

i jedan od prvih jugoslovenskih boksera kojem

je po{lo za rukom da se okiti medaqom na

evrpskom {ampionatu.

No, krenimo redom.

Snove o fudbalskoj karijeri koje smo ve}

pomiwali, batalio je 1947. Wegov drugar iz

detiwstva Svetislav – Ciga Raki}, tako|e

zaqubqenik u „najva`niju sporednu stvar na

svetu”, mu je jednog dana rekao da je otkrio

novi, pravi sport – boks i pozvao ga da po|e s

wim na trening.

Redli nije ~ekao da ga zove dva puta. Oti{ao

je sa Raki}em na trening mladih boksera

E|{ega i tu i ostao.

Prvu borbu imao je nekoliko sedmica kasni-

je, u Sremskim Karlovcima. Nije se ba{

proslavio – izgubio je.

Slede}e tri-~etiri je dobio, pa opet jednu

izgubio. Kao da ga je sudbina za~ikavala, kao

da je isprobavala wegovu istrajnost.

TIHI NOKAUTER

121

Nije odustao. Broj pobeda u slede}oj triju -

mfalnoj seriji bio je ve} dvocifren, a porazi

sve re|i, da bi 1963. kada je, kao takmi~ar, po -

sle dwi put u{ao u ring, zao kru ̀ io zaista

impresivan bi lans: 287 borbi, od ~ega svega

20 poraza i jedan nere{en ishod.

Izgledom je, pri~aju oni koji su ga gledali,

zavaravao pro tiv nike. Delovao je potpuno

neu pad qivo, sasvim miroqu bivo i gotovo

bezopasno. Ali je zato uda rao kada se tome

niko nije na dao. ^inio je to brzinom muwe, i

gromovito, naro~ito levicom, i ostao upa -

m}en kao jedan od najja~ih uda ra~a u istoriji

jugo slovenskog ringa.

Te 1949. godine, kada je Redli prvi put u

kari jeri boksovao u finalu seniorskog

prven stva Jugoslavije, odr`a van je drugi

posleratni Evrop ski {ampionat. Najboqi

bokse ri „starog kontinenta” okupili su se u

norve{koj prestonici Oslu.

Od na{ih predstavnika

najuspe{niji je bio Pavle

[ovqanski koji je osvojio

bronzanu medaqu u lakoj

kategoriji, prvu evropsku

medaqu u istoriji jugo -

slovenskog boksa.

[ovqanski je bio bri -

qantan izdanak tada {we

suboti~ke {kole boksa

koju je utemeqio Stevan

– Pi{ta Engelbreht. Na

dr`avnom prvenstvu

1949. Engelbreht je od -

mah primetio nesvaki-

da{wi dar mladog Re -

dlija, tada vojnika JNA,

i re{io da ga dovede u

Partizan, u kojem su ve}

bili i on i [ovqa nski.

Ne{to kasnije to je i

u~inio.

Na prvenstvu u Oslu, na

kome je [ovqanski uzeo

bronzu, titulu najboqeg sredwa{a Evro pe je,

ina ~e, osvojio slavni ma|ar ski as Laslo Pap.

Levo ruk, sa sna`nim udar cem i bez tragova

borbi na licu, bio je Redlijev uzor.

STEVAN REDLI

122

Beograd 1951: Jedna od velikih pobeda Stevana Redlija na prepunom stadionu JNA

Do finala seniorskog prven stva dr`ave,

Redli je ponovo stigao naredne 1950, ovoga

puta u perolakoj, u koju je, u me|u vremenu,

pre{ao. Put do ovog finala bio mu je zaista

te`ak.

NOK-AUT PROTIV

KRAQA NOK-AUTA

Ve} u prvom kolu namerio se na standardnog

jugoslovenskog reprezentativca, ~lana beo -

grad skog Milicionara, Mili voja Bulata. U to

vreme Bulat je va`io za „kraqa nok-auta” na

doma}em ringu. Malo ko od wegovih protivni-

ka je u usprav nom polo`aju do~ekao posledwi

udarac gonga.

Ni Redliju, mada se o wegovom talentu ve}

uveliko pri~alo, stru~waci uo~i ove borbe

nisu davali bogzna kakve {anse. Prevarili su

se. Plavokosi Novosa|anin je hrabro u{ao u

okr{aj i – nokautirao ~uvenog nokautera.

Bila je to, po Redlijevoj oceni, najuzbud qi -

vija borba u wegovoj celokupnoj karijeri.

Sve se to de{avalo u [apcu, prestonici

~ivija{kog sveta, u kojem je, ba{ u to vreme,

stasavao jo{ jedan budu}i velikan jugosloven-

skog boksa, Ilija Luki} - Roki, tada 17-ogo-

di{wak. Redli ju je bila 21 i do finala u kome

}e se sresti sa tada{wim jugo slo venskim

repre zentativcem Jova nom Stefanovi}em, iz

suboti~kog Spartaka, morao je da savlada jo{

dvojicu solidnih boksera, Ma ri}a i Raki}a.

U finalu Stefanovi}, ina~e sjajan tehni~ar,

bio je boqi i Redli je, jo{ jednom, morao da se

zadovoqi srebrnim odli~jem.

Engelbreht je, u me|uvremenu, ostvario svo-

ju nameru i junak ove pri~e je 1951. godine,

kada je prvi put postao seniorski prvak

Jugoslavije (taj

uspeh ponovi}e i

u naredne dve

godine), ve} bio

~lan Partizana.

Te godine on je

postao i prava

zve zda jugo slo ve -

nskog ringa, ~ovek

~ije su ime qu bi -

teqi boksa po~eli

da izgovaraju sa

ushi}e wem.

Prelomna ta~ka

bio je me~ repre -

zentacija Jugo -

slavije i Italije,

odr`an na sta-

dionu JNA, pred

~ak 25.000 gle -

dalaca. Toliko

sveta se, ni pre

ni kasnije, nije okupilo na jednoj bokserskoj

priredbi, a Lili je, u perolakoj, u zaista

velikom stilu, u prvoj rundi nokautirao

Italijana \aninija.

Vrata bokserske slave su mu, posle toga,

bila {irom otvorena.

Uprkos tome i uprkos ~iwenici da je wegovo

ime protivnicima ulivalo strah u kosti, Redli

nije mewao ni svoje pona{awe, ni svoj stil.

I daqe je delovao miroqubivo, ali su wego vi

udarci bili sve razorniji, a borbe sve kra}e.

TIHI NOKAUTER

123

Reprezentativac: Stevan Redli kao ~lan

bokserske selekcije Jugoslavije

To je na svojoj ko`i najboqe osetio Redi iz

Irske, sa kojim se sreo u prvom kolu Olimpi -

j skih igara u Helsinkiju, 1952. Na{ {ampion ga

je prosto zbrisao ve} u prvoj rundi.

Verovalo se da }e istu sudbinu do`iveti i

Laj{ing iz Ju`noafri~ke Unije. Nije, me|u -

tim, bilo tako. Redli je me~ izgubio i propu -

stio sjajnu priliku da postane prvi jugoslove -

nski bokser koji je osvojio olimpijsku medaqu.

Na to }e se ~ekati ~ak 16 narednih godina, a

po}i }e za rukom jednom drugom „panonskom

bombarderu”, jo{ `e{}em levorukom noka -

ute ru Zvonimiru Vujinu, u Meksiku 1968.

Nova prilika da se svrsta u asove me|una -

rodnog kalibra Redliju se ukazala 1953. go -

dine, na Evropskom prvenstvu u Var{avi. Nije

je propustio.

Dodu{e, i `reb mu je bio naklowen, po{to

mu je do bronzane medaqe trebala samo jedna

pobeda, ali Bugarin Gogo Malizanov kojeg je

trebalo da nadvisi, nije bio ni malo naivan

borac. Nije mu to, me|utim, ni{ta vredelo.

Na{ as ga je nadvisio u svim elementima bo -

kserske ve{tine i plasirao se u polufinale.

Daqe od toga, me|utim, nije mogao. Tu ga je

presreo veliki sovjetski as Aleksej Zasuhin i

onemogu}io da stigne do finala u perolakoj u

kojoj se, kao i u Helsinkiju, borio.

Bronzana medaqa koju je Redli osvojio u

Var{avi, bila je ~etvrta u istoriji jugo slo -

venskog boksa. Pored [ovqanskog kojem je to,

rekosmo ve}, za rukom po{lo u Oslu, sre-

brnom, odnosno bronzanom medaqom su se na

prvenstvu u Milanu, 1951. godine, okitili

tada{wi as Partizana Kosta Lekovi} i onaj

isti Bulat kojeg je Redli, godinu dana ranije,

nokautirao u [apcu.

S OBE NOGE NA ZEMQI

Ve} na narednom Evropskom {ampionatu, u

Berlinu 1955. Redlijevo mesto u perolakoj

kategoriji zauzeo je veliki as Crvene zvezde,

a kasnije i Partizana Miodrag Mitrovi}.

Redli vi{e nije nastupao za reprezentaciju, a

lagano se spremao i da sasvim napusti ring,

{to je 1956. i u~inio.

Uprava beogradskog Radni~kog, u kojem je ra -

dio kao trener, ga je, u septembru 1963. dakle

ta~no deset godina posle osvajawa evrop ske

bronze, pozvala da, kao takmi~ar, tom klubu po -

mogne u borbi za opstanak u Prvoj saveznoj ligi.

STEVAN REDLI

124

Milano 1952: Stevan Redli (desno) u me~u protiv reprezentativca

Lombardije Belotija

Slu~aj je odredio da se, kao 33-ogodi{wak,

sretne upravo sa Mitrovi}em koji je, u me|u -

vremenu, pored tri titule dr`avnog prvaka,

osvojio i bronzanu medaqu na Evrop skom

prvenstvu u Lucernu 1959.

Bila je to, {to bi se dana{wim

re~nikom reklo, jedna od kultnih bor-

bi na po~etkom {ezdesetih uzbu |ewima

prebogatom beogradskom ringu, u kojoj

je Redli, ve} u prvoj rundi, prosto

zbrisao Mitro vi}a.

Bio je to, istovremeno, i Lilijev

definitivan opro{taj od ringa u koji

je kao takmi~ar prvi put u{ao 16 godi-

na ranije.

Godine 1964. Redli je diplomirao na

Vi{oj trenerskoj {koli, u Beogradu.

Ne{to kasnije zavr{io je i Vi{u peda-

go{ku u Zrewaninu, a 1969. stekao je i

zvawe profesora fizi~kog vaspitawa.

Taj posao je, od 1962. do 1994. obavqao

u Osnovnoj {koli „Vasa Pelagi}”, u

beogradskom nasequ Krwa~a.

Pre nego {to se otisnuo u pro sve tne

radnike, kao bokserski trener je

radio u Radni~kom i Partizanu, a svojoj naj -

ve}oj sportskoj qubavi, boksu, ponovo se vra-

tio 1994. kada je preuzeo vo|ewe omla dinske

{kole beogradskog Sin|eli}a.

Stevan Redli je danas penzioner u Beogradu.

Sportske ra~une je ve} sveo i – zadovoqan je.

U ring nije u{ao da bi se domogao materija -

lnih vrednosti. @eleo je samo da bude slavan

i da vidi svet.

Ostvarilo mu se i jedno, i drugo. Engleska,

[vedska, Danska, Nema~ka, Fran cuska, Belgija,

Ma|arska, Poqska...samo su neke od zemaqa u

koje je, zahvaquju}i boksu, stigao.

Tih pedesetih u kojima je on bio bokserski

{ampion, drugi Jugosloveni su o tome mogli

samo da ma{taju.

Popularnost mu je, razumqivo, godila, ali

je uvek uspevao da s obe noge ~vrsto ostane na

zemqi. Vodio je uredan porodi~ni i apsolu -

tno sportski `ivot. Uz talenat i te`ak i

po{ten rad, na koji je ponosan, u tome treba

tra`iti obja{wewe za sjajne rezultate koje je

postizao.

TIHI NOKAUTER

125

Beograd 1952: Razornim udarcima levicom, Stevan Redli (desno) nokautirao je i

reprezentativca Austrije [najdera

DAVID ME\U GOLIJATIMA

BOKSOM JE PO^EO da se bavi u rodnom

Novom Be~eju, davne 1952. godine. Tada

je imao 16 leta i, sa jo{ desetak novo -

be~ejskih klinaca koje je trenirao

Stevan ̂ igurski, ma{tao je o bokserskoj slavi.

Prvi put }e ka woj i krenuti kao ~lan ekipe

iz susednog Be~eja (Starog) u sezoni 1952/53,

kada su dospeli do kvalifikacija za ulazak u

Prvu saveznu ligu. Nisu, me|utim, uspeli i

ekipa se, kako to ~esto biva, posle toga ra -

spala.

Od namere da postanu bokserski {ampioni

nisu odustali samo on, Branislav Davidovi},

i wegov najboqi drug Lala Gar~ev. Nastavili

su da treniraju, a prva prava prilika da se

uveri da li su wegove ambicije realne,

Davidovi}u se ukazala na pojedina~nom prve -

nstvu Vojvodine 1953. godine. U ~etvrtfinalu,

odr`anom u Be~eju, pobedio je i zaputio se u

Novi Sad, gde je trebalo da se odr`e polufi-

nalne i finalne borbe.

Mada je tada imao svega 17 godina, Davi do -

vi} je pobedio i u polufinalnoj borbi, a u

fi nalu ga je ~ekao iskusni i ve} afirmisani

te{ka{ Vojvodine Tipura. Poletarac je,

me|utim, toliko `eleo uspeh da ga ni{ta nije

moglo zaustaviti, pa je savladao i tu posle -

dwu prepreku i postao prvak Vojvodine.

Tako je mladi Novobe~ejac skrenuo na sebe

pa`wu bokserskih stru~waka, pre svega onih

iz Novog Sada, u kome je upravo formirana

{ampionska ekip „Vojvodine” koja }e, dve go -

dine kasnije, postati i ekipni prvak Jugo sla -

vije.

Ipak, posle pobede nad Tipurom vratio se u

Novi Be~ej i nastavio da nastupa za Staro -

be~ejce. Iz Novog Sada je, me|u tim, uskoro

stigao poziv da poja~a Vojvodinu u me|unaro -

dnom me~u sa nema~kom ekipom NSU. Prihvatio

ga je oberu~ke i u svom prvom me|u narodnom

nastupu doneo Novosa|anima dva boda.

U Novom Be~eju je ostao do kraja 1953. go -

dine. Taman kad je ona isticala, Novosa|ani su

do{li sa ponudom da sasvim pre|e u wihove

redove. Pristao je i od 1. januara 1954. i zva -

ni~no je postao ~lan Vojvodine.

Konkurencija za mesta u polute{koj i te{ koj,

u kojima je nastupao, bila je vrlo o{tra. Pored

wega, na te kategorije pretendovala i dvojica

bra}e Tipura, Le|enac, Baj~ev, Leti}... De bi -

DAVID ME\U GOLIJATIMA

129

tovao je u valifikacionom me~u za ula zak u

Prvu ligu, protiv Ma~ve, u [apcu, i bio je

fatalno iznena|ewe za doma}ina.

Ekipa Vojvodine se u ~ivija{koj prestonici

pojavili u subotu uve~e, ali bez te{ka{a, pa su

doma}ini povero va li da }e ve} u startu biti u

prednosti. Na wihovo iznena|ewe, sutra dan,

nepo sredno pre merewa, iz Novog Sada je stigao

i gotovo sasvim nepoznati Davidovi} koji je, u

odlu~uju}oj borbi, savla dao doma}eg te{ka{a

Gaji}a.

Ukupan rezultat me~a bio je 11:9 za goste,

{to im je bilo dovoqno za plasman u prvoli-

ga{ko dru{tvo.

Ve} naredne godine Vojvodina je, predvo|ena

vrsnim trenerom Ivanom Franzerom, postala

ekipni {ampion Jugoslavije, a taj uspeh pono -

vila je i 1956.

Wen standardni prvotimac bio je i Brani -

slav Davidovi} koji je, tih godina, vodio

`estoke okr{aje sa najboqim jugoslovenskim

te{ka{ima i polute{ka{ima poput Krizma -

ni}a, [oji}a, Nikoli}a, Bande, Srdanovi}a,

Prebega, Jelki}a, Ma}a{eva...

U to vreme, Davidovi} je postao i dr`avni

reprezentativac, nastupaju}i i u polute{koj,

i u te{koj, po{to je po te`ini bio ba{ negde

na prelazu izme|u tih dveju kategorija. Uo~i

Evropskog prvenstva koje je 1957. godine

odr`a no u Pragu, rukovodstvo jugoslovenske

reprezentacije odlu~ilo je da ba{ on bude

na{ predstavnik u najte`oj kategoriji.

NAJVE]I USPEH U KARIJERI

Nije ta odluka nai{la na ba{ op{tu po -

dr{ku, ali je ono {to se u Pragu doga|alo

pokazalo da je bila ispravna. Davidovi} je,

naime, uspeo da osvoji bronzano odli~je i

tako se svrsta u red besmrtnika jugoslove -

nskog ringa koji su osvajali medaqe na najve}im

me|unarodnim bokserskim takmi~ewima.

Imao je sre}u da u Pragu startuje od ~etvrt-

finala. Za medaqu mu je, dakle, bila potre -

bna samo jedna pobeda. Prvi protivnik mu je,

me|utim, bio zapadni Nemac Valansek, kasniji

vrlo uspe{an profesionalni bokser.

U svim novinskim izve{tajima borba izme|u

wega i Davidovi}a opisana je kao okr{aj Goli -

BRANISLAV DAVIDOVI]

130

Pobe|ivao najboqe: Branislav Davidovi} (levo) u me~u sa Obradom

Sretenovi}em

jata sa Davidom. Valansek je, naime, imao

preko 100 kilograma, a Davidovi} tek ne{to

vi{e od 81, koliko je dowa granica za te{ka -

{e. Nema~ki borac bio je i za glavu vi{i od

na{eg asa.

Uprkos svemu tome, Davidova pobeda u ovom

me~u je bila ~ista kao suza. Ne respektuju}i

ni Valansekovu snagu, ni te`inu, Davidovi} ga

je od prvog udara gonga zasipao serijama uda -

raca, a kada je Nemac poku{ao da uzvrati,

efektno je eskivirao, podigav{i na noge vi{e

od 15.000 gledalaca u glavnom gradu tada{we

^ehoslova~ke.

O nadmo}nosti na{eg asa najboqe svedo~i

sudijsko bodovawe. Sva trojica arbitara,

koliko je tada odlu~ivalo o ishodu bokse -

rskih me~eva, dala su na{em borcu prednost

od 60:57.

U polufinalu Davidovi} se sreo sa Rumu -

nom Vasileom Mariucanom. I on je bio znatno

vi{i od na{eg borca, imao je mnogo du`e

ruke, a levicom je udarao vrlo sna`no. Po

tome su ga zapamtili gotovo svi jugoslovenski

te{ka{i za koje je, po pravilu, bio koban.

[to zbog toga, {to zbog ~iwenice da je Mari -

ucan, u svom prethodnom nastupu, [vajcarca

Kotjea nokautirao posle svega 15 sekundi

borbe u prvoj rundi, Davidovi} je u ovaj me~

u{ao vrlo oprezno.

„U prvoj rundi protivnici su se uglavnom

ispro bavali i dobili smo utisak da je Davi -

do vi} mogao da bude i ne{to agresivniji. U

drugoj sudija je upozorio oba borca da budu

aktivniji. Tek u tre}oj po~elo se boksovati

ne{to o{trije, ali borba po svom kvalitetu

nije bila iznad proseka.

Davidovi} je bio slabiji nego protiv Vala -

nse ka. Te{ko je parirao svom protivniku koji je

imao obrnut gard. Sudije su ovog puta odlu -

~ile u korist Rumuna, mada Mariucan nije

kvalitetom boqi bokser od Davidovi}a”,

javqao je izve{ta~ novosadskog „Dnevnika” iz

Praga.

DAVID ME\U GOLIJATIMA

131

Me|u elitom: Branislav Davidovi} (desno) na

pobedni~kom postoqu Evropskog prvenstva u Pragu 1957.

O~igledno, Davidovi} je imao za ~im da

`ali. Na ovom prvenstvu Jugosloveni su, ina -

~e, osvojili jo{ dve medaqe. Novosa|anin

Ilija Luki} je bio tre}i u poluvelteru, a

Kragujev~anin Dragoslav Jakovqevi} drugi u

polusredwoj.

Bronzanu medaqu na Evropskom prvenstvu u

Pragu Davidovi} je, ina~e, osvojio pre nego

{to je postao prvak Jugoslavije. To mu je za

rukom po{lo tek naredne 1958, ali u polu -

te{ koj.

KOBNA POVREDA

Taj uspeh, mada je tada bio u najboqim bo -

kserskim godinama, vi{e nikada nije ponovio.

Spre~ila ga je te{ka povreda zbog koje morao

da prekine karijeru.

Posle Vojvodine on je, naime, jedno vreme

nastupao za tuzlansku Slobodu i bio kandidat

za odlazak na Olimpijske igre u Rimu, 1960.

godine, ali je na jednom treningu, igraju}i

fudbal, slomio nogu. Po{to se ta povreda

kasnije iskomplikovala, ne samo da nije otpu -

tovao u „ve~ni grad”, nego je, kako rekosmo,

morao da prestane i da boksuje, iako je imao

tek 24 godine.

Shvativ{i da mora da po~ne da `ivi jedan

novi, druga~iji `ivot, Davidovi} je, posle

prekida karijere, odlu~io da nadoknadi sve

{to je, zbog sporta, u {kolovawu propustio.

Stoga je i zavr{io najpre sredwu ekonomsku, a

potom i Vi{u ekonomsko-komercijalnu {kolu.

Boksu, sportu koji ga je proslavio ne samo u

nas, nego i u Evropi, nikada, me|utim, nije

okrenuo le|a, a bio je predsednik i trener BK

Jedinstvo. Uprkos godinama, predwa~io je u

entuzijazmu, ube|en da onih tridesetak bora-

ca koliko taj klub posledwih godina ima, nije

kona~an broj i da }e boks, ne samo u Novom

Be~eju, nego i celoj Vojvodini, biti i masovan,

i popularan, kao u wegovim najboqim spo -

rtskim godinama.

BRANISLAV DAVIDOVI]

132

Vreme uspeha: Branislav Davidovi} (desno) sa legendarnim

predratnim profesionalcem i potowim saveznim

trenerom Stevanom Jak{i}em

[AMPIONI ZA NEZABORAV

Na stranicama koje slede su zapisi o nekolicini iz niza vojvo|anskih boksera koji

su, tokom proteklih 50 godina, jednom ili vi{e puta, osvajali titulu seniorskog

prvaka Jugoslavije. Za{to su izdvojeni ba{ oni, a ne neki drugi, upita}e se, mo`da,

neko. Godine koje su proveli u ringu i stotine me~eva koje su odboksovali, `estoka

konkurencija velikih asova u kojoj su postali prvaci dr`ave, nastupi za

reprezentaciju Jugoslavije, redovno u~e{}e na me|unarodnim turnirima i, kona~no,

zvu~nost wihovih imena u bokserskom svetu, bili su kriterijumi za ovakav izbor.

Verujemo da }e se s wim saglasiti svi dobri poznavaoci vojvo|anskog i srpskog boksa.

Lajo{ – Laj~o \ulai

[AMPION BALKANA

Kao i Pavle [ovqanski i Lajo{ – Laj~o \ulai

je ro|en Subotici, ali dve godine kasnije, da -

kle 1928. [tavi{e, ova dvojica velikih asova su

odrasla i u istoj, Ko`arskoj ulici, i zajedno

su, ratne 1942, po~eli da treniraju boks kod

trenera Ferenca Modle.

Pod uticajem ovog vrsnog ma|arskog stru ~ wa -

ka izgradili su i gotovo istovetan stil borbe

u kojem je dominirala vrhunska tehnika. Tome

ih je, neposredno po zavr{etku Drugog sve -

tskog rata, u tek formiranom Spartaku, u~io

i Pi{ta Engelbreht.

\ulai i [ovqanski su 1947. zajedno pre{li i

u suboti~ki Radni~ki, koji je, istina, trajao

samo jedno leto, ali je u istoriji jugoslove -

nskog boksa ostalo trajno zapisano da su wih

dvojica, ba{ u dresu tog kluba, te godine po -

stali seniorski prvaci Jugoslavije. \ulai u

bantamu, kategoriji u kojoj je boksovao gotovo

tokom cele karijere, a [ovqanski u perolakoj.

Te godine su, na prvom me|unarodnom ta -

kmi~ewu na kojem se pojavila jugoslovenska bo -

kserska reprezentacija, obukli i plavi dres.

Bio je to Balkanski {ampionat koji je odr`a -

van u glavnom gradu Rumunije, Buku re{tu.

\ulai je odboksovao dve borbe i obe ube -

dqi vo dobio. U prvoj je savladao Bugarina Tuya -

rova, a u drugoj, finalnoj, Ma|ara Farka{a. S

obzirom da je, kao bantama{, prvi od ukupno

~etvorice Jugoslovena nastupio u finalu i

pobedio, postao je i prvi Jugosloven koji je

osvo jio zvawe prvaka Balkana.

Preostala trojica finalista, odnosno ka -

snijih prvaka Balkana, bili su ve} pomiwani

[ovqanski (laka), Lazar Ye pina (sredwa) i

Emil Krle`a (polute{ka).

U Subotici je

o s t a o do 1 948 .

godine, kada je

oti {ao u vojsku i,

kao i [ovqanski,

Stevan Redli, Pe -

tar Arpa{i i jo{

neki vojvo |an ski

asovi, isto vre me -

no postao standar-

d a n pr vo t imac

b e o g r a d s k o g

Partizana. U dresu

tog kluba odbokso-

vao je ve liki broj

sjajnih me~eva, ali

uspehe iz 1947.

vi{e nikada nije

uspeo da ponovi.

Ranih pede se -

tih, vratio se u

Subo ticu, a kari-

jeru je okon~ao i

za tada { we pri-

like rela tivno rano, 1953. godine. Imao je

tada svega 25 godina, ali je odlu~io da boksu

ka`e zbogom. Jugoslovenski ring je posle toga

ostao siroma{niji za jednog zaista sjajnog

majstora i borca koji je u velikoj meri dopri-

neo da boks dobije epitet plemenite ve{tine.

To, me|utim, nije bio i \ulaijev raskid sa

sportom. Posle bokserske, on je, naime,

[AMPIONI ZA NEZABORAV

137

Majstor iz Subotice: Lajo{ – Laj~o \ulai

(levo)

napra vio dosta uspe{nu fudbalsku karijeru,

igraju}i nekoliko godina u prvom timu sub-

oti~ke Ba~ke, koja se takmi~ila u Vojvo|anskoj

ligi.

Krajem pedesetih godina, odselio je u

Nema~ku, u kojoj, kao penzioner, `ivi i danas.

Rudolf Tot

RASNI BANTAMA[

U istoriji ne samo suboti~kog, ve} i vojvo -

|anskog, i jugoslovenskog boksa, za Rudolfa

Tota rezervisano je posebno mesto. To mesto

mu je, pre svega, obezbedila ~iwenica da je

tri puta zaredom bio seni or ski prvak Jugo -

sla vije u bantamu, ali i to {to je u toj, kao i

u perolakoj kategoriji, bio jedan od na{ih

najuspe{nijih bo raca gotovo celu jednu dece -

niju.

Boksom je po~eo da se bavi u {koli lege -

ndarnog Pi{te Engel breh ta, nepo sredno po

zavr{etku Drugog svetskog rata. Ve} tada je

po~eo da kuca na vrata prve ekipe Spar taka,

u kojoj su tada bili asovi poput Pavla [ov -

qanskog, Laj~e \ulaija, Gustava Bor{o{a...

Prvu titulu najboqeg bantama{a Jugoslavije

osvojio je 1948. godine, jedva neki mesec

po{to je prekora~io granicu punoletstva.

Bila je to ukupno tre}a titula jugoslovenskog

{ampiona za suboti~ki boks, po{to su na

dr`av nom prvenstvu pre toga pobe|ivali i

[ovqanski i \ulai.

Uspeh je ponovio i u naredne dve godine,

dakle 1949. i 1950. Bilo je to vreme u kojem

od wega nije bilo boqeg bantama{a u jugo slo -

venskom boksu.

Rudolf Tot je bio jedan od na{ih pre -

dstavnika i na drugom posleratnom Evropskom

{ampionatu koje je, 1949. godine, odr`ano u

Oslu, glavnom gradu Norve{ke. S obzirom da

je bio u velikoj

for mi , u o ~ i

polaska u tu

skandinavsku

zemqu i on , i

jugoslovenski

qubiteqi bo-

ksa, potajno su

se nadali da bi

mogao da uradi

ne{to vi{e ,

mo`da ~ak da se

vrati sa nekom

od medaqa.

@reb je, me -

| u t i m , r a s -

p r{io s v a t a

nadawa. Tot je,

naime, u prvom

kolu dobio izvanrednog Italijana Zudasa,

tada najboqeg bantama{a Evrope. Italijan je

pobedio ne samo na{eg predstavnika, nego i

sve druge boksere s kojima se suo~io na ovom

prvenstvu, i nadmo}no osvojio titulu evro -

pskog {ampiona.

S kraja ~etrdesetih i tokom pedesetih go-

dina Tot je bio standardni prvotimac

Spartaka, ali i reprezentativac Jugoslavije,

{to u bantamu, {to u perolakoj. Stariji

qubiteqi bo ksa sigurno jo{ pamte wegove

[AMPIONI ZA NEZABORAV

138

Rudolf Tot iz vremena kad je

boksovao za beogradski Partizan

odli~ne nastupe u plavom dresu protiv

Austrijanca Oberho fera, Nemca Frankraj -

tera, Poqaka Sokolo vskog, Rumuna Indrua...

Na doma}em ringu vodio je ̀ estoke duele sa

sjajnim beogradskim bokserima Stevanom

Redlijem, Milutinom @ivkovi}em, Tomisla -

vom Srdanovi}em i Radoslavom Radanovom,

kao i sa zagreba~kim asovima Marjanom

Tkal~i }em i Mladenom Jozi}em.

Rudolf Tot je jedno vreme nastupao i za

beogradski Partizan, a karijeru je okon~ao

krajem pedesetih godina. U me|uvremenu je,

poput mnogih boksera iz svoje generacije,

oti{ao na rad u Nema~ku, gde i danas `ivi.

Petar Arpa{i

CEO @IVOT U RINGU!

Petar-Petika Arpa{i, ro|en 1928. u Kovi qu,

nadomak Novog Sada, bio je jedan od najboqih

ne samo vojvo|anskih, nego i jugoslovenskih

boksera pedesetih godina u tada naj lak{oj,

muva kategoriji.

Boksom je po~eo da se bavi jo{ 1942. u tada -

{wem novosadskom klubu Levente. Nepo sredno

po zavr{etku Drugog svetskog rata, postao je

~lan novosadske Slavije, u kojoj je, me|utim, pro -

veo svega nekoliko meseci. Posle toga pre{ao je

u E|{eg i u dresu tog kluba 1948. po stao

seniorski prvak Jugo sla vije u muva kategoriji.

Tri naredne godine je proveo u vojsci i u

beogradskom Partizanu. Tu ga je najpre treni-

rao Boris Dugec, a potom i Pi{ta Engelbreht.

Po odslu`ewu vojnog roka, 1951. vratio se u

Novi Sad i ponovo postao ~lan E|{ega. Od

naredne 1952. nastupa}e za Vojvodinu, ~iji

dres }e nositi sve do 1963.

Bio je, naravno, standardan u prvoj ekipi

Vojvodine, koja je, pod vo|stvom Ivana Franze -

ra, 1955. i 1956, osvojila dve titule ekipnog

prvaka Jugoslavije. Bodovi u bantamu, kate-

goriji u kojoj je tada nastupao, naj~e{}e su,

dabome, kwi`eni u korist novosadskog kluba.

U me|uvremenu, nekoliko puta je bio i prvak

Vojvodine i Srbije, a vodio je ̀ estoke bitke sa

tada{wim najboqim muva{ima i bantama {ima

Jugoslavije. Najte`e mu je bilo sa osmo stru -

kim dr`avnim prvakom, nepobedivim Ste -

vanom Paqi}em.

Ostale asove tog vremena je, u trenucima

nadahnu}a, umeo i da nadvisi. U svakom slu ~aju,

[AMPIONI ZA NEZABORAV

139

Petar Arpa{i (drugi s desna) u ekipi Vojvodine s po~etka 60-ih godina

pro{log veka

uvek je bio dostojan rival i Radoslavu Rada -

novu, i Miodragu Mitrovi}u, i Tomi sla vu

Srdanovi}u, i @iki Terzi}u, i drugim tada -

{wim majstorima, i ti me~evi su obe le ̀ ili jugo -

slovensku boksersku scenu pede setih godina.

Kada je napustio Vojvodinu, imao je 35 godi-

na, ali to ne zna~i da je napustio i boks. U

Nema~koj, u koju je oti{ao, boksovao je jo{ pet

godina, postav{i, uz ostalo, i prvak tamo{we

pokrajine Baden Virtenberg.

Oprostio se 1968. u me~u sa biv{im sugra -

|aninom iz Novog Sada, tada tako|e „legio -

narom” u Nema~koj, Radivojem Kolarovi}em.

Od 1942. kada je po~eo da trenira, pa do tog

posledweg ulaska u ring, pro{lo je ukupno 26

godina!

Petar-Petika Arpa{i, poznat i kao jedan od

najduhovitijih novosadskih boksera, danas je

penzioner u nema~kom gradu Tutlingenu.

Radoslav Radanov

MALEROZNI MAJSTOR

„Crni sine, ko te je tako istukao, ko ti je

raz bio nos”, prosto je, jednog dana daleke

1945. godine, zavapila Katica Radanov, kada se

wen petnaestogodi{wi sin Radoslav, sav u

masni cama, vratio iz {kole.

Plavokosi mali{an, me|utim, ni po koju

cenu nije `eleo da ka`e {ta mu se zapravo

dogodilo. Wegova majka je, dodu{e, jo{ ranije

primetila da se on iz {kole vra}a mnogo ka -

snije od svojih pan~eva~kih vr{waka, ali joj ni

na pamet nije padalo da trenira boks u Dina -

mu i da odatle poti~u tragovi koje je uo~ila

na wegovom licu.

„Tetka Katice, ho}ete li i Vi u nedequ na

Streli{te. Tamo je boks-me~, nastupi}e i Va{

Duca”, upitale su je uskoro kom{ije, nehotice

otkrivaju}i mali{inu tajnu.

Ni ona, ni otac budu}eg {ampiona Panta

Radanov, nisu bili ba{ odu{evqeni, ali su

oti{li da vide sina. U toj, prvoj zvani~noj

borbi, mladi Radanov je pobedio i najavio

blistavu karijeru koja }e uslediti.

Pod kontrolom najpre Qubi{e Popovi}a, a

potom i Lazara Yepine i Luke Popovi}a,

stasavao je u omladinskoj {koli Dinama, da

bi, krajem ~etrdesetih, postao standardni

prvotimac.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

140

Briqantna tehnika: Radoslav Radanov (desno) u karakteristi~noj

akciji u ringu

Tu su ga zapazili beogradski klubovi, pa je

po~etkom pedesetih pre{ao u {ampionski

Partizan u kojem su bili sve sami veliki aso-

vi – Pavle [ovqanski, Stevan Paqi}, Stevan

Redli, Stevan Goli}, Ivica Pavli}... Trener

im je bio Pi{ta Engelbreht.

Ve} 1951. nastupio je na Evropskom prve -

nstvu u Milanu, ali nije imao sre}e. U prvom

kolu se, naime, namerio na doma}eg pre -

dstavnika Del Osa i izgubio. Del Oso je na tom

{ampionatu osvojio zlatnu medaqu.

Sli~an peh imao je i ~etiri godine kasnije u

Berlinu. Opet je bio na{ predstavnik u banta-

mu i opet mu je u prvom kolu dopao tada{wi

prvak Evrope, mo}ni Poqak Zenon Stefawuk.

Ni ovoga puta, mada je wihova borba bila

izjedna~ena, nije uspeo do pro|e u drugo kolo.

Na evropskim prvenstvima vi{e nije u~e -

stvo vao, ali je, sredinom pedestih, bio neza-

menqivi reprezentativac u bantamu. Iz tog

vremena pamte se wegove sjajne borbe sa

Velutijem iz Italije, Binderom i Topfom iz

Austrije, Frankrajterom iz zapadne Nema~ ke...

Seniorski prvak Jugoslavije prvi put je

postao 1953. kao ~lan Partizana. U dresu tog

kluba {ampionsku titulu osvojio je i 1956.

Krajem pedesetih, vratio se u Dinamo. Kao

~lan mati~nog kluba uspeo je jo{ jednom da

pobedi na dr`avnom prvenstvu. Zbilo se to

1960. I daqe je bio u bantamu.

Te godine se i oprostio od aktivnog takmi -

~ewa. Mada nije osvojio ni jedno odli~je na

evropskim prvenstvima, Radanov je, po op{toj

oceni, bio bokser evropskog formata.

Qubiteqi plemenite ve{tine zapamtili su ga

po nesvakida{woj brzini, po bri qantnoj

tehnici i po tome {to je, kao malo koji as

wegovog vremena, povezivao takve serije uda -

raca da su ga respektovali ne samo doma}i,

nego i evropski bokseri.

Pre nego {to je zaplovio u vode vrhunskog

boksa, zavr{io je metalostrugarski zanat, a

kasnije i sredwu laborantsku {kolu.

Radoslav – Duca Radanov, veliki as vojvo |a -

nskog, srpskog i jugo slovenskog boksa, tragi~no

je zavr{io `ivot u Beogradu 1994. godine.

Jovan Stefanovi}

BORAC PLEMENITOG KOVA

Zbog boksera kakav je on bio, boks je i dobio

naziv – plemenita ve{tina. Jer, tokom pede se -

tih godina, kada je vladao jugoslovenskim

ringom, Jovan Stefanovi} je, bez sumwe, bio

jedan od na{ih najboqih tehni~ara, majstor

zaista plemenitog kova i {ampion ~ije se ime

izgovaralo s uva`avawem. Me|u dobrim po -

znavaocima ovog sporta tako je i danas.

Kad je II svetski rat minuo, boks je u

Subotici, u kojoj je odrastao, bio izuzetno

popu laran. Tako se i on na{ao u bokserskoj

{koli koju je, pre nego {to je 1947. oti{ao u

Beograd, za profesora Visoke {kole za fi -

zi~ku kulturu, a potom i trenera Partizana,

vodio Pi{ta Engelbreht.

Bio je jedan od najtalentovanijih, pa je ve}

u sezoni 1949. kada je i osnovana jugoslove -

nska Prva liga, bio standardan u najboqoj

postavi Spartaka i to u perolakoj, u kojoj je

tada nastupao.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

141

U toj kategoriji je 1950. prvi put postao i

{ampion Jugoslavije. U finalu je boksovao sa

Stevanom Redlijem, tada jo{ ~lanom novosa -

dskog E|{ega (kasnije je pre{ao u beogradski

Partizan), zahuktalim levorukim udara~em

koji je ru{io sve pred sobom, najavquju}i

veliku karijeru. Tu karijeru Redli }e kasnije

„overiti” bronzanom medaqom na Evropskom

prvenstvu u Var{avi 1953, i ukupno tri titule

seniorskog prvaka Jugoslavije.

U tom sudaru briqantne tehnike i vrhunske

taktike, koje je personifikovao Stefanovi}, i

siline i beskompromisnosti, {to je odlikova-

lo Redlija, pobedilo je ovo prvo. ]efa, kako

suboti~ki qubiteqi boksa i danas zovu Stefa -

novi}a, bio je boqi.

Titulu prvaka Jugoslavije osvojio je i nare dne,

1951. godine, ovoga puta u lakoj kategoriji. U woj

je, dve godine kasnije, predstavqao Jugoslaviju i

na ve} pomenutom Evropskom prvenstvu u Var -

{a vi, ~etvrtom po redu posle ratnom oku p qa wu

najboqih boksera „starog kontinenta”. Nije

imao sre}e, po{to se ve} u prvom kolu namerio

na odli~nog Finca Nino vuorija i izgubio.

Jo{ jednom se oku{ao na smotri najboqih

evropskih boksera, ali ovoga puta ve} gotovo

kao veteran, u Pragu 1957. Do`iveo je,

me|u tim, istu sudbinu kao i u

Var{avi – ispao je u prvom kolu tak-

mi~ewa u velteru, posle borbe sa

Englezom Vermsom.

Jovan Stefanovi} je, uz Pavla [ov -

qanskog, Milivoja Bulata, Tomu Hla -

dnog i jo{ neke asove, bio jedan od

najistaknutijih predvodnika ge ne ra -

cije koja je svojim shvatawem boksa i

na~inom na koji ga je demonstrirala,

ovom sportu trasirala put i obezbe-

dila elitno mesto u sportskoj hije -

rarhiji u nas.

Od 1950. do 1955. Suboti~ki as bio je

standardni jugoslovenski reprezenta-

tivac, uspe {no nastipaju}i na tada

brojnim ekipnim me|u dr`avnim

me~evima sa Austrijom, Italijom,

Nema~kom, Gr~kom, Egiptom...

Dres svog Spartaka nosio je do kraja pede se -

tih, a po~etkom {ezdesetih jedno vreme je

proveo i u novosadskoj Vojvodini. Po okon ~a -

wu bokserske karijere vi{e godina je proveo

na radu u Nema~koj, a pre izvesnog vremena

preselio je u Ma|arsku, gde i danas `ivi.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

142

Jovan Stefanovi} (drugi s leva) u ekipi Spartaka krajem 50-ih godina

pro{log veka

Obrad Sretenovi}

KRAQ TE[KA[A

Sa boksom se prvi put sreo ranih pedesetih,

kao de~ak, u nasequ Bogovina, pored rudarskog

Bora. Tu su, s vremena na vreme, dolazili

borski bokseri i prire|ivali egzibicione

me~eve. Tokom tih egzibicija su hrabrijim

gledaocima pru`ali priliku da i sami oku -

{aju sre}u u ringu.

Jedan od tih hrabrijih bio je i on, Obrad

Sretenovi}. Ostavio je toliko dobar utisak

da je, samo tri dana kasnije, registrovan za BK

Bor. [tavi{e, sa svega nekoliko pripremnih

borbi oti{ao je na prvenstvo Srbije i dogurao

do finala.

Pravi bokserski uspon do`iveo je u Pan~e -

vu. U zimu 1953. do{ao je u posetu ro|acima u

Ka~arevo i na seoskoj igranci upoznao bo -

ksera Dinama ^a|enovi}a. S wim je oti{ao na

trening pan~eva~kog kluba i tu ostao sve do

1967. kada je okon~ao boksersku karijeru.

Seniorski prvak Jugoslavije u te{koj u kojoj

je, mada visok svega 180 santimetara, proveo

celu karijeru, prvi put je postao 1957. kada je

imao 22 godine. Ta titula je, me|utim, imala

neobi~nu predistoriju.

Sretenovi} je tada, naime, bio vojnik u

Zagre bu i nastupio je na otvorenom prvenstvu

glavnog grada Hrvatske. Dogurao je do finala,

gde ga je pobedio tada{wi jugoslovenski repre -

zentativac Boris Banda.

Po{to mu je i drugo mesto obezbe|ivalo

pravo u~e{}a na prvenstvu Hrvatske, nije pro-

pustio tu priliku i u finalu se ponovo sreo

sa Bandom. Ovoga puta je bio boqi i postao

prvak te biv{e jugo slo venske republike.

To mu je obezbedilo i nastup na zavr{nom

takmi~ewu za titulu prvaka Jugoslavije koju je,

te 1957. rekosmo, osvojio prvi put. Taj uspeh

ponovio je jo{ ~etiri puta – naredne 1958.

zatim 1961, 1964. i 1966. godine.

U dresu jugoslovenske repre zenta cije nastu-

pao je celu deceniju, od 1957. do 1967. godine.

Ve} na startu plodne reprezentativne kari-

jere, iako je jo{ nosio voj ni~ku uniformu,

pobedio je desetostrukog {ampiona Rumunije

i osvaja~a bronzanih medaqe na evropskim

{ampionatima u Var {avi 1953. i u Berlinu

1955. Dumi trua ^obotarau. To ga je, defini-

tivno, izbacilo u boksersku orbitu.

Tokom svih potowih godina, pobe |ivao je

istaknute evrop ske te{ka{e, a najdu`e }e,

sigurno, pamtiti nastup na Olimpijskim igra-

ma u Rimu, 1960. godine.

Od ~etvorice jugoslovenskih predstavnika,

wih trojica – Milosav Paunovi} (Partizan) u

perolakoj, Tomislav Kelava (Radni~ki – Ni{) u

velteru i Dragoslav Jakovqevi} (Radni~ki –

Kragujevac) u polusredwoj – ispali su ve} u

prvom kolu. U konkurenciji za osvajawe

medaqe je, posle pobede nad Ircem Kasejom,

ostao samo on.

U drugom kolu je nadvisio i Argentinca

Korletija i za osvajawe olimpijske medaqe bila

mu je potrebna jo{ samo jedna pobeda. Verovao

je da }e je ostvariti ba{ tog 2. septembra, na

svoj 25. ro|endan, ali mu se nije posre}ilo.

Dodu{e Daniela Bekera iz Ju`noafri~ke

Unije je nadvisio u svim elementima bo -

kserske ve{tine, ali je, pred sam kraj borbe,

[AMPIONI ZA NEZABORAV

143

dobio jedan sna`an i izuzetno bolan udarac u

grlo i sudija ga je poslao u ugao.

Na evropskim {ampionatima u~estvovao je

samo jednom, u Beogradu 1961. Ve} u prvom kolu

je, me|utim, pora`en od ^eha Nemeca, u jednoj

zaista ravnopravnoj borbi i uz veliko negodo -

vawe prepune hale beogradskog Saj mi{ta.

Dva puta je bio vice{ampion Balkana – u

Beogradu 1966. i u Istambulu 1967. godine. U

Istambulu je u polufinalu bio boqi od

doma}eg boksera Gulalija Ozbeja, ali je u bo -

rbi za zlato ponovo pora`en od Rumuna. Ovoga

puta to je bio Vasile Mariucan, vrlo visok

borac izuzetno sna`nog udarca, posebno levi-

com, za Sretenovi}a koban rival tokom cele

karijere.

I danas se prepri~avaju wegove ~uvene bo -

rbe sa kolosom iz beogradskog Partizana

Milanom Trifunovi}em, tako|e jugoslove -

nskim {ampionom i reprezentativcem, koji je

bio visok preko dva metra i imao blizu 120

kilograma.

Uprkos tome, Sretenovi} ga je redovno pobe -

|ivao.

Uo~i jedne od tih borbi, Sretenovi}ev klu -

pski drug, veliki borac i {eret Branislav

Petri} je pri{ao Trifunovi}u i upitao ga:

„Trifune, koliko }e{ da mi plati{ da zamo -

lim Sretena da te ne nokautira?”

Beogradski gorostas je na to samo odmahnuo

rukom, ali su se Petri}eva predvi|awa ubrzo

obistinila: Sretenovi} je i u toj borbi noka -

utirao Trifunovi}a.

Qubiteqima boksa Sretenovi} }e, bez sum we,

ostati u se}awu po izuzetno dinami~nim me~e -

vima. Iako, kao u slu~aju Trifunovi}a, ugla -

vnom znatno ni`i i mnogo lak{i od svojih rivala,

naj~e{}e je uspevao da ih pobedi. U tome su

odlu ~uju}i bili `estoka dinamika koju je

nametao i serije udaraca koje umeo da ko risti

boqe nego bilo ko od wih. Tako je pobe |ivao

vrsne boksere razli~itih genera cija, poput ve}

pomiwanih Bande i Trifuno vi}a, pa Krizma -

ni}a, Bo{ka Nikoli}a, [oji}a, Damja novi}a...

Op{te je mi{qewe da ga je samo nedovoqna

visina za te{ku kategoriju u kojoj je nastupao,

spre~ila da i na me|unarodnim takmi~ewima

ostvari mnogo vi{e.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

144

Nezadr`ivo: Trenutak kad Obrad Sretenovi} (levo) obara

Parizanovog gorostasa Milana Trifunovi}a

Obrad Sretenovi}, jedan od najboqih jugo -

slovenskih te{ka{a svih vremena, `ivi danas

u Pan~evu, u kojem je ostao i po zavr{etku

karijere.

Labud [kori}

UPORNI APATINAC

U boksersku salu apatinskog DTV „Partizan”

Labud [kori} je prvi put u{ao 1957. kao

~etrnaestogodi{wak. Pod nadzorom neu-

mornog @arka Luki}a, neprikosnovene leg-

ende apa tin skog boksa, tu je ve} trenirao

wegov ne{to stariji brat Ilija, nokauter bez

mane i straha i veliki qubimac mnogobrojnih

qubiteqa boksa u najsevernijem srpskom

gradu na Dunavu.

Iako je bio po~etnik, mla|eg [kori}a je ve}

tada krasilo nekoliko osobina koje }e obele -

`iti celu wegovu karijeru, dugu ukupno 15 god-

ina. Bili su to, pre svega, nesvakida{wa upor -

nost i forsirawe beskompromisne borbe.

U miroqubivom pona{awu izvan ringa ime

Labud mu je u potpunosti odgovaralo. Za ono

{to je bio u ringu, i Apatinci, a kasnije i

Pan~evci me|u koje }e se preseliti su ga, iz

milo{te dabome, ~e{}e nazivali Ris.

Seniorski prvak Jugoslavije postao je 1962.

sa svega 19 godina, u perolakoj. Ve} tada mu je

u Mladosti koja je, istina, imala dosta dobrih

boraca (Ilije [kori}a, Jovo i Ratko Mandi},

Mirko Radakovi}, Milo{ Tanko si}...), ali, ni

finansijski, ni organizaciono, nije bila

spremna za zna~ajnije domete, bilo tesno, pa

se, kako ve} pomenusmo, neposredno po osva-

jawu {ampionske titule, preselio u Pan~evo.

U dresu Dina -

ma nije uspeo da

ponovi uspeh iz

1962. mada je jo{

dva puta – 1965.

i 1966. – dospeo

do finala seni -

orskog dr`av nog

prvenstva. Oba

puta ga je savla -

dao veliki jugo -

slovenski as tog

vremena, uvek

n e n a d m a { n i

Zvonko Vujin.

Jo{ kao prvo -

timac Mla do -

sti postao je

rep re zenta ti -

vac Jugoslavije.

U plavom dre su

je nastupao do

1966. Uz osta -

le, kao repre -

ze n tativac je pobedio Rumuna Anto niua,

^eha Mla deka, Ma|ara Na|a, Egip}a nina El

Gindija...

Standardni prvotimac Dinama i to u tri

kategorije – perolakoj, lakoj i poluvelter –

bio je od 1962. do 1972. godine, dakle celu

jednu deceniju. Bio je, dabome, nezamenqiv i

1968. kada su Pan~evci, prvi put u svojoj

istoriji, osvojili titulu ekipnog prvaka Jugo -

slavije, daju}i zaista izuzetan doprinos tom

[AMPIONI ZA NEZABORAV

145

Veliki borac: Labud [kori} (desno) u me~u sa

Petrom Benedekom

istorijskom uspehu jednog od najistaknutijih

jugoslovenskih bokserskih kolektiva.

Labud [kori}, seniorski prvak i vi{estru-

ki reprezentativac Jugoslavije, danas je pe -

nzioner u Pan~evu, u kome je ostao i po zavr{e -

tku bogate sportske karijere.

Frawa Tama{i

POLA VEKA U SPARTAKU

Iako je titulu seniorskog prvaka Jugoslavije

osvojio samo jednom, davne 1963. u velteru,

Frawa Tama{i, bez sumwe, spada u one vojvo -

|anske boksere koji su ostavili zbiqa upe -

~atqiv trag na jugoslovenskom ringu.

Tama{i je ro|en u Subotici 1937. Boksom je

po~eo da se bavi kao trinaestogodi{wak,

1950. u Spartaku, a samo tri godine kasnije je

ve} bio prvotimac poznatog suboti~kog kluba.

Gotovo tokom cele duge i bogate karijere

(povukao se 1967), boksovao je u velteru. Za

17 godina koliko je proveo u ringu, nanizao je

347 borbi. Od toga, ring je ~ak 310 puta

napu{tao uzdignuta ~ela, svega 26 puta je bio

pora`en, a u 11 me~eva sudije nisu mogle da

odlu~e ko je bio boqi, on ili wegov pro-

tivnik.

Prvi trener mu je bio Ivan Franzer. Ipak,

na wegov razvoj i boksersko sazrevawe najvi{e

je uticao Stevan Engelbreht koji ga je vodio

kroz najve}i deo karijere.

Za reprezentaciju Jugoslavije Tama{i je na -

stupio 16 puta, ukrstiv{i rukavice sa velikim

asovima poput zlatnog olimpijca Neme~eka,

evropskog {ampiona Italijana Bertinija,

rumunskog prvaka Hodo{ana...

Qubiteqi plemenite ve{tine {irom Jugo sla -

vije, sigurno pamte i wegove ̀ estoke okr { a je sa

doma}im asovima Borom Nedeqko vi}em, Pe -

trom Benedekom, Qubi{om Meho vi }em, Milu -

nom Todorovi}em, Karoqem Lajkom...

Po zavr{etku karijere Tama{i se posvetio

radu sa mladim bokserima Spartaka, ostva -

riv{i izuzetne pedago{ke domete u stvarawu

darovitih boksera i to kroz mnoge generacije.

Frawa Tama{i je u Spartaku i danas. Me|u -

sobna i, o~igledno, nesvakida{wa qubav ovog

asa i wegovog mati~nog kluba traje, dakle,

vi{e od pola veka.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

146

@estoki okr{aji: Detaq iz jedne od mnogo velikih borbi

Frawe Tama{ija (desno) i Petra Benedeka

Jo`ef Olah

BESKOMPROMISNI TEMERINAC

Jo`ef Olah, vi{egodi{wi prvotimac teme -

rinskog i beogradskog Partizana, a pod kraj

karijere i Vrbasa i apatinske Mladosti, po -

~eo je boksom da se bavi u rodnom Temerinu

1956. godine, kod trenera Pala Majoro{a.

U~inio je to dosta kasno, po{to je tada imao

ve} 17 godina, ali ga to nije omelo da postigne

vrlo zapa`ene rezultate.

Do 1961. je bio prvotimac temerinskog, da

bi se te godine preselio u beogradski Parti -

zan, za koji je nastupao gotovo ~itavu narednu

deceniju. U dresu beogradskog kluba je 1964.

postao seniorski prvak Jugoslavije, u perola -

koj kategoriji.

Jo{ dva puta – 1962. i 1965. – uspeo je da

do|e do finala dr`avnog prvenstva, ali je

morao da se zadovoqi zvawem vice{ampiona

Jugoslavije.

Bio je beskompromisan i izuzetno uporan

bo rac, a na doma}em ringu vodio je `estoke

bor be sa velikim asovima, od kojih najboqim

smatra one protiv Zvonka Vujina iz Zrewanina

i Jakova Bencuna iz Vaqeva. Nastupaju}i za

reprezentaciju Jugoslavije, pobe|ivao je

Rumu na Buziliku, ^eha Zofala i druge po -

znate boksere svog vremena.

Krajem {ezdesetih napustio je Partizan i

pre{ao Vrbas, da bi se, po~etkom sedamdese -

tih, obreo u apatinskoj Mladosti, za koju je

odboksovao i wenu prvu i jedinu prvoliga{ku

sezonu 1971/72, posle ~ega je prestao aktivno

da se takmi~i.

U me|uvremenu je zavr{io najpre Vi{u trene -

rsku {kolu, a potom i Fakultet za fizi~ku

kulturu. Vi{e godina u Apatinu se uspe{no

bavio i trenerskim pozivom.

Jo`ef Olah, vi{egodi{wi as jugoslovenskog

ringa, danas je profesor fizi~kog vaspitawa

u Sredwoj gra|evinskoj {koli u Apatinu.

Laslo Luka~

NAJBOQI OD

OD PETORICE LUKA^A

Pri~a o ro|enoj bra}i u ringu, bar kad je o

vojvo|anskom boksu re~, nije ni{ta neobi~no.

Uostalom, dva najuspe{nija i najtrofejnija ne

samo vojvo|anska, nego i srpska i jugoslove -

[AMPIONI ZA NEZABORAV

147

Bez kompromisa: Jo`ef Olah (levo) u karakteristi~noj

akciji u ringu

nska borca, su upravo ro|ena bra}a, Slobodan

i Tadija Ka~ar.

U Subotici su, opet, svojevremeno za Spar tak,

sa mawe ili vi{e uspeha, nastupala ~ak peto -

rica ro|ene bra}e Romek – Lajo{, Bela, Josip,

Petar i Frawa, a u apatinskoj Mladosti su, u

prvoj polovini {ezdesetih, gotovo istovre -

meno, boksovali

Mi l o{ i A c o

Tankosi}, Jovo i

Ratko Mandi},

Labud i Ili ja

[kori}, Ilija i

Du{an Rodi}...

Kona~no , pe -

to rica ro|ene

bra}e su se bok-

som bavila i u

Temerinu. Re~ je

o bra}i Luka~ –

Mihaqu, Laslu,

Imreu, Vinceu i

I{tvanu.

Najuspe{niji je

bio Laslo koji je

uspe{nu kari-

j e r u z a p o ~ e o

1959. godine ,

pod nadzorom

trenera Matije Lepe{a, da bi velike rezul-

tate najavio 1962. kada je, u poluvelteru, prvi

put postao juniorski prvak Jugoslavije. Godinu

dana kasnije ponovio je taj uspeh, ovoga puta

kao veltera{.

Neposredno posle toga, pre{ao je u beogra -

dski Partizan, u kojem je ostao do kraja {ezde-

setih. Za to vreme, dva puta je bio seniorski

prvak Jugoslavije, 1965. u velteru i 1966. u

polusredwoj. Bile su to najblistavije godine u

wegovoj karijeri.

Po~etkom sedamdesetih je iz Beograda pre -

{ao u Zrewanin. Za tamo{wi Banat odboksovao

je nekoliko uspe{nih sezona, a onda se vratio

u rodni Temerin. Zaposlio se u fabrici

name{taja „Javor” u kojoj je, krajem pedesetih,

i izu~io stolarski zanat. Na`alost, tu, u fa -

b rici, je, sedamdesetih godina, tragi~no oko -

n~ao svoj `ivot.

Laslo Luka~, sjajan tehni~ar i veliki borac,

ostao je upam}en i kao naj uspe{niji bokser

ponikao u temerinskom Partizanu, jednom od

najboqih klubova u istoriji vojvo|anskog boksa.

Karoq Lajko

GOSPODIN U RINGU

Bokserski put je zapo~eo 1959. u Be~eju, a

dve godine kasnije ve} je bio ~lan Crvene

zvezde, da bi od 1965, pa do kraja karijere

1973, nastupao je za pan~eva~ki Dinamo.

Karoq Lajko je pa`wu bokserskih stru~waka

na sebe prvi put skrenuo 1960. godine, na

omladinskom prvenstvu dr`ave, na kojem je

postao najboqi jugoslovenski junior u pero-

lakoj. U dresu be~ejskog Bratstva i jedinstva

za koje je tada nastupao, ovaj uspeh je ponovio

i naredne 1961, s tim {to je ovoga puta bokso-

vao u poluvelteru.

Ni u toj kategoriji, ni u ne{to te`em ve -

lteru, sredinom {ezdesetih nije bilo ni

[AMPIONI ZA NEZABORAV

148

Posledwe pripreme: Laslo Luka~ kao ~lan

zrewaninskog Banata sa trenerom [andorom

Erde{om

malo lako postati najboqi jugoslovenski

senior. Jer, tu su bili sve sami asovi poput

Aleksan dra – [ugera Stankovi}a, Qubi{e

Mehovi}a, Petra Benedeka, Sveto -

mira Beli }a, Lasla Luka~a, Jovana

Yakule, Frawe Tama{ija...

Uprkos tome, Lajko je dva puta zare-

dom – 1966. i 1967. – bio jugoslove -

nski {amnpion u velteru. Na dr`avnom

prvenstvu trijumfovao je i 1969, ali

u polusredwoj.

Wegove borbe sa pomenutim asovima

i danas se prepri~avaju me|u odanim

pobornicima bokserskog sporta.

Na me|unarodnim takmi~ewima, me -

|u tim, naj~e{}e nije imao sre}e.

Na Balkanijadi u Beogradu 1966.

osvojio je bronzanu mededaqu. U borbi

za ulazak u fi na le izgubio je od najbo-

qeg turskog boksera svih vremena

Kemala Sandala, ina~e ~etvoro strukog

prvaka Balkana.

Wih dvojica su se, ponovo u polufi-

nalu Balkanskog prvenstva, srela i godinu

dana kasnije, ovoga puta na Sandalovom

terenu, u turskom gradu Istanbulu. Sandal je

ponovo pobedio.

U jedinom nastupu na evropskim {ampionati-

ma, u Bukure{tu 1969, ve} u prvom kolu se

namerio na odli~nog rumunskog borca Kova~a.

U~inio je sve da ga pobedi, ali nije uspeo.

Karoq Lajko je bio izuzetno koristan klu -

pski bokser. Sa Crvenom zvezdom je 1962. osvo-

jio nacionalni kup, a 1968. kada je Dinamo

prvi put postao ekipni prvak Jugoslavije, bio

je kapiten tog kluba.

Posebno je zanimqivo da na pan~e va~kom

ringu od 1965. godine, kada je do{ao u

Dinamo, do 1973. nije izgubio ni jedan jedi-

ni me~. Kad mu se to prvi put dogodilo,

odlu~io je da se definitivno po vu~e!

Jo{ za vreme aktivnog bavqewa sportom ste -

kao je zvawe vi{eg trenera boksa. Kasnije je

postao i savezni bokserski sudija, a zatim

profesor fizi~kog vaspitawa u pan~eva~koj

Gimnaziji „Uro{ Predi}”.

O~igledno, pored izuzetno visokih takmi -

~arskih do meta, kakvim mo`e da se pohvali

malo boksera, ne samo u nas, Karoq Lajko koji

danas ̀ ivi u Pan~evu, jedna je od najkompletni-

jih li~nosti ne samo vojvo|anskog, ve} i sr p -

skog boksa.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

149

Profesor i na ringu i u `ivotu: Karoq Lajko (desno) u me~u sa

Frawom Tama{ijem

Arif Ibrahimovi}

LAKONOGI KONTRA[

Arif Ibrahimovi}, dvostruki juniorski i

dvo struki seniorski prvak Jugoslavije i vice -

{ampion Balkana, ro|en je u Ni{u, 1946.

godine. Boksersku slavu je, me|utim, stekao

kao ~lan Spartaka iz Subotice, u koju je s

porodicom preselio kao devetogodi{wi

de~ak, dakle 1955.

U Spartakovu

boksersku salu

prvi put je u{ao

1962. Iskusni

bokserski vuk

Pi{ta En gel -

breht je u crnpu -

rastom 16-ogo di -

{wem mo m ~i}u,

ku ra ̀ nom, a uz to

i levo ru kom, od -

mah pre po znao

„{tof” od ko jeg

se mo`e napra -

viti do bar, mo -

`da ~ak i vr hu -

nski bok ser.

Da se nije pre -

vario, po ka za lo

je ve} omla di -

nsko pr ven s tvo

Ju go slavije 1962. na kojem je Arif bio naj -

boqi u bantamu. Titulu omla din skog pr vaka

Jugo slavije je, u istoj kategoriji, osvojio i

godinu dana docnije.

Bantam }e, prakti~no do kraja karijere, biti

wegova kategorija. U woj je 1963. sa tek napu -

wenih 17 godina, debitovao i u seniorskoj eki -

pi Spartaka, u koju ga je iskusni Engelbreht

odmah uvrstio.

Od tada, pa do 1972. kada je boksu defini-

tivno rekao zbogom, nanizao je stotine me -

~eva, vojuju}i sa svim velikim jugoslovenskim

bantama{ima tog vremena. Kao pobednik je

izlazio iz okr{aja za pam}ewe sa Qubinkom

Veselinovi}em, Jovanom Pajkovi}em, Mio dra -

gom Omerovi}em, Osmanom Amzi}em, Bra -

nislavom Mirkovi}em, Mahmutovi}em i dru -

gim velikim asovima.

Ipak, najdu`e }e se pamtiti wegove ~uvene

borbe sa trostrukim jugoslovenskim i dvo stru -

kim balkanskim {ampionom, Janetom Bahti ja -

revi}em iz ni{kog Radni~kog.

To {to su oba bila Ni{lije, dakle zemqaci,

nije ni malo uticalo na `estinu duela ove

dvojice boraca. Oba su bili levaci, imali su,

dakle, kontra-gard, oba su bili vrhunski

tehni ~ari, pa su wihovi okr{aji bili pravi

praznik za qubiteqe boksa.

U wima su, dabome, pobe|ivali i jedan i drugi,

a od borbi u kojima je on trijumfovao,

Ibrahimovi} posebno pamti onu u Trste niku,

1967. godine, kada je u finalu dr`avnog prve -

nstva bio boqi od „ve~itog rivala” i prvi put

osvojio titulu seniorskog {ampiona Jugo slavije.

Najboqi jugoslovenski senior u bantamu bio

je i naredne, 1968. godine.

Najve}i me|unarodni uspeh ostvario je na

Balkanijadi u Istanbulu 1967. kada je osvojio

srebrnu medaqu. U polufinalu je nadvisio

In|esua iz Turske, a u finalu je izgubio od

[AMPIONI ZA NEZABORAV

150

Vedeta Spartaka: Arif Ibrahimovi} (levo) u

me~u sa Radivojem Kolarovi}em iz Vojvodine

Rumu na Gi`ua koji je te godine, u Rimu, postao

i prvak Evrope.

Dva puta je nastupio i na evropskim prve -

nstvima, prvi put u Rimu 1967, a drugi put u

Bukure{tu 1969. godine.

U glavnom gradu Italije je, u prvom kolu,

pora`en od isto~nog Nemca Ketelhuta, a u

rumunskoj prestonici, tako|e u prvoj borbi,

od doma}eg boksera Dumitreskua koji je ka -

snije osvojio zlatnu medaqu.

Karijeru je zavr{io u Spartaku 1972. Posle

toga, tri godine je proveo u Nema~koj, a onda

se vratio u Suboticu, gde je radio kao voza~ki

instruktor.

Arif Ibrahimovi}, dvostruki omladinski

i seniorski prvak Jugoslavije i vice{ampion

Balkana danas je penzioner u Subotici.

Josip Merkovi}

NESU\ENI FUDBALER

Iako je ro|en u Novom Sadu 1943, Josip

Merkovi}, dvostruki seniorski prvak Jugo -

slavije, odrastao je u Ba~kom Petrovom Selu.

Ono {to ga, dabome uz uspehe koje je postizao,

izdvaja od ostalih vojvo|anskih asova jeste to

{to u bokserskoj karijeri nije odboksovao ni

jedan omladinski me~!

Zapravo, Merkovi} sa boksom do 1962. kada

je, kao izuzetno talentovan 19-ogodi{wi fu -

dbaler iz be~ejskog Bratstva, za koje je do tada

igrao, doveden u suboti~ki Spartak, nije imao

apsolutno nikakve veze, a najmawe je ra zmi -

{qao o tome da postane bokser.

Slu~aj je, me|utim, hteo da svrati u salu u

kojoj su trenirali bokseri Spartaka u kojem

je, krajem ~etrdesetih, wegov zemqak iz Ba -

~kog Petrovog Sela Gustav Bor{o{, bio jedan

od najistaknutijih takmi~ara.

Iako je tada imao 20 godina i sve uslove da

napravi dobru fudbalsku karijeru, Merkovi}

je ipak prihvatio predlog Pi{te Engelbrehta

da se oku{a i u boksu. Spartaku je nedostajao

te{ka{, a iskusni trener je procenio da bi

atletski gra|eni momak iz Ba~kog Petrovog

Sela to mogao da postane.

Nije se prevario. Merkovi} je ubrzo defi -

nitivno napustio fudbal i ve} u jesen te go -

dine debitovao je u prvoj postavi suboti~kog

kluba, za koji je nastupao sve do 1973.

Prvih godina je boksovao u te{koj, posti ̀ u -

}i vrlo dobre rezultate. Uz ostale, polazilo

mu je za rukom da pobedi i zaista velike

asove, poput Obrada Sretenovi}a.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

151

Do posledweg daha: Me~evi Josipa Merkovi}a (desno) i Antuna

Vuku{i}a uvek su obilovali uzbu|ewima

Ipak, najve}e uspehe je postigao u drugoj po -

lo vini {ezdesetih, kada je nastupao u polu -

te{koj, u kojoj je, dva puta zaredom, osvojio

titulu {ampiona Jugoslavije.

Prvi put mu je to uspelo 1967, kada je, u neza -

boravnoj finalnoj borbi, pobedio Antona

Vuku{i}a iz Borova. Bio je to zaista besko -

mpromisan okr{aj dvojice fajtera, u kojem je

ringovni sudija obojici brojao po tri puta!

Na kraju, sudije su pobedu dodelile Merko vi -

}u, a o tome koliko je borba bila izjedna ~ena i

koliko je publika bila odu{evqena, najboqe go -

vori podatak da se, neposredno posle we, na ring

popeo slavni jugoslovenski fudbalski as, tada

trener nema~kog Bajerna Zlatko ^ajkovski, koji

je bio gost na finalnim me~evima dr`av nog

prvenstva. On je, po{to je prethodno ~estitao

Merkovi}u, pri{ao Vuku {i}u i, skinuv{i sa

ruke svoj zlatni ~asovnik, poklonio mu ga.

Za veliku borbenost i za utehu!

Drugi put Merkovi} je postao jugoslovenski

{ampion naredne 1968. po{to je u finalu

pobe dio Radovana Bisi}a iz bawalu~ke Sla vije.

Tokom sezone 1970/71. bio je ~lan apatinske

Mladosti, pomogav{i ovom klubu da, jedini

put u svojoj istoriji, postane prvoliga{. U

posledwem me~u kvalifikacija, protiv Bo -

rova, ponovo se sreo sa Vuku{i}em. Bila je to

neponovqiva borba dvojice velikih asova iz

koje je Merkovi}, ponovo iza{ao kao pobed-

nik, donev{i Apatincima poene koji su ih

direktno odveli u elitno jugoslovensko bo -

ksersko dru{tvo.

Za Spartak je nastupao do 1973, kada se defi -

nitivno povukao. Josip Merkovi}, dvo struki

prvak Jugoslavije je danas penzioner u Subotici.

Mirko Anteq

IZME\U PARLOVA I VUJKOVI]A

Mirko Anteq koji je ro|en 1950. u Zemqu, u

Republici Srpskoj, pripada dugom i bogatom

nizu jugoslovenskih {ampiona koji su stasali

u suboti~koj {koli boksa, utemeqenoj prvih

poratnih godina.

U salu za trening boksera Spartaka je, do du -

{e, prvi put u{ao 1966. kad je imao ve} 16

godi na. Rekosmo ve}, jer je to za suboti~ke

prilike bilo dosta kasno. Frawa Tama{i je,

recimo, po~eo sa 13, a Dragomir Vujkovi} sa

14 godina.

Anteq se takmi~io ukupno devet godina, sve

do 1975. Najve}i uspeh koji je u tom vremenu

[AMPIONI ZA NEZABORAV

152

Me|u najboqima: Mirko Anteq (desno) posle jedne od

mnogobrojnih pobeda

postigao, bilo je osvajawe titule seniorskog

prvaka Jugoslavije, u sredwoj kategoriji, 1971.

godine.

U toj kategoriji je, do tada, suvereno vladao

neprikosnoveni Mate Parlov. Kad je on pre -

{ao u polute{ku, Antequ se ukazala prilika

koju nije propustio.

Osvajawem titule dr`avnog prvaka kao da je

najavio da }e zvawe najboqeg sredwa{a Jugo -

sla vije ubudu}e biti rezervisano sa Subo -

ti~ane. U narednih pet godina ga je, naime,

osvajao Anteqov mla|i klupski drug Vujkovi}.

Jednom je bio i predstavnik na{e zemqe na

Bal kanijadi. Bilo je to u Podgo ri ci, te 1971,

najuspe{nije godine u wegovoj kari jeri.

Tada je osvojio bronzanu medaqu. U ~etvrt-

finalu je pobedio Teku~anua iz Rumunije, a u

polufinalu izgubio od Kirkova iz Bugarske.

U ekipnim susretima i na drugim me|unaro-

dnim turnirima vi{e puta je obla~io dres

reprezentacije Jugoslavije.

Mirko Anteq i danas `ivi u Subotici, gde

radi kao bokserski trener. Porodi~nu bo -

ksersku tradiciju nastavio je i wegov izuzetno

talentovani sin Tomislav.

Zlatko Milosavqevi}

„GROF” OD PAN^EVA

Zlatko Milosavqevi}, prvak Balkana, vi{e -

struki jugoslovenski {ampion i standardni

reprezentativac, po~eo je da boksuje u ro -

dnom Osijeku, 1959. Tada je imao svega 12

godina.

Juniorski prvak Jugoslavije u muvi postao je

1965. Ve} tada je nosio nadimak „Grof” koji

}e ga pratiti tokom cele karijere. Jo{ je bio

~lan osije~ke Slavonije kada je, 1968, prvi put

postao i najboqi jugoslovenski muva{ u seni -

orskoj konkurenciji, pobediv{i nok-autom do

tada neprikosnovenog Branislava Mirkovi}a –

Maligana, iz Crvene zvezde.

Bio je to jedini nok-aut u Mirkovi}evoj

bogatoj karijeri, a Milosavqevi} je, posle ove

pobede, zauzeo wegovo mesto u reprezentaciji

Jugoslavije.

Titulu dr`avnog prvaka osvojio je jo{ je -

dnom, ali u bantamu. To mu je po{lo za rukom

1972. kada je ve} bio standardni prvotimac

pan~eva~kog Dinama, u koji je, u me|uvremenu,

pre{ao.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

153

Opro{taj: Zlatko Milosavqevi} (prvi s leva) kao ~lan reprezentacije

Jugoslavije u Rijeci 1975.

Najve}e uspehe u karijeri ostvario je pre -

dstavqaju}i Jugoslaviju na Balkanskim {ampi-

onatima.

Na tom takmi~ewu je debitovao 1969. u ru -

mun skom gradu Galcu, u muvi. Osvojio je sre-

brnu medaqu.

Dve godine kasnije, u onda{wem Titogradu, a

dana{woj Podgorici, bio je jo{ uspe{niji.

I daqe je bio muva{, a polufinalnoj borbi

bio je boqi od Nikolaua iz Rumunije. Ni Kru -

mov iz Bugarske, s kojim se borio u fi nalu,

nije mu tada bio dorastao, pa se okitio zla -

tnom medaqom i titulom balkanskog {ampi -

ona.

Na Balkanijadi odr`anoj u turskoj prestoni-

ci Ankari 1972. nastupio je kao bantama{ i

imao ukupno tri borbe. Dve je dobio, a jednu

izgubio.

U ~etvrtfinalu je glatko tukao Morarua iz

Rumunije, a u polufinalu Huqarisa iz Gr~ke.

U finalu je izgubio od doma}eg boksera

Memeta Kumove, pa mu je tako pripala i druga

srebrna balkanska medaqa.

Plavi dres jugoslovenske reprezentacije je,

{to u ekipnim me~evima, {to na raznim turni -

rima, obla~io gotovo celu jednu deceniju – od

sredine {ezdesetih do polovine sedam de -

setih godina.

Od reprezentativnog dresa se oprostio u

me ~e vima na{e i finske reprezentacije, odr -

`a nim u wegovom rodnom Osijeku i u Rijeci, u

februaru 1975.

U dresu Dinama boksovao je do 16. aprila

1977. Tog dana je u prvenstvenom me~u pobe-

dio Stefanova iz beogradskog Radni~kog i

oprostio se aktivnog bavqewa boksom.

Zlatko Milosavqevi} – „Grof” je i po za -

vr{e tku bokserske karijere ostao u Pan~evu,

gde i danas `ivi.

Geza Tumbas

PRERANO ZBOGOM

Kada je 1969. prvi put kro~io u salu za tre -

ning boksera Spartaka Geza Tumbas je imao

svega 12 godina. Pet godina kasnije postao je

stan dardni prvotimac „plavih golubova”, naj -

~e{}e nastupaju}i u lakoj kategoriji.

Tokom bokserskog stasavawa vodili su ga Grgo

Nim~evi}, Slobodan Naumovi} i Jencika Gereg.

Od svakog je, dabome, nau~io pone{to {to }e

mu biti dragoceno tokom bokserske karijere.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

154

Vreme pobeda: Gezi Tumbasu (desno) je 1980. bila

najuspe{nija godina u karijeri

Najboqa bokserska godina bila mu je 1980.

kada je postao seniorski prvak Jugoslavije u

lakoj kategoriji.

Te godine je kao ~lan jugoslovenske repre -

zentacije nastupio i na Olimpijskim igrama u

Moskvi. U prvoj borbi je savladao Normana

Stivensa iz Australije, posle ~ega se plasi -

rao u ~etvrtfinale.

Da je i tu pobedio, osvojio bi bar bronzanu

medaqu. Nije, me|utim, uspeo, jer je olimpi -

jski {ampion, Kubanac Angel Herera za wega

bio previ{e jak protivnik.

Te godine je u~estvovao i na Balkanijadi u

bugarskom gradu Perniku. Osvo jio je bronzanu

medaqu. U polufinalu je izgubio od velikog

bugarskog asa tog vremena Emila ^uprenskog.

Uz ostalo, bio je i pet puta seniorski prvak

Vojvodine, a vi{e puta je, {to u ekipnim su -

sre tima, {to na me|unarodnim turnirima,

nastupao u dresu reprezentacije Jugoslavije.

Iako je imao svega 24 godine, Geza Tumbas koji

i danas `ivi u Subotici, je boksom pre stao da

se bavi 1981, iz porodi~nih razloga, i to ba{ u

trenutku kad je mogao da po s ti gne mnogo, mnogo

vi{e od onog {to je postigao.

Nikola Agoti}

VICE[AMPION BALKANA

Nikola Agoti} je boksom po~eo da se bavi u

zrewaninskom Banatu, 1973. Tada je imao 16

godina i, kao i svi bokseri tog kluba, ma{tao

da dostigne slavu wegovog najuspe{nijeg ~lana

svih vremena Zvonka Vujina.

Kao ni ostali, ni on u tome nije uspeo, ali je,

u drugoj polovini sedamdesetih i prvoj polo -

vini osamdesetih godina, bio jedan od naj zna -

~ajnijih jugoslovenskih boksera u najlak{oj

kategoriji.

Kao ~lan Banata dva puta zaredom – 1973. i

1974. – bio je najboqi jugoslovenski junior u

papiru. Posle toga promenio je sredinu i pre-

selio se u pan~eva~ki Dinamo.

Svoje najzna~ajnije me|unarodno odli~je,

srebrnu medaqu na Balkanskom {ampionatu,

osvojio je u Sofiji 1975. U polufinalu je

pobedio Tur~ina Karanahanoglua, a u finalu

izgubio od doma}eg borca Fuyayijeva.

U drugoj polovini sedamdesetih, najblistavi-

ji trenutak mu je bio nastup na tradicio nalnoj

„Zlatnoj rukavici” 1977. kada je pobedio

Kubanca Moralesa i vrlo hrabro se supro -

stavio evropskom prvaku Nemcu Gejlihu.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

155

Balkansko srebro: Nikola Agoti} (desno) je, uz ostalo,

osvojio i srebrnu medaqu na Prvenstvu Balkana

Sudijska odluka u toj borbi bila je 3:2 za

Gejliha, mada mnogi misle da je Agoti} zaslu -

`io da bude progla{en za pobednika.

Titulu seniorskog prvaka Jugoslavije osvojio

je 1984.

Boksovao je sve do 1988, dakle ukupno 15

godina. Danas Nikola Agoti} `ivi u Pan~evu,

gde je ostao po zavr{etku sportske karijere.

Dragutin Ili}

RO\ENI POLUSREDWA[

Dragutin Ili},

verovatno najbo-

q i k i k i n d s k i

bokser svih vre-

mena, je u ringu

proveo vi{e od

jedne decenije, a

g o t o v o s v o t o

vreme je uglavnom

boksovao u istoj –

polusredwoj ka -

tegoriji. U woj je

ostvario svoje

najve}e uspehe, i

kao junior, i kao

senior. Re~ju, bio

je ro|eni polu -

sredwa{.

Po~eo j e kod

poznatog kiki -

ndskog boksera, trenera i bokserskog entuzi-

jaste Stojana Gra sti}a koji je u wemu, vi`qas-

tom i vrlo pokre tqivom, odmah prepoznao

vanserijski talenat.

Na pragu punoletstva, 1974. godine, pobedio

je na juniorskom prvenstvu Jugoslavije. Poto -

wi reprezentativac iz kragujeva~kog Radni -

~kog i vi{estruki seniorski prvak dr`ave

Velimir Jevti} je i tada va`io za opasnog

udara~a, ali ga je Ili} u finalu nadmudrio i

postao juniorski {ampion dr`ave.

Kikinda je tada bila drugoliga{, pa je Ili}

re{io da napusti svoj grad i oku{a se u prvo -

li ga{kom dru{tvu. Pre{ao je u pan~e va~ki

Di namo za koji je odboksovao nekoliko do -

brih sezona, pa potom u beogradski Radni~ki,

gde je ostva rio niz zapa`enih pobeda. ^inio

je to, naj ~e{}e, sjajnom taktikom i bokser-

skim zna wem. U to vreme je tukao sve vrhu -

nske doma}e polu sred wa{e, kakav je, recimo,

bio @ivorad Jeli sijevi} (Crvena zvezda),

dr`avni prvak i osvaja~ bronzane meda qe na

Evropskom prvenstvu.

Ili} je, u vi{e navrata, nastupao i za repre -

zentaciju Jugoslavije. U plavom dresu je, uz

osta lo, tri puta boksova protiv repre zenta -

cije SAD.

Ipak, titulu najboqeg jugoslovenskog polu -

sredwa{a u seniorskog konkurenciji osvojio

je u dresu Kikinde, u koju se vratio 1984, da -

kle posle ravno jedne decenije provedene u

drugim klubovima. Osvajawe ove titule je,

ujedno, bilo i wegov najve}i uspeh.

Po zavr{etku bokserske karijere, Dragutin

Ili} je po~eo da se bavi ugostiteqstvom i

postao jedan od poznatijih kikindskih ugosti -

teqa. Pre nekoliko godina sa porodicom je

odselio u Kanadu, gde i danas `ivi.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

156

Na po~etku karijere: Dragutin Ili} se

trenerom Stojanom – Stojom Grasti}em

Jovan Crnokrak

BORAC BEZ MANE I STRAHA

Iz Zadra, u kojem je ro|en 1960. godine,

Jovan Crnokrak je u Novi Sad stigao kao

omla dinski prvak Hrvatske u gimnastici,

nameran da u novosadskom Partizanu, kod

tre nera La zara Krsti}a, nastavi karijeru

gimnasti~ara.

Uskoro se, me|utim, obreo u Bokserskom

klubu Vojvodina. Impresioniran uspesima

koje su, u drugoj polovini sedamdesetih, po -

stizala bra}a Ka~ar, i sam je po~eo da trenira

boks. Sjajne fizi~ke predispozicije koje je

posedovao i ve} formirana sportska kultura

su mu u tome bili dragoceni.

Vrlo brzo, ve} 1979. postao je omladinski

prvak Jugoslavije u velteru, da bi, odmah za -

tim, postao standardni ~lan seniorske ekipe

Vojvodine, zapo~ev{i tako uspe{nu karijeru,

tokom koje }e, gotovo celu deceniju, biti je -

dan od vode}ih jugoslovenskih boksera u ve -

lteru i polusredwoj.

Titulu seniorskog {ampiona dr`ave osvojio

je 1985. godine.

Tokom karijere vi{e puta je nastupao u

pla vom dresu reprezentacije Jugoslavije,

ostvariv{i izvanredne rezultate. U tim na -

stupima ovaj borac bez mane i straha pobe -

|ivao je rivale iz Kube, Bugarske, Rumunije,

Ma|ar ske...

Ipak, najdu`e }e se pamtiti tri nastupa za

plavu selekciju u me~evima sa reprezentaci-

jom SAD. U sva tri Jovan Crnokrak je pobedio

svoje rivale sa druge strane Atlantika.

Na doma}em ringu odboksovao je mnogo

borbi za nezaborav, posebno protiv velikih

majstora wegovog vremena, kakvi su bili Sre -

ten Mirkovi},

Dragan Vasi qe -

vi} , Slo bodan

V r s a j k o v i } ,

\or|e Petro ni -

jevi}, Bilali}...

Uporedo sa ba -

vqewem boksom,

zavr{io je i no -

vo sadski Faku -

ltet za fizi~ku

kulturu. Wegov

diplo mski rad o

upotrebi za{tit-

nih maski u boksu

bio je pionir ski

stru~no-istra -

`iva~ki poduhvat

u toj oblasti.

Pod kraj osam -

de setih je oti -

{ao u Be~, gde je

boksovao i bio

trener. Jedan od

wegovih zapa`e -

nijih me~eva iz tog vremena, bio je onaj sa

Ri~ijem Vutholom, koji je bio tre}i na

Olimpi jadi u Seulu. U Kelnu, u izvanrednoj i

sasvim izjedna~enoj borbi, Vuthol je pobedio

odlukom sudija 3:2.

U Be~u u kojem je ostao i posle toga, Crno -

krak je i zavr{io boksersku karijeru, rade}i

daqe kao sportski instruktor.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

157

Uvek borbeno: Jovan Crnokrak sa trenerom

Du{anom Bo`ani}em uo~i po~etka jedne borbe

Branko Kova~evi}

MOGAO MNOGO VI[E

Branko Kova~evi} je u ringu proveo svega pet

godina – od 1981. do 1986. Da je ostao du`e,

sigurno bi ostvario mnogo, mnogo zna~ajnije

rezultate. I ovako je, me|utim, imao nekoliko

sjajnih uspona koji su mu obezbedili mesto

me|u zna~ajnijim vojvo|anskim borcima od

Drugog svetskog rata do danas.

To zaista ne treba da ~udi, jer je bio prosto

„ro|en” za boks. Imao je sjajnu brzinu, visinu,

sna`an udarac, izvanrednu tehniku i, iznad

svega – visprenost.

Boks je po~eo da trenira relativno kasno, kao

17-ogodi{wak, po{to se prethodno, svestrano

talentovan, uspe{no bavio drugim spor tovima.

Zbilo se to 1981, a ve} naredne godine postao

je juniorski prvak Jugoslavije u polute{koj.

Seniorski prvak Jugoslavije, tako|e u polu -

te{koj, postao je 1985, neposredno po po -

vratku iz vojske. Tada je pobedio i renomira-

nog jugoslovenskog reprezentativca Peru

Tadi}a iz Pule i preoteo mu mesto u dr`avnoj

reprezentaciji, najaviv{i tako blistavi bo -

kserski put.

Iste te godine, predstavqao je Jugoslaviju na

Balkanskom prvenstvu u Sofiji i ostvario

najve}i uspeh u karijeri. Osvojio je zlatnu

medaqu. Na putu ka tituli {ampiona Balkana

pred wim su oru`je polo`ili Bugarin Krumov

i Rumun Kazaku.

Pored Tadi}a, u to vreme je, uglavnom uspe -

{no, odmeravao snagu i sa svim drugim jugo -

slovenskim asovima u polute{koj. Sa olimpij -

skim {ampionom Bawalu~aninom Antom

Josipovi}em je, tako, boksovao nere{eno, a

repre zentativca Milivoja Ba{i}a je pobe -

|ivao...

Nijedan doma}i as nije nije s wim bezbri -

`no ulazio u ring, a ve}ina ga je napu{tala

pog nu te glave.

U ekipnom takmi~ewu za Vojvodinu je ~esto

nastupao i u te{koj kategoriji. I tu je, mada je

kao klasi~an polute{ka{, bio mnogo lak{i od

kolosa s kojima se nadmetao, postizao odli~ne

rezultate, pobediv{i, uz ostale, i repreze -

ntativce Bo{waka, Andri}a...

Borba s Milenkom Andri}em mu je, po oce-

nama mnogih, bila najboqa u celoj karijeri.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

158

Prerano oti{ao: Branko Kova~evi} (desno) iskoristio je

tek deo svog nesvakida{weg dara

Boksu je, iznenada, rekao zbogom 1986. pred

Olimpijske igre u Seulu, kada je ima svega 23

godine i kada je, kao velika nada, tek trebalo

da krene ka pravim zvezdanim visinama. Po -

slo vi su ga odveli u Budimpe{tu gde je proveo

nekoliko godina. Danas je uvek popularni

„Dripac” ponovo u svom Novom Sadu.

[andor Kri{to

@AL ZA OLIMPIJADOM

Odluku da se bavi boksom Kikin|anin [a -

ndor Kri{to doneo je u leto 1980. Tada je

imao 16 godina, a scena koju je gledao na

televiziji bila je za wega o~aravaju}a: sa

visoko uzdi gnu tim rukama, na najvi{u stepe -

nicu pobedni~kog postoqa moskovske Oli -

mpi jade peo se na{ najve}i bokser svih vre-

mena Slobodan Ka~ar, da bi, odmah zatim,

usledilo podizawe jugo slo venske trobojke i

intonirawe na{e himne.

Gledaju}i taj veli~anstveni prizor, Kri{to

je po~eo da sawa dan kada }e i sam oti}i na

Olimpijske igre i popeti se na pobedni~ko

postoqe. Nije mu se, na`alost, posre}ilo i taj

san je ostao nedosawan.

Istina, osam godina posle prvog ulaska u

ring, bio je kandidat za Olimpi jadu koja je

1988. odr`avana u Seulu. Pred nost je,

me|utim, dobio vi{estruki jugo slovenski i

evropski {ampion Qu bi{a Simi}, a tada

24-ogodi{wem Kikin|aninu nije preostalo

ni{ta drugo nego da strpqivo sa~eka novu

priliku.

Uo~i Olimpijskih igara u Barseloni 1992.

Simi} je ve} odavno bio profesionalac, a

Kri{to u lakoj kategoriji u na{oj zemqi nije

imao ozbiqnijeg konkurenta. Bio je, dakle,

siguran putnik, ali su usledile me|unarodne

sankcije koje su, suprotno samoj prirodi

sporta, primewene i na na{e sportiste, pa se

ni Kri{tov olimpijski san nije ostvario.

Po~etkom devedestih bio je na{ najboqi bo -

kser u lakoj, u kojoj je, tri puta zaredom, osva jao

titulu seniorskog prvaka Jugoslavije (1992,

1993, 1994). Na prvenstvu odr`anom No vom

Sadu 1993, pro gla{en je za najboqeg u~esnika.

Najve}i me|unarodni uspeh ostvario je na

Balkanskom {ampionatu 1984. Dospeo je do

finala, gde ga je pobedio budu}i prvak Evrope

Bugarin Aleksandar Hristov. Kri{tou je, da -

kle, pripala srebrna balkanska medaqa.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

159

Neostvaren olimpijski san: [andor Kri{to posle jednog od

mnogobrojnih trijumfa

Pored mati~ne Kikinde, tokom karijere na -

stupao je i za bawalu~ku Slaviju i beogradski

Radni~ki.

Zbog povrede koju je zadobio u saobra}ajnoj

nesre}i u Kikindi, u kojoj i danas `ivi, 1994.

je morao da napusti ring. Mada je tada imao

ve} 30 godina jo{ nije nameravao da boksu,

svojoj najve}oj sportskoj qubavi, ka`e zbogom,

ali su ga okolnosti na to primorale.

U se}awu qubiteqa plemenite ve{tine ostao

je upam}en kao hrabar, beskompromisan,

ozbiqan i uvek dobro pripremqen borac i

dostojan rival i najve}im majstorima ringa.

Ipak, kada je o [andoru Kri{tou re~, ostaje

seta zbog toga {to ga je nepovoqan sticaj oko -

lnosti omeo da svoj nesvakida{wi talenat i

velike mogu}nosti kruni{e jo{ zna~ajnijim,

posebno internacionalnim odli~jima.

Geard Ajetovi}

OD [PICER

BA[TE DO LIVERPULA

^udni su putevi Gospodwi. Ni zemaqski,

me|utim, nisu ba{ sasvim jednostavni. Da li

nam neko, iz beskona~nog prostora iznad pla -

nete na kojoj `ivimo, odre|uje ko }e gde, i

kada, krenuti ili {ta }e s wim biti, tajna je

~ije re{ewe ~ovek tra`i vekovima, mileniju-

mima... Da li }e ga ikada na}i, tako|e je tajna,

uprkos staroj izreci „da se zaklela zemqa

raju da se sve tajne znaju”.

Ti ~udni putevi otvorili su se i bokseru

Geradu Ajetovi}u, na{em najboqem pesni~aru

posledwe decenije, i on wima kora~a. Istina,

ne jo{ onim naj{irim i cve}em posutim. No,

svako ko kroz ̀ ivot kora~a kr~e}i put ispred

sebe ~vrstim pesnicama, mora unapred da

ra~una da se do svetskih bulevara i svetala

koja paraju nebo, ne sti`e lako. „Per aspera, adastra”, ili „Preko trwa, do zvezda”, kako sugovorili stari Latini.

Ajetovi} je ka zvezdama krenuo pre otpri-

like jedne decenije, stazicama poznate [pi -

cer ba{te u Beo~inu. Na wih ga je doveo po -

znati lovac na bokserske talente Stevan

Pa{}an, ~ovek koji, ve~ito, stvara nove mlade

ratnike ringa.

Tako je, jednog sada ve} prili~no davnog

dana, Pa{}an u sportsku rubriku novosadskog

„Dnevnika” doveo jednog „na lonac” o{i{anog

klinca, crnpurastog i prili~no `goqavog.

„Napi{ite pri~icu o ovom de~aku”, rekao je,

o~igledno potpuno ube|en u ono {to govori.

„Tek mu je deset godina, a ja vam garantujem da

}e biti odli~an bokser.”

Novinari, svikli odavno na neodmerenost

trenera kad je o wihovim pulenima re~, su se

zgledali sa dosta skepse, ali su pristali da

zabele`e pri~u koju je, znatno vi{e, pri~ao

Pa{}an, nego srame`qivi mali{an, koji }e,

ne{to kasnije, tako gromovito progovoriti u

magi~nom ~etvorouglu.

Karijeru je, naravno, otpo~eo pod budnim

okom Pa{}ana, od kojeg je u~io osnove pesni -

~ewa. Tr~ao sa ostalim beo~inskim klincima u

[picer ba{ti, uve`bavao direkte, kro{ee i

aper kate u ne ba{ reprezentativnoj sali, do

izne moglosti udarao po ko`nim yakovima,

ve`bao {ado-boks, gotovo do besvesti spa -

[AMPIONI ZA NEZABORAV

160

ringo vao... Sve ~e{}e je bio u ringu i, naravno,

skretao pa`wu na sebe.

„Ima jedan sjajan klinac u Beo~inu, `goqav

dodu{e, ali brz kao muwa. I sr~an”, bio je

glas koji je, najpre tiho, a onda sve glasnije

po~eo da ga prati.

Po~eo je, naravno, i da pobe|uje. I svoje

vr{wake, ali i starije, znatno iskusnije riva -

le. Sa svakom pobedom samopouzdawe mu je

bilo ~vr{}e, a vera da }e u boksu jednom

napraviti ne{to veliko nepokolebqivija.

Prvi veliki uspeh upisan u takmi~arskoj

kwi`ici beo~inskog juno{e vezan je za Evro psko

kadetsko prvenstvo, odr`ano u Bitoqu 1997.

Bio je tre}i. Ve} naredne godine, u Argentini,

popeo sa na drugu, srebrnu stepenicu pobe -

dni~kog postoqa, ovoga puta na Svetskom juni -

orskom prvenstvu. Tre}i korak mu se pozlatio.

Na Evropskom juniorskom prvenstvu, 1999. u

Rijeci, osvojio je titulu {ampiona „starog ko -

ntinenta”! Sad vi{e niko nije trebao da go vori

umesto wega. Zvezde koje je po~eo da do ti~e,

dale su mu pravo da to ~ini sam.

„Eto, obe}ao sam da }u se, svake godine, pe -

wa ti za stepenicu vi{e i ostvario sam obe}a -

we. U ovom trenutku od mene, uveren sam,

nema sre}nijeg ~oveka”, rekao je, neposredno

po povratku iz velike jadranske luke koja je,

mada odavno ne tako blagonaklona kao nekad,

ipak morala da slu{a jugoslovensku himnu.

Zahuktali momak je imao idola i to nije krio.

„Princ Nasad Haman! On je spoznao sve tajne

boksa. On je umetnik u ringu, udara opasno, brz

je poput muwe... Voleo bih da budem kao on.”

U posledwoj godini pro{log i prvoj godini

novog veka, oku{ao se kao senior. Na Oli -

mpijadi u Sidneju je, na`alost, eliminisan u

prvom kolu, pa je ostalo zabe le`eno samo da

se, preko wega kao jedinog predstavnika, na{

boks posle decenije izbivawa (na{ih boksera

nije bilo na Olimpijadama u Barseloni 1992.

i Atlanti 1996) vratio na najve}u pla netarnu

sportsku smotru. Za razliku od Sid ne ja, na

Medite ranskim igrama, u Tunisu 2001, osvo-

jio je bronzanu medaqu.

U me|uvremenu, iz Beo~ina je pre{ao u

novosadsku Vojvodinu i nanizao vrlo rasko -

{nu nisku titula dr`avnog prvaka, od pionir -

ske, preko kadetske i junorske, do seniorske

konkurencije. Imao je mnogo me~eva, a malo

[AMPIONI ZA NEZABORAV

161

Ne odustaje od velikih snova: Geard Ajetovi} jo{ veruje da

}e postati {ampion i u profesionalnom boksu

godina, a ring je vrlo retko napu{tao pognute

glave. U na{em, na`alost, posrnulom boksu

postao je najsvetlija ta~ka. Ime mu je izgo-

varano s po{tovawem ne samo kod nas, ve} i u

inostranstvu, gde su wegovi nastupi i trofe-

ji koje je osvajao bili veoma zapa`eni.

Kada je prvi put rekao da se zasitio amater-

skog boksa, ipak je ostavio mogu}nost da na -

stupi na Olimpijadi u Atini 2004. i poku{a da

osvoji medaqu, pa tek onda krene u neiz ves ne

vode profesionalnog boksa. Ta mogu }nost se,

me|utim, nije ostvarila. U prole}e 2003. se,

zajedno sa Pa{}anom, otisnuo u profi kamp u

Liverpulu.

„Moje su ambicije velike. @elim da najpre

osvojim titulu evropskog, a posle toga da

juri{am i na titulu svetskog prvaka”, govorio

je obrazla`u}i odluku da postane profe-

sionalac.

Do danas mu se taj san nije ostvario, iako je

kao profesionalac, u rasponu od poluvelter,

do polusredwe kategorije, imao ukupno devet

borbi i svih devet dobio, od ~ega ~etiri pre

posledweg zvuka gonga.

„Nisam, na`alost, imao dovoqan broj me~e -

va, ali ne svojom krivicom. Ne `elim da to

zvu~i prepotentno, ali malo je boksera koji

smeju da mi iza|u na megdan. Ipak, ne odusta-

jem ni od jednog od moja dva sna, dakle ni o

titule evropskog, ni od pojasa svetskog {ampi -

ona. Treniram pakleno i sawam da za jednu od

titula boksujem u Novom Sadu, pred mojima

Beo~incima i Novosa|anima.”

Ho}e li se, u beskrajnom ukr{tawu ovoze-

maqskih puteva, Geardu Ajetovi}u `ivot sa -

svim otvoriti i odvesti ga do nebeskih visina,

pokaza}e dani koji dolaze. Ko zna, mo`da je

popularni Geja ba{ sad na nekoj sredokra}i,

posle koje }e uslediti novi veliki me~evi, pa

i oni najva`niji, za titule o kojima sawa.

Jo{ od onog vremena kada su po~eli wegovi

snovi, u [picerovoj ba{ti u Beo~inu.

[AMPIONI ZA NEZABORAV

162

SENIORSKI PRVACI

1946.

Laka: Pavle [ovqanski – Spartak

1947.

Bantam: Laj~o \ulai – Radni~ki (SU)

Perolaka: Pavle [ovqanski – Radni~ki (SU)

1948.

Muva: Petar Arpa{i – E|{eg (NS)

Bantam: Rudolf Tot – Spartak

Perolaka: Pavle [ovqanski – Partizan (BG)

1949.

Bantam: Rudolf Tot – Spartak

1950.

Bantam: Rudolf Tot – Spartak

Perolaka: Jovan Stefanovi} – Spartak

Laka: Pavle [ovqanski – Partizan

1951.

Perolaka: Stevan Redli – E|{eg (NS)

– Partizan

Laka: Jovan Stefanovi} – Spartak

Poluvelter: Pavle [ovqanski – Partizan

1952.

Perolaka: Stevan Redli – Partizan

Poluvelter: Pavle [ovqanski – Partizan

1953.

Bantam: Radoslav Radanov – Dinamo

– Partizan

Perolaka: Stevan Redli – Partizan

1955.

Poluvelter: Ilija Luki} – Vojvodina

Velter: Pavle [ovqanski – Partizan

SENIORSKI PRVACI

165

BOKSERI IZ VOJVO\ANSKIH KLUBOVA ILI PONIKLI U

VOJVO\ANSKIM KLUBOVIMA, SENIORSKI PRVACI JUGOSLAVIJE OD

1946. DO 2004. GODINE:

1956.

Bantam: Radoslav Radanov – Partizan

Perolaka: Petar Benedek – Vojvodina

Velter: Pavle [ovqanski – Partizan

1957.

Laka: Petar

Benedek –

Vojvodina

Te{ka: Obrad

Sretenovi} –

Dinamo

1958.

Poluvelter:

Ilija Luki} –

Vojvodina

Polute{ka:

Branislav

Davidovi} –

Vojvodina

Te{ka: Obrad

Sretenovi} –

Dinamo

1959.

Sredwa: Petar Milo{evi} – Dinamo

1960.

Bantam: Radoslav Radanov – Dinamo

Te{ka: Miodrag Ma}a{ev – Be~ej – Partizan

1961.

Muva: Radivoj Kolarevi} – Vojvodina

Laka: Petar Benedek – Vojvodina

Te{ka: Obrad Sretenovi} – Dinamo

1962.

Perolaka: Labud [kori} – Mladost (A)

Laka: Petar Benedek – Vojvodina

1963.

Bantam: Branislav Petri} – Sloven (R)

– Crvena zvezda

Laka: Petar Benedek – Vojvodina

Velter: Frawa Tama{i – Spartak

1964.

Perolaka: Jo`ef Olah – Partizan (T)

– Partizan (BG)

Te{ka: Obrad Sretenovi} – Dinamo

1965.

Bantam: Branislav Petri} – Dinamo

Laka: Zvonimir Vujin – Banat

Poluvelter: Petar Benedek – Vojvodina

Velter: Laslo Luka~ – Partizan (T) – Partizan (BG)

1966.

Bantam: Branislav Petri} – Dinamo

Laka: Zvonimir Vujin – Banat

Velter: Karoq Lajko – Dinamo

Polusredwa: Laslo Luka~ – Partizan

Te{ka: Obrad Sretenovi} – Dinamo

1967.

Bantam: Arif Ibrahimovi} – Spartak

Velter: Karoq Lajko – Dinamo

Polute{ka: Josip Merkovi} – Spartak

1968.

Muva: Zlatko Milosavqevi} – Slavonija (OS)

– Dinamo

SENIORSKI PRVACI

166

Iz be~ejskih dana: Miodrag Ma}a{ev

najboqi te{ka{ Jugoslavije 1960. godine

Laka: Stevan ^izmi} – Banat

Polute{ka: Josip Merkovi} – Spartak

1969.

Bantam: Arif Ibrahimovi} – Spartak

Laka: Zvonimir Vujin – Banat

Polusredwa: Karoq Lajko – Dinamo

1971.

Papir: Adam Pa{i} – Mladost (A)

Sredwa: Mirko Anteq – Spartak

1972.

Muva: Mihaq Tot – Banat

Bantam: Zlatko Milosavqevi}

– Dinamo

Laka: Zvonimir Vujin – Banat

Sredwa: Dragomir Vujkovi}

– Spartak

1973.

Sredwa: Dragomir Vujkovi} – Spartak

1974.

Laka: \ula Grebenar – Dinamo

Sredwa: Dragomir Vujkovi} – Spartak

1975.

Srdewa: Dragomir Vujkovi} – Spartak

1976.

Sredwa: Dragomir Vujkovi} – Spartak

1977.

Sredwa: Slobodan Ka~ar – Vojvodina

Polute{ka: Dragomir Vujkovi} – Spartak

1978.

Sredwa: Slobodan Ka~ar – Vojvodina

Polute{ka: Tadija Ka~ar – Vojvodina

1979.

Polute{ka: Tadija Ka~ar – Vojvodina

1980.

Laka: Geza Tumbas – Spartak

Polute{ka: Slobodan Ka~ar – Vojvodina

1984.

Papir: Nikola Agoti} – Dinamo

Polusredwa: Dragutin Ili} – Kikinda

1985.

Papir: Branislav Stojkov – Kikinda

Velter: Jovan Crnokrak – Vojvodina

Polute{ka: Branko Kova~evi} – Vojvodina

SENIORSKI PRVACI

167

Jedan od asova iz Zrewanina: Stevan ^izmi} (desno) je

titulu prvaka Jugoslavije osvojio 1968. godine

1986.

Papir: Branislav Stojkov – Kikinda

Poluvelter: Tomislav Vukov – Spartak

Superte{ka: Dragomir Prokopi} – Vojvodina

1987.

Muva: Mamer Demir – Dinamo

Bantam: Reyep Reyepovski – Vojvodina

1990.

Papir: Dragan Milanovi} – Vojvodina

1991.

Papir: Dragan Milanovi} – Vojvodina

1992.

Papir: Zaim Sadikovi} – Kikinda

Muva: Afrim Mustafa – Dinamo

Laka: [andor Kri{to – Kikinda

Te{ka: Miroslav Klopanovi} – Dinamo

1993.

Papir: Zaim Sadikovi} – Kikinda

Muva: Afrim Mustafa – Dinamo

Laka: [andor Kri{to – Dinamo

Polusredwa: Srbislav Ra{kovi} – Vojvodina

Te{ka: Miroslav Klopanovi} – Dinamo

1994.

Laka: [andor Kri{to – Radni~ki (BG)

1998.

Laka: Sandokan Beganovi} – Srem (SM)

1999.

Perolaka: Milan Piperski – Dinamo

2000.

Velter: Geard Ajetovi} – Cement

2001.

Laka: Milan Piperski – Dinamo

Polusredwa: Sr|an Ev|eni} – Dinamo

2002.

Muva: Qubomir Marjanovi} – Vojvodina

Poluvelter: Bogdan Miti} – Dinamo

Polusredwa: Geard Ajetovi} – Vojvodina

Superte{ka: Milan Vasiqevi} – Dinamo

2003.

Perolaka: Qubomir Marjanovi} – Vojvodina

Poluvelter: Bogdan Miti} – Dinamo

Superte{ka: Milan Vasiqevi} – Dinamo

2004.

Poluvelter: Milan Piperski – Banat

Sredwa: Sr|an Ev|eni} – Banat

SENIORSKI PRVACI

168

\ula Grebenar (desno) je ponikao u Somboru, a titulu dr`avnog

prvaka osvojio je 1974, kao bokser Dinama iz Pan~eva

[AMPIONI BEZ TITULA

PORED BOKSERA o kojima je bilo re~i

na prethodnim stranicama ove

kwige, u vojvo|anskim klubovima je,

tokom pro teklih decenija, poniklo

jo{ mnogo, mnogo vrsnih

majstora ringa. Neki od wih

su, godinama, bili u samom

vrhu vojvo |anskog, srpskog i

jugo slo venskog boksa, vi{e

puta su nastupali i za re -

pre zentaciju Jugoslavije, ali,

sticajem raz nih okolnosti,

nikada nisu postali dr`a -

vni prvaci.

To {to je Vojvodina u sr -

pskom i jugoslovenskom boksu

podarila veliki broj vrhun-

skih asova, mo`e da za~udi

samo one koji ne poznaju pri-

like u tom sportu. Jer, ona je,

oduvek, bila najplodniji ce -

ntar omladinskog boksa. Go -

tovo svaki vojvo|anski bo -

kserski klub imao je odli~nu

omladinsku {kolu iz koje su,

so lidno obu~eni i pripremqeni za seniorske

okr{aje, izlazili budu}i asovi.

U svemu tome je, naravno, odlu~uju}a bila

uloga trenera koji su vodili te {kole, odno -

sno vojvo|anske klubove.

Neki od wih pomenuti su u

pret hodnim zapisima o

velikim {ampi onima. Osta -

le }emo, odaju}i im tako

po~ast za sve {to su

uradili, pomenuti ovde gde

govorimo o vrsnim bokse -

rima koji su odboksovali

bezbroj sjajnih me~eva,

izvojevali mnogo velikih

pobeda i osvajali mnoge

titutle, ali ne i onu koja je

potvr|ivala da su, tog

trenutka, najboqi u zemqi –

titulu seni or skog prvaka

Jugoslavije.

Me|u bokserima koji su

donosili radost novosa -

dskim qubiteqima pleme -

nite ve{tine, a, kako reko -

[AMPIONI BEZ TITULA

171

Vladimir Baj~ev (levo) kao profesionalac u

okupiranom Beogradu 1943.

smo, samo sticajem razli~itih okolnosti nisu

bili prvaci Jugoslavije, izdvajamo slede}a

imena:

– Vladimir Baj~ev

– Rada Todorov – Popaja

– Vlada Stanisavqevi} – Beli

– Jozef Cirn

– Petar Stojnov

– \or|e Milojevi}

– Jovan Le|enac

– Stevan Kadi

– Zvonko Tkal~i}

– Miodrag Ra{eta

– Nikola Marin

Wih i ostale novosadske asove su ka zve -

zdama vodili vrsni treneri kakvi su bili Toma

Stanisavqevi}, Karlo Kulijati, @ivko Ban~i}

u ovoj kwizi, ve} pomiwani Ivan Franzer,

Nikola Drobac i Du{an Bo`ani}. Pored repu -

tacije rasnog boksera, Rudlof Cirn je ostao

upam}en i kao odli~an trener.

U ovoj {etwi bokserskom Vojvodinom, lo gi~no

je zaustaviti se u jo{ jednom ba~kom gradu koji

je obele`io najve}e uzlete na{eg ringa. Re~ je,

dabome, o Subotici. Od boraca koji su ponikli

u tom gradu, uprkos tome {to nisu osvajali tit-

ulu seniorskog prvaka dr`a ve, zna~ajna imena

jugoslovenskog boksa bili su:

– Gustav Bor{o{

– Mirko Vojni}

– bra}a Vawa i Danilo Jovanovi}

– bra}a Ivan i Vince Baji}

– Antal Torontali

– Luka Tumbas

– bra}a Romek

– Stevan Gereg

– Tomislav Anteq

Pored Stevana Engelbrehta i Ivana Franze ra

koji su, pre odlaska u Beograd, odnosno Novi

[AMPIONI BEZ TITULA

172

Vojvodina iz druge polovine 50-ih pro{log veka: Ma|arev, Benedek,

D. Stojnov, Raki}, Kadi, Lakai, P. Stojnov, Milojevi}, J. Tipura i

trener Franzer (s leva na desno)

Spartak iz 1953: Tumbas, Baji}, Romek, Kujund`i},

Stefanovi}, Vere{, Tot i trener Franzer (s leva na desno)

Sad, udarili temeqe suboti~kog boksa posle

Drugog svetskog rata, vaqa po me nuti dvojicu

trenera koji su, u po to wim de cenijama, stva -

rali su bo ti~ke {ampione. To su Jene Gereg i

Frawa Tama{i.

Me|u ba~kim gradovima u ko jima je, svoje -

vre meno, boks bio sport broj jedan, je i Apa -

tin. Osim La buda [ko ri}a i Adama Pa{i}a

koji su, nose}i dres Mla do s ti, bili jugo slo -

vesnki {ampioni, zna~ajna imena jugoslo -

venskog boksa bili su i:

– Jovo Mandi}

– Mirko Radakovi}

– Milo{ Tankosi}

– Jovo Petrovi}

– Ilija [kori}

– Boro Mudrini}

– bra}a Ilija i Du{an Rodi}

– Jovan ]ur~i}

– Mladen Kaurin

Ve}ina wih stasala je pod kontro lom

neumor nog trenera @arka Luki}a. Po red niza

od li ~nih me~eva koje je odbo ksovao za Mla -

dost, Jo`ef Olah je u Apatinu ostvario i

solidne trenerske rezultate.

A u susednom Somboru u ko jem je ponikao

dr`avni prvak \ula Gre benar, zna~ajni bo -

kseri bili su i:

– Ivica [ok~i}

– Josip Salai

– Savo Trbojevi}

– Dragan Vu~i}

– Dragan Stoiqkovi}

[AMPIONI BEZ TITULA

173

Majstor: Jovan ]ur~i} (desno) je gotovo deceniju i po bio

nezamenqiv u dresu apatinske Mladosti

Legende apatinskog ringa: Trener @arko Luki} sa Ilijom

[kori}em, jednim od najboqih apatinskih boksera svih

vremena

U Kuli je, pored Petra Bene deka, tako|e poni -

klo dosta odli ~ nih boraca. Uz ostale, to su:

– Stevan Ma|arev

– Joca Brakovi}

– Velimir Jokovi}

– Mihajlo Pa{}ik

Najzaslu`niji trener za razvoj boksa u tom

gradu je Du{an Raj~evi}.

Boks je, u svojim zlatnim vremenima, cvetao i

u Vrbasu. Tu su, uz osta le, stasali:

– Veselin @muki}

– Milorad \ur|evac

– Vojo Vukovi}

– Milorad Bo`ovi}

– Branko Markovi}

Zlatne godine boks je imao i u Be~eju gde su

ponikli Branislav Davidovi}, Miodrag

Ma}a{ev i Karoq Lajko. Osniva~ boksa u tom

gradu nesumwivo je bio Stevan Yigurski –

Yigura, bokser i trener, a kao treneri ista -

kli su se i Braca Lozanovi}, Sava Nikolin i

Bogdan Pavkov koji je bio i odli~an bokser. Uz

wega, u gradu na Tisi to su bili i:

– Milorad Jelki}

– Rada \or|evi}

– Branko Risti} – [emega

[AMPIONI BEZ TITULA

174

Iz kulske {kole: Mihajlo Pa{}ik (desno) odboksovao je niz

sjajnih me~eva u dresu Hajduka, a kasnije i pan~eva~kog Dinama

Najboqi: Veselin @muki} (desno) je najboqi bokser koji je

ponikao u Vrbasu

Iz zlatnih dana somborskog boksa: Ivica [ok~i} (levo) u

karakteristi~noj akciji u ringu

– Svetozar ^onki} – Lola

– Qubomir Jeli} – Po}a

Me|u ba~kim gradovima sa bok serskom tra -

dicijom je i Senta. Bokserski klub u tom gradu

na Tisi postojao je jo{ u vreme Drugog svetskog

rata, a wegov najuspe{niji borac bio je Jano{

Deme II, koji je osvojio titulu omla dinskog prva-ka ju`ne Ma|arske u perolakoj. Od kraja rata, do

po~etka 60-ih godina, funkci onisalo je Jedi -

nstvo koje su osnovali Vla dislav Jova no vi},

Laslo Brukner, Lazar Babin, Jano{ Vicei i Jano{

Kubat, a najzna~ajniji sen}anski bokseri bili su:

– I{tvan Barati

– Nandor Boro{

– bra}a Jano{ i Mihaq Deme

– \er| Kere{i

– [andor Geble{

Zna~ajan bokserski centar svo-

jevremeno je bio i Temerin. Pod

trenerskom rukom Lasla Le pe -

{a, u tamo{wem Partizanu su,

kako je ve} re~eno, po~eli dr -

`av ni prvaci Jo`ef Olah i

Laslo Lu ka~, a, mada nikada nisu

uspe li da budu {ampioni Jugo -

slavije, veoma do b ri bokseri

bili su i:

– Imre Petro

– [andor Majoro{

– Mihaq Luka~

– Laslo Kara~owi

– Branko Dragi{i}

– Rade Stupar

– Jo`ef Sele{

[AMPIONI BEZ TITULA

175

Za se}awe: Klupski pano Sente, posve}en 15-ogodi{wici tog bokserskog kluba

Bez premca: U nizu odli~nih boksera koji su karijeru

po~eli u Be~eju najboqi je bio Milorad Jelki}

Pored Branislava Petri}a, Obrada Srete -

novi}a i drugih wihovih sugra|ana o kojima je

ve} bilo re~i, u sredi{tu ju`nog Banata,

Pan~evu, poniklo je i afirmisalo se jo{ mno-

go vrsnih majstora ringa. Evo imena onih

najistaknutijih:

– Du{an Borovi} – Buya

– Vlada Stojkanovi}

– Branislav Brankov – Apolo

– Tomislav Veqkovi}

– Miroslav Milosavqevi} – Yambas

– Vladislav Kalman

– Stanko Do{en

– Slavko Gavran~i}

– Milo{ Simjonovi}

Na wihove i uspe{ne karijere drugih

Pan~e vaca, odlu~uju}e su uticali treneri

Branko Davini}, ina~e osniva~ Dinama,

zatim Rade Cveti}anin, Bruno Hrastinski i

Branislav Nedi}.

A malo severnije, u sredwem Banatu, pre ci -

znije u Zre waninu koji je dao Zvonka Vujina,

vrlo dobri bo kseri bili su:

– [andor Erde{

– Du{an Tomani}

– Bora Novakovi}

– I{tvan Kova~

– Andra{ Ilija

– [oji}

– Branko Vidovi}

Erde{ se potvrdio i kao trener, a uspe {ni

u~iteqi mladih boksera bili su i bra}a

Mila din i Radowa Leki}.

Jo{ malo severnije, u Kikindi, vrsni tre -

neri Vlasta Drvewak i Stojan Grasti}, stvo-

rili su plejadu odli~nih boksera. Uz ostale,

to su bili:

[AMPIONI BEZ TITULA

176

Iz {kole Lasla Lepe{a: Temerinac Laslo Kara~owi (levo) u

borbi sa Somborcem \ulom Grebenarom

Zrewaninska {kola: Bora Novakovi} (desno) je, uz ostale,

pobe|ivao i jednog od na{ih najboqih boksera svih vremena

Dragoslava Jakovqevi}a

– Zoran Trifunac – ^i~a

– Laslo \urkovi}

– Stevan Kekew

– Veselin Otoranov

– Milo{ Draganov

– [andor Urban

– Slobodan Vujani}

– Zoran Krni}

Od sremskih varo{i, dve su dale neko li -

cinu zapa`enih boksera. To su Ruma i Sremska

Mitro vica.

U Rumi je, kako je ve} re~eno, po~eo Brani -

slav Petri}, a dobri bokseri bili su i:

– Jole Gruji}

– Jakov Baji}

– Lola Ne{kovi}

– Todor Cibri}

– Milo{ Goli}

– Du{an Rakanovi}

Od sremskomitrova~kih boksera ~ije odli -

~ne borbe jo{ pamte qubiteqi plemenite ve -

{tine, izdvajamo ova imena:

– Veselin Tren~anin

– Dragan Jovanovi}

– Slobodan Vrsajkovi} – Kika

– Stevan Felde`di – Pi{ta

– Mirko Markovi}

Kad sva ova imena dodamo spisku {ampiona sa

prethodnih stranica, vi{e je nego jasno {ta je

Vojvodina zna~ila za na{ boks. Stoga, u ime onih

kojima su de cenijama donosili radost, svim

wenim majstorima rin ga jo{ jedan du boki na -

klon i naj iskre nija zahvalnost za ono {to su

ura dili u ovom te{kom, ali i prelepom spor tu.

[AMPIONI BEZ TITULA

177

Fajter iz Sremske Mitrovice: Slobodan Vrsajkovi} (desno) u me~u sa

Jovanom Crnokrakom iz Vojvodine

IZ ISTORIJE BOKSA

RE^ BOKS, koja se u na{oj zemqi sta -

ndardizovala tek posle II svetskog rata(pre toga u {irokoj upotrebi bila je

re~ pesni~ewe) nije, kako se obi~no

misli, engleskog, ve} danskog, odnosno staro -

saksonskog porekla. Wen koren je danska re~

back, {to zna~i batina, odnosno starosakso -nska re~ buck, istog zna~ewa. Smisao ovog obja{wewa je jasan tek ako se

ima na umu da su u Engleskoj, kolevci savre-

menog boksa, takmi~ari sve do 1731. godine,

kada je to i zvani~no zabraweno, u borbi ima -

li pravo da koriste i batine ili motke.

Fanati~ni zaqubqenici boksa, poput Ame -

rikanca Nata Flaj{era, idu ~ak dotle da

po~etak istorije boksa poistove}uju sa na -

stankom qudskog roda, ozna~avaju}i kao prvu

poznatu borbu pesnicama biblijski bratoubi-

la~ki obra~un Kaina i Aveqa!

To je, dabome, preterivawe, ali ono {to je

izvesno jeste da su crte`i boksera prona|eni

na vazama starim izme|u ~etiri i pet hiqada

godina, odnosno da se jedan reqef sa bokser-

skim motivima, star preko tri hiqade godina

i danas ~uva u muzeju u Bagdadu.

Kad je o Evropi re~, preovla|uje mi{qewe

da je boks u wu stigao iz Egipta ili doline

reke Eufrata i da se, kao vrsta borbe, prvi

put pojavio izme|u 1400. i 1200. godine pre

Hrista, najpre na Kritu, a potom u Mikeni, u

to vreme centru drevne helenske kulture.

Kad je o slovenskim narodima re~, najstari-

ji zapis, iz 1080. godine na{e ere, ostavio je

ruski letopisac Nestor, koji pi{e o “kula~ -

kim bojevima”. Postrojene u tri reda (u prvom

su bili de~aci do 15 godina, u drugom mla-

di}i, a u tre}em o`eweni mu{karci), dve

grupe su se, koriste}i samo pesnice, borile

da protivnika potisnu sa poqa na kojima su se

ti bojevi odvijali.

Uz ostalo, protivnik se nije smeo napadati s

le|a, bilo je zabraweno udarati ga glavom ili

nogom, odnosno ako je pao na zemqu. U XVIIveku, “kula~ki bojevi” postali se deo redovne

obuke ruske carske vojske. Zabranila ih je tek

carica Katarina I, ukazom iz 1726.Vratimo se, me|utim, u drevnu Heladu, tu

~arobnu zemqu bogova, jedinu u istoriji

~ove~anstva koja je imala boga vina i u`ivawa,

Dionisa. Ona je, uz ostale, imala i boga pe -

IZ ISTORIJE BOKSA

181

sni~ewa. Poluks, sin Jupitera i Lede, slavio

se kao za{titnik boksera.

Nije te{ko pogoditi da je, u Spar ti, jednom od

drevnih gr~kih polisa, borba pesnicama bila

deo vaspitawa de~aka, budu}ih ratnika, i danas

sinonima za odva`nost, snagu, `rtvovawe...

“[to je voda u prirodi, zlato u bogatstvu,

Sunce me|u zvezdama, to su igre Olimpijske

me|u igrama”, pevao je drevni gr~ki pesnik. Za

wih se zna od 776. godine pre nove ere, a pe -

sni~ewe se prvi put pojavilo u programu 33.

Olimpijskih igara, odr`anih 648. godine.

Naravno, pre Hrista.

Borci su se u to vreme borili golim {akama.

Tek znatno kasnije, pojavili su se takozvani

cestusi, ili ko`ni kai{evi kojima su obmota-

vane wihove pesnice. Maksimalna du ̀ ina ce -

stusa bila je ravna visini i po takmi ~a ra koji

ih je koristio, a na wima su bila i metalna

oja~awa, pa su bili veoma opasno oru`je.

Uostalom, bilo je to vreme kad se ~esto

borilo bukvalno na `ivot i smrt.

Hronike bele`e da je na Olimpijskim igra-

ma 450. godine pre nove ere u pesni~ewu

pobedio Teagenes iz Taosa, koji je bio visok

210 cm i imao ukupno 1.406 borbi! Mnoge od

wih bile su kobne za wegove protivnike.

Nije, me|utim, Teagenes bio najve}i pesni -

~ar drevne Helade. Bio je to Dijagora sa Rodo -

sa. U hramu Lindu, na tom gr~kom ostrvu,

wemu u ~ast, uklesani su ovi stihovi:

“Proslavi junaka

{to jaka podi~i ga {aka!

O, podaj mu ~ast i odanost

u ro|enom gradu i u tu|em svetu!”

Dijagora je bio pobednik igara u Olimpiji,

Delfiju, Istmi, Nemeji, Atini, Argu, Tebi,

Pelani i Egini, a olimpijski pobednici bila su

i wegova tri sina, Akusilaj, Damagef i Doirej!

“Kada je Dijagora sa ostrva Rodosa, slavni

pobednik na olimpijskim takmi~ewima, do`i -

veo da mu dva sina istoga dana pobede u

Olimpiji, pristupi starcu neki Lakedemonac

i ~estitaju}i re~e: Umri, Dijagora! Ti, vaqda,

ne `eli{ jo{ i na nebo uza}i!”, zabele`io je,

u “Tuskilskim razgovorima”, veliki rimski

besednik Ciceron.

Boks je, uzgred, bio vrlo popularan i u sta -

rom Rimu, gde je, bele`e hroni~ari, bio jo{

suroviji nego u Gr~koj! Odatle su ga legionari

preneli u Englesku, koja va`i za kolevku mod-

ernog boksa. Prvi poznati me~ u Engleskoj, o

kojem svedo~i bele{ka u listu “Protestant

merkjuri”, odr`an je januara 1681. i u wemu su

se sastali jedan mesar i jedan obu}ar, ~ija

imena nisu zabele`ena. Zabele`eno je, me|u -

tim, da je organizator tog me~a bio vojvoda od

Albermera.

Prvi engleski suveren koji se zainteresovao

za boks bio je Yory I, a wegov naslednik, YoryII je, u Hajd parku, odredio posebno mesto zaodr`avawe boks-me~eva. Wih dvojica su,

1733. godine, organizovali i prvi me|unaro -

dni me~, u kojem su snage odmerili Englez Bob

Vitaker i Italijan Timo Alberto Di Kariwi,

ina~e gondolijer u Veneciji.

Vitaker je bio u~enik bokserske {kole

Yemsa Figa (1696 – 1734), prvog zvani~nog

{ampi ona Engleske, koji je tu titulu osvojio

1719. Figova {kola je, dodu{e, bila prili~no

neobi~nog imena – “Adam i Eva”. Naime, u je -

IZ ISTORIJE BOKSA

182

dnom wenom delu gosti su se zabavqali sa

devojkama koje su se bavile “najstarijim zana -

tom na svetu”, a u drugom “u~ili plemenitu

nauku odbrane”, kako je boks nazivao vlasnik.

Fig je, uz ostalo, prvi u istoriji boksa uveo

ring, kao i “skre~”, krug na sredini ringa u

koji je oboreni bokser morao oti}i u

odre|enom vremenu (naj~e{}e 30 sekundi) ili

je gubio borbu. Do 1865. godine u tome su

mogli da mu poma`u sekundanti, a posle toga

morao je to da u~ini sam.

To je, ina~e, bilo vreme kad trajawe me~eva

nije bilo ograni~eno, pa primeri koji su

ostali zebele`eni zbiqa fasciniraju. Tako

su se, 1733. godine, Figov najslavniji u~enik

Yek Broton i wegov protivnik Slak, dodu{e s

prekidima, borili ukupno 212 ~asova!

Pre nego {to ne{to vi{e ka`emo o Brotonu,

koga smatraju ocem savremenog boksa, bele -

`imo da su u Figovoj {koli boks u~ile i –

dame. Najpoznatija je bila Elizabet Vilkin son,

koja je, kako su zebele`ili savremenici,

“1722. bila veoma poznat bokser i odnela

vi{e pobeda”.

Yek Broton (1704 – 1789) je, pre nego {to je

postao profesionalni bokser, bio la|ar na

Temzi. Karijeru je, rekosmo, po~eo u Figovoj

{koli, a put ka zvezdama otvoren mu je onog

trenutka kada je wegov pokroviteq postao

vojvoda od Kamberlenda, tre}i sin ve} pomi-

wanog Yorya II. Po~ev od 1734, pa sve do 1750,dakle 16 godina za redom, Broton je bio prvak

Engleske!

Posle gubitka titule, `iveo je na imawu

svog pokroviteqa, a koliko po{tovan je bio,

najboqe govori ~iwenica da je sahrawen na

grobqu Vestminsterske opatije, na kojem, uz

ostale, po~ivaju veliki pesnik [ekspir,

pobednik nad Napoleonom vojvoda od Veling -

to na, admiral Nelson, nau~nik Farenhajt...

Pored ostalog, Broton je bio prvi koji je

1747, za takmi~ewe u okviru wegove {kole,

uveo obavezu no{ewa rukavica. To }e, me|u tim,

ostati interno pravilo sve do 7. septembra

1892. godine i me~a Yems Korbet – Yim Sali -

van, odr`anog u ameri~kom gradu Wu Orle ansu,

kada je uvedena obaveza no{ewa ruka vica.

Bio je to me~ za titulu svetskog prvaka, a

pobedio je Korbet ili “yentlmen Yim”, kako

su ga zvali, u 21. rundi. Wemu je pripala

nagrada od 25.000, dok je Salivan dobio

20.000 dolara.

Kad je ve} re~ SAD, na ~ijem tlu se nalazi i

Wu Orleans, i gde je boks, kasnije, do`iveo

fantasti~ne uzlete, pomenimo da je tu prvi

zvani~ni me~ odr`an 1805. godine i da ga je

organizovao komandant engleskih okupaci -

onih trupa u Wujorku, general Persi. Sastali

su se Englez Krib i tamnoputi Ameri kanac

Ri~mond. Posle borbe koja je trajala sat i po,

pobedio je Krib.

Ri~mond je bio prvi ameri~ki Crnac koji se

istakao u bilo kom sportu.

No, vratimo se, na~as, me~u Korbet – Sali -

ven iz 1892. U wemu su prvi put punu primenu

do`ivela pravila koja je, jo{ 1865. godine,

po~eo da uvodi markiz od Kvinsberija, ko -

ntroverzni Englez sa zna~ajnom ulogom ne samo

u ovom sportu, ve} i u kwi`evnom ̀ ivotu svog

vremena.

U najkra}em, Yon [olto Daglas markiz od

Kvinsberija je svojim kasnije op{teprihva }e -

IZ ISTORIJE BOKSA

183

nim pravilima definisao da jedna runda tra-

je tri minuta, da odmor izme|u dveju rundi

iznosi jedan minut, da bokser u nok-daunu

mo`e da bude najvi{e deset sekundi, da se

borbe vode u rukavicama, da su dimenzije

ringa 7,20 h 7,20 m i da u ringu, za vreme

borbe, a za razliku od prethodnog vremena

kada su na to pravo imali i sekundanti, ne

mo`e da bude niko osim boraca i sudije.

Ve}ina tih pravila odr`ala se do najnovijeg

doba, a markiz od Kvinsberija je uveo i prvu

podelu boksera po kategorijama. U lakoj su

mogli da se bore tami~ari do 63,503, u sre -

dwoj od 63,503 do 71,667, a u te{koj takmi~ari

iznad 71,667 kg.

Tek kasnije, bi}e uvedene muva, bantam, per-

olaka, poluvelter i ostale kategorije koje

va`e i danas.

A sad ne{to vi{e o ulozi ovog, ina~e vrlo

neomiqenog Engleza, u kwi`evnom `ivotu

druge polovine XIX veka. Ne, nije markiz od

Kvinsberija, kako bi ~italac mogao da

pomisli, bio pisac, ali je odlu~uju}e uticao

na sudbionu najve}eg enleskog i jednog od

najve}ih evropskih pisaca tog doba, Oskara

Vajlda.

Elem, Vajld je bio homoseksualac, a jedan od

wegovih qubavnika bio je markizov sin

Alfred. To je izazvalo gnev Daglasa starijeg,

pa je 1895, kad je Vajldova popularnost bila na

vrhuncu, ovome napisao jedno vrlo uvredqivo

pismo, istovremeno mu zapretiv{i da }e na

premijeri komada “Va`no je zvati se Ernest”

napraviti skandal.

Vajld je odgovorio sudskom tu`bom, ali se

ona, za wega samog, zavr{ila kobno. Zbog svo-

jih seksualnih sklonosti osu|en je na vi{ego-

di{wu robiju. Bio je to, prakti~no, literarni

kraj pisca “Slike Dorijana Greja” i drugih

dela koja se, i danas, svrstavaju u sam vrh

svetske kwi`evnosti.

Pre nego {to ne{to vi{e ka`emo o po~eci-

ma boksa na na{im prostorima, bele`imo i

da je prvi znani~ni me~ u Rusiji, koja }e u dru-

goj polovini XX veka postati svetska bokser -

ska velesila, odr`an 31. maja 1898, kada su se,

na Kamenostrovskom velodromu, borili do -

ma }i borac Majer i Englez Mazi.

Prvi me~ na podru~ju dana{we SCG odr`an je

na Pali}u, 17. jula 1881. godine. Zbilo se to u

okviru “Pali}ke olimpijade” koju je, na svom

imawu koje je pretvorio u svojevrsan sportski

centar, u prvoj nedeqi avgusta svake godine, u

vi{e disciplina, organizovao veleposednik

Lajo{ Verme{ Budafai Na|.

On je, ina~e, u to vreme bio jedan od najbo-

qih boksera i trener kluba MAC koji je osno-

vao u Budimpe{ti, a u listu “Herkules”, koji

je sam izdavao, godinama je pisao ~lanke koji

su afirmisali wegov omiqeni sport.

Prvo pomiwawe boksa u Beogradu zabele -

`eno je 18. marta 1904. godine, kada je, na

sednici beogradskog “Sokola”, prihva}en

predlog artiqerijskog kapetana Dragutina

Niko la jevi}a, ina~e francuskog |aka i na -

stavnika borewa u Vojnoj akademiji Kraqevine

Srbije, “da obu~i boksirawu dva ~lana

‘Sokola’“.

Prve bokserske rukavice u Beograd je, 1908.

godine, doneo {vajcarski |ak Mileta Nedi}

koji je, 24. maja 1912, bio jedan od aktera prve

bokserske revije odr`ane kod “Kolarca”. Uz

IZ ISTORIJE BOKSA

184

wega, tada su nastupili i Panteli}, Ðonovi},

Nikoli} i Erb.

Iste godine kada je Nedi} u Beograd doneo

prve rukavice, na Cetiwu, tada{woj prestoni-

ci Kraqevine Crne Gore, radio je “kurs pe -

sni~ewa” sa deset polaznika. Vodio ga je Slo -

venac Viqem Kukec.

Neposredno posle I svetskog rata, u novo-formiranoj Kraqevini Srba, Hrvata i

Slovenaca, po~eli su da ni~u prvi klubovi.

Najstariji je beogradski Radni~ki, osnovan

1920. godine.

Milorad – Siki Gakovi}, Toma Stanisavqe -

vi} i Aleksandar @ivanovi} kao treneri, a

Luka Popovi}, Ste van Jak{i}, Du{an Dimi} i

Vlada ̂ oba novi}, kao bokseri, samo su neka od

imena koja su, izme|u I i II svetskog rata,obele`ila istoriju na{eg ringa.

Ipak, pravu ekspanziju na na{im prostorima

boks je do`iveo posle II svetskog rata. Taekspanzija je trajala vi{e od tri decenije, a

tada{wa Jugoslavija bila je jedna od najja~ih i

najcewenijih svetskih bokserskih sila. To je

potvr|eno i mno{tvom medaqa na najve}im

svetskim takmi~ewima. Zna~ajan deo tih od -

li~ja, kao {to se moglo videti na prethodnim

stranicama, osvojili su i junaci kwige

“Panonski bombarderi”.

IZ ISTORIJE BOKSA

185

RE^ ZAHVALNOSTI

PRIPREMAWE MATERIJALA za ovu kwigu nije bilo ni malo lak, ni jednostavan posao. Lite -

ratura o doma}em boksu je, naime, vi{e nego oskudna, a dokumentacija bokserskih klubo-

va i samih boksera vrlo, vrlo skromna.

Ovo ne nagla{avam da bih pravio alibi za eventualne propuste, jer su oni neminovni i u mno-

go mawe slo`enim poduhvatima, ve} da bih istakao pomo} koju mi je, nesebi~no, pru`ila gru-

pa bokserskih entizijasta i zaqubqenika u ovaj sport.

Tu, pre svega, mislim na recenzente kwige, dr Jovana B. Jakovqevi}a i dr @ivorada Smiqani}a.

Dr Jakovqevi}, ina~e profesor novosadskog Tehnolo{kog fakulteta je vi{e decenijski bokser-

ski poslenik i izuzetan poznavalac tog sporta, pa su mi wegove sugestije bile vi{e nego

dragocene. S druge strane, dr Smiqani}, u vreme po~etka rada na ovoj kwizi prvi ~ovek

Bokserskog saveza Srbije i predsednik skup{tine AP Vojvodine, je u boksu decenijama. Uz osta-

lo, on je, po~etkom sedam desestih godina pro{log veka, apatinsku Mla dost doveo do Prve

savezne lige, {to je najve}i uspeh u istoriji tog, nekada, zna~ajnog bokserskog kluba.

Veliku pomo} su mi, na po~etku rada, pru ̀ ili i Stojan Kandi}, sada na `alost pokojni predse -

dnik BK Dinamo iz Pan~eva i Lazar Spasojevi}, biv{i bokser i sekretar tog kluba, kao i aktue -

lni funkcioneri tog kluba Zoran Raja~i} i Du{an Prole.

Isto va`i i za velikog bokserskog entuzijastu iz Subotice, pokojnog Andriju Taka~e vi }a, biv{eg

boksera i trenera Kikinde Stojana Grasti}a, sportske radnike Aleksan dra Trebatickog, iz

Novog Sada, i Lasla Taboro{ija, iz Sente, i Predraga Vrsajkovi}a iz Sremske Mitrovice, ~iji

otac Slobodan se, tako|e, pomiwe u kwizi.

Nesebi~nu pomo}, posebno u mukotrpnom poslu prikupqawa fotografija, pru`ile su mi moje

kolege po peru, Bogoqub Arnautovi} iz [apca, Vlastimir Jankov iz Be~eja, Janko Len|er iz

Vrbasa, Jovan Sedlanov iz Sombora, Jovan Bawac iz Apatina, Nikola Stanti} iz Subotice i Mi{a

Pavlovi}, novinar novosadskog “Dnevnika” koji se, na upe~atqiv na~in, pobrinuo da u ovoj kwizi

bude ovekove~ena i sportska i `ivotna pri~a Gearda Ajetovi}a.

Posebnu blagodarnost dugujem doajenu novo sadske sportske fotografije, pokojnom Pavlu \isa-

lovu koji mi je, mada se pre toga nismo poznavali, ustupio deo svoje bogate foto-dokumentaci-

je. Bez wegovih foto grafija ova kwiga bi sigurno bila mnogo siroma{nija.

Fotografije objavqene u kwizi, ina~e, smatram vi{e nego dragocenim svedo~anstvom jednog

bogatog bokserskog vremena, ~emu su, u zaista velikoj meri, doprinela jo{ dva novo sadska maj -

stora objektiva, Borivoj Mirosav qevi} i Dragutin Savi}.

Od ogromnog zna~aja bila mi je i pomo} samih {ampiona o kojima kwiga govori, kao i porodica

onih koji, na`alost, vi{e nisu me|u `ivima. Tu, pre svega, mislim na porodice [ovqanski i

Radanov, koje sam posetio u Beogradu i nai{ao na topao i srda~an prijem, kao i na biv{eg

{ampiona iz Zrewanina Stevana ^izmi}a, koji mi je obezbedio nekoliko zaista vrednih

fotografija bokserskih asova iz tog grada.

Svima, i na ovaj na~in, izra`avam najdubqu zahvalnost!

Kona~no, najve}i deo podataka za poglavqe koje govori o istoriji boksa, prona{ao sam u

izvanrednoj kwizi “Sve o boksu”, doajena jugoslovenskog i srpskog sportskog novinarstva, i

jednog od mojih de~a~kih uzora, Radivoja - Ra}e Markovi}a. Mada objavqena pre vi{e od ~etiri

decenije, ta izuzetna kwiga, i danas, bez sumwe, zaslu`uje veliku pa`wu.

Autor

BELE[KA O AUTORU

\OR|E VUKMIROVI}, ro|en 8. novembra 1954. godine, u Gospi}u (Republika

Hrvatska).

Od 31. oktobra 1957. `ivi u Apatinu, u ko jem je, upravo tada, otpo~ela puna

ekspanzija boksa. U {koli pokojnog @arka Luki}a su, narednih godina, stasala

zna~ajna imena ne samo vojvo|anskog, nego i jugoslovenskog ringa, a taj sport je

me|u Apatincima godinama bio ubed qivo najpopularniji.

Novinarstvom po~eo profesionalno da se bavi 1982. godine, u apatinskom listu „Glas komune”.

Uz ostalo, bio zamenik glavnog i odgo vornog urednika lista „Dnevnik” i {ef novosadskog

dopisni{tva TANJUG-a, odnosno urednik nacionalne novinske agencije za Vojvodinu.

Od 1. juna 2003. dopisnik Dnev nog sportskog lista „Sport” iz Novog Sada.

Dobitnik je nagrade „Slobodna Vojvodina”, najvi{eg priznawa „Dnevnika”, za 1991. godinu.

Autor monografije „Sedamdeset godina fudbala u Apatinu” (1998) i dva Almanaha FK

Vojvodina, za sezone 2001/2002. i 2003/2004. Na Evropskom prvenstvu 2005. u ko{arci (Grupa

D, Novi Sad 16-20. septembar) bio je {ef Pres centra, ~ije usluge su koristila 393 strana i

doma}a novinara.

UMESTO PREDGOVORA ........................................................ 7

PANONSKI BOMBARDERI ................................................ 11

U SLAVU LEGENDE .............................................................. 13

Pavle [ovqanski – [AMPION ZA VE^NOST ................ 15

Bra}a Ka~ar – OD JEZERA DO ZVEZDA ............................ 25

Slobodan Ka~ar – KRAQ NA[EG RINGA .......................... 33

Tadija Ka~ar – ^OVEK OD SREBRA .................................... 59

Zvonimir Vujin – GROMOVNIK SA BEGEJA ...................... 77

Dragomir Vujkovi} – VELIKI [ARMER .......................... 87

Petar Benedek – MAJSTOR ZA RUSE ................................ 97

Ilija Luki} – NOVOSADSKA ^IVIJA .......................... 105

Branislav Petri} – PETLI] LAVQEG SRCA .................. 111

Stevan Redli – TIHI NOKAUTER .................................... 119

Branislav Davidovi} – DAVID ME\U GOLIJATIMA .. 127

[AMPIONI ZA NEZABORAV ........................................ 133

Lajo{ \ulai – [AMPION BALKANA ............................ 137

Rudolf Tot – RASNI BANTAMA[ ................................ 138

Petar Arpa{i – CEO @IVOT U RINGU .......................... 139

Radoslav Radanov – MALEROZNI MAJSTOR ................ 140

Jovan Stefanovi} – BORAC PLEMENITOG KOVA ........ 141

Obrad Sretenovi} – KRAQ TE[KA[A .......................... 143

Labud [kori} – UPORNI APATINAC .......................... 145

Frawa Tama{i – POLA VEKA U SPARTAKU .................. 146

Jo`ef Olah – BESKOMPROMISNI TEMERINAC ........ 147

Laslo Luka~ – NAJBOQI OD PETORICE LUKA^A ...... 147

Karoq Lajko – GOSPODIN U RINGU .............................. 148

Arif Ibrahimovi} – LAKONOGI KONTRA[ .............. 150

Josip Merkovi} – NESU\ENI FUDBALER ...................... 151

Mirko Anteq – IZME\U PARLOVA I VUJKOVI]A ...... 152

Zlatko Milosavqevi} – “GROF” OD PAN^EVA ............ 153

Geza Tumbas – PRERANO ZBOGOM .................................. 154

Nikola Agoti} – VICE[AMPION BALKANA .............. 155

Dragutin Ili} – RO\ENI POLUSREDWA[ .................. 156

Jovan Crnokrak – BORAC BEZ MANE I STRAHA .......... 157

Branko Kova~evi} – MOGAO MNOGO VI[E .................. 158

[andor Kri{to – @AL ZA OLIMPIJADOM .............. 159

Geard Ajetovi} – OD [PICER BA[TE DO LIVERPULA 160

SENIORSKI PRVACI ...................................................... 163

[AMPIONI BEZ TITULA .............................................. 169

IZ ISTORIJE BOKSA ...................................................... 179

RE^ ZAHVALNOSTI .......................................................... 187

BELE[KA O AUTORU.......................................................... 189

SADR@AJ:

EKR"/"Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad796.83(497.113):929VUKMIROVI], \or|e

Panonski bombarderi / \or|e Vukmirovi}.- Novi Sad:Bokserski savez Vojvodine, Kamp olimpijskih bokserskihnada, 2006 (Apatin : Birograf).-185 str.: ilustr.;21 eoTira` 500.KUDP":8/;2::;;/2/8

a) Bokseri - Vojvodina - BiografijeEQDDKUU0UT/KF"436458;57