paleontološka analiza i restauracija lobanje i rogova džinovskog … · 2020. 5. 2. · frontalne...

27

УДК 569.735(497.11)

Gordana Paunović i Boban Filipović

Paleontološka analiza i restauracija lobanje i rogova džinovskog jelena (Megaloceros giganteus Blumenbach, 1803) iz fundusa Muzeja u Smederevu

Apstrakt: U ovom radu prikazani su rezultati osteološke i odontološke analize lobanje džinovskog jelena sa inv. bro-jem RAM-15, kao i morfometrijska komparacija ovog pri-merka sa primercima koji su pronađeni na teritoriji širom Srbije. Detaljno je prezentovan i tok restauratorskih radova na rogovima paleontološki obrađenog primerka džinovskog jelena koji se nalazi u fundusu Muzeja u Smederevu.

Ključne reči: Megaloceros giganteus, lobanja, osteološka i odontološka analiza, restauratorski radovi na rogovima, Smederevo, Srbija.

Uvod

Muzej u Smederevu u svom fundusu poseduje lobanju džinovskog je-lena koja je 2006. godine pronađena u šljunkovitim slojevima srednjeg toka reke Dunav kod Rama na dubini od oko 30 metara. Izvučena je sa te dubine bagerom, prilikom vađenja šljunka. Lobanja je dobro očuvana, ali su rogovi sačuvani samo u svom baznom delu (osnovna grana do dela širenja u lopatu). Uz nadogradnju nedostajućih delova rogova, primerak džinovskog jelena sa inv. brojem RAM-15 je jedini fosilni primerak lobanje sa celim rogovima na teritoriji Srbije. Ovakav vid restauracije je prvi put rađen u Srbiji.

28

GORDANA PAUNOVIĆ I BOBAN FILIPOVIĆ

Vrsta Megaloceros giganteus živela je za vreme pleistocena i izumrla u holocenu pre oko 7700 godina. Najkasniji datovan primerak je iz Sibira(16), dok su evropske populacije izumrle 3000 godina ranije. Imao je širok areal rasprostiranja od Irske do Bajkalskog jezera, a na jugu do Kine(1). Jedna je od najvećih vrsta jelena koja je do sada živela(10). Mužjaci su dostizali visi-nu od preko 2 metra u visini leđa, a raspon rogova je kod nekih primeraka prelazio i dužinu od 3,5 metra. Gould (1974) napominje da je veličina ro-gova očekivana u odnosu na dimenzije tela džinovskog jelena. Ovaj proces hipomorfoze, dalje navodi Gould, rezultat je seksualne selekcije, „da uplaši protivnika i privuče ženke”.

U Srbiji najčešći nalazi džinovskog jelena su ex situ iz aluvijalnih nanosa reka Dunava, Save i Tise(8, 13, 14, 15). U pećinskim sedimentima pronađen je manji broj fosilnih ostataka ove vrste, i to u Risovači, Smolućkoj, Jerininoj pećini i Jandi(4, 5, 6).

Lister (1984) navodi da je džinovski jelen nastanjivao Britansko ostrvo od Holsteina – Hoxniana (topla faza koja se datuje od pre oko 374–424 000 godina) sve do Weichseliana (hladne faze koja je bila od pre 71–12000 go-dina). To znači da je ova vrsta mogla da se adaptira na različite stadijume (tople i hladne) koji su se sukcesivno menjali u toku pleistocena.

Najnovija ispitivanja demantuju mišljenja da je džinovski jelen izumro zbog preteranog lova; pretpostavlja se da je razlog njegovog izumiranja smanjenje količine kalcijuma i fosfora u ishrani, a to su bili neophodni su-plementi pri izgradnji rogova. Pojava osteoporoze je, dakle, mogla da bude direktan uzrok njihovog izumiranja(11).

Način merenja lobanje urađen je prema Von den Driesh (1976). Prikaz merenja dat je u tabelama 1 i 2. Oznaka za primerak – RAM – privremenog je karaktera. Fotografije za table I (a, b, c) i II (d, e) snimljene su foto-apa-ratom Canon EOS 350D, dok su slike 1–8 snimljene foto-aparatom Canon PowerShot A610 i obrađene pomoću programa Adobe Photoshop CS 6.

PALEONTOLOŠKI OPIS

Red ARTIODACTYLA Owen, 1841Familija CERVIDAE Gray, 1821Rod Megaloceros Brooks, 1828Megaloceros giganteus (Blumenbach, 1803)(Tabla I (a, b, c), II (d, e), tabele 1 i 2)

29

PALEONTOLOŠKA ANALIZA I RESTAURACIJA LOBANJE I ROGOVA DŽINOVSKOG JELENA ...

Analizirani primerak džinovskog jelena je dobro očuvana lobanja sa de-limično očuvanim rogovima. Frontalne kosti lobanje su srasle i na njihovoj površini uočavaju se plitka vertikalna naprsnuća. Nazalne i nepčane kosti oblikuju anteriorni deo lobanje, koja je u nivou foramen palatinum majus najčešće oštećena kod primeraka koji su transportovani vodom(15), što je slučaj i kod ovog primerka.

Tabela 1 Dimenzije lobanje vrste Megaloceros giganteus sa teritorije Srbije Cart 1 Dimensions of the skull of the species Megaloceros giganteus from the territory of Serbia

Dimenzije lobanjeMegaloceros giganteus (u mm)

Megaloceros giganteus

Inv.br.Muzej u Smederevu

Reka Sava,Lokalitet Poloj (Nedeljković, 2012)

Muzej Srema(Nedeljković, 2004)

Prirodnjački muzej Beograd (Dimitrijević, 1984)

Max. dužina lobanje 511* 510* 526 527–545

Lambda – Rihnion (L–N) 490 - 508 480–500

Akrokranion – Infraorbitale (A–If ) 385 358 392 380–385

Entoorbitale – Prosthion (Ent–P) 278,3 - 270* 293–295

Max. unutrašnja visina orbite 59,358,4

56,357,0

56,554,6 59,9–61,8

Max. unutrašnja dužina orbite 59,261,6

59,161,4

60,562,5 53,6–59

Minimalna frontalna širina 196 187 202 188–202

Ectoorbitale – Ectoorbitale 247,4 248 258 -

Entoorbitale – Entoorbitale 197,2 195 219 240–254

Max. širina nassalia 49,8* 49 72* -

Max. širina premaxillare 91,8 86,2 97,7 -

Basion – nuhalna kresta 129,3 - 136 138–146

Max. širina foramen magnum 48,1 44,5 41,6 48–58,5

Obim koštanog nosača 215220

221,4220,7

265270 120–283

*približna mera

Dobro očuvana lobanja sa uočljivim naprsnućima duž čeonih kostiju iz-među kojih nisu uočljiva mesta srastanja – suture. Na čeonom delu nalaze se masivni koštani nosači. Maksilarni deo je izdužen i očuvan do nivoa ca-put ossis incisive, koji se retko očuva kod primeraka koji su transportovani

30


vodom. Kod analiziranog primerka nazalne i frontalne kosti su potpuno međusobno srasle; zbog toga nije bilo moguće da se odredi tačka – nasion, pa je samim tim i merenje otežano. Srastanje je potpuno kod lakrimalne, zigomatične i maksilarne kosti. Obe lakrimalne jame su veoma izražene. Infraorbitalni otvori prečnika 7 mm zapunjeni su sitnozrnim šljunkom. Očne orbite su naglašene, kružne, sa po dva mala lakrimalna otvora u an-teriornom delu. U predelu čeonih sinusa, medijalno od lakrimalnih jama, nalaze se otvori nepravilnog oblika, po jedan sa obe strane. Za razliku od anteriornog dela lobanje, gde se ne uočavaju mesta srastanja kostiju, na posteriornom delu su spojevi jasno uočljivi između frontalnih, temporal-nih i zigomatičnih kostiju, što je karakteristika mlađih adultnih individua. Foramen magnum je ovalnog oblika bez oštećenja. U okcipitalnom delu svi otvori i jame su zapunjeni sitnozrnim i srednjozrnim šljunkom.

Tabela 2 Dimenzije zuba gornje vilice vrste Megaloceros giganteus sa teritorije SrbijeChart 2 Dimensions of the teeth in upper jaw of the species Megaloceros giganteus from the territory of Serbia

Dimenzije zuba gornje viliceMegaloceros giganteus(u mm)

Megaloceros giganteus

Inv.br. Muzej u Smederevu

sin. dext.

Reka Sava, Lokalitet Poloj (Nedeljković, 2012)sin. dext.

Muzej Srema(Nedeljković, 2004)

sin. dext.

Prirodnjački muzej Beograd (Dimitrijević, 1984)

dužinaP2

širina

21,8 23,7

21,0 21,7

- 21,1

- 21,9

23,3 22,5

24 24,7

22,4–24,6

23–24,5dužinaP3

širina

21,8 22,6

23,8 23,4

21,8 21,7

22,3 23,1

21 22*

25,5 26

21–22,1

23,8–25,5dužinaP4

širina

21,4 22,3

25,1 26,0

19,8 21,4

26,4 25,7

20,7 22,7*

25,8 27,5

19–20,5

26–26,8dužinaM1

širina

29,5 28,8*

26,0* 27,5*

27,5 27,3

27,9 28,3

26,4 25,6

29,4* 32,1*

25,2–28

26, 8–31,8dužinaM2

širina

32,4 32,8

31,5 32,5

29,2 30

29,4 30,5

29,6 29

29,9 31*

28,2–32

29,3–30,8dužinaM3

širina

31,4 31,6

29,3 31,2

28,5 29,3

26,3 26,1

33 30,4

30* 32,5*

29,1–33

26–31,4P2 – P4 65.9 66,9 - 60,5 63,6 64,2 60,5–69,5M1 –M3 90,3* 91,0 81,4 81,8 87,2 85 84–93,2P2 – M3 152,9 152,1 138,8* 138,6 152,6 149,2 143,2–154,2

*približna mera

31


Zubni niz je dobro očuvan, izuzev parakona, koji je kod desnog M1 i me-takona kod levog M1 polomljen. Korenski deo je vidljiv kod svih zuba sa bukalne strane, dok je u manjoj meri izražen i sa palatinalne strane. Kod svih premolara uočljiva je asimetrija između prednjeg i zadnjeg infundi-buluma. Prednji je polumesečastog oblika i paralelan je sa parakonom i protokonom, dok je posteriorni infundibulum linearnog oblika dijagonalno postavljen u smeru anteriorni hipokon – posteriorni metakon.

Vertikalni grebeni – stili izraženiji su kod molara. Centralni – interorbi-talni stubić uočljiv je kod svih molara. Pošto su na nižem nivou od okluzal-nih površina, a nedostaju im apikalni delovi, verovatno su polomljeni prili-kom transporta vodom. Kod levog M3 apikalni deo nije oštećen. Oba M2 su po dimenzijama najveći zubi u zubniku. Imaju veoma naglašena proširenja krune u bazalnom delu kod samog korena.

Koštani nosači su masivni, ovalnog oblika. Rozete su trenjem kroz vo-denu sredinu ishabane, sa slabo primetnim naborima. Iz rozete se, kod oba roga, lateralno ka gore povija osnovna grana, koja je sačuvana kod levog roga u dužini od 47,5 cm, dok je kod desnog očuvana u dužini od 44 cm. Medijalno rastojanje od rozete do početka nadočnjaka je kratko. Nadoč-njaci su polomljeni u svom baznom delu. Mesto preloma nadočnjaka je pljosnato kod levog paroška, dok je kod desnog ovalnog oblika. Na delu gde se osnovna grana širi u lopatu, i kod levog i kod desnog roga, nalazi se drugi parožak, gde je desni više očuvan. Pravac pružanja im je anteriorno-dorzalni u odnosu na osnovnu granu. Na posteriornom delu očuvanog roga vidljiva su i mesta odakle su kretali prvi, levi i desni posteriorni parošci, takođe očuvani samo u svom baznom delu. Sačuvani rogovi su trošni, bez uočljive granulacije i vaskularnih kanala.

Tokom 2014. godine pristupilo se restauratorskim zahvatima na rogovi-ma analiziranog primerka. Osnovni finansijer ovog poduhvata bilo je Mini-starstvo za kulturu Republike Srbije.

RESTAURACIJA DŽINOVSKOG JELENA

Da bi se rekonstruisali tako masivni rogovi na originalnoj fosilnoj loba-nji, bilo je neophodno da se koriste laki materijali (bez teške metalne kon-strukcije unutar rogova), da se dobro pričvrste za trošne prelome postoje-ćih delova rogova i da se pritom obezbedi da rekonstruisani elementi stoje slobodno, bez spoljašnje potpore. Izbegnuto je bušenje i bilo kakvo drugo narušavanje originalne kosti radi montiranja rekonstruisanih elemenata.

32


Primerak je konzerviran polivinil acetatom (PVAc) u vodenom rastvoru, u odnosu 1:10, kako bi premaz bio neupadljiv, a sama lobanja delovala što prirodnije.

Prilikom restauracije rogova dodatna konzervacija celokupnog primerka nije rađena, samo je izvršena priprema i ojačavanje površina (na prelomi-ma rogova) koje dolaze u kontakt sa rekonstruisanim elementima (Sl. 3). S obzirom da se polivinil acetat (PVAc) koristi i prilikom izrade rekonstru-isanih (veštačkih) delova rogova, postignuta je kompatibilnost prilikom spajanja, kao i mogućnost kasnije konzervacije nanošenjem dodatnog sloja PVAc ili nekog drugog premaza preko originalne i rekonstruisane kosti da bi se zadržao ujednačen izgled originalnih i veštačkih elemanata.

Razmotrene su dve mogućnosti za restauraciju:Restauracija koja nije vidljiva na prvi pogled i na kojoj je akcenat na

atraktivnosti primerka kao izložbenog eksponata, gde rekonstruisani ele-menti izgledaju kao prirodna kost.

Restauracija sa jasno vidljivim popunjavanjima i rekonstruisanim ele-mentima (različite boje i/ili teksture od originalne kosti), koja je često za-stupljena kod paleontoloških restauracija kako bi olakšala proučavanje pri-meraka i kako bi se izbegla zabuna šta je originalno, a šta rekonstruisano.

Odlučili smo se za prvu opciju, jer je reč o velikim površinama koje su rekonstruisane i koje imaju mnogo značajniju estetsku ulogu nego kod ve-ćine drugih restauracija fosilnih kostiju.

MATERIJAL I METODE

Za izradu nedostajućih delova rogova korišćeni su sledeći materijali:

• ekstrudirani polistiren (XPS)• polivinil acetat (PVAc) u vidu lepka, bez dodatnog razblaživanja u vodi• zavoji i gaze• DAS masa za vajanje (u beloj boji) • akrilne boje• Apoxie Sculpt (dvokomponentna, epoksidna masa za vajanje)• plastificirane metalne cevi Ø 8 mm i Ø 5 mm• pocinkovani vijci• više vrsta peska i cementa (čijim je mešanjem u različitim odnosima

postignut izgled prirodnog matriksa u kome se nalazio fosil, a koji je saču-van u tragovima na nekim mestima na primerku).

33


Najpre je na osnovu sačuvanih delova rogova, kao i na osnovu individu-alne starosti jedinke, ustanovljeno kakav tip rogova odgovara primerku na kome se vrši restauracija (podignuti, tanki rogovi sa manjim brojem paro-žaka) (Sl. 1). Potom su pregledom brojnih fotografija različitih primeraka iz muzeja širom sveta odabrani rogovi sa datim karakteristikama koji će poslužiti kao uzor za izradu modela. Pomoću više fotografija iz različitih uglova odabranog primerka, urađen je crtež rogova na paus papiru, u raz-meri 1:1 (Sl. 2A).

Model od pausa je precrtan na tablu ekstrudiranog polistirena (XPS), odakle je isečen (Sl. 2B), a zatim noževima i brusnim papirom oblikovan u trodimenzionalni model rogova od ekstrudiranog polistirena (XPS). Pa-rošci su presečeni na više mesta i dat im je dodatni ugao savijanja kako bi se postavili u potpuno prirodan položaj (lučno savijeni unazad) (Sl. 2C). Segmenti parožaka su na spojevima premazani polivinil acetatom (PVAc), a slobodan prostor je popunjen DAS masom za vajanje (Sl. 2D). Nakon pot-punog sušenja spojeva (koje je trajalo oko dva dana), na dobijenim modeli-ma rogova usečena su mesta koja se uklapaju sa oblicima preloma original-nih rogova (Sl. 2D). Isti postupak je izveden i za pojedinačne paroške koje je bilo potrebno dodati na sačuvane baze parožaka.

Sl. 1 Različiti oblici rogova Megaloceros giganteus, zavisno od tipa rogova i životnog doba jedinke

34


Rogovi i parošci od ekstrudiranog polistirena (XPS) potpuno su prema-zani polivinil acetatom (PVAc), a nakon sušenja su preprskani vodom kako bi se postigla ponovna blaga lepljivost. Nakon toga, potpuno su prekriveni i utegnuti gazom i zavojima. Usledilo je još jedno premazivanje polivinil acetatom (PVAc) (Sl. 2E). Posle potpunog sušenja od nekoliko dana, po-stignuta je zadovoljavajuća otpornost na lomljenje tankih elemenata (npr. parožaka) jer se gaza i zavoji ponašaju kao armatura unutar osušenog po-livinil acetata (PVAc) i time ojačavaju ekstrudirani polistiren (XPS), koji je relativno krt. Time je dobijen dovoljno jak, a istovremeno veoma lak model rogova velikih dimenzija. Finalni skulpt je urađen u tankom sloju DAS mase, koja je naneta na model (prethodno blago nakvašen mokrom četkom, kako bi se DAS masa zalepila za podlogu) i u kojoj su oblikovani vaskularni kanali i koštana tekstura (Sl. 2F) i (Sl. 5). U tu svrhu korišćen je pribor za vajanje, grube četke i brusni papir. Posle nekoliko časova potreb-nih za površinsko sušenje DAS mase, model je obojen akrilnim bojama do blizine mesta spajanja sa originalnim delovima rogova (Sl. 2G).

Sl. 2 Faze izrade rekonstrukcije rogova

A B

CD

G

E F

35


Montiranje rekonstruisanih rogova na originalnu kost je izvršeno pomo-ću plastificiranih metalnih cevi Ø 8 mm i Ø 5 mm. Najpre je pripremljena po-dloga na prelomima originalnih rogova tako što je trošno spongiozno tkivo na celokupnim površinama preloma oba roga dodatno natopljeno polivinil acetatom (PVAc) u više navrata. Na taj način je sprečeno trošenje i krunje-nje spongioznog tkiva i dobijena je stabilna podloga za dalji rad. Potom je naneta dvokomponentna epoksidna masa za vajanje (Apoxie Sculpt), koju karakteriše velika čvrstina nakon sjedinjavanja komponenti, a koje traje oko 24 h. Ova masa se koristi i za popunjavanje pukotina i restauraciju fosil-nih i recentnih kostiju. Koristili su je konzervatori u Muzeju istorije prirode Fild (Field) u Čikagu za restauraciju originalnog skeleta Tyrannosaurus rex FMNH PR 2081, poznatijeg pod imenom „Sue”(2). U epoksidnu masu je uti-snuta plastificirana metalna cev Ø 8 mm odgovarajućih dužina (adekvatnih postojećim udubljenjima u spongioznom tkivu oba roga), a potom su cevi dodatno učvršćene i potpuno prekrivene epoksidnom masom tako da samo spoljašnji otvor ostane slobodan. Na ovaj način je metal u potpunosti izolo-van od fosilne kosti (Sl. 3). U ugrađene cevi su ubačene plastificirane metal-ne cevi Ø 5 mm i markerom je obeleženo dokle ulaze u originalne rogove.

Sl. 4 Dve faze montiranja rekonstruisanih elemenata rogova i pojedinačnih parožaka

Sl. 3 Površine preloma rogova (A – levi, B – desni) pre (1) i posle (2) montiranja pla-stificirane metalne cevi Ø 8 mm

A1

B1

A2 A

C

Apoxie Sculpt

Apoxie Sculpt

Apoxie Sculpt

Apoxie Sculpt

Apoxie Sculpt

B

B2

Apoxie Sculpt

DAS

36


Rekonstruisani elementi rogova su probušeni (u nivoima cevi koje su ugrađene u originalne delove rogova) i u njih su ubačene obeležene pla-stificirane metalne cevi Ø 5 mm, čiji su krajevi premazani polivinil aceta-tom (PVAc), kako bi se zalepile za ekstrudirani polistiren (XPS) unutar rekonstruisanog roga. Krajevi koji ulaze u cevi Ø 8 mm u originalnim rogovima nisu premazani.

Nakon sušenja izvršeno je spajanje originalnih i rekonstruisanih ele-menata rogova uvođenjem dela cevi Ø 5 mm, koja viri iz rekonstruisanog dela, u otvor cevi Ø 8 mm, koja se nalazi u originalnom rogu. Sve je po-tom dodatno učvršćeno dodavanjem epoksidne mase (Apoxie Sculpt) (Sl. 4A). Nakon sjedinjavanja koje traje oko 24 h, izvršeno je premazivanje svih površina epoksidne mase tankim slojem PVAc i slobodan prostor je popunjen DAS masom za vajanje (Sl. 4B). Urađen je skulpt i tekstura površine kosti na spojevima, koja u potpunosti povezuje originalne i re-konstruisane elemente.

Sl. 6 Mesto kontakta originalne kosti i re-konstruisanih elemenata levog roga sa pred-

nje (gore) i zadnje strane (dole), po završetku restauracije. Vidljivi su prirodni (rezidualni)

matriks (P) na originalnoj kosti i veštački matriks (V) na rekonstruisanim elementima.

Sl. 5 Izvajana koštana tekstura i vaskularni kanali u DAS masi

P

V V

P

37


Sl. 7 Prikaz lobanje Megaloceros giganteus pre i posle restauracije rogova

38


Pojedinačni parošci su montirani pomoću pocinkovanih vijaka koji su na mesta preloma na originalnim rogovima pričvršćeni pomoću epoksid-ne mase za vajanje (Apoxie Sculpt) tako što je glava vijka potpuno utisnuta u masu i zalepljena na mesto preloma, a vrh vijka je ostavljen slobodan (Sl. 4C). Nakon sjedinjavanja, vrhovi vijaka (i epoksidna masa) premazani su polivinil acetatom (PVAc) i na njih su montirani parošci. Na prelom kosti i donju površinu rekonstruisanih parožaka nanet je polivinil acetat, a potom i DAS masa, kojom je napravljen prirodan prelaz između elemenata i ura-đena je tekstura kosti.

Finalno bojenje i nijansiranje rekonstruisanih elemenata i spojeva tako-đe je izvedeno akrilnim bojama.

Mešanjem više vrsta peska i cementa u različitim odnosima postignut je približan izgled prirodnog matriksa u kome se nalazio fosil, a koji je prisu-tan na malim površinama u vidu rezidualnog matriksa na primerku. Tako je za rekonstruisane elemente dobijen veštački „rezidualni matriks“ koji predstavlja finalni detalj u imitaciji prirodnog izgleda fosilne kosti. Nanet je na manje površine tako što je na površinu rekonstruisane kosti u tankom sloju nanet polivinil acetat (PVAc) u obliku većih ili manjih „fleka” na po-

Sl. 8 Prikaz lobanje Megaloceros giganteus pre i posle restauracije rogova

39


jedinim mestima, a potom je površina posuta mešavinom „veštačkog ma-triksa”, koji je utapkan mekom četkom i ostavljen da se osuši. Nezalepljeni višak „matriksa” uklonjen je mekom četkom i fenom (Sl. 6).

ZAKLJUČAK

Džinovski jelen pod inv. brojem RAM-15 je po svojim morfološkom ka-rakteristikama (manje dimenzije lobanje, vitka osnovna grana roga, kratko medijalno rastojanje od rozete do početka nadočnjaka, drugi parožak jasno diferenciran i zubi koji su neznatno trošeni) i dimenzijama (tabela 1, 2) najsličniji primerku pronađenom u reci Savi, lokalitet Poloj (Nedeljković, 2012). Prezentovani podaci indikuju mlađeg polno aktivnog mužjaka dži-novskog jelena.

Nadogradnjom nedostajućih delova rogova džinovskog jelena kod pri-merka koji se nalazi u fundusu Muzeja u Smederevu dobijen je reprezen-tativni primerak koji je kao takav jedini u Srbiji. Ovo je prvi primer rekon-strukcije nedostajućih delova kod vrste Megaloceros giganteus koji je rađen u Srbiji.

Beleška o autorima:Gordana Paunović, viši kustos paleontolog Muzej u [email protected]

Boban Filipović, student RGF u Beogradu samostalni umetnik ULUPUDS (oblast naučna skulptura) [email protected]

40


REFERENCE

1. Web sources: Retrieved and has been remodeled from: http://www.wou.edu/~snyderj/Biology%20101%20-%20Ecology,%20Evolution,%20and%20Diversity/Articles/Gould%20-%20The%20Misnamed%20Mistreated%20and%20Misunderstood%20Irish%20Elk.pdf visited 6. 11. 2015.

2. Web sources: Retrieved and has been remodeled from: https://www.avesstudio.com/creative-concepts/taxidermy visited 6. 11. 2015.3. Dimitrijević, V., (1984). Kvartarni cervidi šire okoline Beograda. Diplomski rad. Rudarsko-

geološki fakultet. Univerzitet u Beogradu.4. Dimitrijević, V., (1996). Upper Pleistocene mamamls from cave deposits in Serbia. Acta

zoologica cracoviensia. 39/1. Krakόw. 117–120. 5. Dimitrijević, V., (1997). Upper Pleistocene mammals from cave deposits of Serbia. Geolo-

ški anali Balkanskoga poluostrva, 61, 2, 179–370.6. Dimitrijević, V., Dulić, I., Cvetković, N., (2013). The Janda Cavity at Fruška Gora, the First

Cave Assemblage from the Southeast Pannonian Lowland (Vojvodina, Serbia), Qua-ternary International (2013).

7. Driesh, von den A., (1976). A Guide to the Measurement of animal bones from archeologi-cal sites. Paebody Museum Bulletin. 1. Harvard University. Cambridge.

8. Gilić, D., (1997). Pleistocenski sisari iz zbirke Muzeja Srema. Magistarska teza. Rudarsko-geološki fakultet. Univerzitet u Beogradu.

9. Gould, SJ., (1974). Origin and function of „bizarre” structures – antler size and skull size in „Irish Elk”, Megaloceros giganteus. Evolution. 28. 191–220.

10. Hugnes, S., Hayden TJ., Douady, CJ., Tougard, C., Germonpré, M., Stuart, A., Lyudmila, L., Carden RF., Hänni C., Say, L., (2006). Molecular phylogeny of the extinct giant deer, Megaloceros giganteus.Molecular Phylogenetics and Evolution. 40. 285–291.

11. Ivanović A., Kalezić M., (2009). Evoluciona morfologija, Teorijske postavke i geome-trijska morfometrija. Biološki fakultet. Univerzitet u Beogradu.

12. Lister, A., (1984). The evolutionary and ecological origins British deer. Proc. R. Soc. Edinb. 82B. 205–229.

13. Nedeljković, D., (2004). Megaloceros giganteus (Blimenbach, 1803) iz korita reke Save. Zaštita prirode. 55/1–2. Beograd. 45–56.

14. Nedeljković, D., (2005), Nov nalaz orijaškog jelena (Megaloceros giganteus /Blumenbach, 1803/) iz korita reke Save. Zbornik Muzeja Srema. 6. Sremska Mitrovica. 125–136.

15. Nedeljković , D., (2012). Orijaški jelen (Megaloceros giganteus / Blumenbach, 1083/) iz zbirke Lovačkog društva „Srem”. Zbornik Muzeja Srema. 9. Sremska Mitrovica. 9–24.

16. Stuart, A.J., Konsinstev, P.A., Higham, T.G.F., Lister, A.M., 2004. Pleistocene to Holocene extinction dynamics in giant deer and woolly mammoth, Nature. 431. 684–689.

41


Summary

Paunović Gordana and Filipović Boban

Paleontological Analysis and Restauration of a Skull and Antlers of a giant Deer (Megaloceros giganteus Blumenbach, 1803) from the Fundus of Museum in Smederevo

This paper presents the results of osteological and odontological ana-lysis of the giant deer skull, which is a part of the Museum in Smederevo collection. The presented data indicate a younger, reproductively active male of a giant deer. By restoring missing parts of antlers with this speci-men, under the inv. number of RAM–15, it was obtained a representative fossil of this kind in our country. This is the first example of the reconstruc-tion of the missing parts on the specimen of Megaloceros giganteus that was done in Serbia.

About the Authors:Gordana Paunović, senior curator paleontologistMuseum in Smederevo

[email protected]

Boban Filipović, student of the RGF in Belgrade freelance artist with ULUPUDS association (scientific sculpture)[email protected]

42


TABLA IMegaloceros giganteus (RAM-15)a – dorzalnob – lateralno sin.c – lateralno dext.

43


TABLA IIMegaloceros giganteus (RAM-15)d – bazalnoe – proksimalno

paleontološka analiza i restauracija lobanje i rogova džinovskog … · 2020. 5. 2. · frontalne...

Documents