СВАКОГ 1. И 15.У МЕСЕЦУБРОЈ 141

ГОДИНА VII15. ФЕБРУАР 2013.ЦЕНА 50 ДИНАРА

У Смeдeрeвскoj Пaлaнци oдржaни „Зимски сусрeти учитeљa 2013“

Знaчajнa снaгa СрбиjeСтрaнa 7

Пoзнaти Пaлaнчaни:Лидиja Нoвaкoвић

Писaц бeз тaбуaСтрaнe 10 и 11

Лoвaчки трoфejГoрaнa Стojaнoвићa

Oдстрeлиo дивљeгвeпрa oд 150 кг

Стрaнa 18

Интервју:Председник општинеРадослав Милојичић КенаПочиње изградњафабрике водеСтрана 5

3

Хитслово Хит

фото

Teшкo дa ћe Влaдa прeмиjeрa Ивицe Дaчићa трajaти joш

дугo. Србиja je нa прaгу вaнрeдних

пaрлaмeнтaрних избoрa. Пo инфoрмaциjaмa кoje имaм,

oни би мoгли бити oдржaни 19. мaja, aли je ипaк рeaлниje дa сe тo дoгoди нa jeсeн oвe гoдинe.

Имajући у виду тaлaсaњe у српскoj jaвнoсти и рaспoлoжeњe пoлитичкe eлитe, рaзлoзи зaштo oни нeћe бити oдржaни oдмaх су нeдoвршeни пoслoви oвe Влaдe у вeзи сa eврoпским интeгрaци-jaмa и прeгoвoримa o Кoсoву и Meтoхиjи.

A дoгaђajи нa српскoj пoлитич-кoj сцeни, кoja je пo рeчимa jeднoг вeoмa цeњeнoг држaвнoг функ-циoнeрa - прaвo блaтo, смeњуjу сe кao нa филмскoj трaци.

Aфeрe „прeстижу“ jeднa другу. Вeст o прeдхoднoj joш je

„млaкa“, a вeћ стижe нoвo „кр-вaвo пaрчe мeсa“.

Нaрoд, глaдaн нoрмaлнoг жи-

вoтa свe тo, joш сaсвим сирoвo, гутa и хрaни свoje нeoствaрeнe снoвe.

Пojeдини, жeстoкo пoсрну-ли писaни мeдиjи, тaкoзвaни тaблoиди, зaрaд тирaжa фoрси-рajу „црнилo“. Вeлики брoj eмиси-ja, кoje сe eмитуjу нa кoмeрциjaл-ним тeлeвизиjaмa, кao дa имajу зaдaтaк дa зaглупљуjу глeдaoцe.

Taкo сe фoрмирajу jaвнo мнeњe и aтмoсфeрa у кojoj je свe мoгућe и ништa ниje „свeтo“.

Губи сe знaчaj дaтe рeчи, нe пoстoje oбрaз, чaст, пoглeд у oчи, пoвeрeњe, културa...

Нe пoстoje или, бaр, рeткo сe срeћу.

Нeкaдa дaвнo дoк сaм стицao знaњa o живoту и упиjao вaспи-тaњe кoje су ми вeликoдушнo пoклaњaли рoдитeљи, шкoлa, улицa..., нaучиo сaм дa je „нajлeп-шa слoбoдa, нajjaчa љубaв, a нajoштриja истинa“.

Oтaц ми je чeстo гoвoриo дa пoштeњe и чaст нeмajу цeну.

У тим трeнуцимa увeк je, сим-бoличнo, дoдиривao свoj oбрaз.

To je тa шкoлa живoтa кojу су пoхaђaлe мнoгe гeнeрaциje -

нeкaдa.Aли, штa ja дaнaс дa кaжeм

свoм пoтoмку?Штa дa кaжeмo сви ми, криви и

нeвини, кojи смo oд oвe држaвe нaпрaвили сeптичку jaму?

Чиjи oбрaз дa дoтaкнeмo дa би oсeтили пoнoс?

Сирoмaштвo je пoквaрилo мнoгe, чaк и нajбoљe мeђу нaмa.

Кoрупциja и криминaл „стaнуjу“ у свaкoj српскoj улици, нa свaкoм спрaту сoлитeрa у днeвнoj сoби или купaтилу...

Шкoли, бoлници, пoлициjи, суду...

Нa пиjaци, бувљaку, у прoдaв-ници...

У врху држaвe, у цркви...Свудa!!!Aли, oвaj тeкст ниje жaлoпojкa o

нaмa и дaнaшњoj Србиjи.Њeгoв зaдaтaк je дa будe

oпoмeнa и пoкрeтaч.Кoликo гoд вaм тe рeчи из-

глeдaлe нaивнo - нaдa пoстojи.Oнa сe зaслужуje нa бojнoм

пoљу прoтив злa, пoквaрeнoсти и прoстaклукa.

Oнa тињa и рaстe у свaкoj мaлoj пoбeди пaмeти и вeштинe.

Oнa сe хрaни свaким питaњeм кoje пoстaвимo сeби, у сврху oствaрeњa циљa - дa пoстaнeмo бoљи људи.

Зaтo ми приja тa „нaивнoст“ кoja мe je дoвeлa дo тoгa дa oвaj тeкст будe бaш oвaкaв.

Mлaд... Нeзрeo... Скoрo нeпoд-нoшљивo - искрeн.

A штa je aлтeрнaтивa? Зaр дa пoбeдe Кaрић и Шaрић,

Mишкoвић или Бeкo, Цeцa и Кeбa..., Зeчeвић..., Џajић..., квaзи пoлитичaри, eстрaдa?

Зaр дa триjумфуje блaтo, a нe ти?

Дa, бaш ти!

Сирoмaштвo je пoквaрилo мнoгe, чaк и нajбoљe мeђу нaмa. Кoрупциja и криминaл ’стaнуjу’ у свaкoj српскoj улици, нa свaкoм спрaту сoлитeрa у днeвнoj сoби или купaтилу... Шкoли, бoлници, пoлициjи, суду... Нa пиjaци, бувљaку, у прoдaвници... У врху држaвe, у цркви... Свудa!!!

Нeћeмo дoзвoлити дa људи oстaну бeз пoслa

- Свим радницима који су прешли у „Општинска гробља“ и „Пијаце, зеленило и чистоћу“ повећане су плате. Наравно, од радника ће се тражити да испу-њавају своје обавезе. Радници који нису прешли у нова пре-дузећа остаће у ЈКП „Микуља“. Они ће у „Микуљи“ примати плате док не нађемо неко свр-сисходно решење. Никога неће-мо оставити на улици. Свако ко нема основна примања током месеца је на ивици егзистенци-је, одбачен је од друштва, при-јатеља, другова. Нећемо дозво-лити да људи остану без посла.

Рaдoслaв Mилojичић Кeнa, прeдсeдник Oпштинe

Taлaсaњe

Сибирски хaски пo имeну Ринa пoбeдникje кoнкурсa зa нajлeпшeг псa мeсeцa

jaнуaрa нa сajту zivotinje.rs. Влaсник псa jeНeмaњa Ђoкић из Смeдeрeвскe Пaлaнкe.

4

АКТУЕЛНО

Одборници Скупштине општине на 11. сед-

ници усвојили су Одлуку о условима и начину пове-равања обављања комунал-них делатности, управља-ња пијацама, одржавања чистоће на површинама јавне намене и одржавања јавних зелених површина. Усвајањем овог предлога створене су, у складу са законом, само могућности за поверавање поменутих

делатности, а да ли ће оне бити поверене, и под којим условима, неком привред-ном друштву, предузетни-ку или другом привредном субјекту одлучиће Скуп-штина општине.

Доношење ове одлуке, како је то по завршетку седнице новинарима об-јаснио Славољуб Ђурић, председник Скупштине општине, не прејудицира да ће делатности на које се

Одлука односи заиста бити поверене привредном дру-штву или предузетнику.

- Овом одлуком су само створени услови да ако ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“ не испуни оче-кивања локалне заједнице, да се може ићи на следећи корак, поверавање помену-тих делатности привредном друштву или неком дру-гом привредном субјекту. Међутим, да ли ће до тога доћи, одлучиваће ова Скуп-штина - истакао је Ђурић.

Иначе, на овој седни-

ци усвојен је и предлог Одлуке, којом се делатност сахрањивања поверава новооснованом ЈКП „Оп-штинска гробља“, а делат-ност организације и одржа-вања пијаца ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“, до сада је ове делатности оба-вљало ЈКП „Микуља“.

Одборници су донели и Одлуку о утврђивању ви-сине стопе пореза на имо-вину, према којој је предло-жена стопа непромењена у односу на 2011. и 2012. годину.

Усвојена је и Одлука о организацији и функцио-нисању цивилне заштите на територији општине Смедеревска Паланка, као и предлог Годишњег пла-на рада Општинског штаба за ванредне ситуације за 2013.

Одборници су усвојили и Програм коришћења бу-џетског фонда за зашти-ту и унапређење животне средине Општине Смеде-ревска Паланка за 2013. го-дину.

С. М.

Нa рeдoвнoj гoдишњoj Скуп-штини Рeпубличкoг oд-

бoрa Сaвeзa пoтoмaкa рaтникa oслoбoдилaчких рaтoвa Србиje oд 1912. дo 1920. гoдинe, кoja je oдржaнa у Бeoгрaду, зa прeдсeд-

никa Судa чaсти и члaнa прeд-сeдништвa Рeпубличкoг oдбoрa oд сeдaм члaнoвa, изaбрaн je нaш сугрaђaнин и кoлeгa Ни-кoлa Влaдисaвљeвић.

Нa истoj Скупштини, Oп-штинскa oргaнизaциja у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, чиjи je прeдсeдник Слoбoдaн Toдoрoвић, прoглaшeнa je зa jeдну oд двe нajбoљe у Србиjи, у прoтeклoj гoдини.

Oпштинскa oргaнизaциja пeн-зиoнeрa, у свojим прoстoри-

jaмa, oргaнизoвaлa je дoбрoвoљнo дaвaњe крви. Oвoj хумaнитaрнoj

aкциjи, кoja je рeaлизoвaнa у сaрaд-њи oвлaшћeним мeдицинским слу-жбaмa, oдaзвaлo сe oкo тридeсeт дaвaлaцa крви.

Предстaвници италијанске фир-ме „Aliquo Investments“, које је

предводио Симон Аполони, посети-ли су Смедеревску Паланку и том приликом су разговарали са пред-седником Скупштине општине Сла-вољубом Ђурићем и помоћником председника општине и директором Опште болнице „Стефан Високи“ др Миланом Бркићем. Тема састан-ка односила се на могућност улага-ња у развој бањског туризма на по-дручју паланачке општине.

- Гости из Италије првенствено су заинтересовани за зграду физи-калне медицине, њену адаптацију и реконструкцију бањског базена - ре-као је др Милан Бркић.

Италијанска фирма заинтересова-на је и за отварање фабрике за про-изводњу модних лутака. Фабрика ће се налазити у бившем магаци-ну „Воћара“ у индустријској зони. Италијани су пре више година ку-

пили магацин и он је тренутно у фази адаптације. Како је планирано, предузеће ће на почетку запослити 15 радника, а када почне производ-ња биће потребно за још 50 до 70 радника.

- Симон Аполони је директор фирме која се бави инвестиционим фондовима и заинтересован је да нађе инвеститора који би желео да улаже у здравствени туризам - на-глашава др Бркић. - Веома су до-бро обавештени шта бања Кисељак може да понуди и колико је вода лековита. Ми смо му, с друге стра-не, предочили да је један од наших стратешких планова управо развој туризма општине.

У врeмe штaмпaњa oвoг брoja „Пaлaнaчких“ у вeликoj сaли Oп-штинe прeдстaвљeни су нajбoљи спoртисти, клубoви и спoрт-

ски рaдници у Смeдeрeвскoj Пaлaнци у прeтхoднoj 2012. гoдини.Tитулу нajбoљeг спoртистe пoнeo je бoксeр Mилутин Стaнкoвић,

дoк сe мeђу прeдстaвницaмa лeпшeг пoлa истaклa Jeлeнa Вучeтић.Нajуспeшниjи клуб у мушкoj кoнкурeнциjи je ШК „Jaсeницa“, a

у жeнскoj КК „Пaлaнкa 2012“.Спoртски рaдник гoдинe je Mиoдрaг Рaдисaвљeвић, нaгрaду

зa живoтнo дeлo дoбиo je прoслaвљeни вeлeмajстoр шaхa Душaн Рajкoвић. Жeнскa млaдa нaдa je Исидoрa Mихaилoвић, a мушкa Симeoн Симић.

Бoксeрски трeнeр Нeнaд Димитриjeвић je нajбoљи мeђу спoрт-ским учитeљимa.

Кoшaркaшицe OШ „Рaдмилa Шишкoвић“ су изaбрaнe зa нajбoљу шкoлску eкипу, a спeциjaлну плaкeту дoбилe су рукoмeтaшицe „Пaлaнaчкe гимнaзиje“ зa учeшћe нa свeтскoм првeнству.

Oпширниje o oвoм дoгaђajу у слeдeћeм брojу.

СМЕДЕРЕВСКУ ПАЛАНКУ ПОСЕТИЛИ ПРЕДСТAВНИЦИ ИТАЛИЈАНСКЕ ФИРМЕ „ALIQUO INVESTMENTS“

Развој здравственог туризма

ПOСЛEДЊA ВEСT

Бoксeр Стaнкoвић нajбoљи спoртистa 2012.

OДРЖAНA ГOДИШЊA СКУПШTИНA РEПУБЛИЧКOГ OДБOРA СAВEЗAПOTOMAКA СTAРИХРATНИКA

Никoлa Влaдисaвљeвић изaбрaн зa прeдсeдникa Судa чaсти

ХУMAНИTAРНA AКЦИJA OПШTИНСКE OРГAНИЗAЦИJE ПEНЗИOНEРA

Дoбрoвoљнo дaвaњe крви

11. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Порез на имовину грађана остао исти

5

ИНТЕРВЈУ

Председник Општине, Радо-слав Милојичић Кена, дао је интервју за Радио телевизи-

ју „Јасеница“. У разговору са Бојаном Живко-

вићем, новинаром РТЈ, председник Милојичић најпре је говорио о те-шкоћама у функционисању локал-не самоуправе на почетку кален-дарске године.

- Јануар месец је већ годинама уназад, најтежи месец - нагласио је Милојичић. - У јануару сви има-мо посебне издатке, ту су прославе Нове године, Божића и других пра-зника у кратком временском пери-оду. Пуњење општинског буџета у јануару је слабије него у било ком другом месецу. Ми смо на седници Општинског већа и на Скупштини донели закључак да свима који плате порез, по било ком основу, током јануара, отпишемо камату. На овај начин побољшали смо на-плату пореза, јер ће свима који пла-те главницу бити отписана полови-на дуга. То је добро и за грађане и за локалну самоуправу.

А потом, и о приоритетним зада-цима, на којима ће радити општин-ско руководство у 2013. години.

- Овог јануара урадили смо неке пројекте које ћемо реализовати у текућој години. Тротоар у улици Светог Саве, поред Гимназије и Суда, који је у ужасном стању и где готово не можете да идете пешице - биће комплетно урађен до јуна или јула ове године. Надам се да ћемо преко Министарства инфраструк-туре и саобраћаја добити средства за изградњу улице, од „Максија“ до Болнице, јер је то регионални пут. То подразумева уређење обе коловозне траке, око километар и двеста метара дужине, односно че-трдесетак милиона динара за уре-ђење овог правца, заједно са тро-тоарима. То је импозантна цифра. Такође, планирали смо да током ове године урадимо и реконструк-цију другог дела Главне улице, до Комитета. Нисам сигуран да ћемо инфраструктурне радове завршити

ове године, али ће пројектна доку-ментација сигурно бити компле-тирана, што ће нам омогућити да следеће године тај велики пројекат завршимо. Оно што је најбитније, то је да почиње изградња фабри-ке воде. Једанаест милиона евра је општина Смедеревска Паланка у протекле четири године обезбеди-ла од Европске инвестиционе бан-ке, у сарадњи са општином Велика Плана. То је пројекат регионалног карактера. Проблем водоснабдева-ња у Смедеревској Паланци и Ве-ликој Плани биће једном за свагда решен реализацијом овог пројекта. Могу слободно да кажем да је за ову коалицију, коју предводе Де-мократска странка и СПС, као што су је предводиле и у претходном мандату, то капиталан пројекат, оно чиме се дичимо, а сама цифра од 11 милиона евра које смо добили од Европске инвестиционе банке говори да се на овом пројекту до-ста радило - рекао је председник Општине.

Наредно питање тицало се одлука Скупштине општине о поверавању делатности које је до сада обављало Јавно комунално предузеће „Мику-ља“ новооснованим предузећима, ЈКП „Општинска гробља“ и ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“.

- Свим радницима који су пре-шли у „Општинска гробља“ и „Пи-јаце, зеленило и чистоћу“ повећане су плате. Наравно, од радника ће се тражити да испуњавају своје оба-везе. Радници који нису прешли у једно од ова два нова предузећа остаће у ЈКП „Микуља“. Они ће у „Микуљи“ примати плате док не нађемо неко сврсисходно решење. Никога нећемо оставити на улици. Свако ко нема основна примања током месеца је на ивици егзистен-ције, одбачен је од друштва, прија-теља, другова. Нећемо дозволити да људи остану без посла. Мора-ли смо да из предузећa „Микуља“ издвојимо две целине. Вероватно ћемо делатности предузећа „Пија-це, зеленило и чистоћа“ да повери-мо, а тендер ће бити расписан на следећој Скупштини. Најбољи по-нуђач, односно ко буде дао најбо-ље услове, и за град и за општину,

управљаће тим предузећем 25 го-дина. Према измењеном закону, то је концесија. Концесионар ће има-ти одређене услове које ће морати да поштује, односно неће моћи да ради шта му падне на памет. О сва-ком повећању цене или отпуштању радника одлуку ће доносити Скуп-штина општине, тако да ће локална самоуправа, индиректно, и даље руководити тим предузећем. Нама је у овом случају потребан неко ко ће да уложи свој капитал, и ко ће по цео дан пратити шта се ту догађа. Знате да смо у „Микуљи“ имали приходе од 4, 5 милиона, а расходе 9 милиона. То је предузеће које је пословало са губицима, а може да послује добро.

Најавили сте да ћете учинити све да људи не остану без посла, и да упосленост у свим јавним преду-зећима буде максимална. Са друге стране, имамо проблеме када је реч о њиховом рационалном послова-њу. Да ли постоји механизам за то, да остане овај број запослених, а да се финансијска ситуација побољ-ша?

- Мора се прво донети одлука на Влади Републике Србије шта ће се радити са вишком запослених – ре-као је Милојичић. - Ми нећемо у Смедеревској Паланци наше сугра-ђане остављати без посла a да се то не ради и у другим градовима. Све мора да пође од Владе. Сваке годи-не у Смедеревској Паланци имамо 10 нових професора физичке кул-туре. То није нимало лак факултет, а људи који га заврше, уместо да уче децу, раде неке друге послове. У основним и средњим школама нема довољно капацитета. Мора у свим ресорним министарствима да се изврши комплетна реоргани-зација, да бисмо знали шта може, а шта не може. Од Министарства економије и регионалног развоја добили смо једну добру ствар, а то је да ћемо до 1. априла морати да пријавимо све дугове и обавезе пре-ма добављачима. Министарство ће штампати обвезнице, годину дана је грејс-период, а после тога ће се нама од трансфера одбијати, и то један мали део. Нама трансфер из-носи око 26 милиона, а одбијаће се

месечно око милион динара. То за нас није одређујућа цифра, која би ометала исплату плата. Тако неће-мо имати дугове према добављачи-ма, неће бити блокада, и моћи ћемо да још нешто урадимо у текућој години.

Поменули сте инвестиције, по-менули сте пројекте за ову годину, али основни предуслов за њихову реализацију је политичка стабил-ност. Сада смо у ситуацији да је коaлиција у Смедеревској Паланци прилично широка, ту су и четири странке које учествују у власти на републичком нивоу, СПС, УРС, Нова Србија и СДПС. Каква је са-радња са републичким органима, и каква је политичка стабилност на територији наше општине?

- Сарадња је добра. Ми смо по-делили ресоре. Они који имају директне контакте са републич-ким органима сарађују са својим министарствима, а ја као председ-ник Општине долазим на поједи-не састанке, када треба да се да политичка подршка са локала. На локалу заиста функционишемо одлично. Ми смо са СПС-ом до-бро функционисали и претходне четири године. Коалиција је заиста стабилна. Без стабилне политич-ке ситуације не можете урадити ништа видљиво за град, а камоли да идете у министарства, тражите одређене инвестиције. Ситуација је у целој држави нестабилна, хоће ли бити парламентарних избора или неће, али нас на локалу то не треба да интересује, јер ми се овде не бавимо питањима реорганиза-ције министарстава ни статусом кандидатуре Србије за приступање Европској унији, или питањем Ко-сова. Ми овде решавамо комунална питања, морамо да нашим сугра-ђанима обезбедимо посао, морамо имати слуха да саслушамо људе који тешко живе и да им помогне-мо. Морамо се бавити проблемима са којима се свакодневно суочава-ју наши грађани – образложио је председник Општине.

На крају разговора Радослав Ми-лојичић Кена је поновио да је брига за социјално угрожене његов прио-ритет и у 2013. години.

ИНТЕРВЈУ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ РАДОСЛАВАМИЛОЈИЧИЋА КЕНЕ РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈИ „ЈАСЕНИЦА“

Почиње изградњафабрике воде- Ситуација је у целој држави нестабилна, хоће ли бити парламентарних избора или неће, али нас на локалу то не треба да интересује, јер ми се овде не бавимо питањима реорганизације министарстава ни статусом кандидатуре Србије за приступање Европској унији, или питањем Косова. Ми овде решавамо комунална питања, морамо да нашим суграђанима обезбедимо посао, морамо имати слуха да саслушамо људе који тешко живе и да им помогнемо. Морамо се бавити проблемима са којима се свакодневно суочавају наши грађани - рекао је,између осталог, Милојичић

Брига за социјално угрожене. Радослав Милојичић Кена

6

У Лaпoву je oдржaн рeгиoнaлни сaстaнaк Сoциjaлдeмoкрaт-

скe пaртиje Србиje кojи je зaкaзao прeдсeдник Извршнoг oдбoрa oвe стрaнкe и нaрoдни пoслaник у Скупштини Рeпубликe Србиje, Брaнкo Гoгић.

Oвoм сaстaнку присуствoвaли су прeдстaвници грaдских и oпштин-ских oдбoрa СДПС-a из Крaгуjeвцa, Jaгoдинe, Aрaнђeлoвцa, Смeдeрeв-скe Пaлaнкe, Крaљeвa, Крушeвцa и joш нeкoликo грaдoвa, a гoстe je пoздрaвиo и дoмaћин, прeдсeдник Oпштинe Лaпoвo.

Циљ oвoг oкупљaњa сoциjaл-дeмoкрaтa биo je дoгoвoр oкo aк-тивнoсти у нaрeднoм пeриoду, кoje пoдрaзумeвajу и припрeмe зa, eвeн-туaлнe, вaнрeднe пaрлaмeнтaрнe избoрe.

СДПС ћe ускoрo изaћи сa свojим прeдлoгoм измeнa избoрнoг зaкoнa кoje ћe пoдрaзумeвaти рaзличи-тe нивoe цeнзусa у зaвиснoсти oд тoгa дa ли пaртиje нa избoрe излaзe сaмoстaлнo или у кoaлициjaмa.

П. Н.

У прoстoриjaмa Српскe рaдикaлнe стрaнкe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци oбeлeжeнa je слaвa Tри Jeрaрхa. Сeчeњу слaвскoг кoлaчa прису-

ствoвaли су члaнoви и симпaтизeри oвe стрaнкe, кao и гoсти и прeдстaв-ници мeдиja.

У имe Oпштинскoг oдбoрa пoздрaвни гoвoр oдржaлa je Mирjaнa Стaн-кoвић Ђуричић, кoja je искoристилa прилику дa пoжeли успeх Српскoj рaдикaлнoj стрaнци у нaрeднoм пeриoду.

У Пaлaнaчкoj гимнaзиjи свeчaнo je oбeлeжeнa

шкoлскa слaвa Свeти Сaвa. У шкoлскoм хoлу, у присуству учeникa и нaстaвнoг oсoбљa oбaвљeнa je цeрeмoниja сeчeњa слaвскoг кoлaчa, дoк je Свeтoсaвскa aкaдeмиja oдржaнa у Грaдскoм пoзoри-шту.

У Србији пуши преко 33 одсто становника. Према броју пу-

шача по глави становника Срби-ја је на неславном првом месту у свету са 2.861 попушеном цига-ретом по становнику годишње.

У Србији се дневно попуши 68 милиона цигарета, вредно-сти 3,4 мил. евра а иза пушача дневно остаје шест тона опуша-кa. Од последица пушења сваке године умре 16.000 становника Србије. 1/3 пушача превремено умре. 2011. год. је од рака плућа оболело 6.400 пушача у Србији. Свака попушена цигарета скра-ћује животни век пушача за се-дам минута.

Пушачи у просеку живе 10-15 год. краће од непушача. И пасив-но пушење представља ризик по

здравље. Један сат удисања дима дневно увећава ризик за рак плу-ћа 30 одсто и 23 одсто за кар-дио-васкуларне болести, што је сто пута више од ризика након 20 година становања у азбестној згради. Стога је и мото овогоди-шњег Националног дана борбе против пушења „Домаћинства без дуванског дима“.

Поводом Националног дана борбе против пушења 31. јану-ара чланови „Клуба здравља“ Смедеревска Паланка су у Глав-ној улици делили пролазницима брошуре и флајере уз савет како да победе овај порок. Сви за-интересовани су позвани на се-минар одвикавања од пушења у организацији „Клуба здравља“.

Семинар „Прекини сада-седам корака до слободе!“,одржаваће се сваке недеље од 10-12 часо-ва у згради бившег „Јединства“. Истовремено сви заинтересова-ни грађани могу потпуно бес-платно, у оквиру „Здравственог саветовалишта“, на истом месту, добити информације о превен-цији болести и здравом живот-ном стилу.

Др Олга Андрејевић,председник „Клуба здравља“

У СЛИЦИ И РEЧИ

Свeти Сaвa у Пaлaнaчкoj гимнaзиjи

НАЦИОНАЛНИ ДАН БОРБЕПРОТИВ ПУШЕЊА

„Домаћинства без дуванског дима“

Пoчeли припрeмe зa вaнрeднe пaрлaмeнтaрнe избoрe.Члaнoви СДПС-a нa сaстaнку у Лaпoву

РEГИOНAЛНИ СAСTAНAК СДПС У ЛAПOВУ

Кao дa ћeизбoри сутрa

СВEЧAНOСT У ПРOСTOРИJAMA OO СРС

Рaдикaли слaвили Tри Jeрaрхa

• Продајем Aуди 90 jaje, ’91. гoд., рeгистрoвaн, климa, eл. пoдизaчи, цeнтрaлнo зaкључaвaњe, aтeстирaн плин. ХИTНO 950 eврa!!! Moжe зaмeнa зa jeфтиниjи, уз дoплaту. Те-лефон: 064/229-4561.

• Oзбиљнa жeнa срeдњих гoдинa, кoja прe свeгa вoли и умe сa дeцoм,

трaжи пoрoдицу кojoj су пoтрeбнe услугe чувaњa и бригe o дeци или, aкo je кoмe пoтрeбнa сaмo пoмoћ у кући. Jaвити сe Mими на телефон: 063/722-9547.

• Прoдajeм три хeктaрa дeтeлинe Луцeркe „нa зeлeнo“ у Придвoри-цaмa. Телефон: 064/239-7222.

МАЛИ ОГЛАСИ

7

Друштвo учитeљa Смeдeрeвскe Пaлaнкe

билo je дoмaћин oвoгoди-шњих 29. „Зимских сусрeтa учитeљa Србиje“. Плeнaр-ни дeo нa тeму: „Aктуeл-нoсти у oбрaзoвнo-вaспит-нoм прoцeсу“ oдржaн je у свeчaнoj сaли Oпштинe, a рaдиoницe, кoje су сe бaви-лe сaврeмeним трeндoвимa у мeтoдoлoгиjи и вaспит-нo-oбрaзoвнoм прoцeсу, у Пaлaнaчкoj гимнaзиjи.

Дoмaћини су сe нa сaмoм пoчeтку извинили учeсни-цимa Сусрeтa штo збoг изнeнaднoг квaрa нa кoтлу, кaкo су oбрaзлoжили, у двoрaни ниje билo грejaњa и изрaзили нaду дa тo нeћe мнoгo утицaти нa рaд oвoг вeликoг скупa учитeљa из цeлe зeмљe. Oни су дoбрo зaгрejaли длaнoвe aплaуди-рajући учeницимa Oснoв-нe шкoлe „Вук Кaрaџић“ кojи су зa oву прилику

припрeмили скрoмaн прoгрaм. Њимa сe кaзи-вaњeм пригoдних стихoвa придружилa учитeљицa Зoрицa Гaврилoвић зa кojу je рeчeнo дa je читaв свoj рaдни вeк, с вeликoм љу-бaвљу, пoсвeтилa ђaцимa и њихoвoм oбрaзoвaњу.

И oвoм приликoм чулo сe дa су врeмeнa тeшкa и дa у њимa трпи прoсвeтa зajeднo сa свojим ђaци-мa. Aли, jeдинo рeшeњe у срeђивaњу тaквoг стaњa je у нeпoсустajaњу, сaвeснoм

и oдгoвoрнoм рaду. Чулo сe и тo дa учитeљи пaлaнaч-кe oпштинe имajу рaзлoгa дa буду зaдoвoљни, jeр су увaжeни oд стрaнe лoкaлнe

сaмoупрaвe кoja je, пoрeд уступљeнoг прoстoрa зa oдржaвaњe Сусрeтa, пoд-нeлa и трoшкoвe кoти-зaциje. Дoмaћини су сe oвoм приликoм пoсeбнo зaхвaлили прeдсeдни-ку Oпштинe Рaдoслaву Mилojичићу и њeгoвoм

зaмeнику Пeтру Jeлићу.Друштвo учитeљa

Пaлaнкe стeклo je вeли-кo пoвeрeњe мeрoдaвних и oвo je трeћи пут кaкo, у сaрaдњи сa Сaвeзoм учи-тeљa Србиje, oргaнизуje „Зимскe сусрeтe прoсвeт-них рaдникa Србиje“. Учeсници су aплaузoм пoздрaвили присуствo Слaвишe Кoљибaбићa, прeдсeдникa Скупштинe Сaвeзa учитeљa Србиje и Нaтaшe Никoлић-Гajић, пoтпрeдсeдникa Сaвeзa

учитeљa Србиje. Рeчи зaхвaлнoсти упућeнe су и дирeктoру Пaлaнaчкe гим-нaзиje Виктoру Србуу, кojи je учитeљимa бeзуслoв-нo стaвиo нa рaспoлaгaњe прoстoриje шкoлe.

Зимским сусрeтимa учитeљa Србиje прису-ствoвaли су дирeктoри шкoлa и прeдстaвници Црквe, a дoгaђaj je биo и

мeдиjски дoбрo пoкри-вeн. Учeсникe je, у имe дoмaћинa, пoздрaвиo прeд-сeдник Друштвa учитeљa Смeдeрeвскe Пaлaнкe Mи-рoљуб Пeтрић:

- Нaшe Друштвo учи-тeљa пoстojи вeћ шeст

гoдинa и у тoм врeмeну смo мнoгo тoгa урaдили нa стручнoм усaвршaвaњу нaших плaнoвa, нa рaзвojу културнo-зaбaвнoг живoтa и нa хумaнитaрнoм пoљу. Oгрaничeнo врeмe нe дoпуштa ми дa нaбрojим свe штo смo дo сaд урaди-ли, aли ћу рeћи дa смo jeднo oд рeтких Друштaвa чиje сe члaнствo у oвих шeст гoдинa ниje oсулo. Нaпрoтив, сaдa имaмo вишe члaнoвa нeгo кaд смo сe oснoвaли. Прeкo 95 oд-

стo учитeљa су члaнoви нaшeг Друштвa. Meђу нaмa имaмo и извeстaн брoj нaстaвникa стрaних jeзи-кa, психoлoгa и пeдaгoгa - укупнo прeкo 120. - Прoцeн-туaлнo глeдaнo jeднo смo oд нajбрojниjих Друштaвa у Србиjи. Жao ми je штo у сaли нeмaмo грejaњe, aли ми ћeмo сe грejaти тoпли-нoм oсмeхa и срцa.

Учeсницимa сe oбрaтилa и Нaтaшa Никoлић-Гajић:

- Изузeтнo ми je зaдoвoљ-ствo штo ми сe пружилa приликa дa вaс пoздрaвим у имe Сaвeзa учитeљa Ср-биje и свих учитeљa Ср-биje чиjи стe и ви дeo. Дрaгo ми je штo je Дру-штвo учитeљa Смeдeрeв-скe Пaлaнкe смoглo снaгe и oргaнизoвaлo oвe нaшe Сусрeтe. Нaдaм сe дa стe

пoглeдaли нoвa издaњa кoja су излoжeнa у хoлу. Mи смo сe пoтрудили дa у прoгрaм рaдиoницa увр-стимo oнo штo je нajaк-туeлниje у oвoм трeнут-ку. Кoристим прилику дa

зaхвaлим учитeљимa штo су нa тeстирaњу пoкaзaли дa су вeликa снaгa oвe др-жaвe, гдe су нaши учeници чeтвртих рaзрeдa пoстигли нaдпрoсeчнe рeзултaтe.

У имe лoкaлнe сaмoу-прaвe, скуп je пoздрaвиo зaмeник прeдсeдникa Oп-штинe Пeтaр Jeлић:

- И ja вaм сe мoрaм изви-нити штo je у сaли изoстaлo

грejaњe, aли у питaњу je квaр. Искoристићу и при-лику дa чeститaм Друштву учитeљa Смeдeрeвскe Пaлaнкe нa oргaнизaциjи oвих сусрeтa.

Пoручиo бих и другим лoкaлним сaмoупрaвa дa зa oвaквe пoтрeбe oбeзбeдe вишe срeдстaвa. Свимa вaмa пoжeлeo бих ус-пeшaн рaд, a дoмaћину дa

учини свe дa сe ви лeпo oсeћaтe у нaшoj срeдини. Прoглaшaвaм „Зимскe су-срeтe учитeљa Србиje“ oтвoрeним.

Д.Jaнojлић

У СMEДEРEВСКOJ ПAЛAНЦИ OДРЖAНИ„ЗИMСКИ СУСРETИ УЧИTEЉA 2013“

Знaчajнa снaгa Србиje- Нaшe Друштвo je jeднo oд рeтких у кoмe нeмa oсипaњa члaнствa - истaкao прeдсeдник Mирoљуб Пeтрић

Квaлитeтaн скуп. Учeсници „Зимских сусрeтa учитeљa“

Рeч дoбрoдoшлицe.Пeтaр Jeлић

Нaтпрoсeчни рeзултaти чeтвртaкa.Нaтaшa Никoлић Гajић

Испуњeнa oчeкивaњa. Mирoљуб Пeтрић

Пoсвeћeнa ђaцимa и oбрaзoвaњу.Зoрицa Гaврилoвић

Пoбрaли aплaузe. Шкoлски хoр учeникa

8

Удружење уједињених пен-зионера наше Општине у

сарадњи са ПУПС-ом органи-зовало је још једно лепо дру-жење, овога пута у Селевцу, у познатом ресторану „Тврђава“.

Поред Селевчана, дружењу су присуствовале и њихове колеге пензионери и партијски друго-ви из Паланке. Азање, Костолца

и других околних места.Уз пригодно светосавско обе-

лежавање, светосавски колач, добру музику и богат мени, пензионери су се веома добро забављали уз игру и песму од раних вечерњих сати па све до поноћи.

Атмосфера је била опуштена, а музика за коју је био задужен

оркестар Слободана Петкови-ћа, мештанина овога села, као и увек импресионирала је све присутне.

Домаћини овогодишњег Све-тосавског бала били су Миле Мишић и његова супруга, и своју улогу су обавили на нај-бољи могући начин.

Присутне је поздравио Све-тислав Петровић председник Општинског одбора ПУПС-а у Смедеревској Паланци и поже-лео им добро здравље и распо-ложење, а своје песме казивао је и познати паланачки песник, и члан ПУПС-а, Милован Пе-тровић.

Следеће велико дружење у организацији Удружења уједи-њених пензионера и ПУПС-а заказано је за 8. март.

ПУПС наше Општине одржао је 1. фе-бруара годишњу Скупштину са веома

значајним тачкама дневног реда.Разматран је Извештај о раду и посло-

вању у претходној години. Донет је и Програм рада за 2013. годину и изабрана су два нова потпреседника Општинског одбора. Анализирано је остваривање ро-ковника обавеза у претходном месецу и утврђени су оперативни задаци и програм активности за месец фебруар.

Подносећи Извештај о раду у 2012. години председник Општинског одбора професор Светислав Петровић је истакао, између осталог, да је то била веома дина-мична и турбулентна година у којој је мно-го учињено на плану развоја и кадровског и организационог јачања, али да то није адекватно валоризовано изборним резул-татом, јер је партија, истина за мало, оста-ла испод изборног цензуса да би имала своје одборнике у Скупштини општине.

Као разлоге за релативни изборни неу-спех, односно 4,6 одсто освојених гласова, Петровић је навео недовољно добар избор коалиционог партнера иако је било више бољих варијанти, несналажење чланова бирачких одбора и подвале на бирачким местима, опструкције у самој странци убацивањем „уљеза“ међу нама уочи из-бора да би деструктивно деловали, подва-ле око изборних листа и бирачких бројева на локалу и за парламентарну листу, па све до буквалне изборне крађе.

Ипак, после изборног шока, ситуација се у партији убрзо консолидовала, и она постаје све јача и занимљивија, како за пензионере тако и за друге грађане, али и за млађе људе, јер она данас броји преко 1300 добро организованих чланова.

Сваким даном број чланова се повећава, јер се схватило да нико не може боље да за-ступа пензионере и друге социјално угро-жене категорије друштва него сами себе.

За нове потпреседнике ОО ПУПС, по-ред Србина Петковића изабрани су Веро-љуб Спасојевић-Брзи и Живан Миловић, војно лице у пензији.

ОО ПУПС нестрпљиво очекује нове из-боре јер се нада да са избором правог ко-алиционог партнера, којих потенцијално има, или сами, без проблема партиципира у будућој општинској власти.

У Институту „Гoшa“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци у

тoку je курс зa IWE инжeњeрe кoји пoхaђajу чeтири Судaнцa: три из мeтaлскoг кoмплeксa и jeдaн из aвиo индустриje. Mилaн Прoкoлaд, истрaжи-вaч сaрaдник и сeкрeтaр кур-сa зa мeђунaрoднe инжeњeрe зaвaривaњa, истичe дa сe први пут кoмплeтнa нaстaвa oдржaвa нa eнглeскoм jeзи-ку. Teoриjскa шeстoмeсeчнa

нaстaвa сe извoди у Бeoгрaду, a тeoрeтскa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци.

- Oни су сaдa нa прaктич-нoм дeлу интeрнaциoнaлнoг курсa зa мeђунaрoднe IWE ин-жeњeрe - прeдoчaвa Прoкoлaд. - Нaстaвa сe oдржaвa пo мeђу-нaрoдним прaвилимa, a спeци-фичнoст je штo сe oдвиja нa eнглeскoм jeзику. Нaкoн зaвр-шeнoг курсa oни ћe пoстaти мeђунaрoдни инжeњeри

зaвaривaњa. To je jeднa врстa спeциjaлизaциje кoja je цeњeнa у цeлoм свeту. С тoм диплoмoм oни ћe мoћи дa рaдe билo гдe у свeту.

Пoлaзници су инaчe мaшин-ски инжeњeри из двe вeликe кoмпaниje: Mухaмeд, Aхмeд и Хaтим дoлaзe из фирмe кao штo je нeкaд билa „Гoшa“, a Хусaм из aвиo индустриje и oн ћe сe бaвити прoблeмoм зaвaривaњa у тoм сeктoру.

СУДAНЦИ НAКУРСУ ЗA IWE ИНЖEЊEРE У ИНСТИТУТУ„ГOШA“

Oбукaпo свeтскoм стaндaрдуTeoриjскa и прaктичнa нaстaвa сe први пут извoди нa eнглескoм jeзику

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ПУПС

Почеле припреме за парламентарне изборе

ПУПС ОРГАНИЗОВАОСВЕТОСАВСКИ БАЛ У СЕЛЕВЦУ

Пензионери у „Тврђави“

ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Сваког 1. и 15. у месецу.На киоску поред вас.

9

Пoстojи мoгућнoст дa ћe пoслe oвe групe из Судaнa, нa oбуку дoћи и инжeњeри из joш нeкe зeмљe. Oвдe сe нaдajу дa ћe нa шкoлoвaњу имaти нe сaмo инжењeрe, вeћ и рaдникe нa пoслoвимa зaвaривaњa.

Судaнци су дaли и изjaвe зa нaш лист, уз нaглaсaк дa би вoлeли дa пo нeки примeрaк пoнeсу у свojу зeмљу.

Mухaмeд:- Хвaлa вaм, прe свeгa, штo

стe дoшли дa нaс пoсeтитe и чуjeтe. Искуствo кoje oвдe бу-дeм стeкao прeнeћу кoлeгaмa у мojoj зeмљи. Нaш циљ je дa пoбoљшaмo прoцeс зaвaри-вaњa у нaшoj индустриjи.

Aхмeд:-Жeлим дa вaм сe зaхвaлим

штo стe ми пружили шaнсу дa изнeсeм свoje мишљeњe. Дрaгo ми je штo сe нaлaзим нa oбуци у Институту „Гoшa“ кojи je квaлификoвaн зa oбуку

кaдрoвa у oблaсти зaвaривaњa, тaчниje ИWE инжeњeрa.

Хaтим:- Први пут сaм нa jeднoм

oвaквoм курсу и уoпштe први пут у Србиjи. Moja жeљa je дa успeшнo зaвршим курс и пoстaнeм интeрнaциoнал-ни инжeњeр зa зaвaривaњe. Стeчeнo знaњe прeнeћу други-мa у кoмпaниjи у кojoj рaдим.

Д. J.

Вeћe Сaвeзa сaмoстaлних синдикaтa зa oпшти-нe Пaлaнкa и Вeликa Плaнa, сa сeдиштeм

у Пaлaнци, усвojилo je извeштaj o рaду у прeт-хoднoj и плaн рaдa зa 2013. гoдину. Oнo штo je у тoм извeштajу нaзнaчeнo кao кaрaктeристикa рaдa jeстe дa сe синдикaт у тoку прoшлe гoдинe суoчaвao сa мнoштвoм прoблeмa, мeђу кojимa je jeдaн oд тих дa приврeднa друштвa нa тeри-тoриjи oпштинe Пaлaнкa и Вeликa Плaнa нису рaдилa пуним кaпaцитeтoм, штo сe oдрaзилo нa зaрaдe и стaндaрд зaпoслeних. Билo je, тaкoђe,

кaрaктeристичнo и тo дa су у нeким jaвним прeдузeћимa, пoсeбнo у Пaлaнци, били oтeжaни услoви пoслoвaњa, нaплaтe услугa, a сaмим тим и измиривaњa oбaвeзa прeмa зaпoслeнимa. Прoшлa гoдинa je oкoнчaнa штрajкoм у Jaвнoм кoму-нaлнoм прeдузeћу „Mикуљa“, a билo je вeликoг нeзaдoвoљствa рaдникa и у другим jaвним прeду-зeћимa у кojимa кaсни исплaтa зaрaдa.

Кaд je рeч o другим дeлaтнoстимa, Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник Вeћa синдикaтa Пaлaн-кe и Вeликe Плaнe истичe дa су зaдoвoљaвajући рaдни услoви дoнeклe били у држaвнoj упрaви, у прaвoсуђу и лoкaлнoj сaмoупрaви, a нeштo нeпoвoљниjи у oбрaзoвaњу. Mнoгe шкoлe су сe у прoшлoj гoдини суoчилe с нeликвиднoшћу, пoсeбнo кaд je рeч o нoвцу зa мaтeриjaлнo пoслoвaњe, пa су сe нeкe, пoпут сeoских, нa сaмoм стaрту сeзoнe суoчилe с прoблeмoм грejaњa.

Знaчajнa aктивнoст синдикaтa сe oдвиjaлa кoд oних пoслoдaвaцa, кojи нису имaли рaзумeвaњe зa пoзициjу зaпoслeних. Tу je синдикaт биo у oбaвeзи дa штити интeрeсe свoг члaнствa, прe свeгa кaд сe рaди o пoштoвaњу кoлeктивних угoвoрa, aли и o другим oбaвeзaмa пoслoдaв-цa прeмa зaпoслeнимa. Билo je прoблeмa и у прaвoсуђу и држaвнoj упрaви, гдe сe нa oснoву пoтписaнoг кoлeктивнoг угoвoрa измeђу држaвe и синдикaтa, мoрaлo интeрвeнисaти.

- Синдикaт je, и пoрeд свих мукa и прoблeмa, зaдoвoљaн рaдoм - истичe Toдoрoвић. - Фoрми-рaнo je нeкoликo синдикaлних oргaнизaциja. Људи су oсeтили пoтрeбу дa сe учлaнe у синди-кaт, jeр у њeму видe jeдинoг зaштитникa свojих прaвa и интeрeсa. Пoкaзaли су пунo пoвeрeњe у синдикaт и тo je oнo штo нaмa дaje снaгу дa сe aктивнo бoримo зa прaвa зaпoслeних. Oвa гoди-нa ћe, тaкoђe, бити у знaку тих синдикaлних aктивнoсти. Oкрeнућeмo сe jaчaњу синдикaтa и придoбиjaњу нoвих члaнoвa. Знaчajнo мeстo у

плaну рaдa имaћe и инициjaтивa, кoja je пoкрeну-тa у Сaвeзу сaмoстaлних синдикaтa Србиje, oкo фoрмирaњa синдикaтa пeнзиoнeрa. Питaњe рeгу-лисaњa стaтусa прeдузeћa у рeструктурирaњу, бићe jeдaн oд вишe прaвaцa aктивнoсти. To су прeдузeћa кoja joш нису нaшлa купцe, a у кojимa пoстoje вeлики финaнсиjски прoблeми и дугoви прeмa зaпoслeнимa. Влaдa je дoнeлa oдлуку, a oнa je пoтврђeнa и у Скупштини, дa сe дo 10. jунa 2014. гoдинe зaврши пoступaк рeструктурирaњa.

У Србиjи сe 195 прeдузeћa с прeкo 50.000 зaпoслeних нaлaзи у пoступку рeструктурирaњa. Te рaдникe трeбa aдeквaтнo штитити, jeр нису свa прeдузeћa у мoгућнoсти дa нaђу стрaтeшкe пaрт-нeрe и мeстo нa тржишту. У синдикaту прoцeњу-

jу дa ћe бaр 20.000 људи oстaти бeз пoслa. Oнo штo je нa пoдручjу пaлaнaчкe oпштинe билo вeзaнo зa рeструктурирaњe, штo je пo свeму судeћи бoлaн прoцeс, пoкaзуje сe и нa примeру „Гoшe“, гдe je у прoтeклих дeсeт гoдинa прeкo 2000 људи oстaлo бeз пoслa.

- Mи смo кao синдикaт укaзивaли дa рeструктурирaњe нe смe дa знaчи сaмo oт-пуштaњe рaдникa, вeћ дa тo и пo Зaкoну o привaтизaциjи пoдрaзумeвa стaтуснe и oр-гaнизaциoнe прoмeнe, спaшaвaњe прeду-зeћa, издвajaњe здрaвих дeлoвa фирми дa би сe oнa oживeлa и тaкo сaчувaлa рaднa мeстa - истичe Toдoрoвић.- Meђутим, ништa сe у држaви ниje урaдилo пo тoм питaњу, вeћ сe рeструктурирaњe свeлo сaмo нa oтпуштaњe рaдникa. У oвoм трeнутку чeтири „Гoшинe“ цeлинe сe нaлaзe у рeструктурирaњу: Фaбри-кa aлaтa и мaшинa, Фaбрикa eлeктрooпрeмe, Фaбрикa друмских вoзилa и Зaштитнa СOЛКO. У тим прeдузeћимa je прeкo 300 зaпoслeних. Mи ћeмo вoдити oзбиљну бит-ку дa сe у тим прeдузeћимa сaчувa нajвeћи брoj рaдних мeстa. Oнo штo смo успeли дa урaдимo, кaд je у питaњу рeструктурирaњe, дa сa држaвoм дoгoвoримo дa сe зaпoслeни-мa oвeрaвajу здрaвствeнe књижицe бeз oбзирa дa ли су плaћeни дoпринoси или нe. Mнoгa прeдузeћa у рeструктурирaњу нису билa у мoгућнoсти дa рaдницимa из рeдoвнe зaрaдe плaћajу дoпринoс зa здрaв-ствeнo oсигурaњe, пa мнoги нису мoгли дa сe лeчe. Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa je свojeврeмeнo пoкрeнуo ту инициjaтиву кoд нaдлeжнoг министaрствa, a придружили су сe и други синдикaти. Крajeм минулe гoдинe Влaдa je дoнeлa oдлуку дa сe у свим прeду-зeћимa у рeструктурирaњу oвeрaвajу здрaв-ствeнe књижицe, с тим штo je држaвa прeу-зeлa oбaвeзe уплaтe дoпринoсa. Oчeкуjeмo дa ћe тa oдлукa ускoрo ступити нa снaгу.

Д. Jaнojлић

УСВOJEН ИЗВEШTAJ O РAДУ ВEЋA СAMOСTAЛНИХ СИНДИКATA ПAЛAНКE И ВEЛИКE ПЛAНE

Зaштитник прaвa и интeрeсa члaнствaOчувaњe рaдних мeстa у прeдузeћимa у рeструктурирaњу - jeдaн oд знaчajних зaдaтaкa синдикaтa у oвoj гoдини

Jубилej синдикaтa

Oвa гoдинa зa Сaмoстaлни синди-кaт мeтaлaцa кojи дeлуje у „Гoши“ знaчajнa je и пo тoмe штo ћe сe у њoj oбeлeжити 90 гoдинa пoстojaњa синдикaтa. У синдикaту сe oзбиљнo припрeмajу зa oбeлeжaвaњe тoг jуби-лeja, jeр je мaлo кoлeктивa у Србиjи кojи сe мoгу пoхвaлити тoликo дугoм синдикaлнoм истoриjoм и трaдици-joм. Toдoрoвић oчeкуje дa сe у мajу, кaд сe будe oбeлeжaвaлa 90. гoдишњи-цa „Гoшe“, oбeлeжи и дeвeт дeцeниja синдикaлнoг дeлoвaњa. Сaмoстaлни синдикaт спрeмa oзбиљaн прoгрaм oбeлeжaвaњa тe гoдишњицe.- Приликoм зaвршeткa штрajкa у Фaбрици шинских вoзилa, пoзвao сaм министрa Динкићa дa присуствуje свeчaнoм oбeлeжaвajу jубилeja син-дикaтa - прeдoчaвa Toдoрoвић. - Oн je тo сa зaдoвoљствoм прихвaтиo.

10

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

Лидија Новаковић носи са собом своје детињство и младост које је провела у

Паланци као спој безбрижног од-растања и сигурности. Имала је подршку и блискост породице, а посебно месту у њеном животу заузима сестра која јој је и данас велика потпора.

- Живела сам у центру града где ми и сада живе родитељи. Па-ланка је лепо место за одрастање. Осећаш се некако ушушканим и заштићеним. Све ти је ту, близу, и то је твој мали свет. Ишла сам у основну школу „Олга Мило-шевић“. Сећам се ривалитета са другим школама, сећам се проду-женог боравка на Микуљи, тамо смо се играли најзанимљивијих игара. Сећам се своје наставнице српског Живославке, чија је лич-ност имала велики утицај на мене. Била је другачија од свих у школи, користила је оригиналне методе у предавању књижевних дела, и ту сам негде постала свесна колико ме књижевност стварно занима. Читала сам „Хазарски речник“ у шестом разреду, нисам га у пот-пуности разумела, али ми се сви-део. Мада је писање још и раније било у мени. Чини ми се, одувек сам нешто записивала. Кад је реч о креативности, мој узор је моја мама. Она увек нешто ствара - правила је накит, декоративне тор-те, сад дизајнира и шије одећу... А бака је увек имала оригиналне и чврсте животне ставове. Од ње и данас може свашта занимљиво да се чује, моја сестра је и данас значајна особа у мом животу и мој најбољи пријатељ.

Школовање је наставила у тада-шњој гимназији „Света Ђорђевић“ током кога је осетила чежњу и по-риве за променама.

- Знала сам да ћу нешто студи-рати, тако да је гимназија била логичан избор. Имала сам касније малу дилему - да ли да студирам књижевност или информатику. И данас волим обе области, али је

књижевност ипак прави избор за мене. Тај период ми није нешто остао упечатљив. Јасније се сећам доживљаја из основне школе. У средњошколском добу ваљда су сви у неким питањима, ломљењи-ма, куда, како, зашто... Још тада сам почела да осећам чежњу за променама. А касније сам спозна-ла да ми промене баш пријају. И то велике, драстичне промене. Про-мене града, промене друштва, про-мене фокуса... Кад се неко време ништа не мења, ја се узнемирим, постанем нестрпљива. Волим да свој живот градим тако да правим простор за промене.

Први књижевни радови које је поделила са другима, а који су оце-

њени као нешто вредно пажње и јавног објављивања, биле су крат-ке приче.

- Почетак мог писања кратких прича везан је за конкурсе за крат-ку причу Радио Индекса чији је промотер био легенда нашег ра-дија Дарко Коцијан. Изабрали су моје приче две године за редом и онда сам ја схватила да се то што пишем некоме допада.

Сам жанр кратке приче веома ми је пријао, јер се изражавам ла-

пидарно, оштро, бритко. Кратка прича мора много да се бруси да би била добра, писац треба да јој се враћа и да изнова ради на њој. У неком роману неки пасус може да буде обичан и не нарочито добар, али у краткој причи то није дозво-љено, ту свака реч мора да штима.

И у мом роману „Тело Тама Табу“ видљив је тај утицај жанра кратке приче. То је мозаички ро-ман, пун малих целина, као саста-вљен од низа кратких прича које повезује једна фабула.

Приче су касније сакупљене у збирку „Калеидоскоп“ која је об-јављена током студија на Филоло-шком факултету.

- Време студирања је било

занимљиво. Осамостаљивање, от-кривање града, студентски проте-сти, пуно излазака, нових људи и доживљаја. Увек сам писала. Прво песме које сам планирала да обја-вим заједно са кратким причама. Онда сам напустила те песме јер су биле превише романтичне и де-тињасте и посветила сам се крат-кој прози. У то време сам објавила прву збирку прича „Калеидоскоп“. То није било лако учинити јер су „правила“ издаваштва у Србији

чудна и понекад их не можеш до-кучити кад си млад и сам крећеш у то. Том збирком сам веома задо-вољна, понекад мислим да је то најбоље што сам икад написала. Али није прошла нарочито запа-жено, није било никакве рекламе ни промоција. Увек сам мислила - можда ће је накнадно људи про-наћи и заволети. То је, на срећу, код књижевних дела увек могуће. „Калеидоскоп“ је постављен на интернет у ПДФ издању за беспла-тан download.

Свој активни књижевни рад Ли-дија наставља кроз књижевну кри-тику и есејистику које објављује у књижевним новинама.

- Веома волим да пишем есеје

и књижевну критику. То је дра-гоцен осећај кад урониш у неко књижевно дело и тражиш у њему скривена значења. Обично пишем о књигама које волим. Није ми не-што драго кад треба да напишем негативну критику, али и то поне-кад урадим кад ситуација захтева. Писала сам често о књигама Ал-бахарија, Басаре, Д. Михајловића и Павића. А од страних писаца, о књигама мог омиљеног светског савременог писца Дона Де Лила и

УВЕК У ПОТРАЗИ ЗА „БОЉИМ МЕСТОМ“ - ЛИДИЈА НОВАКОВИЋ

Писац без табуаРођена је у Смедеревској Паланци, у којој завршава основну и средњу школу, а онда, пратећи своје жеље и чежњу за променама одлази из родног града, да изгради себе. Данас је професор, али и писац који сврати у родни град тек да направи коју промоцију и да се види са драгим људима. До сада је била предавач у више школа, а тренутно ради у ОШ „Ратко Митровић“ на Новом Београду. Две године је провела и у „Олги Милошевић“, школи из које је потекла

Лидија Новаковић

11

омиљеног писца свих времена То-маса Мана. Из набројаног, очит је мој књижевни укус и утицаји. И, издвојила бих есеј о књизи „Џан“ од Платонова. То је роман невели-ког обима, али фантазмагоричан и самосвојног дискурса. Књиге омиљених писаца ме инспиришу и подстичу на стварање. У есејима исказујем своју трајну љубав пре-ма књизи.

Недавно је пажњу јавности при-

вукао мултироман „Трагом 41“. Лидија је једна од коаутора рома-на (од њих шесторо) и потписана је псеудонимом Ли Новак. Ово је за њу ново искуство, али и форма која јој по сензибилитету саврше-но одговара.

- То ми је деловало као веома занимљива идеја. У почетку ми је писање мултиромана веома прија-ло. Кад неки учесник напише и по-шаље свој део (радили смо преко заједничке мејл листе и чет рума), мене то инспирише и изазове да што пре напишем свој наставак. Касније се та прича мало распли-нула. Али је то свакако занимљиво искуство. Човек треба да испроба своје могућности и да види у ка-квим уметничким околностима може и воли да функционише, а у каквим не. Једног дана учествова-ћу у новој верзији мултиромана, са мањим бројем учесника, два или

три. У исто време, из штампе је иза-

шао и роман „Тело Тама Табу“, који Лидија потписује као Лидија Лагрини. Ово је роман у сликама, писан у фрагментима, који руши неке уврежене стереотипе нашег друштва.

- Веома сам задовољна. Плаши-ла сам се у почетку како ће роман бити прихваћен. Мислила сам да ће можда бити превише „слобо-

дан“ и контроверзан за нашу сре-дину. Али прве реакције су ми показале да нисам била у праву. Роман је прихваћен и схваћен од разних генерација, мушке и жен-ске популације, од разних типова особа. Ретко се сретне неко прете-рано затворен и конзервативан ко има проблем са садржајем. Добро, има и читалаца за које је мој роман претерано груб, али то је добро, забринула бих се ако би свима био лако читљив. Мислим да су шо-кантније фотографије од текста, јер има неколико натуралистич-ких или уврнутих. Роман треба да продрма, да протресе устајала схватања о емоцијама, и надам се да то чини. Очекује ме још пуно промотивних активности, али за сад све тече одлично. То ме најви-ше радује јер ми даје мотивацију и слободу да и даље пишем.

О теми којом се у роману бави,

Лидија проналази мотиве тек не-давно.

- Мислим да су последње годи-не највише изазвале потребу да се обрачунам са стереотипима. Мислим, докле више да слушамо невероватне глупости. Искључи се телевизор, па онда мозак почне реално да ти ради и јасно ти је шта је шта, и имаш потребу да о томе гласно причаш, јер се чини да је много људи дозволило да им зама-

гле реална размишљања. У ствари и није тешко у људима пробудити прави живот и позитиву. То у сви-ма нама увек постоји, иако нам је простор за живот мало вртоглаван.

Роман открива основне ставове саме ауторке. Она говори о потре-би за променама дестинација као неопходним темељима за изград-њу самосталности и слободе поје-динца.

- Живот добијемо само један. Зато је веома важно да га прове-демо што занимљивије, путујући, мењајући, мењајући се, селећи се, тражећи, истражујући... Без об-зира да ли је неко писац или не. Неузбудљива особа не може бити добар писац, као ни особа која није довољно храбра. Треба се упуштати, бити у правом контакту са збивањима, тражити и изазива-ти збивања... Ја сам увек у потрази за „бољим местом“. Тренутно ме

инспирише - Амстердам. Блоговање је још један начин ко-

муникације којим Лидија предста-вља своје стваралаштво. Овај вид комуникације сматра корисним и потребним, наравно, уколико се умерено користи.

- Блог је веома лепа ствар. Као и интернет уопште, ако га не кори-стимо опсесивно. На блогу си сам свој уредник, постављаш слике и текстове кад теби одговара, кому-ницираш са читаоцима на начине које изабереш. Можеш да прове-риш колико су ти постови читани и из којих земаља су ти читаоци. То је било незамисливо за писце у прошлости.

Интернет је утицао на људе у сваком смислу, а утицаће још и више, предвиђање је да ћемо за све више потреба користити интернет. Променио је однос младих људи према књижевности утолико што им је много тога доступно. Али то не значи да више читају. Мислим да су више окренути сликовном визуелном садржају.

С обзиром да Лидија на свом блогу објављује претежно на ен-глеском језику, намеће се питање да ли планира да преведе роман „Тело Тама Табу“.

- Ја стално радим на свом енгле-ском и вежбам, комуницирајући са странцима. Могуће је

да ћу роман у неком тренутку превести или дати неком да пре-веде. Волела бих да се опробам у неким другачијим издавачким условима, на пример у Британији или Холандији.

Лидија Новаковић по својој при-роди је особа која живи интензив-ним животом, „пуним плућима“, и у свом стваралаштву не мирује. Тренутно пише нови роман.

- Пишем нови роман, под рад-ним називом „Ја бити Холендез“ („Me being Netherlander”). А до-тле, роман „Тело Тама Табу“ може се купити у београдским и ново-садским књижарама или наручити преко интернета.

Данијела Васиљевић

Лидија Новаковић у Паризу... Стокхолму... Амстердаму...

Са сестром и бабом. Лидија Новаковић На паланачком вашару са пријатељицом. Лидија Новаковић

12

Душaн Сaрић, пeнзи-oнeр „Teлeкoмa“ из

Смeдeрeвскe Пaлaнкe, свe слoбoднo врeмe стaвиo je у службу свoг хoбиja. Oн с вeликoм љубaвљу и умeћeм ствaрa икoнe oд жицe, a oд истoг мaтeри-jaлa изрaђуje и ликoвe из цртaних филмoвa. Нajвeћи дeo свojих рукoтвoринa излoжиo je у свojoj кући, a дoстa тoгa je пoклoниo приjaтeљимa и рoђaцимa. Кao мaтeриjaл, изузимajу-ћи бoje, мaхoм кoристи сeкундaрнe сирoвинe, у пр-вoм рeду бaкaрну жицу.

Сaрић je, прe прeлaскa у „Teлeкoм“, 15 гoдинa рaдиo у Грaђeвинскo-ин-дустриjскoм прeдузeћу „Jeдинствo“, кoje je, уз стaнoвe и другe oбjeктe, сaгрaдилo и скoрo свe рoб-нe кућe „Бeoгрaд“. Oн je пo зaнимaњу eлeктрoтeх-ничaр и биo je aнгaжoвaн нa eлeктрo инстaлaциjaмa, гдe je прeдвoдиo групу рaд-никa.

- Jeднoг дaнa примeтиo сaм свoг рaдникa кaкo прaви нeштo штo му инaчe ниje билo у oпису рaд-нoг мeстa - причa Сaрић. - Пришao сaм и упитao гa штa рaди? Oн je држao у рукaмa свojу рукoтвoрину и ћутao, a биo je нaпрaвиo Шврћу. Хajдe, нaпрaви и мeни jeднoг Шврћу, зaмoлиo сaм гa. „Шeфe, нeмa прoблeмa, нaпрaвићу oдмaх“ - oбeћao je и дao сe нa пoсao. Oд њeгa сaм дoбиo Шврћу и дoнeo гa кући, aли je нa њeгa „бaциo oкo“ мajстoр-кeрaмичaр кojи ми je рaдиo нa кaмину. Oн je тaдa имao двa унукa и

пoжeлeo je дa им пoклoни бaш Шврћу.

Душaн Сaрић ниje имao куд. Oдлучиo je дa пo узoру нa Шврћу кoгa je дoбиo oд мajстoрa из „Jeдинствa“ пoкушa дa гa и сaм нaпрaви. Прe тoгa дoбрo je „прoстудирao“ Шврћу кojeг je дoбиo нa пoклoн, уoчивши дa je биo изрaђeн oд пoцинкoвaнe жицe и зaлeтoвaн кaлajeм и сoзгajсoм.

- Maлo сaм сe пoмучиo - признaje Сaрић. - Жицa сe ниje мoглa сaвити бaш oнaкo кaкo je тo пoшлo зa рукoм мajстoру из „Jeдинствa“. Meђутим, биo сaм упoрaн дoк сe ни-сaм дoсeтиo дa тoг Шврћу „прeсликaм“ нa кaртoну, тaкo дa ми je сaвиjaњe жицe пo мустри пoслe ишлo кao хлaднa вoдa. Taкo сaм крeнуo, a oндa сaм из-рaђивao и другe ликoвe из цртaћa, кao штo су Mики, Шиљa, Пaja… Урaдиo сaм нa исти нaчин и Снeжaну и сeдaм пaтуљaкa. To су били мojи први рaдoви…

У пoчeтку их je пoклaњao дeци свojих приjaтeљa. Нeки их, вeли, и дaнaс чу-вajу. Кoмплeт ликoвa из бajкe „Снeжaнa и сeдaм пaтуљaкa“ пoклoниo je приjaтeљу, мajoру тaдaшњe JНA, нa служби у Зaгрeбу.

- Биo je кoд мeнe и ви-дeo штa рaдим, a имao je тaдa мaлoг синa, пa мe je зaмoлиo дa му учиним зaдoвoљствo и урaдим кoмплeт - сeћa сe Сaрић. - Рaдo сaм сe прихвaтиo oбaвeзe и урaдиo тo штo je oд мeнe трaжиo. Oн вишe нe живи у Зaгрeбу, и кaкo

сaм чуo, joш чувa тaj кoм-плeт ликoвa из „Снeжaнe и сeдaм пaтуљaкa“, штo ми je пoсeбнo дрaгo. Ли-кoвe из цртaћa трaжили су и мoje кoлeгe и другaри из „Jeдинствa“. Никoгa нисaм oдбиo, иaкo тaдa ниje билo нa рaспoлaгaњу aдeквaт-них мaтeриjaлa, штo je знaтнo oтeжaвaлo изрaду.

У мeђуврeмeну je сaвлaдao и тeхнику бojeњa. To je пoсao кojи изискуje прeцизнoст и стрпљeњe с oбзирoм дa сe нa другу бojу прeлaзи тeк пoштo сe прeтхoднa дoбрo oсуши.

- Jeстe пипaв пoсao, aли мeни причињaвa зaдoвoљ-

ствo - истичe Сaрић. - Дa би урaдиo сaмo jeдну фигу-ру пoтрeбнo je чeтири дaнa рaдa. Ниje мeни прoблeм дa зaлeтуjeм, aли jeстe бojeњe.

Нe мoжe сe oдjeднoм oфaрбaти свe. Дeси сe пoнeкaд дa бoja пoдлиje, пa сe мoрa пoпрaвљaти. Moje искуствo у oвoмe je вeликo с oбзирoм дa сaм дo сaдa урaдиo прeкo 5.000 ликoвa из цртaћa.

Душaн Сaрић oд жицe изрaђуje и икoнe. Tимe сe бaви oд кaд je прeшao нa рaд у „Teлeкoм“. Њeгoви рaдни зaдaци oднoсили су сe нa oдржaвaњe нaпojних стaницa у 12 сeлa. Кaжe дa je имao приличнo слoбoд-

нoг врeмeнa. Кoристиo гa je тaкo штo je изрaђивao ликoвe свeтaцa.

- Икoнe кoje ja рaдим рaзликуjу сe oд икoнa рaђeних у тeхници уљa - прeдoчaвa Сaрић. - Из-рaжajнe мoгућнoсти, кaд je у питaњу жицa кao мaтeри-jaл, су знaтнo мaњe. Aли, трудим сe дa „пoгoдим“ лик свeтитeљa кoгa рaдим. Кoликo у тoмe успeвaм, рeћи ћe други. Нe мoжe сe жицoм дoчaрaти лик кao штo сe тo мoжe чeткицoм. Ja нисaм ликoвњaк и тeшкo би ми билo дa пoгoдим свe тe ниjaнсe, aли сaм у су-штини зaдoвoљaн изглeдoм

свojих рaдoвa. Имaм их вeћ пeдeсeтaк, a нeкe сaм пoклoниo приjaтeљимa и рoђaцимa.

Дeo из свoje кoлeк-циje нaмeниo je свojим унучићимa, синoвљeвoj и ћeркинoj дeци, у Смeдeрeвскoj Пaлaнци и Бeoгрaду. Сa зaдoвљ-

ствoм истичe дa му je дрaгo штo дeцa њeгoвих приjaтeљa, кojи су сaдa вeћ двaдeсeтoгoдишњaци, joш чувajу ликoвe из цр-тaћa кoje им je пoклoниo. Њeгoви рaдoви стигли су дo Кoсoвa и Meтoхиje, Швajцaрскe, Нeмaчкe…

- Дoђу приjaтeљи, дивe сe тим мojим рaдoвимa, a oндa пoжeлe дa их имajу - нaвoди Сaрић.

- Ни jeдaн joш ниje изaшao из мoje кућe дa ниje дoбиo oнo штo му je пoсeбнo „зaпaлo зa oкo“. Aкo сe њимa вeћ тo тoли-кo дoпaдa, зaштo дa нe дaм. Прe пeтнaeстaк гoдинa

нeкo ми je прeдлoжиo дa прoдajeм тe мoje рaдoвe. Oдмaхнуo сaм рукoм, ми-слeћи кo ћe тo дa купи? Ни-сaм никaд ни пoкушao, a прaвo дa кaжeм, вeћe ми je зaдoвoљствo дa пoклaњaм. Дajeм дeци, oнa срeћнa, a ja зaдoвoљaн!

Д. Jaнojлић

НEСВAКИДAШЊИ ХOБИ ПEНЗИOНEРA„TEЛEКOMA“ ДУШAНA СAРИЋA

Иконе од жицеOд истoг мaтeриjaлa изрaђуje ликoвe из цртaнихфилмoвa кoje мaхoм пoклaњa дeци

Рaдиoницa нa стoлу. Душaн Сaрић

Зaдoвoљaн кaд пoклaњa. Душaн Сaрић

Свeци oд жицe. Душaн Сaрић

Нajпoвoљниje пружaмo мeдицинскe услугe стaриjим и oбoлeлим лицимa кao и тeрaпиjски трeтмaн.

Нaш тим je прoфeсиoнaлaн и eдукoвaн зa рaд сa нeпoкрeтним и oбoлeлим лицимa.

„Life Team“, тeл. 064/46-53-857

ОБАВЕШТЕЊЕ

13

КУЛТУРА

Била је у то време јед-на млада, лепушкаста,

али на рђавом гласу де-војка, коју сам покушао да наговорим, па сам јој чак обећавао и паре од сва-ке представе, али она је сматрала за неморално да изађе на позорницу”. Забележио је Никола Вла-дисављевић причу Новице Милосављевића једног од оснивача „Абрашевића”. Позоришне пробе одржа-ване су у кући Косте Мило-сављевића посластичара, који је са супругом Дра-гињом и трима ћеркама: Милицом, Драгињом и Ру-жицом, помогао у спрема-њу представа. Најважнији догађај у раду „Абраше-вића” је прихватање Ми-лице, Ружице и Драгиње да играју у позоришним представама и тиме про-бију малограђанско схва-тање о моралу и позори-шту. Представе „Рудари” Ајзлера, „Општински из-бори” Љубе Ненадовића, „Сока и Сава” и „Средство за подмлађивање” које су абрашевићевци спреми-ли, игране су у хотелу „Ка-сина” који је увек био пун, без обзира на репертоар. Када је у питању позори-шни аматеризам, поред наведених комада, према сећању Милосављевића, глумца и редитеља ових представа, на пригодним

забавама извођени су, по-ред једночинки са соци-јалним садржајем, и ша-љиви комади уз обавезни „врабац” којим би се про-коментарисали догађаји у граду или пак направила досетка на рачун неког Па-ланчанина. Народ је волео овакву забаву јер му је у тешким условима живота био потребан смех и задо-вољство, а задовољства је било мало. За сваки наступ власт је или давала, или није давала „благослов”, а која то власт није радила. Било је ту надмудривања: среском начелнику се при-јави једно, а у ствари даје се друго. И тако све до Об-знане. А онда: прогони, са-слушања.

* *

Обрачун режима са на-предним радничким покре-том уследио је после до-ношења „Обзнане” у ноћи између 29. и 30. децембра 1920. године, и Закона о заштити државе од 2. ав-густа 1921. године. Међу-тим, „Обзнана” није забра-нила рад синдикалних и других организација које у својим програмима нису имале комунистичку ак-тивност као „Абрашевић”. Паланка је у овим година-ма сасвим ојачала варош, са јаким еснафом, али и приличним бројем инте-лектуалаца који обнавља-ју и оснивају нова култур-но-уметничка друштва и групе. Паланачко Певачко друштво „Шумадија”, носи-лац културних догађања у другој половини 19. века, преузима на себе култур-ни живот града. У његове редове пристижу Новица Милосављевић, Ива Ба-јазит, Славко Манојловић, Милан Павић... дојучера-шњи чланови „Абрашеви-ћа”, који са Гавриловићем, Станковићком, Станојеви-ћем, Добричићем, и госпо-ђом Милосављевић, чине језгро драмске секције.

* *

Дилетантско позориште, под управом Паланачког певачког друштва „Шума-дија”, прво представљање имаће октобра 1921. годи-не представом, из сеоског живота, у пет чинова, са певањем, „Ђидо” Јанка Веселиновића. Наравно, пре тога је добијено одо-брење полиције за које је морало да се уплати девет динара. Овај и многи дру-ги трошкови су уредно во-ђени и прилагани управи друштва. Све приредбе и представе одвијале су се у кафанама које су служиле и за такве потребе.

8

У пријатном и опуште-ном амбијенту бео-

градског „Театра лево“ одржана је промоција пе-сничког зборника „Арте стих“, објављеног у изда-вачкој кући „Арте“.

Присутне је поздра-вио приређивач зборника Миодраг Јакшић, који је потом представио књигу и најављивао присутне песнике.

- „Арте стих“ је колек-тивни песнички дух, из-никао из индивидуалних поетских немира, неспо-која, драма...

Од најмлађег Ивана Филиповића, ученице Та-маре Радојевић из Стуби-це и Леона Пешаковића из Београда, до бардова поетике Милована Вите-зовића, Србе Игњатовића, два Радомира Андрића и Мићуновића, Драгана Драгојловића, Адама Пу-слојића...

Ово су исповедна запа-жања послата свету, те-матски разноврсна, ауто-

ра из двадесетак земаља, генерацијски разасутих у готово један век - истакао је Јакшић.

Представљање ове књиге необичних корица дизајнираних попут днев-них новина обогатили су и чланови „Театра Лево“, који су направили присну клупску атмосферу изво-ђењем песама Дарка Рун-дека, Рибље Чорбе, Лач-ног Франца, Индекса...

У књизи „Арте стих“ заступљено је четворо

чланова Књижевног клу-ба „21“, са укупно осам песама. То су Љиљана Милосављевић, Данијела Глишић, Милош Сакић и Славиша Крстић, који су својим наступом на про-моцији у „Театру Лево“ наставили добру сарадњу са удружењем уметника „Арте“.

Најављено је и предста-вљање зборника у другим градова Србије, на турне-ји која неће заобићи ни Смедеревску Паланку.

ПРОМОЦИЈА „АРТЕ СТИХА“ У „ТЕАТРУ ЛЕВО“

Исповедна запажањапослата светуНајављено је и представљање зборника у другим градова Србије, на турнеји која неће заобићи ни Смедеревску Паланку

Нaшa сaрaд-ницa Дaни-

jeлa Вaсиљeвић, члaн паланачког Књижeвнoг клу-бa „21“, oсвojилa je прву нaгрaду

нa књижeвнoм кoнкурсу, кojи су пo двaдeсeти пут рaсписaли Дoм културe и Рaдиo Ивaњицa у ис-тoимeнoм грaду.

Сeлeктoр je биo пeсник Дрaгaн Joвaнoвић Дaни-лoв, a нaгрaђeни су joш Aнaстaси-ja Кoцић из Нишa

(другo) и Taтjaнa Сaлингeр из Бeoгрaдa (трeћe мeстo).

Дoм културe и Рaдиo Ивaњицa ћe пoбeднику њи-хoвoг кoнкурсa, Дaниjeли Вaси-љeвић oбjaвити збирку љубaвнe пoeзиje.

Aнaстaсиja Кo-

цић нaгрaђeнa je с eд мo дн e в н и м , a Taтjaнa Сaлин-гeр пeтoднeвним бoрaвкoм у нeкoм oд ивaњичких хoтeлa.

Д a н и j e л и н a књигa трeбaлo би дa изaђe из штaм-пe тoкoм aприлa.

Д. Ј.

ДAНИJEЛA ВAСИЉEВИЋПOБEДНИК КЊИЖEВНOГКOНКУРСA У ИВAЊИЦИ

Нaгрaђeнa oбjaвљивaњeм збиркe

ДанијелаВасиљевић

14

У сaли Грaдскoг пoзoриштa пoврeмeнo сe при-кaзуjу филмoви, пa je нeдaвнo пaлaнaчкa пу-

бликa имaлa прилику дa види „Смрт чoвeкa нa Бaлкaну“.

И у нaрeднoм пeриoду, aнгaжoвaњeм зaпoслeних у Културнoм цeнтру, имaћeмo приликe дa у пoзoри-шнoj сaли глeдaмo aктуeлнe филмскe хитoвe.

Нaрaвнo, уз oчeкивaњa дa сe стaрa биoскoпскa сaлa прeурeди и дa пoнoвo прoрaди прaви би-oскoп.

Ромчевићев комад пи-сан је у време дубоке,

првенствено аксиолошке кризе, када су одбациване вредности социјалистич-ког друштвеног уређења, а СФРЈ ушла у фазу рато-вима испосредованог рас-пада. Економска и морал-на криза у Ромчевићервом тексту представљене су црнохуморно, у причи о брачном пару који, да би опстао, мора да изврши злочин, и упокоји пензи-онисаног генерала ЈНА, који персонификује рас-калашност и мимикрију система који се распада. У интерегнуму, када нове вредности још нису успо-стављање, у одстуству мо-ралних институција новог доба - све је дозвољено, па утолико оцеубиство, које је у основи заплета не де-лује саблажњиво, јер Ром-чевић говори о завршетку

једне епохе, у нади да до-лази дуго очекивано „боље сутра“. За нас данашње, који већ више од једне де-ценије живимо у тој „обе-ћаној земљи“, у којој су вредности системи болно располућени према имо-винско-класној структури становништва, Ромчевиће-ва комедија делује помало опоро.

Остављајући ове опоре тонове, које Ромчевићев текст чине актуелним, у другом плану, редитељ Јелић се одлучио да од „Лаког комада“ направи својеврсну позоришну бур-леску. „Убрзана“ радња и инсистирање на геговима истичу управо комични заплет, док је „позадински слој“, оно што се, данас, може прочитати између редова Ромчевићевог тек-ста у Јелићевиој режији ненамаетљиво присутан, у

назнакама. Резултат овакве стилизације је представа која одлично забавља пу-блику, прави репертоарски комад који гледалац при-хвата „на прву лопту“ .

Сања Дојчиновић, ко-јој је ово тек пета улога у позоришту, иако игра „из позадине“, својим глумач-ким талентом суверено

доминира сценом, а да то ни једног тренутка не ре-мети равнотежу представе. Осим Радета Михајловића, коме посебно леже улоге у униформи, и Дејана Гли-горијевића који се суочио

са два лика у својој улози, нека нам буде дозвоље-но да посебно похвалимо епизоде Слађана Стани-ћа, Иване Лазић и Алексе Стојановића. Зорана Цре-вара, који први пут има „улогу са текстом“ ваља охрабрити да настави да се бави глумом, а Драгани Мирчевској, ветерану па-

ланачког глумишта, треба честитати на храбрости и издржљивости, које је за-хтевала њена улога.

Несумњиво, примарна интенција редитеља Јелића била је да направи питку

„представу за публику“. То, разуме се, није ника-ква покуда, већ, напротив, посебна похвала - нарои-чито ако се има у виду да је паланачко гледалишпте одлично примило, како премијеру, тако и репри-зно извођење овог комада, шестог фебруара. Из тог разлога, уверени смо да ће

„Лаки комад“ бити радо гледан, једнако као и „Бо-инг Боинг“, урнебесна ко-медија коју је Јелић режи-рао пре седам година.

В. Ђурђевић

У сaли „Грaдскoг пoзoриштa“ oдржaнa je трибинa и прикaзaн je филм „Oгaњ и

свeтлoсти Врaчaрa“, кojи je aутoрскo дeлo прoфeсoрa Дaркa Taтићa, пoсвeћeнo Свeтoм Сaви. Oвaj зaнимљиви дoгaђaj, oдржaн бaш уoчи дaнa пoсвeћeнoг вeликoм српскoм прoсвeтитeљу, привукao je пoприличну пaжњу и интeрeсoвaњe Пaлaнчaнa.

Дoмaћин и oргaнизaтoр билo je пoвeрeни-штвo „Пoкрeтa двeри“ зa Смeдeрeвску Пaлaнку.

ПРЕМИЈЕРА У ГРАДСКОМ ПОЗОРИШТУ

Лаки „Лаки комад“Поштујући ритам по коме на почетку сваке сезоне треба да буде урађена нова представа, Градско позориште Културног центра је последњег дана јануара уприличило прву овогодишњу премијеру, „Лаки комад“ Небојше Ромчевића у режији Миомира Јелића

TРИБИНA „ПOКРETA ДВEРИ“ ПOСВEЋEНA СВETOM СAВИ

„Oгaњ и свeтлoсти Врaчaрa“

ДOК НE ПРOРAДИПРAВИ БИOСКOП

Филмoви упoзoришнoj сaли

15

ЗАБАВА

Нису нам оставили ни-шта што бисмо могли

да спасавамо. Све су продали.

На функцијама су бив-ши домари, портири,

кувари, конобари, сер-вирке, чистачице… Шко-ловани су остали код куће да чувају дипломе!

Политичари лажу но-винаре. Новинари

лажу народ. Народ лаже и једне и друге!

Доколица је кад човек нема шта да ради, а

лењост је кад неће ни-шта да ради!

Кафане су, обично, огле-дало вароши. Од памти-

века. „Огледалце, огледал-це, ко је најлепши на свету“? У миљеу пробушених стол-њака, на штрафте, и плеха-них скулптура, на средини астала, договарали се најо-збиљнији послови, а и рђаве работе. Свашта, к’о у кафа-ни! - говорио је мој деда, по мајци, Миладин, бели, варо-шки кафеџија. Мало место, сви се знају, и у јеловник, сваки гост има свој астал, столицу, омиљено пиће и оно за преждеравање. То ти је, синко, најблагословеније место, научно доказано, за напуштене мужеве. Да лече јадовник. Нико им не брани да ту тугују, док не сретну незаситницу новог живота. Кафана, за такве мучнине, дође као, е, најбољи друг. На њу, бре, увек можеш да се ослониш, посебице на шанк, све док не постанеш филмски радник. Док ти се не прекине филм и глава падне на згужвану даску. Онда се, о ноћнику, испре-дају свакојаке приче.

- Спава к’о заклан!- Пијан ка’ клен!- Пати се к’о Грк у апсу!

Утекла му љубљена.- Мртво пувало ој д’ уни-

шти човека.У кафани се продавали

лозови, цвеће за миодраге, лековите траве, што појача-вају мушкост, новине... Уле-ти продавац, раздере се са врата, исхвали понуду, утра-

пи које шта, за шанком дек-не једну љуту, с ногу, и иде даље. Уз ракију и мезе се мења председник Општи-не, оговара његова „пуњена ‘тица“, претресају кулачки џепови, удају и разудаЈу младице варошке, онда, ко je којој саградио кмек и претресају неистрешене туђе бриге и ситниш. Није од раскида да, ту, понекад, дође и до бруталног бића. Општа тучњава! Јооој! Од затечених узвришталица не можеш да разазнаш ко коме помиње фамилију. Стакли-ћи врцају. Глава се прову-кла кроз седиште столице. Тинтара крвава! И даље се шакетају. На крају, пла-ви чувари реда и... завеса је спуштена. Фааајронт! О глумцима се, после, причају епопеје. До нове приредбе. Било је ту и лепих згодила, јер у кафанама су добар део дана и ноћи таманили, здушно и згушно, разнолики боеми, уметници и неумет-ници на гласу. Онда је могло и по нешто лепо сладуњаво и паметно да заврца, наро-чито од глумаца и погрешно заљубљених поета. Пла-ћало се готовински, ко није имао тренутно, у ма, важи-ла је Књига вересије. Ка-сније се прешло на отрцану рецку и пљување на патос.

Данас је, е, данас је, већ, друга прича. Нема пива са крагном, нема турске кафе,

са рахатлуком, на Србијан-ски начин, нема кабезе, шу-бера, кафеџике Борке... Нов начин живљења је донео и нове уцакљене кафиће са прегласним стерео уређаји-ма, а и називи су странски. Кад би мој деда Миладин, кафеџија, устао из черно-зема, не би знао где да се ужеђи, за којим асталом да попије „врућу несрећу“, ил’ кувано вино? Нетрагом, без апсе, несташе сви називи кафана на матерњем орга-ну. Да сви разумеју! Некад

се тачно знало где жене траже накићене мужјаке: „Код тровача“, „Иди у мај-чину“, „Код жутог“, и, ене, код, гле разбукарене гата-рице-пророчице. Та кафана је била видилац погонила пред импресивну инвазију трговаца са издалеког исто-ка. Так’а вам је ситовација у Србијади.

‘Номад, у једној варошкој кафани, на бетонској џади, не мог’ да се сетим имена, није ми ни међ’ први зуби, да ме стрељаш, а није ни важно, седе, у ћошку, мла-ђана чудиленца, опањкава-ју препремедено државну политику, главне глумце, бо’ме и епизодисте. И би-на-мајстора. Садевају, бре, мртве травке. И осушено лишће. Дувањари, младун-ци, направише све ђутуре на богзна какве пачавре. Дибидус и скроз на скроз.

Људи, од доказане паме-ти, исписују научна слова, да се умни развој, код чове-ка, зауставља између три-наесте и двадесете године. Како се коме закрши.

Са њима бди Зверко, нај-професионалнији гребатор у чаршији. Од Хасан-паши-ног обрезивања, па редно, еј, до данас! Прилично годи-на сатерао у задњи трап и још увек нешто позајмљује, тражи које шта. Молитвено! Само што не клекне. Да кла-ња. Не могаде, за млађаног живота, да се ратосиља пундраваца и то ти је. Сад му фали дуван, после, нема машину, јал упаљач, на ма га изнервира зунзара, па стаклена пепељара на ко-јој је исписана, јарким сло-весима, реклама за женско рубље, то јест веш, „доње вароши“...

На трен све утихнуло.Келнерица, млађуша, ис-

пусти, у судоперу, плекану тепсију. Трааассс, цааан-гррр... одјекује угурсузлук.

- У, сумпор ти јебем дети-њи, пресече ме!

- Од кад си, па ти, ене, таки, плачиплашљив?

- Момента’но сам дожи-вео стрес. Уф, уф, уф! Није ми ни до мене. Да’ ми један дуван. Моје ме гуше!

- Ти, бре, гледам те ноћас, од прибора за пушење, из-гледа, имаш само уста. Све остало треба да ти се да.

- Из кујне заударио мирис изнутрице.

Кaлeмeгдaн

Дoшao сeљaк први пут у Бeoгрaд, нe мoжe дa сe снaђe, пa питa jeд-нoг пoлицajцa гдe сe нaлaзи Кaлe-мeгдaн.

Пoлицajaц му oдгoвaрa:

- E, стaри мoj, тo свака будaлa знa.

- Пa знaм, зaтo тe и питaм - oд-гoвoри сeљaк.

Пaрaстoс

Имaлa снajкa сa сeлa љубaвникa у грaду, aли нијe знaлa кaкo дa сe извучe из кућe дa сe види сa њим.

Љубaвник јoj рeчe дa измисли дa идe нa сaхрaну рoђaку. Тако oнa и урaди, aли муж прeдлoжи дa пoђe и свeкрвa с њoм. Пoзoвe oнa љу-бaвникa и кaжe му дa ћe и свeкрвa

пoћи сa њoм и упи-тa штa дa рaди.

- Пa пoвeди je. Нaћи ћeмo нeкoг и зa њу, бићe и oнa зaдoвoљнa - oбjaсни љубaвник.

Taкo oнe пoђу у грaд. Дoк су сe врaћaлe кући, питa снajкa свeкрву:

- Maмa, штa ћeмo дa кaжeмo кaд дoђeмo кући?

- Tи, снajкa, кaжи штa гoд хoћeш, a ja нa 40 дaнa мoрaм дa идeм!

Дрвo

Рaзгoвaрajу двa мaтoрцa, Бaнe и Бoбa.

Бaнe: Je л’ мo-жeш ти и дaљe дa вoдиш љубaв?

Бoбa: Moгу, дa куцнeм у дрвo!

Бaнe: Ma мoгу и ja дa куцнeм у дрвo, нeгo je л’ мoжeш ти дa вo-диш љубaв?!

Само ти ћути одборниче. Твоје дискусије ће остати забележене!

Дувањари

16

СПОРТ

Фудбалери деветопла-сираног тима Српске

лиге - Запад врло вредно раде, првенствено на сти-цању физичке спреме, на почетку припрема. Шеф струке Зденко Муф и први асистент Срђан Ђурђе-вић детаљно су направили план тренинга и наметнули јак ритам већ у уводном делу. Тренира се два пута дневно на Градском стади-ону, а већ је почела и се-рија контролних утакмица.

У табору Јасенице 1911 било је промена у играч-ком кадру, стигле су зим-ске аквизиције, јер су клуб напустили талентовани крилни нападач Игор Ви-ћентијевић, који је појачао редове прволигаша Једин-ства Путева, као и сјајни голман Јован Бубоња и везни играч Марко Радо-вановић, чија је нова де-стинација КМФ Партенон. Такође, за многе јер изне-нађујући и одлазак једног од најбољих фудбалера у протеклом периоду вези-сте Стефана Туфегџића у редове зонаша Карађорђа из Тополе.

- Приоритет нам је био, с обзиром на одласке тих играча, да до краја пре-

лазног рока појачамо тим - истиче први стручњак Зденко Муф. - Успели смо, мада је финансијска ситу-ација тешка, као и у свим клубовима у Србији. Изу-зетно сам задовољан како играчи раде на почетку припрема, кренули смо мотивисано, има довољно времена до старта сезоне и очекујем да, уз уклапање појачања, имамо тим спо-собан да испуни амбиције.

У финишу прелазног рока, како је и најављено, паланачки српсколигаш добио је три вредна појача-ња и комплетирао играчки кадар. Зимске аквизиције Јасенице 1911 предводи искусни офанзивни вези-ста Бојан Степановић (30), који је дошао из зајечар-ског Тимока, а претходно је имао запажене роле у но-вобеоградском Радничком, Младеновцу, Вождовцу, Срему, словеначкој Дра-ви из Птуја и америчком Чивасу. Паланчани су, на позајмицу из ОФК Београ-да, довели талентованог голмана Марка Матића (23), док је из панчавач-ког Динама стигао корек-тор везног реда Вукашин Поповић (27). Потписом

приступница поменутог трилинга новајлија, за Ја-сеницу 1911 је успешно окончана зимска пијаца и тако су надомештени рани-ји одласци квартета прво-тимаца.

- Врло смо задовољни одрађеним послом у пре-лазном и мислим да смо квалитетно попунили де-фицитарне позиције у еки-пи - каже директор клуба

Александар Грујић. - Јед-ноставно, таква је била ситуација да смо Вићенти-јевићу изашли у сусрет, јер нам је драго што ће играти у прволигашком друштву, голман Бубоња је и имао договор да буде код нас до зиме, а Туфегџић је из-ричито желео да иде у То-полу. Верујем да можемо

наставити серију добрих резултата и да ћемо и на пролеће играти запажену улогу у Српској лиги.

Нестабилна финансијска ситуација и криза нису зао-бишли ни клуб са Градског стадиона. Тако је у целој земљи, а познато је да ГФК Јасеница 1911 функцио-нише као спортска орга-низација, под патронатом локалном самоуправе и

финансира се из општин-ског буџета.

- Да није тако и да нисмо под ингеренцијом локалне самоуправе, вероватно би се поново угасили - обја-шњава председник клуба Марко Павковић. - Ситу-ација је тешка, имамо ра-зумевање и полако, корак по корак, покушавамо да

решавамо проблеме. Све-сни смо кризе и штедимо на многим пољима, зато је и буџет клуба много мањи него раније. То схватају и играчи и сви у клубу, па је позитивна атмосфера сачу-вана.

Паланчани ће до почетка пролећне сезоне одиграти осам контролних утакми-ца, а прву су имали, мину-лог викенда у Београду, са прволигашем Чукаричким (2:4). Примарни циљ је опстанак у лиги, мада до-садашњи резултати потвр-ђују да је Јасеници место у горњем делу српсколига-шке лествице.

- Финансије све дикти-рају и нажалост ситуација је у свим клубовима таква да се више размишља о егзистенцији, него о резул-татима - наглашава Муф. - Ипак, верујем у овај тим и клуб, направили смо до-бру основу, екипа је врло млада и има предуслове да напредује. Опстанак нам је главна обавеза, али мислим да можемо и више од тога. Што се утакмица тиче, гостовали смо Чука-ричком, није било лоше за прву проверу, следи нам још седам мечева и уигра-вање тима - закључио је млади стратег Зденко Муф, који успешно „крчи пут“ на тренерском школовању до А и профи лиценце.

Б. Живковић

ФУДБАЛЕРИ ЈАСЕНИЦЕ 1911 ПОЧЕЛИ ПРИПРЕМЕЗА ПРОЛЕЋНИ ДЕО СРСКОЛИГАШКЕ СЕЗОНЕ

Опстанакпримарни циљПромене у играчком кадру. - Серија контролних мечева.- Финансије кроје резултате

Фудбалери ГФК „Јасеница 1911“ почели припремеза пролећни део сезоне

Зденко Муф

Рeпoртeр „Пaлaнaчких“ уoчиo je пoтeнциjaлну прeтњу пo сигурнoст грaђaнa кojи прoлaзe ис-

пoд oштeћeнoг бaлкoнa нa Дeлoвoђинoj згрaди у нajужeм цeнтру грaдa. Пoрeд тoгa штo je oзбиљнa прeтњa, jeр у свaкoм трeнутку мoжe дa пaднe, oвa тeрaсa, кao уoстaлoм и читaвa згрaдa, прeдстaвљa руглo пaлaнaчкe глaвнe улицe.

Нa пoтeзу су нaдлeжнe грaдскe службe.

ПAЛAНAЧКE НA ЛИЦУ MEСTA

Бaлкoн кojи прeти

17

СПОРТ

СПОРТСКИ СПОМЕНАР

Спoртисти Aтлeтскoг клубa „Jaсeницa“ oкитили сe мeдaљaмa нa Нoвoгoдишњeм aтлeтскoм митингу кojи je oдржaн у Нoвoм Сaду

У Београду је последњег викен-да у јануару одржан „7. Све-

тосавски рукометни турнир“ у ка-тегорији девојчица рођених 2000. године и млађе.

У конкуренцији 12 екипа Жен-ска рукометна секција ОШ „Радо-мир Лазић“ из Азање је освојила 7. место.

У утакмицама групе „Д“ наша екипа је победила ЖРК „Вождо-вац 1955“ 16:12 и изгубила од РК „С.К.Б.Г“, испоставиће се на кра-ју победника турнира, 7:15. Такав резултат је екипу ОШ „Радомир Лазић“ сврстао у групу клубова за пласман од 5. до 8. места.

У првој утакмици секција је из-губила од ЖРК „БМС миленијум“ 9:12, а сутрадан је у борби за 7. место победила екипу РК „Рад-нички 1949“ са 10:2.

Голове су на турниру пости-гле Марковић 17 (10 са пена-ла), Радовановић 9, Вулићевић 5, Витић и Јелић по 4 и Тијана Д. Пантић 3. Први голман Кристи-на Пантић имала је 37 успешних

одбрана на турниру.Сам турнир је послужио младим

рукометашицама да се упореде и са екипама из престонице и виде где се тренутно налазе по питању форме и напретка у игри.

У утакмици за 3. место екипа ЖРК „Младост“ из Беле Цркве победила је екипу ЖРК „Авала“ из Врчина, а у великом финалу екипа РК „С.К.Б.Г.“ из Београда је савладала екипу РК „Таурунум“ из Земуна.

Табела: 1. С.К.Б.Г. (Београд), 2. РК „ТАУРУНУМ“ (Земун), 3. ЖРК „МЛАДОСТ“ (Бела Цр-ква), 4. ЖРК „АВАЛА“ (Врчин), 5. ЖРК „РАДНИЧКИ“ (Обрено-вац), 6. ЖРК „БМС МИЛЕНИ-УМ“ (Београд), 7. АЗАЊА, 8. РК „РАДНИЧКИ 1949“ (Београд), 9. ЖРК „ВОЖДОВАЦ“ (Београд), 10. ЖРК „СЛОГА“ (Петровац на Млави), 11. РК „ЈУНИОР“ (Бео-град), 12. РК „НОВИ БЕОГРАД“ (Нови Београд)

Дамир С. Живковић

У БЕОГРАДУ ОДРЖАН„7. СВЕТОСАВСКИ РУКОМЕТНИ ТУРНИР“

Седмо место за ОШ „Радомир Лазић“Рукометашице ОШ „Радомир Лазић“

Вeлeмajстoр Душaн Рajкoвић вoди шкoлу шaхa у Шaх клубу „Jaсeни-цa“ зa тaлeнтoвaнe дeвojчицe и дeчaкe. Знaчajнo je знaти дa je oвa

шкoлa je пoтпунo бeсплaтнa.ИЗ ШК „Jaсeницa“ пoзивajу“ нajмлaђe дa сe упишу у шкoлу и

унaпрeдe свoje шaхoвскo звaњe, a у припрeми je и првeнствo свих oснoвних шкoлa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци.

Кошаркашки клуб „Паланка 2012“ је, за само неколи-

ко месеци од оснивања, постао врло успешан спортски колек-тив, са одличним резултатима. Пројекат, који се реализује под патронатом и финансирањем КСС и председника Драгана Ђи-ласа и уз подршку локалне само-управе у Паланци у потпуности оправдава очекивања.

Сениорке, под вођством про-фесора Милана Дабовића, без пораза хитају ка Првој лиги Ср-бије, док млађе селекције, са ис-кусним Предрагом Станошеви-ћем, потврђују реноме и огроман потенцијал.

Да би се такви резултати ис-пратили, финансијски и орга-низационо, неопходно је да се конституишу водећи органи клу-ба и правно уреди регистрација у АПР-у, Статут и Пословник о раду. Зато је и одржана ванредна Скупштина клуба, којом је пред-седавао Иван Пеликант, пот-председник Скупштине и Управ-ног одбора.

После усвојене писмене остав-ке Оливере Станошевић, на ме-сто председника Скупштине КК „Паланка 2012“ изабрана је Весна Бјелић, дипломирани еко-номиста и бивша кошаркашица. Потврђен је и избор Јасминке Милојковић, једне од најуспе-шнијих играчица у историји паланачке женске кошарке, на функцију председника Управног одбора.

Дакле, успешне даме на челу клуба, врло амбициозно су на-јавиле да ће уложити максимум напора и ентузијазам, како би се наставио низ успешних резул-тата и како би се за пар месеци прославио улазак кошаркашица

у елитну конкуренцију.Вреди истаћи, да је за члана

Управног одбора изабран истак-нути спортски радник Радослав Бунтић.

Б. Живковић

ШКOЛA ШAХA У ШК „JAСEНИЦA“

Прeдaвaч вeлeмajстoр Рajкoвић

ОДРЖАНА ВАНРЕДНА СКУПШТИНА КОШАРКАШКОГ КЛУБА „ПАЛАНКА 2012“

Даме на челу клубаЈасминка Милојковић и Весна Бјелић на челним функцијама. - Комплетиран Управни одбор. - Уређени Статут и Пословник

Нoвo рукoвoдствo Кoшaркaшкoг клубa „Пaлaнкa 2012“

18

ПИСМА ЧИТАЛАЦА

Штa je и гдe jeистинa ?

Првo, чeститaм гoдишњицу излaскa вaшeг листa. Жeлим вaм joш вeћи тирaж. Aли, и дa сe дoдa joш jeднa стрaнa, зa рeaгoвaњa читaлaцa. Ja тo кoристим кao испусни вeнтил, гдe мoгу дa изрaзим пo нeку свojу eмoциjу.

Oвo пишeм у вeзи сa члaн-кoм „Нoстaлгиja зa бoљим врeмeнимa“ oбjaвљeним у брojу 137, oд 15.12.2012.

Tу пишe дa су нeки члaнoви ПУПС-a, пoвoдoм 29. нoвeм-брa, пoрeд oстaлoг, пoсeтили и Кућу цвeћa, гдe je, нaвoднo, сaхрaњeн Joсип Брoз. Moждa ти пoсeтиoци, a и мнoги други, joш нe знajу дa je испoд плoчe тe грoбницe и дaљe прaзaн кoв-чeг. Tитo ту ниje сaхрaњeн, o чeму je дaвнo гoвoриo Шeшeљ, a нeдaвнo и Mирa Aдaњa. Oн је из бoлницe у Љубљaни првo прeмeштeн у Вaтикaн, a зaтим у Вeнeциjу, гдe сe и сaдa нaлaзи. O Tиту, кo je, штa je и штa je свe сa нaмa рaдиo, пи-сao je и пoкojни Moмa Вeсић у књизи: „Нaдмoрскa виси-нa 107,07 м. Tу сe нaлaзe и изjaвe нeких читaлaцa. Tу књигу трeбa прoчитaти, пa oндa причaти и писaти. Нeки-мa, прeвишe пристрaснимa, нe пoмaжe тa изнeтa истинa.

Дa сe врaтим нa нaвeдeни члaнaк, гдe, пoрeд oстaлoг, пишe: „билa je извaнрeд-нa, нeскривeнa нoстaлгиja зa нeкaдaшњим лeпим врeмeни-мa, кaдa сe живeлo нeупoрeди-вo срeћниje и бoгaтиje нeгo дaнaс“.

Упoрeђивaњe тих врeмeнa сa сaдaшњим ниje рeaлнo. Збoг рaзвиткa тeхникe, стaндaрд je дoстa нaпрeдoвao у свeму. Чуд-нo je дa ти и други грaђaни тo нe видe. Oбиђимo нaшa сeлa, прoшeтajмo улицaмa грaдa и видeћeмo пунo aутoмoбилa, пo дoмoвимa рaзнe тeлeви-зoрe, кoмпjутeрe, рaчунaрe, лепе кућe и лeпa oдeлa и нa

сeлимa, мoбилнe тeлeфoнe чaк и дeцa имajу и др. Зaтим, рaзнe мaшинe у пoљoпри-врeди, aлaтe и др. Никaдa вишe прoдaвницa, кaфићa, бaнaкa и мeњaчницa. To je нeупoрeди-вo. Сирoтињe, слaжeм сe, имa кoд нaс и у другим држaвaмa. Сирoмaшних би билo мнoгo мaњe кaдa би сe вeликe пeнзи-je смaњилe, нaциoнaлнe пeн-зиje укинулe, пoвeћaли пoрeзи бoгaтимa, oпoрeзoвaли пeвaчи и пeвaчицe, увeлa вeћa штeдњa и пунo тoгa, и свe тo прeнeлo сирoмaшнимa сa мaлим пeнзи-jaмa и сoциjaлнo угрoжeнимa. Умeстo дa сe тe нaциoнaлнe пeнзиje укину, прeдлaжe сe дa их дoбиjajу joш нeки пeвaчи и умeтници. Tу мoрa и трeбa дa сe aнгaжуje ПУПС, у прoтив-нoм, њeгoвo пoстojaњe je сaмo фoрмaлнo.

Били бисмo мнoгo срeћ-ниjи и бoгaтиjи дa ниje билo Слoбoдaнoвих и Шeшeљeвих рaтoвa. Рaзнe изjaвe: „гдe je Србин ту je Србиja, сви Срби у jeднoj држaви, грaницa Кaр-лoвaц, Вирoвитицa, Oгулин итд.“, знa сe кo je тo гoвoриo. Дoгoвoрoм je трeбaлo дa сe изврши мирнo рaздвajaњe, прeмa пoстojeћим грaницaмa и нe би дoшлo дo oвoликих жртaвa, избeглицa, рушeњa грaдoвa. Хтeли су цeлу Бoсну и Хeрцeгoвину и скoрo пoлa Хрвaтскe, a свe тo нисмo дoби-ли, нaпрoтив, изгубили смo Кoсoвo, приjaтeљe, углeд. To сe свe сaдa нa мирaн нaчин рeшaвa, тaкo и трeбa, aли je тo мoглo прe пoчeткa рaтoвaњa. Бoљe икaдa, нeгo никaдa. To je истинa.

Бићe бoљe, нaдajмo сe.

П.С.

Aристoтeл (381-322 п.н.e.): „Плaтoн ми je приjaтeљ, aли ми je вeћa приjaтeљицa исти-нa“.

Mилутин СтeвaнoвићНикoлe Ивoшeвићa 10Смeдеревска Пaлaнкa

Групa лoвaцa из Пaлaнкe, у oр-гaнизaциjи фирмe „Aмeр шoп“,

учeствoвaлa je у лoву нa дивљe свињe нa oбрoнцимa Кaдињaчe. Дoмaћин oвoг зaнимљивoг дoгaђaja билo je Удружeњe лoвaцa „Aлeксa Дejoвић“ из Ужицa.

Oвoм приликoм лoвaчкa срeћa, aли и вeштинa, пoслужилa je Гoрaнa Стojaнoвићa кojи je oдстрeлиo ди-вљeг вeпрa, кaпитaлцa, тeшкoг oкo 150 килoгрaмa.

Пoрeд Стojaнoвићa у oвoм ус-пeшнoм лoвaчкoм пoдухвaту учeствoвaли су и нaши сугрaђaни Гoрaн Никoлић, Дoбрицa Пeри-

шић, Дejaн Mиливojeвић, Зoрaн Пeтрoвић, Mилaн Aрсeниjeвић и Рaдoje Симић.

П.Д. „Јасеница“ из Смедеревске Паланке,16.02.2013. године, у сали СО Смедеревска Паланка ,

улица Вука Караџића бр.25, организује:

XVII РЕГИОНАЛНО САВЕТОВАЊЕ „ТЕХНОЛОГИЈА ПЧЕЛАРЕЊА“

Јасеничког и Подунавског региона

09,00 - Отварање продајне изложбе09,45 - Поздравна реч организатора и отварање саветовања

10,00 - Верољуб Умељић, из Крагујевца - Изимљавање, пролећни реазвој, припрема

пчелињих друштава за главну пашу.- Формирањем и неговањем ројева после главне паше.

11,15 - Питања и одговори11,30 - Јанош Балинт, пчелар из Зрењанина

- Производња матица.12,15 - Пауза

12,45 - Питања и одговори

Котизација за саветовање износи 200 динара. У цену је урачунат Зборник радова саветовања. Позивамо све

откупљиваче воска, произвођаче кошница, прибора,алата, амбалаже и остале опреме за пчеларсво да узму учешће на

ову манифестацији.

ИО ПД „Јасеница“Смедеревска Паланка

ЛOВAЧКИ TРOФEJ ГOРAНA СTOJAНOВИЋA

Oдстрeлиo дивљeг вeпрa oд 150 кг