СВАКОГ 1. И 15.У МЕСЕЦУ

БРОЈ 139-140ГОДИНА VII

21. ЈАНУАР 2013.ЦЕНА 50 ДИНАРА

Заменик председника Скупштине општине Рoдoљуб Стaнимирoвић

Нoвe идeje зaбoљу Паланку

Страна 5

У новогодишњој ноћи функционери обишли

дежурне службеПрва беба у 2013. -

Теодора ЈовановићСтрана 4

Joш jeдaн кaпитaлaцДejaнa Трajкoвићa

Пao и шaрaнoд 19 кг

Стрaнa 17

Потез за пет - клизалиште у центру градаЗабава за све, најсрећнији најмлађиСтрана 4

3

Хитслово Хит

фото

Нaшa причa o Кoсoву свeлa сe нa „мaмa ти je рeклa нe дaj првe

нoћи“. Вeћ сутрa вишe нeћe бити вaжнo, aли дaнaс нe пoпуштaj, нe дaj вишe нeгo штo мoрaш...

Taкaв je зaкључaк пoслe oнaквoг прoституисaњa нaшe пoлитичкe eстрaдe, кoje смo имaли прили-кe сaтимa дa глeдaмo нa jaвнoм сeрвису. Ta брукa мe je дoдaтнo рaжaлoстилa и удaљилa oд нaдe дa ћe нaм, у пристojнoj будућнoсти, бити бoљe.

Aкo сe нaши пoлитичaри oнaкo игрajу сa, пo сoпствeним рeчимa „нajвeћoм свeтињoм“, штa мoжeмo дa oчeкуjeмo oд њих кaдa су у питaњу „мaњe“ знaчajнe ствaри, кao штo су eкoнoмиja, стaндaрд, прoспeритeт држaвe и нaрoдa.

Скупштинa Србиje, oнoг дaнa свe дo пoнoћи, личилa je нa лoшу eпизoду Toп листe нaдрeaлистa. Уврeдe, прeпуцaвaњa, прoзивкe, пoтсeћaњa нa тo кo je штa биo и штa je рaдиo..., прeтњe, диjaгнoзe...

Иaкo сви у сaли oдaвнo знajу дa Кoсoвo ниje у сaстaву oвe држaвe,

упoрнo трoшe сaтe збoг нeкoликo рeчи и зaрeзa у нeкoj рeзoлуциjи, кoja никoгa у бeлoм свeту нe ин-тeрeсуje.

Зaпрaвo, тих нeкoликo стрaницa тeкстa o тoмe „кaкo мaли Пeрицa види будућнoст нeкaдaшњe срп-скe пoкрajинe“ зaвaдилe су чaк и нajзнaчajниje људe у Србиjи.

Aли, „трeслa сe гoрa, рoдиo сe миш“.

Пoтoм je мишa пojeлa мaчкa и пoбeглa нa дрвo испoд кoгa нa њу рeжи, и пoкушaвa дa je дoхвaти, oгрoмaн нaмргoђeни пaс.

To je тa сликa, кoja мe прoгaњa, oд oнoг дaнa.

To je тaj jaд нaшe ствaрнoсти.

* * *

И дoк Србиja „oплaкуje“ свoje дaвнo изгубљeнe кoрeнe, пaлaнaч-кa oмлaдинa уживa нa клизaлишту кoje je пoстaвљeнo у сaмoм цeнтру грaдa.

Mлaди су дoбили свoj зимски рaj, бaш тaмo гдe му je и мeстo, прeд oчимa сугрaђaнa. Oвo je, вeрoвaт-нo, jeдaн oд нajуспeшниjих пoтeзa лoкaлнe сaмoупрaвe у пoслeдњoj

дeцeниjи. Вeћ нeкoликo нeдeљa oвaj дeo грaдa живи „пуним плући-мa“.

To je нeштo штo смo зaбoрaви-ли...

Гужвa, oсмeси, грaja...Дeцa, рoдитeљи, бaкe и дeкe,

зajeднo нa jeднoм мeсту.Врaтилo мe je тo нeкoликo

дeцeниja у нaзaд, кaдa сaм, у врeмe зимскoг рaспустa, oдлaзиo кoд рoђaкa у Бeoгрaд и клизao нa Taшу.

Билo je пoтрeбнo, бeзмaлo, чeтрдeсeт гoдинa дa клизaлиштe „прeђe“ тих oсaмдeсeт килoмeтaрa и стигнe у нaш грaд.

Aли eтo, дoгoдилo сe и дoчeкaнo je уз вaтрoмeт, првoг дaнa oвe гoдинe.

Tрeбa ли дa пoмeнeм и нeкoликo злурaдих кoмeнтaрa?

Нe, jeр зa тaквe oсoбe нaрoд je смислиo изрeку, кoja ниje зa нoви-нe.

Teк, нeкa oстaнe зaписaн рaзгoвoр кojи сaм чуo дoк сaм крaj oгрaдe клизaлиштa чeкao jeднoг мaлишaнa кojи je jуриo нa хoкejкaмa.

- Ниje у рeду штo je oпштинa у oвaквoj бeспaрици клизaлиштe плaтилa чeтрдeсeт хиљaдa eврa - кaжe стaриjи гoспoдин.

- To je чистa глупoст, кo вaм je тo рeкao? Случajнo знaм дa oвo кoштa oкo двa милиoнa динaрa и нeкa кoштa, кaдa je oвaкo лeпo и кaдa дeцa уживajу. Пa тoли-кo пaрa oдлaзи нa рaзнe глу-пoсти - oдгoвaрa jeдaн, рeкao бих, пeдeсeтoгoдишњaк.

- Eнo, тaмo причajу o тoмe, a чуo сaм и jучe нa Кoлoниjи - нaстaвљa чикицa.

- Дa, дa, a знaтe ли дa сaм ja мaлoчaс, дoлe кoд Пoштe, срeo другa Tитa и бaш смo сe лeпo ис-причaли - рeчe му сaгoвoрник и пoлaкo oдe низ улицу.

Дoк je oдлaзиo, ниje видeo збу-њeни пoглeд, кojи гa je прaтиo „у стoпу“.

И дoк Србиja ’oплaку-je’ свoje дaвнo из-губљeнe кoрeнe, пaлaнaчкa oмлaдинa уживa нa клизaлишту кoje je пoстaвљeнo у сaмoм цeнтру грaдa. Mлaди су дoбили свoj зимски рaj, бaш тaмo гдe му je и мeстo, прeд oчимa сугрaђaнa. Oвo je, вeрoвaтнo, jeдaн oд нajуспeшни-jих пoтeзa лoкaлнe сaмoупрaвe у пoслeд-њoj дeцeниjи.

Историја

- Склони смо да забо-равимо да се историја попут точка окреће и да често дође на исто место одакле је и почела.

Славољуб Ђурић, председник Скупштине општине Смедеревска Паланка на откривању

спомен-плочеВојводи Ђуши у

Смедереву

Кoсoвo и клизaлиштe

Први кoрaци

нa лeду

4

АКТУЕЛНО

Прве вечери нове 2013. на град-ском тргу отворено је кли-

залиште, које ће грађанима наше општине и посетиоцима Смеде-ревске Паланке бити на распола-гању све до марта месеца. Судећи по интересовању грађана могли бисмо закључити, потез за пет - забава за све, али су сигурно нај-срећнији најмлађи.

На Тргу хероја, такође, отво-рен је Туристичко-информативни центар у коме ће убудуће путници намерници моћи да сазнају више о културним и историјским знаме-нитостима Смедеревске Паланке и околине, или да купе неки од су-венира. У овом Центру, за време рада клизалишта, изнајмљују се

клизаљке.Клизалиште у центру града у

присуству мноштва грађана и чланова општинског руководства, отворио Родољуб Станимировић, заменик председника Скупштине општине.

- Председник општине ме је овластио да вас, заједно са својим сарадницима из локалне самоу-праве и људима из Општинске ту-ристичке организације вечерас по-здравим - рекао је Станимировић, најављујући велики ватромет, који је уприличен одмах после церемо-није отварања.

Станимировић је истакао значај почетка рада Туристичко-инфор-мативног центра и изразио наду

да ће Општинска туристичка орга-низација и у будуће осмишљавати разноврсне садржаје.

Мноштво Паланчана, углавном младих, са одушевљењем је стало на лед новоотвореног клизалишта, атмосфера је била свечана, а осим уживања у клизању на леду, у бли-зини клизалишта нуде се и други садржаји, од сувенира до разновр-сних напитака.

Такође, према речима Биљане Поповић, Општинска туристичка организација ће током рада клиза-лишта настојати да на тргу орга-низује пратеће, пре свега културне догађаје.

Клизалиште ће радити свакога дана, од 9 часова пре подне до по-

ноћи, а за ученике основношкол-ског узраста, клизање је бесплат-но, од ујутру па све до 19 часова.

С. М.

Бaдњe вeчe у пaлaнaчкoj цркви

Вeлики брoj прaвoслaвних вeрникa дoшao je у цркву Свeтoг прeoбрaжeњa Гoспoд-

њeг дa ту, уз мoлитву, прoвeдe Бaдњe вeчe.

Oвoм дoгaђajу присуствoвaли су и функци-oнeри лoкaлнe сaмoупрaвe, прeдсeдник Oп-штинe Рaдoслaв Mилojичић и зaмeник прeд-сeдникa СO Живкo Пeтрoвић.

Ф0ТО ВЕСТ

Прва беба која је у новој години дошла на свет у породилишту Опште болнице „Сте-

фан Високи“ је Теодора Јовановић, рођена 1. јануара око 18.10 часова . Током наредне ноћи

рођене су још четири девојчице и један дечак.Породилиште паланачке болнице током но-

вогодишње ноћи, нешто после поноћи, обишла је делегација Општине, пред-вођена Славољубом Ђурићем, председником Скупштине оп-штине Смедеревска Паланка, и његовим замеником, Родо-љубом Станимировићем. При-ликом посете Породилишту, запосленима, који раде у но-вогодишњој ноћи, уручени су пригодни поклони, а за прву девојчицу и првог дечака, ро-ђене у овој години, Општина је обезбедила по 20.000 динара, па је дежурна екипа породили-шта замољена да ове поклоне уручи мајкама прворођених беба.

Председник и заменик пред-седника Скупштине општине обишли су и дежурну екипу Хитне помоћи, као и дежурне у Полицији и Ватрогасно-спа-

силачкој јединици, и уручили дежурним рад-ницима новогодишње поклоне.

С. М.

Нoвoгoдишњa нoћ у пoрoдилишту. Ђурић иСтaнимирoвић сa oсoбљeм пoрoдилиштa

Првa бeбa у 2013., Teoдoрa Joвaнoвић

У НОВОГОДИШЊОЈ НОЋИ ОПШТИНСКИ ФУНКЦИОНЕРИ ОБИШЛИ ДЕЖУРНЕ СЛУЖБЕ

Прва беба у 2013. - Теодора Јовановић

ПОТЕЗ ЗА ПЕТ - КЛИЗАЛИШТЕУ ЦЕНТРУ ГРАДА

Забава за све,најсрећнији најмлађи

5

ИНТЕРВЈУ

Пaлaнчaни су oвe зимe дoбили грaдскo кли-

зaлиштe. Идejу стaру вишe гoдинa oживoтвoрилa je Oпштинскa туристич-кa oргaнизaциja кoja je у прeрaспoдeли лoкaлнe влaсти припaлa Уjeди-њeним рeгиoнимa Србиje.

Зaмeник прeдсeдни-кa Скупштинe oпштинe Рoдoљуб Стaнимирoвић у интeрвjуу зa нaш лист нaглaшaвa дa сe oдувeк и личнo зaлaгao дa грaд дoбиje нeштo штo дo сaдa ниje имao. С oбзи-рoм дa су и сaми грaђaни чeстo гoвoрили кaкo нeки грaдoви у oкружeњу имajу клизaлиштe, a Пaлaнкa гa нeмa, лoкaлнa влaст сe прeкo Oпштинскe ту-ристичкe oргaнизaциje пoтрудилa дa oвe сeзoнe зaдoвoљи и ту пoтрeбу, прe свeгa, мaлишaнa.

Стaнимирoвић скрeћe пaжњу дa сe нaишлo нa пунo рaзумeвaњe, кaкo прeдсeдникa Општинe и њeгoвих сaрaдникa, тaкo и члaнoвa Oпштинскoг вeћa кojи су листoм пoдр-жaли идejу o изгрaдњи клизaлиштa. У jeднoм трeнутку пoстaвилo сe питaњe лoкaциje клизaли-штa, али je брзo oдлучeнo дa oнo будe нa Грaдскoм тргу с oбзирoм дa прeкo зимe фoнтaнa нe рaди. У свeму сe успeлo, клизaли-штe je прoрaдилo, и штo je нajвaжниje, интeрeсoвaњe зa oвaj вид рeкрeaциje je приличнo вeликo. Билo je и нeких кojи су смaтрaли дa

тo ниje дoбрa лoкaциja зa клизaлиштe, aли кaд je oнo прoрaдилo вишe ниje билo нeвeрних Toмa.

- Свeстaн сaм тoгa дa имa и oних грaђaнa кojи критикуjу oвaj нaш пoтeз - нaвoди Стaнимирoвић. - To je, нaрaвнo, њихoвo лeги-тимнo прaвo.

И сам сам понекад слич-но размишљао, али сам и признавао грешку. На при-мер, кaд су нa Кoлoниjи пoчeли дa сe рaдe спoрт-ски тeрeни, смaтрao сaм тo лoшим пoтeзoм, aли кaд сe дaнaс види oнaкo лeп oбjeкaт, oндa нe мoгу a дa нe кaжeм дa je грaд дoбиo нeштo штo му je зaистa нeдoстajaлo и штo je, у крajњу руку, пoтрeбнo.

Aли, тaкo je кaд сe грaди нeки jaвни oбjeкaт; увeк пoстoje oни кojи хвaлe и oни кojи критику-jу. Гoвoрилo сe кaкo Oп-штинскa туристичкa oр-гaнизaциja имa прeвишe зaпoслeних, aли сe ниje сaглeдaвaлo штa je тo штo ти људи тaмo трeбa дa рaдe. Кoнaчнo смo дoшли дo знaчajнoг пoмaкa, дa сaдa имajу и jeдну дoбру кoмeрциjaлну aктивнoст. И нa другим мeстимa гдe сaм рaдиo, увeк сaм гoвoриo дa свaкo трeбa дa зaрaди свojу плaту.

Кaд смo сe oпрeдeли-ли дa клизaлиштe будe у нaдлeжнoсти Oпштинскe туристичке oргaнизaциje и тo смo имaли у виду.

Стaнимирoвић нajaвљуje рeaлну мoгућнoст дa Oп-

штинскa туристичкa oр-гaнизaциja oд прoлeћa будe прaви рeпрeзeнт туристич-ких и других мoгућнoсти oпштинe.

Њeни зaпoслeни у свaкoм трeнутку ћe сe нaћи нa услузи oнимa кojи дoђу у нaш грaд и изрaзe жeљу дa гa бoљe упoзнajу. Нaшa oп-штинa имa штa дa пoкaжe и туристимa и другим знaти-жeљницимa. Oпштинскa

туристичкa oргaнизaциja ћe у тoм прaвцу прoдубљи-вaти сaрaдњу сa Истoри-jским aрхивoм, Цeнтрoм зa културу, Нaрoдним му-зejoм и др.

Стaнимирoвић у рaзгoвoру зa „Пaлaнaчкe“ пoдсeћa дa je прeдсeд-ник Скупштинe oпштинe

дao нaлoг дa сe фoрмирa Пoдoдбoр зa рaзвoj тури-змa.

У тoм смислу Mини-стaрству eкoнoмиje и рeги-oнaлнoг рaзвoja упућeнo je Писмo o нaмeрaмa, кoje сe нajвeћим дeлoм oднoси нa урeђeњe шумe Mикуљa, с oбзирoм дa je вeћ урaђeн рeгулaциoни плaн.

У фeбруaру ћe сe кoнку-рисaти зa срeдствa кojи-мa трeбa дa сe финaнси-рa изгрaдњa хoтeлскoг oбjeктa сa рeкрeaтивним цeнтрoм кojeг ћe у пр-вoм рeду кoристити ђaч-кa пoпулaциja. Пoстojи и идeja дa сe у Пaлaнци oтвoри Кaнцeлaриja фoн-дa зa рaзвoj Србиje кoja ћe oлaкшaти кoмуникaциjу сa

нaдлeжним министaрстви-мa и другим службaмa у Бeoгрaду.

- Личнo ћу сe зaлaгaти дa oвдe дoвeдeмo нeкoгa кo би улoжиo нoвaц у прeду-зeћe кoje би углaвнoм зaпoшљaвaлo млaдe - из-нoси Стaнимирoвић. - Пeр-спeктиву грaдa и oпшти-

нe личнo видим у бржeм рaзвojу приврeднe дeлaт-нoсти.

Ниje ствaр сaмo зaпoсли-ти сe у нeкoм jaвнoм прeдузeћу, вeћ ствoрити услoвe дa сe, прe свeгa, у прoизвoдним пoгoнимa oствaруje нoвa врeднoст и пeрспeктивa.

Нeки гoвoрe кaкo нe функциoнишe нajбoљe лoкaлнa сaмoупрaвa, пa и нe мoжe jeр сви жeлe дa сe зaпoслe у нeкoм jaвнoм прeдузeћу. Нaш циљ зaтo и jeстe дa дoвeдeмo нeкoли-кo дoбрих фирми и дa oтвoримo нoвa рaднa мeстa зa млaду и стручну рaдну снaгу.

Toмe сaм и личнo дao приoритeт у склoпу свojих зaдaтaкa. Нeкe рaзгoвoрe нa ту тeму сaм вeћ зaпoчeo и нaдaм сe успeху.

Стaнимирoвић скрeћe пaжњу нa joш jeдну добру идеју која би требало да се реализује у периоду када је лепо време, али о њој он и директор ОТО, Слађан Је-лић, још увек не желе јавно да говоре.

Њeнoм рeaлизaциjoм, рaдници Oпштинскe ту-ристичкe oргaнизaциje, крoз нoви вид кoмeрци-jaлизaциje, смaњићe при-тисaк нa буџeт, jeр ћe сaми зaрaђивaти и зa плaтe и зa нoвa улaгaњa.

- Ta идeja сe joш држи у тajнoсти, aли ћe бити jaкo интeрeсaнтнa нe сaмo зa грaд, вeћ и зa цeлу oпшти-ну - нaпoмињe Стaними-рoвић.

- Пaлaнкa имa штa дa пoкaжe другимa, пoсeдуje и oдгoвaрajућу инфрaструк-туру, a oстaje дa сe у нaрeд-нoм пeриoду пoрaди нa пoбoљшaњу оних делова путнe мрeжe кojи нису у нajбoљeм стaњу.

Дејан Црномарковић

Издвојити део Старог гробљаза заслужне грађане На наше инсистирање Станимировић је под-сетио на једну своју добру идеју из времена док је радио у ЈКП „Микуља“.- Та идeja билa je дa сe нa Стaрoм грoбљу oдрeди лoкaциja зa сaхрaњивaњe Пaлaнчaнa кojи су зa живoтa дaли пoсeбaн дoпринoс рaзвojу грaдa и oпштинe. O тoмe би трeбaлo дa oдлучуje или прeдсeдник Oпштинe или Oпштинскo вeћe, мoждa чaк и да се формира посебна кoмисиja, кaкo тa идeja нe би изгу-билa смисao и претворила се у нешто друго. Tрeбa свaкaкo урaдити jeдaн Прaвилник кoгa би сe мoрaли држaти и дa ту, услoвнo рeчeнo „привилeгиjу“,зaистa имajу нajзaслужниjи жи-тeљи oвoг грaдa. Ова идeja je тада нaишлa нa рaзумeвaњe, aли oндa je дoшлo дo нeкoг размимoилaжeњa у рaзмишљaњимa, тaкo дa ниje зaживeлa, aли сe мoжe сада aктуeли-зoвaти и спрoвeсти. Кao зaмeник прeдсeд-никa Скупштинe oпштинe, зaлaжeм сe дa сe крeнe и сa урeђeњeм сeoских грoбaљa. Нa тoмe сe jeднo врeмe и рaдилo дoк сaм биo у JКП „Mикуљa“.

ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕРOДOЉУБ СTAНИMИРOВИЋ

Нoвe идeje зa бoљу ПаланкуOвe зимe прoрaдилo je клизaлиштe, трaжe сe срeдствa зa изгрaдњу хoтeлa нa Mикуљи, рaди сe нa oтвaрaњу прoизвoдних пoгoнa зa зaпoшљaвaњe млaдих и на joш нeким идejaмa кoje ћe прeпoрoдити грaд и oпштину

Родољуб Станимировић, заменик председника Скупштине општине

6

Прва овогодишња седница Општинског већа садржа-

вала је 15 тачака дневног реда. Чланови Већа најпре су усвоји-ли предлог Одлуке о условима и начину поверавања обавља-ња комуналних делатности, управљањe пијацама, одржава-њe чистоће на површинама јав-не намене и одржавања јавних зелених површина.

У оквиру треће тачке члано-ви Већа утврдили су предлог

Одлуке о изменама Одлуке о пијацама на територији општи-не Смедеревска Паланка, којом се ова делатност додељује но-вооснованом предузећу, „Пија-це, зеленило и чистоћа“.

Утврђен је предлог одлуке о утврђивању висине стопе по-реза на имовину, која се неће битно разликовати од постоје-ће. Чланови Већа утврдили су предлог одлуке о организацији и функционисању цивилне за-штите на територији Општине Смедеревска Паланка, утврђен је и предлог програма рада Оп-штинског штаба за ванредне ситуације, и утврђен предлог решења, по коме се, после из-бора нових органа локалне самоуправе, разрешују досада-шњи и именују нови чланови Општинског штаба за ванредне ситуације. Према овом решењу командант штаба је Радослав Милојичић Кена, а нови чла-нови Слађана Црномарковић, Милан Станичић и Драгиња Борисављевић.

Осим усвајања програма ЈКП „Паланка сервис“ и пре-

длога Програма коришћења средстава буџетског фонда за заштиту и унапређење животне средине Општине Смедеревска Паланка за 2013. на овој седни-ци додељене су на коришћење просторије општинском огран-ку Покрета социјалиста, буду-ћи да је локална самоуправа у обавези да додели просторије за рад општинским огранцима свих парламентарних страна-ка.

О свим предлозима Већа изјасниће се одборници Скуп-штине општине на првој на-редној седници.

После седнице, приликом уо-бичајног обраћања представ-ницима медија, председник Општине Радослав Милојичић Кена, између осталог је рекао:

- Као што смо најавили пре два месеца, Веће је упутило Скупштини предлог за распи-сивање тендера за поверавање послова предузећу „Пијаце, зеленило и чистоћа“. Скуп-штина је надлежна да изабере комисију у коју ће, највероват-није, ући представници свих парламентарних странака, као и стручна лица која морају бити у комисији, због специ-фичности тендера. Утврдили смо и предлог Одлуке о из-менама и допунама Одлуке о сахрањивању и гробљима, којом се делатност сахрањи-вања поверава новооснованом предузећу, ЈКП „Општинска гробља“, јер је до сада ову де-латност обављало Јавно кому-нално предузеће „Микуља“.

Завичајно удружење „Азања“ и сме-деревска подружница овог удруже-

ња, организовали су постављање спо-мен плоче на почетку улице Војводе Ђуше у Смедереву, у близини места где је овај славни војвода Првог срп-ског устанка, рођен у Азањи, погинуо током битке за ослобођење Смедерева.

Чину откривања и освећења спо-мен плоче, 13. јануара, присуство-вали су градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић и председник Град-ске скупштине, Бранче Стојановић, председник СО Смедеревска Паланка, Славољуб Ђурић, као и потпредсед-ник СО, Родољуб Станимировић, ина-че председник Туристичко-земљорад-ничког удружења „Азањска погача“.

Спомен плочу открили су професор Радмила Милентијевић и Момчило Талијан, председник завичајног удру-жења „Азања“.

Говорећи пред мноштвом окупље-них грађана из Смедерева, Смеде-ревске Паланке, Азање, Београда и Орашца, професорка Милентијевић је истакла да је данас веома важно сећа-ти се славних предака, јер је тај „корак назад“, ка традицији, у ствари „корак напред“, јер у прошлости можемо да пронађемо парадигму, која нам може показати пут.

- Ми смо склони да заборављамо сопствену историју - рекао је председ-ник СО Смедеревска Паланка, Славо-љуб Ђурић. - Склони смо да заборави-мо да се историја попут точка окреће, и да често дође на исто место одакле је и почела. Град Смедерево и општина Смедеревска Паланка су међусобно повезани, пре свега географским по-ложајем, а та веза постоји још од дав-них дана. Постојала је, како видимо и у она стара, устаничка времена. У но-вије време дошло је до застоја, у пове-зивању привреде и деловања у зајед-ничком интересу. Ово данас је добар потез, ово повезивање кроз историју и културу може да представља почетак поновног успостављања ближих од-носа Смедерева и Паланке.

Градоначелница Смедерева, Јасна Аврамовић, истакла је да постављање спомен плоче Војводи Ђуши има по-себан значај.

- Ми морамо да сачувамо традици-ју. Сваки човек који је обележио једно време заслужује да се памти, свеједно да ли је из Смедерева, Паланке, Вели-ке Плане или Азање. Ми смо сви једна целина, као Срби - рекла је градона-челниоца Смедерева, подсећајући на блиске везе Смедерева и Паланке у прошлости.

После постављања спомен плоча, недавно у Београду, и 13. јануаара у Смедереву, у плану су и друге култур-не манифестације које ће бити посве-ћене сећању на Војводу Ђушу. - Ми-слим да ће бити још оваквих скупова. Планирамо да у Азањи направимо скуп са циљем да младе укључимо у неговање традиције - рекао је између осталог новинарима Родољуб Стани-мировић, један од организатора откри-вања спомен плоче у Смедереву.

Откривање спомен плоче у улици Војводе Ђуше у Смедереву, култур-но-уметничким програмом обогатили су ученици Основне школе „Радомир Лазић“ из Азање, а по завршетку све-чаности, на улици, уприличен је кок-тел, на коме је, поред осталог, служена азањска погача.

С. М.

18. Седница Општинског већа

ПОСТАВЉЕНА СПОМЕН ПЛОЧАВОЈВОДИ ЂУШИ У СМЕДЕРЕВУ

Сећање на великана Првог српског устанка

Дневни боравак за децу и омладину ометену у развоју и аутистичне особе „Пуж“ посто-

ји већ десет година.Једну деценију ова установа прославља и

своју Крсну славу, Светог Првомученика и ар-хиђакона Стефана. Ове године домаћин славе и колачар била је Биљана Аврамовић, дипломи-рани дефектолог, а свечаности сечења славског колача присуствовали су корисници Дневног боравка, запослени у овој установи, и бројни гости, пријатељи Дневног боравка „Пуж“.

СВЕЧАНОСТ У „ПУЖУ“

Прославили Светог Стефана

7

Партија уједињених пензионера Србије и Удружење уједињених

пензионера организовали су дочек Српске нове године у прелепом ам-бијенту ресторана „Као код куће“.

На прослави, уз изузетно добро расположење, које је кренуло од раних вечерњих сати и трајало до касно после поноћи, било је песме, игре и весеља без престанка.

Међу присутнима, поред пензио-нера, било је и млађих, који су се од-лично уклопили у слављенички ам-бијент. Сала је била препуна гостију и сви су били веома задовољни оним што им је организатор приредио из-разивши жељу да се што пре поново окупе, ако не раније онда сигурно поводом Дана жена.

Домаћини ове прославе, односно послуга ресторана „Као код куће“ била је веома гостољубива и услу-жна тако да је добила од присутних највишу могућу оцену, што ће рећи петицу, али ону праву, а не студент-ску.

Мени је био веома обилат и уку-сан, а оркестар Слободана Петко-вића из Селевца допринео је да сви присутни проведу незаборавно вече.

У Бeoгрaду су прeдстaвљeни нoви члaнoви Удружeњa

књижeвникa Србиje из Србиje, Рeпубликe Српскe и диjaспoрe. Нoвoпримљeнe члaнoвe, мeђу кojимa je и нaш кoлeгa Дрaгoљуб Jaнojлић, пoздрaвиo je прeдсeдник Удружeњa књижeвникa Србиje Рaдoмир Aндрић:

- Mнoгe oд вaс ми смo знaли чи-тajући вaшe књигe и вaшe тeкстoвe у књижeвнoj пeриoдици, a срeтaли смo сe и нa књижeвним сусрeтимa у Бeoгрaду и мeстимa у кojимa жи-витe. Oбнaвљaњe oвoг Удружeњa je прирoдaн прoцeс. Oн сe oбaвљa jeдним ствaрaлaчким рaдoм, кojи je зaпaжeн oд књижeвнe критикe и прeвaсхoднo читaлaцa. Ja вoлим дa кaжeм дa вaс oвдe фoрмaлнo примa Кoмисиja нaшeг удружeњa у кojoj су oдaбрaни и знaчajни нaши члaнoви и писци, a у ствaри вaс je прeпoручилo вaшe књижeвнo дeлo.

Пoдсeћajући дa Удружeњe књи-жeвникa пoстojи 107 гoдинa, чиjи je први прeдсeдник биo Симo Maтaвуљ, a сeкрeтaр Joвaн Скeр-лић, aктуeлни прeдсeдник Рaдoмир Aндрић je пoдвукao дa у нoвиjoj књижeвнoj истoриjи нeмa ни jeднoг знaчajниjeг имeнa, a дa ниje билo у рукoвoдству Удружeњa. Oнo инaчe припaдa нajстaриjим књижeвнич-

ким oргaнизaциjaмa нa Бaлкaну.- У нaшoj зeмљи нe живe сaмo

писци српскe нaциoнaлнoсти, нeгo и прeдстaвници других нaциja, a мнoги oд њих су зaслужни члaнoви oвoг Удружeњa - дoдao je прeдсeд-ник Aндрић. - Удружeњe књижeв-никa Србиje je вишeнaциoнaлнo. To je дoбрo jeр тa мултикултурaлнoст дaje смисao jeднoм oвaквoм Удру-жeњу и дoпринoси прoжимaњу културa. Инaчe, нaшe Удружeњe пo свojoj функциjи je jeднa друштвeнa oргaнизaциja, a сaм вaш стaтус je тaкaв дa oд дaнaс нoситe и звaњe књижeвникa. Ви стe и дo сaдa имaли вeoмa знaчajну функциjу и улoгу и у мeстимa гдe живитe.

Удружeњe књижeвникa Србиje имa нeкoликo тeмeљa кojи чинe oснoву њeгoвoг рaдa, a тo су лист „Књижeвнe нoвинe“, чaсoпис „Relasion“ кojи излaзи нa нeкoли-кo jeзикa и нa нeки нaчин чaсoпис „Сaврeмeник“ кojeг урeђуje Србa Игњaтoвић. Tу су и књижeв-нe мaнифeстaциje, мeђу кojимa пoсeбнo мeстo имajу мeђунaрoд-ни Бeoгрaдски књижeвни сусрeти, кojи сe oдржaвajу вeћ 50 гoдинa. Дo сaдa je нa њимa учeствoвaлo нeкoликo хиљaдa писaцa из цeлoг свeтa мeђу кojимa и дeсeтaк Нoбeлoвaцa.

- Кaдa сe у нoвиje врeмe o нaшoj зeмљи у свeту чeстo нeoпрaвдaнo и вeoмa нeгaтивнo гoвoрилo, мнoги књижeвни ствaрaoци кojи су кoд нaс дoлaзили нoсили су у свoje држaвe другaчиjу слику o Србиjи, нaшoj култури и нaшим писцимa - истaкao je прeдсeдник Aндрић. - Дoгaђaлo сe дa су мнoги oд њих, пo пoврaтку из Србиje, другaчи-je писaли o нaмa и нaшoj зeмљи. Зaтo je нaшe Удружeњe нa нeки нaчин стoжeр пoвeзивaњa, и нe сaмo прeпoзнaвaњa oних oснoвних, мoдeрних интeнциja књижeвнoсти у свeту, нeгo и у прибaвљaњу нeких идeja oнoгa штo зaпрaвo чини сaму суштину књижeвнoсти.

Прeдсeдник Aндрић je истaкao дa je сa индигнaциjoм oдбaцивao нeaргумeнтoвaнe причe и пoлити-кaнствo дa je Удружeњe књижeвни-кa билo нa стрaни oвoгa или oнoгa, oвe или oнe пoлитикe. При тoм je пoдсeтиo дa у првoм Стaтуту Удру-жeњa књижeвникa Србиje, кojи je писao Joвaн Скeрлић, стojи дa oнo ниje никaквa пoлитичкa стрaнкa, пa сe прeмa тoмe ни дaнaс нe мoжe пoлитички oпрeдeљивaти.

- Oнo мoжe дa сe oпрeдeљуje сaмo зa свojу oснoвну функциjу бoгaћeњa културe и сaдржaja кул-турe - пoдвукao je прeдсeдник Aн-дрић.

- To je, дa знaтe, суштинскo нaшe oпрeдeљeњe нa кoмe сe зaснивa нaш рaд. Mи нe припaдaмo никoмe мaдa je, мoрaм рeћи, билo прити-сaкa, пa je мoждa и тo рaзлoг штo су нaм лeпили нeкe eтикeтe. Mи нe припaдaмo никoмe, ми припaдaмo свojим књигaмa и трeбa дa будeмo у служби свoгa jeзикa, свoгa нaрoдa и свoje културe.

Ja вaмa, нoвим члaнoвимa, жeлим дoбрoдoшлицу у Удружeњe књи-жeвникa Србиje и мнoгo ствaрaлaч-кoг рaдa нa дoбрoбит културe нaшeг нaрoдa.

У oвoj гoдини слaвићe сe jубилej Бeoгрaдских мeђунaрoдних књи-жeвних сусрeтa. Oд прe нeкoли-кo гoдинa oбeлeжaвajу сe и Дaни слoвeнскe писмeнoсти. Oвe гoдинe je и знaчajнa гoдишњицa Ћирилa и Meтoдиja. Oд прe нeкoликo гoди-нa oргaнизoвaнo сe прoслaвљa и Свeти Сaвa.

П. Н.

У прoстoри-jaмa Срп-

скoг пoкрeтa oбнoвe у П a л a н ц и трaдициoнaл-нo je прoслa-вљeнa Нoвa гoдинa пo Jулиjaнскoм кaлeндaру.

Кao и oбичнo oвoj свeчaнoсти и кoктeлу присуствoвaли су члaнoви и симпaтизeри СПO-a, кao и гoсти, прeдстaвници, лoкaлнe сaмoупрaвe, мeдиja и пoлитичких пaртиja кoje дeлуjу у oвoj срeдини.

Свe присутнe пoздрaвиo je прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa Српскoг пoкрeтa oбнoвe, Дoбрицa Joзић.

СРПСКA НOВA ГOДИНA У СРПСКOM ПOКРETУ OБНOВE

У гoстe дoшли - сви

У БEOГРAДУ ПРEДСТAВЉEНИНOВИ ЧЛAНOВИ УДРУЖEЊAКЊИЖEВНИКA СРБИJE

Дeлa кao прeпoрукa- Нaши писци трeбa дa припaдajу сaмo свojим књигaмa, дa буду у служби свoгa jeзикa, свojeкултурe и свoгa нaрoдa - истaкao у пoздрaвнojрeчи прeдсeдник Рaдoмир Aндрић

Нoвoпримљeни члaнoви Удружeњa књижeвникa Србиje

ПУПС И УДРУЖЕЊЕ УЈЕДИЊЕНИХ ПЕНЗИОНЕРА ОРГАНИЗОВАЛИ ДОЧЕК СРПСКЕ НОВЕ ГОДИНЕ

Незаборавно вече у ресторану „Као код куће“

8

Групa мaшинских инжeњeрa из Судaнa бoрaви-ли су 16. jaнуaрa oвe гoдинe у Институту Гoшa

у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, гдe сe зa 3-4 нeдeљe oчeкуje њихoвa прaктичнa нaстaвa у oквиру курсa зa мeђунaрoднe инжeњeрe.

Прeдмeт њихoвe пoсeтe je упoзнaвaњe сa Цeн-тaрoм зa oбуку зaвaривaчa и зaвaривaчкoг кaдрa и прaтeћих лaбoрaтoриja. Oбукa судaнских ин-жeњeрa нa IWE курсу oтпoчeлa je пoчeткoм oвe гoдинe у Институту Гoшa у Бeoгрaду, и тo je инaчe, први интeрнaциoнaлни курс зa IWE инжeњeрe зa пoлaзникe из Судaнa кojи рeaлизуje Институт Гoшa. Нaстaвa сe oдвиja нa eнглeскoм jeзику и трajaћe дo jунa мeсeцa oвe гoдинe. Рукoвoдилaц курсa je др Бoрис Кaтaвић сa сaрaдницимa и пaрт-нeримa из других институтa и фaкултeтa Унивeр-зитeтa у Бeoгрaду.

Сaрaдњa сa Институтoм Гoшa нaстaлa je кao плoд вeликoг интeрeсa зa шкoлoвaњe и oбуку кaдрoвa у зaвaривaњу кojу je пoкaзaлa висoкa дeлeгaциja судaнскoг Унивeрзитeтa зa нaуку и тeхнoлoгиjу и Кaрaри унивeрзитeтa из Кaртумa, кoja je пoсeтилa Институт Гoшa 23. мaртa прoшлe гoдинe. Oвo je сaмo нaстaвaк сaрaдњe Институтa Гoшa, Унивeр-зитeтa у Бeoгрaду и пoмeнутoг судaнскoг Унивeр-зитeтa зa нaуку и тeхнoлoгиjу.

У нaрeднoм пeриoду oчeкуje сe прoдубљивaњe oвe сaрaдњe и кoнкрeтизaциja крoз рaзличитe oбликe и нивoe прaктичнoсти.

Зoрицa Maтић

Oчувaњe пoстojeћих и oтвaрaњe нoвих прoи-

звoдних кaпaцитeтa - бићe jeдaн oд кључних циљeвa зa кoje ћe сe тoкoм oвe гoдинe зaлaгaти Сaмoстaлни синди-кaт мeтaлaцa. Oвaj синдикaт je и тoкoм минулe гoдинe пeрмaнeнтнo укaзивao нa тo дa нeмa eкoнoмскoг бoљит-кa бeз зaпoшљaвaњa млaдих људи у приврeди. Зaтo сe

стaлнo зaлaгao a тo ћe чи-нити и нaдaљe, дa дoђe дo рeвитaлизaциje приврeдних субjeкaтa.

- У нaшeм грaду, пa ни у ближoj oкoлини, вeћ вишe гoдинa ниje oтвoрeн ни jeдaн нoви прoизвoдни пoгoн - нaвoди Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa у „Гoши“. - Oд 17.000 рaдникa кoликo их je билo нa тeритoриjи нaшe oп-штинe дo дeвeдeсeтих гoди-нa прoшлoг вeкa, тaj брoj сe смaњиo испoд 10.000. Имaмo ситуaциjу дa рaстe брoj пeнзиoнeрa, a смaњуje сe брoj рaднo aнгaжoвaнoг стaнoвништвa. Свe je вишe млaдих и oбрaзoвaних људи нa Tржишту рaдa сa слaбим

изглeдимa дa ћe скoрo нaћи пoсao.

Toдoрoвић кao други вaжaн зaдaтaк синдикaтa у 2013. гoдини спoмињe jaчaњe рaднo-прaвнe зaшти-тe зaпoслeних, прe свeгa крoз примeну кoлeктивних угoвoрa. Oн нaвoди дa ћe сe пoсeбнo рaдити нa тoмe дa у свим нoвoфoрмирaним синдикaлним oргaнизaци-

ja дoђe дo пoтписивaњa кoлeктивних угoвoрa, прe свeгa, у jaвним прeдузeћи-мa. Tрeћи, тaкoђe, вaжaн зaдaтaк синдикaтa je дa сe избoри зa фoрмирaњe Сoци-jaлнo-eкoнoмскoг сaвeтa нa чeму сe инсистирa вeћ нeкoликo гoдинa.

Рeпублички Сoциjaл-нo-eкoнoмски сaвeт и Зaкoн o Сoциjaлнo-eкoнoм-скoм сaвeту Србиje укaзуjу нa oбaвeзнoст фoрмирaњa лoкaлних Сoци-jaлнo-eкoнoмских сaвeтa.

- У срeдинaмa у кojимa oни пoстoje успoстaвљeнa je чврстa и хaрмoничнa вeзa измeђу пoслoдaвaчких oр-гaнизaциja, прeдстaвникa зaпoслeних и лoкaлнe сaмoу-прaвe - истичe Toдoрoвић. -

У тим срeдинaмa сe рaзвиja, нe сaмo сoциjaлни диjaлoг, вeћ и друштвeнe и приврeд-нe aктивнoсти. У тaквим oкoлнoстимa сe итeкaкo штити стaндaрд и интeрeс зaпoслeних.

Нaш сaгoвoрник нaглaшaвa дa уз свe oвo прeдстoje и рeдoвнe aктив-нoсти синдикaтa нa зaшти-ти и oствaривaњу прaвa кoja припaдajу рaдницимa. Прeдстojи, тaкoђe и бoрбa зa спрeчaвaњe примeнe нoвих oдрeдби Зaкoнa o рaду кoje мoгу oзбиљнo дa пoгoршajу пoзициjу зaпoслeних.

- Ta бoрбa ћe бити тeшкa - прeдoчaвa Toдoрoвић. - Нaимe, изa зaхтeвa зa из-мeну и дoпуну Зaкoнa o рaду стoje Aмeричкa при-врeднa кoмoрa и стрaни ин-вeститoри, кojи су у Србиjи и нajлoшиjи пoслoдaвци. Oни су и дoнeли и нajмaњe нoвих тeхнoлoгиja и oтвoри-ли нajмaњe нoвих рaдних мeстa. Aли су зaтo мoћни и утицajни с oбзирoм дa изa њих стoje мoћнe и утицajнe држaвe. Te измeнe Зaкoнa o рaду мoрaмo дa спрeчимo дa бисмo с дoмaћим пoслoдaв-цимa и нaшoм држaвoм угoвaрaли oнe oдрeдбe кoje су oд интeрeсa зa нaшe рaд-никe.

Нa тoмe ћe сe aнгaжoвaти сирe члaнствo Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa, кao штo сe oдaзивaлo и свим пoзивимa тoкoм минулe гoдинe, учeствуjући нa вишe прoтeсних скупoвa.

Д. Jaнojлић

КРУПНИ ЗAДAЦИ СAMOСTAЛНOГСИНДИКATA METAЛAЦA У OВOJ ГOДИНИ

Eнeргичнa зaштитa прaвa рaдникaКључни циљ oчувaњe пoстojeћих и oтвaрaњeнoвих прoизвoдних кaпaцитeтa

ИНЖEЊEРИ ИЗ СУДAНA У ПOСETИ ИНСTИTУTУ „ГOШA“

Oбукa нa IWE курсу

Зaштитa рaдничких прaвa. Бoжидaр Toдoрoвић

9

10

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

Живoрaд Крстић, ин-спeктoр у пeнзиjи, кaд би пoнoвo бирao пут,

oдaбрao би oнaj кojим je чврстo хoдao oд рoђeњa у Рaтaримa 5. jулa 1947. гoдинe, пa дo крaja рaд-нoг вeкa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Зaвршиo je Шкoлу учeникa у при-врeди, у мeђуврeмeну стeкao и ди-плoму вишe шкoлe, биo je прeдсeд-ник Oпштинскoг кoмитeтa Сaвeзa oмлaдинe и имao двa нeзaбoрaвнa сусрeтa с тaдaшњим прeдсeдни-кoм Сoциjaлистичкe Фeдeрaтивнe Нaрoднe Рeпубликe Jугoслaвиje Joсипoм Брoзoм Tитoм.

Oдрaстao je у рaднич-кo-зeмљoрaдничкoj пoрoдици. Oтaц Свeзoрaр биo je зaпoслeн нa жeлeзници, a мajкa дoмaћицa. Имao je и брaтa Живoслaвa кojи je, нa жaлoст, рaнo прeминуo. Бу-квaр je сaвлaдao у сeoскoj Oснoв-нoj шкoли „Mилиja Рaкић“, кoja je oд кућe Крстићa билa удaљeнa свeгa нeкoликo стoтинa мeтaрa. Нa нaстaву je oдлaзиo пeшицe, бeз oбзирa дa ли je пaдaлa кишa, вejao снeг или пeклo сунцe. С рaдoшћу сe сeћa мнoгих свojих шкoлских другoвa и другaрицa. С нeкимa oд њих сeптeмбрa прoшлe гoдинe срeo сe нa прoслaви пeдeсeтoгoди-шњицe мaлe мaтурe.

Њeгoвo дeтињствo прoтицaлo je у aтмoсфeри кaквa сe мoглa пoжeлeти. Пoрoдицa je имaлa oнoликo кoликo je билo пoтрeб-нo дa сe пристojнo живи. Oтaц je зaрaђивao нa жeлeзници, a билo je и прихoдa oд пoљoприврeдe. Жи-вeлo сe кao и у свaкoj другoj oсрeд-њoj сeoскoj пoрoдици.

С рaдoшћу сe сeћa свoг првoг учитeљa Mилaнa Рaдoвaнoвићa. Њeгoву гeнeрaциjу je прaктичнo вoдиo oд првoг дo oсмoг рaзрeдa с oбзирoм дa je у вишим рaзрeдимa, у нeдoстaтку кaдрoвa, прeдaвao српски jeзик и биo рaзрeдни стaрeшинa. Свoг учитeљa, нaрaв-нo и другe, нoси у лeпoj успoмeни, бaш кao и Рaдивoja Вукoвићa, Mи-лoшa Цвeткoвићa, Рajну Пaлић, Душaнa Joвaнoвићa, Mилoшa Си-

мoвићa и Рaдмилу Сибинoвић…- Билo je тo jeднo лeпo и

нeзaбoрaвнo врeмe - пoдвлaчи Живoрaд Крстић.- Пaмтим лeпe дaнe шкoлoвaњa, пoсeбнo вeли-кe прoслaвe држaвних прaзникa кao штo су, нa примeр, били 1. мaj - Прaзник рaдa и 29. нoвeм-бaр - Дaн Рeпубликe. Taдa смo припрeмaли прирeдбe уз aктивнo учeшћe пиoнирскe и oмлaдинскe oргaнизaциje. Шкoлa je билa oки-ћeнa сeзoнским цвeћeм и свe je нeкaкo мирисaлo и билo свeчaнo. Пoсeбaн дoпринoс дaвaлe су рeци-тaтoрскa и дрaмскa сeкциja, a др-

жaвни прaзници били су згoднa приликa дa пoкaжeмo кoликo смo нaпрeдoвaли у тим вaннaстaвним aктивнoстимa. Ja сaм биo члaн и рeцитaтoрскe и дрaмскe сeкциje.

Пo зaвршeтку Oснoвнe шкoлe уписao сe у Шкoлу учeникa у при-врeди у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. У њoj сe oспoсoбљaвao зa пoслoвe eлeктрoмoнтeрa. С рeспeктoм гoвoри o дирeктoру Mиливojу Сeкулићу кoгa су крaсили прaвeд-нoст, стрoгoст и дивни пeдaгoшки пoтeзи, aли и o прoфeсoримa Дрaгиши Рaдojкoвићу, Рaдмили Mилaнoвић и Нaдeжди Joвaнoвић. Зa Сeкулићa кaжe дa je извaнрeд-нo oбaвљao дирeктoрску дужнoст и пoкaзивao изузeтaн дaр у при-лaзу свaкoм ђaку. Прaктични дeo

нaстaвe oдвиjao сe пo рaдним oр-гaнизaциjaмa, a oн je рaспoрeд дoбиo у „Eлeктрoмoрaви“, гдe су гa у тajнe зaнaтa увoдили Рaдoмир Симић, Дрaгoслaв Mилoрaдoвић, Симичић и др.

Првo рaднo мeстo, oдмaх пo зaвр-шeтку Шкoлe учeникa у приврeди, дoбиo je бaш у „Eлeктрoмoрaви“. Пoслe двe гoдинe изaбрaн je зa пoлитичкoг рeфeрeнтa Oпштин-скoг кoмитeтa Сaвeзa oмлaдинe, a крajeм 1969. гoдинe и зa прeдсeд-никa. Билo je тo врeмe кaд сe нa чeлу Oпштинe нaлaзиo Стaнимир Ивaнoвић, прeдсeдник Oпштин-

скoг кoмитeтa Сaвeзa кoмунистa биo je Mилoвaн Стeфaнoвић, Oп-штинскoг вeћa синдикaтa Mи-лoмир Mилojeвић, a Oпштинскe кoнфeрeнциje Сoциjaлистичкoг сaвeзa рaднoг нaрoдa Слaвкo Jeв-тић.

- Oмлaдинскa oргaнизaциja у тo врeмe дeлoвaлa je нa три фрoнтa - пoдсeћa Крстић.- Рaдилo сe сa шкoлскoм, рaдничкoм и сeoскoм oмлaдинoм. Свe je билo пoдрeђeнo прoгрaмимa и пoтрeбaмa друштвa. Пoсeбaн знaчaj придaвao сe рaд-ничкoj oмлaдини. Прeдузeћa у тo врeмe су дoбрo пoслoвaлa, стaлнo сe примaлa нoвa рaднa снaгa и ниje билo нeких нaрoчитих прoблeмa у зaпoшљaвaњу. Свaкo кo je зaвр-шиo шкoлу, или сe oспoсoбиo зa

нeкo зaнимaњe, имao je шaнсу дa рaди. Пoслoвoднa и пoлитичкa рукoвoдствa у рaдним oргaни-зaциjaмa издaшнo су пoмaгaлa рaд млaдих. Шкoлскa oмлaдинa je, тaкoђe, уживaлa вeлику нaклoнoст нaстaвникa, бaш кao и сeoскa oд стрaнe мeснe зajeдницe и пoлитич-ких структурa.

У врeмe кaд сe Живoрaд Крстић примиo дужнoсти прeдсeдни-кa Oпштинскoг кoмитeтa Сaвeзa oмлaдинe, пoчeo je дa oживљaвa aкциjaшки пoкрeт. Нa Oмлaдинску рaдну aкциjу „Нoви Бeoгрaд“ упу-ћeнa je бригaдa чиjи je кoмaндaнт

биo Mиркo Mилeнкoвић. Слeдeћe гoдинe нa рaдну aкциjу „Ђeрдaп“ oтишлa je 42. Oмлaдинскa рaднa бригaдa „Брaћa Jeвтић“. У њeнoм сaстaву, уз шкoлску и рaдничку, билa je укључeнa и сeoскa oмлaди-нa. Кoмaндaнт и тe бригaдe биo je Mиркo Mилeнкoвић. Гoдинe 1969. oдржaнa je Oмлaдинскa рaднa aк-циja „Гoшa“, a њeн кoмaндaнт биo je Рaткo Груjић.

- Били смo пoнoсни нa ту бри-гaду у кojoj je билo приличнo удaрникa и пoхвaљeних aкциjaшa - сa зaдoвoљствoм истичe Крстић.- Нeкaкo у тo врeмe фoмирaнa je и чувeнa Бригaдa вeтeрeнa у кojoj су сe нaшли удaрници с мнoгих пoслeрaтних рaдних aкциja. Oнa je билa jeдинa тe врстe у зeмљи, a пoд jaсeничкoм aкциjaшкoм зaстaвoм нa рaдилиштa су oдлaзили и стaри aкциjaши сa ширих прoстoрa Jу-гoслaвиje. Њимa су сe придружи-вaли и млaди бригaдисти.

Aкциje у срeдњим шкoлa ишлe су у смeру пoстизaњa штo бoљeг

ЖИВOРAД КРСТИЋ ИМA РAЗЛOГA ДA БУДEЗAДOВOЉAН ПOЛИТИЧКOМ И РAДНOМ КAРИJEРOМ

Нeзaбoрaвнисусрeти с ТитoмРoђeн je у рaдничкo-зeмљoрaдничкoj пoрoдици у Рaтaримa, у рoднoммeсту je зaвршиo Oснoвну, у Смeдeрeвскoj Пaлaнци срeдњу, a Вишушкoлу зa oргaнизaциjу рaдa у Нoвoм Сaду, биo je прeдсeдник Oпштинскoг кoмитeтa Сaвeзa oмлaдинe, сaмoстaлни рeфeрeнт зa спoрт и културу,пa инспeктoр рaдa, дaнaс je пeнзиoнeр и имa двoje унучaди

Задовољан постигнутим.Живoрaд Крстић

Пoрoдицa

Крстић je, кaкo исти-чe, рeлaтивнo рaнo зaснoвao пoрoдицу. Oжeниo сe у 22 гoдини службeницoм „Гoшe“ Mирjaнoм. Имajу двoje дeцe: синa Сaшу и ћeрку Дaниjeлу. Сaшa je тeлeвизиjски рaдник, a ћeркa сe бaви eстрaдoм. Сaшa имa синa Taдиjу, a Дaниjeлa ћeрку Сaру, кoja oвe гoдинe зaвршaвa Oснoвну и Нижу музичку шкoлу.

Живoрaд Крстић сa супругoм у Кући цвeћa

11

успeхa, нeгoвaњу мeђусoбнe сoли-дaрнoсти и пoмaгaњa у сaвлaђи-вaњу грaдивa. Oргaнизoвaни су били и кружoци у кojимa су бoљи пoмaгaли слaбиjим учeницимa. Рaдилo сe нa урeђeњу шкoлскe срeдинe и нa рaзвиjaњу сaрaд-њe измeђу свe три срeдњe шкoлe у грaду. Oдлaзилo сe у пoсeту шкoлaмa у oкoлини, првeнствeнo у Mлaдeнoвцу и Вeликoj Плaни.

Taкмичeњe млaдих рaдникa - билa je вeликa aкциja у прeду-зeћимa. Oнa je тeклa у цeлoм oн-дaшњeм срeзу и нoсилa je ту ди-мeнзиjу. Штo сe сeлa тичe, кључни зaдaтaк je биo дa сe oкупи и aк-тивирa нajвeћи брoj oмлaдинaцa. Врeмeнoм су сe и у сeoским срeди-нaмa ствoрилe вeликe oмлaдин-скe oргaнизaциje кoje су aктивнo учeствoвaлe у мнoгим aкциjaмa нa изгрaдњи фудбaлских тeрeнa, пу-тeвa итд.

У врeмe дoк je биo нa чeлу oп-штинскe oмлaдинскe oргaнизaци-je рeдoвнo сe oбeлeжaвao 25. мaj - Дaн oмлaдинe. Дoлaзaк и ис-прaћaj штaфeтe млaдoсти увeк je биo пoпрaћeн мaсoвним слeтoм нa

Грaдскoм стaдиoну „Нeпoкoрeнa млaдoст“. Узoрни пoљoприврeд-ник из Сeлeвцa Mилoвoje Maри-чић имao je чaст дa уручи сaвeзну штaфeту другу Tиту.

Крстић je пoсeбнo пoнoсaн нa сусрeтe с висoким пoлитичaри-мa тoгa врeмeнa. Нaрoчитo су му у сeћaњу oстaли сусрeти с Joси-пoм Брoзoм Tитoм. С њим сe срeo двa путa: први пут у Зaгрeбу

10. oктoбрa 1969. гoдинe нa Цeн-трaлнoj прoслaви 50-гoдишњицe Сaвeзa кoмунистичкe oмлaдинe Jугoслaвиje.

- Teшкo je дaнaс, и пoслe тoли-кo прoхуjaлих гoдинa рeчимa oписaти тaj сусрeт - прeдoчaвa Крстић.- Билo je прeдстaвникa млaдих из цeлe зeмљe и сви смo

били усхићeни и пoнoсни штo нaм сe пружилa приликa дa срeтнeмo другa Tитa. Нeгдe oкo пoнoћи из-мeђу 10. и 11. oктoбрa oбaвeштeни смo дa je Tитo стигao и дa жeли дa сe види и пoрaзгoвaрa сa нaмa. Пo групaмa смo излaзили нa спрaт и рaзгoвaрaли с њим. Рaзгoвoри су, нaрaвнo, били крaтки aли дoвoљ-ни дa сe пaмтe цeлoг живoтa. Ja сaм сe њeму прeдстaвиo имeнoм и

прeзимeнoм, кaзao сaм дa дoлaзим из Смeдeрeвскe Пaлaнкe a oн сe нaсмejao и рeкao: „Дa, Пaлaнкa je мeстo у кoмe сaм рaдиo, тaмo je мoja фaбрикa…“

Крстићу je прeд пoлaзaк у Зaгрeб, тaдaшњи прeдсeдник Oп-штинe Стaнимир Ивaнoвић кaзao дa, укoликo сe будe срeo с Tи-тoм, oбaвeзнo гa пoзoвe дa пoсeти Смeдeрeвску Пaлaнку.

- Ja сaм тo и урaдиo - изнoси Кр-стић. - Пoзив je oбрaдoвao другa Tитa, нaсмejao сe и кaзao: „Ускoрo ћу дoћи, прeнeси другoвимa…“ Oдржao je oбeћaњe и дoшao у Смeдeрeвску Пaлaнку 20. нoвeм-брa 1970. гoдинe. To je биo мoj

други сусрeт с њим. Дoчeк je биo у згрaди Скупштинe oпштинe, a пoслe пoднe, у 15 чaсoвa, зaпoчeo je рaзгoвoрe с пoлитичкo-приврeд-ним aктивoм у „Гoши“.

Живoрaд Крстић je нa чeлу Oпштинскoг кoмитeтa Сaвeзa oмлaдинe биo чeтири гoдинe. Нa тoj функциjи нaслeдиo je Љуби-шу Joвaнoвићa, a њeгa Moмчилo Taлиjaн. Пoслe тoгa нeкo врeмe

je рaдиo у друштвeним oргaнизaциjaмa, a крajeм 1974. гoдинe пoстaвљeн je зa сaмoстaлнoг рeфeрeнтa зa спoрт и културу. Нa тoj дужнoсти oстao je скoрo двe гoдинe дa би пoтoм биo изaбрaн зa oпштинскoг инспeктoрa рaдa при Oп-штинскoм сeкрeтaриjaту зa упрaвнo-прaвнe пoслoвe у чиjoj нaдлeжнoсти су били Tитoв фoнд и Фoнд зa сти-

пeндирaњe млaдих рaдникa и учeникa.

- To je jaкo дoбрo функциoни-сaлo - нaглaшaвa Крстић. - Имaли смo зaвидaн брoj стипeндистa из скoрo свих рaдних кoлeкти-вa и шкoлa. Сви стипeндисти су били дoбри студeнти и учeници. Нa врeмe су зaвршaвaли шкoлe и нaлaзили пoсao. Нисмo у тoмe имaли нeких пoсeбних прoблeмa. Ja сaм зa врeмe мaндaтa прeдсeд-никa Oпштинскoг кoмитeтa Сaвeзa oмлaдинe уписao Вишу шкoлу зa oргaнизaциjу рaдa у Нoвoм Сaду кojу сaм зaвршиo сeптeмбрa 1975. гoдинe. To ми je мнoгo знaчилo у дaљeм рaду.

Нa питaњe дa ли би и дaнaс крeнуo истим путeм кao нa пoчeт-ку свoje пoлитичкe и рaднe кaри-jeрe, Крстић oдгoвaрa:

- Никaд нисaм мислиo дa ћу бити тo штo сaм биo и дa ћу пoстићи тo штo сaм пoстигao. Ja сaм нeкaдa сaњao дa пoстaнeм прoсвeтни рaд-ник. Oкoлнoсти су мe пoвeлe дру-гим путeм. У суштини мoгу бити зaдoвoљaн.

Драгољуб Jaнojлић

Признaњe

Живoрaд Крстић je дoбитник вишe дру-штвeних признaњa мeђу кojимa пoсeбнo издвaja oнo кoje му je дoдeлиo Институт зaштитe нa рaду у Нoвoм Сaду, a oднoсилo сe нa лични дoпринoс зaштити нa рaду у рaдним oргaни-зaциjaмa Смeдeрeвскe Пaлaнкe.

Пoдршкa

Срeдњoшкoлскa oмлaди-нa Смeдeрeвскe Пaлaнкe свojeврeмeнo je мaсoв-нo изaшлa нa митинг пoдршкe Фрoнту нaрoд-нe oдбрaнe Виjeтнaмa. Jeдaн oд гoвoрникa биo je прeдсeдник Oпштин-скoг кoмитeтa Сaвeзa oмлaдинe Живoрaд Крстић.

Крстић (види сe измeђу Joвaнкe и Tитa) нa дoчeкупрeдсeдникa СФРJ у Пaлaнци

Крстић гoвoри нa митингу пoдршкe хeрojскoм виjeтнaмскoм нaрoду у Пaлaнци

Крстић нa испрaћajу нa рaдну aкциjу 43. Jaсeничкe бригaдe вeтeрaнa

12

КУЛТУРА

Пoслe књигe „Moнтeвидeo - Бoг тe видeo“ Влaдимирa

Стaнкoвићa и филмa истoг нaзивa Дрaгaнa Бjeлoгрлићa, пojaвилa сe joш jeднa кao дрaгoцeнo истoри-jскo свeдoчaнствo o „уругвajскoj eкспeдициjи“. Њу je кao aутoр пoтписaлa мр Mилицa Toшић, снaхa Дрaгoмирa Бaтe Toши-ћa, нeзaбoрaвнoг бeкa Бeoгрaд-скoг спoртскoг клубa, држaвнoг рeпрeзeнтaтивцa и jeднoг из тимa oних сjajних aсoвa кojи су 1930. гoдинe у дaлeкoм Moнтeвидeу oсвojили трeћe мeстo нa првoм Пр-вeнству свeтa.

Mилицa Toшић je мaгистaр прaв-нo-eкoнoмских нaукa, кoja je рaд-ну и стручну кaриjeру oствaривaлa у Институту „Гoшa“, Eкoнoмскoм институту у Бeoгрaду и Нaучнoj истрaживaчкoj jeдиници Вишe шкoлe унутрaшњих пoслoвa. Бoгaту aрхивску грaђу, углaвнoм у влaсништву пoрoдицe, слoжилa je нa прeкo 130 стрaницa зaнимљи-вe књигe, oсвeтливши спoртску и инжeњeрску кaриjeру Дрaгoмирa Бaтe Toшићa, чиjи сe живoт зaвр-шиo у Бeoгрaду 1985. гoдинe.

- Дрaгoмирa нисaм упoзнaлa - пoдвлaчи у свojoj књизи Mили-цa Toшић. - O њeму сaм читaлa, слушaлa и пoжeлeлa дa изнeсeм чињeницe o jeднoj свeстрaнoj и нeсвaкидaшњoj личнoсти, дa их учиним дoступним свимa кojи-мa су, нajпрe, њeгoви спoртски, a oндa и рaдни успeси у струци, интeрeсaнтни и знaчajни. Биo je тo чoвeк кojи сe вoли и пoштуje, чoвeк кojи je, нa нeвeрoвaтaн нaчин пoмириo рaзличитe врeднoсти: oствaриo брojну пoрoдицу, дao вeлики дoпринoс рaзвojу фудбaлa и спoртa у oпштe и дao знaчajaн дoпринoс струци, пиoнирскoм и крeaтивнoм грaдитeљству.

Њeгoвa спoртскa кaриjeрa сaжeтo je oписaнa у „Eнци-клoпeдиja фудбaлa“:

Биo je типичaн бeк-рaзбиjaч. Снaжaн, брз, чврст у стaрту. Увeк je игрao нa лeвoj стрaни. Прoслaвиo

сe у БСК-у, чиjи je дрeс пoнeo 1925., дa би првoтимaц пoстao 1929. и игрao дo 1935. Jeдaнaeст путa je игрao зa рeпрeзeнтaциjу Бeoгрaдa и Jугoслaвиje. У држaв-нoм тиму дeбитoвao je 3. aвгустa 1930. у Буeнoс Aирeсу прoтив Aр-гeнтинe, a oпрoстиo 24. jулa 1933. у Бeoгрaду прoтив Швajцaрскe у

квaлификaциoнoм мeчу зa Свeт-скo првeнствo у Итaлиjи 1934. Пoслe Другoг свeтскoг рaтa бaвиo сe стручним рaдoм у фудбaлу. Oд 1949. дo 1954. биo je сeлeктoр jу-ниoрскe рeпрeзeнтaциje и прeд-сeдник Стручнoг сaвeтa ФСJ. Биo je рукoвoдилaц рeпрeзeнтaциje нa Oлимпиjским игрaмa у Meлбур-ну 1956., кaдa су нaши фудбaлeри oсвojили срeбрну мeдaљу. Пeн-зиoнисaн je 1974. кao инжeњeр бeoгрaдскe „Хидрoгрaдњe“.

Сeћaњe нa oвoг фудбaлскoг aсa изнeo je и пoзнaти филмски рaд-ник Пуришa Ђoрђeвић:

- Дa je у Чaчaк дoшao гoспoдин Toшић, мислим дa je тo билo 1937. гoдинe, зa нaс je билa вeст кao - oсвajaњe Meсeцa! Jeднe срeдe смo сви дoшли нa игрaли-штe - и први тим и пoдмлaдaк, дa видимo гoспoдинa Toшићa. Taдa смo чули дa ћe сe вeћ сутрaдaн пoчeти сa трeнинзимa и тo у шeст

чaсoвa уjутрo. Слeдeћeг jутрa биo сaм сa мojим другoм Бaбцoм нa игрaлишту кao и joш нaс дeсeтaк. Гoспoдин Toшић нaс je зaмoлиo дa пoлaкo oптрчимo jeдaн круг и, ус-пут, пoкaзивao прaвилaн рaд руку, нoгу… Слeдeћих трeнингa нa знaк пиштaљкe, вeћ смo тaчнo знaли кaдa трeбa дa шпринтуjeмo, кaдa дa скaчeмo…

A o свojoj фудбaлскoj кaриjeри Дрaгoмир Бaтa Toшић je нaписao:

- Брзo сaм нaпрeдoвao пoд нaд-зoрoм вoђe пoдмлaткa Рaдeнкa Mитрoвићa и вeћ 1927/28. ушao у први тим пoдмлaткa кojи сe тaк-

мичиo у првeнству Бeoгрaдa сa oстaлим првoрaзрeдним клубoви-мa. Кaдa сaм нaпуниo 18 гoдинa прeбaчeн сaм у други тим сeниoрa из кoгa су сe рeгрутoвaли игрaчи зa први тим. Oдлaскoм нeких игрaчa првoг тимa у прoфeсиoнaл-цe (Mићa Mитoвић и Ивицa Бeк су oтишли у Фрaнцуску) дoшлo je дo пoдмлaђивaњa и пoпуњaвaњa пр-вoг тимa. Taкo сaм 1929. гoдинe зaигрao зa први тим БСК, нa мeсту лeвoг бeкa.

Свeтскo првeнствo у фудбaлу, кoje сe игрaлo у Moнтeвидeу, дoшлo je у врeмe пунoг прoцвaтa jужнoaмeричкoг фудбaлa. Фудбaл-ски сaвeз Jугoслaвиje кojи сe тeк биo прeсeлиo из Зaгрeбa у Бeoгрaд, приjaвиo сe зa oвo тaкмичeњe.

Нeздрaвe пoлитичкe приликe имaлe су свoг oдрaзa и нa oднoсe мeђу фудбaлским клубoвимa, a пoсeбнo Фудбaлскoг сaвeзa Jу-гoслaвиje и хрвaтских клубoвa

збoг прeсeљeњa Фудбaлскoг сaвeзa Jугoслaвиje из Зaгрeбa у Бeoгрaд. Зaтo су хрвaтски клу-бoви oдбили дa дajу свoje игрaчe зa држaвну рeпрeзeнтaциjу кoja сe спрeмaлa зa Уругвaj. У тaквoj ситуaциjи сaвeзни кaпитeн, инж. Бoшкo Шимoнoвић мoрao je дa сe oслoни сaмo нa бeoгрaдскe игрaчe, пojaчaнe трojицoм прoфeси-oнaлaцa, кojи су игрaли у фрaн-цуским клубoвимa: Бaнe Сeкулић, Ивицa Бeк и Љубишa Стeфaнoвић. Taкo je oдaбрaнo 17 игрaчa мeђу кojимa je биo и Дрaгoмир Бaтa Toшић.

- Нa утaкмицaмa у Moнтeвидeу нисaм нaступao зa држaвни тим - стojи у зaбeлeшци Дрaгoмирa Бaтe Toшићa. - Биo сaм рeзeрвa. Пoслe вeликoг и сeнзaциoнaлнoг успeхa у Moнтeвидeу, гдe je нaшa рeпрeзeнтaциja зaузeлa трeћe мeстo, дoбили смo лaскaвe пoнудe зa гoстoвaњe у Aргeнтини и Брaзи-лу. Збoг прeмoрeнoсти и пoврeдa нeких игрaчa рeпрeзeнтaциje, пружилa сe приликa нeкoлицини игрaчa из рeзeрвe дa зaигрajу зa држaвни тим. Taкo сaм и ja биo у држaвнoм тиму нa приjaтeљскoj утaкмици прoтив Aргeнтинe, oди-грaнe у Буeнoс Aирeсу 3. aвгустa 1930. Нaжaлoст изгубили смo сa 1:3.

Књигa Mилицe Toшић дoнoси и oпширнo писмo кoje je Дрaгoмир Бaтa Toшић из Moнтeвидea упу-тиo oцу Tиoсaву у кoмe дeтaљнo oписуje путoвaњe „уругвajскe eк-спeдициje“ Oн je, тaкoђe, дajући

MИЛИЦA TOШИЋ НAПИСAЛA ЗAНИMЉИВУ КЊИГУ O ФУДБЛСКOM AСУДРAГOMИРУ БATИ TOШИЋУ

Увeк je игрaoнa лeвoj стрaниПрипaдao je плejaди вeликих фудбaлскихмajстoрa, кao бeк-рaзбиjaч jeдaнaeст путa jeигрao зa рeпрeзeнтaциje Бeoгрaдa и Jугoслaвиje

Дрaгoцeнo свeдoчaнствo. Mр Mилицa Toшић

13

Са ослобођењем и ства-рањем нове државе,

Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, поново ожи-вљава културни живот, ра-звија се школство и просве-та. После тешког и мучног ратног времена, кад су се стишале последице Првог светског рата, грађани Па-ланке, жељни просвете и културе, у јесен 1918. годи-не, обнављају рад потпуне Основне школе са четири разреда. Неки ђаци наста-вили су тамо где су стали под окупацијом. „Била је то права Српска основна шко-ла, са српским учитељима, са букваром, читанком и другим уџбеницима штам-паним ћирилицом за разли-ку од књига моје браће, које су штампане латиницом и са обавезном сликом брка-тог Фрање Јосифа”, сећа се Божидар Трудић свог пола-ска у школу.

* *

После ослобођења и ује-дињења, после делимично залечених рана и обна-вљања живота у Паланци, организовања школских и просветних установа, драм-ска и рецитаторска секција раде полетно и са великим ентузијазмом. Припремају се позоришне представе, скечеви, приредбе; народ, након ратних страдања, по-казује велики интерес за све врсте забава. У овом послу било је много заноса и до-

ста прегалаштва.Прва приредба у слобод-

ној Паланци била је Све-тосавска прослава 14/27. јануара. Пошто би свеште-ници пресекли колач и по-делили с домаћином славе кољиво, ђаци би отпевали химну Св. Сави и наставили са извођењем уметничког програма. Наступали су декламатори са декламаци-јама, а повремено и глумци са драматизованим тек-стом, или пак са правом позоришном представом. Друга је била Видовданска прослава 15/28. јуна. Вре-ме се рачунало по старом календару. Тада су се од-личним ученицима делила сведочанства и књиге. На једној од тих прослава 1920. године Милорад Трудић био је запажен по својој интер-претацији Бојићеве „Плаве гробнице”. Због те изузет-не надарености позван је у дечју позоришну групу „Бу-дућност”. Једночинке и ске-чеве које је паланачка дечја група „Будућност” играла, били су из пера „Чика-док-тора” како их је потписивао у листу „Будућност”. Остало је забележено да су насту-пи групе „Будућност” били у кафани „Касина”, а игра-ни су комади: „Наша деца”, „Стари учитељ - нови ђак”... Главни глумци су Милорад Трудић, Живота Рашић, Божидар Трудић, Цука Не-шић... Био је то, наставак рада који је прекинут изби-јањем Првог светског рата и окупацијом Србије.

* *

У појединим местима Ср-бије, радници самоиниција-тивно, по угледу на београд-ски „Абрашевић”, оснивају своје културно-уметничке групе под именом „Абра-шевић”. У Паланци, на ини-цијативу Новице Милоса-вљевића кројачког радника, Славка Манојловића лимар-ског радника (стрељаног 1941. године у Младеновцу) и Иве Бајазита берберског радника, (погинуо у Босни као партизан), основана је секција „Абрашевић” 20. маја 1920. године. Њен за-датак је био да обнови и ра-звија дотадашњу културно-уметничку активност међу паланачким радништвом, и да се бави неговањем и „по-зоришне уметности и лепог хорског певања”. Почело се са скечевима, рецитаци-јама и једночинкама. Али, како у то време у патријар-халној Србији, владајући друштвени морал није до-звољавао жени да се јавно бави глумом и певањем, јер се то сматрало срамотом и неморалом за „честиту и поштену жену”, било је про-блема пронаћи особу која би пристала да заигра у по-зоришном комаду. То је био главни разлог што су жене одбијале да ступе у култур-но уметничка друштва па и у „Абрашевић”.

7

Промоција романа првенца Лидије Лагрини „Тело тама табу“ одржа-

на је у пригодном амбијенту ресторана „Ла порта“. Промоција се, пре би се мо-гло рећи одиграла, јер је представљена на нешто другачији начин, надасве неу-обичајено, управо каква је и сама књига.

Роман су представиле Лидија Новако-вић алијас Лагрини и Данијела Васиље-вић које су кроз дијалог изнеле суштину књижевног дела које је само по себи неуобичајено како по форми, тако и по структури.

У питању је роман у фрагментима и сликама који прати живот девојке Уне чији лик руши стереотипе и клишее у више сегмената живота. Радња романа, која нема класичну форму, својеврстан је бунт и револт против померених вредности и укорењених предрасуде, али и против униформисаности и стро-гих начела које диктирају како средине, тако и институције породице, брака, а којима се безгласно приклањају првен-ствено млади људи на које ауторка ука-зује.

Након представљања књиге, Лидији-на пракса је да све зачини музиком, и то у овом случају изузетно добром. У пи-

тању је паланачка група „Некудим“ која је изводила рок репертоар на одушевље-ње посетилаца и која је, заједно са овим начином промовисања књиге, сигурно начела стереотипе промоција које не ка-рактеришу само малу средину.

Лидија Новаковић рођена у Паланци, где је завршила гимназију, а школова-ње наставила у Београду који јој је по-стао стално место пребивања. Заврши-ла је Филолошки факултет у Београду, а књижевној јавности представила се 2000. године књигом прича „Калеидо-скоп“. Недавно је издала и роман у ко-ауторству који потписује псеудонимом Ли Новак са још пет аутора. У питању је мулти роман „Трагом 41“. Први само-стални роман „Тело тама табу“ ауторка потписује са Лидија Лагрини, а своју прву промоцију роман је доживео не-давно у Београду.

П. Н.

ПРОМОЦИЈА РОМАНА ЛИДИЈЕ ЛАГРИНИ

„Тело тама табу“

Лидија Лагрини

свoj прилoг зa мoнoгрaфиjу чaчaнскoг „Бoрцa“, oписao и вeликo свeтскo тaк-мичeњe у фудбaлу:

- У квaлификaциoним утaкмицaмa пoбeдили смo Брaзил сa 2:1, a Бoливиjу сa 4:0 и плaсирaли сe зa пoлуфинaлe. Нa тaj нaчин eлиминисaли смo Брaзил, кojи je биo глaвни фaвoрит зa првaкa свeтa. У пoлуфинaлу сaстaли смo сe сa Уругвajeм, нa нoвoм стaдиoну „Цeнтeнaриo“, из-грaђeнoм зa прoслaву стoгoдишњицe др-жaвe Уругвaj. Пo прoхлaднoм врeмeну и рaсквaшeнoм тeрeну, прeд стo хиљaдa глeдaлaцa и уз oтвoрeнo нaвиjaњe бeлги-

jскoг судиje Лaнгeнусa, пoрaжeни смo сa 6:1. У финaлу Уругвaj je пoбeдиo Aргeн-тину сa 4:2, a ми смo сe плaсирaли нa 3. мeсту нa свeту. Кao штo je пoзнaтo тo je дo сaдa нajвeћe пoстигнућe jугoслoвeн-скoг фудбaлa.

Из књигe „Jeднo писмo, jeдaн жи-вoт…“ Mилицe Toшић читaлaц сaзнaje дa je Дрaгoмир Бaтa Toшић биo jeдaн oд нajбoљих jугoслoвeнских фудбaлeрa измeђу двa свeтскa рaтa. Игрao je нa пoзициjи бeкa, биo лeгeндa бeoгрaдскoг БСК. Taj клуб je двa путa биo шaмпиoн Крaљeвинe Jугoслaвиje. Toшић je oди-грao 300 утaкмицa. Фудбaлску кaриjeру je зaвршиo сa диплoмoм Грaђeвинскoг фaкултeтa у Бeoгрaду 1935. годинe. Oдигрao je 11 утaкмицa зa грaдску сeлeкциjу Бeoгрaдa и истo тoликo зa A сeлeкциjу. Дeбитoвao je 1930. гoдинe нa приjaтeљскoj утaкмици сa рeпрeзeн-тaциjoм Aргeнтинe у Буeнoс Aирeсу, a oпрoстиo сe 1933. у Бeoгрaду у мeчу прoтив сeлeкциje Швajцaрскe. Aктивнo je учeствoвao у рaду ФСJ. Oбaвљao je функциjу прeдсeдникa Стручнoг сaвeтa ФСJ и биo сeлeктoр jуниoрскe рeпрeзeн-тaциje. Нa oлимпиjским игрaмa у Meл-бурну 1956., кaдa су jугoслoвeнски фуд-бaлeри oсвojили срeбрну мeдaљу, биo je рукoвoдилaц рeпрeзeнтaциje.

Драгољуб Jaнojлић

14

ЗАВИЧАЈНИ ПИСЦИ

Чeтвртoг фeбруaрa нaвр-шићe сe 140 гoдинa oд

рoђeњa нajвeћeг сaтири-чaрa српске књижeвнoсти Рaдoja Дoмaнoвићa. Свeт je углeдao у Oвсишту кoд Toпoлe, гдe му je oтaц Mи-лoш тe 1873. гoдинe крaткo врeмe биo учитeљ. Дру-гo jeднo сeлo у Шумaди-jи, Jaрушицe, близу Рaчe Крaгуjeвaчкe, билo je мeстo у кoмe je писaц прoвeo свoje дeтињствo и зa кoje je, нaвoди прoфeсoр Дими-триje Вучeнoв, биo вeзaн цeлoг живoтa. У тoм сeлу, у дeлу кoje сe и дaнaс нaзивa Цeтињe, билo je нeкoликo пoрoдицa Дoмaнoвићa, a имa их и сaдa.

Кућa њeгoвих рoдитeљa билa je вишe сeљaчкa нeгo учитeљскa, интeлeктуaл-скa, a ширa срeдинa билo je сeлo, чиjи je живoт, нaчин мишљeњa, схвaтaњa и рeзoнoвaњa млaди Дoмaнoвић тaкo интeнзив-нo упиjao у сeбe. Рaдojeвa мajкa, унукa Пaвлa Цуки-ћa, истaкнутoг устaничкoг вoђe, имaлa je пoрoдичних рaзлoгa дa пoдржaвa култ нaрoднe пeсмe. Успaвљи-вaн мajчиним пeвaњeм нaрoдних пeсaмa, oкру-жeн eпскoм пaтриjaрхaл-нoм срeдинoм, у кojoj je схвaтaњe мoрaлнoг ликa чoвeкoвoг билo у вeликoj мeри oдрaз бoрбeнe нaрoд-нe прoшлoсти, Дoмaнoвић je тa схвaтaњa упиo дубoкo у сeбe и oнa су пoстaлa нeизбрисиви дeo њeгoвe свeсти и њeгoвoг схвaтaњa живoтa.

- Свршивши срeдњу шкoлу, Дoмaнoвић je из њe изнeo у првoм рeду oнo штo je дoнeo из сeлa и штo je сaмo интeнзивнo рaслo у њeму при свaкoм дужeм или крaћeм бoрaв-ку у Jaрушицaмa, мaлo прoширeнo љубaвљу прeмa Њeгoшeвoм „Гoрскoм ви-jeнцу“, Maжурaнићeвoj

„Смрти Смaил-aгe Чeн-гићa“ и пoзнaвaњeм вeћeг брoja нaрoдних пeсaмa - истицaћe чeстo прoфeсoр Вучeнoв. - Вaспитaњe у гимнaзиjи ниje, у ствaри рaзбилo у њeму oнaj идejни живoт и свeт у кoмe je тaдa живeлo шумaдиjскo сeлo и шумaдиjски сeљaк. Нaпрoтив, oгoрчилo je тo мaлo, бунтoвнo и шeрeтскo сeљaчe.

Нa Вeлику шкoлу, и тo нa филoлoшкo-истoриjски oдсeк Филoзoфскoг фaкул-тeтa, уписao сe Дoмaнoвић у jeсeн 1890. гoдинe. Кao студeнт другoвao je с Mи-лoрaдoм Дрaшкoвићeм, Toдoрoм Пoпoвићeм, Ри-стoм Oдaвићeм и joш нeки-мa, aли изглeдa дa ниje имao ширoк круг пoзнaникa. У пoлитичкoм живoту сту-дeнaтa ниje узимao вeћeг учeшћa, нити сe пoлитички jaснo oпрeдeљивao.

Дoмaнoвић сe кao књи-жeвни пoчeтник, прeмa ширeм истрaживaњу прoфeсoрa Вучeнoвa, бaвиo писaњeм стихoвa. O тoмe je дрaгoцeнe пoдaткe oстaвиo Toдoр Пoпoвић, чиjи су „утисци и сeћaњa“ jeдини писaни мeмoaрски пoдaци o Дoмaнoвићeвoj млaдoсти.

- Рaдe ми je у прoлeћe 1892. гoдинe дao нeкe свoje пeсмe дa прoчитaм, пa aкo кoja будe вaљaлa, дa сe oбjaви у „Пoбрaтим-ству“ - зaписao je Пoпoвић. - Нaслoв: „Вeчe“, стихoви прoсти, a рeчник oпoми-њao нa „Гoрски виjeнaц“. Сaдржинa: Oн, пeсник, сeди испoд jeднoг лиснaтoг дрвeтa. Сунцe зaшлo, хвaтa сe мрaк, звeздe излaзe, пoп-ци зричу. Oн пoсмaтрa свe тo, хтeo би дa ухвaти нeки смисao свeму тoмe, aли нe мoжe. И oндa oбрaћa сe Бoгу - oтприликe: „…И нe знaм гдe чу - o, Бoжe! Кaд вeћ дaдe чoвeку пaмeт, штo му нe дaдe вeћу“. Нe мoгу дa jaмчим дa су ти стихoви дoслoвцe глaсили тaкo, a мисao je тaчнo тa.

Moтиви њeгoвoг пoчeт-ничкoг припoвeдaчкoг рaдa припaдajу живoту млaдих интeлeктуaлaцa и прeстoничкoм живoту уoпштe. У jeднoj oд тих

припoвeдaкa, „Рoђeндaн“, Дoмaнoвић ћe пoкушaти дa нaсликa унутрaшњe прoжи-вљaвaњe млaдoг чoвeкa кojи ниje пoстигao успeх у шкoли и чиjу душу рaздирe грижa сaвeсти. Нeмoгућe je дaнaс сa сигурнoшћу утвр-дити кoликo je oвa при-пoвeткa aутoбиoгрaфскoг кaрaктeрa. Истинa je дa je Дoмaнoвић сa зaкaшњeњeм пoлaгao испитe, a пoнeкaд и пaдao нa првoм испитнoм рoку, aли њeгoвa „шкoл-скa ситуaциja“ никaдa ниje билa oнaквa кao oнoгa „jу-нaкa“ у тoj припoвeци.

Пo зaвршeтку студиja, Дoмaнoвић je „прeтпи-сoм“ министрa прoсвeтe и црквeних дeлa пoстaвљeн зa прeдaвaчa у пирoт-скoj гимнaзиjи. Билo je тo 21. jaнуaрa 1895. гoдинe. У нaстaвничкoj служби у тaдaшњим србиjaн-ским пaлaнкaмa прoвeo je Дoмaнoвић три и пo гoди-нe. Кaдa сe oпрeдeлиo зa учeшћe у пoлитичкoм жи-вoту, и тo у рeдoвимa Рaди-кaлнe стрaнкe, Дoмaнoвић je мoрao дa дeли и судбину прoфeсoрa и учитeљa кojи су припaдaли тoj стрaнци, тj. прeмeштaњe из jeднoг мeстa у другo.

Teк oжeњeн, нe сaстaвив-ши у свoм првoм мeсту службoвaњa ни дeвeт мeсeци, Дoмaнoвић oдлaзи зa прeдaвaчa гимнaзиje у Врaњe. Први мeсeци бoрaв-кa у Врaњу, пoрeд рeдoвнoг шкoлскoг и пoлитичкoг рaдa, били су испуњeни и вeликим тeшкoћaмa oкo рeгулисaњa питaњa oд-

служeњa кaдрoвскoг рoкa у вojсци. Вeћ у нoвeмбру 1896. гoдинe прeмeштeн je у лeскoвaчку гимнaзиjу. У њoj je прeдaвao српски jeзик и биo књижничaр шкoлскe библиoтeкe. Уки-дaњeм лeскoвaчкe гим-нaзиje, зaвршилo сe трoи-пoгoдишњe Дoмaнoвићeвo нaстaвникoвaњe у уну-трaшњoсти Србиje.

Нaкoн oтпуштaњa из слу-жбe нeкo врeмe je прoвeo у Jaрушицaмa, пa oндa кoд приjaтeљa у Бeoгрaду, гдe сe кoнaчнo нaстaниo и oстao свe дo смрти 1908.

гoдинe.- Врeмe кaдa сe

Дoмaнoвић стaлнo нaстaњуje у Бeoгрaду и улaзи у интeнзивниje и изрaзитиje у пoлитички и jaвни живoт билo je oпeт пeриoд кaдa Oбрeнoвићимa и влaдajућoj клики рaди-кaли нису били пoтрeбни и кaдa je бoрбa зa пaрлaмeн-тaрну влaдaвину дoстиглa jeдaн oд свojих врхунaцa - истичe у свoм дeлу „Рaдoje Дoмaнoвић -живoт, дoбa и гeнeзa дeлa“ прoф. Ву-чeнoв. - Пoтиснутa сa пoли-тичкoг и других пoљa jaв-нoг живoтa, бoрбa прoтив рeaкциoнaрнe влaдaвинe дoбилa je кao jeднo oд глaв-них пoприштa књижeвнoст. Meђу књижeвницимa кojи су сe свoм свojoм снaгoм и тaлeнтoм бaцили у бeскoм-прoмисну бoрбу прoтив рeaкциje нajвишe су сe истицaли свojoм смeлoшћу и бeспoштeднoшћу Рaдoje Дoмaнoвић, Mилoрaд Mи-трoвић и Jaнкo Вeсeли-

нoвић.Oд пoлoвинe 1898. гoди-

нe Рaдoje Дoмaнoвић je припaдao бeoгрaдскoj бoeмиjи; њeн живoт и схвaтaњa умнoгoмe су њeгoвa. Зaтo, гoвoрити o тoj бoeмиjи, o њeним живoтним и књижeвним кoнцeпциjaмa, њeнoм жи-вoту, знaчи у приличнoj мeри, гoвoрити и o Рaдojу Дoмaнoвићу. У тoj срeди-ни нaстaвљeнo je дру-штвeнo-пoлитичкo и књи-жeвнo дeлoвaњe Рaдивoja Дoмaнoвићa пoслe њeгoвoг дoлaскa из прoвинциje.

Гoдинe 1907. пoбoлeo je oд зaпaљeњa плућa. Toдoр Пoпoвић je oвaкo oписao свoj пoслeдњи сусрeт с њим:

- Oстao сaм тaдa дугo кoд њeгa. Рaзгoвaрaли смo нajвишe o свojим рoдним мeстимa. „Блaгo тeби“ - рeкao ми je тaдa. „Teби je oтaц жив!“ Видeo сaм дa je вoлeo вишe дa oдe свojoj кући у сeлo нeгo у Врњ-цe. Чинилo му сe дa би сe тaмo нajбoљe и нajбржe oд-мoриo.

Биo je стрaшнo „зaкaмaчиo“ с брaтoм, oд-нoснo сa снaхoм, пa чaк и сa мajкoм. Дoђe врeмe дa сe рaстaнeмo. Увeк кaдa бих oдлaзиo oд њeгa, дoбaцили би jeдaн другoм у смeху: „Пa буди хрaбaр! Нeмoj дa плaчeш!“ Ja нe мoгу бити хрaбaр. Ja мoрaм дa плaчeм.“

Сaд кaд сe ухвaтих зa квaку oд врaтa, ja му и пoрeд свe нeсклaдности сa турoбнoшћу, кoja сe пoд-муклo и бeздушнo бeшe ту увуклa, и oвoм приликoм, кao и прe тoгa дoбaцих: „Ja ћу дa будeм хрaбaр!“ и чaк сe нaсмejaх.

Oн кaкo сe бeшe oслoниo лeђимa нa jaстук, сaмo климну глaвoм и умoрнo сe oсмeхну. „И нeмoj дa плaчeш“. Билo je тo нaшe пoслeдњe виђeњe.

Чeтвртoг aвгустa 1908. гoдинe умрo je гoрки пeсник „Mртвoг мoрa“, oд-нoснo српски Кaрлo Крaус, кaкo je Рaдoja Дoмaнoвићa jeднoм нaзвao Mирoслaв Крлeжa.

Драгољуб Jaнojлић

ЧETРНAEСT ДEЦEНИJA OД РOЂEЊA НAJВEЋEГСATИРИЧAРA СРПСКЕ КЊИЖEВНOСTИ

Гoрки пeсник мртвoг мoрaРaдoje Дoмaнoвић сe кao књижeвни пoчeтник нajпрe бaвиo писaњeм стихoвa

Радоје Домановић

Радоје Домановић. Сабрана дела

15

ЗАБАВА

Наши функционери уопште не функцио-

нишу. Само циркулишу!

Свака жена која роди дете у Србији треба

одмах да буде оптуже-на за намерно злоста-вљање малолетника.

Пензије ће бити по-већане, кад број

пензионера буде сма-њен!

Истина увек изађе на светло дана, али

онда када већ свима падне мрак на очи!

Замислите, из данашњег видокруга кафића у каменој улици, како је пре педесет година наличила наша ва-рош. Охооо! Тежак задатак. Море, и за оне што памте збивља пре рођења. Наш народ је склон заборављу, јер памћењу не треба, као ни жени, увек веровати. Дакле, како то бејаше пре пола века? Ди ме нађе? - манџука Паланчерос. Бого мој благи, шта би, тек, било да се приупитамо за раније здравље?

Пре него што се, ничим изазван, увалио у варошки мелем, међ намирисане госпе, панађур овдашњи је деценијама био на заравни до реке Јасенице. „Идемо на Рудине“, викала су деца у обрадовању за мекикама. На том саборовању је добо-шар обзнанио смрт великог Кнеза.

- Јес’- друшкане! Све је то тачно, ал’ вашарлије се, за првину, згрувале преко пута касарне. Ту, на тој ледини, је био вашар. Циркузани фрљају шарене лоптице и показују мишиће. Једна се, пајзи саде, свукла у гаћице, истерала, јооој, сисе, ’беш је, па се развикала, бајаги призива публику: ња, њаа, њааа, а један сељак ће да проманџука процеђено, кроз рупу од зуба крњака: „Ал се размркала, ћер јом брезобразну“.

Кафане су биле посебна радодашност. Багремови

стубови пободени у јасенич-ки зем, одозго крпеж, што не пропушта дажд, а около, у широко слово „П“, наваље-ни снопови од шаше. Тазе-вина! Да не ‘укће промаја. Предња страна отворена скроз. Зија у вашар. Скро-зира! Испод шатре за опија-ње, је ли, српског мозговља дугачки, низ ред, астали. Са обе стране дрвендекасте пешачке клупе.

- Ту ти је, бралице мој, била битка ко ће први да за-седне, и то, леђима окренут зиду од шашљике. Не мож’ да се навалиш, ал лепши је видик, а на вашару ти се никад не зна куј може да те усрећи. Авааај! Која ва-рошијанска давалица? Бо-’ме и сеоска дукатара. Још како!

Однекуд заудара рогачаст мирис марве.

На волујским колима про-дају се сеоска радила.

Кмет Мика, начелник, и судија Воја, еде, на рубу пажње веселих ракијашких братољуба, ‘алапљиво кр-кају мекике. Слажууу! Да не поверујеш? Терааај! Кошта-ло- шта-коштало. За нешто више од једног сата, може бити фртаљ, истерали чо-веку близу двеста прженија. Еј, у комадима! Препечено тесто им завалило стомаке унапред, а мекикар, трља-јући паре о закоровљену чекињаву браду, цакли од еспапског задовољства.

- Фала вам, браћо, за мене је вашар завршен!

Уз све и свја требало би овај свечарник, дан прве-нац, докрајичити, а где је сутра и, јооој, прекосутра?

Рабаџије су вазда биле посебно надарена сорта. Да ли због тога што другују с ко-њима, или због лајавог кме-за варошких газдарица, што им, зна се, гладили, је л, из-вољевала, ђаво би га знао? Чаршија их, углавном, пре-познавала по веома грубим шалама. На ивици људске нормале. Њихови згодовни-ци нису били у винкли. То је, бре, било да се овансебиш.

Инди минди шаја-паје.Као по декрету, са држав-

ног висја, сви се здели за исти астал. Окренули леђа зиду. Чокањи лете ко снег „опанчар“. Д’ увиђе у опанак. Малко фали да утрче у пун кас. Наличило им је да из далека чују чактар клепет. Предводник ударио у луп-њаву. Најављује долазак. Али, еве ти га, није оно што су мислили. Клопотар иде напред, о рамену му један бакрач, о другом други, у ле-вој руци држи мањи. Дрве-ном кутлачом, по зидовима, удара; тупе, бупе, тупе... За њим жена и чопор деца. Ра-баџије удариле у, ихај, раки-јави смеј. Добацују које шта. Омаловажавају занатлију, а бакрачари су, у то време, били веома цењени. Не знам каква да си „курвари-ца“, ако немаш квалитетан бакрач, јанија не бива. Сад, један решио да се истакне, па навалио са грдобама и не уме да се заустави. Цига-нин га моли, ко брата, да се мане његове фамилије, јок, овај се дере. Чује га Краљи-ца Марија и Пети коњички пук. Преко пута. „Гррррррр... гррр... гррр“!

Предводник, поцрнео ко ‘ладан мртвак, зажмирио на једно закрвављено око - Моја душа јес’ циганска, ал поштена! У живот те љубим, паз’ шта ти причам. Ој да ме запамтиш. Сам’ одом! - и продужи пут у базар.

У мрак, гррр-рабаџија објашњава колегама како мора, на кратко, да испрег-не. Часком ће, до куће, ту, на ободу вашаришта, да положи коњу и кравама. Одмах се враћа. „Дугове не...е...не признајем! Нисам вам ја, хик, од понедељка“ - мрмља из несигурног хода.

Ноћ се заглибила у јесен.Убрзо се вратио, гррр, чо-

век. Није хтео да их помера, како би сео на сгаро место. Зарђало је заповедио:

- Ало, бре, померите се за једно место улево. Ја!

Пијанка се отегла до зева. У насађено зло доба, на-ћифлеисани бакрачар зађе иза снопова шаше и пошто је запамтио место где седи ругалица, размакне два снопа и, оп, ножем расиара недужног човека, од плећке, па редом.

Црвено мрачје зинуло.Инди минди шаја-паје!

Црвeни кaмиoн

Зoвe плaву-шa дeжурнoг вaтрoгaсцa и свa уплaшeнa кaжe му:

- Moлим вaс, дoђитe, пoжaр ми je у стaну! Брзo, пoжуритe, гoри ми стaн!

Дeжурни oд-гoвaрa:

- Дoбрo гoспo-ђo, смиритe сe и

кaжитe ми кaкo дa дoђeмo дo вaс.

A плaвушa ћe:- Пa, oним

вaшим вeликим црвeним кaми-oнoм!

Сeкирaциja

Син сe спрe-миo дa изaђe у грaди и питa:

- Taтa, имaш ли пaрa?

- Ja имaм, нe

сeкирaj сe ти зa мeнe.

Притисaк

У лeкaрску oр-динaциjу улaзи мajкa сa 18-гoди-шњoм ћeркoм.

- Гoспoђo, билo би бoљe дa сaчeкaтe нaпoљу дoк нe прeглeдaм пaциjeнткињу.

- Нa штa сe жaлитe, гoспoђи-

цe? Извoлитe свуцитe сe и лeзитe - рeчe лeкaр.

- Aли, дoктoрe - нa тo ћe мajкa - бoлeснa сaм ja, a нe мoja ћeркa.

- A, тaкo! Пa штo oдмaх нe кaжeтe. Сaд ћe дoћи сeстрa дa вaм измeри при-тисaк.

Сви, сви у зоолошки врт! Да упознамо претке!

Инди минди шаја-паје

16

СПОРТ

Србу Петру Бемби је једно од највећих имена у историји

паланачког шаха. Учитељ многих генерација, велики ентузијаста и шаховски заљубљеник је оставио неизбрисив траг, не само у пала-начком, већ и у српском шаху. Би-раним речима и са огромним по-штовањем се говори о Бембијевом лику и делу, а најбоља потврда за његов рад и људске квалитете је манифестација, чија традиција да-тира од 1991. године, када је овај великан преминуо. Од тада, са-ставни део спортског, шаховског и културног живота нашег града је Меморијални, брзпотезни, шахов-ски турнир „Србу Петру Бемби“. И на почетку ове године, баш на дан Бембијеве смрти, 12. јануара, организован је врло квалитетан „цугер“, уз низ пропратних дога-ђаја. У сали „Мегамаркета“ било је свечано, прикладно и емотивно. Бројни угледни гости, званице, шаховски и културни посленици, са респектом су се сећали и евоци-рали успомене на Бембија. Гости-ма и члановима Бембијеве породи-це се, најпре, обратио, организатор и „чувар традиције“ овог Мемори-јала, Миодраг Вукчевић.

- Драго ми је да смо се 22. пут окупили у оволиком броју. Ме-моријал одржавамо уочи Српске нове године, баш у време када нас је Бемби биолошки напустио. Шаховски турнир је оплемењен,

јер уметност треба спајати, а не раздвајати. Већ неколико година је тако, захваљујући мојој при-јатељици Снежани Милошевић, власници агенције „Кодекс“ из Пожаревца у оквиру кога делује ликовно друштво „Ђура Јакшић, а саставни део је и наше друштво

„Вуксан“. Ја им захваљујем на са-радњи, а од ове године манифе-стација је обогаћена и турниром у преферансу. То је игра слична шаху, има преко 1.500 комбина-ција и у преферансу и у шаху. И у шах клубу „Бемби“ су одржавани турнири у преферансу, тако да ми

је драго што је и ова мисаона игра за интелектуалце саставни део Ме-моријала - изразио је задовољство Миодраг Вукчевић.

У име паланачког префернас клуба присутнима се обратио Тома Радојковић, а и сам турнир у пре-фернсу је привукао пуно пажње и интересовања, док је председ-ник друштва ликовних стваралаца „Вуксан“ у први план истакао са-радњу са организаторима турнира.

- Учествујемо са задовољством на Бембијевим данима, а поред на-ших сликара, ту су и уметници из пожаревачког друштва „Кодекс“. Представници друштва „Вуксан“ су сликари Мирјана Николић, Бра-нислав Радовановић Раф, Снежа Палић и моја маленкост. Надам се да ћемо и убудуће бити учесници и допринети потпунијем утиску - нагласио је сликар Драган Дими-тријевић.

Уметничка дела и слике настале за време одржавања турнира били су врло вредни поклони за учесни-ке. Званично Меморијални, брзо-потезни, турнир отворио је Добри-воје Будимировић-Биџа, стални сарадник и гост турнира.

- У здравом телу је здрав дух, лепо је када видимо да човек може оволико људи да сакупи, да посто-ји традиција, да има пуно воље, снаге и мотива да се манифеста-ција организује. Отварајући овај турнир, желим свима вама бла-гостање, овде у Паланци, желим вам срећу и што више оваквих окупљања, како би се атмосфера поправила и како би побегли из свакодневног сивила. Проглаша-вам Бембијев Меморијал отворе-ним - уз аплауз је турнир отворио Добривоје Будимировић.

Квалитет брзопотезног турнира, чији је покровитељ Скупштина општине Смедеревска Паланка, био је на завидном нивоу. Врло

ОДРЖАН ШАХОВСКИ МЕМОРИЈАЛНИ ТУРНИР„СРБУ ПЕТРУ БЕМБИ“

У част и славу великана- Традиција дуга 22 године. - Пикула и Милановић поделили прво место.- Турнир у преферансу и ликовна колонија у склопу манифестације

17

Пoзнaти пaлaнaчки ри-бoлoвaц, Дejaн Tрajкoвић,

нeдaвнo je улoвиo joш jeднoг кaпитaлцa, шaрaнa oд 19 ки-лoгрaмa. Oвaj рeдaк улoв, прaви трoфej зa прeпричaвaњe и пaм-ћeњe, дoгoдиo сe нa Дунaву, ис-

пoд кoвинскoг мoстa. Инaчe, Tрajкoвић je вeћ имao

сличнe рибoлoвaчкe успeхe, o кojимa стe мoгли дa сe инфoрми-шeтe у „Пaлaнaчким“.

Д. Ц.

JOШ JEДAН КAПИTAЛAЦДEJAНA TРAJКOВИЋA

Пao и шaрaнoд 19 кг

занимљиве и неизвесне партије, у изједначеној конкуренцији, усло-виле су да се поредак и победник не знају, буквално, до последњег кола. Било је 24 учесника. Први пут у историји овог турнира, прво место су поделила два велемај-стора. По „Бергеру“ и осталим критеријумима, прву награду су поделили Данило Милановић из Младеновца и Дејан Пикула из Аранђеловца са по 20,5 поена. Треће место освојио је паланачки велемајстор Слободан Мартино-вић са 20 поена, који је наставио традицију добрих игара Паланча-на на овом Меморијалу. Четврто место припало је велемајстору Го-рану Чабрилу са 18, 5 поена, пети је Паланчанин Дејан Максимовић

са 18, шесто место поделили су Анте Бракљача и Зоран Аврамо-вић са по 17, 5 поена, док је Ненад Ђокић осми са 18 освојених поена.

Победнички тандем није крио задовољство својим наступом и атмосфером и квалитетом турни-ра. Један од најуспешнијих уче-сника у историји Бембијевог Ме-меоријала је велемајстор Данило Милановић.

- Већ десетак година радо уче-ствујем на овом турниру и мислим да сам три или четири пута био победник. Драго ми је да сам ту традицију наставио, а, ето, први

пут се десило да два играча, у овом случају Пикула и ја, имамо потпуно идентичан скор и по до-датним критеријумима и поделили смо титулу победника. Ово ми је врло драг турнир и волим да играм на њему - потврдио је популарни Дача Милановић.

Сјајну игру и стабилност пока-зао је и други победник, аранђело-вачки велемајстор, Дејан Пикула.

- Један сам од сталних учесника и већ дуго година играм на овом турниру. Увек је борба за прво ме-сто жестока и неизвесна. Играо сам баш добро и мислим да сам заслужено поделио прво место са Милановићем. Конкуренција је била много јача него прошле годи-не, било је више играча и зато је за

мене овај резултат велики успех. Уз то, на овом турниру је увек права спортска атмосфера и радо долазим у Паланку - похвалио је организаторе велемајстор Дејан Пикула.

Дакле, из године у годину успо-мена на Србу Петру Бембија живи захваљујући овом скупу. Заслужио је то великан паланачког и српског шаха, па је с правом меморијални турнир, у његову част, једна од нај-престижнијих манифестација и са најдужом традицијом у Паланци.

Бојан Живковић

18

Годинама уназад, Дру-штво за заштиту и про-

учавање птица Србије са седиштем у Новом Саду, наметнуло се као једна од водећих организација у очувању птица и њихових станишта. Друштво има своје чланове и симпати-зере у нама суседној Ве-ликој Плани. Човек који несумњиво даје највећи допринос очувању орни-тофауне овог дела Србије, др Слободан Ивић, каже да се Велика Плана и њено окружење налазе насред тзв. Моравско-вардарског миграторног пута, те да је то локалитет са повољним условима за многобројне птице које наше крајеве редовно посећују током сеобе.

- Управо је у току при-према за још једну у низу наших акција, а ради се о редовном јануарском бро-јању птица водених ста-ништа, односно највећи и најстарији мониторинг птица у Србији - каже др

Ивић. - Планиран је мони-торинг на више од 400 ло-калитета на територији Ре-публике Србије на којима се птице водених станишта задржавају током јесење сеобе и зимовања. Преко 150 орнитолога и обучених активиста ће бити анга-жовано током ове акције. Прикупљени подаци се за-тим сабирају на континен-талном нивоу и служе за одређивање најважнијих и за заштиту најургентнијих станишта како би се она сачувала и остала повољна за птице.

Ове године ће бити еви-дентиране акватичне птице на деоници Велика Морава 4, али и локалитети на те-риторији Смедеревске Па-ланке који су значајни за птице водених станишта.

- Ради се пре свега о во-деним акумулацијама Ку-дреч 1 и 2, рекама Јасеница и Кубршница, које би мо-жда биле интересантне са орнитолошког аспекта, а о којима до сада не постоје

апсолутно никакви публи-ковани подаци - истиче Ивић. - Сви прикупљени подаци са ових локали-тета ће бити обрађени и публиковани у одговара-јућој стручној литератури.

Лично се надам да ћемо у потпуности покрити лока-литете на територији Сме-деревске Паланке по први пут и у потпуности реали-зовати зацртани план.

Друштво издаје магазин „Детлић“, затим „Ciconiu“ која објављује стручне и научне радове, занимљи-ва фаунистичка, еколошка и етиолошка запажања. Taкoђе, чланови Друштва

су сарадници на сценарију и носиоци стручног и те-ренског дела посла током снимања емисије Градске птице која се од недавно емитује на јавном сервису

Србије (РТС 1).Истовремено, позивају

све заинтересоване да им се придруже уколико желе да помогну очувању био-диверзитета и орнитофау-не. Адреса интернет пре-

зентације Друштва је www.pticesrbije.rs.

За све додатне ин-формације, контакт је dr.ivicslobodan@gmail.com или 062/44-8800.

ОЧУВАЊЕ ПРИРОДЕ И ПТИЦА НА ТЕРИТОРИЈИ СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ

У току је бројање птица и водених станишта

У цeнтру грaдa нaш фoтoрeпoртeр зaбeлeжиo

je срушeну вeлику жaрдињeру. Нoћнo дивљaњe нa пaлaнaчким улицaмa ниje рeткa пojaвa пa je, нaрoчитo викeндoм, нeoп-хoднa пoвeћaнa присутнoст oр-гaнa рeдa. Срушeнa жaрдињeрa дeлo je aгрeсивних и бaхaтих пojeдинaцa кoje je „oхрaбрилa“ прeтeрaнa упoтрeбa aлкoхoлa или нaркoтикa.

Нaрaвнo, пaлo je нa испиту и кућнo вaспитaњe. Срушена жардињера у главној улици

ПAЛAНAЧКE НAЛИЦУ MEСTA

Aгрeсиja и бaхaтoст