overview of existing victim support services in … of existing...usluge podrške koje već postoje....

Izrazizahvalnosti

Svetska banka i Multidonatorski poverenički fond za podršku sektorupravosuđu (MDTF-JSS), u patnerstvu s Victim Support Europe (VSE)realizuju brojne aktivnosti u cilju jačanja organizacija koje pružajupodršku žrtvama u Srbiji. Ovaj izveštaj rezultat je tog partnerstva iurađenjeusaradnjisViktimološkimdruštvomSrbije–VDS.

“PregledpostojećihprganizacijazapodrškužrtvamauSrbiji”rađenjeufebruaru i martu 2017. godine od strane VDS, uz smernice i podrškutima Svetske banke koji su činili Georgia Harley (stručnjak za reformupravosuđa i tim lider) i Marina Matić Bošković (stručnjak za reformupravosuđa) i članovi tima VSE: Levent Altan, An Verelst, AleksandraIvankovićiSanjinBužo.

Naosnovuistraživanjaikonsultacijasainteresnimstranama,izveštajjepripremio istraživački timVDS: Dr Sanja Ćopić, JasminaNikolić i BejanŠaćiri, uz podršku i superviziju prof. Dr Vesne Nikolić-Ristanović,direktorkeVDS.PosebnobismosezahvaliliMilici Luković,pripravniciuVDS, koja je pružila podršku timu istraživača u prikupljanju podataka ipripremibazepodataka.

Zahvalnostideisvimorganizacijamazapodrškužrtvamanaangažovanjuu istraživanju i tokom radionice. Njihovo učešće je bilo od suštinskevažnosti za mapiranje organizacija za podršku žrtvama i razvoj bazepodataka.

Sadržaj

izvršnirezime......................................................................................................5

1. REZULTATIANKETE....................................................................................11

1.1. POMOĆIPODRŠKAŽRTVAMA...........................................................11

1.2. CILJNAGRUPA...................................................................................15

1.2.1. StruKturAUSLUGAPOgeograFSKIMOBLASTIMA.............................22

1.2.2. RADNOVREME..................................................................................23

1.2.3. INFORMISANJE..................................................................................23

1.2.4. VRSTEUSLUGAKOJESENUDEŽRTVAMA.........................................25

1.2.5. KANALIKOMUNIKACIJE.....................................................................27

1.2.6. NAKNADEZAUSLUGE........................................................................29

1.3. KapacitETORGANIZACIJAZAPODRŠKU.............................................29

1.3.1. sakupljanjepodatakaizaštitažrtava.................................................29

1.3.2. USLUGEOBEZBEĐENEU2016...........................................................29

1.3.3. LJUDSKIRESURSI................................................................................31

1.3.4. OBUKAZAPOSLENIH..........................................................................32

1.4. FinanSIJSKIRESURSI...........................................................................32

1.5. BAZAPODATAKAOORGANIZACIJAMAZAPODRŠKUŽRTVAMA.......33

2. Zaključciipreporuke.................................................................................36

1. StrUKTURAPRUŽAOCAUSLUGA........................................................36

2. StruKTURAUSLUGA...........................................................................37

3. GeograFSKAPOKRIVENOST...............................................................38

4. OBUHVAT..........................................................................................39

5. InformISANJE.....................................................................................41

6. UPUĆIVANJE......................................................................................42

7. KOMUNIKACIJA.................................................................................43

8. VolONTERIIZAPOSLENI.....................................................................44

9. OBUKA...............................................................................................44

10. FinaNSIRANJE....................................................................................45

11. PRIKUPLJANJEPODATAKAIEVIDENTIRANJE.....................................46

12. OPŠTIZAKLJUČCI...............................................................................47

PRILOZI..............................................................................................................52

PRILOGI–METODOLOGIJA...........................................................................52

PRILOGII–PRIMERevidencijeORGANIZACIJAKOJEPRUŽAJUPOMOĆŽRTVAMAUBAZIPODATAKAORGANIZACIJA...............................................56

PRILOGIII–primerelektronskeverzijeevidencijeorganizacijaKOJEPRUŽAJUPOMOĆŽRTVAMAubazipodatakaorganiacija............................................57

PrilogIV–listaučesnikanaradionici............................................................58

PRILOGV–dnevniredradionice...................................................................59

PRILOGVI–UPITNIK......................................................................................61

PregledpostojećihorganizacijazapodrškužrtvamauSrbiji

5

IZVRŠNIREZIME

Kao deo pregovora o pristupanju EU, Srbija je utvrdila kao prioritetimplementacijuDirektiveEvropskogparlamentaiSavetaod25.oktobra2012. o utvrđivanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštitižrtava krivičnih dela (Direktiva o pravima žrtava). Jedan od ključnihzahtevaDirektivejedasežrtvamaobezbedi“pristuporganizacijamazapodrškužrtvama,itobesplatno,delujućiuinteresužrtavapre,tokomiodređenovremenakonkrivičnihpostupaka.”

U ovom izveštaju se ispituju postojeće organizacije u Srbiji i šta trebaučinitidabiseobezbedilodasvežrtvesvihvrstakriminalitetanačitavojteritorijiSrbijeimajupristupovakvimslužbama.

Istraživanje je zasnovano kako na anketi u kojoj su učestvovale sveidentifikovane organizacije za podršku žrtvama, tako i na direktnimkonsultacijama s jednim brojem ovih pružalaca usluga podrške tokomodržaneradionice.Uanketisuučestvovaleukupno73organizacije,doksuinformacijeoostalih36uključeneubazupodatakaoorganizacijamazapodrškužrtvamanaosnovudodatnihistraživanja.Desetodonihkojesuučestvovaleuanketiuzelojetakođeučešćaiuradionicitokomkojesuverifikovanirezultatiigdesediskutovaloonalazima.Izveštajukazujenasledeće:

UnajvećembrojuslučajevauslugežrtvamakriminalitetauSrbijidosadasupružaleorganizacije civilnogdruštva (OCD).Dvenajznačajnijevrsteusluga obezbeđuje država: podršku žrtvama (oštećene strane) isvedocimaukrivičnompostupku,iprihvatilištazažrtvenasilja(posebnožene i decu žrtveporodičnognasilja i trgovine ljudima).Ovipotonji supodkontrolom tužilaštva i sudova, kao i Službi za zaštitudece žrtava isvedoka, i ograničavaju se na žrtve koje se pojavljuju kao oštećenestrane i/ili svedoci u krivičnim postupcima. Oni deluju samo u vremetrajanja krivičnih postupaka. Prihvatilišta za žrtve nasilja vode državni


6

centri za socijalni rad.Ove službe pružaju pomoć određenim grupamažrtavaiobezbeđujusamoizvestanbrojusluga.

Postojilimitiranbrojopštihuslugakojesudostupnesvimžrtvamasvihvrsta kriminaliteta u Srbiji. Usluge koje se pružaju žrtvama su čestospecifičneifokusiranenaspecifičneprofiležrtava:ženesainvaliditetomkao žrtve nasilja, žrtve rodno zasnovanog nasilja, žrtve posebnih vrstakrivičnih dela (na primer, trgovine ljudima).Ovaj nivo specijalizacije jevažan i dobrodošao u podršci žrtvama iz posebno osetljivih grupa.Postoji,ipak,rizikdabrojnežrtvekojenepotpadajupodovekategorijenećedobitipodrškukakvaimjepotrebna.

Uzimajući u obzir i one organizacije za podršku žrtvama koje nisuučestvovale u anketi (posebno one koje deluju u okviru javnihtužilaštavaisudova,kaoiprihvatilištakojaobezbeđujucentrizasocijalnirad), usluge podrške su jasno limitirane u smislu geografskepokrivenostiivećinajedostupnanalokalnomnivou.

Najveći broj usluga podrške dostupan je u Beogradu, dok u ostalimregionima mogućnosti pružanja ovih usluga variraju. Izvesne regione,posebnonajjužnijideo (Pirot), istočnuSrbiju (Zaječar),najsevernijideo(Subotica), kao i zapadne delove zemlje karakteriše zabrinjavajućeodsustvobilokakvihuslugapodrškežrtvama.

NekegrupežrtavauSrbijićelakšedoćidopomoćiipodrškeoddrugih.Pomoć i podrška su prevashodno dostupni žrtvama različitih vidovanasilja, uključujući porodično nasilje, seksualno nasilje i trgovinuljudima, za razliku od žrtava, na primer, nasilja iz mržnje ili nasiljaizazvanog imovinskimrazlozima.Poredtoga,blizu jednetrećineuslugapodrškežrtvamapružasesamoženama.Toznačidačakitamogdesuusluge dostupne,mnoge žrtve rizikuju da ne dobiju pomoćukoliko nespadajuuodređenukategoriju.

Broj organizacija koje pružaju pomoć i podršku članovima porodicežrtava,ukazujenatodabarnekeodnjihprepoznajučlanoveporodice


7

kao indirektne žrtve, što je u skladu sa Direktivom o pravima žrtava.Sveukupno može se zaključiti damnoge žrtve u Srbiji rizikuju da neostvarepristupnijednojvrstiusluga.

Ovi uvidi pokazuju da je, iako različite vrste usluga podrške postoje,neophodno njihovo širenje kako bi se obezbedilo da budu dostupnesvim žrtvama krivičnih dela, i to na celoj teritoriji Srbije. Sa širokommrežomuslugacivilnogdruštvakojavećpostoji,većadostupnostćeseefikasnijeilakšepostićikapitalizacijomovihusluga.Finansiranje,sciljemdaseohrabridaljirazvojipružanjeopštihuslugapodrškesvimžrtvama(direktnim i indirektnim) svih vidova krivičnih dela u svim delovimaSrbije,kojećebitiobezbeđenodoklegodbudetrebalobićeodključnevažnosti za potpuno usklađivanje sa Direktivom o pravima žrtava izadovoljavanjepotrebagrađanauSrbiji.

Istovremeno, neke važne državne organizacije podrške vezane su zaadministrativna sedišta sudova, dok su usluge koje obezbeđujuorganizacije civilnog društva raštrkane širom zemlje uglavnomnasumično,uzavisnostiodtogagdesepronađuentuzijastivoljnidaseangažuju. Imajući to u vidu, bolja koordinacija između službi –uključujući ionu izmeđudržave iOCDtakođećedonetivećukoristodsvakeusluge.

Žrtve često dobijaju informacije o dostupnim uslugama puteminternetailimedija.Međutim,sobziromdavelikideosrpskepopulacijenema pristup internetu, neophodno je koristiti i dalje razvijatialternativneizvoreinformisanja.

Pomoć i podrška se uglavnom pružaju putem direktne komunikacije.Direktan kontakt i telefon su i dalje kanali komunikacije koje žrtvenajčešće koriste. Očigledno je, ipak, da pružanje pomoći i podrškeputeme-maila,internetaidruštvenihmrežapostajesveznačajnije.

Generalno, pomoć i podrška koje dobijaju žrtve su besplatne. Ovebesplatneuslugefinansirajuseizdržavnogbudžetazadržavneslužbe,a


8

izprojekatazauslugekojepružajuorganizacijecivilnogdruštvaidržava.Osimtoga,OCDoveuslugečestopružajunadobrovoljnojosnovi.

Ljudski resursi organizacija za podršku žrtvama su različiti, madageneralnopomoćipodrškupružajuiprofesionalnoosoblje(zaposleni)ivolonteri.OCDseoslanjajunavolonterskiraduvećojmeriuodnosunadržavneagencijei institucije.StogavolonteripredstavljajuvažanresursOCD, oni pomažu povećavanju efikasnosti njihovih usluga i održavajulokalnuposvećenostifokus.

Znatan procenat zaposlenih i/ili volontera obučava se za pružanjepodrške. Međutim, veliki broj onih koji pružaju podršku žrtvama,posebno volonteri, ne prolaze nijedan vid posedne obuke. Direktiva opravima žrtava ističe poseban značaj obuke za osobe koje dolaze ukontakt sa žrtvama. Iakoobukaovogosoblja nije obaveznapo zakonuEU (budući da u većini zemalja organizacije za podršku nisu poddirektnom kontrolom države), Direktiva traži da države podstičuobučavanje kako zaposlenog osoblja koje pruža podršku tako ivolontera.

Pružanjepodrškežrtvamamožebitiveomaefikasnokadase točininakvalitetan način, ali i veoma opasno kada dolazi od neiskusnog ineobučenogosoblja.Sobziromnarizikkojimasužrtveizloženeuslučajuneadekvatne podrške, preporučuje se da sistem praktične i teorijske,bazične i specijalističkeobukebudeuveden za sveosobe koje rade sažrtvama.Obaveznaobukaćebitiodnajvećekoristi iobezbeditibazičninivo kvalitetne podrške koja zadovoljava minimum standarda i neproizvodi negativne posledice. U isto vreme, obezbediće se sličnistandardiuslugabezobziranavrstuviktimizacije ilimestonakomesepodrškapruža.

Rad OCD na pružanju podrške žrtvama u Srbiji je u neposrednojzavisnosti od projekata i donacija, uglavnom iz inostranih izvora, bezstalnih i održivih izvora finansiranja. Ovo može negativno uticati nakvalitetikontinuitetusluga.


9

Ne postoji sistemski pristup za upućivanje žrtava od strane policije itužilaštvanaorganizacijezapodrškužrtvama.Istotako,nemanikakvemetodologijeilidrugihalatakojibipomoglionimakojisuukontaktusažrtvama, a koji bi osigurali upućivanje. Žrtve se najčešće upućuju nadobijanjepodrškeodcentarazasocijalniradiOCD,aliovaupućivanjasuneredovna i nasumična. Uspostavljanje konzistentnih mehanizama zaupućivanjebilobiključnakomponentauomogućavanjužrtvamapristupuslugamapodrške.

IsporučiociuslugapodrškeuSrbijinudežrtvamarazličitevidovepomoćiipodrške,uključujući: informacije,emocionalnupodršku(osnaživanje)iupućivanje.Međutim,iakojepružanjeinformacijažrtvamauslugakojuvećina organizacija nudi, ove informacije su retko sveobuhvatne i neobezbeđuju žrtvama sve ono što je potrebno da znaju za oporavaknakonpretrpljenognasilja.Ovomožeuticatinaostaleaspektepružanjausluga, budući da se nepotpunim informacijama onemogućavajuoporavak i osnaživanje, dok upućivanje može biti neodgovarajuće inepotpuno.

Informacijekojesepružajuodnosesenapravažrtavainačinenakojiseonaostvaruju,naučešćeukrivičnimilidrugimsudskimpostupcima,kaoinadrugerelevantnespecijalističkeuslugepodrške.

Ovaj izveštaj, po prvi put, daje jasnu sliku na nacionalnom nivou opružanjuuslugapodrškeuSrbiji.Ovojeključniprvikorakusagledavanjuakcija koje treba preduzeti kako bi se osiguralo da podrška budedostupnasvimžrtvamakrivičnihdelaucelojdržavi.

Dragocenipodacisakupljenikrozmapiranjebićekorišćeniizapodizanjesvesti žrtava,većudostupnost isporučilacausluga iprimenuzakonanausluge podrške koje već postoje. Rezultati ankete su pretvoreni uažuriranu idetaljnubazupodatakaodostupnimuslugama.Onaćebitikorišćenazastvaranjeinteraktivne,lakodostupnemapeuslugapodrškekojaćepomoćižrtvamadapronađuonekojesuzanjihnajadekvatnijena lokalnom ili republičkomnivou.Mapaćebitidostupnazaupotrebu


10

organizacijama za podršku žrtvama, državnim institucijama i drugimsubjektima koji rade sa žrtvama kriminaliteta. Saradnja uspostavljenakroz ovaj projekat dalje će se s vremenom produbljivati, s ciljemstvaranja bolje koordiniranog sistema usluga podrške na nacionalnomnivou,ikrozefikasnemehanizmeupućivanja.

Donošenjemnacionalnogplanaopružanjuuslugažrtvamauzmaksimalnokorišćenjepostojećihuslugaiuzjasneivremenskioročeneakcijeiresursezaimplementacijuplanova,Srbijaimaprilikudauspostaviveomaefikasansistempodrške.Ovajsistemdonećedobrobitzaznatandeostanovništvakojijebiožrtvanovihkrivičnihdela,kaoionihkojisusedešavalitokomposlednjihratova.Ovakveuslugeubrzavajuoporavakiisceljenje,pomažućižrtvamadazapočnunoviživotidabuduaktivničlanovisrpskogdruštvaiprivrede.


11

1. REZULTATIANKETE

1.1. POMOĆIPODRŠKAŽRTVAMA

1. 73(93,6%)organizacijezapodrškukojesuučestvovaleuanketi(‘pružaociusluga’)od78pružajupomoćipodrškužrtvama.

Grafikon3.Brojorganizacijakojepružajupomoćipodrškužrtvama

Brojorganizacijazapodršku

Mestopružanjausluga

25 Beograd

6 NoviSad

5 Niš

4 Usvakomodnjih: Kragujevac,LeskovaciSombor

73 (93,6%)

5 (6,4%)

Organizacijekojepružajupomoćipodrškužrtvama

Organizacijekojenepružajupomoćipodrškužrtvama


12

2 Usvakomodnjih: Zrenjanin,Vranje,KraljevoiŠabac

1 Usvakomodnjih:NoviPazar,Užice,Vršac,Kruševac,Kikinda,SremskaKamenica,Negotin,Smederevo,Požarevac,Vranjskabanja,BačkaTopola,Vlasotince,Pančevo,NoviBečej,Prokuplje,SmederevskaPalankaiValjevo

2. Najveći broj organizacija za podršku žrtvama je u Beogradu(25);Tabelanižepokazujedistribucijusvihusluga.3. Organizacije dostupne u regionu: 25 organizacija za podrškužrtvama su na teritoriji grada Beograda, 18 na teritoriji AutonomnepokrajineVojvodine(severnaSrbija),14nateritorijijužneSrbije,13nateritoriji Šumadije (centralna Srbija) i zapadne Srbije i 3 na teritorijiistočneSrbije.

4. Istovremeno, treba napomenuti da postoje 123 centra zasocijalni rad koji imaju posebne nadležnosti, u skladu sa važećimzakonskimpropisima, ikojipokrivajuceluteritorijuzemlje.Ovicentrinisuosnovanisposebnimciljemdapružajuuslugepodrškežrtvama.

5. Oni se, međutim, u okviru svog posla bave slučajevimazlostavljanjadece,naprimer, iovlašćeni sudazlostavljanodete (bezobzira da li je u pitanju krivično delo ili ne) daju na staranjehraniteljskojporodicikakobigazaštitiliodnasilja.Osimtoga,moguiodrasli imati pristup uslugama podrške kada postoji opasnost da ćepostatižrtveilisuvećžrtvezlostavljanja,zapostavljanja,eksploatacijeiporodičnognasilja.

6. Ipak, treba podsetiti da ovi centri nisu fokusirani na podrškužrtvama na način na koji su to specijalizovane organizacije. Iakopriznajući dostupnost određenog nivoa usluga, važno je imati u viduočekivanja žrtava u odnosu na tip usluga koje semogudobiti od tih


13

centara.Dabise izbeglorazvodnjavanjemetodologije ikonfuzija,ovicentri stoga nisu obuhvaćeni statistikomo organizacijama koje nudepodrškužrtvama.Podacionjimaće,međutim,svakakobitiuključeniuinteraktivnumapukakobiseobezbedilodažrtvekojimasupotrebneuslugetakvihcentaramogulakodaihpronađuposredstvommape

7. Pored toga, neki centri za socijalni rad trenutno pružajuposebne usluge podrške žrtvama porodičnog nasilja. Ovi centri suuključeniiuizveštajiumapu.


14

Mapa1.Geografskapokrivenostorganizacijazapodrškužrtvama


15

8. Ovamapasugerišedaunekimdelovimazemljenedostajebilokakav tip uslugepodrške žrtvama. To seposebnoodnosinapodručjePirotanajugu,Zaječaranaistoku,SuboticenaseveruiSremanazapaduzemlje, gde nedostaju ovakve usluge. Što se tiče Šumadije, (centralnideo Srbije) treba istaći da ne postoje usluge podrške žrtvama u dvaokruga(PomoravskiiMoravski).9. U pogledu pravnog statusa učesnika ankete koji pružajupodrškužrtvama,40suneprofitnenevladineorganizacije(organizacijecivilnogdruštva/OCD),32sudržavneustanove1i jednaPravnaklinikanaPravnomfakultetuUniverzitetaUnion,uBeogradu.

1.2. CILJNAGRUPA

10. Iako 47 (64,4%) isporučilaca usluga tvrdi da su one dostupnesvim žrtvama bez obzira na vrstu viktimizacije, rod, životno doba,nacionalnost, verska uverenja ili druge individualne karakteristike,analizaodgovorapokazujedajetajbrojmnogomanji2.

11. Analiza sugeriše da ima samo 17 (23,3%) isporučilaca uslugapodrškekojiihpružajusvimžrtvamabezobziranarod,starosnudob,vrstu viktimizacije ili druge okolnosti. 26 (35,6%) isporučilaca uslugaodgovorilo jeodmahdaonipružajupomoć ipodrškusamoodređenimgrupamažrtava.

1U ovom kontekstu državni činioci su uopšteno definisani – od 32, 26 učesnika su službe državnih institucija, 3 su institucije koje finansira lokalna vlast, 2 su državne ustanove, jedna je nezavisna državna agencija. 2Kada su anketirani odgovarali na pitanja koja se tiču godina, roda ili vrste nasilja, pokazalo se da, iako sebe smatraju opštom službom za podršku žrtvama, oni zapravo pružaju određene vrste usluga određenom tipu žrtava.


16

Grafikon4.Opšteispecijalizovaneorganizacijezapodrškežrtvama

12. Ovo ne znači, međutim, da svi ovi isporučioci uslugaobezbeđuju svu potrebnu pomoć i podršku žrtvama. Od 17 opštihslužbi za podršku žrtvama, 9 (52,9%) su SlužbeVišeg suda za pomoć ipodrškusvedocimaioštećenimaiSlužbezainformisanjeoštećenihlicaisvedoka pri Kancelariji višeg javnog tužioca. Podrška u sudovima itužilaštvima je ograničena budući da se ona nudi samo onim žrtvamakoje učestvuju u krivičnim postupcima. Pomoć i podrška pružaju seisključivotokomtrajanjaovihpostupaka.

13. Pored ovih službi, pomoć i podršku svim žrtvama svih vrstakrivičnih dela nude OCD, koje svoje usluge pružaju direktnim iindirektnim žrtvama tokom i izvan sudskih postupaka. Stoga jepostojanjeorganizacijakojeobezbeđujupodrškusvimžrtvamakrivičnihdela u Srbiji, bez obzira da li vode sudski postupak ili ne, veomaograničeno.

14. 48 (65,8%) organizacija za podršku žrtvama pruža pomoć ipodršku svim licima bez obzira na rod, dok 25 (34,2%) podržava

17 (23,3%)

56 (76,7%)

Opšteorganizacijezapodrškužrtvama

Specijalizovaneorganizacijezapodrškužrtvama


17

isključivožene.Nijednaodorganizacijaizovoguzorkanepružapomoćipodrškuisključivomuškarcima3.

Grafikon5.Pružanjepodrškežrtvamauzavisnostiodnjihovogpola/roda

15. Više od dve trećine organizacija (50 ili 68,5%) pruža pomoć ipodrškužrtvamanezavisnoodnjihovogživotnogdoba,dok23(31,5%)obezbeđujepomoćipodrškusamožrtvamakojepripadajuodređenojstarosnojdobi,uglavnomodraslima.

3MožemorećidaovinalaziodražavajuprocesrazvojauslugapodrškežrtvamauSrbiji,koji“nijebiolinearani sistematski” (Lindgren, M., Nikolić-Ristanović, V. (2011) Žrtve kriminaliteta: međunarodni kontekst isituacija u Srbiji, Beograd: Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi, Misija u Srbiji, Organ zasprovođenje zakona: str. 44-46). Razvoj službi za podršku u devedesetim i u narednoj deceniji bio je podjakim uticajem ženskog pokreta, ali i razvoja civilnog društva generalno, posebno organizacija za ljudskaprava.PrveSOSlinije,prihvatilištaisavetovalištazaženeidecuosnovalesudevedesetihaktivistkinježenskihgrupa. To se naročito intenziviralo nakon društvenih promena 2000. godine. Zato su prve organizacije zapodršku žrtvama u Srbiji bile specijalističke organizacije za žene i decu žrtve nasilja. Usledilo je zatimuspostavljanje drugih specijalističkih organizacija, kao što suorganizacije za pomoć žrtvama zlostavljanja irata,žrtvamatrgovineljudimaitd.Posle 2000,prveorganizacijeosnovanesuuokvirudržavnih institucija,posebnouokvirusistemazasocijalnuzaštitu,nakončegajeusledioopštitrendfokusiranjanaženeidecužrtve nasilja. Shodno tome, kao što su istakli Lindgren i Nikolić-Ristanović, “dominantnost specijalističkihorganizacija za podršku žrtvama doprineo je većoj socijalnoj vidljivosti određenih žrtava, kao što su ženežrtveporodičnognasilja,decažrtveseksualnogzlostavljanja,ženeidecažrtvetrgovineljudima,iodnedavnožrtvezlostavljanjanaradnommestu”.Daljesekažeda“ostaležrtve,kaoštosužrtvepljački,krađa,uličnognasilja,muškarcikaožrtveitd.,ostajuuglavnomnevidljiviineprimećeni.”(Lindgren,Nikolić-Ristanović,2011:str.46).

48 (65,8%)

25 (34,2%)

Organizacijekojepružajupodrškuipomoćžrtvamabezobziranapol/rod

Organizacijekojepružajupodrškuipomoćsamoženama


18

Grafikon6.Pružanjeuslugažrtvamauzavisnostiodstarosnedobi

16. 17 (54,8%)organizacija pružapomoć i podrškuodraslima (licaiznad18),9(29,0%)obezbeđujepomoćipodrškuadolescentima–deciizmeđu14i18godina,i5(16,1%)pomažedeciispod14godina.

Grafikon7.Pružanjepodrškežrtvamaodređeneživotnedobi

50 (68,5%)

23 (31,5%)

Organizacijekojepružajupodrškuipomoćsvimžrtvamabezobziranastarost

Organizacijekojepružajupodrškuipomoćsamožrtvamakojepripadajuodređenojstarosnojgrupi

17 (54,8%)

9 (29%)

5 (16,1%)

Organizacijekojepružajupodrškuipomoćodraslima(licaiznad18godina)

Organizacijekojepružajupodrškuipomoćdeciizmeđu14i18godina

Organizacijekojepružajupodrškuipomoćdecimlađojod14godina


19

17. Poredgorenavedenihpodatakaoroduistarosnojdobi,većinaorganizacija,46 (63,1%),nudipomoć ipodrškužrtvamanezavisnoodnjihovih ličnih karakteristika (kao što su etnička pripadnost, statusizbeglice ili migranta, invalidnosti, rodni identitet, seksualnaorijentacija ili drugihokolnosti).Preostalih27 (36,9%),međutim,nudipomoć i podršku samo nekim kategorijama žrtava u zavisnosti odnjihovih posebnih ličnih karakteristika (uglavnom fokusirane namarginalizovanegrupe).

Grafikon8.Pružanjepodrškežrtvamauzavisnostiodnjihovihličnihidrugihkarakteristika

18. Slika 9 pokazuje da kada organizacije pružaju podršku samoodređenoj grupi žrtava, onda su one često fokusirane na žrtve izmarginalizovanih i osetljivih grupa. One uključuju Rome, lica sainvaliditetom, izbeglice, raseljena lica,migrante ili tražioce azila, LGBTosobe,kao i grupežrtavakoje zahtevajuvrlo specifičnuvrstupodrške,kaoštosuzavisnicioddroge.

46 (63,1%)

27 (36,9%)

0, 0% 0, 0%

Organizacijekojepružajupodrškuipomoćžrtvamanezavisnoodnjihovihličnihidrugihkarakteristika

Organizacijekojepružajupodrškuipomoćsamonekimkategorijamažrtavauzavisnostiodnjihovihličnihidrugihkarakteristika


20

Grafikon9.Pružanjepodrškeodređenimgrupamažrtava

19. Nezavisnoodvrsteviktimizacije,podacipokazujuda20(27,4%)organizacija nudi pomoć i podršku svim žrtvama nezavisno od vrsteviktimizacije, dok 53 (72,6%) pruža pomoć i podršku samo žrtvamaodređenevrsteviktimizacije.

Grafikon10.Pružanjepodrškežrtvamauzavisnostiodvrsteviktimizacije

17 (22.9%)

13 (17.6%)

12(16.2%)

2 (2.7%)

18 (24.3%)

12(16.2%)

Podrškaipomoćpripadnicimarazličitihetničkihgrupa,uključujućiiRome

Podrškaipomoćosobamasinvaliditetom

PodrškaipomoćLGBTosobama

20 (27,4%)

53 (72,6%)

Oranizacijekojepružajupomoćipodrškusvimžrtvamanezavisnoodvrsteviktimizacije

Organizacijekojepružajupomoćipodrškusamožrtvamaodređenevrsteviktimizacije


21

20. Uokvirukategorijeonihkojiobezbeđujupodrškusamozanekežrtve, postoji 18 specijalističkih organizacija za podršku i pomoćžrtvama samo jedne posebne vrste viktimizacije. Od njih 18, devetpružaju podršku žrtvama porodičnog nasilja, tri žrtvama trgovineljudima, dve žrtvama nasilja na radnom mestu, dve žrtvama ratnihzločina,jednažrtvamatortureijednažrtvama“bulinga”.21. Postoje, takođe, organizacije koje ne podržavaju sve žrtve, aliobezbeđujupomoć ipodrškuzavišeposebnihgrupažrtava.PodaciuTabeli1sugerišudasupomoć ipodrškauSrbijidostupniprevashodnožrtvamaporodičnognasilja,seksualnognasiljaitrgovineljudima.

Tabela1.Strukturažrtavakojimasenudepomoćipodrškapovrstiviktimizacije

Komesenudepomoćipodrška Br. %

Žrtvamaporodičnognasilja 42 23,1%

Žrtvamaseksualnognasilja 33 18,1%

Žrtvamatrgovineljudima 25 13,7%

Žrtvamaproganjanja 19 10,4%

Žrtvamabulinga 19 10,4%

Žrtvamanasiljanaradnommestu 17 9,3%

Žrtvamazločinaizmržnje 11 6,1%

Žrtvamazločinazbogimovine(pljačka,provala,krađaitd.)

5 2,7%

Žrtvamadrugihvrstakriminala 10 5,5%

22. Direktivaopravimažrtavadefinišežrtvukao:(i)fizičkolicekojeje pretrpelo štetu, uključujući fizičku,mentalnu ili emotivnu štetu iliekonomskigubitakkojijedirektnoprouzrokovankrivičnimdelom;i(ii)članove porodice lica čija je smrt direktno prouzrokovana krivičnim


22

delomikojisupretrpelištetukaorezultatsmrtitoglica4.Poredtoga,članovi porodice, bez obzira da li se smatraju žrtvama ili ne, ‘imaćepristup uslugama podrške žrtvama u skladu sa svojim potrebama istepenompretrpljeneštetekaoposledicekrivičnogdelaizvršenogprotivžrtve’5. Ipak, samo 33 (45,2%) organizacije za podršku nude pomoć ipodršku članovima porodice6lica čija je smrt bila direktna posledicakrivičnog dela ili je pretrpeo povredu ili neku drugu posledicu zločina.Postoje još četiri organizacije kojepružajupomoć i podršku članovimaporodicežrtavakojesupretrpelepovreduilidruguposledicuzločina.

23. Pored toga štopružajupodršku žrtvamakriminala, 25 (34,2%)organizacijanuditakođepomoćipodrškuostalimgrađanima.Ovimsuobuhvaćeni svedociu sudskimpostupcimakojinisu žrtve, zatvorenici ibivši zatvorenici, roditelji dece sa invaliditetom, osobe sa psiho-socijalnimporemećajima,licazaraženaHIV-om,mladisaporemećajimauponašanju,maloletniprestupniciidrugemarginalizovanegrupe.

1.2.1. STRUKTURAUSLUGAPOGEOGRAFSKIMOBLASTIMA

24. Usluge se pružaju žrtvama u zavisnosti od njihovog mestaboravka. Na osnovu ovog kriterijuma, isporučioci usluga rade sažrtvama:sacele teritorijeSrbije (20organizacijazapodrškužrtvama ili27,4%); sa teritorijeAutonomnepokrajineVojvodine (6organizacija zapodršku žrtvama ili 8,2%); regionalno – odnosno iz administrativnihokruga u kojima su locirane (28 organizacija ili 38,3%); i lokalno –odnosno samo iz gradovau kojimaorganizacija zapodrškupostoji (11organizacijazapodrškužrtvamaili15,1%).

4Član 2(1) Direktive. 5Član 8(1) Direktive. Član 2(2) definiše članove porodice kao supružnika, osobu koja živi sa žrtvom u čvrstoj zajednici, u zajedničkom domaćinstvu na stabilnoj i trajnoj osnovi, rođake po direktnoj liniji, braću i sestre i osobe koje žrtva izdržava. 6 Članovi porodice kojima se pruža pomoć i podrška su supružnik, deca, roditelji, braća i sestre, druge osobe u krvnom srodstvu koje žive u istom domaćinstvu sa žrtvom, drugi rođaci i osobe koje žrtva izdržava.


23

Grafikon11.Strukturaorganizacijapogeografskimoblastimaukojimaobezbeđujupodrškužrtvama

1.2.2. RADNOVREME

25. Skorodvetrećineorganizacijazapodrškužrtvamapružapomoći podršku samo radnim danima (47 organizacija ili 64,4%), dok 26(35,6%)pomažežrtvama i tokomvikenda.Poredtoga,12organizacijasudostupne24časadnevno,svih7danaunedelji7.

26. Jedna trećina ovih organizacija (24 organizacije za podrškužrtvama–17organizacijacivilnogdruštvai7državnihinstitucija)imajumobilne timove koji pružaju pomoć žrtvama izvan svojih službenihprostorija.

1.2.3. INFORMISANJE

27. Žrtve nasilja se najčešće informišu o uslugama podrške prekointerneta–47(63,5%)iposredstvommedija-41(55,4%).

28. Podaci u Tabeli 2 sugerišu da upućivanja (posebno ona izcentarazasocijalniradiorganizacijacivilnogdruštva),kaoištampani

7 8 od 12 su prihvatilišta za žrtve nasilja.

CelateritorijaSrbije

20(27.4%)

TeritorijaVojvodine6(8.2%)

Lokalno(samoumestu/gradu

gdeseorganizacijanalazi11(15.1%)

Region,tj.okrugukomeseorganizacija

nalazi28(38.3%)

Drugo8(10.9)%


24

materijali(dostupniupolicijskimstanicama,centrimazasocijalnirad,zdravstvenimustanovama,sudovima,školamaitd.)imajuvažnuuloguu informisanju žrtava o postojećim organizacijama za podršku. Drugividoviupućivanjasumanječesti.

Tabela2.Kakožrtvesaznajuzaorganizacijezapodršku

Kakožrtvesaznajuzaorganizacijezapodršku? Br. %

Nalazeinformacijenainternetu 47 63,5%

Saznajuzanasputemmedija 41 55,4%

Usmenapreporukaizcentrazasocijalniradilidrugeustanovesocijalnezaštite

40 54,1%

UsmenapreporukaiznekeOCD 38 51,4%

Štampanimaterijaldostupanudrugimorganizacijamaiinstitucijama(upoliciji,centrimazasocijalnirad,zdravstveniminstitucijama,sudovima,školamaitd.)

33 44,6%

Usmenapreporukaizpolicije 27 36,5%

Štampanimaterijalkojižrtvedobijuusudu/tužilaštvu 20 27,0%

Usmenapreporukatužioca 18 24,3%

Usmenapreporukazdravstveneustanove(ambulanta,bolnica,itd.)

16 21,6%

Usmenapreporukasudije 13 17,6%

Usmenapreporukapravnogzastupnika 10 13,5%

Druginačini 10 13,5%


25

1.2.4. VRSTEUSLUGAKOJESENUDEŽRTVAMA

29. Žrtve u Srbiji dobijaju različite vrste pomoći i podrške izrazličitihizvora.KaoštojepokazanouTabeli3,najčešćividovipomoćiipodrške su informacije, emocionalna podrška i savetovanje, kao iupućivanje na relevantne specijalističke organizacije za podrškužrtvama. Sledi pomoć u vidu uspostavljanja kontakta sa drugiminstitucijama,pravnisaveti,psihološkapomoćipsihoterapija,pripremazasuđenje,odlazaksnjimausudipodrškatokompostupka.

30. Smeštajzažrtve,posebnozažene idecužrtvenasilja,nudi14organizacijaizanketiranoguzorka8.Onečinejednutrećinuorganizacijazapodrškužrtvama9.

31. Vrlomalapomoćseobezbeđujeupripremi zapodršku tokomrestorativnihpostupaka(naprimer,umedijaciji).

Tabela3.Oblicipomoćiipodrške

Oblicipomoćiipodrške Br. %

Informisanje 69 93,2%

Emocionalnapodrškaisavetovanje(osnaživanje,razumevanje,poverenje)

61 82,4%

Upućivanjenarelevantnespecijalističkeorganizacijezapodršku

55 74,3%

Pomoćukontaktiranjusadrugiminstitucijama 49 66,2%

Pravnisavet 47 63,5%

8 Ovo su uglavnom prihvatilišta koja su vezana za centre za socijalni rad ili druge službe u okviru sistema socijalne zaštite (10 pružalaca usluga), dok četiri prihvatišta rade u okviru organizacija civilnog društva. 9 Prema nekim izveštajima, sa 257 mesta u 12 prihvatilišta, Srbija je još uvek daleko od postizanja minimalnih standarda definisanih u Konvenciji Saveta Evrope (tzv. Istanbulskoj konvenciji) o obezbeđivanju smeštaja za žene žrtve nasilja. Vidi, na primer, Žene protiv nasilja (WAVE), Izveštaj iz 2015, o ulozi specijalističkih organizacija za podršku ženama žrtvama nasilja, dostupan na: http://fileserver.wave-network.org/researchreports/WAVE_Report_2015.pdf


26

Psihološkapodrška(psihološkosavetovanje)ipsihoterapija

46 62,2%

Pripremazasuđenje 44 59,5%

Praćenježrtveusudipodrškanjemu/njojusudu 40 54,1%

Pisanjetužbi,žalbiidrugihpodnesakazažrtvu 35 47,3%

Procenarizika 28 37,8%

Pravnozastupanjeusudu 19 25,7%

Praktičnapomoć(naprimer,popunjavanjeformulara,kontaktiranjesaosiguravajućomkompanijomitd.)

19 25,7%

Smeštaj(prihvatilište) 14 18,9%

Finansijskapomoć(naprimer,hitnamaterijalnapomoć,plaćanjecentarazadnevnostaranje,hranuitd.)

11 14,9%

Medicinskapomoć 7 9,5%

Pripremazaipodrškatokomrestorativnihprocesa(naprimer,umedijaciji)

5 6,8%

Ostalevrstepomoćiipodrške 5 6,8%

32. Tabela4pokazujedasenajčešćepružajuinformacijeopravimažrtava i načinu na koji će to pravo ostvariti (56 ili 75,7%). Skoro istiznačaj (54 ili 73%) imaju informacije o učešću u krivičnom ili drugomsudskom postupku, kao i o relevantnim specijalističkim službama zapodrškužrtvama.


27

Tabela4.Vrsteinformacijakoježrtvamapružajuorganizacijezapodršku

Informacijekoježrtvamapružajuorganizacijezapodršku Br. %

Informacijeopravimažrtavainačinimadaihostvare 56 75,7%

Informacijeoučešćuukrivičnimilidrugimsudskimpostupcima

54 73%

Informacijeodrugimrelevantnimspecijalističkimslužbamapodrške

54 73%

Informacijeorizikuiprevencijisekundarneiponovljeneviktimizacije

42 56,8%

Informacijekojeseodnosenamogućepsihološkereakcijeidinamikuoporavkanakonizvršenogzločina.

36 48,6%

Informacijekojesetičupraktičnihpitanjakojaproističuizpretrpljenekriminalneradnje.

35 47,3%

1.2.5. KANALIKOMUNIKACIJE

33. Sa 69 (94,5%) isporučilaca usluga podrške žrtve mogu dauspostave direktan kontakt. U četiri slučaja (6,8%) žrtvemogu doći ukontakt sa ovim organizacijama samo ako ih na njih uputi drugaorganizacija10.

34. Žrtveostvarujupristupsvimorganizacijamakojepružajupomoćputemrazličitihkanala.Većinažrtavaovajkontaktostvarujetelefonom(68, ili 93,1%). Pored toga, žrtveostvaruju kontaktdolazeći direktnou

10 Ovo se odnosi samo na Službu za zaštitu dece žrtava i svedoka, koja deluje na regionalnom nivou u okviru institucija socijalne zaštite. Te institucije su: Ustanova za decu i omladinu “Dr Milorad Pavlović”, Sremska Kamenica; Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine – Prihvatilište za urgentnu zaštitu zlostavljane dece Beograd; Dom za decu i omladinu “Duško Radović“, Niš i Centar za razvoj usluga socijalne zaštite “Kneginja Ljubica“, Kragujevac. Deca žrtve i svedoci formalno se upućuju od strane tužilaštva. Kada se pokrene krivični postupak, tužilac najpre dobija mišljenje/preporuku centra za socijalni rad o potrebi da se dete pripremi za postupak. Nakon toga tužilac upućuje dete Službi za zaštitu dece žrtava i svedoka prosleđujući zvanični zahtev za sprovođenje istrage Službi sa svim relevantnim dokumentima i tražeći od njih da pruže pomoć i podršku i da pripreme dete za razgovor, za svedočenje u postupku itd.


28

prostorijeovihorganizacija(57,ili78,1%),puteme-maila(57,ili78,1%),putemupitnikanasajtuorganizacije(8ili10,9%),iliposredstvomonlinechata (7, ili9,6%).4 (5,5%)organizacije takođekoristedodatnekanalezakomunikaciju(naprimerSMSiliFejsbukidruštvenemreže).

35. Kada uspostave kontakt sa žrtvama, neke organizacije koristesamojedankanalkomunikacijezapružanjepodrške(16ili21,9%),dokvećinakomunicirasažrtvamanavišerazličitihnačina(57učesnika,ili78,1%). Kao što se može videti na Slici 12, većina organizacija pružapomoćipodrškuputemdirektnog(licem-u-lice)kontaktaikomunikacijesažrtvama(69odgovora,ili94,5%)itelefonom(57odgovora,ili78,1%).

Grafikon12.Načiniobezbeđivanjapomoćiipodrškežrtvama

36. 11 organizacija pruža žrtvama pomoć i podršku putem svojihinternet sajtova, a 7 od njih imaju takođe polje za brzi izlazak sastranice.

69 (94,5%)

57 (78,1%)

43 (58,9%)

22 (30,1%) 20 (27,4%)

11 (14,9%)

Direktnikontakti

komunikacija

Telefon E-mail Društvenemreže

Pismo Onlineformularilionlinechat


29

1.2.6. NAKNADEZAUSLUGE

37. Najveći broj organizacija koje pružaju usluge podrške čini tobesplatno. Finansiranje ovih usluga dolazi iz raznih izvora, kao što jeopisano u odeljku 1.3. Samo dve (2,7%) organizacije naplaćujupsihološku pomoć i psihoterapiju, izuzev ako posebna sredstva zaovakveuslugenisuobezbeđenakrozprojekte.

1.3. KAPACITETORGANIZACIJAZAPODRŠKU

1.3.1. SAKUPLJANJEPODATAKAIZAŠTITAŽRTAVA

38. 68 (91,9%) isporučilaca usluga sakuplja i evidentira podatke ožrtvamakojeimseobraćajuzapodršku.Sveoveorganizacijeobavezujupolitike o zaštiti podataka11i nediskriminaciji, a sve izuzev dve (2,9%)obavezujeipolitikaozaštitidece.

1.3.2. USLUGEOBEZBEĐENEU2016.

39. Postojiznatnadiskrepancaubrojužrtavakojimasuorganizacijepružile podršku u 2016: u rasponu od 2 do 3.700. Najveći brojorganizacija obezbedio je podršku za ne više od 100 žrtava (Slika 13).Primljenojeukupno20.708zahtevazarazličitevrstepodrškeu2016,iliuproseku284osobapoorganizaciji12.Ovoseposmatraukorelaciji saprocenjenompopulacijom žrtava od oko 1miliona ljudi godišnje (15%stanovništva) na osnovu procene Evropske komisije.13Štaviše, ovde seneuzimajuuobziržrtvekriminalauprošlostikojimajeidaljepotrebnapodrška.11 U pogledu zaštite podataka, važno je napomenuti da lice u organizaciji za podršku žrtvama koje dobije informacije može i dalje biti pozvano da svedoči u sudu, osim ako je lice koje dobija informacije neko ko ima profesionalnu obavezu da ne iznosi poverljive podatke o klijentu (na primer, lekar ili sveštenik). 12 Poredeći ovaj prosek sa Slikom 13, možemo zaključiti da taj prosek premašuje kapacitet najvećeg broja ipružalaca usluga. 13 Procena uticaja Komisije EU SEC (2011) o predlogu Direktive o utvrđivanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtava kriminala (p5):http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:52011SC0580


30

40. Na 19.080 (92,2%) ovih zahteva odgovorilo je 57 (78,1)organizacija.Ukupno,11.498žena;7.343muškaraca;881dete između14i18godinai973decemlađeod14godinadobilojepomoćipodršku.Ovi podaci, međutim, nisu kompletni i treba ih tumačiti obazrivo, sobziromdasunekeorganizacijeizjaviledanepraveevidencijuporoduili starosti, danemaju konačnepodatke za2016. ili nemogudapružepodatke izdrugih razloga.Akosenapravipoređenje sa zemljomsličneveličine(Portugal),možesevidetidasamonjihovavodećaorganizacijazapodrškuobezbeđujepomoćuproseku za9.000 žrtavagodišnje, štopodrazumevaoko35.000 susreta i kontakatau cilju pružanjapodrške.Poredtoga,postojeimnogedrugeorganizacijezapodrškuuzemlji.

41. Neki od anketiranih učesnika nisu imali precizne podatke obroju žrtava kojima su pružili podršku. Postoji, takođe, i mogućnostpreklapanjapodatakabudućidajednažrtvamožedaseobratirazličitimorganizacijama i da dobije podršku od jedne ili od više njih. Moramotakođe pretpostaviti da nije svima koji se obrate organizacijama zapodršku ona zaista potrebna ili da imaju pravo na nju, ili da jednaorganizacija nije u poziciji da pruži podršku (na primer,muškarac kojitraži pomoć od ženskog prihvatilišta ili neko ko nije Rom se obratiromskoj organizaciji), da ih ne uputi na drugu organizaciju ili žrtva neodetamogdejeupućena.

Grafikon13.Brojžrtavakojimasupruženipomoćipodrškau2016.

30 (52,6%)

14(24,6%)

5 (8,8%) 8 (14,1%)

Organizacijekojesupomogledo100

žrtava

Organizacijekojesupomogle101-300

žrtava

Organizacijekojesupomogle301-500

žrtava

Organizacijekojesupomoglepreko500

žrtava


31

1.3.3. LJUDSKIRESURSI

42. 61 organizacija (83,6%) zapošljava profesionalno osoblje, dok12 (16,4%) to ne čini. Ukupan broj profesionalnog osoblja u 61organizaciji je 640. Broj profesionalnog osoblja koje svaki poslodavaczapošljavakrećeseod1do68.

43. KaoštosugerišupodaciuTabeli5,najčešće jebrojzaposlenihdopet(29anketiranih–većinanjihsuOCD)14iizmeđu6-10zaposlenih(16 anketiranih).Samo8 (13,1%)organizacija zapodršku žrtvama imavišeod20zaposlenih(većinunjihfinansiradržava).

Tabela5.Brojzaposlenih(profesionalnikadar)

Brojzaposlenih Br. %

Do5zaposlenih 29 47,5%

6-10zaposlenih 16 26,2%




Višeod50zaposlenih 3 4,9%

Ukupno 61 100,0%

44. 45 (61.6%) organizacija iz anketiranog uzorka angažujuvolontere u svom radu. Ovih 45 organizacija angažuju ukupno 449volontera–u rasponuod jednedo79osobakojenisuplaćenezasvojrad.VolonterskiradsenajčešćekoristiuOCD(35ili77,8%).Kakopodaciu Tabeli 6 pokazuju, skoro polovina organizacija za podršku žrtvamaobuhvaćenihovomanketomimadopetvolontera,doksamodvemeđunjimaangažujuvišeod30.

14 Osobe koje su sklopile ugovor o radu ili ugovor o delu i dobijaju naknadu za svoj rad.


32

Tabela6.Brojvolontera

Brojvolontera

Br.

%

Do5volontera 22 48,9%

6-10volontera 13 28,9%



Višeod30volontera 2 4,4%

Ukupno 45 100,0%

1.3.4. OBUKAZAPOSLENIH

45. Zaposleniu59 (80,8%) ivolonteriu50 (68,5%)organizacija zapodrškudobijajubarnekividobukezaradsažrtvama.Nekiodnjihsupohađali specijalizovane programe i seminare, kao i licenciranu obukukojuvodestručnalicaizSrbijeiinostranstva15.Ovajpodataksugerišedaznatan broj osoblja u organizacijama koje nude podršku žrtvama nijeobučen.

1.4. FINANSIJSKIRESURSI

46. Najčešći izvor finansiranja su strane donacije – 30 (41,1%) iorganizacije za podršku uglavnom zavise od ovih donacija. Mnogeorganizacije,međutim, takođe dobijaju sredstva iz državnog i lokalnihbudžeta (27 odnosno 26 anketiranih). 7 (9,6%) organizacija nemajunikakavizvorfinansiranjainjihovradseodvijaisključivonavolonterskojosnovi.

15Autonomni ženski centar, Viktimološko društvo Srbije (VDS) i Incest trauma centar su ustanove na koje su anketirane OCD najčešće ukazivale kao na one koje obezbeđuju obuku i izgradnju kapaciteta pružaocima usluga podrške žrtvama.


33

Grafikon14.Finansiranjeorganizacijazapodrškužrtvama

47. Rad OCD na podršci žrtvama finansira se najvećim delom izstranih i domaćih donacija, dok se državne organizacije za podrškufinansirajuizdržavnogilokalnogbudžeta.Naprimer,28OCDizjavilojedadobijajudonacijeizinostranstva,doksusamodvedržavneinstitucijedale takav odgovor. Iz istraživanja proizlazi da neke OCD dobijajufinansijsku podršku od lokalnih vlasti, što obično nije dovoljno iprimorani su da prikupljaju dodatna sredstva za svoje aktivnosti odstranihidomaćihdonatorailiuokviruprojektnihaktivnosti.

1.5. BAZA PODATAKA O ORGANIZACIJAMA ZAPODRŠKUŽRTVAMA

48. Nakon sprovedene ankete, prikupljeni podaci poslužili suformiranjusveobuhvatnebazepodatakaopostojećimorganizacijamazapodrškužrtvamauSrbiji.

27 (36,9%)

26(35,6%)

30 (41,1%) 18(24,7%)

5 (6,8%)

7 (9,6%)

9 (12,3%)

Republičkibudžet

Lokalnasamouprava

Stranedonacije

Domaćedonacije

Članarine

Bezpriliva/funkcionišuisključivovolonterskiDrugioblicifinansiranja


34

49. Ovombazompodatakaobuhvaćenojeukupno109organizacijazapodrškužrtvama.Odtogbroja,73jeučestvovalouanketi,apodaciopreostalih36organizacijauključenisunaosnovuinformacijakojesuonedale nakon završene ankete, ili popunjavanjem upitnika ili utelefonskomrazgovoru,ilipaknaosnovujavnodostupnihinformacijaonjima.Porednjih,136centarazasocijalniradbićetakođeobuhvaćenokonačnom interaktivnom online mapom, uz detaljna objašnjenja orelevantnim organizacijama za podršku žrtvama pod njihovomkontrolom.Mapa 2 predstavlja geografsku pokrivenost organizacija zapodrškužrtvamauključenihuovubazupodataka.

50. Cilj jedabazapodatakaposlužikaokoristanorijentiržrtvama,onima koji s njima dolaze u kontakt, licima koja im pružajuprofesionalnupodršku i široj javnosti.Pretraživanjaćebitimogućanaosnovu nekoliko kriterijuma (lokacija, tip organizacije, vrstaviktimizacije, na primer) kako bi žrtva pronašla najadekvatnijuorganizacijuzasebe.

51. Iz tih razloga, baza podataka će biti transformisana uinteraktivnumapuiponuđenakaobesplatanresursorganizacijamazapodrškužrtvama,kaoisvakojdrugojorganizacijiiliinstituciji,odkojihćebititraženodamapuučinevidljivomnasvojimvebsajtovimaipozovužrtveionekojeihpodržavajudajekoristekaoizvorzanalaženjepomoćii organizacije za podršku. Na primer, mapa bi se mogla naći navebsajtovima sudova, tužilaštva, policije, medicinskih ustanova, ali iprofesionalnih udruženja (medicinskih sestara, lekara, advokata) ilidrugih subjekata (na primer, Auto-moto saveza, Udruženja za zaštitupotrošačaitd.).

52. Poredelektronskeverzije,verzijabazepodatakakoja semožeštampatibićepripremljenaiširokodistribuiranauelektronskojverziji,uz poziv svima da ponude besplatne štampane primerke žrtvama ilionimakojiimpružajupodršku.Nadamosedaćeovopomoćipodizanju


35

svestiiučinitiefikasnijimpostupakupućivanja,posebnoizinstitucijakaoštosupolicijaitužilaštvo.

53. Nakonkonsultacijesanosiocimainteresatokomradionici,VDSseobavezaonaodržavanjebazepodatakakakobiseosiguralodaonaostane aktivan instrument. To znači da će ona biti redovnodopunjavana novim i efikasnijim uslugama, kao i ažuriraniminformacijamarelevantnimzapostojećeuslugepodrške.

Mapa2.GeografskarasprostranjenostorganizacijazapodrškužrtvamauSrbijiobuhvaćenihbazompodataka


36

2. ZAKLJUČCIIPREPORUKE

54. Mapiranje postojećih organizacija predstavlja prvi korak kapunojimplementacijizahtevadefinisanihDirektivomopravimažrtavaiobezbeđivanjuadekvatnihuslugasvimžrtvamasvihkrivičnihdelanaceloj terirotoriji Republike Srbije. Iskustvo nam pokazuje da je ovokompleksan,ali izvodljivzadatak.Važno jeda jeVladaRepublikeSrbijeiskazalasvojuposvećenostpostizanjuovogacilja,akakobigapostigla,državniakteri16iorganizacijecivilnogdruštvamorajudaradezajedno.

55. Iznašeg istraživanjaproističenekolicinavažnih zaključakakojimoguvoditiSrbijukaispunjenjuciljapružanjauslugapodrškežrtvamauskladusDirektivom.

1. STRUKTURAPRUŽAOCAUSLUGA

56. Većinaučesnikau istraživanjusuorganizacije civilnogdruštva.Međutim, ako uzmemo u obzir organizacije koji nisu odgovorile naanketu,alikojesuuključeneumapiranje,brojuslugakojepružajujavneslužbi i organizacija civilnog sektoar je manje-više isti, što ima važneimplikacijenabudućirazvojusluga,sobziromdafinansiranje,standardiipolitikemorajudaserazvijajuuobasektora.Poredtoga,koordinacijauslugajeodjošvećevažnostizbogpodeljenostiusluga–posebnoonihuokviruivankrivičnogpostupka.

57. Državne institucije pružaju veoma konkretne i fokusiraneusluga,kojesuograničenenaveomauskodefinisanekorisnikeitokomveoma ograničenog vremenskog perioda. Naime, usluge koje pružadržava obezbeđuju se samo dvema osnovnim grupama: podrškažrtvama u njihovom svojstvu oštećene strane i/ili svedoka tokomkrivičnog postupka, i obezbeđivanje smeštaja za žene i decu žrtvenasilja.Krozovekanalemalojedrugihuslugakojesunaraspolaganju.

16Obuhvata sve forme i nivoe organizacionog angažovanja države: pravosudne organe, organe državne uprave na republičkom, pokrajinskom, regionalnom ili lokalnom nivou.


37

58. U poređenju sa uslugama koje pružaju institucije javnogsektora, organizacije civilnog društva obezbeđuju širi opseg uslugakojesučestospecijalizovaneiodnosesenakonkretneugroženegrupe.OCD pružaju usluge širem spektru žrtava – direktnim žrtvama kao ičlanovimanjihovihporodica,iodgovarajuširemspektrupotrebažrtava,obezbeđivanjemsavetovanja,smeštaja,pravnepomoći,itd.Poredtoga,upoređenju saakterima izdržavnog sektora,oni češćepružajuuslugevan svojih prostorija, što takođe predstavlja važan faktor prilikompružanjauslugaiboljezadovoljavapotrebežrtava.Inkluzivnijipristup,uokvirukogaorganizacijenudesvenajednommestuinudeširokispektarusluga, smanjuju potrebu da žrtve moraju da se obraćaju različitimorganizacijama,inatajnačinsesmanjujeotperećenjezažrtve.

59. JasnojedaiOCDidržavaimajuvažnuuloguupružanjuuslugapodrške žrtvama. U budućnosti će biti važno pružiti podršku ovimorganizacijama, kakobi sekapitalizovalonjihovo iskustvo i ekspertiza iosigurao kontinuitet postojećih kapaciteta podrške. Jednako će bitivažno efikasno koordinirati između različitih pružaoca usluga u ciljupovećanjaefikasnostiismanjenjarizikapreklapanja.

60. Sobziromnajakuusredsređenostdržavenakrivičnipostupakiodređene grupe, možda bi bilo efikasnije da se preko OCD prošireopšte usluge (podrška namenjena svim žrtvama kriminaliteta).Istovremeno,potrebnojeproširitivrsteuslugakojenudeiOCDidržavakakobiseupotpunostizadovoljilerazličitepotrebežrtava.

2. STRUKTURAUSLUGA

61. Jako je malo opštih usluga podrške žrtvama u Srbiji. Iako suusluge na raspolaganju svim žrtvama, bez obzira na ugroženu grupukojoj pripadaju ili vrstu viktimizacije, one su generalno limitirane nažrtve sa određenim formalnim statusom (oštećena strana/svedok ukrivičnom postupku) i tokom veoma ograničenog vremenskog perioda(tokomtrajanjakrivičnogpostupka).


38

62. Iako su brojne specijalističke usluge koje se odnose naspecifičnepotrebeodređenihugroženihgrupa,idaljejemalibrojonihorganizacijakojepružajupodrškudecikojasužrtve.Drugimugroženimgrupamauslugesepružajunanestrukturirannačininasumično17.

63. Od suštinske je važnosti da žrtvama na raspolaganju budedovoljnousluga,bezograničenja.Bez tihusluga,mnogežrtvenemajupristup podršci. Pored toga, pružanje podrške na ovaj način može dapomogne da se izbegne da se neke žrtve šalju od organizacije doorgnaizacije.

64. Istovremeno, potrebno je nastaviti s podrškom i razvojemspecijalizovanih usluga kako bi se odgovorilo na potrebe izrazitougroženihžrtava.Takveuslugemogupružiti iorganizacijekojepružajuopštu podršku i specijalističke organizacije. Samo uz uravnoteženopružanjekakogeneričkihtakoispecijalizovanihusluga,uzkoordinacijuiupućivanjemeđunjimamožemobiti sigurnidasvežrtve imajupristupuslugamakojesuimpotrebne.

3. GEOGRAFSKAPOKRIVENOST

65. 20 organizacija nudi usluge žrtvama iz svih krajeva zemlje.Međutim, podrška koju pružaju je ponekad ograničena na samoodređene usluge (na primer, samo pravna pomoć ili obezbeđivanjesmeštaja)iliodređenežrtve(naprimer,žrtvetrgovineljudima).ČakiakojeuslugadostupnasvimauSrbiji,samipružaociuslugaimajuograničenekapacitete–sasamojednomkancelarijomkojaseobičnonalaziuvećimadministrativnim centrima. Ograničeni finansijski i ljudski resursismanjuju imogućnostodržavanja redovnih ličnihkontakata sa svakomžrtvom.

66. Usled toga, čini se da značajan deo Srbije, a posebno pirotskiokrug na jugu, zaječarski na istoku, Subotica na severu i Srem na

17 Npr, iako postoje posebne usluge dostupne osobama s invaliditetom, samo je nekoliko organizacija koje zaista nude te usluge, i samo na malom broju lokacija.


39

zapadu,imaproblemspotpunimodsustvompodrškeipomoćižrtvamakriminalitetanalokalu.Umnogimoblastimajedinauslugakojasezaistaobezbeđujesuinformacijeipodrškaoštećenojstraniisvedocimakojesepružajuunovoformiranimvišimjavnimtužilaštvimaisudovima.Upraksiovoznačidavelikibrojžrtavaunekimregionimaverovatnoostajebezpodrške.

67. Neophodno je uspostaviti takav pristup uslugama podrškežrtvamauSrbijikojimaćeseobezbeditidacelokupnateritorijazemljebude obuhvaćena i da sve žrtve imaju jednak pristup neophodnimuslugamapodrške.Zapostizanjetogcilja,bićeneophodankoordinisanistrateški pristup definisanju minimalnog prihvatljivog nivoa usluga ipokrivenosti uslugama, načina na koji je moguće obezbediti taj nivouslugazasvežrtveikakopružanjepodrškeprekonizaorganizacijamožedaumanjipotrebuzaosnivanjemnovihorganizacija.Naprimer,ukolikobi organizacije bile osnovane u cilju proširenja opsega usluga, brzo irelativnojednostavnobiseproširileuslugekojesenudeučitavojzemlji.

68. Načinnakoji seuslugeobezbeđujumožedavarirakakobi sepovećala njihova raspoloživost. Na primer, telefonske linije podrške imobilnekancelarijemogupovećatidostupnost.

4. OBUHVAT

69. Mediji ostaju važan alat za informisanje, preko koga žrtvesaznaju o postojećoj podršci. Pored toga, internet postaje svepopularniji kanal koji informiše žrtve o njihovim pravima i uslugama.Pojedinačne organizacije bi trebalo da nastave da daju prioirtet ovimnaporima, kao i da istražuju nove i raličite pristupe oglašavanja ipodizanjasvestiikampanjainformisanja,uključujućiidruštvenemreže,bilborde i elektronsko oglašavanje u vozilima javnog prevoza,oglašavanjenaradijuiteleviziji,online,itd.

70. Deo ovog programa može biti udruživanje organizacija ilisaradnja države i OCD. Pored toga, potrebno je istražiti mogućnost


40

partnerstva s organizacijama iz privatnog sektora. Pokazalo se da sutakvadobrovoljnapartnerstvailipartnerstvauciljusmanjenjatroškovaveoma efikasna u drugim zemljama, kao što je, na primer, Portugal.18Boljiefekatsečestomožepostićiprestalnomkampanjomnegokratkimlokalnimkampanjama.DržavazajednosOCDtrebadaistražimogućnostorganizovanja dugoročnih kampanje kako bi se povećala svest ouslugama.

71. Prilikom razvoja programa obuhvata, organizacije moraju daimaju na umu da mnoge žrtve u Srbiji, a posebno one u seoskimpodručjima,nemajupristupinternetu.Samojeoko54%stanovništvauSrbiji imalo2014.godinepristup internetu19premapodacimaUN, iakoprocene pokazuju da ovaj broj iz godine u godinu raste20. Pored toga,informacije moraju da budu dostupne svim žrtvama, u skladu sDirektivomopravimažrtava,iprilagođeneposebnimgrupamažrtamainjihovim konkretnim karakteristikama ugroženosti (žrtve sainvaliditetom,decažrtve,žrtvekojenegovoresprskijezik,itd.).

72. U tu svrhu, bilo bi potrebno primeniti široki spektar metodakakobisedoseglodažrtava.Poredmedija(elektronskihištampanih)ionline resursa, štampani materijali takođe mogu da se podele popolicijskimstanicama,sudovima,centrimazasociajalnirad,medicinskimustanovama, školama, itd. Pored toga, informacije bi trebalo da bududostupnezaosobesposebnimpotrebamausmisludostupnosti(brajevopismo,korišćenjejezikakojiselakorazume,nastranimjezicima,itd.)iurazličitim oblicima – pisane, usmene, viedeo i interaktivne onlineprezentacije.

18 Na primer, organizacija Podrška žrtvama iz Portugala (Victim Support Portugal) redovno ima medijske kampanje u saradnji s medijiskim kućama koje ne bi bile moguće ukoliko bi se plaćala puna cena, https://www.youtube.com/watch?v=hT0qpsyXLUw. Slično tome, oni traže podršku različitih organizacija i fondacija, kao što je fondacija Gulbenkian. 19http://data.un.org/CountryProfile.aspx?crName=Serbia 20 http://data.un.org/Data.aspx?q=internet+users+serbia&d=WDI&f=Indicator_Code%3aIT.NET.USER.P2%3bCountry_Code%3aSRB


41

5. INFORMISANJE

73. Većinapružalacauslugaradisažrtvamatakoštoimobezbeđujeinformacije, emocionalnu podršku i upućuje ih na druge relevantneorganizacije. Ovo predstavlja minimalnu podršku koja se možeobezbediti, s obzirom da je pravo žrtve na informisanje jedno odfundamentalnihpravadefinisanoDirektivomopravimažrtava.

74. Ne obezbeđuju sve organizacije informacije, i one koje ihobezbeđuju vrlo često pružaju ograničene inforamcije samo o nekimaspektimapodrškežrtvama,štoznačidažrtveretkodobijukompletneinforamcijeosvojimpravimaipodršcikojumogudadobiju.Poredtoga,kvalitet informacija ostaje nepoznat, a u velikoj meri nijestandardizovan.

75. Informisanje predstavlja fundamentalno pravo žrtve krivičnogdela,kojepredstavlja iosnov zaostvarivanjebilokogdrugogprava idobijanjepodrške.Stogajeneophodnoobezbeditidasveorganizacijekojepružajupodrškužrtvama imajukapacitetedažrtvamaobezbederelevantne, tačne i ažurirane informacije. Informacije bi trebalo dabudu u skladu s minimalnim zahtevima definisanim Direktivom opravimažrtavapopitanjupristupakompenzacijama,ulogeukrivičnompostupku, informacija o specijalističkim uslugama podrške, savetavezanihzafinansijskaipraktičnapitanjakojaproističuizkrivičnogdelaisavetaorizikuiprevencijisekundatneiponovljeneviktimizacije.

76. Potrebnojeizraditiinforamtivnimaterial,kojićekakožrtvamatako i potencijalnim žrtvama biti na raspolaganju u policijskimstanicama, bolnicama, klinikama, centrima za socijalni rad, kao i nadrugimmestima gde je verovatno da će žrtve doći da traže pomoć.Najbolje bi bilo da ovim inforamcijama upravlja (ali ne i da ih pruža)samo jedan akter, koji će biti nadležan za razvoj i dostavljanjeinforamcija na jedinstven i pristupačan način, uz poštovanje zahtevadefinisanihDirektivomopravimažrtava,zakonomoljudskimpravimaispecifičnim karakteristikama ugroženosti samih žrtava. Međutim,


42

ovakav pristup u velikoj meri zavisi of nacionalne i lokalne situacije izahtevaće jedan inkluzivni process kojim će se osigurati da svi nosiociinteresa budu deo razvojnog procesa. Pored toga, pristup mora daostane jednostavan i fleksibilan, kako bi se izbeglo inhibiranje brzograzvoja inforamtivnihmaterijalaNaprimer, fokusovogcentralizovanogradamoglebibitismerniceiprincipi,zajednosadugoročnimsadržajem(kojisenemenja).

6. UPUĆIVANJE

77. IstraživanjejepokazalodasucentrizasocijalniradiOCDtikojiupućuju većinu žrtava na organizacije koje pružaju podršku, dok jemnogomanjibrojonihkojesunatouputilipravodusniorgani.Ipak,nepostojisistemskipristupupućivanju.

78. Kako bi se ovaj problem rešio, idealno bi bilo da različiteorganizacijekoordinirajurazličitimaktivnostima.RazličiteaktivnostibibilepotrebneiuzavisnostiodtogadaližrtveupućujedržavailiOCD.

79. Uprvomslučaju,sveorganizacijeukontaktusažrtvommorajubiti upućene u spektar usluga koje su na raspolaganju na lokalnomnovou ili na nivou države. U tome može da pomogne i interaktivnamapakojajerazvijenauokviruovogprojekta.Uokvirudrugogkoraka,važno jedaorganizacije ipojedincibududetaljnoupoznati suslugamakojesenudeidarazvijuvisokistepenmeđusobnogpoverenja.Unekimslučajevima,sklapanjezvaničnihsporazumamožeojačatitopoverenje,ipomoćidaseobezbedikonzistentanpristup.

80. Kao deo napora u cilju obezbeđivanja konzistentnostiupućivanja,smernice iobavezezaposlenihpopitanjuupućivanjabićeod ključne važnosti. Zemlje koje su uvele obavezno upućivanje kaoobavezu policije iskusile su veći stepen upućivanja.21 Takvi sistemifunkcionišu po principu odjave, što znači da policija uvek šalje

21Informacije dobijene neformalnim kanalima organizacija Podrške žrtvama Engleske, Podrške žrtvama Škotske i Podrške žrtvama Holandije.


43

informacije o žrtvama odobrenim organizacijama za podršku žrtvama,osim ako žrtve izričito traže da se to ne uradi. Neki tvrde da ovakavpristupnijeuskladuspravilimazaštitepodataka.Međutim,ovesistemesuanaliziralikomesarizazaštitupodatakaimehanizmitransferapoštujustriktnabezbednosnapravila, zbogčegaseobičnoodorganizacijakojepružajupodrškutražidaojačajusvojeprocedureipotpušusporazumsapolicijom.

81. Važno je da ti sistemi pozitivno utilču na povećanje nivoausluga koje žrtve koriste s obzirom da organizacije za podrškukontaktiraju žrtve direktno i objašnjavaju im šta nude, što ćeobezbeditida žrtvedobijupotpune informacije idabuduosnaženedadonesunajbolje odluke za sebe.Ovo je efikasnije od očekivanja da ćepolicija ili drugi akteri upravosudnomsistemuobjasniti žrtvamakoristoduslugakojesenude.Ukolikoseautomatskoupućivanjenekoristiinapoliciji idrugimslužbamajedaobjasneštaježrtvamanarapsolaganju,odključnevažnostizauspehsistemajeobuka.Ipak,iskustvojepokazalodanakrajuuspehzavisiodpristupasvakogpojedinačnogstručnjaka.

82. Tokom vremene, biće jednako važno obezbediti određenestandarde usluga kako bi pružaoci usluge imali poverenja uorganizacije koje upućuju.Ovo je naravno neophodno i za postizanješiregciljaatojepostizanjavisokokvalitetnihkonzistentnihusluga.

7. KOMUNIKACIJA

83. Većinaorganizacijakojepružajupodršku žrtvamakontaktirajužrtve direktno/lično, licem u lice ili telefonom.Međutim, s razvojemopsega i efikasnosti modernih komunikacija, kao što su online webusluge i mobilnih uređaja, korišćenje interneta i društvenih mreža zakomunkaciju sa žrtvama postaje sve važnije. Ovakvi pristupi nudemogućnostdasedođedožrtava iunajudaljenijimlokacijama,doonihkojineželeilinemogudaputuju,ilidoonihkojijednostavnoneželedase lično sastanu. Na primer, inicijalna saznanja organizacija PodrškežrtvamaizFinskeiNemačkepokazujudasuprogramionlinepodrškeu


44

porastumeđu grupama do kojih je teško dopreti, kao što sumladi ilimuškarci.

84. Komunikacijasažrtvamamorauzetiuobzirpromenenačinanakojisvetkomunicira.Razvojonlineuslugapodrške(naprimer“chat”)ikorišćenje modernih platformi za komunikaciju (Skype, viber,Whatsapp),uz istraživanjemogućnostikorišćenjamobilnihaplikacijazakomunikaciju sa žrtvama treba da bude deo razvoja budućih uslugapodrške žrtvamakrivičnihdelau Srbiji.Nepersonalnapodrška, kao štosu vodiči, ideje, saveti kako reagovati, prevencija, itd.mogu se takođerazvitikorišćenjemrazličitihvrstamedija,štoćepovećatipristupačnostinforamcijaibitipodrškazasamopomoć.

8. VOLONTERIIZAPOSLENI

85. Razlika u broju zaposlenih u državnim institucijama i u OCDpokazuje da OCD imaju veći broj volontera. Volunteri, uključujući ivolonteresprofesionalnimiskustvom,mogudaobezbedevredneuslugeusvakojorganizaciji.Važnostnjihovogdoprinosanetrebapotcenjivati,uzuslugekojeboljeodražavajulokalneprioriteteirazumevanjelokalnesituacijeismanjenetroškova.Istovremeno,uspešnimodelivolontiranjamorajubitipažljivorazvijeni.Adekvatnoupravljanjeljudskimresursima,pravila i smernicemorajubiti posvećeni angažovanju, obuci i kvalitetuzaposlenih,zadržavanjuzaposlenihizadovoljstvunaposlu.Bezpažljivogpristupa volontiranju, njihov rad može biti nestabilan i može timedugoročnougrozitiodrživostusluga22.

9. OBUKA

86. Veomabrinepodatakda20%zaposlenihkodpružaocauslugai30% njihovih volontera ne prolazi nikakvu obuku. Potrebno je

22 Victim Support Europe radi na pripremi Standarda za akreditaciju organizacija koje pružaju podršku žrtvama, koja će postati obavezna za punopravne članice ove organizacije, dok će vlade i druge organizacije biti ohrabrene da ih prihvate i obezbede njihovu širu primenu.


45

obazbeditiosnovnuobukusvimzaposlenima ivolonterimakoji radesažrtvama,anivoobuketrebadabudeproporcionalnanodgovornostimakojesvakizaposleniima.

87. Neophodno jeobezbeditida svi zaposleni i volonteri koji suudirektnom kontaktu sa žrtvama (bez obzira da li je to online, prekotelefonaililično)pohađajuadekvatnuobukukakobiseobezbedilodabudu senzibilisani za probleme žrtava i kako bi se razvile veštinepružanjausluga.Iopšta(osnovna)ispecijalističkaobuka,kaoipočetnaistalnaobukatrebadabuduobezbeđenesvimzaposlenimaivolonterimakoji rade sa žrtvama, kao što je i predviđeno članom 25 Direktive opravima žrtava. Bez te obuke, usluge podrške rizikuju da naprave predodatnuštetužrtvamaanedajeumanje.Obezbeđivanjeobuketrebalobidabudeodgovornostsvakepojedinačneorganizacije,alibimoglodapostaneiconditiosinequanonzaakreditacijusvakeorganizacije,kojabimogla da postane uslov za sve organizacije23. Ipak, najbolji pristup zaSrbiju morao bi pažljivo da se razmotri kako bi se obezbedilouspostavljanje pravih zahteva koji se odnose na obuke i koji ćeodgovarati vrsti organizacija, njihovim kontaktima sa žrtvama, tipužrtavasakojimarade,itd.

10. FINANSIRANJE

88. Sve OCD, kao i neke državne institucije podrške žrtvama uvelikojmerizaviseodprojekataistranihizvorafinansiranja.Malibrojdržavnih institucijakoje se finansiraju izbudžetaobičnosunedovoljnofinansirane i suočavajusespoteškoćamadanaadekvatannačinpružeusluge, što značajno utiče na sposobnost organizacija koje pružajupodrškudapružekonzistentneuslugeiunapredeiprošireteusluge.

89. Ucilju pružanja adekvatnih i efikasnihusluganaodrživ način,neophodno je obezbediti stabilne izvore finansiranja organizacijamakoje pružaju podršku žrtvama.U tom smislu, uloga države će biti od

23 Standardi za akreditaciju VSE će se u određenoj meri odnositi i na obuku zaposlenih.


46

posebnevažnosti,kakobiserazvilineophodnimehanizmifinansiranja,aidealno bi bilo da to budu namenska sredstva. U cilju omogućavanjarazvoja ovih sredstava, država bi trebalo da razmotri razvoj fonda zapodrškužrtvama,kojibimogaodasefinansiraizrazličitihmehanizama.Pristupi prisutni u Evropi obuhvataju dopunske naknade za žrtve(novčane kazne za počinioce krivičnih dela), naknade od modelaobaveznog osiguranja, i korišćenje prihoda od poreza na kockanje ilikonfiskovaneimovineizkriminalnihradnji.

90. Istovremeno, treba nastaviti sa ohrabrivanjem sponzorstava,donacija i udruživanja, a potrebno je i podržati organizacije kako birazvile kapacitete da apliciraju za takve vrste finansiranja. Kao deopartnerstvaizmeđuSvetskebankeiVictimSupportEurope,pripremljenjeizveštajomehanizmimafinansiranjaorganizacijakojepružajupodrškužrtvama,ukomesudatinekiprimerikojimasemožeosiguratistabilnoidovoljnofinansiranjeovihorganizacija.

11. PRIKUPLJANJEPODATAKAIEVIDENTIRANJE

91. Istraživanje ukazuje na razlike u evidentiranju podataka ožrtvama među organizacija koje pružaju podršku. Neke od njihprikupljajupodatkeivodeevidencijuoklijentima,dokdrugetonerade.Neke organizacije evidentiraju pružene usluge, ali ih ne kategorišu, naprimer prema polu ili starosti. Postoji mogućnost i da se podacipreklapaju. Iz tog razloga,podaciobroju žrtavakojima suorganizacijekoje su obuhvaćene anketom obezbedile pomoć nisu kompletni, nisupouzdaniipotrebnoihjepažljivotumačiti.

92. Korišćenjesistemadigitalnogupravljanjapredmetimamožebitiefikasannačinnesamozadobijanjerelevantnihpodatakaouslugama,većizaobezbeđivanjekvalitetaikontinuitetauslugakojesežrtvamapružaju. Sposobnost da se prikupe, obrade i zaštite takvi podaci nijesamovažnozakvalitetusluge,većpomažeorganizacijamadaobezbededauslugekojepružajuu većojmeribudu zasnovanenadokazima, štomože da pomogne u prikupljanju sredstava kao i u izradi politika u


47

budućnosti. Svaki takav sistem treba u potpunosti da bude usklađenkakosnacionalnimtakoievropskimpravilimaozaštitipodataka.

12. OPŠTIZAKLJUČCI

93. Sveobuhvatne, opšte službe, kojima bi se obezbedilo da svežrtvesvihkriminalitetadobijupodršku,bezobziragdeseoneuSrbijinalaze, ne postoji trenutno u Srbiji. Uspostavljanje takvih službi nepredstavljasamouslovzapristupanjeEvropskojUniji,većiodgovornostSrbije prema svojim građanima, u skladu sa standardima definisanimzakonimao ljudskimpravima.VladaSrbije imazadatakdaobezbedidateorganizacijebudu formirane,organizovane,koordinisane idadobijuadekvatno i stabilno finansiranje za svoje funkcionisanje. IskustvapokazujudaOCDmogubitikompetentnedapružeuslugenacelokupnojteritoriji zemlje, uz neophodan odziv, adaptabilnost i fleksibilnost.Međutim,onetrebadabuduumogućnostidaračunajunapartnerstvosa vladom i da budu slobodne da izgrade sinergiju kako bi se pružileadekvatneuslugeuzoptimalnokorišćenjeljudskihifinansijskihresursa.

94. Primarni cilj članova 8 i 9 Direktive Evropske Unije o zaštitižrtavajedaosigurajudasvakaosobakojaježrtvakrivičnogdela imapristupnarelativnojednostavannačinuslugamakojesuimpotrebne.Te usluge mogu biti obezbeđene na različite načine – običnokombinujući direktne sastanke sa podrškomna daljinu, kao što su sostelefoni,“onlinechat”ivebstranice.

95. Podrška koja je žrtvama potrebna varira u zavisnosti odkrivičnog dela čija su žrtva bili i njihove lične situacije. Pored toga,prilikom kreiranja ili razvoja nacionalnog plana za isporuku usluga,potrebnojeuzetiuobzirinačinnakojižrtveželedapristupeuslugama,preprekekoje ihmogusprečavatidausluge traže, i vrstepodrškekojeimmogubitipotrebne.

96. Nacionalneuslugepodrškemorajuokupitinizorganizacijakojepružajupodrškužrtvama.Generalnogledano,ovoznačidajenacionalni


48

sistemkojinajboljeispunjavapotrebežrtavaonajkojikombinujeuslugedržavnih službi, OCD, kombinuje podršku u okviru i van kontekstakrivičnog postupka tj. bez obaveze prijave krivičnog dela, kombinujeusluge za sve žrtve i specijalizovane usluge za specifične grupepopulacije, kao što su usluge za žrtve određenog krivičnog dela, i kojiobezbeđuje nesmetano upućivanje između organizacija, u skladu spotrebamažrtava.

97. Većini žrtava je potrebno vreme da izgrade poverenje uzaposlenogkojimupružapodršku.Akosuprimoranidakroztajprocessprolazevišeputauvišeorganizacija,tosmanjujepozitivanishod.Stoga,potrebno bi bilo da u meri u kojoj je to izvodljivo svaka organizacijaobezbeđuješirispektaruslugakakožrtvanebimoraladaseobraćazapomoćrazličitimorganizacijama.

98. Formiranjenacinalneinstitucijekojazadovoljavasvenavedenekriterijume nije jednostavan zadatak i zahteva proaktivan pristup.Ustvari,uslugepodrškeuSrbiji–kaoiudrugimzemljama–razvijalesusetokom godina. Na vrste i lokacije usluga koje danas postoje uticali sulokalni i istorijskifaktori,prioritetifinansiranja–štoseposebnoodnosina međunardno finansiranje, političke prioritete i lične ciljevepojedinaca–amnogeorganizacije suuspostavljenekao rezultat ličnihiskustvaviktimizacije.

99. Rezultatoveevolucijejepačvorkusluga,kompleksnasituacijauokviru koje će neke žrtve u nekim oblastima dobiti bolju uslugu, dokdrugenećeuopšteimatipristuppodršci.

100. Srbija će se tokom narednih godina suočiti sa izazovomtransformisanja razvijene infrastrukture usluga u koncipiranuinfrastrukturu s konstantnim nivoom usluga u celoj zemlji. Bićepotrebno dugoročno planiranje i aktivnosti koje država treba darealizuje,idausaradnjisaOCDinkorporiranjihovestavoveiviđenja.

101. Uzbolje razumevanjeuslugakojesepružajuuzemlji,država iOCD bi trebalo da otvore dijalog o tome kako ispuniti postojeće


49

nedostatke u pružanju usluga. Pažljivo kreiran plan za uspostavljanjekancelarija, mobilnih službi, online podrške i sos linija će žrtvamaobezbediti relativno jedostavan pristup podršci, čak iako žive unajudaljenijim krajevima zemlje. Ovakav plan bi za cilj trebalo da imauspostavljanje prave ravnoteže usluga koje nisu ograničene i koje sunamenjene svim žrtvama i specijalizovanih usluga za određene grupežrtava.Ukolikofokusbudevećinajednojodovedvegrupeusluga,žrtvećebitiisključeneizpodrškekojaimjepotrebna.

102. Ovakvoplaniranjeomogućavaciljanipristup,kojipodrazumevadaćevišeuslugabitiobezbeđenouoblastimasavećompopulacijomžrtavaipremaobimuipotrebamasvakegrupežrtava.Naovajnačinseobezbeđujenajrentabilnijepružanjeusluga.

103. Planiranjemoradauzmeuobziripitanjestabilnogfinansiranjausluga,zakojisunajverovatnijepotrebnimehanizmizasticanjenovihprihodakakobiseuslugefinasirale.Ovojemogućepostići,naprimer,uspostavljanjem dodatnih novčanih kazni za prestupnike, korišćenjemkonfiskovane imovine stečene iz kriminalnih aktivnosti, alokacije delaobaveznogprihodaodosiguranja,itd.

104. Ne samo da je potrebno razviti kvalitet, vrste irasprostranjenost usluga, već je potrebno adekvatno upravljatikvalitetom usluga. Konzistentnost kvaliteta u celoj zemljji i međurazličitim organizacijama je od suštinske važnosti kako bi se izbeglonanošenje dodatne štete žrtvama. Deo svakg razvojnog plana jeuspostavljanjestandardazauslugepodrškežrtvama,bezobzirada li jetodefinisanozakonomilistandardimaupostupkufinansiranja.

105. Organizacije ne bi trebalo da rade izolovano, već u saradnjijedna s drugom. Bez obzira da li ih pružaju OCD ili država, da li suinicirane u kontekstu krivičnog postupka ili ne, nacionalni sistempodrške bi trebalo da omogući koordinaciju i upućivanje izmeđuorganizacija, što znači da organizacije imaju inforamcije o postojanjudrugih organizacija i o tome koje usluge i kome druge organizacije


50

pružaju. To podrazumeva uspostavljanje i promovisanje poverenjemeđuorganizacijamakakobiseomogućiloadekvatnoupućivanje.

106. Kvalitet podrške mora jednako biti osiguran prekouspostavljanja efikasnih sistema upravljanja predmetima, aranžmanakojiseodnosenazaštituirazmenupodataka,adekvantihmehanizamazaprocenužrtava injihovihpotreba iadekvatneobukezaposlenih.Stakvim sistemima, sve potrebe žrtavamogu biti adekvatno utvrđene iinforamcijeopredmetimaevidentirane takoda ihmogukoristiti drugizaposleni ili druge organizacije – uz primenu pravila o zaštiti interesažrtava. Ovo pomaže da se obezbedi kontinuitet u pružanju usluga ipomogne u upućivanju – između ostalog i obezbeđivanjem da se neizgubevažneinforamciještobimoglouticatinatokakosežrtvipomažeillivrstizaštitekojužrtvedobijajuukrivičnompostupku.

107. I konačno, planiranje i implementacija moraju obuhvatiti ikontinuirano jačanje svesti, monitoring i evaluaciju. Većina ljudi nijeupoznata s podrškom žrtvama ili krivično-pravnim sistemom. S toga jevažno kontinuirano organizovati aktivnosti kako bi se kako generalnostanovništvo tako i žrtve informisale o raspoloživim i relevantnimuslugama. Ova aktivnost trebalo bi da bude praćena ciljanim i/ilidugoročnimkampanjama.

108. Istovremeno, organizacije bi trebalo da inkorporiraju internemehanizme za evaluaciju učinka, uticaja usluga koje pružaju ievaluacijuzadovoljstvažrtavapruženimuslugama.Sistemiupravljanjapredmetima omogućiće pružaocima usluga ne samo da upravljajupodrškom koja se pruža svakoj žrtvi, već će i obezbediti vredneinformacije o tome ko koristi usluge, koliko dugo i u koje svrhe. Tepodatkebitrebalodakoristeorganizacijezapotrebebudućegplaniranjai promena usluga. Slično tome, država bi trebalo da revidira isporukuusluga i oceni da li one predstavljaju efikasno i uspešno zadovoljenjepotrebažrtava.


51

109. Razvojemnacinalnogplanapružanjauslugapodrškekojimseunajvećojmeri koriste postojeće usluge uz jasne i vremenski oročeneaktivnostiiresursezapotrebeimplmentaijeplanova,Srbijaimaprilikudarazvijevisokoefikasansistempodrške.Ovajsistemdonećedobrobitza znatan deo stanovništva koji je bio žrtva novih krivičnih dela, kao ionih koji su se dešavali tokom poslednjih ratova. Ovakve uslugeubrzavajuoporavakiisceljenje,pomažućižrtvamadazapočnunoviživotidabuduaktivničlanovisrpskogdruštvaiprivrede.


52

PRILOZI

PRILOGI–METODOLOGIJA

110. Kako bi se pružila pomoć Vladi Srbije da uspostavi službe zapodršku žrtvama, neophodan prvi korak bio je identifikovanje i opisusluga koje već postoje i koje pružaju i država i nevladini akteri idefinisanje da li postoji značajna praznina u pružanju usluga.Istraživanje je za rezultat dalopotpunu i sveobuhvatnubazupodatakaraspoloživih usluga. Ova baza podataka se konvertuje u interaktivnumapu i stavljena je na raspolaganje žrtvama i onima koji mogu biti ukontaktu sa žrtvama kako bi im se pomoglo da identifikuju pomoć ipodršku.

111. Korišćena su dva osnovnametodološka alata: anketa slanjemupitnika ikonsultacijes interesnimstranama, i radionicasa izabranmuzorkomispitanika.

112. Anketa se odnosila na postojeće usluge podrške žrtvama uSrbiji.CiljjebiodasemapirajusveuslugepodrškežrtvamauSrbiji,kojepruža vladin i nevladin sektor, i da se prikupe osnovne informacije osvakojodusluga,uključujućii:rasoložveoblikepodrškeipomoći;ciljnegrupeinačinenakoježrtvemogudobitiadekvatnupodrškuipomoć.

113. Istraživanje je sprovedeno online upitnicima koji su fokusiranina: vrstu pomoći i podrške koje se pružaju; kojim žrtvama se pružapodrška; na koji način se žrtve informišu o uslugama; na koji način seusluge pružaju; kako žrtve stupaju u konktakt sa organizacijama; radzaposlenih i volontera, i vrste obuke koje prolaze; i konačno, na kojinačin se usluge finansiraju. Podaci su prikupljeni u period od 13.februarado12.marta2017.

114. Ispitanici kojima je poslat upitnik odabrani su na osnovusprovedenog istraživanja, inicijalne liste koju je obezbedio VDS,


53

brojnihpostojećihbazapodataka24,isugestijadobijenihodpostojećihkontakata. Na osnovu ove informacije, poslato je 136 pozivapotencijalnim učesnicima u anketi. Grafikon 1 prikazuje podatke ovrstamaorganizacijamakojesuidentifikovaneipozvanedaučestvuju.

Grafikon1:Organizacijepozvanedaučestvujuuistraživanju

24 U ovu svrhu korišćene su sledeće baze podataka: VDS (vidi na: thttp://www.vds.org.rs), Mreža “Žene protiv nasilja” (vidi na: http://www.zeneprotivnasilja.net/), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM, vidi na: http://tripleacitizens.eu/regional-service-provider/) kao i baza podataka Centra za razvoj neprofitnog sektora (vidi na: http://www.crnps.org.rs/).

78

14

5

27

4

2

3 3

000

Neprofitneinevladineorganizacijekojepružajupodrškuipomoćžrtvama

Skloništa(kojevodeidržavneinstitucijeinevladinsektor)

SlužbazainformisanjeoštećenihlicaisvedokauVišemjavnomtužilaštvu

SlužbaVišegsudazapomoćipodrškusvedocimaioštećenima

Jedinicezazaštitudecežrtavaisvedoka

PravneklinikenaPravnimfakultetima

Nezavisnevladineagencije


54

115. Naosnovuinformacijadobijenihod ispitanika,kontaktiranojejošpetorganizacija.Odukupnogbrojaod141organizacijeodkojihsetražilodapopuneupitnik,78(55,3%)ihjeodgovorilo25.

Grafikon2:Organizacijekojesuodgovorile/nisuodgovorilenaupitnik

26

Saznanja do kojih se došlo tokom istraživanja verifikovana su tokomradionice, na kojoj se od interesnih strana, uzorka pružaoca podrškežrtvama koji su učestvovali u anketi, tražilo da verifikuju i dopunesaznanja i sugestije o unapređenju, kao i daju ideje o pravcima25Od preostalih 63, 20 ih je i dalje obuhvaćeno bazom podataka organizacija koje pružaju podršku žrtvama, na osnovu podataka koje su dostavile nakon što je istraživanje okončano, ili popunjavanjem upitnika ili u telefonskom razgovoru. 2663 organizacije koje nisu odgovorile na anketu, to nisu učinile iz sledećih osnovnih razloga: nisu dobile zvnične instrukcije od nadležnog ministarstva (Ministarstva pravde i Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja) na vreme kako bi mogle da popune upitnik, misija tih organizacija nije povezana s temom istraživnja i žrtve ne čine njihovu ciljnu grupu. Druge nisu dale razlog zašto nisu odgovorile na anketu.

78 (55,3%) 63 (45,7%)

Organizacijekojesuodgovorilenaanketu

Organizacijekojenisuodgovorilenaanketu


55

budućegrazvoja.Učesnicimajedataprilikadaprokomentarišusaznanjadokojihsedošloidarazmotrenačinerazvojauslugaubudućnsoti.ListaučesnikaidnevnireddatisuuprilozimaIIIiIV.


56

PRILOGII–PRIMEREVIDENCIJEORGANIZACIJAKOJEPRUŽAJUPOMOĆŽRTVAMAUBAZIPODATAKAORGANIZACIJA

Primerevidencijeorganizacijakojepružajupomoćžrtvamaubazipodatakaorganizacija

Pregledpo

stojećihorgan

izacijaza

pod

rškužrtvam

auSrbiji

PRILOGIII–

PRIMER

ELE

KTRO

NSK

EVE

RZIJEEV

IDEN

CIJEO

RGAN

IZAC

IJAKO

JEPRU

ŽAJU

PO

MOĆŽR

TVAM

AUBAZ

IPODAT

AKAORG

ANIACIJA

58

PRILOGIV–LISTAUČESNIKANARADIONICI

Istraživanjeorganizacija/institucijakojeradesažrtvamauSrbiji

ViktimološkodruštvoSrbije

30.03.2017.

SPISAKUČESNIKA

1. BojanaTankosić,Dečijeselo,SremskaKamenica,Jedinicaza

zaštitudecežrtavailisvedoka

2. SanjinBužо,VSE

3. AleksandraIvanković,VSE

4. VređaMirko,Centarzazaštitužrtavatrgovineljudima

5. JovanaKrotićČelikić,Astra

6. SlavicaPeković,VišisuduBeogradu,PosebnoodeljenjeSIP

7. StefanRadojčić,Ženskaalternativa,Sombor

8. DraganaJeminović,SigurnakućaPančevo

9. IvanaMilosavljevićĐukić,Centarzazaštituodojčadi,decei

omladine

10. ReljaRadosavljević,Fondzahumanitarnopravo

11. MilkaMalešević,Izkruga,Beograd

12. JasminaNikolić,ViktimološkodruštvoSrbije

13. SanjaĆopić,ViktimološkodruštvoSrbije

14. BejanŠaćiri,ViktimološkodruštvoSrbije

59

PRILOGV–DNEVNIREDRADIONICE

Istraživanjeorganizacija/institucijakojeradesažrtvama(Surveyofvictimsupportservices)

Radionica(Workshop),Belgrade,30.03.2017

• 14.00-14.30Predstavljanjeučesnika(Introductionofparticipants)

• 14.30-14.45Predstavljanjeciljevaprojektairadionice(Introducingaims

oftheprojectandtheworkshop)

• 14.45-15.15Predstavljanjerezultataistraživanja(Presentingsurvey

results)

• 15.15-15.45Predstavljanjeelemenatadirektorijuma

organizacija/institucijakojeradesažrtvama(Presentingelementsof

thedatabaseofvictimsupportservices)

• 15.45-16.00Pauza(Break)

• 16.00-17.00Diskusija(Discussion)

Pitanjazadiskusiju:

1. DalirezultatiistraživanjaodražavajupravusituacijuuSrbiji?

2. Koje organizacije se smatraju organizacijama koje pružaju opšte

usluge žrtvama tj. organizacije koje pružaju pomoć žrtvama svih

vrstakriminaliteta,uključujućiiženeimuškarce?

3. Kako tumačite podatke o broju organizacija koje pružaju opšte

uslugežrtvama?

4. Da li bi baza podataka organizacija koje pružaju pomoć žrtvama

trebalo da uključii i druge organizacije bez obzira što nisu

učestvovaleuistraživanju?

5. Kako bi baza podataka trebalo da izgleda da bi se zadovoljile

potrebežrtavaaliipotrebepružaocapodrškežrtvama?

6. Kako poboljšati saradnju između organizacija za podršku žrtvama

kakobiseomogućilaadekvatnaiboljapodrškažrtvama?

7. Kako vidite budućnost podrške žrtvama? Direktiva 2012/29/EU

ohrabruje zemlje članice da uspostave nacionalni sistem podrške

žrtvama. Imajući to u vidu, da li smatrate da bi trebalo da se

uspostavi nacionalni sistem podrške žrtvama kao mreža

60

organizacija ili bi primena nekog drugog modela/strategije bila

primerenija?

8. Dalisuorganizacijezapodrškužrtvamaspremnezauspostavljanje

nacionalnogsistemazapodrškužrtvamaubliskojbudućnosti?

61

PRILOGVI–UPITNIK

Oorganizaciji/instituciji

1. Nazivorganizacije/institucije:

2. Imeiprezimekoordinatorke/koordinatorailikontaktosobe(ovajpodataknećebitijavnodostupan):

3. Adresa:

5. Brojtelefonanakojižrtvemogudadobijupomoćipodršku:

6. E-mail:

7. Website:

8. Kadajeosnovanaorganizacija?

9. KojijepravnistatusVašeorganizacije?

• Udruženjegrađana(NVO)

• Državnainstitucija

• Državniorgan/deodržavnogorgana(jedinicadržavnogorgana)

• Nezavisnotelo

• Drugo___________________________

10. Kojajemisijaorganizacije/institucije?

62

11. Dalistesaglasnidasenaprediznetipodaciučinedostupnimjavnosti?

• Da,svi(prećinapitanjebr.12)

• Da,samoneki

• Ne,svi(prećinapitanjebr.12)

11a.Naveditekojepodatkeneželitedaučinimodostupnimjavnosti:

Pomoćipodrškažrtvama

12. DaliVašaorganizacijapružapomoćipodrškužrtvama?

• Da(prećinapitanjebr.13)

• Ne

12a.DalijeVašaorganizacijapružalapomoćžrtvama?

• Da

• Ne

12b.DokadajeVašaorganizacijapružalapomoćipodrškužrtvamaizbogčega

Vašaorganizacijavišenepružapomoćipodrškužrtvama?

12c. Ukoliko imate saznanja o organizacijama/institucijama u Vašem mestu,

opštini, okrugu, za koje znate da pružaju podršku žrtvama, a sa kojima

sarađujete, i koje je, po Vašem mišljenju, značajno obuhvatiti ovim

istraživanjem,naveditenjihovoimeikontaktpodatkekakobismomoglida

ihkontaktiramo:

(prećinakrajanketeukolikoVašaorganizacijanepružapomoćipodrškužrtvama)

13. OdkadaVašaorganizacijapružapomoćipodrškužrtvama(naveditegodinu)?

14. DabidobilepomoćipodrškužrtvesemoguobratitiVašojorganizaciji:

• Radnimdanima

63

• Vikendom

• Radnimdanimaivikendom

UpišiteVašeradnovreme:

14a.Daliorganizacijaimamobilnetimovekojiizlazenaterenipružajupomoći

podršku?

• Da

• Ne(prećinapitanjebr.15)

Upišiteradnovrememobilnihtimova

15. DalisupomoćipodrškakojunudiVašaorganizacijanamenjenisvimžrtvamabez obzira na ono što im se dogodilo, pol, starost, nacionalnu ili verskupripadnostidrugaličnasvojstvažrtve(opštaslužbazažrtve)?

• Da

• Ne16. PomoćipodrškakojunudiVašaorganizacijadostupnaje:

• Svimosobamabezobziranapol/rod

• Samoženama

• Samomuškarcima17. PomoćipodrškakojunudiVašaorganizacijadostupnaje(mogućisuvišestruki

odgovori):

• Svimosobamabezobziranastarost

• Osobamamlađimod14godina

• Osobamaod14do18godina

• Osobamastarijimod18godina18. PomoćipodrškakojunudiVašaorganizacijadostupnaje(mogućisuvišestruki

odgovori):

• Svimžrtvamabezobziranaličnasvojstvaidrugekarakteristike

• Pripadnicimanacionalnihgrupa,uključujućiRome

• Izbeglicama,internoraseljenimlicima,migrantima,tražiocimaazila

• Osobamasinvaliditetom

• Osobamakojeimajuproblemsalkoholom/narkomanijom

• LGBT

• Drugo______________

64

18a.AkoVašaorganizacijapružapomoćipodrškupojedinimnacionalnim

grupama,naveditekojim:

19. KojimžrtvamasunamenjenipomoćipodrškakojupružaVašaorganizacija(mogućisuvišestrukiodgovori)?

• Svimžrtvamabezobziraštaimsedogodilo

• Žrtvamanasiljauporodici

• Žrtvamatrgovineljudima

• Žrtvamanasiljanaradnommestu

• Žrtvamaseksualnognasilja

• Žrtvamaimovinskogkriminaliteta(provala,razbojništvo,krađaislično)

• Žrtvamaproganjanja

• Žrtvamazločinaizmržnje

• Žrtvamaratnihzločina

• Žrtvamavršnjačkognasilja

• Drugo________________20. Da liVašaorganizacijapružapomoć ipodrškunekimdrugimgrupamapored

žrtava (npr. učiniocima krivičnih dela, bivšim osuđenicima, beskućnicima,migrantimaisl.)?

21. DaliVašaorganizacijapružapomoćipodrškučlanovimaporodice(supružnici,osobe koje žive sa žrtvom u zajednici u okviru zajedničkog domaćinstva,srodnicipodirektnojliniji,braća,sestre,iosobezakojeseosobastara),osobačijajesmrtdirektnoprouzrokovanakrivičnimdelom?

• Da

• Ne

21a.DaliVašaorganizacijapružapomoćipodrškučlanovimaporodicežrtavakoje

supretrpelepovredeištetukrivičnimdelom?

• Da

• Ne22. KojigeografskiprostorpokrivaradVašeorganizacije:

• CeluteritorijuSrbije

• Teritorijupokrajine(Vojvodina)

• Lokalno(samomesto/gradukomejeorganizacija)

• Region,odnosnookrugukomejeorganizacija

• Drugo______________________23. KakožrtvedolazedosaznanjazaVašuorganizaciju(naveditedočetiriključna

načinanakojižrtvedolazedosaznanjazaVašuorganizaciju)?

65

• Putemusmenepreporukeodstranepolicije

• Putemusmenepreporukeodstranesudije

• Putemusmenepreporukeodstranetužioca

• Putemusmenepreporukeodstraneadvokata

• Putem usmene preporuke od strane centra za socijalni rad ili nekedrugesocijalneslužbe

• Putemusmenepreporukeodstranenevladineorganizacije

• Putem usmene preporuke od strane zdravstvene ustanove (domzdravlja,bolnicaislično)

• Našlisuinformacijunainternetu

• Znajuzanasposredstvommedija

• Preko informativnog materijala Vaše organizacije koji dobijaju izsuda/tužilaštva

• Preko informativnogmaterijalaVašeorganizacije, koji je dostupanudrugim organizacijama i institucijama (policiji, centrima za socijalnirad,zdravstvenimustanovama,sudovima,školamaislično)

• Drugo______________________24. ŽrtvemogudakontaktirajuVašuorganizaciju(mogućisuvišestrukiodgovori):

• Direktno

• Putemupućivanjaodstranedrugeorganizacije/institucije

• Drugo_________________

24a.AkožrtvemogudirektnodakontaktirajuVašuorganizaciju,nakojinačin?

(mogućisuvišestrukiodgovori)

• Putemtelefona

• Dolaskomuprostorijeorganizacije

• E-mail

• Popunjavanjemformularanainternetstraniciorganizacije

• Putemon-linekomunikacije(on-linechat)

• Nemogudirektno

• Drugo____________________

24b.UkolikoVasžrtvenekontaktirajudirektno,navediteprekokoje

organizacije/institucijemogudadođudoVas:

25. Kojeoblikepomoćiipodrškenuditežrtvama(mogućisuvišestrukiodgovori)?

66

• Emocionalna podrška i savetovanje (osnaživanje, razumevanje,poverenje)

• Psihološkapodrška(psihološkosavetovanje)ipsihoterapija

• Informacije

• Pravnisaveti

• Pisanjepodnesaka

• Zastupanjenasudu

• Pripremazaprisustvovanjesuđenju

• Odlazaksažrtvomnasudipodrškanasudu

• Pomoćukontaktusadrugiminstitucijama

• Priprema za učešće i podrška u restorativnim procesima (npr.medijaciji)

• Upućivanjenadrugerelevantnespecijalizovaneslužbe

• Praktična pomoć (npr. popunjavanje obrazaca, pozivanjeosiguravajućihdruštava)

• Finansijska pomoć (npr. urgentna materijalna pomoć, plaćanjeproduženogboravka,hrane)

• Medicinskapomoć

• Smeštaj

• Procenarizikazažrtvu

• Drugo____________________26. Ako Vaša organizacija pruža žrtvama informacije, navedite koju vrstu

informacijapruža(mogućisuvišestrukiodgovori):

• Informacije o mogućim psihološkim reakcijama i dinamici oporavkažrtvenakonpretrpljenogkrivičnogdela

• Informacijekojeseodnosinapravažrtavainačinnjihoverealizacije

• Informacije vezane za učešće u krivičnom ili drugom sudskompostupku

• Informacije u vezi sa praktičnimpitanjima koja proističu iz krivičnogdela

• Informacijeuvezi sa rizikom iprevencijomsekundarne iponovljeneviktimizacije

• Informacijeodrugimrelevantnimspecijalizovanimslužbama

• Organizacijanepružainformaciježrtvama

• Drugo_____________________27. Na koji način Vaša organizacija pruža pomoć i podršku žrtvama (mogući su

višestrukiodgovori)?

• Telefonom

• Neposrednimkontaktomirazgovorom

• Putempisama

67

• Puteme-maila

• Prekointernetstraniceorganizacije

• Putemsocijalnihmreža

• Drugo__________________

27a.AkoVašaorganizacijapružapomoćipodrškužrtvamaprekointernetstranice,

nakojinačinsetočini?

• Popunjavanjemformularanainternetstraniciorganizacije

• Putemon-linekomunikacije(on-linechat)

• Organizacija ne pruža pomoć i podršku žrtvama preko internetstranice

27b.Daliimatemogućnostbrzognapuštanjastraniceukolikopružatepomoći

podrškuonline?

• Da

• Ne

• Nepružamoonlinepomoćipodršku28. DalisuuslugebesplatnezaosobekojeVamseobratezapomoćipodršku?

• Da(prećinapitanjebr.29)

• Ne

28a.Akoseuslugeplaćaju,navestiukojimslučajevima:

Evidencija/dokumentacijaožrtvama

Pitanjakojasledebićeobrađenasamozapotrebenaučno-istraživačkogradaineće

bitijavnodostupne.

29. Da li vodite evidenciju/dokumentaciju o žrtvama koje Vam se obraćaju zapomoć?

• Da


29a.Daliprimenjujetepolitikuzaštitepodatakaoličnosti?

• Da

• Ne

68

29b.Daliprimenjujetepolitikuzaštiteinteresadece(do18godina)?

• Da

• Ne29c.Daliprimenjujetepolitikunediskriminacije?

• Da

• Ne30. KolikožrtavajekontaktiraloVašuorganizacijuu2016.godini?

31. KolikojeukupnožrtavadobilopomoćipodrškuodVašeorganizacijetokom2016.godine?

32. KolikoženažrtavajedobilopomoćipodrškuodVašeorganizacijetokom2016.godine?

33. KolikomuškaracajedobilopomoćipodrškuodVašeorganizacijetokom2016.godine?

34. Kolikodecedo14godinajedobilopomoćipodrškuodVašeorganizacijetokom2016.godine?

35. Kolikodeceod14do18godinajedobilopomoćipodrškuodVašeorganizacijetokom2016.godine?

Zaposleni/volonteriinačinfinansiranja

36. KolikoimatezaposlenihlicauVašojorganizaciji/instituciji(licakojasuangažovanapougovoruoraduilinekomdrugomugovorunaosnovukogadobijajunadoknaduzaraduorganizaciji?

37. KolikoimatevolonterauVašojorganizaciji/instituciji?

38. Dalisuzaposleniprošliobukuzaradsažrtvama?

69

• Da

• Ne(prećinapitanjebr.39)38a.Kojuobukusuprošlizaposleni?

38b.Kojedržaoobukezazaposlene?

39. Dalisuvolonteriprošliobukuzaradsažrtvama?

• Da


39a.Kojuobukusuprošlivolonteri?

39b.Kojedržaoobukezavolontere?

40. KojijeizvorfinansiranjaVašeorganizacije(naveditedočetiriključnanačinafinansiranja)?

• Država(budžetskasredstva)

• Lokalnasamouprava(481-dotacijenevladinimorganizacijama;472-uslugesocijalnezaštite;drugiizvori)

• Donacijeizinostranstva

• Donacijeuzemlji

• Članarina

• Nemafinansiranja/radjevolonterski

• Drugo______________________

Ostalo

41. Naveditedrugeorganizacije/institucijeusvommestu,opštini,okrugu,zakojeznatedapružajupodrškužrtvama,asakojimasarađujete,ikojeje,poVašemmišljenju,značajnoobuhvatitiovimistraživanjem,kakobismomoglidaihkontaktiramo.Navedite,akoimate,njihovekontaktpodatke:

KRAJANKETE

Mnogovamhvalanaučešćuuanketi!

Akoželitedabudeteinformisaniorezultatimaoveankete,molimoVasdaostavite

svojeimeiemailadresu:

Navediteakoimatedodatnesugestijeikomentare:

overview of existing victim support services in … of existing...usluge podrške koje već postoje....

Documents