Osnovne funkcije raunara

Osnovne funkcije raunara

1,prihvatanje ulaza

-Prihvatanje podataka iz spoljanjeg sveta

2.Obrada(procesiranje) podataka

-obavljanje aritmetikih ili logikih operacija

(donoenje odluka) nad podacima

3.formiranje izlaza

-dobijanje informacija i slanje informacija u spoljanji svet

4.memorisanje informacija

-slanje i skladitenje informacija u memoriju raunara

1)Osnovne komponente hardvera

1.ulazni ureajiTastatura,Mi,Skeneri,itai bar koda,Mikrofon,Kamera ,Joystick2.Izlazni ureaji

Monitor,tampa,Projektor, Zvunici

Ploter-ureaj koji iscrtava slike ili dijagrame pod kontrolom raunara. esto se koriste i za iscrtavanje planova, nacrta, mapa, grafikona. I primarno se koriste u CAD i programima za tehniko crtanje. Njihova prednost je to mogu raditi sa velikim formatima papira i velikom rezolucijom.

3. centralna jedinica za obradu

Procesor,Matina ploa,Memorija,Grafika, zvuna, mrena, tv kartica,Modem,Jedinica za napajanje.MEMORIJE I MEMORIJSKI UREAJI

-Primarna memorija:RAM(Random Acess Memory)

-Sekundarna memorija: memorijski ureaji koji slue za dugotrajno skladite podataka

vrsti diskovi

Cd i dvd jedinice

Blu-ray ureaji (naslednik dvd)

Flash memorije

Flopi disk, zip ureaj

Magnetne trake

Hardver (hardware, computer hardware)

-opipljivi deo raunara

Hardver se mnogo ree menja nego softver

Mogunosti raunara u najveoj meri zavise od hardvera i njegovog kvaliteta(performanse).

Predstava informacija u raunaru

Informacija:

Obraeni podaci koji daju novo znaenje

Bilo ta to moe biti predmet komuniciranja

Informacije se pojavluju u mnogim oblicima

Rei, brojevi, slike

Audio, video, animacije

Podaci: su injenice, podaci, dogaaji.BINARNI BROJNI SISTEM

Raunarske informacije su digitalne

-Bit ili binarna cifra

Najmanja jedinica informacija

Moe da ima samo dve vrednosti: 1 ili 0

Moe da predstavlja brojeve, kodove ili naredbe

-Bajt skup od 8 bita (niz od 8 nula ili jedinica)

Korienjem dva simbola, 0 i 1, svi brojevi mogu biti predstavljeni i nad njima se mogu obavljati proizvoljne aritmetike operacije

-bilo koji broj se moe posmatrati kao komponente svojih pozicionih vrednosti od kojih je svaka stepena dva

-19 se predstavlja binarno sa 00010011

Brojevi zapisani sa bitima

Binarni brojevni sistem

-oznaava sve brojeve kombinovanjem samo dve binarne cifre

Decimalni brojevi se mogu konvertovati u binarne i obrnuto

Obrada binarnih brojeva je potpono skrivena od korisnika raunara.

Kodiranje

ASCII

Najee korieni kod

American Standard Code For Informationd Intercharge

8 bita = 256 jedinstvenih znakova

2 na osam=256

Iz ascii koda karakteri odgovaraju decimalnim brojevima i oni se pretvaraju u binarni.

Instrukcije programa su u binarnom zapisu

-sauvani programi se smetaju kao skupovi bita

-programske instrukcije su prezentovane u binarnoj notaciji kao odgovarajui kodovi instrukcija.

Osnovni nedostatak u binarnom predstavljaju brojeva je predugaak zapis broja.

U raunarskim sistemima najee koristi heksadecimalni sistem predstavljanja brojeva.

Heksadecimalni brojni sistem-16 cifara

Primeri:

0100 0001 b= 41 h

10100111b=A7h

Obeleavanje

b-bit

B-bajt

TERA

GIGA

MEGA

KILO

HEKTO

DEKA

DECI

CENTI

MILI

MIKRO

NANO

PIKO

Bajt = 8 b

Kilobajt (KB) = 1024 B=210B

Megabajt (MB)=1024 KB=210 KB

Gigabajt GB=1024 MB=2 10MB

Matina ploa

Sistemska ploa-motherboard

Povezuje komponente i omoguava komunikaciju izmeu delova raunara

Od matine ploe zavise:

-performanse

-tip procesora koje podrava (AMD, Intel)

Integrisane komponente

-kontroler za zvuk, graviku, LAN ip, USB prikljuak, flopy kontroler.

CPU-Central processing unit

CPU (mikroprocesor)

-Poluprovodniki ip

Interpretira i izvrava programske instrukcije

-Nadgleda aritmetike i logike operacije nad podacima

-broj tranzistora u jednom ipu se udvostruava na svakih 18 meseci.

Komunicira sa svim ostalim delovima raunara indirektno preko memorije

-BIU-Bus Interface Unit

Izvravanje instrukcija

-EU-Execution Unit

ALU-arithmetic Logic Unit

-Kompleksan skup elektrinih kola, sastoji se od stotina miliona tranzistora i dioda.

Registri

Registri opte namene-privremeno uvanje rezultata

IP-Instruction pointer registar sadri adresu sledee instrukcije koju BIU treba da pernese iz memorije u procesor

PSW-processor status Word, registar slui da zapamti nekoliko bitnih osobina poslednjeg rezultata dobijenog iz ALU da zapamti odreena setovanja procesora.

Koraci koje obavlja CPU

Prihvatanje (fetch)naredbi iz RAM-a.

itanje odataka iz RAM-a, ako se zahteva u naredbi (reading)

Dekodiranje naredbi(decoding)

Izvrenje naredbe(executing)

Upis rezultata obrade u MEM ili periferijsku jedinicu (writing).

Pipelining

Pre nego to procesor zavri sa obradom prve instrukcije zapoinje se obrada naredne.

Omogueno poveanje brzine obrade instrukcija.

Standardna karakteristika procesora.

Kompatibilnost

Softver nije neophodno kompitabilan sa svakim CPU.

-Softver napisan za PowerPC familiju procesora ugraenih u Macintosh raunare ne radi na intelovim procesorima.

-Softver napisan za Linux ne radi pod Windows-on.

Oba sistema rade na PC-u sa Intelovim mikroprocesorima.

CPU u okviru iste familije po pravilu su kompatibilni unazad.

-Noviji procesori mogu da izvravaju sve instrukcije koje se izvravaju na starijim modelima

Instrukcije se izvravaju i na starijim modelima.

Performanse

Aplikacije zahtevaju bre maine u cilju postizanja zadovoljavajuih rezultata.

Ukupne performanse raunara su odreene sa:

-brzinom takta (clock speed) procesora

Izraava se gigahercima

(1ghz=milijarda taktnih ciklusa u sekundi)

-Arhitekturom i duinom rei procesora

Radne stanice i serveri koriste 64-bit procesore

Veina PC-a koriste 32-bit procesore

Neki ugraeni (embedded) i raunari posebne namene koriste jo uvek 8 i 16-bitne procesore.

Tehnike za poveanje raunarske moi su:

-paralelno procesiranje

-server klasteri (klaster je skup umreenih raunara koji rade zajedno na istom poslu)

Magistrale, portovi i periferije

Na matinoj ploi raunara informacije se prenose izmeu pojedinih komponenti preko skupa veza koje se zovu sistemska magistrala(system buses ili samo buses).

SLIKA 1

MEMORIJA

RAM-Random access memory

-Dinamika-zahteva osveavanje sadraja tokom rada

-statika-zahteva stalno napajanje

ROM:Read only memory

PROM:sadraj se moe upisati jedanput

EPROM:moe se brisati ultraljubiastom svetlou

EEPROM:moe se brisati elektrino

Flash:dozvoljava viestruki upis.

RAM(random access memory) mermorija sa sluajnim pristupom

-poluprovodnika komponenta

-koristi se za privremeno memorisanje programskih instrukcija i podataka

-jedinstvene adrese, podaci se mogu smestiti u bilo koju lokaciju

-brz pristup(itanje i upisivanje)

-informacije ne ostaju memorisane kada se iskljui napajanje.

Raunarka memorija

-ROM (read-only memory)

Podaci se memoriu permanentno.

-Fle memorije

Koriste se u telefonima, pejderima, prenosivim raunarima...

Mogu je viestruki upis.

Sadraj se uva u odsustvu napajanja.

SLIKA 2

Raunarska memorija

CPU registri

-privremene lokacije za meurezulte i tekue instrukcije.

Ke memorija

-brza memorija izmeu CPU i RAM za podatke koje CPU esto trai, otprilike 1 MB.

RAM

-Read/write memorija za prihvatanje podataka i instrukcija programa koji se izvrava, otprilike 256, 512, 1024 MB.

Sekundarna memorija

-masovna memorija sa podacima i programima, otprilike 200 GB.

Hardver-zakljuak

Raunari manipuliu sa sekvencama i bita-binarnim reprezentima informacija.

C/PU izvrava programske instrukcije koje su takoe kodirane kao nizovi bita, obavljajui raunarske i logike operacije kojima se ulazni podaci transformiu i izlaze.

Nisu svi CPU meusobno kompatibilni.

CPU koristi

-RAM kao privremenu memoriju za instrukcije i podatke

-ROM sadri nepromenljive informacije koje slue kao refereentni materijal za CPU u toku izvravanja programskih instrukcija

CPU radna memorija, kontroleri, generatori taktova itd se nalaze na matinoj ploi i povezani su odgovarajuim magistralama.

OSNOVE SOFTVERA

Ciljevi:

-podela softvera na tri osnovne kategorije i njihovi odnosi

-odnos izmeu algoritama i softvera

-faktori koji ine primenu raunara korisnim alatom

-uloga operativnog sistema u savremenim raunarskim sistemima

-pregled evolucije korisnikog interfejsa od ranih mainskih jezika programiranja do futuristikih interfejsa tipa virtuelne realnosti.

Program(softver)

Skup instrukcija koje se nalaze u memoriji i koje upravljaju hardverom tako da obrade zahteve korisnika

Promenom programa faunam moe da menja posao koji obavlja sa istim hardverom.

Program se pie (sastavlja) u koracima

-svaki korak reava po jedan deo problema.

Bugs-greke u softveru, zbog kojih program ne daje oekivane izlaze.

PROGRAM I ALGORITAM

Raunar obavlja jednostavne aritmetike i logike operacije nad podacima.

Navedene operacije se izvode brzo i tano

Program:skup instrukcija u ijoj osnovi su jednostavne aritmetike i logike operacije.

Algoritam:skup procedura korak po korak kojima se reava odreeni posao(poslovni proces)Posao programera:

-algoritam realizovati u nekom programskom jeziku

-dodati detalje i komentare...

-definisati procedure testiranja

-ispraviti eventualne greke u sofftveru-debugging.Raunarski jezik

Mainski jezik:numeriki kodovi koji reprezentuju instrukcije

-ADD, SUB, INC, MOV, AND, XORProgramski jezici:programski jezici visokog nivoa, nalaze se izmeu maiunskog jezika i prirodnog ljjudskog jezika (C, C++, Java, Visual Basic...)Kompajleri: prevodioci jezika viskokog nivoa u mainski jezik

Drajveri:mali programi za upravljanje komponenata raunara (HD,mia, tastature...)

Grafiki programi, CASE alati...:koriste se na jednostavan nain, da bi se zaobila kompleksna sintaksa programskih jezika.

Osnovna podela softvera:Osnovne kategorije programa (softvera)

Sistemski softver

-koordinira rad hardvera i niz drugih poslova ''iza scene''

-korisnici raunara retko primeuju njegov rad Aplikativni softver

-alat za pomo raunarskim korisnicima u reavanju realnih sistemskih programa.

Kompajleri i drugi programi za prevodjenje

-omoguavaju programerima kreiranje novog softvera

Usluni programi (utility)

-administratorski programi za popravke i pomone funkcije softvera (programi za zatitu)

Drajveri

-mali programi za upravljanje komponentama raunarskog sistema.

Operativni sistem obavlja:

-komunikaciju sa periferijama

-koordinaciju konkurentskog proesiranja-multitasking

-monitorisanje resursa, evidencija bezbednosnih mehanizama

-upravljanje aplikativnim programima, podacima i CPU aktivnostima

-koordinaciju mrenih komunikacija

-upravljanje memorijom.

Aplikativni softver Korisnike aplikacije

-softver za voenje raunovodstva, grafiki programi, multimedijalni alati, edukacija, igre, (MS office, adobe, visio)

Primena aplikacija-aplikativnih programa

-daje vienamensku dimenziju raunaru

Svojstva aplikativnih programa

-izgraeni su na bazi vizelnih metafora alata iz realnog sveta

-proiruju ljudske mogunosti u nekom pogledu

-povezuju korisnika i operativni sistem.

Softverski proizvodi:

Razlikuju se od drugih proizvoda

-dokumentacija

-upgrading(nadogradnja)

-kompatibilnost

-disclaimers(odricanje od odgovornosti)

-licenciranje

-distribucija

Klasina dokumentacija:

-tampana dokumenta za instalaciju, uputstva itd.

Dokumentacija softvera

-tutorial manual

-reference manual

-help fajlovi

-on-line helpovi

Upgrading(poboljanje) softvera-Veina programa se lako koristi (standardni su)

-advanced features programa-zahtevaju uputstva

-proizvoai popravljaju svoje proizvode, uklanjaju bagove i dodaju nove karakteristike (features)

-novi programi se izdaju svake godine

-korisnici mogu transformisati dati program u novu verziju (upgrade) plaanjem odgovarajue takse proizvoau datog softvera

-manje izmene se oznaavaju decimalnom takom (win 3.11)

-vee izmene se oznaavaju sledeim brojem (win 95)

-nestandardne oznake npr. Kod windows verzija OS (win xp)

Kompatibilnost

-obezbeuje konkretan rad softvera na datom hardveru, OS-u i periferijama

-programi napisani za jednu vrstu raunara(IBM) mogu da ne rade na drugom tipu raunara (Mac).

-podravaju prethodne verzije

Odricanja (disclaimers)

-Proizvoai softvera ograniavaju svoju odgovornost za mogue probleme u funkcionisanju softvera, prodajui ga ''kao to jeste''.

Licenciranje:

-zatita autorskih prava proizvoaakomercijalnog softvera.

-zabranjuje se nelegalno kopiranje u cilju dalje distribucije

-korisnik ne kupuje program ve softversku licence

-volume licence:ograniava broj instalacija

Copyright:

-zatien softver koji se ne sme nelegalno kopirati I distribuirati

Physically copy protection:

-zatita diskova I ureaja od nelegalnog korienja softvera.

Distribucija licenciranih softvera:

-direktna prodaja, partneri

-malprodajne prodavnice

-kataloke porudbine potom, demo verzije

-web sajtovi (e-knjiare)

Softveri nezatieni autorskim pravima:

Free of cost(besplatni)-public domain software

Shareware-dozvoljava se testiranje, vremenski su ogranieni, sa ogranienim mogunostima.

Integrisani softverski paketi:

-obuhvataju vie aplikacija dizajniranih tako da rade zajedno

-omoguavaju automatsko prebacivanje podataka izmeu pojedinih modula.

-cena im je nia u odnosu na kupovinu pojedinanih aplikacija

-koristi se isti tip komandi u svakom od modula(primer: Microsoft Office 2003/2007

Popularni integrisani paketi, AppleWorks I MS works, po pravilu ukljuuju:

Procesiranje teksta

Baze podataka

Tabelarnu obradu

Grafiku obradu

Komunikacije (web browser)

Module za upravljanje personalnim informacijama(personal information management-PIM) outlook

Paketi vie aplikativnih softvera mogu se prodavati I kao zasebni programi.

Microsoft office system-najpopularniji aplikativni paket obuhvata:

-word (program za obradu teksta)

-excel (tabelarni program)

-power point(program za grafike prezentacije)

Access(baze podataka)

Outlook(program za upravljanje personalnim informacijama I e-potom)

Vertikalno trite I specijalizovani softver (custom applications)

-cena ovog softvera je mnogo vea od aplikacija namenjenih masovnom tritu (npr. Razvojni softver alati)

-softver prilagoen datom poslu

Medicinski rauni

Biblioteki katalozi

Softver za referenciranje u pravnim poslovima

Upravljanje restoranima

Softverske potrebe pojedinanih klijenata

Sistemi za upravljanje sadrajem

Usluni programi I drajveri ureaja

1. usluni(korisni)programi

-alat za odravanje sistema I ispravljanje svega onoga ta operativni system nije automatski uradio.

-pomo korisnicima:

Kopira fajlove izmeu memorijskih jedinica

Popravlja oteene fajlove na disku

Prevodi fajlove u formu pogodnu za itanje pomou drugih programa

titi od virusa I drugih potencijalno opasnih programa

Komprimuje fajlove tako da zauzimaju manje prostora na disku

Obavlja I druge vane zadatke.

Drajveri ureaja:

-mali programi koji omoguavaju ulazno-izlaznim jedinicama, kao to su tastatura, mi, tampa, da komuniciraju sa raunarom..

-ukljueni su ili u OS ili su pridodati uz periferijske jedinice na disketi ili CD-u.

Symantec Norton Utilities je popularni korisniki paket koji obuhvata softverske alate za obnavljanje oteenih fajlova, popravljanje oteenih diskova I poboljanje peformansi diska.

Microsoft Windows

-na poetku windows je bio vrsta programa poznatog kao ljuska (shell) koji predstavlja grafiko lice MS-DOS-u

-sa Windows 95 Microsoft prelazi na potpuno novi OS koji retko pokazuje svoje MS-DOS poreklo

-Poslednja verzija windowsa nema vie nikakve veze sa DOS prolou:xp, vista

Interaktivnost korisnika sa OS obezbedjuje:

-interfejs komandne linije (dos)

-GUI interfejs (windows desk top PC)

Upravljanje datotekama

-fajlovi mogu biti razbacani po sistemu (fragmentovani) to upravljanje ini tekim

-jedno od reenja je logika organizacija fajlova

-I windows I Mac podravaju pojam zajednikih sistemskih foldera sa samoobjanjavajuim imenima:

My documents.

My pictures

My music.

Trans-platformske aplikacije :

Programi koji su raspoloivi u slinim verzijama za vie razliitih platformi

-office

-photoshop

Mekinto korisnici mogu da kupe softverske emulatore koji

-simuliraju windows mainu na mekintou

-prevode sve windows instrukcije u mekintoove ekvivalente.

Budue aplikacije e biti vezane za mreno okruenje nego za pojedinane desktop raunare.

-microsoft. NET strategija

-java je raunarski jezik nezavisan od platforme razvijen od strane sun Microsystems za upotrebu u multiplatforskom mrenom okruenju

-mreno raunarstvo (grid computing)

Korisniki interfejs

Disk operativni sistem

-MS-DOS u kome se interakcija korisnika obavlja kara karakternim znacima (slovima, brojevima, simbolima)

-interfejs preko komandne linije (komande se ukucavaju)

-interfejsi u formi menija-komande se biraju iz lista prikazanih na ekranu (menu driven interface)

Grafiki korisniki interfejs (GUI graphical user interface)

-to je disk operativni sistem u kome korisnik interreaguje sa raunarom pomou mia

-mac os, windows

Razvoj MS DOS

Od 1981 do 1994 postojale su razne verzije dos-a.

1995. pokrenuo rane windows operativne sisteme.

Pregled OS

-MS DOS

WINDOWS 3,1/3,11/95/98

WINDOWS nt 3,51/4,0

WINDOWS 2000/XP/VISTA

UNIX/LINUX

MACINTOSH

Windows NT 3,1 & 3,5

-objavljen 1994

Dodato vie bezbednosnih karakteristika

Microsoft-ovi izbor za visoko zahtevne sisteme

Mnogo elastinije (lake se ooporavlja) fajl sistem

Isti GUI kao Windows 3,1 i 3,11

Nije imao potrebu za instaliranjem DOS-a.

Windows XP

Objavljen oktobra 2001

Zamenio 95/98/NT

64-bitna verzija na raspolaganju

Specijalizovane verzije(media center, tablet pc)

Poboljsana bezbednost(ugradjen firewall)

Zahteva ''activation''.

Windows Vista

Objavljen januara 2007

Novi GUI(Aero)

-3D izgled i oseaj

Pet 'verzija' (home basic, home premium, business, enterprise, ultimate)

Znaajne bezbednosne karakteristike (BitLocker i Drive Encryption

-moe se ifrovati ceo disk.

Windows CE/Pocket PC

Namenjen za trite depnih i prirunih raunara

Ima izgled i oseaj 95 i NT

V1.0 objavljena novembra 1996

V2.0 objavljena 1998

V3 objavljena juna 2000

Poznat kao pocket pc septembra 2001

Unix

Primarno se nalazio u naunom ili istraivakom okruenju

Postoje brojne verzije

Ovo je vie-korisniki OS za vie istovremenih zadataka (multytasking).

Operativni sistemNeki raunari poseduju OS u potpunosti u ROM-u (BIOS)

Drugi raunari samo jednim delom imaju OS u ROM-u.

Ostatak operativnog sistema se uitava u memoriju kroz proces koji se zove booting, koji se deava svaki put kada se raunar ukljui.

Vie butabilni OS:

Omoguava korisniku da imaju vie od jednog OS na istom raunaru

Kod startovanja operater selektuje koji instalirani OS e koristiti

Samo jedan OS u isto vreme moe raditi osim u sistemu virtuelnih maina.

Uslov:svaki OS na posebnoj particiji!

Perspektive

Naredni korisniki interfejsi e biti zgraeni na bazi novih pionirskih tehnologija kao to su:

-interfejsi na prirodnom jeziku

-inteligentni agenti

-virtualna realnost (avatara)

WIMP (windows, icons, menus, and pointing devices) interfejsi

-lake za uenje i korienje nego interfejsi zasnovani na tekstu

SILK interfejsi ukljuuju mnoge pionirske tehnologije u razvoju korisnikih interfejsa i softvera: govor i jezik, slika, znanje.

Softver zakljuak-

Osnovna podela softvera je

1.Sistemski softver koordinira rad hardvera i obavlja poslove iza scene koji se retko primeuju.

2.Softverske aplikacije slue kao produkcioni alati za pomo kompjuterskim korisnicima u reavanju razliitih problema

3.Prevodioci i drugi programi koji omoguavaju programerima da kreiraju nove programe.

Integrisani soft paketi nude vie programa za obavljanje kompletnog posla. Omoguavaju jednostavnu prenosivost podataka izmeu sebe.

Nove tehnologije nalaze primenu u buduim aplikacijama sa poboljanim interfejsima (SILK).

MULTIMEDIJA, GRAFIKA, DIGITALNA MEDIJACiljevi:

definisati pojam i terminologiju multimedija

uporediti vie razliitih tipova, grafikih programa koje koriste umetnici, fotografi, idzajneri i ostali

objasniti kako raunari menjaju nain rada amatera i profecionalaca u oblasti videa, animacije, audija i muzike

opisati vie naina na koji se raunari koriste u kreiranju multimedijalnih sadraja za potrebe umetnosti, zabave, edukacije i poslovanja.

Objasniti odnos izmeu hipermedija i multimedija kroz praktinu primenu

Prezentovati dananje i budue primene multimedijalne tehnologije.

Multimedija:

Sklop razliitih vrsta informacija koja naa ula primaju sveobuhvatno, lako dostupno.

Veoma popularna u svim oblicima komunikacija: na poslu, u obrazovanju, nauci, umetnosti i linoj upotrebi. Postala je sastavni deo savremenog ivota.

Elektronski sadraj:

Daleko kompleksniji i sadrajniji od papirne forme, zvuka ili slike.

Daleko se lake pakuje na digitalnim medijima

Internet, CD i DVD, mobilni telefoni, TV.

Multimedija(POREKLO REI)

Poreklo rei

-''multi''-mnogobrojan(latinski multus)

-''media''=''medium''=''intermediary''-posrednik

(latinski medium=''kanal ili sistem komunikacije,informacija ili zabava'')

Znaenje na polju informacija:

-vie posrednika(''multiple intermediaries'') istovremeno meu izvora i odredita informacije.

Viestrukost naina (''multiple means'') na koje se se informacija uva, prenosi, prikazuje ili preuzima.

Povezuje: verbalnu i neverbalnu informaciju.

Ukljuuje:

-tekst, grafiku, animaciju, zvuk i video

-interakciju sa strukturom povezanih elemenata kroz koje se korisnik moe kretati i na koje moe delovati, to prua mogunost izbora.

esto se naziva i hipermedija.

Obuhvata:

-sredstvo prenosa-elektronski medijum kojim se prenosi i snima neki sadraj:projektor, raunar, televizija, internet, mobilni aparati....

-format prikaza informacije(nain prikaza):tekst, slika, zvuk, video, animacija...

Primer:koncert je zapravo multimedijalni sadraj u kome pored izvoaa uestvuju i razni tehniari koji omoguavaju emitovanje slike uz laserske animacije, svetlosne efekte, snimanje i digitalizaciju dogaaja.

ula za opaanje multimedijalnog sadraja:vid i sluh.

Karakteristike multimedije:

Prikaz se sastoji od jednog ili vie elemenata (tekst, slika, video, animacija, govor, zvuk)

Elementi su kombinovani i usklaeni u vremenu i prostoru na nain na koji ljudski mozak lako obrauje informacije.

Kombinacija razliitih medija

-moe pomoi korisniku u procesu usvajanja podataka

-prua mogunost izbora i oblikovanja vlastitog iskustva

Karakteristike:

Linearna i nelinearna multimedija.

Linearni aktivni sadraj tee bez mogunosti uticaja posmatraa i upravljanja, npr.filmovi.

Nelinearni sadraj nudi interaktivnost korisnika sa mogunou upravljanja i kretanja kroz aplikaciju. Npr.kompjuterska igra.

Multimedijalni prikazi:

-uivo(live) prezentacije dozvoljavaju interakciju preko voditelja ili izvoaa

-snimljeni sadraj ima svoj sistem navoenja pomou kojeg se kree kroz materijal, najee preko menija.

Multimedijalni sadraj moe se gledati pomou

-media playera, uivo na bini, preko projektora ili preko prijemnika emitovanog sadraja (televizija, dvd, raunar...)

Pravila multimedije:

-prikazivanje informacija u vie formata koji se upotpunjuju:kako bi sadraj bio to blii korisniku i kako bi drao panju.

-vremenski usklaenost i prostorna povezanost

-koherentnost-elementi treba da su povezani smisaono razumljivo i usklaeno

-individualnost-svaka poruka je prilagoena korisniku.

Zato multimedija

-poveava se sposobnost oveka da primi nove informaije a time, obim, kvalitet i brzina uenja.

-istraivanja pokazuju da se uz pomo samo zvune(audio) stimulacije zapamti oko 20% sadraja, uz audio vizuelnu stimulaciju oko 30%, dok uz pomo interaktivne multimedijske prezentacije dostie 60%.

TEKST

Najei komunikacioni sistem ine rei i simboli.

Vitalni elementi multimedijalnih menija, navigatora i multimedijskih poruka.

Tekstovi u multimediji su kratki i jezgroviti

-itanje na ekranu je zamorno

-Jedna slika govori vie od hiljadu rei.

Koristi se raznovrsna organizacija teksta pomou alata u programu tako da bude zanimljiviji:upotrebom razliitih vrsta slova, razliitog pisma, boje i izgleda, podvlaenjem, bold...

RAUNARSKA GRAFIKA

Terminologija:

Pixeli:sitni beli, crni, sivi ili obojeni elementi od kojih je sainjena slika na ekranu.

Paleta:na meniju alata oponaa realni slikarski pribor sadri i druge alate jedinstvene samo raunare.

Bitmapirana(rasterska)grafika: slike koje pokazuju kako su pikseli preslikani preslikani na ekran/papir

Vektorska(objektno orijentisana) grafika;sadri tane geometrijske podatke:topologiju, koordinate, veze, boju...

Dubina boje: broj bita dodeljen svakom pixelu.

Rezolucija:gustina pixela(na ekranu, tampaa...)

-smanjenje-gube se detalji sa slike

-poveanje-zahteva vise memorije

Dubina boje-primeri

1)Crno-bele slike:

-koriste za pixel dve boje, crnu i belu

-mogu se definisati korienjem samo jednog bita po pikselu

2)U RGB(crvena, zelena, plava) podelu boja za jednostavan crte:

-dovoljna dubina piksela od osam bita (28=256 razliitih boja)

-slike u punoj boji su sa dubinom piksela od 24 bita

-(224=16,7 miliona razliitih boja vie nego dovoljno za ljudsko oko)

3) u CMYK (uta i crna, i jo dve) modelu boja...

-za svaku od etiri komponente po 8 bita po pixelu

-2 na 32 preko 4 milijarde razliitih boja.

Sadraj i veliina grafikog fajla

Broj piksela slike je:

-rezolucija ekrana-broj piksela po inu(1in=25,4mm) vizike veliine ekrana varira od 70 do 90 (ili npr 1024x768 piksela.

-rezolucija tampaa-broj taaka tampe po dunom inu najee 300 ili 600 taaka(piksela)po inu (nekoliko puta vea od rezolucije ekrana)

Dubina piksela(dubina boje)-bitska rezolucija:

-broj bita upotrebljenih za jedan piksel

-Vie bita-vea dubina piksela prikazuje vie razliitih boja

-Vea dubinapiksela zahteva vie memorije za uvanje slike.

Potreban memorijski prostor za sapis slike:

Potreban memorijski prostor=broj piksela x dubina piksela

Primer 1:za otisak slike u boji sa tampaem rezolucije 600, veliine 10x8ina (25 x 20) broj piksela je (10x600) x (8x600)=6000X4800=28 800 000, dubina piksela je 32 bita=4B, a potreban memorijski prostor vie od 100MB.

Za smanjenje grafikih fajlova i utedu memorijskog prostora koriste se programi za kompresiju.

Najaee korieni grafiki formati:

PCX, TIFF, BMP

-iroko su zastupljeni u obradi slika, ukljuujui skeniranje, prenos medju platformama, sadre nekomprimovane ili komprimovane podatke bez gubitaka (winzip)

-dobri su za editovanje ali ne i za korienje na Webu.

GIF, JPEG i PNG

-Namenjeni su pre svega za upotrebu na Webu

-koriste mone tehnike kompresije (sa gubicima):

LZF, JPEG-JFIF, PNG (poboljan LZF, slino pkzip)

Troe manje memorijskog prostora za slike

Lake se alju preko mree

Omoguavaju progresivno prikazivanje (2D preplitanje)

Format grafikog fajla:nain na koji se informacija o slici organizuje u fajlu (extenzije)

Windows bitmaps: .BMP

Device independent bitmaps. DIB (Win 3.1 ,retko se koristi)

Pc paintbrush (MS DOS grafiki software) .PCF, .TIFF i .GIF

True Visons Targa: .TGA

Portable document format .PDF

Graphics interchange format .GIF

Joint Experts Photography group: .JPG, .JEPG

Tagged image file format . TIFF

AppleMacintosh .PICT

Rauunarska grafika

Obuhvata:

-raunar i grafiki korisniki interfejs(gui)

-multimedijalne sisteme na internetu

-grafike multimedijalne programe za prikaz sadraja na optikim diskovima.

Napomena:

-iroka primena u nauci, industriji, arhitekturi i dizajnu

-grafiki dizajn, industrijska tampa, ininjerstvo

-arhitektura, industrijski dizajn, hirurgija

-numerika mehanika za dinamiku simulaciju ponaanja fluida, nekih prirodnih fenomena, kretanja krvotoka, u meteorologiji, vulkanskoj geologiji, fizici, itd...

-generisanje, obrada, modeliranje, vizuelizacija i animacija, statinih i dinamikih sintetikih slika, u 2-d ili 3-d.

2D RAUNARSKA GRAFIKA

-rasterska (RG)

-vektorska grafika (VG)

1. rasterska (bitmapirana) grafika (RG)

-stalna 2-d dimenzionalna mrea piksela

-svaki piksel

-ima svoju vrednost-svetlinu, boju, transparentnost ili njihovu kombinaciju

-ima konanu rezoluciju-ako se ona povea najee se gubi kvalitet (gube se pikseli sa slike)

-postoje formati koji ukljuuju i RG i VG (pdf, swf)

Slikanje

-Softver:Corel Painter

Omoguava:

Slikanje piksela na ekranu poomu mia

Kretanje pokazivaa se prevodi u linijske i druge forme na ekranu

Memorie slike od 300 taaka(piksela) po inu i vie.

Obrada slike:editovanje fotografija na raunaru

Omoguava korisnicima manipulaciju fotografa i drugih visokorezolucionih slika alatima kao to su:adobephotoshop, iphoto, microsoft picturelt...

Daleko snaniji alati od tradicionalnih fotografskih tehnika retuiranja:

-mogu da izoblie i preurede fotografije kao to se to esto susree u tabloidima.

-mogu da fabrikuju slike na kojima se n e moe primetiti naruavanje originalnosti.

Uproavaju i automatizaciju zajednike poslove:

Prihvatanje, organizovanje, editovanje i distribucija digitalnih slika...

Bitmapirane slike(pikseli)

Imaju sledee prednosti:

-bolja kontrola teksture, senenja i finih detalja

-pogodne su za prikazivanje na ekranu, simulirajui prirodne slikarske podloge, kao i za ulepavanje fotografija.

2D VEKTORSKA GRAFIKA(VG)

Sadri tane geometrijske podatke:

-topologiju, koordinate taaka, veze izmeu taaka, boju itd...

Koristi jednostavne oblike

-krugovi, pravougaonik i ostali

VG-u prepoznaje program pomou kojeg je nastala

-ne moe se pregledati pomou vanjskog programa(web browser npr..)

Neki programi za VG mogu itati druge formate:

-Freehand ita .cdr Corel Draw datoteku

VG je evoluirala u rastersku (.jpg, .bmp)

Sa poveanjem rezolucije VG ne gubi kvalitet slike:

-ima tane podatke o geometriji itd.

Crtanje

-softver za crtanje memorie slike kao kolekiju linija i oblika.

-memorijski zahtevi nisu tako veliki kao kod bit mapiranih(rasterskih) slika

-mnogi alati za crtanje linija i oblika, kao i alati za tekst, su slini slikarskim alatima bitmapiranim programima.

-Objektivno orijentisani crtei: imaju sledee prednosti:

-bolji su za kreiranje tampanih grafikona, dijagrama i ilustracija

-linije su jasnije, a oblici glatkiji.

Neki integracioni programi briu razlike izmeu tipova programa:

-sadre module i za crtanje i za slikanje i omoguavaju izbor alata za svaki poseban zadatak.

-objedinjavaju mogunosti oba sistema u jednoj aplikaciji

-nude nove mogunosti za amaterske i profesionalne ilustratore.

Postscript (tzv. Page-description language)

-standard za opis tekstualnih fontova, ilustracija i drugih elemenata tampanih stranica.

-softver za crtanje zasnovan na PostScriptu konstruie PostScript program na osnovu tekueg crtea

-koriste ga profesionalni programi za crtanje:adobe illustrator i macromedia freehand

-ugraen je u mnoge laserske tampae i druge izlazne ureaje.

3D RAUNARSKA GRAFIKA

Nastala pojavom jakih raunara (tzv. Radnih stanica)

-tipa LISP (List Processing Language) maina ili

-Silicion Graphics sa RISK procesorima

Utemeljena na 2D vektorskoj grafici

Daje oseaj stvarnosti nekom raunarski napravljenom objektu

Princip skoro isti kao u 2D VG:

-program pohranjuje geometrijske podatke (poligone) o 3D prostoru.

3D POLIGONI pohranjeni u memoriju ine sutinu 3D RG:

-take, linije koje spajaju take i strane izmeu linija

-osim pohranjivanja 3D poligona u memoriju, grafiki softver moe vriti:

-senenje

-teksturiranje

-rasterizacija.

Senenje:

Simulacija izgleda poligona kada na njega pada virtuelna svetlost

Omoguava puno realniji prikaz 3D slike

Koristi se se u raunarskim igrama i generisanim filmovima

Tekstura:

Pozadina koja se ''lepi'' na 3D poligone i dodaje utisak stvarnosti.

Osim boja, mogue je stavljati slike za realniji prikaz objekta.

Rasterizacija:

Pretvaranje kontinualnih oblika(linija, trouglova, krugova) u disketi.

Koriste se razni algoritmi: DDA(Digital Differential Analyzer), Bresenhamov...

Tipovi rasterizacije:klasina, hijerarhijska, scan-line, brza...

Programi koji se osljanjaju na 3D raunarsku grafiku: adobe systems, BRL-CAD, Computer Graphics, Metafile, Crystal Space, Direct X, GLUT, Graphical Kernel Systems, Graphical Kernel System, Macromedia Flash, Macromedia Shockwawe, Open Inventor, OpenGL Pixia, Post Script, Scalable Vector Graphics, X Window System.

Softver za 3D modelovanje

-Koristi se za kreiranje trodimenzionalnih objekata alatima slinim softverima za crtanje.

-Cilj nekih aplikacija je kreiranje animirane prezentacije na raunarskom ekranu ili videotraci

-Fleksibilan je i moe da kreira 3D model, da ga rotira i izabere proizvoljan ugao posmatranja

-Omoguava ''kretanje'' kroz 3D okruenje koje postoji samo u raunarskoj memoriji.

Renderovanje:proces izrade grafike slike na raunaru na bazi digitalnog modela!

Raunarski podran dizajn (CAD-computer aided design) omoguava:

-kreiranje razliitih proizvoda na ekranu od raunarskih ipova do javnih zgrada.

-testiranje prototipa proizvoda

-jeftinija, bra i preciznija tehnika od tradicionalne manuelne tehnike dizajna.

Raunarski podrana proizvodnja (CAM-computer aided manufacturing)

-proces u kome se podaci o dizajnu proizvoda iz CAD prenose u CAM program za direktno upravljanje proizvodnjom delova tog proizvoda

-CAD/CAM softverski paket pretvara slike u proizvode

Raunarski integrisana proizvodnja (CIM-Computer integrated manufacturing)

-sinonim za kombinaciju CAD/CAM

-predstavlja veliki korak ka potpuno automatizovanim fabrikama 21.veka.

PREZENTACIONA GRAFIKA

-Automatizuje kreiranje vizuelnih sadraja

-Pomae u predavanjim, obuci, prodajnim demonstracijama i drugim prezentacijama

-Kreira slide show direktno na raunarskom monitoru ili LCD projektoru.

-Ukljuujui nepokretne slike, animaciju i video klipove.

Nain prezentacije:

-imati u vidu ta je osnovni cilj i ko su sluaoci

-istai osnovne ideje, drati se jednostavnosti

-koristiti oskudan kekst i konzistentan dizajn

-pametno izabrati umetniki deo prezentacije

-zadrati svaki slajd dovoljno dugo.

Prezentaciona grafika se zapoinje kreiranjem osnovnih izvoda predavanja, araniranjem naslova i podnaslova u odgovarajuem redosledu.

Mogue je dizajnirati pozadinu, okvire, tekst, ili izabrati profesionalno dizajnirane ablone iz kolekcije koja se isporuuje zajedno sa powerpoint softverom.

Program zatim postavlja tekst na izabrani ablon za svaki slajd prezentacije.

Prezentacija se moe transformisati u tampane folije, slajdove ili se moe direktno projektovati na ekran, ili preko projektora na spoljanje projekcione panele.

Microsoft Producer prua mogunost kombinovanja prezentacije sa video zapisom govornika i tekuim sadrajem.

DINAMIKI MEDIJUMI:prevazilaenje tampanne stranice

Savremeni el. Medijumi sadre dinamike informacije.

Dinamike informacije se menjaju u toku vremena ili na zahtev korisnika i omoguavaju:

-hipertekst

-hipermedije

-animaciju

-stoni video

-audio

Hipertekst i hipermedija

Hipertekst(http-hypertext transfer protocol):

-specijalni tip baze podataka u kojoj se objekti (tekst, slike, muzika, programi) povezani sa nesekvencijalan (nelinearan) nain i mogu se kreativno meusobno povezivati.

-izborom jednog objekta mogu se videti svi ostali linkovani objekti

-posebno pogodan za pretraivanje velikih baza podataka na Webu

-Kreira nelinearni medium informacija.

Hipermedija(WWW)

-raunarski baziran sistem koji omoguava korisniku da dobije pristup multimedijalnim sadrajem.

-multimedijalni sistem u kojem su informacioni sadraji povezuju i prezentuju zajedno sa HTTP programom.

-kombinacija teksta, brojeva, grafike, animacije, audia i videa u HTTP dokumentu korisna za online help fajlove

-Omoguava korisniku prelaenje sa jednog na drugi dokument na internetu.

Alati za kreiranje hipermedija:adobe flash, visual foxPro, MS power point, Adobe indesing, hyper publishing.

Hipermedijalni dokumenti (osobine):

-mogu biti dezorijeniui, ostavljajui korisnika u nedoumici da je neto propustio.

-nemaju uvek linkove koje bi korisnici eleli

-ponekad frustrira teak prelazak sa jednog dokummenta na drugi

-ponekad imaju ''izgubljene'' linkove

-ne omoguavaju zapisivanje komentara na marginama, podvlaenje ili uvrtanje krajeva stranica radi oznaavanja interesantnih delova teksta

-hardver moe biti preteak

-umetnost hipermedija je jo uvek u povoju

ANIMACIJA:grafika u vremenu

-Omoguava vizuelizaciju kod multimedije

-Svaki frejm je raunarski generisana slika

-Raunar prikazuje slike u regularnim vremenskim razmacima

-Tromost oka-omoguava animaciju (tweening tehnika)

-Pokret je iluzija, sastavljena od mnogo slika: film-30 slika u minutu, crtani filmovi-24 okvira u sekundi(1440/min) i raunarska animacija-12 do 15 okvira/sekundi.

Stoni video:raunar, film i TV

Analogni video

-video digitalizator-VGA(video grafika kartica) konvertuje analogni signal, koji se emituje, uzima sa VCR, TV, ili video kamere u digitalne podatke.

-signal se prikazuje na raunarskom ekranu u realnom vremenu.

Digitalni video:

-moe se kopirati, editovati, memorisati i emitovati bez ikakvog gubitka kvaliteta

-gotovo je zamenio analogni video u veini primena, ukljuujui klasine filmske kamere.

-digitalna video kamera snima scene u digitalnom obliku.

Dinamiki medijumi:prevazilaenje tampane straniceDigitalna video produkcija:

-koristi raunar i softver i nelinearne tehnike editovanja

-sve manje se koriste video trake i linearne tehnike editovanja.

Softver za video editovanje (adobe's premiere, avid's media composer, xpress pro, apple's final cut pro)

-jednostavno eliminie nepotrebne scene

-kombinuje video klipove sa vie izvora i spaja scene bez prelaza

-produkuje specifine video efekte

-distribuira video razliitim sredstvima(dvd, web striming, ipod, itd...).

STREAMING:Je termin koji oznaava emitovanje posebno pripremljenog digitalnog live programa ili snimka preko interneta ka krajnjem korisniku . Materijali koji su pripremljeni za streaming se startuju automatski i ne zadravaju na raunaru korisnika. Snimak nije potrebno uitavati pre emitovanja zato to se uitavanje vri u realnom vremenu za vreme trajanja snimka. Kvalitet streaminga najvie zavisi od kvaliteta veze sa internetom krajnjeg korisnika.

Kompresija podataka:obavlja se hardverski i softverski u cilju to efikasnijeg memorisanja video podataka (zauzimanje manje mesta na memorijskom mediju).

AUDIO:

Govorna komunikacija u WinXP

*hardver

-zvuna kartica

-mikrofon

-zvunik (slualice)

*softver

-speech recognation

-text to speach.

Sintetiki muziari:raunari i audio

Audio digitalizatodi-prihvataju zvuk i memoriu ga kao fajlove podataka.

MIDI(Musical instrument digital interface)-komunikacioni metod:

-standardni interfejs za komunikaciju raunara i elektronskih muzikih instrumenata

-standardni format za reprezentovanje muzikih informacija u digitalnom zapisu

-standardizovan softver za komponovanje i ureivanje elektronske muzike.

DINAMIKI MEDIJUMI

Popularni digitalni audio formati

FormatDownloadableStreamableTipina upotreba

MP3YESYESKopiranje CD-ova na raunar i portabl audio plejere

WMAYESYESKoprianje Cdova na raunar kao i kupljene muzike iz online muzikih prodavnica

AACYESYesMuzika kupljena iz online muzikih prodavnica

Real audioYesYesAudio strimovi sa komercijalnih web sajtova kao to je CNN

MIDI YESYESNe sadri audio ve samo sekvence naredbi za kontrolu muzikih instrumenata i muzikih uzoraka na PC

INTERAKTIVNA MEDIJA:OI, UI, RUKE I UM

Interaktivna medija, ta je to?

Koristi kombinaciju razliitih formi sadraja.

Kombinacija teksta, grafike, animacije, videa, muzike, govora i zvunih efekata koji omoguavaju korisniku aktivnu ulogu.

Zahtevi

-visoko kvalitetni kolor monitor

-brzi procesor, velika memorija

-CD-ROM zvunici i zvuna kartica

Budunost:zajedniki virtuelni svet

Virtuelna realnost:

-kombinuje virtuelni svet i umreavanje

-postavljanje vie uesnika u virtuelni svet

-svako vidi virtuelnu predstavu onog drugog

-ponekad se naziva i avatar(sanskrit-inkarnacija)-virtuelna realnost na internetu.

-veina dananjih avatara je nalik crtanom filmu, ali i u takvoj formi prenosi oseaj prisutnosti i emocija.

VIRTUELNA REALNOST

Tele-uranjanje

-koristi viestruke kamere i brze mree za kreiranje videokonferencijskog okruenja

-vie udaljenih korisnika mogu da interreaguju meusobno kao i sa raunarskim generisanim objektima

-kombinuje tehniku projektovanja i interakcije virtuelne realnosti sa novim tehnikama vizije

-omoguava uesnicima da se kreu u zajednikom virtuelnom prostoru, zadravajui u izvesnoj meri svojoj sopstvenu jedinstvenu taku gledanja

Proirena realnost(AR):

-Upotreba raunarskog ekrana u cilju dodavanja virtuelnih informacija korisnikovom perceptivnom sistemu.

REZIME LEKCIJE

-raunarska grafika danas obuhvata vie od dijagrama i grafikona generisanih spreditovima.

-raunari danas nisu ogranieni na rad sa nepokretnim slikama, iroko se koriste za kreiranje i editovanje dokumenata koji se menjaju u vremenu i usled korisnike interakcije

-interaktivna priroda PC ine moguim kreiranje nelinearnih dokumenata koji omoguavaju korisniku individualno kretanje kroz prezentovane informacije.

Danas se kreiraju i koriste hipermedijalni dokumenti(interaktivni dokumenti na lokalnom raunaru ili web-u), koji objedinjavaju tekst, grafiku, zvuk ili pokretnu sliku sa navigacionim dugmiima na ekranu.

Multimedijalni raunar omoguava novu vrstu softvera-softvera koji koristi tekst, grafiku, animaciju, video, muziku, glas i zvune efekte u cilju komuniciranja.

Bez obzira na hardver interaktivni multimedijalni softver omoguava korisnicima upravljanje prezentacijom umesto vasivnog gledanja i sluanja.